PRIMENA NAELA

OPORTUNITETA U PRAKSI
izazovi i preporuke
prof. dr Stanko Bejatovi, prof. dr Vojislav uri,
prof. dr Milan kuli, dr Goran Ili, mr Jasmina Kiurski,
mr Marina Mati, Radovan Lazi, Svetlana Nenadi,
Verica Trnini
P
R
I
M
E
N
A

N
A

E
L
A

O
P
O
R
T
U
N
I
T
E
T
A

U

P
R
A
K
S
I



i
z
a
z
o
v
i

i

p
r
e
p
o
r
u
k
e
CMYK
PRIMENA NAELA OPORTUNITETA U PRAKSI
izazovi i preporuke
Zahvaljujemo se organizaciji Balkanski fond za demokratiju (Bal-
kan Trust for Democracy) i ambasadi Kraljevine Holandije u Re-
publici Srbiji to su podrali projekat ,,Unapreenje efkasnosti
krivinopravnog sistema kroz efkasniju primenu principa tuilakog
oportuniteta (tuilaka diskrecija). Stavovi izneti u ovoj publikaciji
predstavljaju stavove autora i nuno ne izraavaju stavove Balkan-
skog fonda za demokratiju i Kraljevine Holandije.
Primena naela oportuniteta u praksi
izazovi i preporuke
Izdava:
Udruenje tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije
Autori:
prof. dr Stanko Bejatovi, dr Vojislav uri, prof. dr Milan kuli,
dr Goran Ili, mr Jasmina Kiurski, , mr Marina Mati,
Radovan Lazi, Svetlana Nenadi, Verica Trnini
Saradnici:
Leposava Porubovi-Vujanovi, Moma Ili
Tira:
500
tampa:
ATC, Beograd
Beograd, 2012.
CIP -
,
343.131
PRIMENA naela oportuniteta u praksi :
izazovi i preporuke / Jasmina Kiurski ... [et
al.]. - Beograd : Udruenje tuilaca i
zamenika javnih tuilaca Srbije, 2012
(Beograd : ATC). - 168 str. : tabele, graf.
prikazi ; 24 cm
Tira 500. - Napomene i bibliografske
reference uz tekst.
ISBN 978-86-87259-31-7
1. , []
a) -
COBISS.SR-ID 190157580
prof. dr Stanko Bejatovi, dr Vojislav uri, prof. dr Milan kuli,
dr Goran Ili, mr Jasmina Kiurski, , mr Marina Mati,
Radovan Lazi, Svetlana Nenadi, Verica Trnini
PRIMENA NAELA
OPORTUNITETA
U PRAKSI
izazovi i preporuke
Udruenja javnih tuilaca i zamenika
javnih tuilaca Srbije
Beograd, 2012.
5
PREDGOVOR
Marta 2012. navrava se deset godina od uvoenja naela opor-
tuniteta u nae pozitivno krivino procesno zakonodavstvo. Ovo na-
elo prvi put je uvedeno u Zakonik o krivinom postupku 2001. go-
dine, koji je stupio na snagu 28. marta 2002. i u to vreme predstavljao
jednu od najznaajnijih novina u pravosuu. Uvoenjem lana 236.
i 237. ZKP-a, koji reguliu naelo oportuniteta, zakonodavac je pre
svega bio motivisan racionalizacijom krivinog pravosua i rasteree-
njem sudova, sledei tako opti svetski trend u krivinom procesnom
pravu, obeleen mogunou dogovora izmeu uesnika u krivinom
postupku i idejom restorativne pravde. U periodu od deset godina,
navedene odredbe Zakonika o krivinom postupku pretrpele su vei
broj izmena i dopuna koje, naalost, nisu doprinele usavravanju ovog
naela jer su bile nedovoljno jasne, bez koncepcije, doslednosti i logi-
ke. Na prvi pogled, deluje da je naelo oportuniteta evoluiralo u na-
em krivinom procesnom pravu, kako u sferi krivinih dela na koja
se moe primeniti tako i u sferi procesnih faza postupka gde se moe
predloiti, ali se zapravo nije mnogo odmaklo od poetne koncepcije.
To samo ukazuje na odsustvo sluha zakonodavca na brojne primed-
be strune javnosti u pogledu zakonske regulative ovog naela i pro-
blema u njegovoj primeni u praksi. Naime, i pored brojnih strunih
skupova na ovu temu i vie izmena i dopuna Zakonika o krivinom
postupku, vaee zakonsko reenje, kao ni reenje u novom zakoniku
o krivinom postupku
1
, nije u skladu s komparativnim zakonodav-
1
Slubeni glasnik RS, br. 101/11 od 30. decembra 2011. godine. Novi zakon-
ik o krivinom postupku stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije, a poee da se primenjuje 15. januara 2013. godine,
izuzev u postupcima za krivina dela organizovanog kriminala ili ratnih zloina
koji se vode pred posebnim odeljenjem nadlenog suda. Za takve sluajeve novi
zakonik primenjuje se od 15. januara 2012. godine.
6
stvom i Preporukom br. R (87) 18 Saveta Evrope u vezi s pojedno-
stavljenjem krivinog pravosua
2
, kao i Preporukom REC (2000) 19 u
vezi sa ulogom javnog tuioca u krivinopravnom sistemu.
3
Dodatni
problem, svakako, predstavlja specifna situacija u Srbiji, jer se sada
istovremeno primenjuju, to jest vae dva zakonika o krivinom po-
stupku, koja na razliite naine ureuju naelo oportuniteta.
Uz injenicu da naelo oportuniteta zbog svog znaaja zahteva
znatno iru i detaljniju normativnu razradu, kao i zbog brojnih pri-
medbi strune javnosti, nametnula se potreba da se preispitaju vaea
zakonodavna reenja i primena ovog naela u praksi. Nesporno, po-
vean je broj sluajeva na koje je primenjeno naelo oportuniteta u
odnosu na poetni period, kada se ovaj broj izraavao u desetinama, a
sada u stotinama, ali se opravdano postavlja pitanje da li je to dovoljan
broj u odnosu na ukupan broj primljenih i odbaenih krivinih pri-
java. To je bilo mogue utvrditi samo ozbiljnom analizom zakonske
regulative i empirijskim istraivanjem pravosudne prakse, zbog ega
je Udruenje javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije, zajed-
no sa Partnerima za demokratske promene, sprovelo istraivanje u
11 osnovnih i viih javnih tuilatava u Srbiji za period od 1. januara
2008. do 30. septembra 2011. godine. Projekat je realizovala grupa
autora: dr Stanko Bejatovi, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta
u Kragujevcu, dr Vojislav uri, profesor Pravnog fakulteta Univer-
ziteta u Niu, dr Milan kuli, profesor Pravnog fakulteta u Beogra-
du, dr Goran Ili, zamenik republikog javnog tuioca, mr Jasmina
Kiurski, zamenik apelacionog javnog tuioca u Beogradu, Radovan
Lazi, zamenik apelacionog javnog tuioca u Novom Sadu, Svetlana
Nenadi, zamenik prvog osnovnog javnog tuioca u Beogradu, Verica
Trnini, savetnik u Apelacionom javnom tuilatvu u Beogradu i mr
Marina Mati, ekspert za strateki razvoj Udruenja javnih tuilaca i
zamenika javnih tuilaca Srbije.
Projekat je rezultat sprovedenog istraivanja, a tom prilikom
utvreno je da je primena naela oportuniteta i dalje dosta neujedna-
ena, kao i da postoji razliito postupanje javnih tuilatava. Odgovor
2
Usvojena od strane Saveta ministara na 410. sednici odranoj 17. septem-
bra 1987. godine.
3
Usvojena od strane Saveta ministara na 724. sednici odranoj 6. oktobra
2000. godine.
7
na to treba traiti pre svega u nedovoljnoj i nepreciznoj zakonskoj re-
gulativi lana 236. i 237. ZKP-a, ali isto tako i u nedovoljnoj spremno-
sti javnih tuilaca za uspenu i pravilnu primenu ovog naela. Cilj
projekta je da u odsustvu smernica za primenu naela oportuniteta
javnim tuiocima olaka rad tako to e ukazati na kljune proble-
me u praksi i dati odgovore kako ih prevazii. Stoga ovaj projekat za
cilj pre svega ima identifkaciju prepreka za efkasnu primenu naela
oportuniteta i poboljanje trenutne javnotuilake prakse. To dalje
pretpostavlja podizanje svesti, podrku i edukaciju javnih tuilaca za
efkasnu primenu naela oportuniteta, kao i opte javno promovisanje
principa restorativne pravde.
Da bi javni tuioci ostvarili svoja zakonska ovlaenja, potrebno
je stvoriti uslove za njihov rad i motivisati ih za primenu naela opor-
tuniteta, kako bi, s jedne strane, rasteretili sudove, a s druge strane
veu panju i vreme posvetili obradi sloenih i kompleksnih predme-
ta, te tako omoguili punu efkasnost pravosudnog sistema.
U prvom delu projekta autori su detaljno analizirali nacionalno
zakonodavstvo (odredbe lana 236. i 237. ZKP), dok su u drugom
delu analizirali prikupljene statistike podatke o postupanju javnih
tuilatava u primeni naela oportuniteta, da bi na kraju, na osnovu
tako sprovedene analize, izneli zakljuna razmatranja. Time je javnim
tuiocima omogueno da sveobuhvatno sagledaju znaaj naela opor-
tuniteta i eventualne prepreke u njegovoj primeni. Meutim, ovaj pro-
jekat ima za cilj da ukae na znaaj naela oportuniteta ne samo stru-
noj ve i iroj javnosti, kako bi se otklonile zablude da naelo opor-
tuniteta predstavlja privilegiju osumnjienog/okrivljenog lica, ve da,
naprotiv, omoguava zatitu interesa oteenog/rtve krivinog dela i
efkasnost krivinog postupka. Stoga se autori nadaju da e ovaj pro-
jekat biti od pomoi ne samo javnim tuiocima ve i sudijama, kao i
iroj javnosti, u sagledavanju i razumevanju ove oblasti. Takoe, na-
damo se da e rezultati istraivanja prezentovani u projektu doprineti
veoj efkasnosti u primeni naela oportuniteta i korigovanju javno-
tuilake prakse u smislu ujednaenog postupanja javnih tuilaca, te
da e i zakonodavcu posluiti kao dobra osnova u iznalaenju boljih
zakonskih reenja. Vei stepen ujednaenosti u postupanju odnosi se
pre svega na formalne radnje koje javni tuioci preduzimaju u razli-
itim fazama primene naela oportuniteta, s tim da se mora sauvati
8
diskreciono pravo javnog tuioca da samostalno odluuje o vrenju
funkcije krivinog gonjenja, jer je to sutina i smisao naela oportuni-
teta. Naime, i pored ukazanih problema u praksi i nepreciznosti zako-
nika, znaaj ovog naela ne moe se dovesti u pitanje, niti obezvrediti
uloga javnog tuioca u njegovoj primeni.
U ime Udruenja javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Sr-
bije i grupe autora, zahvaljujemo Partnerima za demokratske prome-
ne na saradnji prilikom izrade projekta, kao i javnim tuilatvima na
ukazanoj pomoi u realizaciji istraivakog dela.
Beograd, 2012. godine
Mr Jasmina Kiurski
predsednik Programskog saveta Udruenja
javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca Srbije
9
SADRAJ
PREDGOVOR 5
SADRAJ 9
I. PREDMET, CILJEVI I METODOLOGIJA ISTRAIVANJA 13
II. POJAM, OPRAVDANJE I VIDOVI
OPORTUNITETA KRIVINOG GONJENJA 17
III. ODLAGANJE KRIVINOG GONJENJA
KAO POSEBAN VID OPORTUNITETA 29
1. Zakonsko ureenje odlaganja krivinog gonjenja 29
2. Odlaganje krivinog gonjenja u pravosudnoj praksi 68
1. Podaci o osumnjienom/okrivljenom 68
a) Pol uinioca 69
b) Starost uinioca 70
c) Obrazovanje uinioca 71
d) Zanimanje uinioca 73
e) Imovno stanje uinioca 75
f) Brano i porodino stanje 77
g) Osuivanost za krivina dela i
kanjavanost/osuivanost za prekraje 80
h) Ponovna primena oportuniteta 83
2. Podaci o uinjenom krivinom delu 84
a) Krivino delo 84
b) Stadijumi izvrenja krivinog dela 90
c) Sticaj krivinih dela 91
d) Sauesnitvo 93
10
3. Podaci o pretkrivinom postupku 96
a) Vreme proteklo od uinjenog krivinog dela
do podnoenja krivine prijave 96
b) Odluke javnog tuioca po krivinoj prijavi 98
c) Predlog za primenu naela oportuniteta 99
d) Naloene mere kod uslovnog odlaganja krivinog gonjenja 100
(1) Obim primene mera 100
(2) Uplaeni novani iznos u korist humanitarne
organizacije, fonda ili javne ustanove 105
(3) Obavljen drutveno korisni rad 107
(4) Vreme ispunjenja mere 109
(5) Izvrenje mera u roku 112
e) Saglasnost oteenog 117
f) Odobrenje suda kojim se nadometa saglasnost
oteenog na primenu mera iz l. 236. st. 1. ta. 2. i 3. ZKP 118
4. Primena naela oportuniteta kod krivinog dela
neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246a KZ-a 120
5. Slubena beleka o mogunosti za odlaganje krivinog gonjenja 121
6. Okolnosti koje javni tuilac ceni pri primeni naela oportuniteta 123
7. Primena mera iz lana 236. stav 1. ZKP
kod sporazuma o priznavanju krivice 126
8. Nerealizovani dogovori stranaka o primeni naela oportuniteta 126
9. Pregovori o primeni naela oportuniteta 128
10. Odluka o primeni oportuniteta krivinog gonjenja 129
11. Primedbe oteenog na postupanje javnog tuioca,
odnosno suda u primeni naela oportuniteta 131
11
IV. PRIMENA OPORTUNITETA IZ
RAZLOGA PRAVINOSTI (L. 237. ZKP)133 133
V. USLOVNO ODUSTAJANJE OD OPTUBE
NA GLAVNOM PRETRESU 136
1. Zakonska regulativa 136
1. Zakonski uslovi za primenu oportuniteta na glavnom pretresu 136
2. Postupak uslovnog odustajanja od optube 138
2. Pravosudna praksa 145
1. Obim primene uslovnog odlaganja optube na glavnom pretresu 145
2. Karakteristike primene oportuniteta na glavnom pretresu 147
3. Nalaganje mera prilikom primene oportuniteta na glavnom pretresu 154
VI USLOVI ODLAGANJA KRIVINOG GONJENJA KAO
MOGUI ELEMENT SPORAZUMA O PRIZNAVANJU KRIVICE 156
VII. ZAKLJUNA RAZMATRANJA 162
VIII. ANEX I 168

Upitnik 168
13
I
PREDMET, CILJEVI I
METODOLOGIJA ISTRAIVANJA
Oportunitet krivinog gonjenja jedno je od naela na kojima se
danas temelji ureenje krivine tube, bilo kao osnovno naelo ili kao
odstupanje od naela legaliteta, sve vie kao komplementarno, a ne nje-
mu suprotstavljeno naelo. Oportunitet krivinog gonjenja vai u polju
omeenom naelom ofcijelnosti, kome je pretpostavka sistem javne kri-
vine tube. To znai da se diskreciono gonjenje rasprostire na krivina
dela koja se gone po slubenoj dunosti od strane za to posebno usta-
novljenog dravnog organa javnog tuioca. Prema naelu oportuniteta,
javni tuilac najpre ceni postoje li stvarni i pravni razlozi za pokretanje
postupka, pa ako su ti zakonski uslovi ispunjeni, tek onda procenjuje
celishodnost gonjenja. Otuda je mogue da krivino gonjenje izostane
i kada se steknu sve zakonske pretpostavke za pokretanje krivinog po-
stupka, u sluajevima kad javni tuilac oceni da bi to bilo u javnom inte-
resu, rukovodei se obzirima celishodnosti za koje nae da postoje.
Osnovna svrha uvoenja oportuniteta u sistem krivine tube naj-
ee se vidi u poveanju efkasnosti krivinog postupka i rastereenju
sudova, te se moe rei da oportunitet krivinog gonjenja u biti pred-
stavlja diverzioni model, protkan idejama konsenzualne i restorativne
pravde, ija je svrha racionalizacija krivinog postupka i postizanje nekih
vanprocesnih i politikih ciljeva.
4
U krivino procesno zakonodavstvo
Srbije oportunitet krivinog gonjenja punoletnih lica uveden je Zako-
nikom o krivinom postupku iz 2001. godine. Naelo oportuniteta kri-
vinog gonjenja punoletnih lica ustanovljeno je za krivina dela za koja
je propisana novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, a predvie-
na su bila dva njegova oblika uslovno odlaganje krivinog gonjenja i
odbacivanje krivine prijave iz razloga pravinosti. Novelom procesnog
zakonika iz 2009. godine proireno je polje vaenja naela oportuniteta i
4
Dr Vojislav uri, Naelo oportuniteta krivinog gonjenja u krivinom
postupku Srbije, Revija za kriminologiju i krivino pravo, br. 2-3/2011, str. 205.
14
uveden jo jedan njegov oblik. Sada se uslovno odlaganje krivinog go-
njenja moe primenjivati i za krivina dela sa zapreenom kaznom do pet
godina zatvora ako javni tuilac pribavi odobrenje suda. Proirena je lista
mera kojima se moe usloviti primena oportuniteta krivinog gonjenja,
a uslovno odustajanje od optube uvedeno je kao novi vid oportuniteta
koji se primenjuje na glavnom pretresu. Tom novelom je predviena i
obaveza javnog tuioca da za krivina dela sa zapreenom kaznom do tri
godine zatvora obavezno ispita mogunost primene uslovnog odlaganja
krivinog gonjenja. Time je uinjen radikalni zahvat u ureenje krivine
tube jer je za ova krivina dela naelo oportuniteta postalo osnovno na-
elo, a ne odstupanje od naela legaliteta. Tendencija irenja oportuniteta
krivinog gonjenja zaustavljena je Zakonikom o krivinom postupku iz
2011. godine: polje vaenja uslovnog odlaganja krivinog gonjenja po-
novo je ogranieno samo na krivina dela sa zapreenom kaznom do tri
godine, ukinut je oportunitet na glavnom pretresu i izbrisana je obaveza
javnog tuioca da za svako od tih krivinih dela ispita ima li mesta pri-
meni uslovnog odlaganja krivinog gonjenja, ime naelo oportuniteta
ponovo postaje izuzetak, a ne osnovno naelo koje koegzistira s naelom
legaliteta krivinog gonjenja.
Zakonskom regulativom, ukratko opisanom, determinisan je
opti okvir istraivanja. Predmet istraivanja jeste oportunitet krivi-
nog gonjenja punoletnih lica, posmatran sa dva aspekta istraivana
je zakonska regulativa ovog procesnog naela i njegova primena u pra-
vosudnoj praksi. Istraivanjem je obuhvaena pozitivnopravna regu-
lativa oportuniteta krivinog gonjenja, prema Zakoniku o krivinom
postupku iz 2001. godine, i ureenje ovog procesnog naela prema
novom procesnom zakonodavstvu, ija primena treba da otpone 15.
januara 2013. godine. U okviru ovako odreenog predmeta istraiva-
nja, obuhvaeni su svi vidovi oportuniteta krivinog gonjenja prema
punoletnim licima, uslovno odlaganje krivinog gonjenja, odbaciva-
nje krivine prijave iz razloga pravinosti i uslovno odustajanje od
optube na glavnom pretresu. Za svaki od ovih vidova oportuniteta
kritiki je prikazana zakonska regulativa i ispitana njegova primena u
praksi javnih tuilatava i krivinih sudova.
Neposredni predmet istraivanja bile su odluke javnih tuilaca
da primene bilo koji od navedenih oblika oportuniteta krivinog go-
njenja, sadrane u javnotuilakim spisima.
15
Cilj istraivanja jeste da se proue i ocene procesna pravila va-
eeg i novousvojenog procesnog zakonika kojima se ureuje opor-
tunitet krivinog gonjenja punoletnih uinilaca, kao i da se utvrde
karakteristike njegove primene u pravosudnoj praksi, da bi se, na
osnovu sveukupne analize pravnih propisa i procesne stvarnosti,
predloila zakonska reenja de lege ferenda. Iz ovako odreenog op-
teg cilja istraivanja, proizali su neposredni ciljevi usmereni u dva
pravca, kojima su odreeni istraivaki zadaci. Prvi pravac tie se nor-
mi procesnog prava. Zadatak je da se protumae norme dosadanjeg
i novog procesnog zakonika, te da se, na bazi kritike analize, konsta-
tuju prednosti i nedostaci, oceni koncepcijska, sadrinska i pravno-
tehnika validnost zakonske regulative, kako bi se izveo zakljuak da
li zakonska reenja odgovaraju svrsi i kriminalnopolitikim ciljevima
naela oportuniteta. Druga grupa istraivakih zadataka vezana je za
oportunitet krivinog gonjenja u pravosudnoj praksi. Zadatak empi-
rijskog istraivanja jeste da se ustanove karakteristike primene opor-
tuniteta u javnotuilakoj praksi na temelju ispitivanja i prouavanja
osobenosti vezanih za uinioca prema kojima se primenjuje oportu-
nitet, za prirodu, vrstu i teinu krivinih dela, te za postupak primene
svih vidova oportuniteta, kao to su okolnosti koje javni tuilac uzima
u obzir, mere koje nalae uiniocu, stav oteenog i odluke krivinog
suda ako u tom postupku uestvuje, kao i druge osobenosti postupka
primene oportuniteta.
Realizacija postavljenih ciljeva projekta ostvarena je analizom
procesnog zakonodavstva i istraivanjem sudske prakse, a itav istrai-
vaki projekat realizovan je u periodu od tri meseca. Najpre su utvreni
metodologija i plan istraivanja, a zatim izraen odgovarajui upitnik,
po kojem su istraivai prikupljali statistike podatke iz javnotuila-
kih spisa. Prikupljeni podaci selektovani su i pohranjeni u raunarsku
bazu podataka, a potom obraeni primenom statistikih metoda, ana-
lizirani i prezentovani u odgovarajuoj formi, putem grafkona, tabela
i drugih uobiajenih oblika prikazivanja statistikih podataka.
Da bi se izvrilo empirijsko istraivanje sudske prakse, bilo je po-
trebno da se najpre odredi uzorak koji e biti dovoljno reprezentativan
u pogledu broja krivinih predmeta i podruja pravosudnih organa
gde se primenjuje istraivano procesno naelo. Zamisao je bila da se
empirijsko istraivanje obavi u deset osnovnih javnih tuilatava i rav-
16
nomerno pokrije itavo podruje Srbije, obuhvatajui glavni grad i sve
vee gradove. Zbog razlika u tehnikom prikazivanju statistikih poda-
taka do kojih su istraivai doli uvidom u spise javnotuilakih pred-
meta, raunarskom tehnologijom nije bilo mogue obraditi podatke
iz tri javna tuilatva, tako da su selektovani, prikazani i analizirani
statistiki podaci iz osam osnovnih tuilatava: u Beogradu, Jagodini,
Kraljevu, Panevu, Pirotu, Somboru, Valjevu i Vranju. Istraivai su
imali zadatak da u svakom tuilatvu, iz javnotuilakih spisa, obrade
po 50 krivinih predmeta u kojima je primenjen neki od vidova opor-
tuniteta. Predmeti su birani metodom sluajnog uzorka, u periodu od
tri i po godine (2008 2011). Ukoliko u nekom javnom tuilatvu, u
istraivanom periodu, nije bilo pedeset sluajeva primene oportunite-
ta, istraivai su imali obavezu da obrade onoliko predmeta koliko je
stvarno u tom tuilatvu bilo primene oportuniteta. Po sprovedenom
istraivanju, konstatovano je da samo u jednom osnovnom javnom
tuilatvu (Jagodina) nije bio ostvaren zadati istraivaki kvantum pri-
mene oportuniteta. Tako se dolo do 377 obraenih krivinih predme-
ta u kojima su javni tuioci primenili oportunitet krivinog gonjenja,
to je, po svim kriterijumima, reprezentativni uzorak.
Kao hipotetiki okvir, postavljene su tri hipoteze o praktinoj
primeni oportuniteta krivinog gonjenja. Osnovna je hipoteza da se
naelo oportuniteta nedovoljno primenjuje u javnotuilakoj praksi, ali
da ima tendenciju stalnog porasta. Zato bi usavravanjem zakonodav-
ne regulative, strunim radovima i optim uputstvom trebalo ohrabri-
ti javne tuioce da primenjuju naelo oportuniteta umesto pokretanja
krivinog postupka u svakom sluaju kad ocene da bi to bilo u javnom
interesu. Druga hipoteza je da se razlikuje obim primene pojedinih vi-
dova oportuniteta. Imajui u vidu naunu i strunu kritiku oportuni-
teta na glavnom pretresu, upuenu zbog koncepcijskih i sadrinskih
nedostataka, te nedovoljne i pogrene zakonske regulative, a polazei
od hipoteze da ovaj vid oportuniteta nije prihvaen u praksi, moemo
konstatovati da je opravdano ukidanje uslovnog odlaganja optube
na glavnom pretresu, kao vida oportuniteta krivinog gonjenja. Trea
hipoteza je da primena oportuniteta u svakom tuilatvu ima specif-
nosti po kojima se razlikuje od drugih, i to u pogledu okolnosti odlu-
ujuih za primenu oportuniteta kod krivinih dela i mera kojima se
uslovljava njegova primena, kao i sam postupak primene.
17
II
POJAM, OPRAVDANjE I VIDOVI
OPORTUNITETA KRIVINOG GONjENjA
1. Pojam i osnovna obeleja naela
oportuniteta krivinog gonjenja
Jedno od sve znaajnijih naela ureenja krivinog gonjenja i
u krivinom procesnom zakonodavstvu i javnotuilakoj praksi Sr-
bije jeste naelo oportuniteta. Njegova se sutina ogleda u ovlaenju
javnog tuioca da u sluajevima sticanja stvarnih i pravnih razloga
u konkretnom sluaju ceni da li je oportuno (celishodno) pokreta-
ti krivini postupak ili ne. Za razliku od naela legaliteta krivinog
gonjenja, koje obavezuje javnog tuioca na pokretanje i voenje kri-
vinog postupka u sluaju ispunjenosti za to predvienih uslova, na-
elo oportuniteta daje pravo javnom tuiocu da ne pokrene, ne vodi
krivini postupak protiv odreenog lica uprkos tome to su ispunjeni
zakonski uslovi za preduzimanje krivinog gonjenja. Iako raspolae
dokazima koji govore u prilog osnovane sumnje da je odreeno lice
izvrilac konkretnog krivinog dela, javni tuilac, u skladu sa ovim
naelom, moe da ne pokrene krivini postupak. Osnov celishodno-
sti nepokretanja krivinog postupka kao kljuna pretpostavka naela
oportuniteta krivinog gonjenja moe biti veoma razliit, i moe da se
tie kako krivinog dela i njegovog izvrioca tako i okolnosti pod ko-
jima je delo izvreno.
5
Tako npr. u nemakom krivinom procesnom
zakonodavstvu do primene naela oportuniteta krivinog gonjenja
moe doi ne samo kod bagatelnih krivinih dela kojima je ovo nae-
lo pre svega namenjeno ve npr. i iz politikih razloga, zbog stvarnog
kajanja, zbog nebitnih sporednih kazni i sl.
6
Ili, posmatrano uopte,
5
Cigler, S, Naelo legaliteta i oportuniteta krivinog gonjenja, Novi Sad,
1995, str. 37.
6
Bejatovi, S, Naelo oportuniteta krivinog gonjenja u nemakom kri-
18
tu su i razlozi: dejstvo krivinog postupka na javnost,
7
potreba bla-
gonaklonog postupanja prema okrivljenom iz kriminalno- politikih
razloga,
8
razlozi procesne ekonomije, obziri prema porodici uinioca
krivinog dela, obziri prema zahtevima dravne politike u meuna-
rodnim odnosima
9
i sl.
10
S obzirom na ovakvu njegovu sutinu, i u
sluaju njegove primene javni tuilac najpre ceni postoje li stvarni i
pravni razlozi za pokretanje krivinog postupka, pa tek onda proce-
njuje celishodnost krivinog gonjenja. Rukovodei se obzirima celis-
hodnosti za koje nae da postoje u skladu sa zakonom predvienim
normama, javni tuilac naelno ima pravo da krivino ne goni iako su
se stekle sve zakonske pretpostavke za pokretanje i voenje krivinog
postupka. S obzirom na ovo, naelo oportuniteta krivinog gonjenja
ni u kom sluaju ne daje ovlaenje javnom tuiocu da proizvoljno,
po svom nahoenju, reava o gonjenju ili negonjenju uinioca krivi-
nog dela. Obzire celishodnosti javni tuilac mora ceniti sa stanovita
javnog interesa (da li je u javnom interesu da se uinilac krivino goni
ili ne goni?). I po naelu oportuniteta, javni tuilac je obavezan da
preduzme krivino gonjenje kad se steknu zakonske pretpostavke za
pokretanje krivinog postupka ako je to prema okolnostima sluaja
u javnom interesu, to je faktiko pitanje. Imamo li u vidu ovakvu
njegovu sutinu, sasvim je opravdano to se ovo naelo u procesnoj te-
oriji defnie kao obaveza organa krivinog gonjenja da vri funkciju
krivinog gonjenja ako su ispunjeni zakonom predvieni uslovi i ako
je to u konkretnom sluaju svrsishodno s obzirom na javni interes.
11
Iz datog pojma naela oportuniteta krivinog gonjenja moe se
zakljuiti da se njegove krucijalne osobenosti ogledaju u sledeem:
naelom se reava pitanje obaveznosti krivinog gonjenja; naelo vai
za javnog tuioca kao jedinog ovlaenog dravnog organa kome je
vinom procesnom pravu, Zbornik Oportunitet krivinog gonjenja, Srpsko ud-
ruenje za krivinopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2009, str. 125-144.
7
ivanovi, T, Osnovni problemi Krivinog i Graanskog procesnog prava
(postupka), II Odeljak, Beograd 1941 str. 31.
8
Vasiljevi, T, Sistem krivinog procesnog prava SFRJ, Beograd, 1981, str. 122.
9
Gruba, M, Krivino procesno pravo Uvod i Opti deo, Beograd, 2004, str. 152.
10
Bejatovi, S, Naelo oportuniteta krivinog gonjenja u nemakom kri-
vinom procesnom pravu, Zbornik Oportunitet krivinog gonjenja, Srpsko udru-
enje za krivinopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2009, str. 125-144.
11
Cigler, S, op. cit, str. 14.
19
poverena funkcija krivinog gonjenja; za primenu naela oportuniteta
neophodno je da se prethodno steknu zakonski uslovi za pokretanje
krivinog postupka; kao ishod diskrecione ocene javnog tuioca, oba-
veza na krivino gonjenje moe izostati u sluajevima kad gonjenje,
sa stanovita javnog interesa a u zakonom predvienim sluajevi-
ma ne bi bilo celishodno.
12
Dalje, posmatrano u odnosu na naelo
legaliteta naelo oportuniteta je obimnijeg sadraja. Naelo legalite-
ta ovlauje javnog tuioca da ocenjuje samo zakonitost pokretanja
krivinog postupka. Da li preduzeta radnja podlee krivinopravnoj
represiji, tj. da li se na radnju izvrenja dela rasprostire vaenje materi-
jalnog krivinog prava? Po naelu oportuniteta javni tuilac ovlaen
je da ocenjuje i legalnost i oportunost pokretanja krivinog postupka.
Naime, on najpre ocenjuje vaenje materijalnog prava na dati sluaj,
pa ako su ispunjene sve stvarne i pravne pretpostavke, ocenjuje da li je
iz kriminalno-politikih razloga, dakle, sa stanovita javnog interesa,
celishodno da se uinilac krivino goni i da se u pokrenutom postup-
ku obezbedi primena krivinog materijalnog prava, to se, u krajnjem,
svodi na primenu krivine sankcije. Po naelu legaliteta, javni tuilac
je obavezan da preduzme gonjenje ako zakljui da su ispunjeni stvarni
i pravni uslovi za pokretanje postupka, dok po naelu oportuniteta,
moe ali ne mora krivino da goni, zavisno od procene javnog intere-
sa dakle celishodnosti. Dalje, iz ovoga proizlazi i sledea osobenost
naela oportuniteta. Ogleda se u tome da se ono primenjuje samo na
krivina dela koja goni javni tuilac, samo na krivina dela koja nad-
leni dravni organ goni po slubenoj dunosti. Kao i kod naela le-
galiteta krivinog gonjenja, i vaenje naela oportuniteta rasprostire
se na polje omeeno naelom ofcijelnosti krivinog gonjenja, kome
je pretpostavka sistem javne krivine tube. Izvan toga, gde su volja
oteenog i privatni interesi dominantni za krivino gonjenje, njihova
primena je, po prirodi stvari, iskljuena.
12
uri, V, Opravdanost i svrha naela oportuniteta krivinog gonjenja,
Zbornik Oportunitet krivinog gonjenja, Srpsko udruenje za krivinopravnu teor-
iju i praksu, Beograd, 2009, str. 13-28.
20
2. Opravdanje i svrha naela oportuniteta
krivinog gonjenja
Naelo oportuniteta krivinog gonjenja je i pre ozakonjenja
u krivinom procesnom zakonodavstvu Srbije, kao opti institut, sa
ovakvim statusom bilo prisutno u velikom broju drugih krivinih
procesnih zakonodavstava.
13
Skoro sve reforme krivinog procesnog
zakonodavstva sprovedene u evropskim zemljama proteklih deceni-
ju-dve odlikuju se novim odstupanjima od naela legaliteta. Polje pri-
mene naela oportuniteta sve vie se iri, a razlozi celishodnosti kao
osnov primene postaju sve brojniji i raznovrsniji. Jednom reju, nae-
lo oportuniteta krivinog gonjenja postalo je infatorni trend nemalog
broja krivinih procesnih zakonodavstava. Kao specifan diverzioni
model kojim se ostvaruje svrha uproenih formi krivinog postupka,
irenje naela je u duhu Preporuke R (87) 18 Komiteta ministara Sa-
veta Evrope zemljama lanicama u vezi s pojednostavljenjem krivi-
nog pravosua.
14
Istom je preporueno da naelu diskrecionog go-
njenja treba pribegavati ili njegovu primenu proirivati kad god isto-
rijski razvoj i ustav zemalja lanica to omoguavaju; odnosno, treba
doneti mere koja imaju isti cilj (Ia. 1.). I upravo ovo, kao i pozitivna
iskustva njegove primene u kompetentnim komparativnim krivinim
procesnim zakonodavstvima, uticala su na njegovo ozakonjenje u kri-
vinom procesnom zakonodavstvu Srbije i kod punoletnih uinilaca
krivinih dela.
15
S obzirom na ovakvu njegovu prisutnost u krivinom
procesnom zakonodavstvu uopte, postavlja se pitanje: koji razlozi
13
Vidi: Obrazloenje Predloga ZKP, Savezno ministarstvo pravde, Beograd,
2001. godine
14
Usvojena od strane Komiteta ministara na 410. sednici odranoj 17. sep-
tembra 1987. na nivou zamenika ministara
15
Ovo naelo kod punoletnih uinilaca krivinih dela ozakonjeno je l.
236 i 237. ZKP iz 2001. godine, a mogunost njegove primene kod maloletnih
uinilaca krivinih dela bila je prisutna i ranije. Vidi: Bejatovi, S, Radulovi,
D, Zakonik o krivinom postupku SRJ (sa objanjenjima i uputstvima za praktinu
primenu), Kultura, Beograd, 2002. god, str. 159-160; Bejatovi, S, Nove tendencije
u savremenoj nauci krivinog prava i neka pitanja naeg procesnog krivinog
zakonodavstva, Nove tendencije u savremenoj nauci krivinog prava i nae krivino
zakonodavstvo, Udruenje za krivino pravo i kriminologiju Srbije i Crne Gore,
Beograd, 2005. god, str. 21-25.
21
opravdavaju ovakav trend po pitanju ovog naela? To jest, koji razlo-
zi govore u prilog naela oportuniteta krivinog gonjenja? Razlozi su
brojni. Meu njima poseban znaaj imaju sledei:
1. Doprinosi veoj ekonominosti, ubrzanju i pojednostavljenju
rada krivinog pravosua, putem rastereenja sudova i njihovog oslo-
baanja od predmeta u vezi s lakim krivinim sluajevima;
2. Omoguava vei stepen strunog angaovanja sudova kod
sloenijih krivinih sluajeva, a time doprinosi i kvalitetu njihovog
rada u takvim predmetima;
3. Doprinosi viem stepenu mogunosti istovremenog voenja
rauna kako o individualnim tako i o optim drutvenim interesima
u konkretnom krivinom sluaju;
4. Nepostojanje kriminalno-politikih razloga za krivino go-
njenje u pojedinim sluajevima, posebno prisutno u sluajevima
nesrazmere izmeu propisane krivine sankcije i stepena konkretne
opasnosti kriminalnog sluaja;
5. Mogunost nanoenja vee tete optem interesu zbog pre-
duzimanja krivinog gonjenja u konkretnom krivinom sluaju, s ob-
zirom na okolnosti pod kojima je izvreno krivino delo i na posledi-
ce nastale njegovim izvrenjem;
6. Neopravdanost stvaranja trokova krivinog gonjenja u slu-
aju potpunog prethodnog saniranja posledica izvrenog krivinog
dela, i to posebno pri potpunoj nadoknadi tete oteenom licu kod
lakih krivinih dela;
7. Vii stepen konkretnog preventivnog dejstva na uinioca
nego u sluaju preduzimanja krivinog gonjenja;
16
8. Pored iznesenog, ako se ovaj aspekt posmatra u okvirima
konkretnih krivinih procesnih zakonodavstava u kojima je ovo na-
elo prisutno tek odnedavno, zasigurno je da je na to, u nemalom ste-
penu, uticala i injenica da se skoro sve reforme krivinog procesnog
16
Roxin, C, Strafverfahrensrecth, 22.Aufage, Munchen, 2002, seit. 187-201;
Lutz Meyer-Gossner, Strafprocessoerdnung, 46. Aufage, Verlag C. H. Beck, Munchen,
2003, seit. 145-156; vorovi, D, Kriminalno-politika opravdanost, svrha i obli-
ci naela oportuniteta krivinog gonjenja, Zbornik Oportunitet krivinog gonjenja,
Srpsko udruenje za krivinopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2009, str. 29-38.
22
zakonodavstva sprovedene u evropskim zemljama pre njih odlikuju
ne samo ozakonjenjem ovog naela ve i stvaranjem normativnih
uslova za poveanje njegove primene.
Kada je re o razlozima ozakonjenja i afrmacije naela oportu-
niteta krivinog gonjenja, treba imati u vidu jo jednu injenicu. To je
da u donoenju odluke o ozakonjenju i obimu primene ovog naela,
kao to je to, uostalom, sluaj i sa svim drugim reenjima, treba voditi
rauna ne samo o razlozima koji govore za ve i o razlozima protiv
ovog naela. Jedino u situacijama kada se sa istim stepenom kriti-
nosti analiziraju i jedni i drugi razlozi odluka je adekvatna. U vezi sa
ovim postavlja se pitanje koji razlozi govore protiv ovog naela i kakav
znaaj njima treba dati? Stav je autora ovog rada da oni samo na prvi
pogled, a ne i sutinski, imaju opravdanje. Postoje, pre svega, sledei
prigovori naelu: prvo, ustanovljavanje i postojanje naela oportuni-
teta je nepravino, jer se njime graani dele na dve grupe, graani
podvrgnuti krivinom pravu i graani od njega izuzeti, ime se vrea
princip jednakosti graana pred zakonom.
17
Ovakvo jedno gledite
je neprihvatljivo jer naelo oportuniteta upravo omoguava da se ra-
zliito postupa u razliitim situacijama, pa kako ni krivini dogaaji
nisu isti, izostajanje gonjenja u pojedinim sluajevima slui ideji pra-
vinosti kad na to upuuju neznatne posledice dela i okolnosti vezane
za linost ili krivicu uinioca, ili kakvi drugi vani kriminalno-poli-
tiki razlozi. Pored ovog, ovom, neto starijem stanovitu, protivrei i
procesna stvarnost. Naime, iz istih tih razloga bile bi neprihvatljive sve
diverzione forme postupanja u krivinim stvarima, ali se bez njih ne
da ni zamisliti savremeni krivini postupak, to opovrgava navedeno
gledite kao prevazieno;
18
drugo, mogunost arbitrarnosti krivinog
gonjenja; tree, mogunost paralisanja krivinog gonjenja zbog obu-
stava gonjenja po krivinim prijavama;
19
etvrto, krenje jednakosti
graana davanjem prava javnom tuiocu da putem ovog naela odlu-
uje protiv koga e pokrenuti krivini postupak, a protiv koga nee.
17
Vasiljevi, T, Sistem krivinog procesnog prava SFRJ, Beograd, 1981, str. 123.
18
uri, V, Opravdanost i svrha naela oportuniteta krivinog gonjenja,
Zbornik Oportunitet krivinog gonjenja, Srpsko udruenje za krivinopravnu
teoriju i praksu, Beograd, 2009, str.13-28.
19
Dani, R, Naelo legaliteta i oportuniteta krivinog gonjenja, Beograd,
2007. god, str. 130.
23
Ako se ovome doda i neadekvatna pravna regulativa po ovom pitanju
onda se time jo vie putem ovog naela dovodi do nejednakosti gra-
ana pred zakonom; Peto, nespojivost sa funkcijom javnog tuioca.
Prema ovome prigovoru, davanje prava javnom tuiocu da odluuje o
konanom reenju krivine stvari putem naela oportuniteta nespo-
jivo je s njegovom osnovnom funkcijom, a to je krivino gonjenje, a
ne reavanje krivine stvari. Odnosno, na ovaj nain javnom tuiocu
daje se ono to po svojoj prirodi pripada sudu. Upravo kao posledi-
ca ovakvog prigovora u krivinom procesnom zakonodavstvu Srbije,
Zakonom o izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku
iz 2004. godine
20
bilo je predvieno da do odlaganja krivinog gonje-
nja od strane javnog tuioca, zbog posebnog oblika naela oportu-
niteta, pod odreenim uslovima, moe da doe samo uz prethodnu
saglasnost suda. U obrazloenju zakonodavca istie se da se na ovaj
nain uvaava primedba da javni tuilac nalaganjem mera kod odla-
ganja krivinog gonjenja praktino izrie krivine sankcije iako takvu
funkciju prema ustavu nema. Razlog ovakvog ozakonjenja nisu stojali
i nisu bili u saglasnosti s prirodom naela oportuniteta krivinog go-
njenja.
21
Uz ovo, ovakva odredba faktiki je izuzetno oteala, ako ne
i onemoguila praktinu primenu ovog vida oportuniteta krivinog
gonjenja.
22
S obzirom na ovo, sasvim opravdano, ta odredba je izba-
ena iz Zakonika 2009. god
23
.
Imamo li u vidu iznesene razloge za i protiv, moe se zakljui-
ti da je normiranje, a time i primena naela oportuniteta, potpuno
opravdana. Polazei od ovoga, treba pozdraviti stav naeg zakonodav-
ca da ve na prvom koraku u procesu reforme naeg krivinog proce-
snog zakonodavstva predvidi i mogunost primene ovog naela i kod
punoletnih uinilaca krivinih dela. Za razliku od niza drugih novina
karakteristinih za proces reforme krivinog procesnog zakonodav-
20
Sl. glasnik RS, br. 58/04.
21
Bejatovi, S, - Banovi, B, Krivino procesno zakonodavstvo Srbije, Glo-
sarijum, Beograd, 2005. god, str. 204
22
Vukovi, B, Naelo oportuniteta, Nova reenja u krivinom zakono-
davstvu i dosadanja iskustva u njihovoj primeni, Udruenje za krivino pravo i
kriminologiju Srbije i Crne Gore, Beograd, 2006. god, str. 436-474.
23
l. 61. st. 1. Zakona o izmenama i dopunama ZKP (Sl. glasnik RS, br.
72/2009)
24
stva Srbije, mogunost primene naela oportuniteta krivinog gonje-
nja i kod punoletnih uinilaca krivinih dela jeste njegova osobenost
od samog poetka rada na reformi. Kao takva, ona je ve prisutna
u ZKP iz 2001. godine.
24
Meutim, ini se da ni kod jednog drugog
reenja nije bilo toliko lutanja u njegovom normiranju kao to je
to sluaj sa ovim naelom. Skoro da nije bilo nijedne intervencije u
dosadanjem, vie od deset godina dugom radu na reformi krivinog
procesnog zakonodavstva Srbije a da se nije ticala i ovog naela, to
samo po sebi govori o visokom stepenu njegove aktuelnosti. Meu-
tim, nijedna od zakonodavnih intervencija, nijedna od voenih stru-
nih rasprava nije dovodila pod znak pitanja njegovu kriminalno-poli-
tiku opravdanost. Naprotiv. Za veoma kratko vreme nakon njegovog
ozakonjenja pokazao je svoju punu opravdanost i sve intervencije ile
su u pravcu iznalaenja reenja za njegovu to adekvatniju primenu,
uz predvianje mehanizama kontrole ispravnosti njegove primene u
konkretnim sluajevima. Meu najdiskutabilnijim pitanjima kada je
re o ovom naelu bila su pitanja mogueg obima njegove primene,
kontrole odluke javnog tuioca o primeni naela oportuniteta, uslova
pod kojima moe da doe do odlaganja krivinog gonjenja i prava
oteenog lica u primeni naela
25
. Koliko su ova pitanja aktuelna, go-
vori i injenica da su ona bila itekako prisutna i u radu na izradi novog
ZKP. Posmatrano sa aspekta jo uvek vaeeg teksta ZKP, nekoliko je
novina kada je re o naelu oportuniteta krivinog gonjenja kod pu-
noletnih uinilaca krivinih dela u novom Zakoniku
26
. Meu njima,
najznaajnije su sledee. Prvo, dolo je do irenja mogunosti prime-
24
l. 236 i 237. ZKP iz 2001. god.
25
Kada je re o pravima oteenog lica, u primeni naela oportuniteta
krivinog gonjenja jedinstven je stav da se tome mora posvetiti posebna panja
poto on u tim sluajevima po samom zakonu ne moe stei svojstvo supsidijar-
nog tuioca i zahtevati pokretanje krivinog postupka. U vezi s tim, zalaganja idu
u pravcu traenja saglasnosti oteenog za primenu pojedinih vidova oportuniteta,
posebno u sluajevima kada to nije u protivrenosti s razlozima zbog kojih je ocena
celishodnosti gonjenja i uvedena. Zatim, za postizanje saglasnosti ili obeteenja
rtve, prilikom odluke o primeni oportuniteta, treba predvideti postupak medijacije
izmeu oteenog i uinioca, ali tako da se to ne pretvori u prepreku koja e spreavati
primenu oportuniteta krivinog gonjenja.
26
uri, V, Naelo oportuniteta krivinog gonjenja u krivinom postup-
ku Srbije, Revija za kriminologiju i krivino pravo, br. 2-3/2011, str. 199-220.
25
ne naela oportuniteta krivinog gonjenja tako to je data mogunost
javnom tuiocu da odloi krivino gonjenje za krivina dela za koja
je predviena novana kazna ili kazna zatvora do pet godina.
27
Dru-
go, smanjen je broj moguih obaveza pod kojima moe da doe do
odlaganja krivinog gonjenja. Tree, reeno je pitanje forme odluke
o odlaganju krivinog gonjenja. To je naredba; etvrto, predvien je
nain kontrole izvrenja naloenih obaveza tako to je propisano da
Nadzor nad izvrenjem obaveza obavlja poverenik iz organa uprave
nadlenog za poslove izvrenja krivinih sankcija, u skladu s propi-
som koji donosi ministar nadlean za poslove pravosua;
28
Peto, bri-
sana je obaveza javnog tuioca da pre podnoenja optunog predloga
ispita postojanje mogunosti za odlaganje krivinog gonjenja, u ci-
lju ega je mogao obaviti razgovor sa osumnjienim i oteenim, kao
i drugim licima, odnosno prikupiti druge potrebne podatke; esto,
predvien je sasvim drugaiji nain kontrole odluke javnog tuioca o
korienju naela oportuniteta krivinog gonjenja.
29
Detaljna stru-
nokritika analiza ovih reenja pokazuje da su ona u velikom stepenu
u skladu s veinskim stavovima nae strune javnosti i da su, kao ta-
kva, u funkciji stvaranja normativne osnove za adekvatniju primenu
ovog naela, a na taj nain i funkciji naela kao celine. Izuzetak od
ovakvog stava jeste suavanje kruga obaveza koje mogu biti naloene
osumnjienom u sluaju odlaganja krivinog gonjenja, za ta, ini se,
nije bilo opravdanja.
Iz razloga kojima se pravda uvoenje i postojanje naela opor-
tuniteta krivinog gonjenja vidljiva je i svrha kojoj naelo treba da
slui. Osnovna svrha naela jeste poveanje efkasnosti postupka i
rastereenje sudova. Drugim reima, naelo oportuniteta krivinog
gonjenja u biti predstavlja diverzioni model, protkan idejama kon-
senzualne i restorativne pravde, ija je svrha racionalizacija krivinog
postupka. Ovako formulisanoj osnovnoj svrsi naela odgovaraju svi
njegovi osnovni vidovi predvieni u naem krivinom procesnom
zakonodavstvu. Meutim posmatrano uopte, pored ove, osnovne
27
l. 283. st. 1. novog ZKP
28
l. 283. st. 2. novog Zakonika
29
Ili, G, Krivino procesno zakonodavstvo Republike Srbije i standardi
Evropske unije, Zbornik Krivino zakonodavstvo Srbije i standardi Evropske unije,
Srpsko udruenje za krivinopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2010. god, str. 39-40.
26
svrhe, u uporednom krivinom procesnom zakonodavstvu prisutni
su i sluajevi oportuniteta krivinog gonjenja radi postizanja i nekih
drugih, npr. politikih ciljeva, ili efekata slinih onima to ih proizvo-
di primena pojedinih krivinopravnih instituta, zbog kojih izostaje
kanjavanje u okonanim krivinim postupcima. Tako npr. korienje
naela oportuniteta iz politikih razloga predvia se za sluaj kad bi
gonjenjem nastala opasnost za nastanak velike tete po dravu, kad
je osumnjienom izreena mera proterivanja iz zemlje ili radi ouva-
nje dobrih meudravnih odnosa, i iz slinih politikih razloga. Ili,
prisutni su i sluajevi mogunosti korienja ovog naela po osnovu
oekivanog ishoda krivinog postupka (osloboenje od kazne, nebit-
ne sporedne kazne i sl.)
30
.
3. Vidovi naela oportuniteta krivinog gonjenja
Uz izneseno, naelo oportuniteta krivinog gonjenja, posma-
trano uopte, karakterie jo jedna osobenost. To je postojanje veeg
broja njegovih vidova, to je u zavisnosti od osnova koji predstavljaju
mogunost njegove primene. Predvianje veeg broja vidova ovog
naela je u funkciji njegove to adekvatnije primene, kao i u funkciji
stvaranja mogunosti njegove primene u zavisnosti od niza okolnosti
vezanih za linost izvrioca, za vrstu krivinog dela, okolnosti pod
kojima je delo izvreno, odnosno krivinu sankciju propisanu za nje-
govo izvrenje. I upravo polazei od ovih kriterijuma, zakonom pred-
viene vidove naela oportuniteta krivinog gonjenja u krivinom
procesnom zakonodavstvu, posmatrano uopteno i nezavisno o kom
zakonskom tekstu je re, moemo svrstati u nekoliko kategorija. Prvu
kategoriju ine oni vidovi ovog naela u ijoj osnovi mogunosti pri-
mene lei teina krivinog dela cenjena sa aspekta propisane krivine
sankcije. (Sluaj sa primenom naela kod bagatelnih krivinih dela).
Drugu kategoriju ine vidovi koji za osnov svoje primene imaju oe-
kivani ishod krivinog postupka za izvreno krivino delo. (Sluaj
npr. sa primenom naela po osnovu nebitnosti sporednih kazni ili
pak po osnovu mogunosti osloboenja od kazne). Treu grupu ine
30
Vidi: Bejatovi, S, Naelo oportuniteta krivinog gonjenja u nemakom
krivinom procesnom pravu, Zbornik Oportunitet krivinog gonjenja, Srpsko
udruenje za krivinopravnu teoriju i praksu, Beograd, 2009, str. 125-144.
27
vidovi naela oportuniteta krivinog gonjenja koji za osnov mogu-
nosti primene imaju politike razloga. (Sluaj pre svega sa moguno-
u nepreduzimanja krivinog gonjenja iz politikih razloga). Zatim,
etvrtu grupu ine vidovi ija osnova poiva na procesnom trenutku
u kojem moe da doe da korienja naela (pre pokretanja krivi-
nog postupka ili pak u ve zapoetom krivinom postupku). Na kra-
ju, tu su i vidovi u ijoj osnovi lei linost lica prema kojem se koristi
ovo naelo (punoletno ili maloletno lice). Posmatrano pojedinano,
i to sa aspekta krivinog procesnog zakonodavstva uopte, a ne kri-
vinog procesnog zakonodavstva konkretne drave, najei vidovi
naela oportuniteta krivinog gonjenja su sledei: nepreduzimanje
krivinog gonjenja za bagatelna krivina dela; uslovni (privremeni)
odustanak od krivinog gonjenja; odustanak od krivinog gonjenja
zbog mogunosti osloboenja od kazne; nepreduzimanje krivinog
gonjenja za krivina dela izvrena u inostranstvu; nepreduzimanje
krivinog gonjenja iz politikih razloga; stvarno kajanje kao osnov
mogunosti korienja naela oportuniteta krivinog gonjenja; ne-
bitnost sporedne kazne; izruenje i proterivanje okrivljenog iz ze-
mlje; privremeni odustanak od krivinog gonjenja zbog ve pokre-
nutog postupka i slino.
Kada je re o krivinom procesnom zakonodavstvu Srbije, ono
i po ovom pitanju prati reenja prisutna u savremenom komparativ-
nom krivinom procesnom zakonodavstvu. Istina, u neto manjem
obimu nego to je to sluaj s veinom drugih krivinih procesnih za-
konodavstava. Razlog za ovakav pristup naeg zakonodavca u vezi sa
ovim pitanjem treba traiti pre svega u injenici da je u njemu naelo
oportuniteta krivinog gonjenja prema punoletnim uiniocima kri-
vinih dela relativno novijeg datuma. U prilog ovome najbolje govori
injenice da se od njegovog uvoenja u ZKP 2001. godine stalno po-
veava broj vidova, to jest osnova mogunosti primene ovog naela.
Ako se ovo posmatra sa aspekta pozitivnog krivinog procesnog za-
konodavstva Srbije u odnosu na punoletne uinioce krivinih dela,
onda se moe konstatovati postojanje tri osnovna vida ovog naela.
To su: odlaganje krivinog gonjenja kao poseban i dominantan vid
naela oportuniteta; odbacivanje krivine prijave iz razloga pravino-
sti; odustanak od krivinog gonjenja u toku trajanja krivinog postup-
ka iz razloga celishodnosti.
28
Meutim bilo bi pogreno zakljuiti da su ovo jedini vidovi mo-
gunosti korienja ovog naela u naem krivinom procesnom zako-
nodavstvu. Naprotiv. Pored nabrojanih vidova koji predstavlja sutinu
i pravi smisao naela oportuniteta krivinog gonjenja, njegova pri-
mena mogua je i u nekim drugim sluajevima povodom konkretne
krivine stvari. Sluaj npr. pri odluivanju o nekim drugim pitanjima
koja su u vezi s krivinim gonjenjem odreenog lica za konkretno
krivino delo. Npr. pri donoenju reenja kojim se ne dozvoljava izru-
enje okrivljenog ili osuenog lica u smislu l. 33. Zakona o meuna-
rodnoj pravnoj pomoi u krivinim stvarima
31
. Ili, pri donoenju od-
luke od strane republikog javnog tuioca u smislu l. 6. st. 4. KZ RS.
31
Sl. glasnik RS, br. 20/09
29
III
ODLAGANjE KRIVINOG GONjENjA
KAO POSEBAN VID OPORTUNITETA
1.
ZAKONSKO UREENJE ODLAGANJA
KRIVINOG GONJENJA
Naelo oportuniteta krivinog gonjenja u
Zakoniku o krivinom postupku Srbije iz 2001. godine
1. Uvod
Posle donoenja Zakonika o krivinom postupku (Slubeni list
SRJ, br. 70/01 i 68/02 i Slubeni glasnik RS, br. 58/04, 85/05, 115/05 i
49/07), donet je novi ustav Republike Srbije, Krivini zakonik (Slu-
beni glasnik RS, broj 85/05 ) i ratifkovane odreene meunarodne
konvencije i ugovori koji se tiu i pravila krivinog postupka. Izmena-
ma Zakonika o krivinom postupku Srbije (2001) iz septembra 2009.
godine izvrena su odgovarajua usklaivanja ovog zakonika sa Usta-
vom, Krivinim zakonikom i nekim meunarodnim pravnim aktima,
a pored toga unete su i odreene modifkacije za koje se oekuje da
doprinesu efkasnijem i ekonominijem krivinom postupku, to se
posebno odnosi na odreene promene koje se tiu naela oportuniteta
krivinog gonjenja.
32

32
S obzirom na to da se tekst skoro u potpunosti odnosi na normativni me-
hanizam sadran u Zakoniku o krivinom postupku Srbije iz 2001. godine, koji je
nekoliko puta menjan i dopunjavan, uvek kada se u zagradama navodi konkretna
zakonska odredba, bez oznaavanja zakonskog izvora, misli se na taj zakonik o
krivinom postupku, a samo kada se u nekim situacijama navode drugi zakonski
izvori, to se uz zakonsku odredbu striktno oznaava odgovarajuom skraenicom,
na primer ZM - Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj
zatiti maloletnih lica.
30
2. Opta izlaganja o naelu oportuniteta krivinog gonjenja
U naela krivinog gonjenja spadaju: 1) naelo akuzatornosti,
2) nae lo legaliteta (obligatornosti) ofcijelnog krivinog gonjenja, 3)
naelo oportuniteta, te 4) naelo ne bis in idem. U stvari, naelo opor-
tuniteta je u osnovi samo procesni izuzetak u odnosu na naelo lega-
liteta, to i pred stavlja razlog da ovde govorimo o naelima krivinog
gonjenja, a ne naelima pokretanja krivinog postupka, s obzirom
na to da se naelom oportuniteta krivinog gonjenja regulie opozit
pokretanju postupka, to jest radi se o njegovom nepokretanju, nekoj
vrsti uzdravanja ovlaenog tuioca od podizanja optunog akta i
voenja krivinog postupka.
33

Naelo oportuniteta suprotan je princip naelu legaliteta krivi-
nog gonjenja i u mnogim radovima ono se i ne izlae kao posebno
ili osobeno krivino procesno naelo, ve samo kao jedan procesni
opozit na elu legaliteta (izuzetak u odnosu na to naelo), a ogleda se
u postupanju po oportunitetu, tako da se krivino gonjenje ne mora
obavezno preduzeti iako su ispunjeni svi traeni uslovi koji proizlaze
iz naela legaliteta, ve se, shodno proceni svrsishodnosti krivinog
gonjenja u odreenom sluaju, gonjenje moe ili ne mora preduzeti,
pri emu je kriterijum za negonjenje u nekim nacionalnim (upored-
nim) krivinim postupcima povezan sa, na primer, visokim trokovi-
ma postupka,
34
ili se zasniva na nekim svojstvima optuenog.
35
Naelo oportuniteta u naem krivinom procesnom pravu vai
bez ikakvih ogranienja kada su u pitanju krivina dela koja se gone
po privatnoj tubi, jer tada oteeni, odnosno lice koje moe da posta-
33
Vie o tome: M. kuli, Krivino procesno pravo, Pravni fakultet Univerz-
iteta u Beogradu i Slubeni glasnik, Beograd, 2011, str. 43.
34
Osim primera koji se odnosi na zahteve ekonominosti postupka, citirani
autori kao sledee primere mogueg postupanja po naelu oportuniteta navode:
sluaj krivinog negonjenja iz obzira prema odreenom optuenom koji se nalazi
na visokom poloaju ili radi izbegavanja nekog javnog skandala, odnosno iz spoljno-
politikih razloga, to inae, svakako, moe da bude osnov postupanja prema nekoj
vrsti faktikog i istovremeno nelegalnog oportuniteta, ali se takvi razlozi teko
mogu opravdati u pravnoj dravi, tako da budu formalna podloga za nezapoinjanje
krivinog gonjenja, iako su za to inae ispunjeni svi zakonom traeni uslovi.
35
Vie o tome: E. Kern und C. Roxin, Strafverfahrensrecht, 14. Aufage,
Verlag C. H. Beck, Mnchen, 1976, str. 61.
31
ne privatni tuilac, potpuno slobodno optira da li e krivino goniti
u zakonikom odreenom roku (tri meseca od saznanja za delo i ui-
nioca), ili e se od toga uzdrati, tako da on, nevezano sa bilo kakvim
zakonskim kriterijumima, moe odluiti da postupi po naelu opor-
tuniteta krivinog gonjenja, te da ne podnese privatnu tubu.
Slino tome i oteeni krivinim delom koje se goni po slube-
noj dunosti (to vai i za njegove sukcesore nakon njegove smrti),
sam odluuje da li e u zakonskom roku i pod zakonskim uslovima da
pokrene, odnosno nastavi krivino gonjenje, u sluaju kada to ne ui-
ni primarni ovlaeni tuilac javni tuilac, odnosno kada javni tui-
lac odustane od zapoetog krivinog gonjenja i samo od volje otee-
nog zavisi da li e on postati supsidijarni tuilac. Meutim, ukoliko je
postupak ve pokrenut, pa nakon odustanka javnog tuioca otee ni
ne preuzme gonjenje, tu de facto postoji postupanje po oportunitetu
krivinog gonjenja, ali ne i u pravnotehnikom smislu, jer je postupak
ve prethodno zapoet.
Pravo postupanje po naelu oportuniteta krivinog gonjenja od
strane oteenog krivinim delom koje se goni po slubenoj dunosti
postojalo bi ako on ne bi pokrenuo krivino gonjenje u zakonskom
roku, poto je javni tuilac manifestovao svoju procesnu volju da ne
podigne optuni akt, bilo da je oteeni o tome obaveten, kada se
moe krivino goniti u roku od osam dana od prijema obavetenja,
bilo da nije obaveten, kada optuni akt moe podneti u objektivnom
roku od tri meseca.
Naelo oportuniteta krivinog gonjenja u odnosu na javnog tu-
ioca postoji u dve situacije: 1) u postupku prema maloletnicima, kada
se ono svodi na mogunost javnog tuioca da u dva sluaja iz razloga
celishodnosti, to jest (ne)svrsishodnosti, ne pokrene postupak prema
maloletniku, iako su za to ispunjeni svi drugi potrebni zakonski uslovi
i 2) mogunost postupanja po oportunitetu krivinog gonjenja, kada
se radi o nekim relativno lakim krivinim delima, to je mogue u
dva oblika: a) sluaj uslovljenog oportuniteta krivinog gonjenja, te b)
sluaj postupanja po oportunitetu krivinog gonjenja usled stvarnog
kajanja osumnjie nog, uz ispunjenje i drugih potrebnih uslova.
U dva sluaja javni tuilac, koji je i jedini ovlaeni tuilac u
postupku prema maloletnicima (ekskluzivno pravo krivinog gonje-
nja maloletnika), moe da, bez obzira na to to postoje dokazi da je
32
maloletnik ui nio krivino delo, ipak ne pokrene postupak prema
njemu:
36
1) u odnosu na krivino delo odreene teine kada se radi
o krivinom delu za koje je propisana kazna zatvora do pet godina ili
novana kazna, ako javni tui lac smatra ne bi bilo celishodno da se
prema maloletniku vodi postupak, s obzirom na sledee kumulativno
propisane okolnosti: a) okolnosti koje se odnose na delo: 1. priroda
krivinog dela i 2. okolnosti pod kojima je delo uinjeno, te b) okol-
nosti koje se odnose na maloletnika: 1. njegov raniji ivot i 2. lina
svojstva maloletnika (l. 58 st. 1 ZM), pri emu, ako za donoenje ta-
kve odluke treba da se ispitaju lina svojstva maloletnika, javni tuilac
za maloletnike, u sporazumu sa organom starateljstva, moe uputiti
maloletnika u prihvatilite za decu i omladinu ili u vaspitnu ustanovu,
ali najdue do trideset dana (l. 58 st. 2 ZM); 2) kada se prema malo-
letniku ve izvrava sankcija kad je izvrenje kazne ili vaspitne mere
prema maloletniku u toku, javni tuilac moe odluiti da ne zahteva
pokretanje krivinog postupka za drugo krivino delo maloletnika,
ako, s obzirom na teinu tog krivinog dela, kao i na kaznu, to jest
vaspitnu meru koja se izvrava, ne bi imalo svrhe voenje postupka i
izricanje krivine sankcije za to delo (l. 58 st. 3 ZM).
37

3. Uslovljeni oportunitet krivinog gonjenja u Zakoniku
o krivinom postupku Srbije iz 2001. godine
Odredbe lana 236 Zakonika o krivinom postupku iz 2001. go-
dine odnose se na tzv. uslovljeni oportunitet krivinog gonjenja. Uslov-
ljeni oportunitet krivinog gonjenja predstavlja jednu vrstu hibridne,
po svom karakteru meovite krivine procesne ustanove, koja ima
elemente kako klasinog nepokretanja krivinog postupka zbog nece-
lishodnosti tako i elemente oprotaja uiniocu krivinog dela ukoliko
on ispunjenjem odreenih obaveza tu specifnu aboliciju zaslui, a s
obzirom na karakter tih obaveza koje u odreenoj meri imaju slinosti
i s nekim krivinim sankcijama (na primer, s novanom kaznom, kao
36
Vie o tome: M. kuli, Princip oportuniteta u krivinom postupku pre-
ma maloletnicima I, Izbor sudske prakse struno informativni asopis Glosarijum,
br. 78/97, Beograd, 1997, str. 6668.
37
Vie o tome: M. kuli, Maloletniko krivino pravo, Pravni fakultet i Slu-
beni glasnik, Beograd, 2011, str. 290 291.
33
i sa radom u javnom interesu), ovom ustanovom se u odreenoj meri
moe ostvariti i svrha krivinog sankcionisanja, a da pri tom, u for-
malnom smislu ne dolazi do kanjavanja i nekih uobiajenih tetnih
posledica izvrenja kazne, niti nastupa tzv. stigmatizacija osuivanosti.
Pored toga, s obzirom na karakter nekih od obaveza koje se nameu
okrivljenom i koje on, uz saglasnost oteenog prihvata, ovo krivino
procesno reenje u sebi potencijalno sadri i neke elemente pomire-
nja izmeu okrivljenog i oteenog, odnosno njihovog poravnanja, to
inae, kada su u pitanju relativno laka krivina dela, predstavlja jednu
od istaknutijih tendencija u savremenom krivinom postupku.
38

Oznaavanje mehanizma uslovljenog oportuniteta iz lana 236,
kao odlaganje krivinog gonjenja, samo je delimino opravdano, jer
se ovde zaista radi o odlaganju krivinog gonjenja, ali to odlaganje
ne postoje sebe radi, ve je funkcionalno usmereno a oprotaju kri-
vinog gonjenja, do koga dolazi kada u periodu odloenog krivinog
gonjenja osumnjieni ispuni jednu ili vie od obaveza koje je prihvatio
i koje mu je javni tuilac odredio, pri emu je za neke od tih obaveza,
kao poseban conditio sine qua non, potrebna i saglasnost oteenog.
Bilo kakva saglasnost, odnosno odobrenje suda ovde nije po-
trebna, ve se radi o autonomnoj odluci dravnog tuioca, koji na
ovakav nain dobija posebno pravo u okviru svog opteg prava ras-
polaganja optubom, pri emu se kroz ovakav procesni mehanizam
uvodi odgovarajui procesni izuzetak u odnosu na delovanje naela
legaliteta ofcijelnog krivinog gonjenja.
Odredbe sadrane u lanu 236 ustanovljavaju procesni mehani-
zam postupanja prema uslovljenom oportunitetu krivinog gonjenja
(izuzetak u odnosu na naelo obaveznosti krivinog gonjenja za dela
za koja se goni po slubenoj dunosti, a pravna priroda procesnog
instituta iz lana 236 svodi se na odreeni oprotaj krivinog gonjenja,
tj. neku vrstu abolicije koju okrivljenom pod odreenim zakonskim
uslovima moe dati nadleni javni tuilac.
38
Ovakva mogunosti se u krivino procesnoj nauci esto oznaavaju kao tvz.
diverzioni modeli, koji predstavljaju odgovarajue alternative klasinom sudskom
krivinom postupku kada se radi o lakim I srednje tekim krivinim delima,
ime se, pre svega, postiu ekonomski efekti, ali se na taj nain takoe izbegava
stigmatizacija koju podrazumeva krivina osuivanost. Vie o tome: S.Seiler, Straf-
prozessrecht, 10. berarbeitete Aufage, Facultas.wuv, Wien, 2009, . 22.
34
Ratio legis zakonske mogunosti sadrane u lanu 236 jeste da
se ne pokree i obavezno vodi krivini postupak u odnosu na odree-
no krivino delo za koje se goni po slubenoj dunosti, ali koje nael-
no, s obzirom na kaznu propisanu u KZ-u, ipak ne spada u kategoriju
najteih krivinih dela, ako se konkretna stvar moe reiti na drugi,
drutveno prihvatljiv nain. U pitanju je savremena tendencija u kri-
vinom procesnom pravu da se krivini postupak u meri u kojoj je to
mogue oslobodi balasta oni krivinih predmeta koji bi znatno op-
teretili krivino pravosue, a objektivno bi mogli biti reeni i na drugi
nain, ak ne ni od strane suda, ve samo aktivnou i procesnom
radnjom javnog tuioca, koji i u ovom sluaju ispoljava kako svoju
stranaku prirodu tako i svoj karakter dravnog organa, koji mora po-
stupati u javnom interesu.
Javni tuilac slobodno i na temelju svog slobodnog uverenja oce-
njuje da li je ispunjen uslov celishodnosti voenja krivinog postupka
protiv konkretnog osumnjienog. Javni tuilac prethodno mora oceni-
ti da su ispunjeni svi uslovi za krivino gonjenje, tj. da postoji dovoljno
dokaza iz kojih proizlazi osnovana sumnja da je lice uinilo krivino
delo za koje se goni po slubenoj dunosti, na temelju ega bi dravni
tuilac inae mogao da goni po naelu legaliteta ofcijelnog krivinog
gonjenja. Vidi vie o ovome u komentarima uz lan 20.
3.1. Osnovni elementi za ocenu
necelishodnosti krivinog gonjenja
Iako to nije navedeno u odredbi lana 236, ovde je, kao i uvek
kada se radi o oportunitetu krivinog gonjenja, u pitanju odreena
necelishodnost krivinog gonjenja.
Svakako, bilo bi dobro da zakonodavac slino kao to je to ui-
njeno kada se radi o postupanju prema naelu oportuniteta krivinog
gonjenja u postupku prema maloletnicima i kada je u pitanju naelo
oportuniteta krivinog gonjenja u odnosu na punoletne osumnjiene
mogao da defnie konkretne parametre za ocenu (ne)celishodnosti
krivinog gonjenja, u pogledu ega ima prostora za davanje predloga
u smislu de lege ferenda.
Drugim reima, javni tuilac bi u praksi, svakako, morao da pro-
ceni da nije u pitanju krivino delo u pogledu kojeg bi se neizostavno
35
moralo goniti, odnosno da se ne radi o osumnjienom (uiniocu)
koji u svakom sluaju zasluuje da bude krivino gonjen. Faktiko je
pitanje kada e to biti na delu.
Kada dravni tuilac u smislu lana 236 stav 1 (samo implicit-
no, jer se u Zakoniku necelishodnost ne spominje), ocenjuje (ne)
celishodnost krivinog gonjenja, on takvu ocenu treba da donese s
obzirom na prirodu krivinog dela i okolnosti pod kojima je delo ui-
njeno. Javni tuilac e, pre svega, imati u vidu da li postoje okolnosti
koje bi se, ako bi dolo do pokretanja krivinog postupka, odnosno
krivinog gonjenja, mogle smatrati olakavajuim okolnostima.
Po pravilu, krivina dela sa elementima nasilja ne bi trebalo da
spadaju u kategoriju krivinih dela za koja je mogue odlaganje kri-
vinog gonjenja, ali ni to nije apsolutno, a odlaganje krivinog gonje-
nja u pogledu dela sa elementima nasilja (naravno, ne kada se radi o
sluajevima brutalnosti), ipak bi moglo biti celishodno u nekim slu-
ajevima, a posebno ako se radi o krivinom delu gde postoji znatan
doprinos rtve ili pak druge konkretne okolnosti gde je znaajna i
linost osumnjienog opravdavaju krivino negonjenje. Ovde bi od
znaaja morali biti raniji ivot osumnjienog i okolnosti pod kojima
je krivino delo uinjeno.
Pod ranijim ivotom uinioca, tj. osumnjienog, treba pre
svega podrazumevati njegov eventualni raniji recidivizam, ili obrnu-
to, neinjenje krivinih dela. Naelno, povrat je okolnost koja ukazuje
na neopravdanost odlaganja krivinog gonjenja, ali ne apsolutno i u
svakom sluaju. Nije ni svaki povrat isti, a posebno je znaajno da li se
radi o istovrsnom ili raznovrsnom recidivizmu. Dakle, ni za povrat-
nike (osim kada se radi o ekstremnim sluajevima), nije apsolutno
iskljuena mogunost postupanja prema lanu 236.
Pod linim svojstvima osumnjienog treba podrazumevati uti-
sak koji on kao linost ostavlja, ali i elemente njegovog linog ivo-
ta, poput toga da li je porodian, da li izdrava maloletnu decu, da li
je zaposlen, koluje se, usavrava, da li je ranije ostvarivao odreena
drutvena priznanja, ima odgovarajui ugled u sredini u kojoj ivi itd.
Radi se o oceni da li konkretni osumnjieni s obzirom na dominantne
elemente svoje ivotne istorije, i aktuelnih linih prilika, zasluuje
da ne bude krivino gonjen, te da li je sa stanovita drutva bolje da
36
on ne bude krivino gonjen, pod uslovom da ispuni jednu ili vie od
obaveza iz lana 236.
U kombinaciji objektivnih i subjektivnih okolnosti iz kojih pro-
izlazi ocena javnog tuioca da krivino gonjenje ne bi bilo celishodno,
poseban znaaj imaju sluajevi tzv. situacionog kriminaliteta, kada se
krivino delo u konkretnom sluaju ispoljava kao jedan eksces i plod
odreenog sluaja i nekih okolnosti koje su se nale u odgovarajuem
injeninom sticaju, a ne radi se o ivotnom stilu osumnjienog,
niti o nekoj prirodnoj posledici ivotnih okolnosti osumnjienog.
Ovo je posebno karakteristino za saobraajne delikte, krivina dela
uinjena usled nepoznavanja propisa, a kada nema uslova za primenu
instituta pravne zablude,
39
koja se i inae u naoj praksi shvata veoma
restriktivno i tome slino.
3.2. Odlaganje krivinog gonjenja uz/bez saglasnost(i) suda
Kada se radi o krivinim delima za koja je propisana novana
kazna ili kazna zatvora do tri godine, javni tuilac moe sam, tj. au-
tonomno i bez odobrenja suda, odloiti krivino gonjenje, a ako su
u pitanju krivina dela za koja je propisana kazna zatvora preko tri
godine, a do pet godina, tada je za odlaganje krivinog gonjenja kao
dodatni neophodan uslov potrebno i odobrenje vanraspravnog vea
(lan 236 stav 2).
Kada je krivina prijava podnesena za krivino delo za koje je
kao glavna kazna predviena novana kazna ili kazna zatvora do tri
godine, javni tuilac je duan da pre preduzimanja bilo koje radnje
u pravcu realizacije krivinog gonjenja, tj. pre podnoenja optunog
predloga, odnosno pre nego to podnese predlog za sprovoenje
istrane radnje pre optunog predloga ispita postojanje mogunosti
za odlaganje krivinog gonjenja, radi ega javni tuilac moe obaviti
razgovor sa osumnjienim i oteenim, kao i drugim licima, odno-
sno prikupiti druge potrebne podatke, to obavezno dokumentuje na
odgovarajui nain, tako to o tome sastavlja slubenu beleku (lan
236 stav 9). Ratio legis ove odredbe je da se javni tuilac na odreeni
nain posebno navede da uvek, kada je to objektivno mogue, umesto
39
Vie o tome: Z. Stojanovi, Komentar Krivinog zakonika, Slubeni glas-
nik, Beograd, 2006, str. 126-127.
37
krivinog gonjenja za relativno laka krivina dela, stvar reava meha-
nizmom iz lana 236. Cilj je da se krivini postupak, onda kada je to
mogue, rastereti krivinih dela koja spadaju u laki kriminalitet, ili
ak onaj koji je srednjeg obima, a da se tako ostvare ne samo odre-
ene utede, ve i da se omogui posveivanje vieg stepena energije
u suzbijanju onih ozbiljnijih formi kriminaliteta.
Nema nikakvog formalnog razloga, a to ne bi trebalo da bude
prepreka ni u de facto smislu, da zbog toga to je javni tuilac u skladu
sa lanom 236 stav 9, prethodno, pre podnoenja optunog predloga,
zakljuio da ne bi trebalo da postupa po naelu oportuniteta krivi-
nog gonjenja, te to konstatovao svojom slubenom belekom, javni
tuilac kasnije, tj. nakon podnesenog optunog predloga, ne bude
spreman da u skladu sa mogunostima iz lana 237 stav 6 odustane od
krivinog gonjenja. Naime, javni tuilac, bez ikakvih posebnih uslova
i bez obzira na svoju prethodnu drugaiju ocenu, to je i formalno of-
cijelnog konstatovao u smislu lana 237 stav 9, moe da promeni svoj
stav, do ega posebno moe doi kada javni tuilac tokom postupka
stekne relevantne informacije koje govore u prilog primeni zakonskog
mehanizma naela oportuniteta krivinog gonjenja, te da potom po-
stupi u skladu sa lanom 237 stav 6 Zakonika, to moe uiniti sve do
zavretka glavnog pretresa.
3.3. Mere ije je ispunjenje od strane osumnjienog
uslov za krivino negonjenje
Sluaj uslovljenog oportuniteta krivinog gonjenja u naem
krivinom postupku formalno se oznaava kao odlaganje krivinog
gonjenja od strane javnog tuioca i uz saglasnost suda, kao neopho-
dan uslov (l. 236), a odnosi se na sluaj podnoenja krivine prijave
javnom tuiocu za krivina dela za koja je propisana novana kazna
ili kazna zatvora do pet godina, ako osu mnjieni prihvati jednu ili vie
od Zakonikom o krivinom postupku alternativno utvrenih mera.
Te mere mogu da se podele na dve osnovne vrste: 1) mere za koje nije
potrebna saglasnost oteenog i 2) mere za koje je neophodna sagla-
snost oteenog, kao poseban, dodatni uslov.
U mere za koje nije potrebna saglasnost oteenog spadaju
one koje se svode na: A) odgovarajuu reparaciju oteenom, to jest
38
njegovo materijalno namirenje, a to su: a) otklanjanje tetnih posle-
dica nastalih izvrenjem krivinog dela ili naknada priinjene tete,
b) ispunjavanje dospelih obaveza izdravanja, c) mere koje predstav-
ljaju podvrgavanje osumnjienog odreenim medicinsko-socijalnim
tretmanima, odnosno ispunjavanje posebne edukativne obaveze: a)
odvikavanje od alkohola ili opojnih droga, b) podvrgavanje psihoso-
cijalnoj terapiji, ili c) polaganje vozakog ispita, obavljanje dodatne
vozake obuke ili zavravanje odgovarajueg kursa te d) mera koja
se odnosi na potovanje relevantne sudske odluke - izvrenje obave-
ze ustanovljene pravnosnanom odlukom suda, odnosno potovanje
ogranienja utvrenog pravnosnanom sudskom odlukom.
Mere za koje je potrebna saglasnost oteenog su: a) plaanje
odreenog nova nog iznosa u korist humanitarne organizacije, fonda
ili javne ustanove i b) obavljanje odreenog drutveno korisnog ili hu-
manitarnog rada. Saglasnost oteenog je do poslednjih novela ZKP-a
bila apsolutno neophodna, a sada je u sutini relativnog karaktera, jer
je propisana mogunost da se odgovarajuim stavom suda, onda kada
je to opravdano, supstituie saglasnost oteenog, ali samo ako se radi
o oteenom kome je priinjena teta ve u potpunosti nadoknaena,
a koji na odlaganje krivinog gonjenja ne pristaje iz odreenih nera-
cionalnih razloga.
Logino je to se saglasnost oteenog, kao conditio sine qua non
za odlaganje krivinog gonjenja i postupanje javnog tuioca po uslov-
ljenom oportunitetu, zahteva ba za dve obaveze, koje se svode na
odreena materijalna davanja osumnjienog, to jest njegova injenja
koja se u krajnjoj liniji, po logici stvari, uvek mogu materijalno izrazi-
ti.
40
Kada oteeni plaa odreeni novani iznos u korist humanitarne
organizacije, fonda ili javne ustanove, radi se o neposrednom davanju
novca, a kada obavlja odreeni drutveno korisni ili humanitarni rad,
nema neposrednog plaanja, ali se taj rad, kao i svaki rad, u krajnjoj
liniji moe i materijalno izraziti, on odgovarajuu vrednost ili stvara
ili ima sam po sebi. Ne bi bilo logino da se saglasnost oteenog za-
hteva u skladu sa onim obavezama reparacionog karaktera u odnosu
ba na samog oteenog (otklanjanje tetnih posledica nastalih izvr-
40
Vie o tome: M. kuli, Komentar Zakonika o krivinom postupku Crne
Gore, Ministarstvo pravde Crne Gore i Misija OEBS-a u Crnoj Gori, Podgorica, 2009,
str. 798-799.
39
enjem krivinog dela ili naknada priinjene tete i ispunjavanje dos-
pelih obaveza izdravanja), jer je tu neposredni interes oteenog da
se otklone tetne posledice krivinog dela uinjenog na njegovu tetu,
ili da mu se naknadi teta priinjena krivinim delom, odnosno plate
zaostale rate alimentacije. Bilo bi besmisleno da se ispunjavanje ovih
obaveza uslovljava saglasnou oteenog, kome bi njihovo ispunjenje
prvenstveno koristilo. Zar bi bilo logino da oteeni svojom voljom
moe onemoguiti izvrenje tih obaveza koje ba njemu pogoduju, a
da onda u parnici zahteva njihovo izvrenje, ili da oekuje da to u kri-
vinom postupku bude reeno po osnovu imovinskopravnog zahteva
koji je uloio?
S druge strane, u praksi se uoava da oteeni ponekad ba ele
krivini progon osumnjienog, pa i onda kada to oigledno nije raci-
onalno, i zato je uvedena mogunost da javni tuilac postupi prema
lanu 236 stav 5. Takva mogunost je pravina jer se radi o otee-
nom kome je ve u potpunosti naknaena priinjena teta. Oigledno
neopravdan razlog za nedavanje saglasnosti oteenog bi, na primer,
postojao kada se radi o prethodno neosuivanom osumnjienom,
koji je sticajem okolnosti uinio krivino delo, a iz celokupne situa-
cije proizlazi da on u budunosti nee initi krivina dela, pa bi bilo
neracionalno goniti ga poto poto, a pri tom oteeni iz neke vrste i-
stog hira ba eli krivini progon. Takoe, ne bi bilo opravdano da se
osumnjieni krivino goni, bez obzira to oteeni ne daje saglasnost
za odlaganje krivinog gonjenja, kada se radi o oceni javnog tuioca
da je upravo za budue odnose osumnjienog i oteenog bolje da
osumnjieni ne bude krivino gonjen, jer bi onda, usled ogorenja tog
lica buduom osudom, za koju bi krivio oteenog, izmeu njih def-
nitivno bili spaljeni svi mostovi. Radi se, na primer, o osobama koje
ive u istom domainstvu, odnosno lanovima porodice i tome slino.
U osnovi, ovde se radi o faktikom pitanju koje svojom slobodnom
ocenom reava javni tuilac, odnosno sud (vanraspravno vee), kada
se od njega zahteva da svojim reenjem supstituie nesaglasnost ote-
enog, tj. da odobri izvrenje obaveza iz lana 236 stav 1 ta. 2 i 3 iako
se sa tim ne saglaava oteeni.
Postavlja se pitanje kada treba smatrati da je oteenom, u smi-
slu lana 236 stav 5, teta u potpunosti nadoknaena. Da li se u tom
pogledu treba rukovoditi visinom imovinskopravnog zahteva otee-
40
nog, odnosno njegovim konkretnim zahtevom u pogledu vrste na-
knade tete i njene visine, a naroito da je visina naknade tete tim
zahtevom apsolutno uslovljena, te da li je potrebno da se u tom po-
gledu obavljaju odreena vetaenja, odnosno uopte, izvode dokazi
u pogledu visine naknade tete? Smatramo da ovo pitanje po svojoj
slobodnoj oceni treba da reava javni tuilac, odnosno vanraspravno
vee. Nije potrebno da se u tom pogledu odreuje bilo kakvo veta-
enje, jer bi to samo usporilo postupak i dovelo do novih trokova,
to ne samo da oigledno nije intencija zakonodavca, ve bi na prvi
pogled bilo apsolutno suprotno procesnoj logici mehanizma iz lana
236 stav 5, a bilo bi i veoma komplikovano u procesnom smislu. Pored
toga, ne bi se moglo opravdati ni bilo kakvo iole sloenije i skuplje
izvoenje dokaza u odnosu na to pitanje u jednom naelno neformal-
nom procesnom stadijumu (pretkrivini postupak), kada sam krivi-
ni postupak jo nije ni zapoet.
Javni tuilac, odnosno vanraspravno vee u smislu lana 236 stav
5, treba da ovo pitanje (da li je oteenom u potpunosti nadoknaena
teta) reavaju objektivno prema odreenim ustaljenim merilima, a
ako po tom pitanju imaju odreenu dilemu, nju nikako ne mogu rea-
vati odreivanjem vetaenja, niti nekim posebnim dokazivanjem, ve,
eventualno, na jedan manje-vie neformalan nain mogu proveravati i
utvrivati koja je realna visina tete. Na primer, ako bi nabavili cenov-
nik koji se odnosi na stvar koja je unitena i tome slino. Iako postav-
ljeni imovinskopravni zahtev ovde ne moe biti apsolutni parametar,
njega takoe, svakako, treba imati u vidu i ako javni tuilac, odnosno
vanraspravno vee utvrdi da je osumnjieni tetu naknadio potpuno
u skladu s njim, onda bi moralo biti nesporno da je oteenom teta u
potpunosti nadoknaena. Ako imovinskopravnog zahteva oteenog
nema ili je on ve na prvi pogled nerealan, onda se i ovo pitanje reava
po slobodnoj oceni javnog tuioca, odnosno vanraspravnog vea, koji
mogu da zakljue da je oteenom teta u potpunosti ve nadoknaena
i onda kada je visina naknade nia od visine postavljenog imovinsko-
pravnog zahteva. Naravno, potrebno je da i tuilac, kao i vanraspravno
vee, ispolji neophodan stepen savesnosti i realnosti u ovoj oceni, te da
celovito vodi rauna da se ne ogrei o prava oteenog.
Ne treba zaboraviti da oteeni i inae, a to vai i u ovoj situaciji,
zahtev za naknadu tete uvek moe ostvarivati u parninom postup-
41
ku. To znai da bi oteeni i onda kada je protivno njegovoj volji (u
odnosu na obaveze iz lana 236 stav 1 ta. 2 i 3), postupljeno pre-
ma naelu oportuniteta krivinog gonjenja, mogao podneti tubu za
naknadu tete u parninom postupku, koju bi usmerio protiv osum-
njienog u odnosu na kojeg je postupljeno u skladu sa lanom 236
stav 4 u vezi sa stavom 5. Predmet takvog tubenog zahteva oteenog
sveo bi se na novanu sumu koja bi predstavljala razliku izmeu visi-
ne naknade tete koju sam oteeni (tuilac u parninom postupku)
smatra adekvatnom, i one za koju su javni tuilac i vanraspravno vee
(lan 236 stav 5) nali da se njome oteenom teta u potpunosti na-
doknauje, pa je, zahvaljujui tome, postupljeno prema naelu opor-
tuniteta krivinog gonjenja. To to krivini postupak protiv lica koje
je oteenom priinilo tetu nije voen, te nije dolo do osuujue
presude (odnosno druge odluke suda koja podrazumeva da je uinje-
no krivino delo, kao to je to, na primer, reenje o sudskoj opomeni),
nije smetnja da se njegova krivica za prouzrokovanu tetu dokae u
parninom postupku u graanskopravnom smislu, a samim tim to
je osumnjieni (a to moe biti i drugo lice u ime osumnjienog, na
primer, osiguravajue drutvo), tetu, odnosno njen deo po miljenju
oteenog, ve naknadio, to predstavlja i neku vrstu implicitnog, ali
sasvim jasnog priznavanja krivice.
Javni tuilac e zatraiti da vanraspravno vee svojim reenjem
odobri izvrenje obaveza za koje je inae potrebna saglasnost otee-
nog, ako postoje sledei kumulativni uslovi: 1) oteenom je ve u pot-
punosti nadoknaena priinjena teta, 2) oteeni ne pristaje da osum-
njieni izvri obaveze plaanja odreenog novanog iznosa u korist hu-
manitarne organizacije, fonda ili javne ustanove, odnosno obavljanje
drutveno korisnog ili humanitarnog rada, 3) javni tuilac je ocenio
da oteeni ne pristaje na odlaganje krivinog gonjenja iz oigledno
neopravdanog razloga, te 4) javni tuilac je naao da je izvrenje takvih
obaveza celishodno. Ako vanraspravno vee odobri izvrenje tih oba-
veza, a osumnjieni ih u potpunosti izvri, oteeni u takvom sluaju
ne moe stei svojstvo oteenog kao supsidijarnog tuioca.
Osumnjieni je duan da prihvaenu obavezu izvri u roku koji
ne moe biti dui od est meseci, i u tom sluaju javni tuilac dono-
si reenje o odbacivanju krivine prijave, a oteeni nema pravo da
stekne svojstvo supsidijarnog tuioca. Momentom donoenja reenja
42
o odbacivanju krivine prijave, javni tuilac ispoljava procesno rele-
vantnu volju da ne pokrene krivino gonjenje, to se svodi na njegovo
postupanje po naelu oportuniteta krivinog gonjenja, a na temelju
prethodnog ispunjenja obaveza odree nih osumnjienom u roku koji
je za to bio odreen.
Kada se radi o drugim obavezama iz lana 236 stav 1 (ta. 1 i ta.
4 5), a one se odreuju kao poseban uslov, nije potrebna saglasnost
oteenog. Da bi se moglo odrediti otklanjanje posledice krivinog
dela, neophodno je da se radi o krivinom delu koje spada u tzv. ma-
terijalna krivina dela (krivina dela koja imaju posledicu u krivino-
pravnom smislu), a da nije u pitanju krivino delo koje se svrstava u
kategoriju tzv. formalnih krivinih dela, tj. da se ne radi o nekom od
krivinih dela za koja je karakteristino da nemaju posledicu u krivi-
nopravnom smislu, bez obzira na to to svako krivino delo naelno
ima odreenu posledicu u jednom ivotnom ili optem smislu.
Naknada tete kao obaveza moe se odrediti jedino ako se radi
o krivinom delu za koje je karakteristino da prouzrokuje i odreenu
materijalnu tetu, kao to bi to, na primer, bio sluaj sa oteenjem
tue stvari, telesnom povredom itd. Visina iznosa naknade tete bi
po pravilu morala biti vezivana za imovinskopravni zahtev oteenog,
ali ne i u svakom sluaju, jer u praksi taj zahtev moe biti odreen
i previsoko. Trebalo bi da se radi o realno utvrenoj visini tete, pri
emu bi zbog trokova i potencijalnog odugovlaenja postupka treba-
lo izbegavati da se njeno utvrivanje vezuje za vetaenje, mada to nije
iskljueno, to sve zavisi od procene javnog tuioca.
U svakom sluaju, oteeni i onda kada je osumnjieni ispunio
obavezu iz lana 236 stav 1 taka 1 (iako nema pravo na supsidijarnu
optubu lan 236 stav 7), moe kada smatra da mu nije naknaen
pun iznos tete, bilo zbog izgubljene dobiti, loe procene po njegovom
miljenju i tome slino, podneti tubu u parninom postupku protiv
tetnika (nekadanji osumnjieni), kako po osnovu priinjene tete
(onaj deo koji mu po njegovom miljenju nije nadoknaen), bilo po
osnovu pravno neosnovanog obogaenja osumnjienog. Isto pravilo
vai i za sluaj odbacivanja krivine prijave protiv osumnjienog iz
razloga pravinosti, tj. onda kada se radi o krivinom delu za koje je
propisana novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, a javni tui-
lac oceni da je potrebno odbaciti krivinu prijavu budui da izricanje
43
krivine sankcije ne bi bilo pravino jer je osumnjieni usled stvarnog
kajanja spreio nastupanje tetne posledice ili je tetu u potpunosti
ve nadoknadio (lan 237).
Obaveze izdravanja moraju biti dospele i ta se obaveza odnosi
iskljuivo na plaanje alimentacije, tako da se u takvom sluaju uvek
radi o krivinom delu nedavanja izdravanja. U druge obaveze utvr-
ene pravnosnanom odlukom suda (lan 236 stav 1 taka 7) mogu
spadati bilo kakve obaveze izvrene na temelju sudske odluke, a tu e,
po logici stvari (analogno sa ispunjavanjem dospelih obaveza izdra-
vanja), u prvom redu biti u pitanju izvrenje obaveze koja se odnosi
na kontakt maloletnog deteta s roditeljem s kojim dete ne ivi. Naime,
po pravilu, izdravanje se plaa u odnosu na dete s kojim roditelj ne
ivi, a to ini taj roditelj koji je dunik izdravanja, dok je dete po-
verilac izdravanja. Roditelj sa kojim dete na osnovu sudske odluke
ivi, tj. onaj roditelj kojem je dete povereno na brigu i uvanje, ima
obavezu da i sam doprinosi izdravanju deteta, kako fnansijski tako
i faktikom brigom, ali on, pored toga, ima obavezu da na odgovara-
jui nain omogui kontakt maloletnog deteta s drugim roditeljem,
u skladu s pravnosnanom sudskom odlukom. Ako taj roditelj to ne
ini, odnosno spreava izvrenje pravnosnane sudske odluke u od-
nosu na kontakt roditelja s kojim dete ne ivi i deteta, on i sam ini
krivino delo, pa se i u odnosu na njega moe postupiti prema nae-
lu uslovljenog oportuniteta krivinog gonjenja, kada bi mu se mogao
postaviti uslov da ispuni obavezu utvrenu pravnosnanom sudskom
odlukom, tj. da omogui kontakt izmeu deteta i roditelja s kojim dete
ne ivi. U tom je pogledu veoma znaajna nova mera, to jest obaveza
iz lana 236 stav 1 taka 7, uvedena novelama Zakonika iz septem-
bra 2009. godine, koja, kao to je to prethodno objanjeno, predstavlja
svojevrsni pandan ve postojeoj meri iz lana 236 stav 1 taka 4.
Kada se radi o situaciji da postoje dvoje osumnjienih gde se
jedan tereti za krivino delo iz lana 195 KZ (nedavanje izdravanja),
a drugi za krivino delo iz lana 191 stav 2 KZ (oduzimanje malolet-
nog lica oblik dela postoji kada se onemoguava izvrenje odluke
nadlenog organa kojom je odreen nain odravanja linih odnosa
maloletnika s roditeljem ili drugim srodnikom), tada su oboje osum-
njienih istovremeno i oteeni krivinim delom, mada je tu uvek
oteeni i samo maloletno lice. Tada je, ba zarad stvaranja uslova za
44
njihove bolje odnose u budunosti, a posebno u interesu maloletnog
lica, te izbegavanje da oni poto poto budu osueni, veoma adekvatno
da se korelativno u odnosu na oba takva osumnjiena postupi u skla-
du sa lanom 236.
Kada je re o potovanju ogranienja utvrenog pravnosna-
nom sudskom odlukom iz lana 236 stav 1 taka 7, tu se pre svega
moe raditi o krivinom delu nasilja u porodici, odnosno njegovom
obliku iz lana 194 stav 5, koji postoji kada se prekre mere zatite od
nasilja u porodici, koje je sud odredio na osnovu zakona. Takve se
mere mogu odrediti saglasno odredbama porodinog zakonodavstva,
ali kako je Porodini zakon propisao te mere bez ikakve regulative
u odnosu na sankcionisanje njihovog eventualnog krenja, pokuano
je da se to reava pravilima krivinog zakonodavstva, te je tako (za-
hvaljujui jednom amandmanu na Krivini zakonik iz 2006. godine) i
propisan taj poseban novi oblik krivinog dela nasilja u porodici (lan
194 stav 5 KZ), to u svakom sluaju ne predstavlja idealno reenje,
ali sada makar (zahvaljujui novoj mogunosti iz ZKP-a lan 236
stav 1 taka 7), stvara mogunosti za primenu mehanizma uslovlje-
nog oportuniteta.
Naime, prema lanu 198 Porodinog zakona, protiv lana po-
rodice koji vri nasilje sud moe odrediti jednu ili vie mera zatite
od nasilja u porodici, kojom se privremeno zabranjuje ili ograniava
odravanje linih odnosa s drugim lanom porodice, a u takve mere
spadaju: 1. izdavanje naloga za iseljenje iz porodinog stana ili kue,
bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti; 2. izdava-
nje naloga za useljenje u porodini stan ili kuu, bez obzira na pravo
svojine odnosno zakupa nepokretnosti; 3. zabrana pribliavanja lanu
porodice na odreenoj udaljenosti; 4. zabrana pristupa u prostor oko
mesta stanovanja ili mesta rada lana porodice; te 5. zabrana daljeg
uznemiravanja lana porodice. Oblik krivinog dela nasilja u porodi-
ci iz lana 194 stav 5 postoji kada se kre prethodno navedene mere,
koje, u smislu lana 236 stav 1 taka 7, predstavljaju ogranienja
utvrena pravnosnanom sudskom odlukom, to znai da je mogue
da se osumnjienom za krivino delo iz lana 194 stav 5 KZ-a odredi
obaveza potovanja mere zatite od nasilja u porodici (lan 198 PZ),
kao uslov da se prema njemu postupi po naelu oportuniteta krivi-
nog gonjenja, odnosno primeni procesni mehanizam iz lana 236.
45
U humanitarne organizacije spadale bi u prvoj liniji one orga-
nizacije koje zbog dueg vremena svog postojanja, tradicije koju ima-
ju, dokazanosti u humanitarnom radu i slinih drugih karakteristika
nesporno imaju odreeni znaaj i ugled u drutvu, te bi se mogle sma-
trati optepriznatim. Tu bi, na primer, spadala Meunarodna orga-
nizacija crvenog krsta, a u takve organizacije ne bi se mogle svrstati
neke relativno novije organizacije, bez due tradicije i naroito one
organizacije koje u svom delovanju ispoljavaju odreeni ideoloki ili
politiki angaman, koji nikada ne bi smeo biti imanentan organiza-
cijama iz lana 236 stav 1 taka 2.
Iako to nije striktno u Zakoniku naglaeno, visina novanog
iznosa koji treba da se plati u korist humanitarne organizacije, fon-
da ili javne ustanove (lan 236 stav 1 taka 2) naelno bi i iz razloga
elementarne pravinosti, ali i celishodnosti, morala da bude slina
novanoj kazni koja bi se osumnjienom mogla izrei u krivinom
postupku, ako bi bio osuen za krivino delo koje je predmet optube,
odnosno u pogledu kojeg je u procesnoj fazi u kojoj je mogue postu-
piti prema mehanizmu iz lana 236 (pretkrivini postupak) podneta
krivina prijava.
Kako se osumnjieni na odgovarajui nain i inae povlauje
time to nee biti krivino gonjen, onda i obaveza koja mu se odre-
uje kao uslov da ne bude krivinog gonjen, treba da bude ozbiljnog
karaktera, tako da osumnjieni zaista zaslui krivino negonjenja, a
ako se radi o novanom iznosu u smislu lana 236 stav 1 taka 2, on
treba da bude manje-vie analogan visini mogue i verovatne nova-
ne kazne za krivino delo o kojem se radi, tj. u pogledu kojeg e biti
doneto reenje o odbacivanju krivine prijave (lan 236 stav 4), ako
osumnjieni ispuni obavezu koja mu je uz njegov pristanak odreena.
Slino, tj. analogno kao i prethodno u vezi s visinom novane ka-
zne, vai i za vrstu i duinu trajanja drutveno korisnog ili humanitar-
nog rada (lan 236 stav 1 taka 3), to bi u praksi trebalo da se odreuje
s obzirom na zakonske mogunosti koje se odnose na kaznu rada u
javnom interesu, koja bi bila mogua ili verovatna kada bi za krivino
delo koje je u pitanju (u odnosu na koje je podneta krivina prijava)
dolo do krivinog gonjenja, a to bi rezultiralo osuujuom presudom.
Obaveza podvrgavanja psihosocijalnoj terapiji odreuje se kada
se radi o osumnjienom kome bi usled naina ivota, njegovog tzv.
46
ivotnog stila, osobina linosti, odreenih odnosa sa oteenim i sli-
no takva terapija mogla biti od pomoi, a naroito kada se osnovano
moe smatrati da bi uspeh terapije mogao da deluje preventivno u od-
nosu na eventualno budue injenje krivinih dela. Ovde se, naravno,
ne radi o neuraunljivom licu, ve o osobi koja je krivino delo uinila
u stanju uraunljivosti, ali su temperament tog lica, njegovo duevno
stanje, ivotne navike i slino takvi da je poeljno da on u odreenom
periodu bude na odgovarajuoj psihosocijalnoj terapiji. Tu se moe
raditi i o alkoholiarima, odnosno narkomanima, tj. licima zavisnim
od (zlo)upotrebe psihoaktivnih supstanci (socijalno doputenih, kao
to je alkohol, ili zabranjenih, kao to su to druge opojne droge),
koji su krivino delo uinili u stanju uraunljivosti, te bez elemenata
delovanja instituta actiones libere in causa, ali kod kojih nesporno po-
stoji odgovarajui uticaj njihove zavisnosti odreenog tipa na injenje
krivinih dela, odnosno nalaenje u situaciji koja u odreenoj meri,
to nije krivinopravno relevantno u smislu pravila koja se odnose na
neuraunljivost ili bitno smanjenu uraunljivost, predestinira pove-
anje objektivne mogunosti da takve osobe ine krivina dela. Tako-
e su adekvatne psihosocijalne terapije veoma pogodne za delovanja
na osobe koje nisu u stanju da u potpunosti i na socijalno doputen i
odgovarajui nain kontroliu svoje agresivne impulse ili svoj suvie
buran temperament, to ih i inae dovodi u situaciju da ine krivina
dela sa elementima nasilja.
Kursevi za kontrolu agresije u (okviru odredbe lana 236 stav 1
taka 6) mogu biti od izuzetnog znaaja i ovde je posebno vano uvi-
deti da je u praksi esto bolje u odnosu na takvu osobu, tj. osumnjie-
nog koji nije nauen da valjano obuzdava svoj temperament, primeniti
mogunost iz lana 236 stav 1 taka 6, nego ii na osudu poto poto,
to bi moglo podrazumevati i izvrenje kazne zatvora. A s obzirom na
vrstu krivinih dela u odnosu na koja je mogu mehanizam iz lana
236, tu bi se u praksi, u najveem broju sluajeva, radilo o kratkotraj-
nom zatvoru, koji je u penolokom smislu izuzetno problematian.
Lako je zamisliti kako bi boravak u zatvoru, a posebno kratkotrajan,
za koji je karakteristino da se lako mogu ispoljiti sve negativnosti
lienja slobode, a nema vremena za valjano rehabilitaciono delovanje,
uticao na lice koje i inae slabo kontrolie svoje ponaanje i nije nau-
eno da obuzdava bes i druge agresivne impulse.
47
Kada se radi o obavezi, odnosno meri iz lana 236 stav 1 taka
6, njeno odreivanje ne podrazumeva prethodno odreivanje ve-
taenja psiholokih osobina, odnosno duevnog stanja osumnjie-
nog, niti pribavljanje takvog nalaza i miljenja od vetaka, odnosno
struno lica, ve javni tuilac, odnosno sud, kada se radi o situaciji
iz lana 236 stav 6, slobodno cene adekvatnost takve mere, a tu im
od pomoi moe biti odgovarajua medicinska dokumentacija koju
poseduje sam osumnjieni. S obzirom na karakter mere iz lana 236
stav 1 taka 6, dovoljno je da u periodu od est meseci, koliko iznosi
maksimalno trajanje odlaganja krivinog gonjenja (lan 236 stav 3),
osumnjieni zapone sa podvrgavanjem psihosocijalnoj terapiji, te
da se u tom pogledu ve uspostavi odreeni potrebni kontinuitet,
a naravno, nije neophodno da se u tom periodu dovri kompletna
psihosocijalna terapija, tj. da javni tuilac dobije ofcijelnu informa-
ciju da je postignut uspeh u realizaciji takve terapije. Dovoljno je da
javni tuilac stekne uverenje da je osumnjieni zapoeo sa terapijom
i da se ona dobro odvija, te da je realno oekivati da e on i nakon
eventualne odluke iz lana 236 stav 4 (odbacivanje krivine prijave,
tj. fnalizacija postupanja prema uslovljenom oportunitetu), nastavi-
ti sa podvrgavanjem psihosocijalnoj terapiji, sve do konanog ostva-
renja njenog cilja.
3.4. Izbor mere (obaveze), rok ispunjenja i
problem deliminog ispunjenja
Javni tuilac, kada se opredeljuje za jednu ili vie od obaveza iz
lana 236 stav 1, mora imati u vidu kako zakonska pravila tako i od-
govarajuu sudsku praksu u odnosu na krivino delo koje je predmet
krivine prijave, te da svoju odluku u pogledu vrste i visine obaveze
koja se odreuje osumnjienom prilagodi onome to bi verovatno,
imajui u vidu sve relevantne injenice, te objektivne i subjektivne
okolnosti, moglo da se oekuje, ako bi se ulo u narednu procesnu
fazu, tj. kada bi javni tuilac podneo optuni akt.
Rok za ispunjavanje jedne ili vie utvrenih obaveza ne moe
biti dui od est meseci. Kada se radi o obavezi koja se sastoji u odre-
enom plaanju, bilo da se radi o naknadi tete oteenom, bilo o
uplati u koristi fonda, odnosno javne ustanove, moe biti jednokratna
48
ili odreena u ratama, to je preputeno slobodnoj oceni nadlenog
javnog tuioca.
Postavlja se pitanje kako postupa javni tuilac ako je osumnjie-
ni u roku koji mu je odreen samo delimino ispunio svoju obavezu.
To je preputeno slobodnoj oceni javnog tuioca, koji tada, ako nije
istekao maksimalni rok od 6 meseci, moe da produi utvreni rok do
isteka tih 6 meseci, ili moe smatrati da su ispunjeni uslovi za krivi-
no gonjenje, te podneti odgovarajui optuni akt. U svakom sluaju,
zakonodavac ne daje prostora za produenje roka preko maksimalnih
est meseci, mada javni tuilac moe i menjati svoju prvobitno utvr-
enu odluku, jer to nije iskljueno nijednom odredbom lana 236, pa
tako, ako osumnjieni u roku koji mu je odreen ili u okviru mak-
simalnog roka do est meseci ispuni najvei deo obaveze koja mu je
odreena, javni tuilac moe izmeniti svoju prvobitnu odluku, ako to
smatra celishodnim, te je prilagoditi onome to je osumnjieni zaista
uspeo da izvri i zatim, defnitivno, oceniti da je osumnjieni izvrio
odreenu obavezu, te postupiti u skladu sa lanom 26 stav 4, te odba-
citi krivinu prijavu.
Obaveze koje se odnose na sadraj odlaganja krivinog gonje-
nja, tj. one obaveze ijim ispunjavanjem oteeni treba da zaslui
da ne bude krivino gonjen (lan 236 stav 1), javni tuilac utvruje
svojim reenjem. Iako to nije naglaeno u Zakoniku, ovo bi reenje
morao biti obrazloeno.
3.5. Odobrenje suda za odustajanje od ve zapoetog
krivinog gonjenja i nemogunost ulaganja albe
na reenje vanraspravnog vea
Potpuno je nova zakonska mogunost za uslovljeno odustaja-
nje od ve zapoetog krivinog gonjenja (uvedena novelama ZKP-a iz
septembra 2009.), to je mogue do samog zavretka glavnog pretre-
sa, prema procesnom mehanizmu raspolaganja javnog tuioca svojom
optubom. Za to je neophodna saglasnost suda, pri emu funkcionalna
nadlenost suda koji se saglaava sa takvim odustankom javnog tuio-
ca zavisi od teine krivinog dela koje je predmet krivinog postupka.
Ovo formalno nije tipian sluaj oportuniteta krivinog gonjenja, jer
se gonjenje zapoinje, a samo se tokom postupka od njega odustaje, ali
49
sutinski se i na ovaj nain postiu isti ciljevi kao i postupanjem prema
klasinom naelu (uslovljenog) oportuniteta krivinog gonjenja.
Javni tuilac moe do zavretka glavnog pretresa odustati od
krivinog gonjenja ako osumnjieni ispuni jednu ili vie mera, tj. oba-
veza koje se i inae mogu odrediti kada se odlae krivino gonjenje
(lan 236 stav 1), ako su kumulativno ispunjeni sledei uslovi: 1) pred-
met krivinog postupka je krivino delo za koje je predviena nova-
na kazna ili kazna zatvora do tri godine, te 2) sud pred kojim se vodi
glavni pretres dao je saglasnost za takvo postupanje javnog tuioca.
Kada se radi o merama, odnosno obavezama za koje je i inae potreb-
na saglasnost oteenog (kao i kada se odlae krivino gonjenje), ona
je neophodna i u ovom sluaju, uz mogunost da se odobrenjem suda
nesaglasnost oteenog supstituie na isti nain kao i kada je u pitanju
odlaganje krivinog gonjenja.
Uslovno obustavljanje krivinog postupka mogue je i za kri-
vina dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina, tako da
javni tuilac na isti nain moe postupiti i kada se postupak vodi za
krivino delo za koje je predviena kazna zatvora preko tri godine,
a do pet godina, ali je u takvom sluaju potrebno odobrenje vanra-
spravnog vea. Kada se presuda kojom se optuba odbija donese zbog
uslovljenog odustanka javnog tuioca od krivinog gonjenja, oteeni
ne moe stei svojstvo oteenog kao tuioca (supsidijarni tuilac).
U lanu 236 stav 2, kao uslov za odlaganje krivinog gonjenja,
zahteva se odobrenje vanraspravnog vea. To odobrenje treba da bude
u pisanoj formi, ali ono nije odluka, ve samo predstavlja formalno
konstatovan stav vea iz lana 24 stav 6. Za razliku od ove odredbe, u
lanu 236 st. 5 i 7, zahteva se da odobrenje vanraspravnog vea bude
u formi reenja, odnosno posebne sudske odluke. Postavlja se pitanje
da li se na ovakvo reenje vanraspravnog vea (bilo iz lana 236 stav
5, bilo iz lana 236 stav 7), moe uloiti alba, ko bi bili potencijalni
titulari te albe i kakvo bi bilo njeno dejstvo.
Iz odredbe lana 398 stav 1 proizilo bi da je takva alba mogu-
a, ali ovde treba primeniti lan 28 stav 2, prema kojem protiv reenja
vea donesenog pre i u toku istrage alba nije dozvoljena, osim ako je
Zakonikom odreeno drukije. Kako se u ovom sluaju radi o reenju
vea donesenom pre istrage, odnosno u pretkrivinom postupku (u
odnosu na krivina dela u pogledu kojih je mogu mehanizam iz la-
50
na 236, istraga se ni inae ne vodi) i kako Zakonik ne regulie pitanje
albe, treba smatrati da protiv reenja vanraspravnog vea iz lana 236
st. 5 i 7 alba nije dozvoljena. Takva alba nije dozvoljena ni ukoliko
vanraspravno vee grekom u reenju kojim odobrava odlaganje kri-
vinog gonjenja navede postojanje prava na ovaj pravni lek. Naime,
ako takvo pravo ne postoji po samom Zakoniku, ono ne moe nastati
ni na osnovu konstatacije suda, a naroito ne kada se radi o pogrenoj
konstataciji.
Nezavisno od prethodno izloenog, ak i da alba protiv reenja
vanraspravnog vea iz lana 236 st. 5 i 7 nije iskljuena u skladu sa
lanom 398 stav 2, pravo na albu u ovom sluaju sutinski ne bi mo-
glo postojati, jer ne postoji titular koji bi posedovao adekvatan pravni
interes za ulaganje takvog pravnog sredstva. Naime, osumnjienom
je u interesu da krivino gonjenje bude odloeno, on na to u praksi,
po pravilu, striktno pristaje, a ako ne bi pristao, on implicitno ali ned-
vosmisleno, sasvim jednostavnim neispunjenjem obaveza propisanim
u lanu 236 stav 1, moe izdejstvovati voenje krivinog postupka
protiv sebe.
Drugi mogui titular albe mogao bi biti jedino javni tuilac,
ali je on ba onaj subjekt to je i traio odobrenje vanraspravnog vea
u smislu lana 236 st. 5 i 7, pa samim tim ne moe ulagati albu pro-
tiv reenja donetog na osnovu sopstvenog zahteva. Oteeni takoe
ne bi mogao imati pravo albe u ovoj situaciji jer on uopte nije deo
pravnog odnosa koji nastaje reenjem iz lana 236 st. 5 i 7, bez obzira
to oteeni nee imati pravo na supsidijarnu optubu, ako krivina
prijava po naelu oportuniteta, odnosno po zakonskom mehanizmu
iz lana 236, bude odbaena.
Treba imati u vidu i da se vitalna prava oteenog u odnosu
na odlaganje krivinog gonjenja i inae tite na odgovarajui nain
odredbama lana 236 stav 4, pa stoga treba smatrati da ni oteeni ne
bi imao pravni interes da pobija reenje iz lana 236 st. 5 i 7, te shodno
tome, ni on ne bi mogao biti titular takve albe.
51
4. Bezuslovn i oportunitet krivinog gonjenja
u odnosu na punoletne okrivljene
Mogua primena oportuniteta krivinog gonjenja u naem kri-
vinom procesnom pravu u pogledu relativno lakih krivinih dela,
postoji jo u jednom sluaju (l. 237), koji se ne odlikuje prihvata-
njem odreenih obaveza koje se nameu osumnjienom, ve se on u
osnovi temelji na reparaciji oteenom, uz ponaanje osumnjienog
koje ukazuje da voenje krivinog postupka ne bi bilo svrsishodno
(pravino), to takoe predstavlja neophodnost ispunjenja odreenih
uslova od strane osumnjienog, pri emu je, po logici stvari, u ovom
zakonskom reenju naglasak na stvarnom kajanju osumnjienog.
Javni tuilac moe odbaciti krivinu prijavu ukoliko su kumu-
lativno ispunjeni sledei uslovi: 1) ako se radi o krivinom delu za
koje je predviena novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, 2)
ukoliko je osumnjieni ispoljio stvarno kajanje, 3) ako je osumnjieni
usled takvog kajanja spreio nastupanje tete ili je tetu u potpunosti
ve nadoknadio i 4) ukoliko javni tuilac, prema okolnostima sluaja,
oceni da izricanje krivine sankcije ne bi bilo pravino. Ni u ovom
sluaju postupanja javnog tuioca prema oportunitetu krivinog go-
njenja oteeni nema pravo na supsidijarnu tubu.
Odredbe lana 237 odnose se na sluaj delovanja naela opor-
tuniteta krivinog gonjenja, i to u njegovom klasinom vidu, koji se
odnosi na krivino negonjenje iz razloga (ne)celishodnosti reavanja
konkretne krivine stvari na klasian nain, voenjem krivinog po-
stupka. Tu se radi o klasinom izuzetku u odnosu na opte procesno
pravilo sadrano u odredbama o naelu obaveznosti krivinog gonje-
nja za krivina dela za koja se goni po slubenoj dunosti.
Stvarno kajanje kod osumnjienog mora se ogledati u njego-
vom odnosu prema sopstvenom krivinom delu i posledicama tog
dela. Osumnjieni u spreavanju nastupanja posledice krivinog dela
i otklanjanju tetnih posledica dela mora biti motivisan svojom gri-
om savesti, to ne iskljuuje i mogunost da on to ini iz straha od
krivinog gonjenja, ali taj strah, odnosno uplaenost od zakonskih
posledica krivinog dela koje je uinio ne sme biti dominantan motiv
za spreavanje tetne posledice, odnosno naknadu priinjene tete.
52
Javni tuilac potpuno slobodno ceni da li je krivino gonjenje u
konkretnom sluaju (ne)pravino. On pri tom treba da ima u vidu sve
okolnosti koje su objektivnog i subjektivnog karaktera, kako u odnosu
na krivino delo koje je u pitanju tako i u pogledu linosti osumnjie-
nog, ali i oteenog krivinim delom.
5. Elementi naela oportuniteta krivinog gonjenja
u okviru sporazuma o priznanju krivice
Elementi naela oportuniteta krivinog gonjenja postoje i u jed-
nom potpuno novom zakonskom institutu sporazumu o priznanju
krivice, jer se tim sporazumom, okrivljeni i javni tuilac, izmeu osta-
log mogu saglasiti i o odustajanju javnog tuioca od krivinog gonjenja
za krivina dela koja nisu obuhvaena sporazumom o priznanju kri-
vice (lan 282b stav 1 ta. 2).
41

Pored toga, sporazum o priznavanju krivice moe sadrati i ele-
mente uslovljenog oportuniteta krivinog gonjenja, jer se okrivljeni
sporazumom o priznanju krivice moe obavezati na ispunjenje oba-
veza koje se inae odreuju osumnjienom u okviru odlaganja krivi-
nog gonjenja, pod uslovom da je, s obzirom na prirodu tih obaveza,
mogue da ih okrivljeni ispuni do podnoenja sporazuma o priznanju
krivice sudu, odnosno da je mogue da okrivljeni do podnoenja spo-
razuma o priznanju krivice sudu zapone sa ispunjavanjem obaveza
(lan 282b stav 4).
5.1. Odustanak javnog tuioca od krivinog
gonjenja za krivina dela neobuhvaena
sporazumom o priznanju krivice
Sporazum o priznanju krivice (Glava XXa l. 282a 282d)
predstavlja izrazito novi institut u naem krivinom postupku, koji je
inae karakteristian za anglosaksonske krivine postupka, odnosno
tzv. adverzijalne (stranake) tipove krivine procedure, ali je danas
veoma iroko prihvaen i u brojnim kontinentalno-evropskim krivi-
nim procesnim zakonodavstvima, pa se ak ponekad u teoriji govori
41
Vie o tome: M. kuli, Komentar Zakonika o krivinom postupku, Slu-
beni glasnik, Beograd, 2011, str. 872873.
53
i o svojevrsnoj zarazi ovakvim reenjem (plea barging infection). Ovaj
institut je tipian za SAD, mada ni sve drave u sastavu SAD dugo
nisu poznavale plea barging.
42

Bukvalan prevod izraza plea barging glasi cenkanje, nagaa-
nje, pogaanje o priznanju, a sam sporazum o priznanju krivice u
argonu se oznaava kao deal, to se svodi na pogaanje tuioca i
okrivljenog, odnosno njegovog branioca, oko ustupaka koji su spre-
mni da prue u zamenu za protivustupke druge strane, pri emu se
sam stranaki dogovor ne mora odnositi samo i iskljuivo na prizna-
nje krivice, ve se okrivljeni moe obavezati i na ispunjenje drugih
prestacija, poput svedoenja u krivinim postupcima protiv drugih
okrivljenih.
43
Sporazum o priznanju krivice koji bi kao svoj element
sadravao obavezu svedoenja, odnosno pretvarao optuenog koji
priznaje krivino delo u svojevrsnog svedoka saradnika, nije mogu
u skladu sa Zakonikom o krivinom postupku Srbije iz 2001. godine.
U formalnom smislu sporazum o priznanju krivice predstavlja
poseban oblik konsenzualnog reavanja predmeta krivinog po-
stupka, to se ini na osnovu odgovarajue saglasnosti volja stranaka,
o kojoj konanu re daje krivini sud.
Sporazum o priznanju krivice istovremeno predstavlja i pose-
ban vid sumarnog, potencijalno veoma brzog i efkasnog okonanja
krivinog postupka, jer ako doe do zakljuenja takvog sporazuma i
ukoliko on potom bude verifkovan od strane suda, iz njega po odre-
enom procesnom automatizmu proizlazi pravnosnana osuujua
presuda.
Element sporazuma o priznanju krivice koji se odnosi na odusta-
nak javnog tuioca od krivinog gonjenja za krivina dela koja nisu obu-
hvaena sporazumom predstavlja njegov fakultativni element, bez obzira
na to to u gramatikom smislu u okviru nabrajanja elemenata sporazu-
ma u lanu 282b stav 1 on deluje kao obavezan element. On je, po logici
42
Takoe, ni u Velikoj Britaniji, koja se s razlogom smatra kolevkom an-
glosaksonske krivinopravne tradicije i pravnog sistema uopte, krivini procesni
sistem ne poznaje sporazum o priznanju krivice, odnosno stranaku nagodbu ovog
tipa, ve postoji jedino mogunost da sud uzme u obzir priznanje okrivljenog, ali se
to s jedne strane ne ini u dogovoru okrivljenog sa tuiocem, niti je, s druge strane,
to obavezno.
43
Vie o tome: V. Bajovi, Sporazum o priznanju krivice, Pravni fakultet
Univerziteta u Beogradu, Beograd, 2009, str. 55.
54
stvari, fakultativnog karaktera, jer moe postojati samo kada je predmet
optube dva ili vie krivinih dela, jer samo tada javni tuilac i moe pri-
hvatiti obavezu da odustane od jednog ili vie krivinih dela u sticaju.
S druge strane, taj element je fakultativnog karaktera i zbog
odrednice da se mora raditi o krivinim delima koja nisu obuhvae-
na sporazumom o priznanju krivice, to znai da to toga nikada nee
doi ako se sva krivina dela koja su u pitanju obuhvate sporazumom
o priznanju krivice, ili ak, do toga ne mora doi ni onda kada nisu
sva dela obuhvaena sporazumom, ali se istovremeno javni tuilac i
okrivljeni nisu sporazumeli ni o odustajanju javnog tuioca od kri-
vinog gonjenja za druga krivina dela neobuhvaena sporazumom
o priznanju krivice. U takvom sluaju sporazum se odnosi samo na
jedno krivino delo ili samo na neka krivina dela od vie drugih kri-
vinih dela u sticaju, a javni tuilac, s obzirom na to da nije preuzeo
obavezu odustanka u odnosu na druga krivina dela, mora, po naelu
legaliteta, krivino goniti za ta krivina dela. Ovakva situacija bi ve-
rovatno u praksi bila retka, jer bi veina okrivljenih po logici stvari
nastojala da se sporazum odnosi na sva krivina dela, odnosno da po-
stigne dogovor s javnim tuiocem o odustanku od krivinog gonjenja
u pogledu krivinih dela koja nisu predmet sporazuma, ali je i takav,
obrnuti i atipini sluaj u pogledu dela u sticaju formalno ipak mogu.
Mogunost iz lana 282b stav 1 taka 2 predstavlja jo jedan izu-
zetak u odnosu na naelo legaliteta ofcijelnog krivinog gonjenja, po-
put izuzetka iz lana 236 (oprotaj krivinog gonjenja), a kao to smo
ve objanjavali, njen ratio legis temelji se na ideji da e okrivljeni i ina-
e biti sankcionisan kada prihvati sporazum o priznanju krivice, a da s
obzirom na pravila Krivinog zakonika o odmeravanju kazne za dela
u sticaju, u praksi esto nema nikakve ili bar ne velike razlike u kanja-
vanju za sva krivina dela u sticaju ili u pogledu kanjavanja u sluaju
da neko ili neka krivina dela ne budu podvedena pod sticajna dela.
Iako to nije striktno naglaeno u lanu 282 b stav 1 taka 2, po
logici stvari, treba smatrati da e javni tuilac odustati od krivinog
gonjenja za ona krivina dela koja ne smatra naroito bitnim u od-
nosu na druga krivina dela koja su obuhvaena sporazumom, kao
to to esto moe u praksi biti sluaj kada se primenjuje inkluzija kao
osnov postojanja prividnog realnog sticaja, iako se i tada, u stvari, radi
o jednoj vrsti faktikog oportuniteta krivinog gonjenja.
55
Takoe, javni tuilac e verovatno pristajati na odustanak od
krivinog gonjenja u smislu lana 282b stav 1 taka 2 kada proceni da
se radi o nekim realno teko dokazivim krivinim delima, ili delima
ije bi dokazivanje bilo veoma komplikovano (na primer, skopano sa
veoma kompleksnim vetaenjima, sasluanjima svedoka iz inostran-
stva i slino), dugotrajno i skupo, a pri tom, s obzirom na krivina
dela ve obuhvaena sporazumom o priznanju krivice, odnosno deli-
ma koja okrivljeni namerava da prizna, ne treba oekivati neku bitno
drugaiju krivinu sankciju i onda kada bi priznanje obuhvatilo i ta
druga krivina dela, odnosno to drugo tee dokazivo krivino delo.
U praksi ovde ipak treba ispoljiti visok stepen opreznosti, a po-
sebno s obzirom na to da u takvom sluaju odustanka javnog tuioca
od krivinog gonjenja oteeni nema pravo sticanja svojstva supsi-
dijarnog tuioca (lan 282d stav 4), tako da bi javni tuilac u ovom
sluaju posebno morao voditi rauna o valjanoj zatiti interesa otee-
nog, a to se posebno moe postii korienjem mehanizama iz lana
282b st. 4 i 5, koje se svode na odreene elemente uslovljenog oportu-
niteta krivinog gonjenja.
5.2. Ispunjenje obaveza iz lana 236 stav 1 kao
element sporazuma o priznanju krivice
Mogunost da se i obaveze iz lana 236 stav 1 (uslovljeni opor-
tunitet krivinog gonjenja oprotaj krivinog gonjenja okrivljenom),
svrstaju u elemente sporazuma o priznanju krivice, predstavlja vrlo
vanu mogunost davanja posebnog novog kvaliteta tom sporazumu,
ime se mogu postii neki izrazito pozitivni efekti, kako oni koji uop-
te proistiu iz takvih svojevrsnih parasankcija (lan 236 stav 1), tako
i oni koji su povezani sa svojevrsnim namirenjem oteenog. Ovo, tj.
odgovarajua satisfakcija oteenog od velikog je znaaja ne samo iz
optih moralnih razloga da se i prava oteenog potuju u punoj meri,
ve i iz sasvim praktinih razloga, jer oteeni svojom albom moe
pobijati sporazum o priznanju krivice (lan 282g stav 2), a na ovakav
se nain on moe demotivisati u odnosu na mogue ulaganje takve
albe, ili sama alba u velikoj meri moe da bude bespredmetna, mada
je i to faktiko pitanje koje svojom slobodnom ocenom reava sud koji
o toj albi reava (lan 282g stav 3).
56
Uslov da se ispunjenje obaveza iz lana 236 stav 1 uvrsti u bitne
elemente sporazuma o priznanju krivice logine je prirode kada su
u pitanju obaveze koje, s obzirom na svoju prirodu, mogu od strane
okrivljenog biti ispunjenje do podnoenja sporazuma o priznanju kri-
vice sudu, ili makar da do podnoenja sporazuma sudu. Takav karak-
ter ovih obaveza, to je faktiko pitanje u svakom konkretnom sluaju,
jeste logini conditio sine qua non za njihovo umetanje u elemente
sporazuma o priznanju krivice.
U tipine obaveze koje bi se mogle brzo izvriti, odnosno sko-
ro u svakom sluaju ispuniti pre podnoenja sporazuma o priznanju
krivice sudu, spadalo bi plaanje odreenog novanog iznosa u korist
neke optepriznate humanitarne organizacije, fonda za zatitu rta-
va krivinih dela itd. (lan 236 stav 1 taka 6), ispunjavanje dospelih
obaveza izdravanja (lan 236 stav 1 taka 3), ili ispunjenje imovin-
skopravnog zahteva oteenog, odnosno lino izvinjenje oteenom
(lan 236 stav 3).
Naravno, kada su u pitanju obaveze fnansijske prirode, neka-
da njihovo ispunjavanje ne bi bilo mogue u relativno kratkom roku,
odnosno do podnoenja sporazuma o priznanju krivice sudu, ili bi
to bilo veoma oteano, ali javni tuilac tu moe na odreeni nain
da adekvatnim odlaganjem podnoenja sporazuma sudu proveri da
li okrivljeni ozbiljno i u bitnoj meri ispunjava preuzete obaveze, od-
nosno moe da trai i da okrivljeni na odgovarajui nain garantu-
je da e te obaveze izvriti, na primer izdavanjem menice u pogledu
novane obaveze, pa i stavljanjem hipoteke u korist oteenog ako se
radi o ispunjavanju njegovog imovinskopravnog zahteva itd. U ovom
pogledu Zakonik ne defnie na poseban nain takve situacije, ali se
odgovarajua sredstva obezbeenja, a posebno u vez sa imovinsko-
pravnim zahtevom oteenog, u svakom sluaju mogu koristiti, to bi
nesporno bilo i u skladu sa interesima pravinosti.
U obaveze koje bi, po pravilu, spadale u kategoriju obaveza u od-
nosu na koje bi okrivljeni do podnoenja sporazuma o priznanju krivi-
ce sudu mogao samo da zapone sa njihovih ispunjavanjem, ali ne i da
ih potpuno ispuni, spadale bi, na primer, podvrgavanje psihosocijalnoj
terapiji (lan 236 stav 1 taka 4), obavljanje odreenog drutveno kori-
snog ili humanitarnog rada (lan 236 stav 1 taka 6) itd.
57
Javni tuilac moe na odgovarajue naine da proverava u kojoj
je meri okrivljeni ozbiljno zapoeo sa ispunjavanjem obaveza koje su
predmet sporazuma o priznanju krivice, tako to e traiti izvetaje
od odreene organizacije u kojoj okrivljeni obavlja drutveno korisni
rad, ili e sam proveravati okrivljenog, a po optim pravilima mogao
bi da koristi i usluge Centra za socijalni rad, odnosno organa stara-
teljstva. Naravno, kada su u pitanju obaveze koje se direktno odnose
na oteenog ili podrazumevaju kontakt s njim, javni tuilac bi pre
svega, putem komunikacije sa oteenim, o emu bi trebalo da pravi i
poseban zapisnik, proveravao ponaanje okrivljenog.
Oportunitet u postupanju javnog tuioca u
novom Zakoniku o krivinom postupku
44
Oportunitet u postupanju javnog tuioca, regulisan odredbama
l. 283 i l. 284 st. 3 novog zakonika o krivinom postupku (dalje u
tekstu novi ZKP), ne predstavlja novinu u srpskom krivinom proce-
snom zakonodavstvu.
U postupku prema maloletnicima, javni tuilac je imao mo-
gunost da ceni celishodnost voenja postupka i pre nego to je ovaj
postupak regulisan posebnim zakonom. Zakon o maloletnim uini-
ocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih lica je u l.
58 propisao da za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do
5 godina ili novana kazna javni tuilac moe odluiti da ne zahteva
pokretanje postupka, iako postoje dokazi iz kojih proizlazi osnova-
na sumnja da je maloletnik uinio krivino delo. Ovo vai ako tui-
lac smatra da voenje postupka ne bi bilo celishodno s obzirom na
prirodu krivinog dela, okolnosti pod kojima je uinjeno, raniji ivot
maloletnika i njegova lina svojstva. Ovu odluku javni tuilac moe i
usloviti pristankom maloletnika i njegovih roditelja, usvojioca ili sta-
raoca, kao i spremnou maloletnika da prihvati jedan ili vie vaspit-
nih naloga.
Zakonikom o krivinom postupku, koji je stupio na snagu u
martu 2002. godine (dalje u tekstu stari ZKP), u lanovima 236 i 237
44
Slubeni glasnik RS br. 72/11
58
omogueno je javnom tuiocu da ceni celishodnost voenja krivi-
nog postupka i protiv punoletnih lica za neka krivina dela (za koja
je zapreena novana kazna ili zatvor do 3 godine), kao izuzetak od
naela legaliteta u postupanju javnog tuioca. Kasnijim izmenama za-
kona, ovaj institut je vie puta menjan, ne samo u pravcu proirenja
ovlaenja javnog tuioca (uvoenje novih obaveza koje javni tuilac
moe naloiti, mogunost primene za krivina dela za koja je zapre-
ena kazna zatvor do 5 godina, mogunost primene i u fazi glavnog
pretresa), ve i u pravcu ograniavanja ovlaenja javnog tuioca (sa-
glasnost suda).
I novi ZKP, odredbom lana 6, kao jedno od osnovnih naela
utvruje naelo legaliteta, odnosno zakonitosti krivinog gonjenja.
Meutim, u stavu 2 ovog lana, dozvoljava se i izuzetak od ovog nae-
la, pa se javnom tuiocu daje mogunost odluke da odloi ili ne pre-
duzme krivino gonjenje, pod uslovima propisanim ovim zakonikom.
U srpskom krivinom procesnom pravu postoji jo nekoliko
izuzetaka od naela legaliteta krivinog gonjenja kada su u pitanju
krivina dela za koja se krivino gonjenje preduzima po slubenoj
dunosti, ali se oni posebno ne navode kao izuzeci u l. 6 novog ZKP-
a, poto ne zavise od ocene ili odluke javnog tuioca. U pitanju su
imunitet, odnosno kad je krivino gonjenje uslovljeno odobrenjem
nadlenog organa (lan 307 st. 1 t. 2), pojava drugih okolnosti koje
privremeno spreavaju krivino gonjenje (lan 307 st. 1 t. 2), kad po-
stoji mogunost ustupanja krivinog gonjenja stranoj dravi (lanovi
49-55 Zakona o meunarodnoj pravnoj pomoi u krivinim stvari-
ma) i u postupku ekstradicije (lanovi 13-37 Zakona o meunarodnoj
pravnoj pomoi u krivinim stvarima).
Oportunitet u postupanju javnog tuioca nije nepoznanica ni
u uporednom pravu. Cilj ovog procesnog instituta je da se, iz razloga
ekonominosti i efkasnosti, ne pokree i ne vodi krivini postupak
ukoliko bi se i bez njega mogla ostvariti svrha kanjavanja. Da pri
tome ni pravinost ne bi trpela, zakonodavac je propisao mogunost
primene odreenih mera drutvenog i pravnog reagovanja prema ne-
kim uiniocima krivinih dela. Te mere nuno su humanijeg karak-
tera u odnosu na krivine sankcije, to nikako ne znai i da su manje
efkasne. Dosadanja praksa pokazala je da ove mere esto mogu biti
i efkasnije od krivinih sankcija, u smislu opte svrhe izricanja kri-
59
vinih sankcija. Zato oportunitet u postupanju javnog tuioca nikako
ne treba posmatrati kao opratanje krivinih dela, ve kao efkasniju
i humaniju alternativu voenju klasinog krivinog postupka, pa i al-
ternativu klasinim krivinim sankcijama, sa ciljem postizanja opte
svrhe izricanja krivinih sankcija.
Novi ZKP poznaje ovaj procesni institut u dva oblika:
a ) odlaganje krivinog gonjenja (lan 283);
b) odbacivanje krivine prijave ako je osumnjieni, usled stvar-
nog kajanja, spreio nastupanje tete ili je tetu u potpunosti
nadoknadio, a javni tuilac ocenio da izricanje krivine sankcije
ne bi bilo pravino (lan 284 st. 3).

a) Odlaganje krivinog gonjenja (lan 283 novog ZKP-a)
Novi ZKP daje ovlaenje javnom tuiocu da odloi krivino
gonjenje za krivina dela za koja je predviena novana kazna ili ka-
zna zatvora do pet godina, ako osumnjieni prihvati jednu ili vie od
sledeih obaveza:
1. da otkloni tetnu posledicu nastalu izvrenjem krivinog dela
ili da naknadi priinjenu tetu;
2. da plati odreeni novani iznos u korist humanitarne orga-
nizacije, fonda ili javne ustanove;
3. da obavi odreeni drutveno bkorisni ili humanitarni rad;
4. da ispuni dospele obaveze izdravanja;
5. da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga;
6. da se podvrgne psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja uz-
roka nasilnikog ponaanja;
7. da izvri obavezu ustanovljenu pravnosnanom odlukom suda,
odnosno potuje ogranienje utvreno pravnosnanom suds-
kom odlukom.
Moe se primetiti da i novi ZKP, ba kao i stari ZKP, koji se u
momentu nastanka ovog teksta jo primenjuje u javnim tuilatvima
opte nadlenosti i sudovima, odnosno organizacionim jedinicama
60
sudova pred kojima ta tuilatva postupaju, zadrava termin odloiti
krivino gonjenje. Novi ZKP ak ovom lanu daje naslov Odlaganje
krivinog gonjenja, iako ovakav izraz moe dovesti do zabune. Nai-
me, iz termina odlaganje krivinog gonjenja proizlazi da se krivino
gonjenje, odnosno krivini postupak privremeno nee pokretati, a da
e se odloeno krivino gonjenje u nekom trenutku nastaviti. Odla-
ganje moe biti na odreeno ili na neodreeno vreme, ali ne bi moglo
imati trajno znaenje, jer onda to i ne bi bilo odlaganje nego otkla-
njanje. U konkretnom sluaju do krivinog gonjenja doi e ukoliko
osumnjieni ne ispuni prihvaenu obavezu i u toj se situaciji zaista
radi samo o odlaganju krivinog gonjenja odnosno voenja krivinog
postupka. Meutim, kada osumnjieni prihvaenu obavezu ispuni,
javi tuilac e odbaciti krivinu prijavu i do krivinog gonjenja uopte
nee doi. O ovoj situaciji se teko moe govoriti o odloenom krivi-
nom gonjenju jer do krivinog gonjenja uopte nije dolo niti e ikada
doi, krivino gonjenje je u potpunosti otklonjeno. U sutini, javni
tuilac odlae odluku o krivinom gonjenju, koju e doneti po isteku
roka za ispunjenje obaveze osumnjienog.
Takoe se moe uoiti da je, u pogledu obaveza koje javni tu-
ilac moe naloiti, zakonodavac uglavnom zadrao ranija reenja, s
tim to se vie ne moe naloiti polaganje vozakog ispita ili pohaa-
nje dodatne vozake obuke ili drugog odgovarajueg kursa. Obaveza
podvrgavanja psihosocijalnom tretmanu ograniena je na otklanjanje
uzroka nasilnikog ponaanja, to ranije nije bio sluaj. Preostale oba-
veze, u potpunosti, preuzete su iz ranijeg zakonskog reenja.
Zato se zakonodavac odluio da javnom tuiocu smanji dija-
pazon obaveza koje moe naloiti nije jasno, pogotovo kada se ima u
vidu da je osnovno obeleje novog ZKP-a sutinsko irenje ovlaenja
javnog tuioca i preuzimanje jednog dela sudske nadlenosti? Mogu-
e je da navedena obaveza nije zaivela u praksi, moda ak nikada
i nije naloena, ali to ne bi trebao da bude razlog da se ukine i kao
mogunost. Pri tome treba imati u vidu da javni tuilac moe naloiti
i vie obaveza kumulativno, pri emu bi navedena obaveza, po svojoj
sutini, imala karakter mere bezbednosti, iako po pravnoj prirodi to
nije. Takoe je ostalo nejasno, iz istih razloga, zato se obavezivanje
osumnjienog da se podvrgne psihosocijalnom tretmanu ograniava
samo na otklanjanje uzroka nasilnikog ponaanja.
61
Mogunost primene ovog instituta ograniena je na fazu odlu-
ivanja o krivinoj prijavi, odnosno pre odluivanja o krivinoj pri-
javi. Po ranijem zakonskom reenju, javni tuilac je mogao odloiti
krivino gonjenje i na glavnom pretresu za krivina dela za koja je
zapreena novana kazna ili zatvor do tri godine sa odobrenjem su-
dije pred kojim se vodi glavni pretres. Primena ovog instituta u fazi
glavnog pretresa zaista nije u skladu s koncepcijom glavnog pretresa
za koju se novi ZKP opredelio, a prema kojoj javni tuilac nakon optu-
enja ima poloaj klasine stranke u dokaznom duelu, pa bi bilo teko
opravdati preuzimanje uloge organa koji vodi postupak ili koji bar
uestvuje u voenju postupka od strane javnog tuioca u fazi glavnog
pretresa. Ipak, potrebno je napomenuti da se ovaj institut dosta iroko
primenjivao i u fazi glavnog pretresa, to je omoguilo efkasno i brzo
reavanje znaajnog broja krivinih postupaka.
U pogledu krivinih dela na koja se moe primeniti oportunitet
novi ZKP je zadrao prethodno reenje. U pitanju se krivina dela za
koja je predviena novana kazna ili kazna zatvora u trajanju do 5
godina.
Za primenu odlaganja krivinog gonjenja novi ZKP ne trai
saglasnost suda. Kada je institut odlaganja krivinog gonjenja prvi put
uveden u srpsko, odnosno tada jugoslovensko krivino procesno pra-
vo, saglasnost suda se takoe nije traila, ali je zakonom o izmenama i
dopunama starog ZKP-a iz marta 2004. godine mogunost odlaganja
javnog tuioca uslovljena saglasnou suda. Pri tom nije bila izriito
propisana funkcionalna nadlenost u okviru suda za davanje ove sa-
glasnosti, pa je u praksi bilo razliitih reenja. U nekim sudovima ovu
saglasnost davalo je krivino vanraspravno vee, u nekima istrani su-
dija, a u nekima sudija pojedinac. Kako je stari ZKP sadravao optu
odredbu (lan 24 st. 6) kojom je bilo propisano da odluke van glavnog
pretresa u prvom stepenu donosi vee, dilemi nije trebalo da bude
mesta. Ipak, praksa je bila razliita sve dok izmenama starog ZKP-a iz
septembra 2009. godine nije izriito propisano da ovu saglasnost daje
vee iz l. 24 st. 6 starog ZKP-a, a u fazi glavnog pretresa sudija pred
kojim se vodi postupak. Forma u kojoj je javni tuilac traio sagla-
snost nije bila propisana, kao ni forma u kojoj je sud davao saglasnost,
pa su se i tu pojavile razlike u postupanju. Neki sudovi su saglasnost
davali u formi reenja, koja su dostavljali i osumnjienom, a neki su
62
ak davali osumnjienom i pogrenu pouku o pravu na albu. ak je
dolo i do razliitog postupanja drugostepenih sudova, pa su se neke
albe osumnjienih prihvatale kao dozvoljene, pa i uvaavale (reenje
Apelacionog suda u Novom Sadu br. K II 1607/10 od 20.08.2010. go-
dine), a neke opet odbacivale kao nedozvoljene (reenje Apelacionog
suda u Novom Sadu br. K II 1678/11 od 22.08.2011. godine). Morao
bi se prihvatiti stav da alba osumnjienog nije dozvoljena. Tako se i
u navedenom reenju Apelacionog suda u Novom Sadu kae da la-
nom 398 st. 1 i 2 ZKP-a propisano je... da protiv reenja vea donetih
pre i u toku istrage nije dozvoljena alba. Naime, institut odlaganja kri-
vinog gonjenja daje mogunost tuiocu da u pretkrivinom postup-
ku odbaci krivinu prijavu po ispunjenju odreenih uslova, odnosno
da ne pokrene krivini postupak pred sudom... Vee osnovnog suda
donelo je reenje kojim se dozvoljava pravo albe osumnjienoj, bez
osnova, jer zakon ne predvia formu u kojoj se daje odobrenje suda,
pa ni da se isto dostavlja osumnjienima, a s obzirom na prethodno
navedeni lan 398 ZKP-a u pogledu prava na albu, proizlazi da ista
nije dozvoljena, a s obzirom da pogrena pravna pouka ne konstituie
pravo na albu, te kako ovde nisu povreena prava podnosioca al-
be, jer je reenjem suda ispunjena zakonska mogunost da se moe
doneti reenje o odlaganju krivinog gonjenja od strane tuilatva...
Ovde je potrebno napomenuti da saglasnost suda ne predstavlja od-
luku kojom se na bilo koji nain zadire u prava osumnjienog, ve se
o radi o odnosu dva dravna organa, i to javnog tuilatva koje u toj
fazi vodi postupak i suda kao kontrolnog organa koji kontrolie za-
konitost rada javnog tuilatva. Institut odlaganja krivinog gonjenja
predstavlja pogodnost osumnjienima da se protiv njih ne vodi kri-
vini postupak, a nepostupanje po reenju tuioca kojem se osumnji-
enom nalae obaveza nema sankciju. Jedina posledica neispunjenja
naloene obaveze jeste voenje krivinog postupka koji bi se, svakako,
vodio da odlaganje krivinog gonjenja nije primenjeno.
Za odlaganje krivinog gonjenja vie se ne trai ni pristanak
oteenog. Po prethodnom reenju traio se pristanak oteenog za na-
laganje obaveze osumnjienom da plati odreeni novani iznos u korist
humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove, kao i za obavezu
da obavi odreeni drutveno korisni rad ili humanitarni rad. Za ostale
obaveze pristanak oteenog nije se traio. Za otklanjanje tetne posle-
63
dice ili naknadu tete, odnosno za ispunjenje dospelih obaveza izdra-
vanja bilo je i logino to se pristanak oteenog nije traio, poto se ove
obaveze i konstituiu u korist oteenog. Meutim, ispunjenje ostalih
obaveza nema nikakve veze sa oteenim i ni na koji nain ne utie na
obeteenje, pa je ostao nejasan kriterijum zbog ega se za primenu ne-
kih mera traio pristanak oteenog, a za primenu drugih nije.
Kako je koncepcija novog ZKP-a zasnovana na jaanju uloge
i ovlaenja javnog tuioca u krivinom postupku, sasvim je logi-
no da se saglasnost suda i pristanak oteenog za primenu odlaganja
krivinog gonjenja ne trai. To je dobro reenje jer se javnom tuiocu
ostavlja mnogo vea sloboda i iri prostor za primenu ovog instituta
koji se pokazao veoma efkasnim, pa se moe oekivati jo ira i ea
primena.
Prilino su interesantne obaveze podvrgavanja odvikavanju od
alkohola ili opojnih droga i podvrgavanja psihosocijalnom tretmanu
radi otklanjanja uzroka nasilnikog ponaanja. Iako nisu nove, u jav-
notuilakoj praksi nisu se esto nalagale osumnjienima. Kod njih
se postavlja i pitanje da li je obaveza osumnjienog samo da zapone
tretman, odnosno odvikavanje, ili da tretman (odvikavanje) uspeno i
okona. Da li e tuilac odbaciti prijavu im se osumnjieni podvrgne
tretmanu (odvikavanju), ili e se uslovi za odbacivanje krivine prijave
stei tek kad se tretman (odvikavanje) uspeno okona? U ovom pravcu
ni teorija ni praksa nisu zauzele jasne stavove. Logino bi bilo prihvatiti
tumaenje da je dovoljno i samo zapoinjanje tretmana, odnosno odvi-
kavanja. Ovakvo tumaenje proizlazi iz same zakonske formulacije:da
se podvrgne... Takoe, ovde treba imati u vidu da procena uspenosti
tretmana, odnosno odvikavanja nije pravno pitanje i da javni tuilac
nije kompetentan da donosi odluku o tome. Naravno, to ne znai da
je sa samo jednim javljanjem na tretman (odvikavanje), osumnjieni i
zapoeo tretman (odvikavanje), odnosno podvrgao se tretmanu, u smi-
slu novog ZKP-a. Kada se osumnjieni podvrgao tretmanu, to e javni
tuilac ceniti u svakom konkretnom sluaju, pri emu e imati veoma
vanu pomo poverenika iz organa uprave nadlenog za poslove izvr-
enja krivinih sankcija, to je jo jedna novina novog ZKP-a.
U dosadanjoj praksi primene oportuniteta javnog tuioca nije
postojalo nikakvo institucionalno praenje izvrenja mera koje je jav-
ni tuilac nalagao. Zbog toga su se javni tuioci najee opredeljivali
64
za mere uplate novanog iznosa u korist humanitarne organizacije,
fonda ili javne ustanove, naknade tete i ispunjenje dospelih obaveza
izdravanja. Preostale mere javni tuioci prilino su stidljivo i retko
nalagali. To je bilo i logino jer su druge mere, po prirodi stvari, zahte-
vale praenje njihovog izvrenja. Za posebno institucionalno praenje
izvrenja nije postojao pravni osnov, a javni tuilac nije imao kapa-
citet da bi mogao sam da ih prati, pa ih i nije nalagao, ili ih je veoma
retko nalagao. Ovde novi ZKP uvodi veoma znaajnu novinu. Nadzor
nad izvrenjem obaveza obavlja poverenik iz organa uprave nadle-
nog za poslove izvrenja krivinih sankcija, u skladu s propisom koji
donosi ministar nadlean za poslove pravosua (pravilnik). Kada se
ima u vidu da u praksi sasvim dobro funkcionie Odeljenje za tretman
i alternativne sankcije Uprave za izvrenje krivinih sankcija, iji po-
verenici veoma uspeno prate nadzor nad izvrenjem kazne i rade
u javnom interesu i interesu uslovne osude sa zatitnim nadzorom,
moe se oekivati da e se stei svi uslovi za struno i profesionalno
praenje izvrenja i obaveza na osnovu odlaganja krivinog gonjenja.
Novim ZKP-om propisano je da se odluka o odlaganju krivi-
nog gonjenja donosi u formi naredbe, to predstavlja novinu u odno-
su na prethodno reenje. Stari ZKP nije propisivao formu ove odlu-
ke, kao ni formu odluke o odbaaju krivine prijave nakon izvrenja
obaveze osumnjienog, a u praksi su se obe odluke donosile u formi
reenja. U naredbi e javni tuilac odrediti rok u kome osumnjieni
mora izvriti preuzete obaveze, koji ne moe biti dui od godinu dana.
I ovo predstavlja poveanje javnotuilakih ovlaenja jer prethodno
ovaj rok nije mogao biti dui od est meseci. Iako novi ZKP to izri-
ito ne navodi, naredba bi, uz rok za ispunjenje obaveze, morala da
sadri i naziv javnog tuilatva, line podatke osumnjienog, vrstu i
visinu obaveze i pouku o posledicama neizvrenja. Ako osumnjieni u
roku izvri preuzete obaveze, javni tuilac e reenjem odbaciti krivi-
nu prijavi i o tome obavestiti oteenog. Ovo reenje treba da sadri
uvod, dispozitiv i razloge. U dispozitivu, uz injenini opis i pravnu
kvalifkaciju, treba naznaiti i da je osumnjieni izvrio krivino delo,
a da se krivina prijava odbacuje jer je izvrio obavezu koju mu je
naloio javni tuilac. Ovo reenje se ne moe napadati albom, a ote-
eni nema pravo da protiv ovog reenja podnese prigovor u smislu l.
51 st. 2 novog ZKP-a.
65
U primeni odlaganja krivinog gonjenja dolo je do odreenih
problema u praksi, koji se mogu oekivati i nakon poetka primene
novog ZKP-a:
Neujednaenost prakse razliit nain postupanja u razlii-
tim javnim tuilatvima. Republiko javno tuilatvo nije dalo opta
uputstva ili smernice u vezi s primenom ovog instituta. Izdato je ne-
koliko obaveznih uputstava, ali se ona odnose na odreena krivina
dela tako da nemaju opti karakter.
Odreivanje mere visine novanog iznosa koji e osumnjie-
ni platiti u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove
pri odreivanju ove obaveze trebalo bi imati u vidu okolnosti od
znaaja za vrstu i visinu krivine sankcije. Iako ova obaveze nije mate-
rijalnopravne prirode, pa ne i predstavlja obinu zamenu za krivinu
sankciju, njena visina ne bi trebalo bitno da odstupa od kaznene po-
litike. Osumnjienom tada treba dati broj rauna organizacije na koji
e se uplatiti odreeni novani iznos, a dokument o uplati bie dokaz
da je osumnjieni izvrio obavezu.
Utvrivanje visine tete priinjene krivinim delom u sluaju
povrede linog prava, moe se primeniti lista naknada osiguravajuih
drutava koje se dre i sudovi u parninom postupku. Kod imovinske
tete osumnjienom se moe naloiti da o svom troku otkloni tetu,
a ako ju je oteeni ve sam otklonio, od njega treba zatraiti rau-
ne na uvid, pa na osnovu njih odrediti visinu obaveze osumnjienog.
Mogue je i da su se osumnjieni i oteeni ve sami sporazumeli o
iznosu naknade tete, pa nema razloga da i javni tuilac to ne prihvati.
Krivina dela za koja je krivinim zakonom propisano i oba-
vezno izricanje mere bezbednosti- javni tuioci se uglavnom uzdr-
avaju od primene oportuniteta za ovakva krivina dela iako nema
zakonskih ogranienja da se oportunitet primenjuje i na njih.
S obzirom na novine koje novi ZKP donosi, moe se oekivati
da drugi problemi i dileme koji su pojavili u javnotuilakoj praksi
u poetku primene novog ZKP-a nee biti aktuelni (forma odluka,
uzimanje izjava itd.)
66
b) Odbacivanje krivine prijave ako je osumnjieni zbog
stvarnog kajanja spreio nastupanje tete ili je tetu u
potpunosti nadoknadio (lan 284 st. 3 novog ZKP-a)
Ovaj institut mogue je primeniti kod krivinih dela za koja je
propisana novana kazna ili zatvor do tri godine, ako je osumnjieni
zbog stvarnog kajanja spreio nastupanje tete ili je tetu u potpunosti
nadoknadio, a javni tuilac, prema okolnostima sluaja, oceni da izri-
canje krivine sankcije ne bi bilo pravino.
Ovde se radi o istom, neogranienom oportunitetu javnog
tuioca, jer mu je povereno ovlaenje da bez sudske kontrole, sam,
odbaci krivinu prijavu za koju je zapreena novana kazna ili zatvor
do tri godine.
Jedina novina je da ovaj institut u novom ZKP-u nije regulisan
posebnim lanom, ve se regulie u lanu koji ureuje odbacivanje
krivine prijave i po drugim osnovima.
Uslovi za primenu ovog instituta su kumulativno postavljeni:
1.Objektivni
1.1. Krivina dela za koja je zapreena novana kazna ili
kazna zatvora do tri godine.
1.2. Da je osumnjieni spreio nastupanje tete
ili ju je nadoknadio;
2. Subjektivni
2.1. Na strani osumnjienog stvarno kajanje
2.2. Na strani javnog tuioca ocena da izricanje sankcije
ne bi bilo pravino.

Krivina prijava se odbacuje reenjem u ijoj bi izreci trebalo
navesti i da je osumnjieni spreio nastupanje tete, ili je tetu u pot-
punosti ve nadoknadio, a u razlozima bi, osim navoda krivine pri-
jave, trebalo dati i pravnu ocenu injenica i dokaza koji su od znaaja
za donoenje reenja o odbaaju krivine prijave, odnosno zato izri-
canje krivine sankcije ne bi bilo pravino.
67
Oportunitet u ovom obliku, iako u nekim segmentima proi-
ren, a u nekima suen, ne predstavlja novinu u srpskom krivinom
procesnom pravu. Kako zakonski tekst nije potpuno precizan, to je
bila osobina i ranije zakonske regulative oportuniteta javnog tuioca,
kao i sam poetak praktine primene po odredbama novog ZKP-a,
stvorie potrebu za reagovanjem Republikog javnog tuilatva u vezi
s primenom ovog instituta, a mogue su i naknadne intervencije sa-
mog zakonodavca. Do tada e javni tuioci, odnosno postupajui za-
menici javnih tuilaca, sami pronalaziti reenja, to e za posledicu
imati neujednaenu praksu.
Izostavljanjem zahteva za saglasnost suda i pristanak oteenog
u odreenim situacijama moe se konstatovati da je oportunitet jav-
nog tuioca podignut na vii nivo, jer vie nema ogranienja koja do-
vode u pitanje karakter javnotuilakog oportuniteta. Iako smanjenje
dijapazona obaveza koje javni tuilac moe naloiti osumnjienom
nije u skladu s tendencijom jaanja pozicije i uloge javnog tuioca u
krivinom postupku, ukidanje ogranienja u vidu saglasnosti suda i
pristanka oteenog sigurno e dovesti do ee i ire primene opor-
tuniteta.
Mogue je da se nakon poetka primene ukae potreba za in-
tervencijama zakonodavca u pravcu konkretizacije ovog instituta.
Takoe je poeljna i reakcija Republikog javnog tuilatva, i to ne
u formi obaveznog uputstva, jer to ne bi bilo u skladu s prirodom
oportuniteta, ve u formi preporuke, ili zakljuaka kolegijuma. U ko-
joj god da je formi, ne bi trebalo da se vezuje za odreeno krivino
delo, a pogotovo ne za neki konkretan dogaaja, jer bi to predstavljalo
ogranienje sutine ovog instituta oportuniteta.
68
2.
ODLAGANJE KRIVINOG GONJENJA
U PRAVOSUDNOJ PRAKSI
U tekstu, tabelama i grafkonima koji predstoje, iznose se re-
zultati istraivanja koje je sprovedeno u 11 javnih tuilatava na po-
druju Republike Srbije, a na osnovu standardizovanog upitnika o
primeni naela oportuniteta odlaganje krivinog gonjenja uinilaca
krivinih dela iz lana 236. ZKP-a i primenu lana 237. ZKP. Upitnik
je podeljen u est celina koje sadre podatke: o osumnjienom, o kri-
vinom delu, pretkrivinom postupku, glavnom pretresu, o primeni
lana 237. ZKP (1) i primeni mera iz lana 236 stav 1 ZKP kod spora-
zuma o priznanju krivice
1. Podaci o osumnjienom/okrivljenom
Analizu o primeni naela oportuniteta nije mogue u potpu-
nosti sagledati bez podataka o osumnjienom, odnosno okrivljenom
licu prema kome se primenjuje ovaj institut. Podaci o polu, obrazova-
nju, zanimanju, branom, porodinom i imovinom stanju pokazuju
razliitost uinilaca krivinih dela prema kojima se primenjuje opor-
tunitet, kao i to da li potiu iz razliitih socijalnih sredina.
Navedene okolnosti od znaaja su prilikom donoenja odluke
o celishodnosti primene naela oportuniteta. Okolnosti vezane za li-
nost uinioca i njegove line i porodine prilike od posebnog su zna-
aja prilikom nalaganja konkretne mere iz lana 236. st. 1. ZKP-a. S
druge strane, pri primeni lana 237. ZKP-a procena ovih okolnosti od
sutinskog je znaaja, jer u najveoj meri opredeljuje odluku javnog
tuioca.

69
a) Pol uinioca
Prema podacima iz tabele proizlazi da se naelo oportuniteta
primenjuje prema osobama mukog pola u 83 % sluajeva, a prema
osobama enskog pola u 16 % sluajeva. Prema podacima Republi-
kog zavoda za statistiku za 2010. godinu, osobe mukog pola ine
90 % izvrilaca krivinih dela, a samo 10 % izvrilaca krivinih dela
jesu osobe enskog pola. Uporeivanjem ovih podataka dolazimo do
zakljuka da se naelo oportuniteta ee primenjuje prema enama
kao izvriocima krivinih dela. Meutim, statistiki podaci ne daju
odgovor na brojna pitanja koja se nameu kada su u pitanju ene kao
uinioci i primena naela oportuniteta, na primer: da li je razlog ee
primene naela oportuniteta injenica da se radi o uiniocima lakih
krivinih dela, da li je u pitanju vea spremnost ena za prihvatanje
naela i mera, ili pol predstavlja okolnost koja opredeljuje javnog tu-
ioca u primeni naela oportuniteta.
Tabela 1
Oportunitet prema polu uinioca
Pol Bg Ja Kv Pa Pi So Va Vr Ukupno
muki 41 24 42 41 44 33 46 43 314
nema podataka 2 2
enski 7 3 8 9 6 17 4 7 61
Svega 50 27 50 50 50 50 50 50 377
Grakon 1
83%
1%
16%
Oportunitet prema polu uinioca
muki
nema podataka
enski
70
b) Starost uinioca
Imamo li u vidu da se Projekat odnosi na primenu naela opor-
tuniteta prema punoletnim uiniocima krivinih dela, prikupljeni po-
daci iz upitnika prezentovani u Tabela 2 odnose se na starost uinilaca
kategorizovanu u pet grupa. Prema prikupljenim statistikim poda-
cima, mlaa punoletna lica (od 18 do 21 godine), ine manje od 5 %
ukupnog broja lica prema kojima je primenjen oportunitet. Najzastu-
pljenija kategorija lica prema kojima je primenjen oportunitet starija
je od 50 godina, to ini 28 % od ukupnog uzorka, a potom slede lica
starosti od 21 do 30 godina.
Kao i u prethodnom sluaju, na osnovu podataka, namee se
pitanje opravdanosti izraene razlike u primeni naela oportuniteta
prema starijim osobama u odnosu na mlae uinioce, budui da se u
oba sluaja radi o kategorijama lica prema kojima je upravo celishod-
na primena ovog naela.
Tabela 2
Oportunitet prema starosnom dobu uinioca
G r a d
Starost Bg Ja Kv Pa Pi So Va Vr
S
v
e
g
a
nema podataka 1 1 1 3
od 18 do 21 g. 1 1 1 5 1 5 2 16
od 21 do 30 g. 20 6 14 13 13 5 9 10 90
od 31 do 40 g. 12 7 13 14 13 6 15 8 88
od 41 do 50 g. 5 9 6 5 8 20 6 14 73
preko 50 g. 11 4 16 13 15 18 14 16 107
Svega 50 27 50 50 50 50 50 50 377
71
Grakon 2
c) Obrazovanje uinioca
Prilikom analize podataka iz Tabela 3 koji se odnose na obra-
zovanje uinilaca prema kojima je primenjeno naelo oportuniteta,
treba imati u vidu da su podaci sadrani u upitniku dobijeni iskljuivo
na osnovu informacija koje su uinioci dali policiji, javnom tuiocu
ili sudu, a te podatke nadleni organi po pravilu ne proveravaju. Ta-
koe, treba imati u vidu da ovaj podatak u upitniku ne postoji u 19 %
sluajeva.
Najvei broj lica prema kojima se primenjuje naelo oportu-
niteta ima zavrenu srednju kolu, odnosno gimnaziju (60 %). Ovaj
podatak odgovara podacima iz izvetaja Republikog zavoda za sta-
tistiku, prema kome 35 % od ukupnog broja stanovnika ima srednju
strunu spremu.
Interesantan podatak je da je priblino isti broj izvrilaca sa
osnovnom i viom, odnosno visokom strunom spremom, ukoliko
se ima u vidu da se radi o kategorijama lica koja uglavnom ine
razliita krivina dela po vrsti i teini. Izuzetak su krivina dela
Oportunitet prema starosti uinioca
bg
jg
kr
pa
pi
so
va
vr
n
e
m
a

p
o
d
a
t
a
k
a
o
d

1
8

d
o

2
1

g
.
o
d

2
1

d
o

3
0

g
.
o
d

1
8

d
o

2
1

g
.
o
d

3
1

d
o

4
0

g
.
p
r
e
k
o

5
0

g
.
72
Ugroavanje javnog saobraaja iz lana 289. KZ-a i Nasilje u poro-
dici iz lana 194. KZ-a, koja predstavljaju krivina dela za koja se u
velikom broju sluajeva primenjuje naelo oportuniteta, a ine ga
obe kategorije.
Tabela 3


Obrazovanje
Oportunitet prema obrazovanju uinioca
S
v
e
g
a
Grad
Bg Ja Kv Pa Pi So Va Vr
Nema
podataka
32,00
%
63,00
%
0,00
%
26,00
%
0,00
%
12,00
%
22,00
%
0,00
%
19,00
%
Nepotpuna
o. .
2,00
%
0,00
%
0,00
%
2,00
%
0,00
%
10,00
%
2,00
%
2,00
%
2,30
%
Osnovna
kola
2,00
%
3,70
%
4,00
%
10,00
%
10,00
%
22,00
%
12,00
%
12,00
%
9,50
%
Srednja . ili
gimnazija
54,00
%
22,20
%
86,00
%
56,00
%
84,00
%
44,00
%
56,00
%
76,00
%
60,00
%
Via kola ili
fakultet
10,00
%
11,10
%
10,00
%
6,00
%
6,00
%
12,00
%
6,00
%
10,00
%
8,90
%
mr ili dr
0,00
%
0,00
%
0,00
%
0,00
%
0,00
%
0,00
%
2,00
%
0,00
%
0,30
%
s v e g a
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
73
Oportunitet prema obrazovanju uinioca
19,00%
2,30%
9,50%
60,00%
8,90%
0,30%
Nema podataka
Nepotpuna o. .
Osnovna kola
Srednja . ili gimnazija
Via kola ili fakultet
mr ili dr
Grakon 3
d) Zanimanje uinioca
Istraivanje je pokazalo da je naelo oportuniteta u najveoj
meri primenjivano prema licima koja su u radnom odnosu radnike
i slubenike, i to ukupno 48 % sluajeva. U odnosu na nezaposlena
lica naelo oportuniteta primenjeno je u 12 % sluajeva. Interesantno
je da je oportunitet primenjen u istom procentu od po 4 % prema
uenicima i studentima, kao i prema zemljoradnicima, to predstavlja
najmanji procenat u odnosu na druga zanimanja.
74
Tabela 4
oportunitet prema zanimanju
Zanimanje Bg Jg Kr Pa Pi So Va Vr
s
v
e
g
a
Nezaposlen 6 % 0 % 12 % 16 % 6 % 42 % 0 % 8 % 12 %
uenik ili
student
4 % 4 % 6 % 4 % 2 % 0 % 8 % 2 % 4 %
Radnik 36 % 22 % 52 % 40 % 68 % 14 % 36 % 48 % 41 %
slubenik 16 % 11 % 6 % 8 % 4 % 4 % 4 % 8 % 7 %
zemljoradnik 0 % 0 % 0 % 6 % 0 % 2 % 16 % 6 % 4 %
privatni
preduzetnik
4 % 0 % 4 % 8 % 4 % 2 % 6 % 8 % 5 %
Ostali 4 % 19 % 20 % 4 % 16 % 20 % 14 % 20 % 14 %
nema
podataka
30 % 44 % 0 % 14 % 0 % 16 % 16 % 0 % 13 %
Svega
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
0% 10% 20% 30% 40% 50%
12%
4%
41%
7%
4%
5%
14%
13%
nema podataka
7ostali
6privatni preduzetnik
5zemljoradnik
4slubenik
3radnik
2 uenik ili student
1nezaposlen
Grakon 4
Oportunitet prema zanimanju
75
e) Imovno stanje uinioca
Pribavljeni statistiki podaci ukazuju na to da je najvei proce-
nat uinilaca prema kojima je primenjeno naelo oportuniteta sred-
njeg imovnog stanja (33,4 %), ali sam taj podatak nije dovoljan ukoli-
ko se ne bi uporedio sa metapodacima, kao i s podacima koji se odno-
se na imovno stanje svih uinilaca krivinih dela. Istovremeno, treba
imati u vidu da su ove podatke izneli uinioci prilikom sasluanja.
Kategorije imovnog stanja nisu jasno defnisane i stoga predstavljaju
predmet slobodne ocene javnog tuioca, odnosno suda na osnovu po-
dataka koje daje neposredno uinilac o vlasnitvu na nepokretnosti,
odnosno pokretnim stvarima, o redovnim i vanrednim prihodima i
primanjima, o broju lanova porodice koje izdrava uinilac i slino
(na primer, vlasnik kue od 250 metara kvadratnih, vlasnik putnikog
vozila marke mercedes). S tim u vezi, napominjemo da javni tuilac
pri primeni naela oportuniteta, posebno mera iz l. 236. st. 1. ta. 1,
2. i 4. ZKP-a, ne mora nuno utvrditi podatak o imovnom stanju jer
je primena mera uslovljena pristankom uinioca krivinog dela, za
razliku od suda, koji je u obavezi da precizno utvrdi imovno stanje
okrivljenog prilikom odluivanja o vrsti i teini krivine sankcije koju
treba primeniti u konkretnom sluaju, a posebno u sluaju izricanja
novane kazne kao glavne ili sporedne.
Iz podataka u Tabeli 5 proizlazi da u skoro treini sluajeva (31,9
%) nema podataka o imovnom stanju uinioca. Interesantno je da od
ukupnog broja podataka o imovnom stanju uinilaca, njih 29,1 % su
veoma loeg ili slabog imovnog stanja, a da je 39 % uinilaca sred-
njeg ili dobrog imovnog stanja, tako da moemo da zakljuimo da se
naelo oportuniteta primenjuje u veoj meri prema licima srednjeg
ili dobrog imovnog stanja. Kako su najee naloene mere iz lana
236. st. 1. ta. 1. i 2. ZKP-a (vidi Tabelu 19), moemo zakljuiti da su
situirani uinioci spremniji da predloe primenu odlaganja krivinog
gonjenja, odnosno prihvate naloenu meru, tako da je donekle oprav-
dana primedba da je oportunitet privilegija bogatih, iako to nije bila
intencija zakonodavca.
76
T
a
b
e
l
a

5
O
p
o
r
t
u
n
i
t
e
t

p
r
e
m
a

i
m
o
v
n
o
m

s
t
a
n
j
u

u

i
n
i
o
c
a
I
m
o
v
n
o

s
t
a
n
j
e
G
r
a
d
U
k
u
p
n
o
B
g
J
a
K
g
K
v
N
g
P
a
P
i
P
n
S
o
V
a
V
r
n
e
m
a

p
o
d
a
t
a
k
a
7
4
,
0

%
9
2
,
6

%
2
,
0

%
4
2
,
4

%
2
0
,
0

%
2
0
,
0

%
2
,
0

%
7
,
9

%
1
8
,
0

%
1
2
,
0

%
6
0
,
0

%
3
1
,
9

%
v
e
o
m
a

l
o

e
4
,
0

%
0
,
0

%
0
,
0

%
0
,
0

%
7
,
8

%
7
,
8

%
0
,
0

%
1
0
,
0

%
6
,
0

%
2
,
0

%
6
,
0

%
4
,
0

%
s
l
a
b
o
1
2
,
0

%
7
,
4

%
2
6
,
0

%
2
,
6

%
2
5
,
5

%
2
5
,
5

%
4
0
,
0

%
4
4
,
8

%
3
6
,
0

%
3
8
,
0

%
1
8
,
0

%
2
5
,
1

%
s
r
e
d
n
j
e
1
0
,
0

%
0
,
0

%
5
8
,
0

%
5
3
,
3

%
4
2
,
2

%
4
2
,
2

%
5
2
,
0

%
2
8
,
3

%
2
6
,
0

%
4
0
,
0

%
1
6
,
0

%
3
3
,
5

%
d
o
b
r
o
0
,
0

%
0
,
0

%
1
4
,
0

%
1
,
7

%
4
,
9

%
4
,
9

%
6
,
0

%
9
,
0

%
1
4
,
0

%
6
,
0

%
0
,
0

%
5
,
5

%
v
e
o
m
a

d
o
b
r
o
0
,
0

%
0
,
0

%
0
,
0

%
0
,
0

%
0
,
0

%
0
,
0

%
0
,
0

%
0
,
0

%
0
,
0

%
2
,
0

%
0
,
0

%
0
,
2

%
s
v
e
g
a
1
0
0
,
0

%
1
0
0
,
0

%
1
0
0
,
0

%
1
0
0
,
0

%
1
0
0
,
0

%
1
0
0
,
0

%
1
0
0
,
0

%
1
0
0
,
0

%
1
0
0
,
0

%
1
0
0
,
0

%
1
0
0
,
0

%
1
0
0
,
0

%
77
Grakon 5
f) Brano i porodino stanje
Od znaaja za analizu linosti uinioca krivinog dela jesu i
podaci o branom i porodinom statusu. Ova okolnost ne moe se
jasno sagledati, budui da u 33,9 % sluajeva nema podataka. Iz do-
stavljenih podataka proizlazi da vie od 38 % uinilaca ivi u braku,
odnosno vanbranoj zajednici, dok 25,3 % uinilaca ne ivi u braku.
Tabela 6
31,90
4,00
23,10
33,30
3,30
0,20
Brano stanje uinioca
Bg Ja Kv Pa Pi So Va Vr Svega
nema
podataka
54,0 % 63,0 % 0,0 % 46,0 % 76,0 % 16,0 % 16,0 % 0,0 % 33,9 %
ivi u braku 24,0 % 18,5 % 54,0 % 22,0 % 18,0 % 56,0 % 48,0 % 64,0 % 38 %
ne ivi u
braku
18,0 % 18,5 % 44,0 % 28,0 % 6,0 % 16,0 % 36,0 % 36,0 % 25,3 %
razveden 0,0 % 0,0 % 2,0 % 0,0 % 0,0 % 0,0 % 0,0 % 0,0 % 0,3 %
udovac-ica 2,0 % 0,0 % 0,0 % 0,0 % 0,0 % 10,0 % 0,0 % 0,0 % 1,5 %
vanbra.
zajednica
2,0 % 0,0 % 0,0 % 4,0 % 0,0 % 2,0 % 0,0 % 0,0 % 1 %
Svega 100 % 100 % 100 % 100 % 100 % 100 % 100 % 100 % 100 %
Oportunitet prema imovnom stanju uinioca
nema podataka
veoma loe
slabo
srednje
dobro
veoma dobro
78
Grakon 6
Podatak o branom i porodinom stanju uinioca od znaaja je
za nalaganje mera iz lana 236. ZKP-a, kako imovinskog tako i neimo-
vinskog karaktera. Prilikom nalaganja pojedinih mera treba posebno
voditi rauna o prirodi krivinog dela i o tome kakve posledice izvr-
eno krivino delo ima po lanove porodice uinioca, odnosno koji su
razlozi doveli do izvrenja krivinog dela. Tako, na primer, ukoliko je
uinilac izvrio krivino delo pod uticajem alkohola ili opojnih droga,
ili iz drugih razloga socijalne neprilagoenosti, posledice takvog nje-
govog ponaanja treba sagledati ire, ne samo u kontekstu izvrenog
krivinog dela ve i u okviru posledice koje takvo njegovo ponaanje
moe da ima po lanove porodice, a naroito njegovu maloletnu decu.
injenica je da pojedine mere proizvode pozitivna dejstva ne samo za
uinioca, ve i za lanove njegove porodice. Imamo li u vidu dostav-
ljene podatke, oigledno je da javni tuilac prilikom primene naela
oportuniteta nije posebno vodio rauna o tome da li uinilac ima ma-
loletne dece, i taj podatak od znaaja je za pravilnu odluku o primeni
ovog naela. Podatak iz Tabela 7 govori da je javni tuilac samo u 55 %
sluajeva pribavio podatak o broju maloletne dece uinioca.
0,0%
10,0%
20,0%
30,0%
40,0%
50,0%
60,0%
70,0%
80,0%
0nema podataka
1ivi u braku
2ne ivi u braku
3razveden
4udovacica
5 vanbrana zajednica
Brano stanje uinioca
79
Tabe la 7
Grakon 7
Broj maloletne dece uinioca prema
kojima je primenjen oportunitet
Broj maloletne
dece
Bg Ja Kv Pa Pi So Va Vr Svega
0-nema podataka 29 17 1 30 43 25 22 1 168
1-nema dece 9 4 42 8 12 23 98
2-jedno dete 6 4 3 6 3 16 5 15 58
3-dvoje ili vie
dece
6 2 4 6 4 9 11 11 53
Svega 50 27 50 50 50 50 50 50 377
0nema
podataka
45%
1nema dece
26%
2jedno dete
15%
3dvoje li
vie dece
14%
Maloletna deca uinilaca
80
g) Osuivanost za krivina dela i
kanjavanost/osuivanost za prekraje

Kako zakonodavac nije propisao da je osuivanost, to jest ka-
njavanost od znaaja za pravilnu primenu naela oportuniteta, a u
odsustvu kriterijuma i smernica u primeni ovog naela, praksa je po-
kazala da se prioritet u primeni naela oportuniteta daje neosuiva-
nim licima. Miljenja smo da je ovakav stav opravdan, jer je jedan od
ciljeva naela oportuniteta, pored celishodnosti i efkasnosti, i speci-
jalna prevencija koja se ogleda u odgovornosti za uinjeno krivino
delo i suoavanje sa nastupelim posledicama, jer naloena mera za
uinioca donekle ima karakter sankcije.
Naelo oportuniteta primenjeno je u 85 % sluajeva prema ne-
osuivanim licima, to govori o tome da praksa naelo oportuniteta
doivljava kao ansu namenjenu ovim licima. Ipak, podaci iz Tabela 8
govore u prilog injenici da primena naela oportuniteta nije iskljue-
na prema osuivanim licima, pa je tako javni tuilac u 9 % sluajeva
naelo oportuniteta primenio prema licima koja su osuivana. U tom
smislu posebno je interesantan podatak dostavljen za Javno tuilatvo
u Somboru, gde je naelo oportuniteta za osuivana lica primenjeno
u 18 % sluajeva.
Tabe la 8
Grafkon 8
Osuivanost uinioca za krivina dela
Da li je osuivan
za krivina dela?
Bg Ja Kv Pa Pi So Va Vr Svega
Nema podataka 3 1 1 11 6 22
Nije osuivan 43 24 49 45 49 30 38 43 321
Osuivan 4 2 1 4 1 9 6 7 34
Svega 50 27 50 50 50 50 50 50 377
81
Grakon 8
Pored podataka o osuivanosti lica prema kojima se primenjuje
naelo oportuniteta, kod pojedinih krivinih dela javni tuilac, osim
izvetaja iz kaznene evidencije, pribavlja i izvetaj iz prekrajne evi-
dencije. Za procenu linosti uinioca i njegovog ranijeg ivota, kao
i sklonosti vrenju kanjivih dela, od znaaja je pitanje da li je ui-
nilac ranije kanjavan/osuivan za prekraje iz oblasti relevantne za
predmetno krivino delo. Oigledan primer jesu krivina dela pro-
tiv bezbednosti javnog saobraaja propisana u Glavi XXVI Krivinog
zakonika i krivino delo Nasilniko ponaanje iz l. 344. KZ-a, kod
kojih je celishodno utvrditi sklonost uinioca ka krenju saobraaj-
nih propisa ili nasilnikom ponaanju, a ta okolnost je potrebna radi
sagledavanja celokupne linosti uinioca i opravdanosti primene na-
ela oportuniteta. Miljenja smo da kod krivinog dela Ugroavanje
javnog saobraaja iz l. 289. KZ za uinioca koji je vie puta i u konti-
nuitetu kanjavan/osuivan za prekraje iz oblasti javnog saobraaja,
a posebno za vonju pod dejstvom alkohola, nije opravdana primena
naela oportuniteta. Podaci iz Tabela 9 i Grafkon 9 ukazuju da su jav-
ni tuioci pravilno postupali kada je u pitanju procena primene naela
oportuniteta u zavisnosti od prekrajne kanjavanosti/osuivanosti.
6%
85%
9%
nema podataka
nije osuivan
osuivan
Osuivanost uinioca za krivina dela
82
Tabela 9
Grakon 9
Prekrajno kanjavanje uinioca
Da li je
prekrajno
kanjavan?
Bg Ja Kv Pa Pi So Va Vr Svega
Nema
podataka
19 1 33 50 50 2 1 156
Nije
kanjavan
17 26 49 16 48 49 205
Kanjavan 14 1 1 16
Svega 50 27 50 50 50 50 50 50 377
41,4%
54,4%
4,2%
nema podataka
nije kanjavan
kanjavan
Prekrajno kanjavanje uinioca
83
h) Ponovna primena oportuniteta
Prema uputstvu Republikog javnog tuilatva A. br. 246/08 od
28. avgusta 2008. godine, javna tuilatva, poev od 30. septembra
2008. godine u obavezi su da Republikom javnom tuilatvu mese-
no dostavljaju podatke o licima prema kojima je primenjen lan 236.
i 237. ZKP-a. Od 1. januara 2009. godine javni tuilac duan je da pre
primene naela oportuniteta od Republikog javnog tuilatva pribavi
podatak o tome da li je uinilac evidentiran kao lice prema kome je
primenjen lan 236. i/ili 237. ZKP-a. Provera podataka se odnosi na
sledee: prezime, ime, oevo ime, prebivalite, JMBG i krivino delo.
Prema ovom uputstvu, ukoliko se radi o licu prema kome je naelo
oportuniteta dva puta primenjeno za isto krivino delo, javni tuilac
ne moe primeniti lan 236. i 237. ZKP-a, a kada se radi o licu prema
kome je naelo oportuniteta primenjeno za neko drugo krivino delo,
javni tuilac e, u zavisnosti od svih okolnosti sluaja, samostalno
proceniti da li e primeniti odredbu lana 236. i 237. ZKP-a.
Dostavljeni podaci pokazuju da javni tuioci postupaju u skla-
du s navedenim uputstvom.
Tabela 10
Ponovna primena oportuniteta gonjenja
Da li je ranije
primenjivan
oportunitet
prema
uiniocu?
Bg Ja Kv Pa Pi So Va Vr Svega
0-Nema
podataka
2 12 17 31
1-Nije
primenjivan
48 27 50 38 50 33 49 50 345
2-Primenjivan 1 1
Svega 50 27 50 50 50 50 50 50 377
84
Grakon 10
2. Podaci o uinjenom krivinom delu
a) Krivino delo
I pored toga to su odredbe Zakonika o krivinom postupku
od 22. marta 2002. godine predviale primenu naela oportuniteta
za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine, a
potom Izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku od
3. septembra 2009. godine i za krivina dela za koja je propisana ka-
zna zatvora do pet godina, javna tuilatva su u praksi primenjivala
ovo naelo prevashodno za krivina dela Ugroavanje javnog sao-
braaja iz lana 289. KZ-a, Nedavanje izdravanja iz lana 195. KZ-a
i Unitenje i oteenje tue stvari iz lana 212. KZ-a. Evidentno je
da je primena naela oportuniteta od 2010. godine obuhvatila i dru-
ga krivina dela, te da su pojedina javna tuilatva na kolegijumima
zauzela stav u pogledu primene ovog naela u cilju jednoobraznog
postupanja. Pored Obaveznog uputstva republikog javnog tuioca
A. br. 246/08 od 28. avgusta 2008. godine, za jednoobraznu primenu
naela oportuniteta od znaaja je i preporuka republikog javnog tu-
ioca u odnosu na krivino delo Neovlaeno dranje opojne droge
iz lana 246 a KZ.
Sprovedeno istraivanje pokazalo je da je naelo oportuniteta
primenjeno za 44 krivina dela navedena u Tabela 11. Od ukupnog
broja ovih dela utvreno je da je naelo oportuniteta u 72 % sluajeva
8,22%
91,51%
0,27%
0nema podataka
1nije primenjivan
2primenjivan
Ponovna primena oportuniteta gonjenja
85
primenjeno na samo osam krivinih dela, dok je za preostalih 36 kri-
vinih dela primenjeno je u 28 % sluajeva. Ova injenica svedoi o
tome da se naelo oportuniteta i dalje restriktivno primenjuje u odno-
su na krivina dela za koja je po zakonu mogua primena i da se prak-
sa primene ovog naela svela na odreeni i veoma mali broj krivinih
dela. Tako, od ukupnog broja analiziranih predmeta iz upitnika, 30 %
primene naela oportuniteta odnosi se na krivino delo Ugroavanje
javnog saobraaja iz lana 289 KZ, 15 % na krivino delo iz lana 159
Zakona o energetici, 8 % za krivino delo Nasilje u porodici iz lana
194 KZ, 6 procenata za krivino delo Nedavanje izdravanja iz lana
195 KZ, 4 % za krivino delo Laka telesna povreda iz lana 122 KZ,
3 procenta u odnosu na krivino delo Neovlaeno dranje opojnih
droga iz lana 246a KZ, 3 % u odnosu na krivino delo Kraa iz 203
KZ i 3 % u odnosu na krivino delo Ugroavanje sigurnosti iz lana
138 KZ, to ukupno ini 72 procenta sluajeva.
Praksa je pokazala da se do 2010. godine naelo oportuniteta
uglavnom primenjivalo za krivino delo Ugroavanje javnog saobra-
aja iz lana 289. KZ, dok se, na primer, uopte nije primenjivalo za
krivino delo Neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246a KZ
(246. st. 3. KZ), tako da bi ova tabela sigurno izgledala drugaije kada
bismo razdvojili period 2008. i 2009. godine u odnosu na period 2010.
i 2011. godine.
Interesantno je da se primena naela oportuniteta pokazala izuzet-
no efkasno u odnosu na krivino delo iz lana 159 Zakona o energeti-
ci jer je 15 % od ukupnog broja oportuniteta primenjeno za to krivino
delo. Oigledno da su javni tuioci ispoljili spremnost da predmete za
navedeno krivino delo koje je bilo iroko rasprostranjeno reavaju skra-
enom procedurom i tako rasterete sudove i smanje trokove postupka.
Istovremeno, ovaj podatak ukazuje da uinioci ovog krivinog dela, koje
je u sutini imovinskog karaktera, pristaju na oportunitet i meru naknade
tete. Ukoliko se ima u vidu ostvarena efkasnost u odnosu na krivino
delo iz lana 159. Zakona o energetici, ostaje nejasno zbog ega se naelo
oportuniteta u veoj meri ne primenjuje za krivina dela protiv imovine
iz Glave XXI Krivinog zakonika (na primer, za krivino delo Kraa iz
lana 203. KZ-a oportunitet je primenjen samo u 3 % sluajeva), posebno
ako se ima u vidu da je zakonodavac u lanu 236. st. 1. ta. 1. i 2. ZKP-a
propisao mere koje su primenjive upravo na imovinska krivina dela, kao
86
i za sva druga krivina dela kod kojih se tetna posledica moe otkloniti
novanom nadoknadom.
Primena naela oportuniteta od posebnog je znaaja za krivi-
na dela protiv braka i porodice iz Glave XIX Krivinog zakonika. Za
krivino delo Nasilje u porodici iz lana 194. KZ oportunitet je prime-
njen u 8 % sluajeva, kada su uiniocima naloene mere podvrgavanja
odvikavanju od alkohola ili opojnih droga i podvrgavanja psihosoci-
jalnoj terapiji, to pokazuje sposobnost javnog tuioca da prepozna
uzroke nasilja u porodici i otkloni ih adekvatnim merama. Praksa
pokazuje da je u odnosu na primenu naela oportuniteta za krivino
delo Nasilje u porodici iz lana 194. KZ-a prisutna dilema o opravda-
nosti primene ovog naela s obzirom na to da se radi o krivinom delu
sa elementima nasilja, ali s druge strane primena naela oportuniteta
za ovo krivino delo u pojedinim sluajevima pokazala se znaajnom
i opravdanom jer se tako reavao ne samo konkretan krivini predmet
ve je otklonjen i uzrok nasilja, to je dovelo do stabilizacije naruene
ravnotee u odnosima izmeu lanova porodice.
Za krivino delo Nedavanje izdravanja iz lana 195. KZ pri-
mena oportuniteta postala je uobiajena praksa, a mera ispunjenja
dospelih obaveza izdravanja iz lana 236. st. 1. ta. 4. ZKP dala je
pozitivne rezultate. Naime, iako je ova mera istovetna sa bitnim obe-
lejima krivinog dela Nedavanje izdravanja iz lana 195. st. 4. KZ,
kao i s mogunou izricanja uslovne osude iz lana 195. st. 4. KZ,
oigledno da je primena naela oportuniteta, to jest ove mere, celis-
hodnija i efkasnija.
Imajui u vidu da je primena naela oportuniteta za krivino
delo Neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246a KZ zapoela tek
donoenjem uputstva, to jest preporuke republikog javnog tuioca A.
br. 478/10, podatak o primeni ovog naela u 3 % sluajeva vrlo je visok
u poreenju sa ostalim krivinim delima, budui da se ovo uputstvo
primenjuje od 24. februara 2011. godine. U poetku je postojao oprez
javnog tuioca u pogledu primene oportuniteta za ovo krivino delo s
obzirom na njegovu prirodu i stepen drutvene opasnosti, ali je dilema
povodom ovog pitanja razreena donoenjem pomenutog uputstva.
87
Oportunitet prema izvrenom krivinom delu
Krivino
delo
Bg Ja Kv Pa Pi So Va Vr Svega
l. 121 KZ 0 % 4 % 2 % 4 % 0 % 0 % 6 % 0 % 2 %
l. 122 KZ 2 % 0 % 4 % 12 % 2 % 0 % 2 % 8 % 4 %
l. 123 KZ 0 % 11 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 1 %
l. 124 KZ 0 % 0 % 2 % 0 % 0 % 0 % 2 % 0 % 1 %
l. 138 KZ 0 % 19 % 4 % 2 % 0 % 0 % 2 % 0 % 3 %
l. 149 ZPI 4 % 0 % 0 % 4 % 0 % 0 % 0 % 0 % 1 %
l. 159
ZOE
0 % 4 % 6 % 6 % 20 % 78 % 0 % 4 % 15 %
l. 163 KZ 0 % 4 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 2 % 1 %
l. 191 KZ 0 % 0 % 0 % 2 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 %
l. 194 KZ 4 % 4 % 12 % 8 % 8 % 4 % 6 % 16 % 8 %
l. 195 KZ 4 % 7 % 4 % 8 % 12 % 2 % 6 % 6 % 6 %
l. 203 KZ 2 % 0 % 2 % 0 % 6 % 4 % 4 % 6 % 3 %
l. 207 KZ 0 % 0 % 2 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 %
l. 208 KZ 2 % 0 % 0 % 0 % 4 % 0 % 0 % 2 % 1 %
l. 210 KZ 0 % 0 % 0 % 0 % 2 % 2 % 0 % 6 % 1 %
l. 212 KZ 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 8 % 1 %
l. 213 KZ 0 % 0 % 2 % 0 % 0 % 0 % 2 % 0 % 1 %
l. 215 KZ 0 % 0 % 2 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 %
l. 228 KZ 2 % 0 % 0 % 0 % 2 % 0 % 0 % 4 % 1 %
l. 229 KZ 2 % 0 % 0 % 2 % 0 % 0 % 0 % 2 % 1 %
. 23
ZOJRM
0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 2 % 0 % 0 %
l. 238 KZ 0 % 0 % 0 % 2 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 %
l. 245 KZ 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 2 % 0 % 0 %
l. 246a
KZ
4 % 7 % 10 % 2 % 0 % 0 % 0 % 0 % 3 %
l. 248 KZ 2 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 %
l. 274 KZ 0 % 0 % 2 % 0 % 0 % 0 % 2 % 0 % 1 %
l. 275 KZ 0 % 0 % 0 % 0 % 8 % 0 % 4 % 6 % 2 %
l. 276 KZ 0 % 0 % 0 % 2 % 0 % 0 % 0 % 2 % 1 %
l. 278 KZ 2 % 4 % 0 % 2 % 2 % 0 % 2 % 0 % 2 %
Tabela 11
88
l. 288 KZ 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 2 % 0 % 0 %
l. 289 KZ 48 % 19 % 30 % 38 % 34 % 2 % 48 % 18 % 30 %
l. 297 KZ 8 % 4 % 0 % 2 % 0 % 0 % 4 % 0 % 2 %
l. 322 KZ 2 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 %
l. 327 KZ 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 8 % 0 % 0 % 1 %
l. 330 KZ 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 2 % 0 % 0 %
l. 334 KZ 2 % 0 % 4 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 1 %
l. 335 KZ 0 % 0 % 0 % 2 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 %
l. 344 KZ 2 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 2 % 1 %
l. 348 KZ 0 % 0 % 2 % 2 % 0 % 0 % 0 % 6 % 1 %
l. 352 KZ 2 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 %
l. 355 KZ 4 % 7 % 6 % 0 % 0 % 0 % 2 % 0 % 2 %
l. 357 KZ 0 % 4 % 2 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 1 %
l. 364 KZ 2 % 0 % 2 % 0 % 0 % 0 % 0 % 2 % 1 %
l. 365 KZ 0 % 4 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 0 % 1 %
Ukupno
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100 %
89
Grakon 11
Oportunitet prema izvenom krivinom delu

l
.

2
8

K
Z

l
.

1
2
1

K
Z

S
R
B

l
.

1
2
2

K
Z

S
R
B

l
.

1
2
3

K
Z

S
R
B

l
.

1
2
4

K
Z

S
R
B

l
.

1
3
8

K
Z

S
R
B

l
.

1
4
9

K
Z

S
R
B

l
.

1
5
9

K
Z

S
R
B

l
.

1
6
3

K
Z

S
R
B

l
.

1
7
6

K
Z

S
R
B

l
.

1
7
6

K
Z

S
R
B

l
.

1
9
1

K
Z

S
R
B

l
.

1
9
4

K
Z

S
R
B

l
.

1
9
5

K
Z

S
R
B

l
.

2
0
3

K
Z

S
R
B

l
.

2
0
7

K
Z

S
R
B

l
.

2
0
8

K
Z

S
R
B

l
.

2
1
0

K
Z

S
R
B

l
.

2
1
2

K
Z

S
R
B

l
.

2
1
3

K
Z

S
R
B

l
.

2
1
5

K
Z

S
R
B

l
.

2
2
8

K
Z

S
R
B

l
.

2
2
9

K
Z

S
R
B

l
.

2
3

K
Z

S
R
B

l
.

2
3
8

K
Z

S
R
B

l
.

2
4
5

K
Z

S
R
B

l
.

2
4
6

K
Z

S
R
B

l
.

2
4
8

K
Z

S
R
B

l
.

2
7
4

K
Z

S
R
B

l
.

2
7
5

K
Z

S
R
B

l
.

2
7
6

K
Z

S
R
B

l
.

2
7
8

K
Z

S
R
B

l
.

2
8
8

K
Z

S
R
B

l
.

2
8
9

K
Z

S
R
B

l
.

2
9
7

K
Z

S
R
B

l
.

3
2
2

K
Z

S
R
B

l
.

3
2
7

K
Z

S
R
B

l
.

3
3
0

K
Z

S
R
B

l
.

3
3
4

K
Z

S
R
B

l
.

3
3
5

K
Z

S
R
B

l
.

3
4
4

K
Z

S
R
B

l
.

3
4
8

K
Z

S
R
B

l
.

3
5
2

K
Z

S
R
B

l
.

3
5
5

K
Z

S
R
B

l
.

3
5
7

K
Z

S
R
B

l
.

3
6
4

K
Z

S
R
B

l
.

3
6
5

K
Z

S
R
B




G
r
a
n
d

T
o
t
a
l
120 %
100 %
80 %
60 %
40 %
20 %
0 %
bg
jg
kr
pa
pi
so
va
vr
svega
90
b) Stadijumi izvrenja krivinog dela
Kada je re o stadijumu izvrenja krivinih dela u odnosu na
koja je primenjeno naelo oportuniteta, evidentno je da se ovaj in-
stitut u veem broju sluajeva primenjuje za svrena krivina dela u
odnosu na krivina dela koja su ostala u pokuaju. Ovaj podatak ne
iznenauje ako se u vidu ima da je broj svrenih krivinih dela za
koja je pokrenut krivini postupak daleko vei od krivinih dela u
pokuaju. Meutim, kako godinji izvetaj o radu tuilatva ne sadri
posebne podatke o stadijumu izvrenja krivinih dela u optunim ak-
tima, nemamo relevantan podatak na osnovu kog bismo mogli da iz-
vrimo poreenje i utvrdimo da li odnos 98,5 % naspram 1,5 %, kada
je oportunitet u pitanju, proporcionalno odgovara odnosu podnetih
optunih akata.
Tabela 12
Oportunitet prema stadijumu izvrenja krivinog dela
Stadijum Bg Jg Kr Pa Pi So Va Vr svega
Pokuaj 6,0 % 0,0 % 2,0 % 0,0 % 0,0 % 0,0 % 2,0 %
2,0
%
1,5 %
Svreno
delo
94,0
%
100,0
%
98,0
%
100,0
%
100,0
%
100,0
%
98,0
%
98,0
%
98,5
%
Ukupno
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100 %
91
c) Sticaj krivinih dela
S obzirom na to da odredbe Zakonika o krivinom postupku
koje propisuju primenu naela oportuniteta ne iskljuuju mogunost
primene ovog instituta kod krivinih dela koja su izvrena u sticaju,
od znaaja je utvrditi praksu javnih tuilaca u ovim sluajevima (Ta-
bela 13). Naalost, analizirajui prikupljene podatke, suoili smo se
sa istim problemom kao i u prethodnom sluaju, jer ne raspolaemo
podacima o broju podnetih optunih akata kojima su okrivljena lica
optuena za krivina dela u sticaju. Raspoloivi podaci pokazuju da
postoji neujednaenost u primeni, tako da u pet javnih tuilatava nije
zabeleen nijedan sluaj primene naela oportuniteta za krivina dela
u sticaju. Ipak, treba imati u vidu da je sticaj krivinih dela retkost u
praksi, pa u tom kontekstu treba sagledati i analizirati prikupljene po-
datke. Izuzetak predstavlja Javno tuilatvo u Valjevu koje je ak u 26
% sluajeva naelo oportuniteta primenilo za krivina dela u sticaju.
2%
98%
1u pokuaju
2svreno delo
Grakon 12
Oportunitet prema stadijumu izvrenja krivinog dela
92
Tabela 13
a)
Oportunitet prema sticaju krivinih dela
Sticaj Bg Jg Kr Pa Pi So Va Vr svega
Nema
podataka
8,0 % 0,0 % 0,0 % 0,0 % 0,0 % 0,0 %
26,0
%
0,0 % 4,25 %
Ne
92,0
%
100,0
%
98,0
%
96,0
%
100,0
%
92,0
%
74,0
%
100,0
%
94,0 %
dva dela
u sticaju
0,0 % 0,0 % 2,0 % 4,0 % 0,0 % 8,0 % 0,0 % 0,0 % 1,75 %
Ukupno
100
%
100
%
100
%
100 % 100 % 100 % 100 %
100
%
100 %
4%
94%
2%
0nema podataka
1ne
2dva dela u sticaju
Grakon 13
Oportunitet prema sticaju krivinih dela
93
d) Sauesnitvo
Kada je u pitanju nain izvrenja krivinih dela, moemo da
konstatujemo da javni tuioci pribegavaju primeni naela oportuni-
teta uglavnom u odnosu na krivina dela koja nisu izvrena u saue-
snitvu. Opravdani su razlozi zbog kojih javni tuioci treba oprezno
da postupaju u primeni naela oportuniteta za krivina dela izvrena
u sauesnitvu imajui u vidu prirodu i sutinu sauesnitva kao nai-
na izvrenja krivinog dela. Naime, u postupku dokazivanja krivinog
dela izvrenog u sauesnitvu i utvrivanja uloge svakog od sauesni-
ka, potrebno je, a nekada i neophodno, voenje jedinstvenog postup-
ka za sve uinioce, osim ukoliko razlozi celishodnosti ne opravdavaju
razdvajanje postupka. U sluaju kada je u odnosu na jednog od sau-
esnika celishodna i mogua primena naela oportuniteta, javni tu-
ilac e ceniti sve okolnosti od znaaja za donoenje konane odluke.
Naime, ukoliko u odnosu na jednog sauesnika javni tuilac primeni
naelo oportuniteta, taj sauesnik u daljem toku postupka gubi svoj-
stvo osumnjienog/okrivljenog jer se krivina prijava odbacuje, a po-
stupak obustavlja, dok se u odnosu na preostale sauenike postupak
nastavlja. U praksi, ovakvo postupanje javnog tuioca u pojedinim
predmetima moe biti od znaaja za uspeno okonanje predmeta u
odnosu na uesnike prema kojima je primenjeno naelo oportuniteta,
ali istovremeno nekorektno u odnosu na sauesnike prema kojima se
krivini postupak nastavlja, s obzirom na pravilo voenja jedinstve-
nog postupka. Stoga smatramo da javni tuioci treba da postupaju
krajnje oprezno i razmotre eventualne posledice u sluaju primene
naela oportuniteta kod krivinih dela izvrenih u sauesnitvu. Po-
daci iz Tabela 14 potvruju ovakav na stav, s tim da je Javno tuila-
tvo u Vranju naelo oportuniteta u odnosu na krivina dela izvrena
u sauesnitvu primenilo u 10 % sluajeva.
Kada je u pitanju oblik sauesnitva, sprovedeno istraivanje
pokazuje da su javni tuioci naelo oportuniteta primenili kod saizvr-
ilatva u 87,5 % sluajeva, a kod pomaganja u 12,5 % sluajeva.
94
Tabela 14
0nema podataka
1nema sauesnika
2izvrilac sa jednimsauesnikom
3izvrilac sa dva ili vie sauesnika
3,98%
93,63%
1,86%
0,53%
oportunitet prema sauesnitvu
Oportunitet prema sauesnitvu
sauesnitvo Bg Jg Kr Pa Pi So Va Vr Svega
0-nema
podataka
24,00
%
0,00 % 0,00 % 4,00 % 0,00 % 0,00 % 2,00 % 0,00 % 3,75 %
1-nema
sauesnika
76,00
%
100,00
%
96,00
%
94,00
%
100,00
%
100,00
%
96,00
%
90,00
%
94 %
2-izvrilac
sa jednim
sauesnikom
0,00 % 0,00 % 4,00 % 2,00 % 0,00 % 0,00 % 2,00 % 6,00 % 1,75 %
3-izvrilac sa
dva ili vie
sauesnika
0,00 % 0,00 % 0,00 % 0,00 % 0,00 % 0,00 % 0,00 % 4,00 % 0,50 %
ukupno
100,00
%
100,00
%
100,00
%
100,00
%
100,00
%
100,00
%
100,00
%
100,00
%
100,00
%
Grakon 14
Oportunitet prema sauesnitvu
95
87,50%
12,50%
saizvrilatvo
pomaganje
Tabela 15
Oportunitet prema obliku sauesnitva
Oblik
sauesnitva
kr Pa va vr Svega
Saizvrilatvo 100,00 % 100,00 % 50,00 % 100,00 % 87,5 %
Pomaganje 0,00 % 0,00 % 50,00 % 0,00 % 12,5 %
Ukupno 100,00 % 100,00 % 100,00 % 100,00 % 100,00 %
Grakon 15
Oportunitet prema obliku sauesnitva
96
3. Podaci o pretkrivinom postupku
a) Vreme proteklo od uinjenog krivinog dela
do podnoenja krivine prijave
Pitanje vremena proteklog od uinjenog krivinog dela do pod-
noenja krivine prijave nije od presudnog znaaja za primenu naela
oportuniteta. Ovaj podatak pre svega govori o efkasnosti rada polici-
je kao najeeg podnosioca krivine prijave, ali istovremeno ukazuje
i na neke tendencije u ponaanju javnog tuioca. Interesantan je po-
datak da Beograd u znaajnoj meri odudara od proseka, jer je skoro
polovina analiziranih krivinih prijava bila podneta u roku do sedam
dana. Ipak, ukoliko se u vidu ima vrsta krivinih dela za koja su javni
tuioci najee primenili naelo oportuniteta, na primer za krivino
delo Ugroavanje javnog saobraaja iz lana 289. KZ-a, razumljivo je
efkasno postupanje policije i kratak vremenski raspon od izvrenja
krivinog dela do podnoenja krivine prijave. Imamo li u vidu ra-
zliitost i sloenost prijavljenih krivinih dela, analiza svih krivinih
prijava podnetih javnim tuilatvima dala bi sigurno znaajno razliit
rezultat.
Iz statistikih podataka proizlazi da je ukupno 85 % krivinih
prijava podneto javnom tuilatvu u roku kraem od tri meseca od
izvrenja krivinog dela, odnosno 61 % njih podneto je u roku kra-
em od mesec dana. Podaci iz Tabela 16 govore o tome da se naelo
oportuniteta primenjuje upravo za jednostavnija krivina dela ije ot-
krivanje ne iziskuje vreme i sredstva.
97
Tabela 16
Vreme proteklo od uinjenog krivinog dela
do podnoenja krivine prijave
Vreme
do kriv.
prijave
Bg Ja Kv Pa Pi So Va Vr
S
v
e
g
a
nema
podat.
8,0
%
0,0
%
0,0
%
2,0
%
0,0
%
2,0
%
2,0 % 0,0 % 1,75 %
do 7 dana
48,0
%
18,5
%
8,0
%
10,0
%
0,0
%
4,0
%
36,0
%
24,0
%
18,56
%
do 1
meseca
28,0
%
18,5
%
50,0
%
62,0
%
86,0
%
22,0
%
40,0
%
32,0
%
42,31
%
preko 1
meseca
4,0
%
59,3
%
24,0
%
10,0
%
2,0
%
62,0
%
18,0
%
18,0
%
24,62
%
preko 3
meseca
6,0
%
3,7
%
12,0
%
2,0
%
4,0
%
10,0
%
2,0 % 8,0 % 5,96 %
preko 6
meseci
2,0
%
0,0
%
4,0
%
2,0
%
6,0
%
0,0
%
0,0 %
10,0
%
3 %
preko 1
godine
4,0
%
0,0
%
2,0
%
12,0
%
2,0
%
0,0
%
2,0 % 8,0 % 3,75 %
Ukupno
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100
%
100 %
0,0%
20,0%
40,0%
60,0%
80,0%
100,0% 0nema podataka
1do sedamdana
2do mesec dana
3preko jednogmeseca
4preko tri meseca
5preko est meseci
6preko godinu dana
ukupno
Grakon 16
Oportunitet prema vremenu do krivine prijave
98
b) Odluke javnog tuioca po krivinoj prijavi
Prema podacima iz godinjeg izvetaja Republikog javnog tui-
latva pod naslovom Rad javnih tuilatva na suzbijanju kriminaliteta i
zatiti ustavnosti i zakonitosti u 2011. godini, proizlazi da su osnovna jav-
na tuilatva na podruju Republike Srbije u izvetajnom periodu primila
u rad ukupno 94.186 krivinih prijava, od toga osnovna javna tuilatva
94.186 krivinih prijava, to je 4,58 % manje u odnosu na prethodnu go-
dinu, dok su via javna tuilatva primila ukupno 8.899 krivinih prijava,
to je za 18,15 % manje od broja primenjenih krivinih prijava u 2010.
godini. Od toga je na nivou osnovnih javnih tuilatava odbaeno uku-
pno 23.560 krivinih prijava, to je za 2,84 % vie u odnosu na prethodnu
godinu, dok su via javna tuilatva odbacila ukupno 1.725 krivinih pri-
java, to je za 3,3 % manje u odnosu na 2010. godinu. Iz statistikih poda-
taka proizlazi da su krivine prijave podnete protiv ukupno 103.573 lica,
to je za 5,85 % manje u odnosu na prethodni godinji izvetaj. Tokom
2011. godine osnovna i via javna tuilatva primenila su naelo opor-
tuniteta prema ukupno 9.155 lica, od toga institut odlaganja krivinog
gonjenja iz l. 236. ZKP-a prema 8.060 lica, a l. 237. ZKP-a prema 1.095
lica. To znai da je naelo oportuniteta primenjeno u 8,84 % sluajeva u
odnosu na ukupan broj prijavljenih lica.
Iz godinjeg izvetaja Republikog javnog tuilatva za period od
1. januara 2010. do 31. decembra 2010. godine proizlazi da su osnovna
javna tuilatva na podruju Republike Srbije u izvetajnom periodu
u rad primila ukupno 109.703 krivinih prijava, od toga osnovna jav-
na tuilatva 98.708 krivinih prijava, to je 15,76 % vie u odnosu na
prethodnu godinu, dok su via javna tuilatva primila ukupno 10.995
krivinih prijava, to je za 2,55 % vie od broja primljenih krivinih
prijava u 2009. godini. Od toga je na nivou osnovnih javnih tuilata-
va odbaeno ukupno 22.908 krivinih prijava, to je za 11,84 % vie
u odnosu na prethodnu godinu, dok su via javna tuilatva odbacila
ukupno 1.784 krivine prijave, to je za 6,89 % manje u odnosu na
2009. godinu. Iz statistikih podataka proizlazi da su krivine prijave
podnete protiv ukupno 110.010 lica, to je za 14,35 % vie u odnosu na
prethodni godinji izvetaj. Tokom 2010. godine osnovna i via javna
99
tuilatva naelo oportuniteta primenila su prema ukupno 5.268 lica,
to iznosi 4,78 % od ukupnog broja prijavljenih lica.
Navedeni podaci ukazuju na oigledan porast primene nae-
la oportuniteta u 2011. godinu u odnosu na 2010, i to skoro 100 %.
Napominjemo da Projekat ne sadri analizu statistikih podataka za
2008. i 2009. godinu o primeni naela oportuniteta, s obzirom na to
da nije postojala obaveza javnih tuilatava da vode posebnu eviden-
ciju o primeni l. 236. i 237. ZKP-a.
c) Predlog za primenu naela oportuniteta
Kako Zakonik o krivinom postupku primenu naela opor-
tuniteta predvia kao jedno od ovlaenja javnog tuioca, to je razu-
mljivo da se u praksi kao predlaga najee pojavljuje javni tuilac.
O tome govori i podatak da je u 83,8 % sluajeva javni tuilac pred-
loio primenu naela oportuniteta, dok je uinilac, odnosno njegov
branilac, dao predlog u 10,6 % sluajeva. Ovakvi rezultati posledica
su injenice da veina uinilaca nema saznanja o postojanju naela
oportuniteta i uslova za njegovu primenu. Miljenja smo da je osim
edukacije strune javnosti neophodno predstaviti znaaj i sutinu na-
ela oportuniteta iroj javnosti, jer e pravilno sagledavanje naela ne-
sumnjivo doprineti poveanju njegove primene.
Tabela 17
Procesni subjekti koji su dali predlog
za primenu oportuniteta
Predlog za
oportunitet dao
Bg Ja Kv Pa Pi So Va Vr
S
v
e
g
a
0-nema podataka 8 1 1 11 21
1-javni tuilac 39 50 46 50 49 47 35 316
2-osumnjieni ili
okrivljeni i njegov
branilac
3 27 3 3 4 40
Ukupno 50 27 50 50 50 50 50 50 377
100
d) Naloene mere kod uslovnog
odlaganja krivinog gonjenja
(1) Obim primene mera
Izmenama i dopunama Zakonika o krivinom postupku od 3.
septembra 2009. godine proirena je lista mera koje javni tuilac moe
naloiti uiniocu krivinog dela, broj krivinih dela za koja se moe
primeniti, kao i faza krivinog postupka u kojima se moe predloi-
ti odlaganje krivinog gonjenja iz lana 236. ZKP-a, dok je lan 237.
ZKP-a ostao neizmenjen. Predviene su dve dodatne mere: da uini-
lac izvri obavezu ustanovljenu pravnosnanom odlukom suda, od-
nosno potuje ogranienje utvreno pravnosnanom sudskom odlu-
kom (stav 7.) i da poloi vozaki ispit, obavi dodatnu vozaku obuku
ili zavri drugi odgovarajui kurs (stav 8.); mogua je primena naela
oportuniteta i za krivina dela za koja je propisana kazna zatvora pre-
ko tri, a do pet godina, i naelo oportuniteta mogue je primeniti u
toku glavnog pretresa.
0,0%
10,0%
20,0%
30,0%
40,0%
50,0%
60,0%
70,0%
80,0%
90,0%
100,0%
B
g
J
a
K
v
P
a
P
i
S
o
V
a
V
r
S
v
e
g
a
0nema podataka
1javni tuilac
2osumnieni ili okrivljeni
i njegov branilac
Grakon 17
Predlog za primenu oportuniteta
101
Prema ovom zakoniku, javni tuilac moe odloiti krivino go-
njenje ako osumnjieni prihvati jednu ili vie od sledeih mera: 1) da ot-
kloni tetnu posledicu nastalu izvrenjem krivinog dela ili da naknadi
priinjenu tetu; 2) da plati odreeni novani iznos u korist humanitar-
ne organizacije, fonda ili javne ustanove; 3) da obavi odreeni drutve-
no korisni ili humanitarni rad; 4) da ispuni dospele obaveze izdrava-
nja; 5) da se podvrgne odvikavanju od alkohola ili opojnih droga; 6) da
se podvrgne psihosocijalnoj terapiji; 7) da izvri obavezu ustanovljenu
pravosnanom odlukom suda, odnosno potuje ogranienje utvreno
pravosnanom sudskom odlukom i 8) poloi vozaki ispit, obavi dodat-
nu vozaku obuku ili zavri drugi odgovarajui kurs. Uinilac je duan
da prihvaenu obavezu izvri u roku koji ne moe biti dui od est me-
seci, a javni tuilac uiniocu moe naloiti jednu ili vie mera.
Iz dostavljenih podataka proizlazi da je uiniocima najee
izricana mera iz lana 236. st. 1. ta. 2. ZKP-a plaanje novanog
iznosa u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove, i
to u 63,5 % sluajeva. Mera iz take 1. ovog lana kojom se uiniocu
nalae da otkloni tetnu posledicu nastalu izvrenjem krivinog dela
ili da naknadi priinjenu tetu predstavlja drugu meru po zastuplje-
nosti i primenjena je u 23,7 % sluajeva. Trea po zastupljenosti je
mera iz take 4. ovog lana i odnosi se na obavezu osumnjienog da
ispuni dospele obaveze izdravanja, to je primenjeno u 5 % slua-
jeva. Ukoliko imamo u vidu da se ova mera moe primeniti samo u
odnosu na krivino delo Nedavanje izdravanja iz lana 195. KZ, a
oigledno je da javni tuioci za navedeno krivino delo naelo opor-
tuniteta primenjuju kao pravilo, a ne kao izuzetak.
Interesantno je da ove tri mere koje u zbiru ine 92,20 % od
ukupnog broja primenjenih mera imaju imovinski karakter, jer se
nain njihovog izvrenja svodi na plaanje. Na osnovu sprovedenog
istraivanja, ne moe se utvrditi da li je uzrok nesrazmere u primeni
mera injenica da se javni tuioci lake opredeljuju za mere imovin-
skog karaktera ili je razlog to to su za uinioca imovinske mere
pogodnije. Miljenja smo da u praksi nisu stvorene objektivne okol-
nosti za realizaciju ostalih mera, zbog ega je i javnom tuiocu i uini-
ocu jednostavnije sprovoenje imovinskih mera.
Znaajno je pomenuti da novi zakonik o krivinom postupku
(Sl. glasnik RS, br. 101/11 od 30. 12. 2011. godine) u lanu 283. st. 2.
102
predvia da nadzor nad izvrenjem obaveza obavlja poverenik iz or-
gana uprave nadlenog za poslove izvrenja krivinih sankcija, u skla-
du s propisom koji donosi ministar nadlean za poslove pravosua.
U tom sluaju sa sigurnou moemo oekivati znaajno poveanje
primene mera neimovinskog karaktera koje zahtevaju kontrolu u
njihovom sprovoenju jer obino traju odreeno vreme, za razliku od
mera imovinskog karaktera, koje se uglavnom izvravaju uplatom
novanog iznosa.
Kako javni tuilac ima mogunost da uiniocu naloi izvre-
nje vie mera, od znaaja je rezultat dobijen analizom koje je mere
javni tuilac kombinovao, kao i u koliko je sluajeva istovremeno na-
lagao dve ili vie mera. Iz Tabela 18 proizlazi da je javni tuilac ret-
ko nalagao izvrenje vie mera, to jest da je kombinaciju predvienih
mera primenio samo u 1,3 % sluaja. Prema podacima, javni tuilac
je pribegavao sledeim kombinacijama mera: 1) mere iz take 1. koja
propisuje obavezu uinioca da otkloni tetnu posledicu nastalu izvr-
enjem krivinog dela ili naknadi priinjenu tetu i mere iz take 6.
kojom se nalae uiniocu da se podvrgne psihosocijalnoj terapiji u
0,3 % sluajeva i 2) mere iz take 1, koja propisuje obavezu uinioca
da otkloni tetnu posledicu nastalu izvrenjem krivinog dela ili na-
knadi priinjenu tetu i mere iz take 2, kojom se nalae uiniocu da
plati odreeni novani iznos u korist humanitarne organizacije, fonda
ili javne ustanove, sve u 1 % sluajeva.
103
mere koje su javni tuioci nalagali kod
uslovnog odlaganja krivinog gonjenja
19. Odluka jJT po
krivinoj prijavi
BG JG KR PA PI VA VR
U
k
u
p
n
o
0-nema podataka 0,0 % 0,0 % 0,0 % 16 % 0,0 % 0,0 % 2,8 % 3,0 %
1,2 0,0 % 0,0 % 0,0 % 0,0 % 0,0 % 4,0 % 2,8 % 1,0 %
1,6 0,0 % 0,0 % 0,0 % 0,0 % 0,0 % 0,0 % 2,8 % 0,3 %
1-da otkloni tetnu
posledicu ili da
naknadi tetu
11,1
%
0,0 %
34,1
%
14,0
%
46,0
%
14,0
%
41,7
%
23,7
%
2-da plati odreeni
novani iznos u
korist human. organ.
80,0
%
100,0
%
65,9
%
62,0
%
42,0
%
70,0
%
06,8
%
63,5
%
3-da obavi
drutveno korisni ili
humanitarni rad
2,2 % 0,0 % 0,0 % 0,0 % 0,0 % 6,0 % 0,0 % 1,3 %
4-da ispuni dospele
obaveze izdravanja
4,4 % 0,0 % 0,0 % 6,0 %
12,0
%
4,0 %
13,3
%
5,0 %
6-da se podvrgne
psihosocijalnoj
terapiji
2,2 % 0,0 % 0,0 % 0,0 % 0,0 % 2,0 %
60,0
%
1,7 %
7-da izvri obavezu
ustanovljenu
pravosnanom
odlukom suda
0,0 % 0,0 % 0,0 % 2,0 % 0,0 % 0,0 % 0,0 % 0,3 %
Svega
15,1
%
9,0 %
13,7
%
16,7
%
16,7
%
16,7
%
12,0
%
100,0
%
Tabela 18
104
0,0% 20,0% 40,0% 60,0% 80,0% 100,0%
BG
JG
KR
PA
PI
VA
VR
11,1%
0,0%
34,1%
14,0%
46,0%
14,0%
41,7%
80,0%
100,0%
65,9%
62,0%
42,0%
70,0%
6,8%
7-da izvri obavezu
ustanovljenu
pravosnaznom odlukom
suda, odnosno potuje
ogranlcen[e utvrdjeno
pravosn. sud. odlukom

6-da se podvrgne
psihosocijalnoj terapiji
4-da ispuni dospele
obaveze lzdrzavan[a
3-da obavi
drutvenokorisni ili
humanlLarni rad
2-da plati odreeni
novani iznos u korist
humanitarne
organizacije, fonda ili
javne ustanove
1-da otkloni tetnu
posledicu nastalu
lzvrsen[em krlvlcnog dela
ili da naknadi prlcln[enu
tetu
1,6
1,2
Grakon 18
105
(2) Uplaeni novani iznos u korist humanitarne
organizacije, fonda ili javne ustanove
Imamo li u vidu da je mera iz lana 236. st. 1. ta. 2 ZKP-a ko-
jom se uiniocu nalae da odreeni novani iznos uplati u korist
humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove najee zastu-
pljena mera, i to u 63,5 % sluajeva, izvrena je analiza i napravljena
kategorizacija ustanova, odnosno organizacija kojima su uinioci iz-
vrili uplate. Na osnovu prikupljenih podataka organizacije, fondovi
ili ustanove mogu se podeliti na sledei nain: obrazovne i vaspitne
ustanove; zdravstvene ustanove, institucije, centre i domove; udrue-
nja ili drutva za pomo obolelima i lanovima njihovih porodica za
potrebe leenja i oporavka; humanitarne organizacije, poput Crvenog
krsta i Fonda za narodnu kuhinju; kulturne ustanove, poput bibliote-
ka i galerija, te organizacije za zatitu ivotne sredine.
Navedene organizacije, fondovi ili ustanove organizovane su na
razliitim nivoima - od republikog, do nivoa lokalne samouprave.
Javni tuilac donosi odluku o tome u korist koje e organizacije, fonda
ili ustanove biti uplaena novana sredstva. Iako ne postoji jedinstve-
ni kriterijum, javni tuioci najee su donosili odluku da novana
sredstva budu uplaena organizacijama, fondovima ili ustanovama s
podruja njihove mesne nadlenosti. Miljenja smo da je ovakvo po-
stupanje opravdano iz razloga celishodnosti i efkasnosti, kao i da se
na ovaj nain najbolje ostvaruje svrha mere, jer ona postaje lako uo-
ljiva graanima lokalnih sredina i slui njima u korist.
Analizom prikupljenih podataka utvreno je da se iznos za
uplatu koji je najee nalagan uiniocima kree u rasponu od 10.000
do 50.000 dinara i primenjen je u 67,65 % sluajeva. Samo u 8,33 %
sluajeva javni tuioci nalagali su uplatu u iznosima od 50.000 do
100.000 dinara, a svega u 1,47 % sluajeva naloena je uplata u iznosu
koji prelazi 100.000 dinara. Odluka javnog tuioca o visini novanog
iznosa zavisi kako od vrste krivinog dela, tako i od imovinskih prili-
ka uinioca, kao i od posledice izvrenja krivinog dela. Treba i pome-
nuti da je osuivanost i kanjavanost uinioca jedan od faktora koji
utie na visinu novanog iznosa. Istovremeno, kod krivinih dela kao
to je Ugroavanje javnog saobraaja iz lana 289. KZ-a, za lica koja su
106
kanjavana/osuivana za prekraje iz oblasti javnog saobraaja, javni
tuioci su novani iznos opredeljivali s obzirom na visinu novane
kazne predviene za tu vrstu prekraja.
Miljenja smo da je javni tuilac u obavezi da kontrolie nain
utroka uplaenih sredstava tako to e od organizacija, fondova ili
ustanova kojima je novac uplaen zahtevati izvetaj o nameni i roku
utroka uplaenih novanih sredstava, kao i da se na nivou javnih tu-
ilatava vode evidencije o izvrenim uplatama. Primer za to je Prvo
osnovno javno tuilatvo u Beogradu koje je zakljuilo Protokol o
saradnji s Gradom Beogradom, kojim je odreeno da e se sredstva
koja uplauju osumnjieni transferisati iskljuivo na raun Uprave za
trezor Ministarstva fnansija, na poseban podraun sa nazivom Grad
Beograd Sekretarijat za zdravstvo - Sredstva u vezi sa oportunitetom
za krivino gonjenje.
O znaaju primene mere iz lana 236. st. 1. ta. 2. ZKP-a govori
i podatak iz izvetaja Republikog javnog tuilatva za period od 1.
1. do 31. 12. 2011. godine da je na nivou Republike Srbije po ovom
osnovu uplaeno ukupno 251.829.367 dinara.
Tabela 19
uplaen novac u humanitarne svrhe
grad
Iznos
svega
o
d

1
.
0
0
0

d
o

1
0
.
0
0
0

d
i
n
o
d

1
0
.
0
0
0

d
o

5
0
.
0
0
0

d
i
n
o
d

5
0
.
0
0
0

d
o

1
0
0
.
0
0
0

d
i
n
1
0
0
.
0
0
0

d
i
n
.
i

v
i

e
bg 0,00 % 67,50 % 30,00 % 2,50 % 100 %
jg 12,00 % 84,00 % 4,00 % 0,00 % 100 %
kr 20,69 % 72,41 % 0,00 % 6,90 % 100 %
pa 36,67 % 63,33 % 0,00 % 0,00 % 100 %
pi 0,00 % 100,00 % 0,00 % 0,00 % 100 %
va 45,45 % 47,73 % 6,82 % 0,00 % 100 %
vr 40,00 % 53,33 % 6,67 % 0,00 % 100 %
svega 22,55 % 67,65 % 8,33 % 1,47 % 100 %
107
Grakon 19
(3) Obavljen drutveno korisni rad
Da bi se primenila mera kojom se uiniocu nalae da obavi
odreeni drutveno korisni ili humanitarni rad, potrebno je da javni
tuilac prethodno postigne dogovor sa odgovarajuom ustanovom,
kao i da zakljue ugovor kojim e biti obuhvaeni svi relevantni ele-
menti za efkasnu realizaciju mere. Prema dostavljenim podacima,
proizlazi da je javni tuilac samo u jednom sluaju doneo odluku o
primeni ove mere.
Razlozi za ovakvu praksu javnih tuilatava mogu biti razlii-
ti. Prvenstveno, oni zavise od uslova i mogunosti ustanove odnosno
organizacije u kojoj bi se mera mogla realizovati, kao i od odluke tu-
ioca da se prema okolnostima opredeli za ovu meru. Kako je javni
tuilac pre svega zainteresovan da mera u celosti bude izvrena, kao
i da kontrolie njeno izvrenje, najlake se opredeljuje za mere iz ta.
1, 2. i 4. lana 236. ZKP-a., odnosno za mere imovinskog karaktera
o emu svedoi Tabela 18. Nadzor nad realizacijom mere obavljanja
drutveno korisnog odnosno humanitarnog rada javnom tuiocu ne-
retko je onemoguen, zbog ega javni tuioci pokazuju naroit oprez
prilikom nalaganja i realizacije ove mere. Takoe, problem predstav-
lja i nedovoljna spremnost samih ustanova da prime na rad uinioca
zbog predrasuda i bojazni, bez obzira na to to bi imali direktnu korist
22,55%
67,65%
8,33%
1,47%
1od 1.000 do 10.000 din
2od 10.000 do 50.000
din
3od 50.000 do 100.000
din
4100.000 din.i vise
Uplaen novac u humanitarne svrhe
108
od rada uinioca. Smatramo da izneti problemi koji se mogu pojaviti
u pogledu realizacije navedene mere ne mogu da predstavljaju oprav-
danje za neprimenjivanje mere. Izuzetak predstavlja Prvo osnovno
javno tuilatvo u Beogradu, koje je zakljuilo protokole o saradnji
sa JKP Zelenilo Beograd i JKP Gradska istoa, gde uinioci, u
smislu lana 236. st. 1. ta. 3. ZKP, obavljaju drutveno korisni rad
u preduzeima, koja su u obavezi da u pismenoj formi obavetavaju
tuilatvo o poetku i zavretku obavljanja drutveno korisnog rada
svih upuenih lica, kao i o svim bitnim injenicama vezanim za spro-
voenje odluke javnog tuioca.
Miljenja smo da je efkasnije i svrsishodnije naloiti meru
obavljanja drutveno korisnog ili humanitarnog rada kada je to mo-
gue nego voditi krivini postupak za krivina dela za koja se moe
izrei kazna Rad u javnom interesu iz lana 52. KZ-a, s obzirom na to
da se trae isti formalni uslovi i da je ova kazna defnisana kao dru-
tveno korisni rad.
Javni tuilac prilikom opredeljivanja za navedenu meru i nala-
ganja posebno mora da vodi rauna o radnim i zdravstvenim sposob-
nostima uinioca, tako da bez obzira na pristanak uinioca, ne moe
da naloi obavljanje poslova koji su tetni za uinioca i koji bi mogli
da ugroze njegov ivot i zdravlje, kao i da se pobrine da uinilac prili-
kom obavljanja poslova bude osiguran. U tom smislu zakonodavac u
lanu 52. st. 4. KZ-a kao uslov za izricanje kazne Rad u javnom inte-
resu propisuje pristanak okrivljenog.
Tabela 20
Drutveno korisni i humanitarni rad
broj
asova
bg jg kr pa Pi Va Vr Svega
nema
podataka
49 27 50 50 50 50 50 326
50 1 1
Svega 50 27 50 50 50 50 50 327
109
(4) Vreme ispunjenja mere
lanom 236. stav 3. Zakonika o krivinom postupku propisano
da je osumnjieni duan da prihvaenu obavezu izvri u roku koji ne
moe biti dui od est meseci. Prema prikupljenim podacima, koji su
izraeni u Tabeli 22, proizlazi da su uinioci naloene mere u veini
sluajeva izvrili u periodu od jednog do tri meseca, i to u 40 % slua-
jeva, a za period od tri do est meseci u 33,45 % sluajeva. Miljenja
smo da reenje u lanu 283. st. 2. novog zakonika o krivinom po-
stupku, kojim se propisuje da rok u kome osumnjieni mora izvriti
preuzete obaveze ne moe biti dui od godinu dana, nije opravdano.
Naime, tako dugim rokom gubi se efkasnost kao jedno od osnovnih
ciljeva naela oportuniteta, jer ovaj rok u praksi moe biti dui od
vremena u kome bi se predmet pravnosnano okonao u redovnom
krivinom postupku. U prilog tome govori i podatak iz Tabele 24.
Tabela 21
Vreme izvrenja naloenih mera
period/
grad
1-do jednog
meseca
2-od 1 do 3
meseca
3-od 3 do 6
meseci
Svega
Bg 6,67 % 15,56 % 77,78 % 100 %
Jg 38,46 % 61,54 % 0,00 % 100 %
Kr 27,91 % 53,49 % 18,60 % 100 %
Pa 3,57 % 25,00 % 71,43 % 100 %
pi 6,00 % 64,00 % 30,00 % 100 %
va 60,42 % 35,42 % 4,17 % 100 %
vr 42,86 % 22,86 % 34,29 % 100 %
svega 26,55 % 40,00 % 33,45 % 100 %
110
Grakon 20
Mera kojom se uiniocu nalae da plati odreeni novani iznos
u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove u 37,22 %
sluajeva izvrena je u periodu od jednog do tri meseca, a u 32,78 %
sluajeva u periodu od tri do est meseci. Imovinske prilike uinioca
utiu na izvrenje odreenih mera, naroito u sluaju nalaganja iz-
vrenja novanih obaveza. Tako e uinioci dobrog i veoma dobrog
imovinskog stanja nesporno naloenu novanu obavezu izvriti pre
nego uinioci loeg imovinskog stanja. Stoga se uiniocima loeg
imovnog stanja daje mogunost da naloenu imovinsku obavezu iz-
vre u ratama u zakonom predvienom roku do est meseci i da o
izvrenim uplatama obaveste javnog tuioca.
U pogledu mere podvrgavanja psihosocijalnoj terapiji, uinioci
su u 50 % sluajeva ovu obavezu izvrili u periodu od jednog do tri
meseca, a u periodu od tri do est meseci takoe u 50 % sluajeva.
Izvrenje navedene mere zavisi i od same zdravstvene ustanove u koju
je uinilac upuen, kao i od nalaza i miljenja strunog lica o duini
trajanja te mere. Primena ove mere znatno je oteana budui da javni
tuilac ne raspolae adekvatnim strunim znanjem na osnovu kojeg
moe da opredeli meru i da odredi duinu njenog trajanja. Iako za
primenu nije neophodno sudsko medicinsko vetaenje, javnom tui-
ocu je od koristi struno miljenje lekara ili psihologa. Kako u praksi
javni tuilac nema navedenu strunu pomo, niti je pruanje takve
pomoi zakonom uopte regulisano, to je razumljivo zato se javni tu-
26,55%
40,00%
33,45%
1do jednogmeseca
2od 1 do 3 meseca
3od 3 do 6 meseci
Vreme izvrenja naloenih obaveza po l. 236
111
ioci retko odluuju za nalaganje ove mere, iako je njena primena od
neprocenjive vrednosti za brojna krivina dela iji je uzrok izvrenja
upravo psihofziko stanje uinioca. Ove konstatacije odnose se i na
nalaganje i primenu mere podvrgavanja odvikavanju od alkohola ili
opojnih droga. Izuzetak je Prvo osnovno javno tuilatvo u Beogradu
koje je dana 28. februara 2012. godine zakljuilo protokol o saradnji
sa Specijalnom bolnicom za leenje bolesti zavisnosti u Beogradu.
Tabela 22
Vreme izvrenja pojedinih obaveza
vrsta obaveze/period
1-do jednog
meseca
2-od 1 do 3
meseca
3-od 3 do 6
meseci
svega
1,6 0,00 % 0,00 % 100,00 % 100 %
1,2 25,00 % 75,00 % 0,00 % 100 %
1-da otkloni tetnu
posledicu ili da
naknadi tetu
22,06 % 44,12 % 33,82 % 100 %
2-da plati novani
iznos u korist
humanitarne org.
30,00 % 37,22 % 32,78 % 100 %
3-da obavi
drutveno korisni
ili humanitarni rad
0,00 % 75,00 % 25,00 % 100 %
4-da ispuni dospele
obaveze izdravanja
23,08 % 38,46 % 38,46 % 100 %
6-da se podvrgne
psihosocijalnoj terapiji
0,00 % 50,00 % 50,00 % 100 %
7-da izvri obavezu
ustanovljenu pravosn.
odlukom suda
0,00 % 0,00 % 100,00 % 100 %
Svega 26,55 % 40,00 % 33,45 % 100 %
112
Grakon 21
(5) Izvrenje mera u roku
U reenju kojim javni tuilac nalae uiniocu da izvri konkret-
nu meru odreen je i rok koji ne moe biti dui od est meseci. Istra-
ivanje je pokazalo da su u 96,6 % sluajeva uinioci obaveze naloene
reenjem izvrili u roku, a samo u 3,4 % sluajeva nisu ih izvrili ili su
ih delimino izvrili.
Kada je re o obavezama koje nisu izvrene u odreenom roku,
javni tuilac je protiv uinioca pokrenuo krivini postupak, odnosno
0,00%20,00%40,00%60,00%80,00%100,00%
1,6
1,2
1da otkloni tetnu posledicu nastalu
izvrenjemkrivinogdela ili da
2-da plati odreeni novani iznos
u korist humanitarne
3da obavi drutvenokorisni ili
humanitarni rad
4da ispuni dospele obaveze
izdravanja
6da se podvrgne psihosocijalnoj
terapiji
7da izvri obavezu ustanovljenu
pravosnanomodlukomsuda,
svega
0,00%
25,00%
22,06%
30,00%
0,00%
23,08%
0,00%
0,00%
26,55%
0,00%
75,00%
44,12%
37,22%
75,00%
38,46%
50,00%
0,00%
40,00%
100,00%
0,00%
33,82%
32,78%
25,00%
38,46%
50,00%
100,00%
33,45%
3od 3 do 6 meseci 2od 1 do 3 meseca 1do jednogmeseca
Vreme izvrenja pojedinih obaveza
113
nastavio s krivinim gonjenjem okrivljenog. injenica da su uinioci
u najveem broju sluajeva izvrili obaveze u odreenom roku govori
o efkasnosti primene instituta odlaganja krivinog gonjenja iz lana
236. ZKP-a.
Tabela 23
izvrenje obaveza u roku (l. 236. st. 3. ZKP)
grad/
blago-
vremenost
1-nije izvrio
2-izvrio u roku
odbaena
krivina prijava
3-delimino
izvrio u roku
Svega
Bg 0,00 % 100,00 % 0,00 % 100 %
Jg 0,00 % 100,00 % 0,00 % 100 %
Kr 0,00 % 100,00 % 0,00 % 100 %
Pa 0,00 % 95,65 % 4,35 % 100 %
Pi 0,00 % 100,00 % 0,00 % 100 %
Va 2,08 % 93,75 % 4,17 % 100 %
Vr 11,11 % 86,11 % 2,78 % 100 %
Svega 1,89 % 96,60 % 1,51 % 100 %
1,89%
96,60%
1,51%
1nije izvrio
2izvrio u roku
odbaena krivina prijava
3delimino izvrio u roku
Grakon 22
Izvrenje obaveza u roku (l. 236. st. 3. ZKP)
114
Prema podacima iz Tabela 24, proizlazi da su u 165 predmeta,
to jest u 97,06 % sluajeva uinioci u roku izvrili obavezu da plate
odreeni novani iznos u korist humanitarne organizacije, fonda ili
javne ustanove. U 95,52 % sluajeva uinioci su u roku izvrili oba-
vezu otklanjanja tetne posledice nastale izvrenjem krivinog dela ili
naknade priinjene tete.
Tabela 24
Blagovremenost izvrenja pojedinih
obaveza naloenih po l. 236. ZKP
Vrsta obaveze /
blagovremenost
1-nije
izvrio
2-izvrio
u roku
odbaena
krivina
prijava
3-delimino
izvrio u
roku
S
v
e
g
a
1,6 1 1
1,2 4 4
1-da otkloni tetnu
posledicu nastalu
izvrenjem krivinog
dela ili da naknadi
priinjenu tetu
2 64 1 67
2-da plati odreeni
novani iznos u korist
humanitarne organizacije,
fonda ili javne ustanove
2 165 3 170
3-da obavi drutveno
korisni ili humanitarni rad
4 4
4-da ispuni dospele
obaveze izdravanja
14 14
6-da se podvrgne
psihosocijalnoj terapiji
5 5
Svega 5 256 4 265
115
0,00%20,00%40,00%60,00%80,00%100,00%
1,6
1,2
1da otkloni tetnu posledicu nastalu
izvrenjemkrivinogdela ili da
naknadi priinjenu tetu
2-da plati odreeni novani iznos u
korist humanitarne organizacije,
fonda ili javne ustanove
3da obavi drutvenokorisni ili
humanitarni rad
4da ispuni dospele obaveze
izdravanja
6da se podvrgne psihosocijalnoj
terapiji
100,00%
0,00%
2,99%
1,18%
0,00%
0,00%
0,00%
0,00%
100,00%
95,52%
97,06%
100,00%
100,00%
100,00%
0,00%
0,00%
1,49%
1,76%
0,00%
0,00%
0,00%
3delimino izvrio u roku
2izvrio u roku odbaena krivina prijava
1nije izvrio
Grakon 23
Blagovremenost izvrenja pojedinih obaveza
naloenih po l. 236. ZKP
116
Indikativno je da ene u 8,82 % sluajeva nisu izvrile naloene
obaveze u roku, dok je kod mukaraca taj procenat 0,87. Oigledno
je da su mukarci aurniji u pogledu izvrenja obaveza u roku.
Tabela 25
blagovremenost izvrenja obaveza prema polu
26. Izvrio meru u roku
(l. 236. st. 3)
Muki
nema
podataka
enski
S
v
e
g
a
1-nije izvrio 2 3 5
2-izvrio u roku
odbaena krivina prijava
223 2 31 256
3-delimino izvrio
u roku
4 4
Svega 229 2 34 265
0,00%20,00%40,00%60,00%80,00%100,00%
1nije izvrio
2izvrio u roku odbaena krivina
prijava
3delimino izvrio u roku
0,87%
97,38%
1,75%
8,82%
91,18%
0,00%
enski muki
Grakon 24
Blagovremenost izvrenja obaveza prema polu
117
e) Saglasnost oteenog
Odredbom lana 236. stav 4. Zakonika o krivinom postupku
propisano je da se pristanak oteenog zahteva za obaveze iz st. 1. ta. 2.
i 3. kojima se uiniocu nalae da uplati odreeni novani iznos u korist
humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove i da obavi drutveno
korisni ili humanitarni rad. Prema dostavljenim podacima, proizlazi da
su oteeni saglasnost za primenu instituta odlaganja krivinog gonjenja
dali u 82,17 % sluajeva, dok su u 4,45 % sluajeva uskratili svoj pristanak.
U 13,36 % sluajeva nema podataka o tome da li je postojala saglasnost
oteenih za primenu ovog instituta. Javni tuilac oteenima, po pravilu,
predoava sutinu i znaaj instituta odlaganja krivinog gonjenja. Meu-
tim, i pored toga oteeni u pojedinim sluajevima neopravdano odbijaju
da daju saglasnost. Razlozi za takvo postupanje oteenog su najee su-
bjektivne prirode i zavise pre svega od posledica nastalih izvrenjem kri-
vinog dela, zbog ega oteeni smatraju da primena ovog instituta nije
adekvatna kazna za uinioca. Znaajno je pomenuti da javni tuilac, po
pravilu, oteenom predoava da imovinskopravni zahtev moe ostvariti
u parninom postupku, iako to Zakonikom nije predvieno. Od uticaja
na konanu odluku oteenog u pogledu davanja saglasnosti za primenu
instituta odlaganja krivinog gonjenja jeste i injenica da oteeni u slu-
aju primene ovog instituta gubi pravo da preuzme krivino gonjenje kao
supsidijarni tuilac u smislu lana 61. ZKP-a.
Tabela 26
saglasnost oteenog
grad /
saglasnost
nema
podataka
nije dao
saglasnost
dao
saglasnost
svega
bg 10 5 26 41
jg 1 1 25 27
kr 7 20 27
pa 3 28 31
pi 21 21
va 2 38 40
vr 4 3 8 15
27 9 166 202
118
Grakon 25
f) Odobrenje suda kojim se nadometa saglasnost oteenog
na primenu mera iz l. 236. st. 1. ta. 2. i 3. ZKP
Oteeni moe iz oigledno neopravdanih razloga odbiti da
d saglasnost za primenu odlaganja krivinog gonjenja u sluajevima
kada mu je priinjena teta u potpunosti nadoknaena od strane ui-
nioca. Ukoliko javni tuilac oceni da je ovakvo ponaanje oteenog
neopravdano, a da je izvrenje obaveza, to jest primena oportuniteta
celishodna, zatraie od vea iz lana 24. stav 6. ZKP-a da svojim re-
enjem odobri izvrenje tih obaveza. Prema dostavljenim podacima,
javni tuioci su u 14,06 % sluajeva zatraili saglasnost ovog vea za
primenu instituta odlaganja krivinog gonjenja.
0,0%
10,0%
20,0%
30,0%
40,0%
50,0%
60,0%
70,0%
80,0%
90,0%
100,0%
bg jg kr pa pi va vr
24,4%
3,7%
25,9%
9,7%
0,0%
5,0%
26,7%
12,2%
3,7%
0,0% 0,0% 0,0% 0,0%
20,0%
63,4%
92,6%
74,1%
90,3%
100,0%
95,0%
53,3%
nema podataka
nije dao
dao saglasnost
Saglasnost oteenog kod uslovnog
odlaganja krivinog gonjenja
119
Tabela 27
Tabela 28
zatraeno odobrenje vea (ll. 236. st. 5. ZKP)
grad
0-nema
podataka
1-nije
zatraio
2-jeste
zatraio
S
v
e
g
a
bg 21 17 12 50
jg 3 1 23 27
kr 36 10 4 50
pa 45 5 50
pi 50 50
va 1 43 6 50
vr 20 29 1 50
svega 176 105 46 327
zatraeno odobrenje vea (l. 236. st. 5. ZKP)
Naloena obaveza
(l. 236)
0-nema
podataka
1-oteeni
nije dao
saglasnost
2-oteeni
dao
saglasnost
s
v
e
g
a
1,2 4 4
1-da otkloni tetnu
posledicu nastalu
izvrenjem krivinog
dela ili da naknadi
priinjenu tetu
13 3 58 74
2-da plati odreeni
novani iznos u
korist humanitarne
organizacije, fonda ili
javne ustanove
26 9 159 194
3-da obavi
drutveno korisni
ili humanitarni rad
1 3 4
Svega 40 12 224 276
120
4. Primena naela oportuniteta kod krivinog dela
neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246a KZ-a
Republiki javni tuilac doneo je uputstvo A. br. 478/10 u po-
gledu primene instituta odlaganja krivinog gonjenja za krivino delo
Neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246a Krivinog zakonika.
Uputstvo se primenjuje od 24. februara 2011. godine i odnosi se na
sluajeve neovlaenog dranja opojne droge marihuane, u koliini
do 5 grama. Javna tuilatva su, saglasno ovom uputstvu, zapoela s
primenom odlaganja krivinog gonjenja u odnosu na navedeno kri-
vino delo. Podatak o primeni ovog naela vrlo je visok u poreenju
sa ostalim krivinim delima, budui da se ovo uputstvo primenjuje
kratkotrajno, samo deset meseci za izvetajni period od etrdeset i
osam meseci.
Tabela 29
oportunitet kod krivinog dela
iz l. 246a st. 1. KZ
Bg Jg Kr Pa Pi Va Vr
S
v
e
g
a
0-druga
krivina dela
35 22 48 49 50 50 50 304
1-prema
neosuivanom
licu
15 4 2 1 22
2-prema
osuenom licu
1 1
svega 50 27 50 50 50 50 50 327
121
Grakon 26
5. Slubena beleka o mogunosti za
odlaganje krivinog gonjenja
Kada je krivina prijava podneta za krivino delo za koje je pred-
viena novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, javni tuilac je
duan da shodno lanu 236. st. 9. ZKP-a, pre podnoenja predloga za
preduzimanje odreenih istranih radnji ili optunog predloga, ispi-
ta postojanje mogunosti za odlaganje krivinog gonjenja, zbog ega
moe obaviti razgovor sa osumnjienim i oteenim, kao i drugim
licima, odnosno prikupiti druge potrebne podatke, o emu sastavlja
slubenu beleku. Navedenu slubenu beleku javni tuilac sainjava
analogno lanu 99. Pravilnika o upravi u javnim tuilatvima.
Uvoenje obaveze iz lana 236. st. 9. ZKP-a nesporno je dovelo
do poveane primene instituta odlaganja krivinog gonjenja. Meutim,
ova odredba propisuje dunost javnog tuioca, pa samim tim nije u
skladu s naelom oportuniteta, koje pretpostavlja diskreciono ovlae-
nje javnog tuioca u vrenju funkcije krivinog gonjenja. Naime, pravil-
nim jezikim tumaenjem navedene odredbe proizlazi da je javni tui-
lac duan samo da ispita formalne mogunosti primene i o tome saini
slubenu beleku, ali to ne podrazumeva i njegovu obavezu da u sluaju
ispunjenih uslova primeni institut odlaganja krivinog gonjenja.
93,90%
5,84% 0,27%
0druga krivina dela
1-prema neosuivanom
licu
2-prema osuenom licu
Oportunitet kod krivinog dela
iz l. 246a st. 1. KZ
122
Istraivanje pokazuje da je javni tuilac u veini sluajeva sa-
inio slubenu beleku u 24,14 % sluajeva, dok u 9,81 % sluajeva
to nije uinio. Istovremeno, treba imati u vidu da u 66,05 % sluajeva
podatak o sastavljenim slubenim belekama nije dostavljen istrai-
vakom timu.
Grakon 27
0,00% 20,00% 40,00% 60,00% 80,00%
0nema podataka
1jeste sastavio
2nije sastavio
66,05%
24,14%
9,81%
Series1
Slubena beleka javnog tuioca
(l. 236. sz. 9 ZKP
123
6. Okolnosti koje javni tuilac ceni u
primene naela oportuniteta
Pored zakonom propisanih uslova koji moraju biti ispunjeni da
bi se primenio institut odlaganja krivinog gonjenja, javni tuilac ceni
i druge okolnosti koje su bile od znaaja za primenu naela oportuni-
teta, kao to su vrsta i teina, odnosno nain izvrenja krivinog dela,
line i porodine prilike uinioca, dranje uinioca posle izvrenog
krivinog dela, osuivanost i kanjavanost, priznanje izvrenja kri-
vinog dela. Naime, u sluajevima kada ne postoje zakonske smetnje
za primenu naela oportuniteta, javni tuilac konanu odluku donosi
nakon ocene nekih od navedenih okolnosti. Kao to smo naveli, u
praksi je sporno da li je primena naela oportuniteta opravdana kod
krivinih dela sa elementima nasilja. Miljenja smo da javni tuilac
mora da ceni svaki konkretan sluaj.
Od znaaja je pomenuti da su navedene okolnosti koje javni
tuilac ceni prilikom donoenja odluke o primeni naela oportuni-
teta identine okolnostima koje sud ceni odluujui o vrsti i visini
krivine sankcije koju treba primeniti prema okrivljenom, a koje su
sadrane u lanu 54 KZ.
Na osnovu prikupljenih podataka teko je dati preciznu pro-
cenu okolnosti koje su imale odluujuu ulogu i uticaj na donoe-
nje odluke o primeni naela oportunuteta, s obzirom na to da 47,91
% podataka o okolnostima koje je tuilac cenio prilikom donoenja
ove odluke nisu dostavljeni na analizu. Meutim, na osnovu raspo-
loivih podataka, moe se zakljuiti da su javni tuioci prilikom pri-
mene naela oportuniteta posebno cenili vrstu i teinu, odnosno na-
in izvrenja krivinog dela, kao i line i porodine prilike uinioca,
dok su nedovoljno cenili priznanje izvrenja krivinog dela od strane
uinioca iako je to jedna od kljunih okolnosti za primenu naela
oportuniteta. Podaci iz tabele pokazuju da su javni tuioci uglavnom
pravilno postupali jer su pri primeni naela oportuniteta cenili veinu
okolnosti, s tim da je interesantan podatak da su vrstu i teinu krivi-
nog dela kao jedinu okolnost cenili ak u 16,69 % sluajeva.
124
U
s
l
o
v
i

i

o
k
o
l
n
o
s
t
i

k
o
j
e

j
e

j
a
v
n
i

t
u

i
l
a
c

c
e
n
i
o

k
o
d

p
r
i
m
e
n
e

n
a

e
l
a

o
p
o
r
t
u
n
i
t
e
t
a
B
g
J
a
K
v
P
a
P
i
V
a
V
r
S
v
e
g
a
0
5
2
,
0
0

%
7
,
4
1

%
1
0
0
,
0
0

%
4
,
0
0

%
0
,
0
0

%
9
4
,
0
0

%
7
8
,
0
0

%
4
7
,
9
1

%
1
,
2
2
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
2
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
5
7

%
1
,
2
,
3
,
4
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
4
4
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
6
,
2
8

%
1
,
2
,
3
,
4
,
5
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
4
2
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
6
,
0
0

%
1
,
2
,
3
,
5
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
2
,
0
0

%
1
0
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
1
4
,
5
7

%
1
,
2
,
4
6
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
8
5

%
1
,
2
,
4
,
5
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
2
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
2
8

%
1
,
3
,
4
,
6
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
2
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
2
8

%
1
,
4
8
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
2
,
0
0

%
0
,
0
0

%
1
,
4
2

%
1
,
5
,
6
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
2
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
2
8

%
1
,
6
2
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
2
8

%
1
2
4
,
0
0

%
8
8
,
8
9

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
4
,
0
0

%
1
6
,
6
9

%
2
,
3
2
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
2
8

%
2
,
3
,
4
,
5
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
4
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
5
7

%
2
4
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
1
8
,
0
0

%
3
,
1
4

%
3
0
,
0
0

%
3
,
7
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
0
0

%
0
,
5
2

%
S
v
e
g
a
1
0
0
,
0
0

%
1
0
0
,
0
0

%
1
0
0
,
0
0

%
1
0
0
,
0
0

%
1
0
0
,
0
0

%
1
0
0
,
0
0

%
1
0
0
,
0
0

%
1
0
0
,
0
0

%
T
a
b
e
l
a

3
0
L
e
g
e
n
d
a

z
a

t
a
b
e
l
u

3
0
:

1
.

v
r
s
t
a

i

t
e

i
n
a

u

i
n
j
e
n
o
g

k
r
i
v
i

n
o
g

d
e
l
a
;

2
.

l
i

n
e

i

p
o
r
o
d
i

n
e

p
r
i
l
i
k
e

u

i
n
i
o
c
a
;

3
.

d
r

a
n
j
e

u

i
n
i
o
c
a

p
o
s
l
e

i
z
v
r

e
n
o
g

k
r
i
v
i

n
o
g

d
e
l
a
;

4
.

n
e
o
s
u

i
v
a
n
o
s
t
;

5
.

p
r
i
z
n
a
n
j
e

k
r
i
v
i

n
o
g

d
e
l
a
;

6
.

o
s
t
a
l
o
125
Grakon 28
0,0%10,0%20,0%30,0%40,0%50,0%60,0%
2 =line i porodine prilike
osumnjienog
3 =drzanje okrivljenogposle
izvrsenogkrivicnogdela
4 =neosudjivanost osumnjienog
5 =priznanje krivinogdela
0 =nema podataka
30,8%
27,3%
14,6%
20,2%
57,3%
38,7%
Okolnosti za primenu oportuniteta
126
7. Primena mera iz lana 236. stav 1. ZKP
kod sporazuma o priznanju krivice
Podaci iz Tabele 31 ukazuju da primena mera iz l. 236. st. 1.
ZKP-a nije zaivela kod zakljuenja sporazuma o priznanju krivice.
Tabela 31
Mere za uslovno odlaganja krivinog gonjenja po
sporazumu o priznanju krivice
vrsta mera 0-nema podataka 1-nije obavezan svega
bg 50 50
jg 27 27
kv 50 50
pa 50 50
pi 50 50
so 49 1 50
va 50 50
vr 50 50
pn 50 50
ne 50 50
kg 50 50
svega 526 1 527
8. Nerealizovani dogovori stranaka o
primeni naela oportuniteta
Sprovedeno istraivanje pokazuje da u veini sluajeva nemamo
podatke o broju nerealizovanih dogovora stranaka o primeni naela
oportuniteta. Iz priloenih podataka proizlazi da se samo u jednom
sluaju odustalo od primene ovog naela zbog odustanka oteenog
nakon date saglasnosti, s tim da se ne moe videti da li je bilo sluajeva
nerealizovanog dogovora zbog odustanka uinioca u vezi sa izvre-
njem naloene mere. Napominjemo da je zakonodavac u l. 236. st.
5. ZKP-a propisao da u sluaju kada javni tuilac oceni da oteeni
127
kome je u potpunosti naknaena priinjena teta, iz oigledno neo-
pravdanog razloga ne pristaje da osumnjieni izvri obaveze iz st. 1.
ta. 2. i 3. ovog lana, a javni tuilac nae da je izvrenje takve obaveze
celishodno zatraie da vee iz l. 24. st. 6. ZKP-a reenjem odobri
izvrenje tih obaveza. Oigledno da je intencija zakonodavca da ovom
odredbom onemogui eventualne zloupotrebe od strane oteenog u
sluajevima kada je nesporno da je okrivljeni nadoknadio priinjenu
tetu, rukovodei se idejom restorativne pravde, koja za cilj ima zado-
voljenje interesa kako okrivljenog tako i oteenog.
Tabela 32
Nerealizovan dogovor stranaka o primeni oportuniteta
Grad
0
-
n
e
m
a

p
o
d
a
t
a
k
a
2
-
z
b
o
g

o
d
u
s
t
a
n
k
a

o

t
e

e
n
o
g

u

v
e
z
i


d
a
t
e

s
a
g
l
a
s
n
o
s
t
i
S
v
e
g
a
bg 49 1 50
jg 27 27
kv 50 50
pa 50 50
pi 50 50
so 50 50
va 50 50
vr 50 50
pn 50 50
ne 50 50
kg 50 50
svega 526 1 527
128
9. Pregovori o primeni naela oportuniteta

Podaci iz Tabela 33 pokazuju da je u 123 sluaja (32,62 %) jav-
ni tuilac vodio pregovore o primeni naela oportuniteta u prosto-
rijama javnog tuilatva, a da je u 90 sluajeva (23,87 %) to inio uz
istovremeno prisustvo osumnjienog i oteenog lica. Podaci o ovim
okolnostima nisu poznati u 162 sluaja (42,97 %). Miljenja smo da
je istovremeno prisustvo osumnjienog i oteenog veoma korisno i
znaajno doprinosi efkasnoj primeni naela oportuniteta u sluaje-
vima kada je zakonodavac predvideo pristanak oteenog. Smatramo
da je razgovor sa oteenim od znaaja i u ostalim sluajevima radi
pravilne procene javnog tuioca da li je u konkretnom sluaju celis-
hodna primena naela oportuniteta, odnosno koju meru iz l. 236. st.
1. ZKP-a treba naloiti uiniocu.
Tabela 33
Pregovori o primeni oportuniteta
g
r
a
d
0
-
n
e
m
a

p
o
d
a
t
a
k
a
1
a
,

2
a
-
u

p
r
o
s
t
o
r
i
j
a
m
a

j
a
v
n
o
g

t
u

i
l
a

t
v
a

i
s
t
o
v
r
e
m
e
n
o

s
a

o
s
u
m
n
j
i

e
n
i
m

i

o

t
e

e
n
i
m
1
a
,

2
b
-
u

p
r
o
s
t
o
r
i
j
a
m
a

j
a
v
n
o
g

t
u

i
l
a

t
v
a

a
l
i

n
e

i
s
t
o
v
r
e
m
e
n
o

s
a

o
s
u
m
n
j
i

e
n
i
m

i

o

t
e

e
n
i
m
1
a
-
u

p
r
o
s
t
o
r
i
j
a
m
a

j
a
v
n
o
g

t
u

i
l
a

t
v
a
s
v
e
g
a
bg 12 38 50
jg 27 27
kr 50 50
pa 1 40 1 8 50
pi 50 50
so 49 1 50
va 50 50
vr 50 50
pn 50 50
ne 39 11 50
kg 50 50
svega 162 90 2 123 377
129
Grakon 29
10. Odluka o primeni oportuniteta krivinog gonjenja
Istraivanje pokazuje neujednaenost u postupanju javnih tui-
laca prilikom donoenja odluke o primeni naela oportuniteta, jer ne
postoji jedinstven stav o tome da li zamenik javnog tuioca odluku o
primeni ovog naela donosi samostalno ili uz prethodnu saglasnost
javnog tuioca. Saglasnost javnog tuioca moe se odnositi na sva ili
pojedina krivina dela.
Iz Tabela 34 proizlazi da je u 20,69 % sluajeva zamenik javnog
tuioca doneo odluku o primeni naela oportuniteta uz saglasnost
javnog tuioca, dok je saglasnost javnog tuioca za odreena krivina
dela data u 31 % sluajeva. Odluku bez saglasnosti javnog tuioca za-
menici su doneli u 42,4 % sluajeva. Podatak da je najvei broj odluka
o primeni naela oportuniteta donet bez saglasnosti javnog tuioca
govori o samostalnosti zamenika javnih tuilaca u radu, s tim da sma-
tramo da taj procenat treba da bude i vei budui da je smisao naela
oportuniteta diskreciono pravo obraivaa predmeta. Miljenja smo
da zamenik javnog tuioca odluku o primeni naela oportuniteta tre-
ba da donosi samostalno, shodno svojim zakonskim ovlaenjima, a
samo izuzetno uz prethodnu saglasnost javnog tuioca.
162
90
2
123
0nema podataka
1a,2au prostorijama
javnogtuilatva
istovremeno sa
osumnjienimi oteenim
1a,2bu prostorijama
javnogtuilatva ali ne
istovremeno sa
osumnjienimi oteenim
1au prostorijama javnog
tuilatva
Pregovori o primeni oportuniteta
130
Tabela 34
Naelo hijerarhije i oportunitet krivinog gonjenja
G
r
a
d
0-nema
podataka
1-uz
saglasnost
javnog
tuioca
2,3
2-uz
saglasnost
javnog
tuioca za
odreena
krivina dela
3-bez
saglasnosti
javnog
tuioca
s
v
e
g
a
Bg 22,00 % 24,00 % 34,00 % 20,00 % 100 %
Jg 100,00 % 100 %
Kr 100,00 % 100 %
Pa 100,00 % 100 %
Pi 100,00 % 100 %
So 98,00 % 2,00 % 100 %
Va 100,00 % 100 %
Vr 100,00 % 100 %
Pn 100,00 % 100 %
Ne 100,00 % 100 %
Kg 100,00 % 100 %
svega 42,44 % 20,69 % 3,18 % 31,03 % 2,65 % 100 %
0,00% 20,00% 40,00% 60,00% 80,00%100,00%
bg
jg
kr
pa
pi
so
va
vr
pn
ne
kg
22,00%
100,00%
98,00%
100,00%
100,00%
100,00%
100,00%
2,00%
100,00%
24,00%
34,00%
100,00%
100,00%
100,00%
20,00%
3bezsaglasnisti javnog
tuzioca
2uzsaglasnost javnog
tuiocazaodredjena
krivicnadela
2,3
1uzsaglasnost javnog
tuzioca
0nemapodataka
Grakon 30
Naelo hijerarhije i oportunitet
krivinog gonjenja
131
11. Primedbe oteenog na postupanje javnog tuioca
odnosno suda u primeni naela oportuniteta
Imajui u vidu da zakonodavac u lanu 236. stav 4. ZKP-a pred-
via da je pristanak oteenog neophodan u sluaju kada se uiniocu
nalae da odreeni novani iznos plati u korist humanitarne organi-
zacije, fonda ili ustanove, kao i kod obavljanja odreenog drutveno
korisnog ili humanitarnog rada, pitanje primedbi oteenog, po pra-
vilu, odnosi se na ove sluajeve. Naime, u takvim sluajevima javni
tuilac je obavezan da pozove oteenog i da od njega uzme izjavu o
tome da li pristaje da se prema uiniocu primeni institut odlaganja
krivinog gonjenja. Tom prilikom javni tuilac upoznaje oteenog s
pravnom prirodom instituta odlaganja krivinog gonjenja i predoa-
va mu posledice primene ovog instituta, posebno da se odredba lana
61. ZKP-a u sluaju njegovog pristanka nee primenjivati, odnosno da
oteeni u konkretnom sluaju ne moe preduzeti krivino gonjenje.
Prema prikupljenim podacima, proizlazi da oteeni u pogledu
primene instituta odlaganja krivinog gonjenja nisu imali primedbe
u 60 % sluajeva, dok za preostalih 40 % nemamo podatke. Razlozi
zbog kojih oteeni iznose primedbe mogu biti razliiti. Najee su
to subjektivni razlozi zbog kojih oteeni smatra da uinilac mora da
odgovara za izvreno krivino delo, sa obrazloenjem da se prime-
nom naela oportuniteta ne moe zadovoljiti pravda. Interesantno je
da oteeni ostaje pri takvoj tvrdnji i u sluaju kada mu se objasni da
imovinskopravni zahtev moe ostvariti u parninom postupku. Sma-
tamo da su javni tuioci u obavezi da oteenom predoe pravo na
imovinskopravni zahtev, iako to zakonom nije predvieno. injenica
da oteeni u 60 % sluajeva nisu imali primedbe na primenu nae-
la oportuniteta ukazuje da su oteeni u veini sluajeva spremni da
daju pristanak, to za posledicu ima efkasnije postupanje javnih tui-
laca i omoguava iru primenu instituta odlaganja krivinog gonjenja.
132
Tabela 35
Primedbe oteenog u postupku
primene oportuniteta
grad 0-nema podataka 1-nema primedbi svega
bg 20 % 80 % 100 %
jg 0 % 100 % 100 %
kr 100 % 0 % 100 %
pa 0 % 100 % 100 %
pi 0 % 100 % 100 %
so 98 % 2 % 100 %
va 0 % 100 % 100 %
vr 84 % 16 % 100 %
pn 100 % 100 %
ne 100 % 100 %
kg 100 % 100 %
svega 40 % 60 % 100 %
0% 20% 40% 60% 80% 100%
bg
jg
kr
pa
pi
so
va
vr
pn
ne
kg
20%
0%
100%
0%
0%
98%
0%
84%
100%
80%
100%
0%
100%
100%
2%
100%
16%
100%
100%

1nemaprimedbi
0nemapodataka
Grakon 31
Primedbe oteenog
u postupku primene
oportuniteta
133
IV
PRIMENA OPORTUNITETA
IZ RAZLOGA PRAVINOSTI
(l. 237. ZKP)
Odredbom lana 237. ZKP-a propisano je da javni tuilac, u slu-
aju krivinih dela iz l. 236. ZKP-a, moe odbaciti krivinu prijavu
ako je osumnjieni, zbog stvarnog kajanja, spreio nastupanje tete ili
je tetu u potpunosti ve nadoknadio, a okolnosti sluaja ukazuju na
to da izricanje krivine sankcije ne bi bilo pravino. Primena naela
oportuniteta iz l. 237. ZKP-a, koji se u praksi naziva ist ili pra-
vi oportunitet, znaajno doprinosi racionalizaciji krivinog pravosu-
a i omoguava rastereenje sudova i ima za cilj efkasno i pravino
postupanje prema odreenim uiniocima krivinih dela. Meutim, i
pored ukazanog znaaja naela oportuniteta iz l. 237. ZKP-a, moe
se zakljuiti da je broj takvih sluajeva, to jest predmeta u kojima je
javni tuilac doneo reenje kojim se odbacuje krivina prijava iz ovih
zakonskih razloga veoma mali. Prikupljeni podaci iz tabele ukazuju na
to da je oportunitet iz lana 237 ZKP-a primenjen samo u 16 % slua-
jeva, dok u 84 % sluajeva nije konstatovana primena ovog vida opor-
tuniteta. Izuzetak predstavlja Javno tuilatvo u Somboru, koje je l.
237. ZKP-a primenilo u 48 sluajeva. Imamo li u vidu da je istraivanje
sprovedeno po metodu sluajnog uzorka, smatramo da se prava slika
o primeni ovog lana moe jasno sagledati na osnovu podataka iz go-
dinjeg izvetaja Republikog javnog tuilatva, prema kome su u peri-
odu od 1. 1. do 31. 12. 2011. godine osnovna i via javna tuilatva na
podruju Republike Srbije lan 237. ZKP-a primenila u 1.095 sluajeva.
Miljenja smo da nedovoljnoj primeni l. 237-ZKP-a doprinosi
vie faktora. Pre svega, za primenu ovog vida oportuniteta potrebno
je da su svi zakonom propisani uslovi kumulativno ispunjeni (stvar-
no kajanje, spreavanje ili nadoknada tete i pravinost), kao i da ovi
pojmovi nisu jasno defnisani, tako da javni tuilac donosi odluku
134
na osnovu sopstvene procene okolnosti i linog zapaanja u svakom
konkretnom sluaju, bez objektivnih kriterijuma koji mu mogu po-
sluiti kao smernica u primeni diskrecionog prava. To zahteva vei
stepen odgovornosti i takva odluka javnog tuioca nosi vei rizik u
odnosu na primenu l. 236. ZKP-a. S tim u vezi treba imati u vidu
injenicu da zakonodavac u lanu 237. ZKP-a ne navodi da se odred-
ba l. 61. ZKP-a nee primenjivati, to ostavlja mogunost tumaenja
da oteeni ima pravo da preduzme krivino gonjenje kao i drugim
sluajevima kada se odbaci krivina prijava. Takoe, u praksi se kao
sporno namee pitanje da li se primena l. 237. ZKP-a odnosi samo na
krivina dela kod kojih je nastupila materijalna teta, ili pojam tete
treba ire tumaiti. Smatramo da je adekvatniji izraz nastupanje po-
sledice koji zakonodavac koristi kod Dobrovoljnog odustanka iz l.
32. KZ-a jer ovaj pojam podrazumeva i materijalnu i nematerijalnu
tetu. Preciziranjem zakonskog teksta otklonile bi se navedene dileme
u praksi i olakalo postupanje javnog tuioca, a samim tim i poveala
primena naela oportuniteta iz lana 237. ZKP-a.
Takoe, zakonodavac nije jasno opredelio u odnosu na koja
krivina dela se primenjuje l. 237. ZKP-a, to jest da li se primenjuje
samo na krivina dela iz l. 236. st. 1. ZKP-a za koja je predviena
novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, ili i na krivina dela iz
stava 2 ovoga lana za koja je predviena kazna zatvora preko tri go-
dine, a do pet godina, to je okolnost od izuzetnog znaaja za pravilnu
primenu l. 237. ZKP-a.
135
Tabela 36
Primena oportuniteta iz razloga pravinosti (l. 237)
osnov / grad kr so vr Pn Ne Kg svega
0-nema podataka 2 1 11 0 14
2-tetu u potpunosti
ve nadoknadio
7 48 3 0 1 15 74
Svega 9 49 14 0 1 15 88
0 20 40 60 80
kr
so
vr
Pn
Ne
Kg
svega
2
1
11
0
14
7
48
3
0
1
15
74
2tetu u potpunosti ve
nadoknadio
0nema podataka
Grakon 32
Primena oprtuniteta iz razloga pravinosti
(l. 234. ZKP)
136
V
USLOVNO ODUSTAJANJE OD OPTUBE
NA GLAVNOM PRETRESU
1.
ZAKONSKA REGULATIVA
Ovaj vid naela oportuniteta krivinog gonjenja u ve zapoe-
tom krivinom postupku ustanovljen je poslednjom novelom srpskog
procesnog zakonika iz 2009. godine. Naelno uzev, zakonske pretpo-
stavke za primenu ovog vida oportuniteta iste su kao za vid oportuni-
teta u teoriji nazvan uslovno odlaganje krivinog gonjenja, a samo
postupanje pravosudnih organa prilagoeno fazi u kojoj se krivini
postupak nalazi u momentu primene oportuniteta.
1. Zakonski uslovi za primenu
oportuniteta na glavnom pretresu
Prema slovu zakona, kad se radi o krivinim delima za koja je
propisana novana kazna ili kazna zatvora do tri godine, javni tuilac
moe odustati od krivinog gonjenja pod sledeim uslovima:
(a) da se vodi glavni pretres pred nadlenim sudom,
(b) da javni tuilac prethodno pribavi saglasnost suda pred ko-
jim se vodi glavni pretres i
(c) da osumnjieni ispuni jednu ili vie mera propisanih za us-
lovno odlaganje krivinog gonjenja (236. st. 6. ZKP/01).
U sluajevima kad javni tuilac odustajanje od optube uslov-
ljava izvrenjem obaveza iz lana 236. stava 1. ta. 2. i 3. ZKP/01, po-
trebna je i saglasnost oteenog ili odluka vea pozivnih sudija ko-
jom se pod zakonskim uslovima nadometa ta saglasnost.
137
Ukoliko se ispune svi ovi uslovi, pa javni tuilac odustane od
krivinog gonjenja, sud donosi presudu kojom se optuba odbija.
Oteeni nema pravo da preuzme optubu u svojstvu supsidijarnog
tuioca (l. 236. st. 8. ZKP/01).
Osim to sadri nedopustivo mnogo sutinskih i nomotehni-
kih greaka, zakonska regulativa ovog oblika oportuniteta nepotpuna
je, s prilino nejasnim pravilima o postupku primene, o ijem se toku
moe samo nagaati.
Pogreno su zakonopisci oznaili da javni tuilac na glavnom
pretresu moe odustati od krivinog gonjenja ako osumnjieni is-
puni jednu ili vie mera. Nakon podizanja optunog akta, a osobito
posle poetka glavnog pretresa, javni tuilac moe odustati samo od
optunog akta, tj. od optube. Nedopustivo je da odredbama istog la-
na zakona (l. 236), ali u razliitim stavovima (st. 6. i 8), pa ak i u jed-
nom stavu tog lana zakona (st. 8), bude predvieno da tuilac na glav-
nom pretresu odustaje od gonjenja a da sud zbog toga donosi presudu
kojom se optuba odbija. Ni lice protiv koga zapone krivini sudski
postupak nije osumnjieni
45
, a pogotovu to ne moe biti na glavnom
pretresu,
46
ve optueni ili okrivljeni u najirem smislu rei (saglasno
lanu 221. st. 3. i 5. ZKP/01). Pored reenog, u zakonskoj normi po-
greno je predvieno da je javnom tuiocu potrebna saglasnost suda
da odustane od optube, umesto saglasnosti da se okrivljenom naloe
neke od mera za uslovno odlaganje gonjenja. Ne sme se gubiti iz vida
da je po optunom naelu optuba u potpunoj vlasti tuioca, pa sud
zato nema nikakvog uticaja na odustanak od optube ni kad se javni
tuilac rukovodi naelom legaliteta ni kad se rukovodi naelom opor-
tuniteta. Ustanovljavanje saglasnosti suda na odustajanje javnog tui-
oca od optube suprotno je optunom naelu i naelu mutabiliteta, na
kojima je ureen srpski krivini postupak. Zato je trebalo propisati da
45
Prema autentinom tumaenju u samom zakonu, osumnjieni je lice
prema kome je pre pokretanja krivinog postupka nadleni dravni organ preduzeo
neku radnju zbog postojanja osnova sumnje da je izvrilo krivino delo (l. 221.
st. 1. ZKP Srbije).
46
Oito, norma se odnosi na optuenog na glavnom pretresu, jer da je
osumnjienom javni tuilac ranije naloio izvrenje kakvih obaveza i da ih je on
u roku izvrio, javni tuilac ne bi ni podizao optuni akt, ve bi odbacio krivinu
prijavu pozivajui se na stav 4. lana 236.
138
je javnom tuiocu potrebna saglasnost suda da se okrivljenom naloe
neke od zakonom predvienih obaveza, kako bi, za sluaj da ih okriv-
ljeni izvri, odustao od optube jer bi to bilo celishodnije sa stanovita
javnog interesa. Sudska odluka je potrebna da bi se zastalo sa krivinim
postupkom dok okrivljeni ne izvri naloene obaveze.
2. Postupak uslovnog odustajanja od optube
Iz zakonskog teksta ne moe se dokuiti koncepcija odustaja-
nja javnog tuioca od optube na glavnom pretresu po osnovu opor-
tuniteta, postupak je nepotpuno ureen, a oni njegovi segmenti koji
su propisani nejasno su ili pogreno ureeni. U vezi s tim, u zakonu
nema odgovora na neka pitanja: Koji sudski organ daje saglasnost?
Koji dravni organ nalae okrivljenom mere sud ili javni tuilac?
Kakva je sudbina glavnog pretresa dok tee rok ostavljen okrivljenom
za izvrenje naloenih mera?
Da bi se javni tuilac rukovodio naelom oportuniteta na glav-
nom pretresu, prema slovu zakona, potrebna mu je saglasnost suda
pred kojim se vodi glavni pretres. Nejasno je o kom sudskom organu
je re. Mogue je da tu saglasnost daje vee pozivnih sudija ili sudija
pojedinac, poto je re o krivinim delima sa zapreenom kaznom
zatvora do tri godine, za koja se vodi sumarni krivini postupak. Da se
ne bi naruila arhitektonika zapoetog krivinog postupka, uzimajui
u obzir dikciju pravne norme koju najavljuje upotrebljeni izraz pred
kojim se vodi glavni pretres, ispravnije je tumaiti da saglasnost daje
sudija pojedinac, ali je to trebalo i rei. Ovakva interpretacija prihva-
ena je i u pravosudnoj praksi, ali se razlikuje sadrina sudske sagla-
snosti. Najee, sudija pojedinac daje optu saglasnost da javni tui-
lac primeni oportunitet krivinog gonjenja, ne uputajui se u vrstu i
broj mera koje se nalau optuenom.
U zakonu nije predvieno ko nalae okrivljenom da ispuni
mere propisane za uslovno odlaganje gonjenja, da bi javni tuilac
odustao od optube. To bi mogla biti obaveza javnog tuioca posle
dobijene saglasnosti sudije pojedinca ili ovlaenje samog sudije po-
jedinca kad se prethodno saglasi s predlogom javnog tuioca da se
okrivljenom naloe neke od mera iz lana 236. st. 1. ZKP/01. Teorijski
139
gledano, jedna mogunost bi bila da se ovlaenje d sudu, budui da
je sudski krivini postupak ve pokrenut, a nalaganjem obaveza okriv-
ljenom treba da se postigne ista svrha kao kad mu se izrie krivina
sankcija. Nakon otpoetog glavnog pretresa na kome je trebalo da sud
presudi krivinu stvar, umesto krivine sankcije, prema optuenom
se primenjuju mere koje se zbog svoje prirode i svrhe mogu oznaiti
kao alternativne krivinopravne mere, te bi stoga bilo primereno da
ih nalae sud. Drugo mogue objanjenje bi bilo da se zahtev za sud-
sku saglasnost na primenu oportuniteta smatra inicijativom za skre-
tanje u diverzioni postupak. Tako gledano, treba tumaiti da se nakon
davanja sudske saglasnosti krivini postupak prekida, a da otpoinje
diverzioni postupak, koji bi dalje tekao po optim pravilima kojima
je ureen, a u konkretnom sluaju, po optim pravilima za uslovno
odlaganje krivinog gonjenja, prema kojima mere nalae javni tuilac.
U praksi se primenjuje ova duga mogunost, izgleda, po inerciji isto-
vetnog postupanja, a ne zbog kakvih doktrinarnih argumenata.
Nije reeno ni ta e biti sa zapoetim glavnim pretresom kad se
sudija pojedinac saglasi da se okrivljenom naloe neke od mera pred-
vienih za uslovno odlaganje gonjenja. U toj situaciji nastae potreba
za prekidom ili odlaganjem glavnog pretresa. Kako je za izvravanje
skoro svih obaveza predvienih u l. 236. st. 1. ZKP/01 potrebno due
vreme, glavni pretres treba odloiti, ali u odredbama o uslovnom odu-
stajanju od optube kao razlog za odlaganje nije predvieno izvrava-
nje naloenih obaveza, niti se to bez tekoa moe podvesti pod neki
od razloga predvienih u optoj normi o odlaganju glavnom pretre-
sa
47
. Budui da drugog zakonskog osnova nema, izvrenje obaveza od
strane okrivljenog treba shvatiti kao smetnju za uspeno sprovoenje
glavnog pretresa (l. 308. st. 1. ZKP/01 in fne), uz sve primedbe koje
bi se mogle uputiti ovakvom tumaenju.
Iz zakonskog teksta se ne vidi u kom trenutku javni tuilac treba
da zatrai od okrivljenog izjavu da li prihvata da mu se naloe pojedine
mere, a kad saglasnost oteenog (u sluaju da se nalau mere za koje
je to po zakonu potrebno). Logino je da javni tuilac pribavi izjavu
okrivljenog i saglasnost oteenog pre nego to zatrai saglasnost suda.
U suprotnom, ako bi to inio posle dobijene saglasnosti suda, moglo
47
Vidi lan 308. Zakonika o krivinom postupku iz 2001. godine.
140
bi se dogoditi da okrivljeni ne prihvati izvrenje obaveza, ili da se ote-
eni ne saglasi s primenom mera (kad je njegova saglasnost po zakonu
potrebna). Poto njihove izjave oigledno mora pribaviti pre nego to
zatrai saglasnost suda, nejasno je kad javni tuilac to treba da uini.
Jedna od mogunosti je da na samom glavnom pretresu javni tuilac
predloi okrivljenom da prihvati mere iz lana 236. st. 1. ZKP/01, ili
zatrai da se glavni pretres nakratko prekine, ali je tada uspeh neizve-
stan. Druga mogunost je da stupi u kontakt sa okrivljenim, a kad je to
potrebno i sa oteenim, pre zakazanog roita za glavni pretres. Ova
druga mogunost osigurava javnom tuiocu da na glavnom pretresu
zatrai saglasnost suda samo kad to doputaju izjave okrivljenog i ote-
enog, pa e verovatno u praksi biti ee koriena.
I pored ovako nepotpune zakonske regulative, sa brojnim prav-
notehnikim nedostacima, zakon se u praksi morao primenjivati. S
obzirom na pravila koja se odnose na uslovno odlaganje gonjenja,
uz uvaavanje preanje interpretacije zakonskog reenja novousta-
novljenog uslovnog odustajanja od optube na glavnom pretresu, u
krivinoj procesnoj doktrini tumailo se da se postupak sprovodi kroz
sledee etape:
1) Ocena celishodnosti daljeg voenja krivinog postupka;
2) Pribavljanje izjava okrivljenog i oteenog;
3) Saglasnost sudije pojedinca;
4) Odreivanje mera okrivljenom;
5) Odlaganje glavnog pretresa;
6) Obavetavanje sudije pojedinca o izvrenju obaveza naloe-
nih okrivljenom;
7) Roite za nastavljanje glavnog pretresa.
48
(1) Ocena celishodnosti daljeg voenja krivinog postupka. Ovu
ocenu javni tuilac moe da izvri nakon podizanja optunog predlo-
ga a pre roita za glavni pretres, ili na samom glavnom pretresu kad
se za tim ukae potreba tek nakon izvoenja pojedinih ili svih dokaza.
48
V. uri D. Suboti, Procesni poloaj javnog tuioca i efkasnost krivi-
nog postupka, Beograd, 2010, str. 57-59.
141
(2) Pribavljanje izjava okrivljenog i oteenog. Celishodno je da
javni tuilac pre roita za glavni pretres pribavi izjavu okrivljenog
da prihvata mere koje e mu biti naloene i pristanak oteenog, kad
je po zakonu potreban. Ako pak tek u toku glavnog pretresa oceni
da dalje voenje postupka ne bi bilo celishodno, javni tuilac moe
zatraiti pristanak okrivljenog na samom pretresu ili predloiti da se
pretres prekine za kratko vreme, kad proceni da bi bez prisustva jav-
nosti i uea suda lake ubedio okrivljenog. Ukoliko oteeni kome
je u potpunosti naknaena teta bez opravdanih razloga odbija da na
to d pristanak, javni tuilac treba da zatrai odluku vea pozivnih su-
dija koja e nadomestiti pristanak oteenog. Pribavljanje odluke vea
tek nakon zapoetog glavnog pretresa samo bi komplikovalo krivini
postupak. Javni tuilac bi morao zatraiti prekid glavnog pretresa, koji
bi trajao do odluke vea pozivnih sudija, ali ta odluka moe glasiti da
se odobrava ili ne odobrava nalaganje mera okrivljenom. Svaka nega-
tivna odluka vea odugovlaila bi postupak. Osim toga, pribavljanje
odluke vea pozivnih sudija nije u zakonu predvieno kao razlog za
prekid glavnog pretresa, ali bi se ovaj sluaj mogao podvesti pod pri-
premanje optube ako se shvati u najirem smislu.
(3) Saglasnost sudije pojedinca. Kad pribavi izjavu o prihvatanju
okrivljenog i po potrebi pristanak teenog, nakon otpoinjanja glav-
nog pretresa javni tuilac treba da zatrai saglasnost sudije pojedinca
da se okrivljenom naloe mere, obavezujui se da e odustati od op-
tube ako okrivljeni u roku izvri obaveze koje je prihvatio. Sudija po-
jedinac treba da donese odluku odmah, na samom glavnom pretresu.
Budui da u zakonu o tome nema odredbe, sudska odluka bi morala
biti u formi reenja, imajui u vidu prirodu i sadrinu predmeta od-
luke. Protiv ovog reenja nije doputena samostalna alba budui da
slui pripremanju presude (l. 398. st. 3).
(4) Odreivanje mera okrivljenom. Sudija pojedinac moe od-
biti predlog javnog tuioca, u kom sluaju nastavlja sa odravanjem
glavnog pretresa, ili dati saglasnost, ime se stvaraju uslovi za dalji tok
postupka uslovnog odustajanja od optube. U nedostatku zakonske
regulative, u ovom drugom sluaju mogua su dva naina odreivanja
mera: prvi, da sudija pojedinac svojom odlukom d saglasnost a da
142
javni tuilac nakon toga svojom odlukom naloi mere okrivljenom; i
drugi, da sudija pojedinac d saglasnost tako to e svojom odlukom
naloiti mere okrivljenom. O tome zato je ovaj drugi nain prime-
reniji, objanjeno je u preanjem izlaganju o nedostacima zakono-
davne regulative. U dispozitivu reenja treba precizno navesti obave-
ze koje se okrivljenom nalau i rok u kojem treba da ih izvri. Treba
tumaiti da sudija pojedinac ima ovlaenje da okrivljenom naloi i
druge mere pored onih koje predlae javni tuilac jer se ovde u biti
radi o jednom diverzionom modelu, u kome se primenjuju alterna-
tivne mere kojima treba da se postigne ista svrha kao i izricanjem kri-
vinih sankcija. Otuda je logino da upravo organ koji bi na osnovu
ocene okolnosti konkretnog sluaja vrio izbor vrste i mere krivine
sankcije prilikom njenog izricanja bude i organ koji e na osnovu iste
te ocene naloiti alternativne mere. U prilog ovoj interpretaciji moe
se navesti da je zapoeti krivini postupak u sudskoj vlasti sve dok op-
tuba javnog tuioca postoji, pa sve odluke o upravljanju donosi sud.
Kako se reenjem o nalaganju alternativnih mera okrivljenom, u stva-
ri, uslovno odlae presuenje krivine stvari, to je, po svojoj prirodi,
radnja upravljanja postupkom. U obrazloenju treba navesti predlog
javnog tuioca, razloge zbog kojih je celishodnije da se okrivljenom
naloe mere nego da se nastavi krivini postupak, kao i razloge za iz-
bor vrste i visine obaveza koje okrivljeni treba da izvri, te naznaenje
da oteeni nema pravo da preuzme optubu u svojstvu supsidijar-
nog tuioca u sluaju da javni tuilac odustane od optube zato to je
okrivljeni izvrio naloene mu obaveze.
(5) Odlaganje glavnog pretresa. Poto svojim reenjem naloi
izvrenje obaveza okrivljenom, sudija pojedinac mora da donese re-
enje o odlaganju glavnog pretresa. Glavni pretres moe biti odloen
na neodreeno ili odreeno vreme, u kom sluaju odlaganje treba da
bude usklaeno s rokom ostavljenim okrivljenom da izvri naloene
obaveze.
(6) Obavetavanje sudije pojedinca o izvrenju obaveza naloe-
nih okrivljenom. Bilo bi celishodno da javni tuilac, nakon isteka roka
ostavljenog okrivljenom, izvesti sudiju pojedinaca da li je okrivljeni
izvrio naloene obaveze. To po zakonu nije obavezno, ali je celishod-
143
no da bi sudija pojedinac zakazao glavni pretres odloen na neodre-
eno vreme i kako bi se blagovremeno pripremio za nastavak glavnog
pretresa ako se nisu stekli uslovi za odustajanje javnog tuioca od op-
tube. Sudiji pojedincu treba dostaviti i izvetaje dravnih organa i
druge isprave koji se odnose na izvravanje obaveza okrivljenog.
(7) Roite za nastavljanje glavnog pretresa. Kako e se nastaviti
glavni pretres, zavisi od injenice da li je okrivljeni izvrio obaveze u
ostavljenom roku. Posle otvaranja zasedanja najpre javni tuilac treba
da saopti da li je okrivljeni izvrio sve obaveze i da ukae na isprave
i druge dokaze kojima se to potvruje. Za sluaj da okrivljeni nije iz-
vrio prihvaene obaveze, tok glavnog pretresa dalje tee po optim
pravilima za odloeni glavni pretres nastavlja se ili poinje iznova
(l. 308). Ako je okrivljeni blagovremeno izvrio sve obaveze koje je
prihvatio, javni tuilac mora izjaviti da odustaje od optube, zbog ega
je sudija pojedinac obavezan da donese presudu kojom se optuba
odbija. Prema izriitoj zakonskoj zabrani, po donoenju ove presude
oteeni nema pravo da podnese supsidijarnu tubu (l. 236. st. 8).
Za objanjeni novoustanovljeni sluaj primene oportuniteta,
oznaen kao uslovno odustajanje od optube, zakonom je postavljen
limit da vai za krivina dela s propisanom novanom kaznom ili
kaznom zatvora do tri godine. Meutim, zakonom je doputeno da
se ovaj oblik oportuniteta primeni i na krivina dela sa zapreenom
kaznom zatvora do pet godina, pod jednim uslovom da vee po-
zivnih sudija svojom odlukom to odobri. Iako je ovo naizgled jedno-
stavno zakonsko reenje, uvedeno najpre za sluaj uslovnog odlaganja
krivinog gonjenja, ono izaziva panju s principijelnog i praktinog
stanovita. Principijelno se moe postaviti pitanje zato se odluka o
upravljanju postupkom poverava nekom drugom sudskom organu,
a ne onom pred kojim tee glavni pretres. Da je re o prethodnom
postupku, uvoenje ovog sudskog organa u upravljanje postupkom
moda bi se moglo i razumeti (po uzoru na ureenje neslaganja iz-
meu javnog tuioca i istranog sudije), ali na glavnom pretresu ti
argumenti gube snagu. Osim ovog naruavanja arhitektonike, dubi-
ozno je kakvo dejstvo moe imati odobrenje ovog vea kakvo dej-
stvo ima po zakonu, a kako e faktiki uticati na sudiju pojedinca.
144
Naime, pitanje je da li ova odluka vea supsumira odluku suda kojom
se na glavnom pretresu daje saglasnost na uslovno odlaganje odusta-
janja od optube. Ako je odgovor negativan, pa se tumai da sudija
pojedinac tek nakon odobrenja vea treba da donese odluku da li se
saglaava s nalaganjem alternativnih mera okrivljenom, otvaraju se
dalja pitanja da li sudija pojedinac moe prethodno uestvovati u
radu vea i kakav e faktiki uticaj imati odluka vea na njegovu od-
luku o davanju saglasnosti. Razlozi i okolnosti zbog kojih vee treba
da odobri primenu naela oportuniteta na glavnom pretresu za tea
krivina dela ne mogu biti neki drugi nego isti oni na koje e se javni
tuilac na glavnom pretresu pozvati u predlogu sudiji pojedincu da
se okrivljenom naloe neke od mera propisane za uslovno odlaganje
gonjenja. Poto se ti razlozi, po logici stvari, ne mogu razlikovati, zato
se i postavlja pitanje svrhe odluke sudije pojedinca nakon odobrenja
vea pozivnih sudija. Da bi imale smisao, te odluke treba tumaiti
po principu odnosa opteg i posebnog: zbog visine zapreene kazne,
vee svojom odlukom treba uopteno da odobri primenu mera prema
nekom okrivljenom, a sudija pojedinac da svojom odlukom okrivlje-
nom naloi primenu pojedinih, tano odreenih mera i da odredi rok
za njihovu primenu. Izgleda da se u praksi deava obrnuto od pravno
loginog: sudija pojedinac daje naelnu saglasnost, a vee pozivnih
sudija odobrava primenu tano odreenih mera kojima se uslovljava
primena oportuniteta u konkretnom sluaju!?
I pored nedostataka zakonske regulative, oportunitet na glav-
nom pretresu i za dela sa zapreenom kaznom do pet godina zatvora
morao se tumaiti tako da u praksi bude primenljiv i bez veih te-
koa, te da postigne svrhu zbog koje je i ustanovljen. Sled radnji koje
javni tuilac i sud preduzimaju treba da osigura kontinuitet postupka
i da stvori realne pretpostavke za primenu i uspeh svake od tih radnji,
preduzetih u cilju primene naela oportuniteta na glavnom pretresu.
49

Na kraju, osim to se teorijski dovodi u pitanje itava koncepcija
naela oportuniteta na glavnom pretresu i to tumaenje nejasnih i
nepotpunih zakonskih pravila izaziva nemale tekoe, pretila je opa-
snost da u praksi javni tuioci prevale odgovornost na sud za odu-
stajanje od optube. Umesto da sami primene naelo oportuniteta u
49
Amplius: V. uri D. Suboti, op. cit., str. 59.
145
pretkrivinom postupku i sami donesu odluku o uslovnom odlaganju
krivinog gonjenja, moglo se dogoditi da ee podignu optuni akt,
pa tek nakon toga, u tim istim sluajevima i iz istih razloga, zatrae
saglasnost suda za odustanak od optube, to je daleko manji rizik za
javnog tuioca, a odgovornost je podeljena. Izgleda da se ta opasnost
nije u veoj meri obruila na primenu oportuniteta krivinog gonjenja
u pretkrivinom postupku, budui da je zastupljenost ovog oportu-
niteta ispod deset odsto u istraivanom uzorku za trogodinji period.
Uslovno odustajanje javnog tuioca od optube na glavnom pre-
tresu kao vid oportuniteta nije imalo dug vek, ukinuto je nakon dve
godine. Zakonik o krivinom postupku iz 2011. godine (ZKP/11)
50
ne
predvia, sasvim opravdano, ovaj oblik oportuniteta. Tome su sigur-
no doprinele doktrinarne kritike, ali i injenica da u veem obimu nije
primenjivan u pravosudnoj praksi, o emu e nadalje biti rei.
2.
PRAVOSUDNA PRAKSA
1. Obim primene uslovnog odlaganja
optube na glavnom pretresu
Empirijsko istraivanje je pokazalo da se od svih zakonom pro-
pisanih oblika oportuniteta uslovno odlaganje optube najree koristi
u pravosudnoj praksi. Uzrok tome zasigurno nisu doktrinarne kritike,
o kojima je bilo rei, ve neki drugi, mislimo, vanpravni faktori koji
empirijskim istraivanjem nisu obuhvaeni. U vezi s tim, kao logino,
namee se pitanje kad e to javni tuilac doi u situaciju da se tek na
glavnom pretresu koristi oportunitetom krivinog gonjenja, poto je
tu mogunost imao jo u pretkrivinom postupku, a za krivina dela
sa zapreenom kaznom do tri godine zatvora, ak je bio duan (l.
236. st. 9. ZKP/01) da pre pokretanja krivinog postupka ispita postoji
li mogunost za primenu oportuniteta. Razumno je da javni tuilac
na glavnom pretresu odustane od optube iz razloga celishodnosti,
50
Vidi l. 283. Zakonika o krivinom postupku iz 2011. godine (Sl. glasnik
RS br. 72/2011).
146
u sluajevima kad ti razlozi nastanu tek u ovoj fazi krivinog postup-
ka. To mogu biti razlozi koji se navode kao opravdanje za primenu
oportuniteta, iju primenu emo kasnije analizirati, ali i sasvim drugi
razlozi. Rezultati istraivanja pokazuju da se iste okolnosti, po pravilu
vie njih, uzimaju kao razlog za primenu oportuniteta i u pretkrivi-
nom postupku i na glavnom pretresu, samo se zastupljenost pojedi-
nih okolnosti unekoliko razlikuje (vidi Tabela 30, str. 124).
51
Sledi da
neki drugi faktori dovode do primene oportuniteta tek u fazi glavnog
pretresa, a ne okolnosti kojima se pravda, zabeleene u spisima pred-
meta. ini se verovatnim da bi to mogla biti inicijativa optuenog ili
njegovog branioca prilikom njihovog prvog susreta, neposredno pre
poetka roita za glavni pretres.
Kad se uporede statistiki podaci dobijeni empirijskim istra-
ivanjem, uestalost pojedinih vidova oportuniteta izgleda ovako:
najmanje je primenjivan oportunitet na glavnom pretresu, samo u 33
sluaja, to ini 8,75 % od ukupnog uzorka; neto vie je primenjivan
oportunitet iz razloga pravinosti, u 72 sluaja (19,10 %); najee je
primenjivano uslovno odlaganje krivinog gonjenja, u 272 sluaja, to
je bezmalo tri etvrtine ili, tanije, 72,15 % od ukupnog uzorka koji
ine svi vidovi oportuniteta (vidi Grafkon 33).
51
Budui da u zakonu nema propisanih razloga za primenu oportuniteta, u
praksi se kod oba ova vida oportuniteta kao opravdanje navode okolnosti za odme-
ravanje kazne.
272
72
33
l. 236. st. 1. i 2.
l. 237.
l. 236. st. 6. i 7.
Grakon 33
Vidovi oportuniteta
147
U praksi se ovaj vid oportuniteta razliito prihvata u pojedinim
sudovima, to se vidi iz Tabela 37. Najvie je primenjivan u Osnov-
nom sudu u Panevu (14), kako za laka krivina dela (9) tako i za tea
dela. U postupcima pred osnovnim sudovima u Kraljevu, Somboru
i Vranju, odustanak od optube na glavnom pretresu, kao vid opor-
tuniteta, uopte nije primenjivan u periodu obuhvaenom istraiva-
njem (2008-2011).
Tabela 37
Odustanak od optube na glavnom pretresu
bg jg kr pa pi so va vr svega
l. 236. st. 6. 8 3 * 9 4 * 2 * 26
l. 236. st. 7. 1 1 * 5 * * * 7
ukupno 9 4 * 14 4 * 2 * 33
Za tea krivina dela oportunitet je primenjen samo u 7 kri-
vinih predmeta, to znai da se priblino svaki peti sluaj primene
oportuniteta na glavnom pretresu odnosi na tea krivina dela, preci-
znije reeno, u ukupnom obimu na glavnom pretresu, oportunitet za
tea krivina dela ini 21,21 %.
2. Karakteristike primene oportuniteta na glavnom pretresu
U praksi je ovaj vid oportuniteta ee primenjivan prema ui-
niocima mukog pola. U ukupnom broju ovog vida oportuniteta, uzi-
majui u obzir i laka i tea krivina dela za koja je doputen, odu-
stanak javnih tuilaca od optube prema enama ini svega 9 % (vidi
Grafkon 34).
148
Za istra ivanje okolnosti koje su opredeljivale javne tuioce da
primene neki oblik oportuniteta krivinog gonjenja, u istraivakom
upitniku ponueno je est odgovora. Budui da u procesnom zako-
niku nisu propisani uslovi za primenu oportuniteta, niti je propisana
njegova svrha,
52
norme procesnog prava nisu mogle posluiti za blie
odreivanje razloga za primenu oportuniteta. Drugim reima, u pro-
cesnom zakoniku ne moe se nai pravni osnov koji bi trebalo obra-
zloiti faktikim razlozima prilikom primene oportuniteta. S obzirom
na doktrinarno shvatanje naela oportuniteta krivinog gonjenja i nje-
gove svrhe, u upitniku su navedene neke od okolnosti koje se u praksi
uzimaju prilikom odmeravanje kazne ili donoenja odluke o oslobaa-
nju od kazne (l. 54, 58. i 59. KZ). Kao okolnosti koje javni tuioci cene
prilikom odluivanja da primene oportunitet, u upitniku su navedene:
(1) vrsta i teina uinjenog krivinog dela, (2) line i porodine prilike
uinioca, (3) dranje uinioca posle izvrenog krivinog dela, (4) osu-
ivanost uinioca, (5) priznanje krivinog dela i (6) ostalo.
Prilikom donoenja odluke da primene oportunitet na glavnom
pretresu, javni tuioci su, po pravilu, uzimali u obzir vie okolnosti.
Za opravdanje odustanka od optube iz razloga celishodnosti tek na
glavnom pretresu, javni tuioci su u najveem broju sluajeva navodili
sve okolnosti (navedene u istraivakom upitniku), izuzev priznanja
52
Amplius: Vojislav uri, Naelo oportuniteta krivinog gonjenja u
krivinom postupku Srbije, Revija za kriminologiju i krivino pravo, br. 2-3/2011,
str. 213-215.
88%
3%
9%
muki
nema podataka
enski
Grakon 34
Odustanak od optube na
glavnom pretresu prema polu
149
okrivljenog, bez dodavanja drugih okolnosti koje su u upitniku ozna-
ene kao kategorija ostalo. Ti sluajevi su na grafkonu oznaeni sa
(1,2,3,4 i uestvuju sa 18 % u ukupnom obimu primene oportunite-
ta na glavnom pretresu (vidi Grafkon 35 ). Sledeu grupu ine pred-
meti u kojima su javni tuioci kao razloge za primenu oportuniteta
u konkretnom sluaju navodili sve okolnosti izuzev neosuivanosti
uinioca, bez dodavanja drugih okolnosti to su u upitniku oznaene
kao kategorija ostalo. Te sve okolnosti, bez neosuivanosti uinioca,
javni tuioci naveli su za 12 % odustanaka od optube na glavnom
pretresu. Prilikom primene oportuniteta na glavnom pretresu javni
tuioci su u najmanjem broju sluajeva (3 %) zajedno navodili vrstu
i teinu krivinog dela i priznanje uinioca, dodajui i neku okolnost
izvan onih navedenih u istraivakom upitniku.
legenda
(0) nema podataka (4) osuivanost uinioca
(1) vrsta i tezina uinjenog krivinog dela (5) priznanje krivinog dela
(2) line i porodine prilike uinioca (6) ostalo
(3) dranje uinioca posle izvrenog
krivinog dela
19%
18%
9%
12%
9%
3%
6%
6%
3%
9%
6%
0
1,2,3,4
1,2,3,4,5
1,2,3,5
1,2,4
1,2,4,5
1,3,4,6
1,4
1,5,6
Grakon 35
Okolnosti za primenu oportuniteta
na glavnom pretresu
150
Za sagledavanje politike primene naela oportuniteta, inte-
resantno je uporediti razloge za primenu oportuniteta u pretkrivi-
nom postupku i na glavnom pretresu. Da bi poreenje bilo egzaktno,
potrebno je da o tome postoje statistiki podaci za sve predmete u
istraivanom uzorku, to nije sluaj. Meutim, i kad se posmatraju
samo krivini predmeti kod kojih su navedene okolnosti za primenu
oportuniteta, rezultati poreenja mogu biti indicija o politici primene
oportuniteta pre i posle pokrenutog krivinog postupka.
0,00% 5,00% 10,00%15,00%20,00%25,00%30,00%35,00%40,00%
1,2
1,2,3,4
1,2,3,4,5
1,2,3,5
1,2,4
1,3,4,6
1,4
1,6
1,5,6
1
2,3
2,3,4,5
2
3
1,42%
12,77%
13,48%
36,17%
0,71%
0,00%
1,42%
0,71%
0,00%
23,40%
0,71%
0,71%
7,80%
0,71%
0,00%
22,22%
11,11%
14,81%
11,11%
3,70%
7,41%
7,41%
3,70%
11,11%
0,00%
7,41%
0,00%
0,00%
oportunitet na GP oportunitet u pretkriv . postupku
Grakon 36
Poreenje okolnosti za primenu oportuniteta
151
Iz podataka prikazanih na Grafkon 36 odmah se moe uoiti
da javni tuioci u veini sluajeva praktikuju da navode vie okolnosti
za odluku o primeni oportuniteta i pre i posle pokrenutog krivinog
postupka, izuzev okolnost vrste i teine krivinog dela. Postoje, me-
utim, i oigledne razlike u obimu primene pojedinih grupa okolno-
sti. U pretkrivinom postupku javni tuioci su najee navodili sve
okolnosti osim neosuivanosti (36,17 %) kao razlog za primenu opor-
tuniteta u konkretnom sluaju, na grafkonu oznaene sa 1,2,3,5 (vidi
Grafkon 36). Ta varijabla, tj. kombinacija ovih okolnosti na glavnom
pretresu, zastupljena je sa 14,81 %, to je vie nego dvostruko ma-
nje. Za razliku od pretkrivinog postupka, na glavnom pretresu naj-
brojniji su sluajevi odustajanja od optube u kojima su javni tuioci
pravdali primenu oportuniteta navodei sve okolnosti izuzev prizna-
nja okrivljenog da je izvrio krivino delo, to ini 22,22 % ovog vida
oportuniteta. Ova varijabla je u pretkrivinom postupku zastupljena
sa 12,77 %. Budui da u prvoj varijabli nedostaje neosuivanost a u
drugoj priznanje krivinog dela kao okolnost za primenu oportu-
niteta, nameu se pitanja zato je javnim tuiocima u pretkrivinom
postupku manje vano da li je uinilac ranije osuivan za krivina
dela, a na glavnom jeste, to bi se iz ovih podataka moglo zakljuiti, te
zato je na glavnom pretresu priznanje krivinog dela ee izostavlja-
no kao okolnost za primenu oportuniteta u sluajevima kod kojih su
sve ostale okolnosti navedene kao opravdanje.
U traganju za odgovorom na postavljena pitanja, prikazaemo
podatke koliko je ukupno svaka od ovih okolnosti uzeta u razmatra-
nje, bez obzira koje su jo okolnosti navedene u konkretnom slua-
ju. Najpre o neosuivanosti. Statistikih podataka o okolnostima za
primenu oportuniteta bilo je u 130 predmeta u kojima je primenje-
no uslovno odlaganje krivinog gonjenja, te 28 predmeta u kojima
je primenjen oportunitet na glavnom pretresu, to je na Grafkon 37
oznaeno kao ukupan broj predmeta.
152
Neosuivanos t je prilikom uslovnog odlaganja krivinog gonje-
nja u pretkrivinom postupku uzeta u obzir u 90 predmeta od uku-
pno 130, to ini 69,23 %, a na glavnom pretresu u 16 predmeta, od
ukupno 28, to predstavlja uee od 57,15 %. Budui da je neosui-
vanost procentualno vie uzimana kao okolnost za primenu uslovnog
odlaganja krivinog gonjenja u pretkrivinom postupku nego za pri-
menu oportuniteta na glavnom pretresu, ne moe se rei da je javnim
tuiocima manje vana ova okolnost u pretkrivinom postupku nego
na glavnom pretresu, u kom je pravcu napred postavljeno pitanje. S
druge strane, ne bi se moglo rei ni da je ova okolnost jednako za-
stupljena kod oba vida oportuniteta, jer je procentualna razlika njene
uestalosti 12 %.
Grakon 37
0 100 200
uslovno odlaganje
krivinoggonjenja
primena oportuniteta na
glavnompretresu
90
16
130
28
ukupan broj predmeta
neosuivanost
Neosuivanost kao okolnost
za primenu oportuniteta
153
Priznanje krivinog dela navedeno je kao opravdanje uslovnog
odlaganja krivinog gonjenja u 71 predmetu, od ukupno 130, i to uvek
s nekim drugim okolnostima, to ini 54,61 %, dok je na glavnom pre-
tresu uzeto u obzir 11 predmeta, od ukupno 28, te je njegova zastuplje-
nost 39,28 %. Procentualna razlika uestalosti primene ove okolnosti
izmeu navedenih vidova oportuniteta nije zanemarljiva i iznosi 15
% u korist uslovnog odlaganja krivinog gonjenja. I ovi podaci, do-
bijeni empirijskim istraivanjem, potvruju da se priznanje krivinog
dela manje uzima u obzir na glavnom pretresu nego u pretkrivinom
postupku. Zbog toga to u postupku primene oportuniteta na glavnom
pretresu uestvuje i sud, mogao se oekivati sasvim suprotan zakljuak
jer priznanje krivinog dela sud uvek uzima kao olakavajuu okolnost
prilikom odmeravanja kazne. Zato je stanje takvo, rezultati istraiva-
nja su nedostatni da bi se dao odgovor na ovo pitanje.
0
20
40
60
80
100
120
140
uslovno odlaganje
krivinoggonjenja
primena
oportuniteta na
glavnompretresu
71
11
130
28
priznanje krivinogdela
ukupan broj predmeta
Grakon 38
Priznanje krivinog dela kao okolnost
za primenu oportuniteta
154
3. Nalaganje mera prilikom primene
oportuniteta na glavnom pretresu
Prema zakonskim odredbama, prilikom primene oportuniteta
na glavnom pretresu, primenjuju se iste mere kao kod uslovnog odla-
ganja krivinog gonjenja.
Iz podataka n avedenih u Grafkon 39, moe se videti da se
primena oportuniteta uslovljava izvrenjem samo etiri od ukupno
osam, predvienih u l. 236. st. 1. ZKP/01. Najee se optuenom na-
metala obaveza da plati odreeni novani iznos u korist humanitarne
organizacije, fonda ili javne ustanove. Od ukupno 33 sluaja prime-
ne oportuniteta na glavnom pretresu, ova mera naloena je u 46 %
sluajeva. Primena oportuniteta na glavnom pretresu u najmanjem
broju sluajeva uslovljena je nalaganjem obaveze optuenom da ispu-
ni dospele obaveze izdravanja. U ukupnom obimu oportuniteta na
glavnom pretresu zastupljena je sa 4 %.
Ovi podaci ujedno pokazuju razlike u primeni ovih mera kod
uslovnog odlaganja krivinog gonjenja, kod kojih se primenjuje se-
dam od ukupno osam zakonom propisanih. Kad se posmatra uesta-
lost samo onih mera koje se primenjuju na glavnom pretresu, moe
Grakon 39
36%
15%
46%
3%
da otkloni tetnu posledicu
nastalu izvrenjemkriv.
dela ili da naknadi
priinjenu tetu
da plaLl odredenl novcanl
lznos u korlsL humanlLarne
organlzacl[e, fonda lll
[avne usLanoveda ispuni
dospele obaveze
izdravanja
Naloene mere prilikom
uslovnog odlaganja optube
0-nema podataka
izdravanja
155
se rei da se priblino jednako primenjuju kod oba vida oportuniteta
(vidi Grafkon 40). Kao mere koje dominiraju prilikom uslovljava-
nja primene oportuniteta, kod oba vida postoje dve mere: a) plaa-
nje odreenog novanog iznosa u korist humanitarne organizacije
(u pretkrivinom postupku zastupljena je sa 65,1 % a, na glavnom
pretresu sa 45,5 %) i b) otklanjanje tetne posledice (u pretkrivinom
postupku zastupljena je sa 24,3 %, a na glavnom pretresu sa 15,2 %).
Empirijsko ist raivanje pokazuje da primena oportuniteta na
glavnom pretresu nije zaivela u pravosudnoj praksi i da je karakteri-
u i prate neloginosti u primeni. Ako se ovaj opti zakljuak povee
s kritikom da je zakonsko ureenje ovog oblika oportuniteta koncep-
cijski nekoherentno, nepotpuno i pogreno ureeno, sve to zajedno
podupire i opravdava njegovo ukidanje.
0% 10%20%30%40%50%60%70%
0nema podataka
1,2
1da otkloni tetnu posledicu nastalu
2-da plati odreeni novani iznos
3da obavi drutvenokorisni ili
4da ispuni dospele obaveze izdravanja
6da se podvrgne psihosocijalnoj
7da izvri obavezu ustanovljenu
0,4%
1,1%
24,3%
65,1%
1,5%
5,5%
1,8%
0,4%
36,4%
0,0%
15,2%
45,5%
0,0%
3,0%
0,0%
0,0%
oportunitet na glavnompretresu uslovno odlaganje gonjenja
Grakon 40
Poreenje mera kojima se uslovljava
primena oportuniteta
156
VI
USLOVI ODLAGANJA KRIVINOG GONJENJA
KAO MOGUI ELEMENT SPORAZUMA
O PRIZNANJU KRIVICE
Jedna od posebnih specifnosti koje je doneo proces reforme
srpskog krivinog procesnog zakonodavstva Srbije jeste i ozakonjenje
instituta sporazuma o priznavanju krivice. S obzirom na nesporan zna-
aj instituta sporazuma kao instrumenta efkasnosti krivinog postup-
ka po Zakonu o izmenama i dopunama ZKP iz 2009. godine,
53
dolazi, i
u srpskom krivinom procesnom zakonodavstvu, do ozakonjenja ovog
instituta kao jedne od dominantnih formi pojednostavljenog postu-
panja u krivinim stvarima uopte.
54
Re je o institutu ija se sutina
ogleda u prethodnom pregovaranju o priznavanju krivinog dela izme-
u tuioca i okrivljenog, te naknadnom prihvatanju ili neprihvatanju
od strane suda tako postignutog sporazuma izmeu tuioca i okriv-
ljenog. Ozakonjenje instituta sporazuma o priznanju krivinog dela u
ZKP Srbije rezultat je skoro jedinstvenog stava nae strune javnosti o
sporazumu kao veoma vanom i nadasve korisnom instrumentu pove-
anja efkasnosti borbe protiv kriminaliteta uopte
55
. Meutim, jo pre
ozakonjenja instituta (odmah po usvajanju ZKP iz 2006. godine ija je
jedna od osobenosti bila i ozakonjenje sporazuma
56
) kao i u kasnijem
procesu rada na reformi krivinog procesnog zakonodavstva Srbije, in-
stitut sporazuma o priznavanju krivice skupa, sa naelom oportuniteta
53
Sl. glasnik RS, br. 72/09
54
Nikoli, D, Sporazum o priznanju krivice, Beograd, 2009. god.
55
Zakljuci XLVII redovnog godinjeg savetovanja Srpskog udruenja za
krivinopravnu teoriju i praksu (Zlatibor, 26. septembra 2010. god. )
56
Bejatovi, S, Sporazum o priznanju krivice i druge pojednostavljene
forme postupanja u krivinom procesnom zakonodavstvu Srbije kao instrument
normativne efkasnosti krivinog postupka, Zbornik Pravni sistem Srbije i stan-
dardi Evropske unije i Saveta Evrope, Pravni fakultet Kragujevac, 2009. god, Knjiga
IV, str. 85-106.
157
krivinog gonjenja kod punoletnih uinilaca krivinih dela, bio je, a i
dalje je predmet intenzivnih rasprava nae strune javnosti.
57
Skoro da
nije bilo nijedne strune rasprave posveene procesu reforme krivinog
procesnog zakonodavstva Srbije a da u centru njenog fokusa nisu bila i
pitanja vezana za ovaj institut. Meutim, skoro da nijedna od njih nije
dovodila pod znak pitanja njegovu kriminalno-politiku opravdanost.
Naprotiv. Rasprave su voene i vode se u pravcu iznalaenja reenja za
njegovo normiranje i primenu u skladu s kriminalno-politikim razlo-
zima koji su doveli do njegovog ozakonjenja u krivinom procesnom
zakonodavstvu uopte, pa i kod nas.
58
Meu najdiskutabilnijim pita-
njima kada je re o ovom institutu jesu pitanja koja se tiu obima nje-
gove primene (da li za sva krivina dela dozvoliti mogunost njegove
primene ili ne?); uslova zakljuenja sporazuma; vrste i iznosa krivine
sankcije u usaglaenom sporazumu; zatite prava oteenog lica.
59
S
obzirom na njihovu aktuelnost i razliku u strunom pristupu, njihova
normativna razrada je, u nemalom, razliita u jo uvek vaeem ZKP
i novousvojenom ZKP iz 2011. godine. Posmatrano sa aspekta teme
ovog rada, osnovne karakteristike instituta sporazuma o priznavanju
krivice, prema jo uvek vaeem ZKP-u, ogledaju se u sledeem:
Prvo, mogunost zakljuenja sporazuma postoji za jedno ili vie
krivinih dela u sticaju s propisanom kaznom zatvora do 12 godina.
Drugo, jedan od sasvim opravdanih elemenata teksta sporazuma
moe da bude i obavezivanje okrivljenog da ispuni jednu ili vie obave-
za pod kojima, u smislu l. 236. Zakonika, javni tuilac moe da kori-
sti naelo oportuniteta krivinog gonjenja putem njegovog odlaganja.
Re je o sledeim obavezama okrivljenog: da otkloni tetnu posledicu
57
Vidi asopis Revija za kriminologiju i krivino pravo, br. 2/2006 (u celosti
posveen problematici ovog zakonskog projekta).
58
Vidi: Nikoli, D, Sporazum o priznanju krivice, Beograd, 2009. god; Beja-
tovi, S, Sporazum o priznanju krivice i druge pojednostavljene forme postupanja
u krivinom procesnom zakonodavstvu Srbije kao instrument normativne efkas-
nosti krivinog postupka, Zbornik Pravni sistem Srbije i standardi Evropske unije i
Saveta Evrope, Pravni fakultet Kragujevac, 2009. god, Knjiga IV, str. 85-106
59
Bejatovi, S., Sporazum o priznanju krivice i druge pojednostavljene
forme postupanja u krivinom procesnom zakonodavstvu Srbije kao instrument
normativne efkasnosti krivinog postupka, Zbornik Pravni sistem Srbije i stan-
dardi Evropske unije i Saveta Evrope, Pravni fakultet Kragujevac, 2009. god, Knjiga
IV, str. 85-106
158
nastalu izvrenjem krivinog dela ili da naknadi priinjenu tetu; da
plati odreeni novani iznos u korist humanitarne organizacije, fonda
ili javne ustanove; da obavi odreeni drutveno korisni ili humanitarni
rad; da ispuni dospele obaveze izdravanja; da se podvrgne odvikava-
nju od alkohola ili opojnih droga; da se podvrgne psihosocijalnoj te-
rapiji; da izvri obavezu ustanovljenu pravnosnanom odlukom suda,
odnosno potuje ogranienje utvreno pravnosnanom sudskom od-
lukom; da poloi vozaki ispit, obavi dodatnu vozaku obuku ili zavr-
i drugi odgovarajui kurs. Predlog za ovaj element sporazuma moe
da potekne kako od okrivljenog i njegovog branioca tako i od javnog
tuioca. O usvajanju predloga teksta sporazuma iji je i ovo jedan od
elemenata, kao i uopte, odluuje sud na roitu kome prisustvuje jav-
ni tuilac, okrivljeni i branilac, s tim da se o tome obavetava oteeni
i njegov punomonik. I pored toga to to nije izriito navedeno u Za-
koniku, prilikom odluivanja o ovom elementu sporazuma posebna
panja se mora posvetiti stavu oteenog u vezi sa istim, i to u onim
sluajevima kada se konkretna obaveza tie njega. Ovo proizlazi iz
odredbe l. 282v st. 8. ta. 5. Zakonika, kojom je propisano da e sud
usvojiti sporazum o priznanju krivice ako, pored ostalog, utvrdi da
sporazumom o priznavanju krivice nisu povreena prava oteenog ili
da on nije protivan razlozima pravinosti. Pored ovog, zakonodavac
postavlja jo jedan uslov za prihvatanje ovog elementa sporazuma. To
je da je okrivljeni, s obzirom na prirodu obaveze u mogunosti da
je ispuni do podnoenja sporazuma o priznanju krivice sudu, odno-
sno da do podnoenja sporazuma zapone sa ispunjavanjem obave-
za
60
. Dalje, u prilog ispravnosti stava prema ulozi oteenog po ovom
elementu sporazuma govori i odredba l. 282g st. 2. Zakonika, prema
kojoj protiv reenja suda o usvajanju sporazuma o priznanju krivice
albu mogu izjaviti oteeni i njegov punomonik. U vezi sa ovakvim
reenjem Zakonika mora se postaviti pitanje: koje su posledice neis-
punjavanja ovako preuzetih obaveza okrivljenog? Ovako postavljeno
pitanje rezultat je stava zakonodavca da je za prihvatanje teksta spora-
zuma od strane suda dovoljno da okrivljeni do podnoenja sporazuma
o priznanju krivice zapone sa ispunjavanjem obaveze ili obaveza. Ako
se ovome doda i injenica da u sporazumu o priznavanju krivice, iji je
60
l. 282bst. 4. ZKP
159
sastavni deo i ovaj element, ne mora da bude preciziran ni krajnji rok
izvrenja preuzete obaveze to je inae obaveza u sluaju odlaganja
krivinog gonjenja kao vida oportuniteta
61
onda postavljeno pitanje
jo vie dobija na aktuelnosti.
Ako se navedeno pitanje posmatra sa aspekta novog ZKP, onda
se moe zakljuiti sledee: i u novom zakoniku o krivinom postupku
ovaj institut, sasvim opravdano, jeste zadran. Meutim, u njegovoj
normativnoj razradi, stav je autora rada, nije se dovoljno vodilo rau-
na o stavovima strune javnosti u vezi sa istim i reenjima prisutnim
u kompetentnom komparativnom krivinom procesnom zakono-
davstvu. U novousvojenom zakoniku zadran je ovaj institut, ali ne
samo sa izmenjenim nazivom, ve i izmenjenom sadrinom njegove
normativne razrade u odnosu na reenja prisutna u jo uvek vae-
em ZKP,
62
i to po krucijalnim pitanjima njegovog obeleja. Novine
se ogledaju u sledeem:
Prvo, promenjen je njegov naziv. Umesto naziva Sporazum
o priznanju krivice uzet je naziv Sporazum o priznanju krivinog
dela. Ovakvo reenje je ispravnije i u skladu je s koncepcijom pojma
krivinog dela iz l. 14. st. 1. KZ RS, prema kojoj je krivica sastavni,
bitan elemenat krivinog dela.
Drugo, umesto normativno ograniene mogunosti primene
instituta, predviena je mogunost primene sporazuma kod svih, pa i
najteih krivinih dela.
Tree, odsustvo propisivanja minimuma krivine sankcije koja
se moe predloiti u ponuenom tekstu sporazuma o priznanju kri-
vinog dela. Umesto toga, propisano je samo da je kazna ili druga
krivina sankcija, odnosno druga mera u pogledu koje su javni tuilac
i okrivljeni zakljuili sporazum, predloena u skladu s krivinim ili
drugim zakonom (l. 317. st. 1 ta. 4. novog ZKP).
etvrto, odluka o sporazumu o priznanju krivinog dela dono-
si se na roitu na koje se pozivaju javni tuilac, okrivljeni i njegov
branilac. Za razliku od jo uvek vaeeg ZKP, o roitu na kojem se
odluuje o sporazumu oteeni se i ne obavetava.
61
Shodno l. 236. st. 3. ZKP Osumnjieni je duan da prihvaenu obavezu
izvri u roku koji ne moe biti dui od est meseci.
62
Uporedi odredbe l. 282a-282d. vaeeg ZKP i odredbe l. 313-319. no-
vog ZKP.
160
Peto, jedan od moguih elemenata sporazuma o priznavanju
krivinog dela i po novom ZKP je, sasvim opravdano, i izjava okriv-
ljenog o prihvatanju obaveza pod kojima moe da doe do odlaganja
krivinog gonjenja od strane javnog tuioca, pod uslovom da priroda
obaveze omoguava da se zapone s njenim izvrenjem pre podnoe-
nja sporazuma sudu. Pored ovog, kada je re o ovom moguem ele-
mentu sporazuma o priznavanju krivinog dela u novom ZKP, njega
karakterie kako modifkacija obaveza tako i odsustvo bilo kakvog uti-
caja oteenog na odluivanje suda o ovom elementu i pregovaranje
stranaka o istom. Naime, broj moguih obaveza je smanjen,
63
a sadr-
aj jedne obaveze je promenjen.
64
Dalje, ukinuta je mogunost poja-
ve oteenog kao titulara prava na izjavljivanje albe protiv presude o
prihvatanju sporazuma o priznavanju krivinog dela
65
. Ne uputajui
se u prikaz drugih odredaba Zakonika o sporazumu koje se prema sta-
vu autora u nemalom broju sluajeva mogu, sasvim opravdano, stavi-
ti pod znak pitanja, posebno emo istai, kada je re o predmetnom
elementu sporazuma, neadekvatnost zatite prava oteenog lica u
postupku pregovaranja o sporazumu o priznanju krivinog dela. Iole
detaljnija analiza poloaja ovog subjekta u postupku sporazumevanja o
priznanju krivinog dela govori da je ovim zakonskim tekstom njegov
poloaj ak i pogoran u odnosu na jo uvek vaei ZKP. Na primer,
jo jednom istiemo sledee. Prvo, o roitu na kojem se odluuje o
sporazumu o priznanju krivinog dela oteeni se ak i ne obavetava.
Drugo, oteeni nije subjekt prava na izjavljivanje albe protiv odluke
suda o sporazumu. Jednom reju, Zakonik ne daje instrumente putem
kojih oteeno lice moe uspeno da brani svoje interese u postupku
sporazumevanja o priznanju krivinog dela. Ako se ovome doda i ta-
koe nesporna injenica da su i ovde ostala nereena prethodno ana-
lizirana pitanja ovog elementa sporazuma kao i u jo uvek vaeem
Zakoniku, onda problem postaje jo ozbiljniji. No i pored svega toga,
ni ovaj elemenat sporazuma, kao ni sporazum kao celina, ni u kom
63
Brisana je jo uvek mogua obaveza osumnjienog da poloi vozaki
ispit, obavi dodatnu vozaku obuku ili zavri drugi odgovarajui kurs.
64
Umesto obaveze da se podvrgne psihosocijalnoj terapiji predviena je
kao mogua obaveza podvrgavanja psihosocijalnom tretmanu radi otklanjanja
uzroka nasilnikog ponaanja.
65
Vidi l. 319. novog ZKP
161
sluaju se ne sme stavljati pod znak pitanja. Naprotiv. Treba preduzeti
mere za njegovu primenu u skladu s njegovom sutinom i kriminalno-
politikim razlozima koji su doveli do njegovog ozakonjenja uopte.
Treba teiti da sporazum o priznavanju krivinog dela, zajedno s na-
elom oportuniteta krivinog gonjenja, budu i, praktino posmatrano,
vaniji elementi efkasnosti borbe protiv kriminaliteta i kod nas, to jo
uvek, i pored znaajnog napretka, nije sluaj.
Na kraju u vezi sa zakonskom mogunosti zakljuenja sporazu-
ma o priznanju krivice pod uslovom ispunjenja zapoinjanja ispu-
njenja jedne ili vie navedenih obaveza, panju zasluuje i injenica
njene praktine realizacije. Kao to je to vidljivo iz Tabele br. 6, u celo-
kupnom posmatranom periodu na prostoru 8 analiziranih tuilatava
nije zabeleen nijedan sluaj uslovljavanja zakljuenja sporazuma o
priznanju krivice ovim uslovima. tavie, u 377 analiziranih predme-
ta zakljuenog sporazuma samo u jednom je navedeno da nijedan
od moguih uslova nije bio elemenat zakljuenja sporazuma. Razlog
ovome treba traiti pre svega u injenici da je ovakva mogunost no-
vina u naem krivinom procesnom zakonodavstvu. Imajui u vidu
iznesene razloge koji govore u prilog njene opravdanosti, treba oeki-
vati njenu adekvatnu primenu u vremenu pred nama.
Tabela 38
Obaveze uinioca po sporazumu o priznanju krivice (l. 282b st. 4. ZKP)
Da li se uinilac
obavezao
sporazumom o
priznanju krivice?
bg jg kr pa pi so va vr
s
v
e
g
a
0-nema podataka 50 27 50 50 50 49 50 50 376
1-nije obavezan 1 1
svega 50 27 50 50 50 50 50 50 377
162
VII
ZAKLJUNA RAZMATRANJA
Projekat sadri detaljnu analizu odredbi lana 236. i 237. vae-
eg zakonika o krivinom postupku
66
i lana 283. i 284. novog zako-
nika o krivinom postupku
67
, kao i analizu statistikih podataka do-
bijenih na osnovu empirijskog istraivanja. Pored kritikog osvrta na
zakonske propise i ocene primene naela oportuniteta u pravosudnoj
praksi, autori su izneli svoje primedbe i sugestije na osnovu kojih se
mogu izvesti sledei zakljuci:

1. Odsustvo koncepcije naela oportuniteta u Zakoniku. Uvo-
enjem odredbi lana 236. i 237. u Zakonik o krivinom postupku iz
2002. godine zakonodavac je zadovoljio samo formu propisivanjem
uslova za primenu naela oportuniteta, a da pri tom nije sutinski
osmislio pravnu prirodu naela oportuniteta, niti je opredelio ciljeve
ovog naela. Miljenja smo da je zakonodavac morao jasno defnisa-
ti diskreciono ovlaenje javnog tuioca u vrenju funkcije krivinog
gonjenja u skladu s Preporukom br. R (87) 18 Saveta ministara u vezi s
pojednostavljenjem krivinog pravosua od 17. 9. 1987. godine i Pre-
porukom Rec. (2000) 19 o ulozi javnog tuioca u krivino pravnom
sistemu od 6. 10. 2000. godine. Javni tuilac pri vrenju ovog ovla-
enja treba da se, u skladu s vaeim zakonikom, rukovodi naelom
jednakosti svih graana pred zakonom i individualizacijom krivice,
a posebno teinom, prirodom, okolnostima i posledicama krivinog
dela, linou uinioca, verovatnom odnosno izvesnom presudom
suda, efektima mera na uinioca i poloajem oteenog/rtve.
66
Slubeni glasnik RS, br. 72/09 od 3. 9. 2009. godine
67
Slubeni glasnik RS, br. 101/11 od 30. 12. 2011. godine
163
2. Nepotpuna i neprecizna zakonska regulativa naela opor-
tuniteta. Ovo je direktna posledica odsustva koncepcije naela opor-
tuniteta u naem zakonodavstvu. Dosadanje izmene i dopune Zako-
nika o krivinom postupku ne samo da nisu otklonile sutinske nedo-
statke na koje je ukazala struna javnost, ve je, naprotiv, svaka nova
izmena i dopuna bila nedosledna u odnosu na prethodnu. Pravno-
tehniki, zakonodavac je odredbu lana 236. i 237. predvideo u Glavi
XVIII Zakonika o krivinom postupku pod nazivom Krivina prijava
i ovlaenje organa pretkrivinog postupka, i time ovako znaajno
naelo jednostavno sveo na ovlaenje javnog tuioca u postupanju
s krivinom prijavom. Novi zakonik o krivinom postupku ide korak
nazad i jo vie umanjuje znaaj naela oportuniteta tako to vaei
lan 237. izostavlja kao samostalan i predvia ga kao stav 3. lana 284,
koji regulie Odbacivanje krivine prijave, dok lan 236. propisuje kao
Odlaganje krivinog gonjenja u lanu 283, i to, po obiaju, nedosled-
no prethodnom zakonskom reenju.
3. Pitanje meritornosti odluke javnog tuioca kod primene
naela oportuniteta i dvostepenosti postupka. Uskraivanjem prava
oteenom da u smislu odredbe lana 61. st. 2.(l. 51. st. 2.) ZKP-a
preduzme krivino gonjenje protiv uinioca onemoguena je sudska
kontrola odluke javnog tuioca. S obzirom na znaaj odluke o primeni
naela oportuniteta i injenice da oteeni nema pravo da preduzme
krivino gonjenje, miljenja smo da je opravdano da se uvede neki vid
kontrole, to jest preispitivanja odluke javnog tuioca o nepokretanju
krivinog postupka. Pri tom mislimo na uslovljeno odlaganje krivi-
nog gonjenja uinioca za krivina dela za koja je propisana novana
kazna ili kazna zatvora do tri godine iz l. 236. st. 1. ZKP-a, kao i u slu-
aju primene lana 237. ZKP-a, s obzirom na to da je odluka koju jav-
ni tuilac donese u takvim sluajevima konana i ne postoji nijedan
oblik institucionalne kontrole ispravnosti takve odluke. U ostalim slu-
ajevima primene lana 236. ZKP-a zakonodavac je predvideo oblik
sudske kontrole tako to je propisao odobrenje vea iz lana 24. stav 6.
ZKP-a (st. 2, 5 i 7), odnosno saglasnost suda pred kojim se vodi glavni
pretres (st. 6). Naime, mogua su dva oblika kontrole: unutranja, za-
snovana na hijerarhijskoj strukturi javnotuilakih organa, i spoljna,
164
to jest sudska, koja moe biti prethodna ili naknadna, a na zakono-
davcu je da se, na osnovu dosadanje pravosudne prakse i ukazivanja
strune javnosti, opredeli za adekvatno i pravilno zakonsko reenje.
4. Odsustvo smernica ili kriterijuma. Miljenja smo da pored
navedenih primedbi na zakonsko reenje kljuni problem u primeni
naela oportuniteta predstavlja i nedostatak kriterijuma koji bi olaka-
li i usmerili rad javnih tuilatava. Diskreciono pravo javnog tuioca u
oceni celishodnosti krivinog gonjenja nuno podrazumeva izvesnu
slobodu u odluivanju koja se ne sme poistovetiti sa samovoljom. Da
bi se to izbeglo i onemoguila eventualna zloupotreba u postupanju
javnog tuioca, potrebno je utvrditi kriterijume pomou kojih se od-
luka javnog tuioca formira i tako izbei stvaranje nejednakih merila
pri oceni opravdanosti primene naela oportuniteta. Stoga tuilaka
sloboda odluivanja treba da se obavlja na nain koji je objektivan, fer,
transparentan i konzistentan kako bi se obezbedilo poverenje javnosti
u krivino pravosue. Meutim, diskreciono ovlaenje javnog tui-
oca, pored slobode odluivanja, nosi i veliku odgovornost u postu-
panju, zbog ega je potrebno obezbediti adekvatne uslove kadrovske,
organizacione i tehnike prirode, a pre svega samostalnost i funkcio-
nalnu nezavisnost u postupanju.
5. Postupanje javnog tuioca prilikom primene naela opor-
tuniteta. Kao to smo naveli, zakonodavac predvia samo uslove za
primenu naela oportuniteta u lanu 236. i 237. ZKP-a i mere koje se
nalau uiniocu u lanu 236. ZKP-a, a da pri tom ne regulie formu,
sadrinu i pravne posledice akata koje javni tuilac donosi prilikom
primene naela oportuniteta, kao to su poziv, izjava uinioca krivi-
nog dela i oteenog, reenje odnosno naredba o odlaganju krivinog
gonjenja, odluka o daljem krivinom gonjenju u sluaju neispunjenja
mere i slino. Takoe, zakonodavac ne regulie konkretne radnje koje
javni tuilac preduzima u postupku primene naela oportuniteta, pra-
vila razgovora sa uiniocem odnosno oteenim, obavezu predoava-
nja pravnih posledica primene naela oportuniteta, vrenje nadzora
nad izvrenjem, postupanje javnog tuioca u sluaju primene oportu-
niteta na glavnom pretresu i slino. Izmenama i dopunama Zakonika
165
o krivinom postupku kojima bi se otklonili navedeni propusti, zako-
nodavac bi doprineo kvalitetnijoj i iroj primeni naela oportuniteta
u javnotuilakoj praksi.
6. Neujednaena praksa pravosua. Nepotpuna i neprecizna
pravna regulativa dovela je do razliite primene ovog naela i neu-
jednaenog postupanja u praksi, to za posledicu ima nejednakost
graana pred zakonom i gubitak poverenja u pravosudni sistem. U
prilog tome govori i injenica da se u praksi najee primenjuje lan
236. st. 1. ta. 2. Zakonika o krivinom postupku na osnovu kojeg se
uiniocu nalae da uplati novac u humanitarne svrhe, to je dovelo do
stvaranja predrasuda u javnosti da je naelo oportuniteta privilegi-
ja bogatih. Neujednaenu praksu javnih tuilaca mogue je otkloniti
donoenjem smernica, odnosno utvrivanjem kriterijuma za jednoo-
brazno postupanje javnih tuilaca ne dirajui u sutinu diskrecionog
prava javnog tuioca.
7. Pravna priroda mera iz lana 236. Zakonika o krivinom
postupku. Formalnopravno, mere predviene u lanu 236. st. 1. ZKP-
a nemaju karakter krivine sankcije, ali se njihovom primenom su-
tinski ostvaruje svrha krivinih sankcija u smislu odredbe lana 4.
Krivinog zakonika. Naime, propisivanjem i nalaganjem navedenih
mera takoe se utie na suzbijanje dela kojima se povreuju ili ugro-
avaju vrednosti zatiene krivinim zakonodavstvom. U prilog tome
govori i injenica da pojedine mere, kao to su naknada priinjene
tete i uplata novanog iznosa u korist humanitarne organizacije, fon-
da ili javne ustanove, kao i obavljanje drutveno korisnog rada ima-
ju slinosti s novanom kaznom i kaznom Rad u javnom interesu iz l.
52. KZ, dok mere podvrgavanja odvikavanju od alkohola ili opojnih
droga i psihosocijalnoj terapiji imaju slinosti s merama bezbednosti
medicinskog karaktera, kao to su Obavezno leenje narkomana iz
l. 83. KZ, Obavezno leenje alkoholiara iz l. 84. KZ i Obavezno
psihijatrijsko leenje na slobodi iz l. 82. KZ. Uinilac naloenu meru
neretko doivljava kao sankciju i osudu za uinjeno krivino delo, za
razliku od oteenog, koji neopravdano naloenu meru shvata kao
privilegiju uinioca. Kako se navedenim merama, poput izreenih
166
krivinih sankcija, izraava drutvena osuda za krivino delo, jaa
moral i uvruje obaveza potovanja zakona, smatramo da se me-
rama iz l. 236. st. 1. ZKP-a ostvaruje i svrha kanjavanja propisana
odredbom l. 42. KZ u smislu specijalne i generalne prevencije. Od
znaaja za primenu ovih mera jeste odredba lana 283 novog zakoni-
ka o krivinom postupku, koja ureuje nain kontrole izvrenja na-
loenih obaveza tako to predvia da nadzor nad izvrenjem obaveza
obavlja poverenik iz organa uprave nadlenog za poslove izvrenja
krivinih sankcija, u skladu s propisom koji donosi ministar nadlean
za poslove pravosua.

8. Neregulisan poloaj oteenog. Za razliku od saglasnosti
uinioca, koja je uvek potrebna za primenu lana 236. ZKP-a, prista-
nak oteenog trai se samo za izvrenje mera iz stava st. 1. ta. 2 i 3.
ovog lana. S tim u vezi, ukazujemo na nepreciznost zakonskog teksta
jer zakonodavac trai pristanak oteenog za izvrenje ve odreene
obaveze iako bi bilo logino da se pristanak oteenog kao opti uslov
za primenu ove odredbe trai upravo prilikom odreivanja pojedine
obaveze, a ne prilikom njenog izvrenja. Nasuprot zakonskim reenji-
ma pojedinih zemalja koja predviaju saglasnost oteenog kao opti
uslov za primenu naela oportuniteta u skladu s konceptom restora-
tivne pravde, novi zakonik o krivinom postupku potpuno neoprav-
dano i nejasno izostavlja pristanak oteenog kao uslov za primenu
instituta odlaganja krivinog gonjenja. Miljenja smo, iako to Zako-
nom nije propisano, da je javni tuilac duan da oteenog upozori da
u sluaju pristanka na primenu mere gubi pravo da preduzme krivi-
no gonjenje kao supsidijarni tuilac, kao i da imovinskopravni zahtev
moe ostvariti u parninom postupku.
9. Opravdanost naela oportuniteta. Brojne primedbe na koje
smo ukazali nijednog trenutka nisu dovele u pitanje kriminalno-poli-
tiku opravdanost naela oportuniteta.
Naime, miljenja smo da problem nije samo u (ne)kvalitetu za-
konskih propisa, ve da veliku odgovornost za nedovoljnu primenu
167
naela oportuniteta snose upravo javni tuioci. U prilog tome govore
i statistiki podaci da su pojedina javna tuilatva pokazala da se i
pored svih nedostataka i nepreciznosti zakonskog teksta na koje smo
ukazali, oportunitet moe veoma uspeno primenjivati. Osim izmena
zakonske regulative, iroj primeni naela oportuniteta moe dopri-
neti pre svega menjanje svesti kako pravosudnih organa tako i ire
javnosti, to podrazumeva edukaciju strunih kadrova i upoznavanje
graana o smislu, znaaju i prednostima naela oportuniteta i drugih
novih instituta u krivinom procesnom zakonodavstvu. Javni tuioci
treba da pokau posebnu otvorenost ka novim idejama, da se struno
usavravaju, a onda svojim linim stavom doprinesu razvoju te iroj i
kvalitetnijoj primeni naela oportuniteta.
168
VIII
ANEX I
PRIMENA NAELA OPORTUNITETA
I IZAZOVI U NJEGOVOJ PRIMENI


I S T R A I V A N J E
za period od 1.01.2008.god. do 31.12.2010
Istraiva: _________________
Datum ____________________
Mesto _____________________
U P I T N I K
1. Osnovno / Vie javno tuilatvo ______________________
2. Broj predmeta (tuilatva i suda zavisno od faze postupka)
_________________________________________________
PODACI O OSUMNJIENOM/OKRIVLJENOM
3. Pol
(1) muki
(2) enski
169
4. Starost
(1) od 18 do 21 godine
(2) od 21 do 30 godina
(3) od 31 do 40 godina
(4) od 41 do 50 godina
(5) preko 50 godina
5. Obrazovanje
(1) bez obrazovanja
(2) nepotpuna osnovna kola
(3) osnovna kola
(4) srednja kola ili gimnazija
(5) via kola ili fakultet
(6) magistratura ili doktorat
6. Zanimanje
(1) nezaposlen
(2) uenik iIi student
(3) radnik
(4) slubenik
(5) zemljoradnik
(6) privatni preduzetnik
(7) ostali
7. Imovno stanje uinioca
(1) nema podataka
(2) veoma loe
(3) slabo
(4) srednje
(5) dobro
(6) veoma dobro
170
8. Brano stanje
(1) ivi u braku
(2) ne ivi u braku
alternativa:
(1) oenjen/udata
(2) razveden/a
(3) udovac/ica
(4) vanbrana zajednica
9. Broj maloletne dece
(1) nema dece
(2) jedno dete
(3) dvoje iIi vie
10. Da li je osuivan za krivina dela?
(1) nije osuivan
(2) jeste osuivan (navesti koja krivina dela) _______________
11. Da li je prekrajno kanjavan?
(1) nije kanjavan
(2) jeste kanjavan (navesti za koje prekraje) ______________
12. Da li je prema osumnjienom ve primenjivan
oportunitet (l. 236 ili 237. ZKP) prema podacima iz
evidencije Republikog javnog tuilatva ?
(1) nije primenjivan
(2) jeste primenjivan (navesti za koja krivina dela)
_____________________________________________
171
PODACI O UINJENOM KRIVINOM DELU
13. Naziv i lan uinjenog krivinog dela:
(napomena - da li navesti pravnu kvalifkaciju
krivinog dela iz krivine prijave ili kvalifkaciju
koju odredi tuilac)
__________________________________________________
14. Stadijum izvrenja krivinog dela:
(1) u pokuaju
(2) svreno delo
15. Da Ii postoji sticaj?
(1) ne
(2) dva dela u sticaju
(3) vie dela u sticaju
16. Da Ii je delo uinjeno u sauesnitvu?
(1) nema sauesnika
(2) u pitanju je izvrilac, ali je imao sauesnike
a. imao je jednog sauesnika
b. imao je dva ili vie sauesnika
17. Oblik sauesnitva
(1) saizvrilatvo
(2) podstrekavanje
(3) pomaganje
172
PODACI 0 PRETKRIVINOM POSTUPKU
18. Koliko je vremena proteklo od uinjenog krivinog
dela do podnoenja krivine prijave?
(1) do sedam dana
(2) do mesec dana
(3) preko jednog meseca
(4) preko tri meseca
(5) preko est meseci
(6) preko godinu dana
19. Odluka javnog tuioca po krivinoj prijavi
(1) odbaena krivina prijava
(2) primenjen oportunitet gonjenja
a. uslovno odlaganje krivinog gonjenja (l. 236)
b. odbacivanje krivine prijave iz razloga pravinosti
(l. 237)
(3) zahtevano pokretanje krivinog postupka
a. podnesen zahtev za sprovoenje istrage
b. podnesen optuzni predlog
c. podignuta optunica
20. Predlog za primenu oportuniteta je dao:
(3) javni tuilac
(4) osumnjieni ili njegov branilac
21. Naloena mera kod uslovnog odlaganja
krivinog gonjenja (l. 236)
(1) da ot klo ni tet nu po sle di cu nastalu izvrenjem krivinog
dela ili da na kna di pri i nje nu te tu,
(2) da pla ti od re e ni nov a ni iz nos u korist hu ma ni tar ne
organizacije, fon da ili jav ne usta no ve,
173
(3) da oba vi dru tve no-ko ri sni ili hu ma ni tar ni rad,
(4) da is pu ni do spe le oba ve ze iz dr a va nja,
(5) da se pod vrg ne od vi ka va nju od al ko ho la ili opoj nih dro ga, i
(6) da se pod vrg ne psi ho so ci jal noj te ra pi ji.
(7) da izvri obavezu ustanovljenu pravosnanom odlukom
suda, odnosno potuje ogranienje utvrdjeno pravnosnanom
sudskom odlukom.
(8) da poloi vozaki ispit, obavi dodatnu vozaku obuku ili
zavri drugi odogovarajui kurs.
22. Uplaceni novcani iznos u korist humanitarne
organizazije, fonda ili javne ustanove:
(1) od 1.000 do 10.000 din.
(2) od 10.000 do 50.000 din.
(3) od 50.000 do 100.000 din.
(4) 100.000 din.i vise
23. Naziv humanitarne organizacije, fonda ili
javne ustanove kojoj je novani iznos uplaen
____________________________
24. Obavljen drutveno-korisni ili humanitarni rad
(1) broj asova obavljenog rada
(2) naziv ustanove, institucije ili organizacije gde je obavljen rad
25. Vreme ispunjenja mere
(1) do jednog meseca
(2) od 1 do 3 meseca
(3) od 3 do 6 meseci

174
26. Osumnjieni je izvrio naloenu meru u roku
(l. 236. st. 3)
(1) nije izvrio
(2) izvrio u roku odbaena krivina prijava
(3) delimino izvrio u roku (napomena navesti odluku
tuioca)
27. Saglasnost oteenog na uslovno odlaganje
krivinog gonjenja (l. 236. st. 1. ta. 2. i 3)
(1) oteeni nije dao saglasnost
(2) oteeni dao saglasnost
28. Javni tuilac je zatraio da vee iz lana 24. stav 6 ZKP.
svojim reenjem odobri izvrenje obaveza iz stava 1. taka 2
i 3 lana 236 ZKP jer je ocenio da oteeni kome je u pot-
punosti naknaena nainjena teta, iz oigledno neoprav-
danog razloga ne pristaje da osumnjieni izvri naloene
obaveze. (lan 236 stav 5)
(1) nije zatrao
(2) jeste zatrazio
29. Primena naela oportuniteta kod krivinog dela
neovlaeno dranje opojnih droga iz lana 246 a
stav 1 KZ (shodno uputstvu RJT )
(1) prema neosuivanom licu
(2) prema osuenom licu
175
PODACI O GLAVNOM PRETRESU
30. Javni tuilac je, uz saglasnost suda pred kojim se vodi glavni
pretres, do zavrsetka glavnog pretresa odustao od krivinog
gonjenja, ako je osumnjieni / okrivljeni ispunio jednu ili
vie mera ( lan 236 stav 6 ZKP)
(1) nije odustao
(2) jeste odustao (navesti koje mere je osumnjieni ispunio )
(3) oteeni nije dao saglasnost u sluaju mera iz stava 1
taka 2 i 3 clana 236 ZKP
(4) oteeni dao saglasnost u sluaju mera iz stava 1 taka 2 i 3
ovoga lana
(5) sud nije dao saglasnost
(6) sud dao saglasnost
31. Javni tuilac je odustao od krivinog gonjenja uz
odobrenje vea iz lana 24 stav 6 ZKP u smislu
odredbe lana 236 stav 7 ZKP
(1) jeste odustao
(2) nije odustao
(3) vee nije odobrilo
(4) vee odobrilo
32. Javni tuilac je ispitao postojanje mogunosti za
odlaganje krivinog gonjenja u smislu odredbe lana
236 stav 9 ZKP i o tome sastavio slubenu beleku
(1) jeste sastavio
(2) nije sastavio
176
33. Okolnosti koje je javni tuilac cenio kod
primene naela oportuniteta

(1) vrstu i teinu uinjenog krivinog dela
(2) line i porodine prilike osumnjienog
(3) dranje okrivljenog posle izvrenog krivinog dela
(4) osuivanost osumnjienog
(5) priznanje krivinog dela
(6) ostalo
PRIMENA LANA 237 ZKP
34. Javni tuilac je odbacio krivinu prijavu ako je
osumnjieni usled stvarnog kajanja:
(1) spreio nastupanje tete
(2) tetu u potpunosti ve nadoknadio

PRIMENA MERA IZ LANA 236 STAV 1 ZKP KOD
SPORAZUMA O PRIZNANJU KRIVICE
35. Okrivljeni je sporazumom o priznanju krivice obavezan na
ispunjenje mera iz lana 236 stav 1 ZKP (lan 282b stav 4)

(1) nije obavezan
(2) jeste obavezan (navesti koje mere)
______________________________
36. Naelo oportuniteta nije primenjeno i pored postignutog
dogovora u smislu odredbe lana 236 ZKP
(1) zbog odustanka osumnjienog u vezi izvrenja
naloene mere
(2) zbog odustanka osteenog u vezi date saglasnosti
177
37. Pregovore o primeni naela oportuniteta
zamenik javnog tuioca vodi
(1) u prostorijama javnog tuzilastva da ne
(2) istovremeno sa osumnjicenim i ostecenim da ne
38. Odluku o primeni naela oportuniteta
zamenik javnog tuioca donosi
(1) uz saglasnost javnog tuioca
(2) uz saglasnost javnog tuioca za odreena krivina dela
(3) bez saglasnosti javnog tuioca
39. Primedba oteenog lica na postupanje javnog tuioca
(suda) u primeni naela oportuniteta

(1) nema primedbi
(2) ima primedbi (navesti koje)
_____________________________
PRIMENA NAELA
OPORTUNITETA U PRAKSI
izazovi i preporuke
prof. dr Stanko Bejatovi, prof. dr Vojislav uri,
prof. dr Milan kuli, dr Goran Ili, mr Jasmina Kiurski,
mr Marina Mati, Radovan Lazi, Svetlana Nenadi,
Verica Trnini
P
R
I
M
E
N
A

N
A

E
L
A

O
P
O
R
T
U
N
I
T
E
T
A

U

P
R
A
K
S
I



i
z
a
z
o
v
i

i

p
r
e
p
o
r
u
k
e
CMYK