Miljenko Smoje

Miljenko Smoje
Kronika o naem Malom mistu

DALMATINSKA BIBLIOTEKA
Miljenko Smoje IZABRANA
DJELA
Miljenko Smoje
KRONIKA O NAEM
MALOM MISTU
Za nakladnika
Lidija are
Urednik Marin
Kuzmi
Nakladnik
MARJAN TISAK d.o.o.
Tisak
SLOBODNA DALMACIJA
Dizajn naslovnice i ilustracije
Nika Kuzmi
Miljenko Smoje
Kronika o
naem
Malom mistu
copyright Marjan tisak d.o.o. 2004.
Marjan tisak u cijelosti odgovara i
pridrava sva autorska prava
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Sveuilina knjinica u Splitu
UDK821.163.42'282-31
SMOJE Miljenko
Kronika o naem Malom mistu / Miljenko
Smoje. - Split : Marjan tisak, 2004. - 293 str. :
ilustr. ; 21 cm. - (Odabrana djela Miljenka Smoje)
(Dalmatinska biblioteka ; 4)
ISBN 953-214-184-7
TODM nco n i A 1 OA <-t

ff'f
UVODNA BESIDA
Svako nae malo primorsko misto jema svoga
kroniara, Ijetopisca. in se ujutro digne iz posteje,
sede za stol, naravski u tinelu, jer istorijska vanost
posla ne dopua da kritorij bude u kuinu, pa uz
bilu kaju i bikotine marljivo biljei a se dogodilo.
Kako se staraka ruka uvik bokun trese, to su i
stranice debele knjiurine poprskane kapjama koje
se razlivaju niz ikaru i cididu iz bikotina. Ali to ne
umanjuje vridnost kronike vengo je samo proima
finin, plemenitin mirison.
Jednu takvu knjigu, porku, punu plisni i tragov
miji zub, naa san u ufitu jednega malog dalma-
tinskog mista.
Ispunja je kroz godine krasopison poer tega
maloga mista, ovik ne ba tako bezazlen kako
bi se moglo promislit u prvi maj zaraj njegovega
zanimanja i linosti. Ne, ne, ne! Zna je bit pomalo
i zloban na Ijetopisac, bokun podrugljiv vije ven
dopua obzir prema starakoj angrizljivosti. e-
ta a se kronika ni sva sauvala pa puno stranic i
nima, oli su neitke. To mije, virujte mi, kad san

Miljenko Smoje
kroniku ukreja, zadalo puno puno posla i mnoge
dogaaje moga san tek pouonjat poizdaje, a nike
glave kronike i izuentat.
Osobito mije draga prva uvodna stranica kroni-
ke u kojon poer, ka stari pisnid, poimje invoka-
cijon sveca zatitnika Maloga mista:
Lito gospodnje 1936. godine na dan svete Eliza-
bete, patrona naeg Malog mista
Svojon voljon i milou bojon odlui san danas,
potaknut jednim velikin dogaajen, pisat kroniku
naeg Malog mista. Dugo san se bavi ton milju
da ja, poer ovdanji, koji sve vidin i znan sve a
se dogaja u nain kaletan, konoban, u brijanici i
apoteci, u postejan, kancelarijan i gajetan, a bu-
dui san ovik stiman i pismen, pomen init za-
pise koji e naen potomstvu ostavit sliku o naen
vrimenu i o judiman u njemu. Za poetak izabra
san dan svete Elizabete, jer je ona po predaji naro-
dnoj zatitnica iste misli i otvorena govorenja.
I kad je tako, sveta Elizabeto, budi mi zatitnica
u ovome tekome ma potenome poslu!

AVIJATIAR
Lipi je litnji dan godine gospodnje 1936. Vapor
se ba okrie u portu i po tomen manevru, boje
vengo po satu na kanpanelu, more se znat da su
za koji minut prola etiri bota poza podne. Iskrca
je putnike, vrie, bagaje, demejane, pakete, kru-
nu za mra i jednu tortu sa visokin zvonikon o
krokanta za mladence pa odriija cime, zaklapa,
okrenuja se i nesta tamo iza punte.
Svit koji gaje doeka i ispratija prii rivon da se
a pri do vati kalet i laa. Zvizdan je upeka i ka da
se olovo cidi s neba.
Poer, uz redara jedino monturano ejade u mi-
stu, poeja je ve dilit pisma i pakete. Oale je spu-
stija na puntu nosa niz koji mu se cidu krupne kapje
znoja. Ma koliko se tra rukavon, jerbo su mu ruke
zauzete, svaki put kad prigne glavu da proita indi-
ric, kapne krupna kapja i razlije se po sloviman.
Kurbanjski je ovi na svit! Misto da dojdu prid
njega vidit jema li a, svi ga ekadu u ladovini. A
on bidan vue ka tovar. Jidan je na sve i na sva-
koga. Smeta mu i ova luda arajika cvrci koji
Miljenko Smoje

po cabliman dipetoasto gratadu svoje nevidljive
tee i stvaradu mu jezive gricule. Dok gre po cenci
mula prema leutu u kome je ugleda ribara Stipu,
dva mulca, ba prid njin, ka da su ga ekala, sko-
u na glavu u more i potrapaju ga po monturi.
- Gospu oevu i materinu, razbojniku - beti-
ma poer i ne vidi konop kojin je Stipe o kolonu
veza leut. Postol mu pobigne ispod konopa i debo
to se zapleja i pa.
- Ajde kvragu ti i konopi, veije ji ka da nami-
a trapulu da judi noge lomidu.
Ne uje Stipe njegovo ronjanje:
- Oli jema a za me, a Andrija?
- Ba tebe train - zaustavi se i doda mu kuver
tu. - Ka da si zna.
- A oklen je a, je li iz Amerik?
- Na kartu eografiku dva pednja blie. Oliti
dreto iz vojnoga okruga moj Stipe.
- Molaj sad kerce.
- Ma kakvi kerci: poziv u rizervu. Pogledaj lipo
ti pie.
- En ti potu i poere. U godinu dan primin u
sve dva pisma i oba puta poziv u soldate. a su se
na me narastili, oli u ji ja spasit.
- Volidu te oficjali.
- Mater svoju zajebaji, ne mene, ruka ti dabo
gda usala!
- A a san ti ja kriv? Volija bi i ja dilit pineze
nego soldaske pozive i sonete. Lipo ti meni ovod
potpii i spremaj valie.
in je ribar potpisa, poer jolon turne kjun od
leuta i zagrabi na drugu stranu praen lipin sonin
betimjan koje su sve po redu ilo nebo kalavale
na zemju. Ta betimadurska zvonjava ka da mu je
skinula piz i sad je ve gazija lagje, veselije. U letu
baci pismo na jednu nisku balaturu, a ena koja se
na njoj pojavi vie za njin:
- Protijte mi ga, jor Andrija!
- Niman sad vrimena, moran na naelnika i
likara.
- Ajme, a ja san tako kurjoasta.
- Ne boj se, bit e dolori - zamaka je za kantun.
- Jema li a za me, jema li a? - pozdravjadu ga
s ponistar.
- Nima, nita nima - vika je i trka. Pri nego je
brija i zinija, mane mu rukon da nima nita.
Apotekaru i postolaru baci pisma s praga i ne za-
ustavljaju se, vas mokar, prispije do otarije. Na-
slonija se na zidi da samo tren opoine, ali bija bi
brzo zaspa da tamo malo daje nisu bubale balote.
Prid otarijon, ispod odrine na kojoj visi grozje,
dva-tri stola na kojiman se igra ah i brikula. Za-
dubjeni, ka da riavaju probleme svita, ah igraju
uitej i opinski tajnik, dok ih naslonjen na ap
kibicira pop. Okolo vika, smij, batude svita koji sidi
na bovaniman i gredan, gleda balotare i prati igru,
druka za likara, koji se ba prignija, odriija kaji
i miri punat. Poslin lipo bombizane balote o kojoj
je zavisila ila igra tija je nategnit punat i deboto je
prikinija kaji... A gae mu, onako odriene, ska-
lale se malo nie i deboto mu ispale. Pod stolon na
kojemen je vino i bibite za igrae, njegov pas ispla-
zija jazik i gleda ka da ga se nita ne tie.
- Ma a se misli - ujedanput zapue tajnik - ol
eka feratu?
- Jeman se prav mislit. Ovo je igra za mislit.
-A vi, veleasni, ne miajte se i ne inite mu
mote, igramo u bibite.
Miljenko Smoje Kronika o naem Malom mistu

- Je li ja? Ne mian se.
- Je, onako vas vrag odnija! Ajde, ti, mii vije.
Niko su vrime muali, ule su se balote, a onda
jopet pop:
- Jemate jedan lipi potez topon.
- Gospu materinu, veleasni, ol ne mo muat!?
Tamo za jednin stolon, di je sidija sam, debeli na-
elnik, kojemen su priko trbuja bile nategnute gae
sve do rebar i stegnute kajien pedanj nie, tra je
znoj s vrata udarien. Mava je koujon bez koleta,
ubila ga sparina, bile mu nogavice na jaken suncu
bile su jo bilije. Pogleda je u praznu au i zazva:
- Roko, jo jednu turu. I platit.
- Omar, jor naelnice - doleti mladi konobar,
crn, jak i nasmijan. - Omar. Evo me.
- Bravo, Roko moj, ba sam priednija danas.
- A di neete po ovoj vruini - ulija mu pricer u
kriglu i odmaka se da poslui druge.
- I platit. Uini mi raun.
A Roko, vrag i uncut kakvoga nadaleko nima,
samo da bi ga svi uli, zavie iza banka:
- Oli ne znate sami, naelnice, to van je dvanajsta!
- Cukunu, kurbin sine, nian te pita za krigle,
vengo za pineze! Dat u ti govno, a ne manu.
ahisti fermali igrat i stali se smijat, likar zau-
stavija balotu u zraku, ni bilo ovika kojemen se
nisu tresla ramena. Pop bi zacenija od smija da
nije ba sada doa poer.
- Nemojte se jidit, jor naelnice, evo van frike
novine i pota.
- Daj novine, a frigan tebe i potu. Daj je tajniku.
Nikor se nije tija u njega dirat, svi su se okrenili
i zabavili svojin poslon. Poer je stavija pisma na
stol sa ahistiman, sve velike kuverte, s pustin
timbrima i bulima, i onda se okrenija prema lika-
ru. Likar se juto zatra s baloton u rukan i bacija
je visoko, pa se iskrenija ustranu, ka da e tako
ispravit njezinu putanju. A kad je vidija da je da
veliku brivu, nagnija se nazad i sta brenzavat.
- Ajde, ajde malo livo, jo malo, jo malo... livo
se daj... Koi... figura porka.
Govorija je ka da sipje.
- bandala se... uvatila je bus!
Pa je onda sta davat upute suigrau:
- Ne tako jako, polako, ovod u moje noge, pjano,
pjano, do e ka u karocu.
Okrenija je dlane prema doli i sve brontulaje:
- Maledeto, kretino, non kapii un kaco, za te je
bave vajat, a ne balote. Sve si pokvarija!
A kad se balota odvajala lipo tamo do zida,
odmanija je rukon.
- Doture, pismo za vas - navalija poer na nj.
- Dobro, daj ga Belini, a se mia ovod.
I ba kad je poela druga baza, kad je poer
doda pismo pasu, a pas ga priklopi] a no gon, ba
kad se namia za tu i kad je zamirija, kad se
zatrka, jedan mladi ovik upa je posrid igralita.
- Doture, brzo, jor doture!
Likar je izgubija korak, zabetima i zaustavija se.
- Vaj malora! a je, a si se uzlarma?
- Raa mi ena, more svaki as...
- Pa ba sad, a meni fali juto tri punta!
- Ka boga vas molin, svaki je minut vaan! - na
valija je ovik.
- Ma tu sej vero kretino. I ti, dunkve, misli:
tvoji su minuti vani, a moji punti nisu.
- Ma doture, za gospu, prvo mije dite...
- Asti Isukrsta! Eredite, pristolonaslidnik! - gur-

nija gaje ustranu i nastavija bazu. - Sad mui, nek
ovu balotu boan. I ti bi tija da ja sad pustin par-
tiju i da ka pas tren za tobon? Sinjor je zafia i
tri doture! Da me ne zabavja moga san ve uinit
tri punta.
Namistija se i potrka malo, bacija balotu, zapu-
va se za njon i falija. I zabetima.
- Eto, gledaj a si uinija. Sve si ti kriv! A reka
san ti: cito.
-Ma a san ja to kriv, doture? - apne ovik i
sve lomi lanke.
- Da a si kriv! Ajde, tri doma i reci svojoj jora
gospoji da se ustrpi, neka buu malo stisne, a ja
u do kroz tri minute.
Dok je nevojnik ia a lome prste i okriui se,
likar je za njin ronja:
- Ajde kvragu! Tribalo bi tri dila mista ukopit
da ne inidu vie tu pustu dicu. Udri, tuta la note,
to jin je sve a znaju. A onda empre: tri doture!
Ka da likar ne srni jemat pet minuti vrimena za
poinit.
Kad mu je ovako propala igra, kad se ili izner-
va, vazeja je one dvi balote i zamota ji u novine,
nosija ji je ka sveto otajstvo prema konobaru.
- Roko! Roko!
- a je, jor likar?
- uvaj mi balote. I da ji nikomu nisi da.
- Ne bojte se, u mene su ka u trezoru.
- Bravo. I donesi patu za pasa, neka plati koje
izgubija.
Sageja se i odriija pasa, uzeja pismo, razgleda
ga i meka u ep. Niko vrime je gleda kako Belina
grize patu, pa dobaci naelniku:
- Ke ente, mijo potetato, ke imbeili!
- a e, doture, ka malo misto. Raanje i umi
ranje jedine su promine - naelnik je natega mul
i ispija do dna.
Pogleda je za pason i gospodaren, a onda se
okrenija i zapiljija u one a su jo igrali na ah. Li-
kar je ve zamaka iza kantuna, pa se naglo ferma
i vrati. Belina ga ostala ekat, oblizivala je patu i
legla u lad.
-Roko! Itrumente san zaboravija, dodaj, neu
dite prstima vadit.
Oni koji su jo ostali igrat i oni koji su ostali
gledat nisu mogli sakrit smij. Gledali su za likaren
sve dok jopet ni okrenija za kantun i dok su mogli
ut njegovo bogavanje i razgovor s Belinon.
o o o
- Eto, sad je sve u redu - govorija je likar dok je u
poruku pra ruke u stari korcani lavaman i tra ji o
veliki ugaman o punje. - A ti se pripa: tri, doture,
tri, doture, sve ostavi. Oli ja ne znan svoj posal!
- A da van je falilo devet punat, bili biste zaka
snili - prikori ga ovik kad je vazeja iz njegovi ruk
ugaman.
- Ma, gvarda ke empjo, jo mi prigovara! To mi
je fala. A zna li ti, imbeile, da san ja medicinu
izuija u Padovu. Peka san zanat na tristo mri,
na tri stotine, a ne jednega. Je li tako, jora?
- Ne bacilajte a on govori, doture, nego fala van
- odgovori mu stara ena koja mu je onila vodu.
- Puno fala, nikad van neemo dobro platit.
- Znan ja to! Vengo, kad smo ve na tomu, kad
ve ni ariva pristolonaslidnik, vengo prinipea: a
ete likaru platit?
Domaini su se pogledavali. Pasalo je dabi po
minute pri vengo je ovik izustija:
Miljenko Smoje

- Mi smo van siromaji, ali, isto neka je ensko
spremili smo van demejanu najbojeg proeka.
- A, a... jedan pruti?
- Niman prut, doture, oi mi ispale! Ko e mi
ga dat? - uzvirija se ovik i zalamata rukan. - A
onda, enti onega gori! Svaka pegula na me. Di prvo
pa ensko!
- E, pa a. Jema, imbeile, lipu zdravu curicu; ni
reeno da mora bit upjaa, jema ji i poteni. Nego
je lipo uvaj, prati i kad nareste, mekni postole s
gumon oto, pa za njon. A kad nima prut - nasta-
vija je likar dok je vazimja boru u ruke - kad nima
njente per kveta volta, demejanu mi smista doma
nosi, da se ne pridomisli.
- Ou, moj doture, ou - skoija ovik ka iz pu
ke, sritan a je dobro prosa i otvori likaru vrata.
Stara, a je dosad jemala ruke u traveru izala
je na balaturu i makla se u bandu, da likar more
pro, gledala ga je u upicu dok je silazija, vrtija
glavon ovamo onamo i zva Belinu.
- Priporuan se, doture! - dovikivala je odozgar,
i dometnila: - Zbogon jin!
Dotur je zasta u dvor i zva pasa od kojeg se ni
moga ni minut rastat, zaviriva je iza jednega kan-
tuna, iza drugega i vabija Belinu. I ujedanput ona
je povirila iz konobe i zamavala repicon, pa jopet
nestala, a likar za njon.
- Dobar sinjal, sigurno je nito nala - ree on u
se, a kad je vidija da ona vue nito iza baav, diga
se na prste i sta se libit ka lupe. - Bravo, bravo,
Belina; tu mai trovato peruto, sej propju kara!
Pa je vazeja prut u ruke ka na balancu, sve ga
miri, vrti glavon i smije se. I ba je tako gusta, kad
se pojavija ovik koji je deboto pa niza skale od
prie, vika je ka da ga kojedu:

- Ajme, ajme, doture, ukrela mi je prut iz ko
nobe, prokleta betija - i poletija je naprid da e ga
zgrabit, ali ni uspija, likar ga je odmaka iza nog.
- Kako ti gaje mogla ukrest, kad ga nima? Jesi
se kleja: oi mi ispale, doture, ko e mi ga dat! A?
- Ma to mi ga je stric ostavija da ga uvan
- izmotava se ovi - ni to moj.
- Aj kvragu, moj ovik, uvaj ti prinipeu da ti
je ne ukredu, a ne misli na prute.
I dok se bidan ovik kleja, likar i Belina nestali
su iza kan tuna. Ona je mavala repicon, a on se
smij a i gingolava prut:
- Ke ente, ke makalconi! Da mi nima Beline,
u ovo prokleto misto - bidan likar! Krepa bi o gla-
da. Doture, krepa di fame! Bravo, mia Belina, uvik
me ti alvaje.
o o o
Sve polako i s noge na nogu vuka se likar ulicon
prema kui nosei prut u desnu a boru u livu
ruku, tiska se uza zid da uvati lad, a Belina sva
uza nj da more njuit meso. Metral je zasta, ni
bilo njanci bave da razladi umornu ejad i vruina
nije poputala. Ponistre ka mrtve, kure svuda
zatvorene. Na enpresiman, tamarisiman, na
murvan i smokvan vrci vridu i dubidu tiinu. I
ujedanput niki uur pade s neba na zemju, slabiji
pa jai, niki zvuk koji ni ni od trabakula ni od tono-
bila, ni od betimje, ni mularije, nito udno. Likar
je diga glavu, zagleda se on i zagledala se Belina
u arju, oervaju se, udidu a se to dogaja iznad
Malega mista, dok u niki momenat ne opazidu reo-
plan di ka lastavica gre sve nie i ini dva-tri dira.
- a je sad, koji imbeile ovo uka gori i ne da
svitu spavat?

Ti grubi uur prati ga je sve do kue.
- Bepina, Bepina- stane on ispod ponistre. - Be-
pina, izajdi brzo.
- Evo me, Luii, pronto - odzva mu se ona odo-
zgar i izlazi na ponistru. - Evo me, moj Luii, a
je, a si navalija?
- a to vonja iz kuine? Na, dojdi, vazmi ovi pr-
uti i odnesi boru, a ja u - gleda leroj - do veere
uinit jo jednu partiju na balote.
Bepina iznila svu svoju etrejst godin na skale i
zabrivala doli na kaletu do Luia. Zaleprala je na
njoj travera, a ispod travere vesta kakvu nosidu
boje gospoje. Dok se skalavala, tukli su joj taki ka
rafal, oni drveni od andal. Zabila je picastu facu
u prut, povonjala ga, popipala i vazela, pa ga me-
kla otobraco ka daje borin.
- Nije najboji, ma more stat.
I ve je bila do po skal kad mu je pripomenila:
- An, bravo, moj Luii, ne mo po na balote.
- Zato, otija?
- Doli su te zvat, mora u paron Antonja. Umi
re, bidan.
-A a u jin ja!? Reka san jin prikjuer: gotov je.
- Ma zna kako je, Luii, isto mora po.
- Va ben. Daj mi onda boru. Ke ente, pet mi
nuti ne moredu bez likara.
I jopet su se on i Belina prilipili uza zid i skla-
dno uvatili korak.
o o o
Kad je stupija u sobu bolesnika, omamija ga vonj
znoja i stareine, piote u vrine i medicine a je
stala razbacana na oba kantunala kraj duple poste-
je da je jedva izdra. Kraj armeruna, u kuro, staje
kapo od muzike i puija, gleda je doli u mravo lice
bolesnika. Jema je niki glas ka da pue u tronbu,
ruetine je naslonija na komon, pa tiija starca.
- Dri nan se, paron Antonjo, ne dajmo se. Vidi
ga, doture, kakvi je, je li da dobro izgleda?
- Je, ka Gospe, ne more boje - iscidi Luii kad je pri-
stupija. - a je, Antonjo, nima straja, sve e bit dobro.
- Gotovo je, doture, gotovo - odgovori mu bole
sni i zastenje - adio mia bela Napoli!
- Ma a gotovo, jo emo mi popit koju bavu vina.
- Oete vi, ali bez mene.
Juto u ti tren ka furija uleti poer i naleti na
Luia.
- Di je kapo od muzike? - zavie, jer u oni as
nije vidija u kuro.
Kad gaje opazija, potega ga je za rame ka da e
mu ga iupat:
- Ajde brzo, trai te naelnik!
- a je, a se dogodilo, oli je ko umra?
- Doa je reoplan.
- Ko je doa? - zakrklja odozdal Antonjo.
- Reoplan! Prvi put u istoriji naega mista kala
se reoplan.
- Maje li mogue? - likar se zasmija. - Impoi-
bile. Reoplan, govori.
- E, pa a u mu ja? - ree kapo.
- Skupi muziku, morate svirat. Bit edu govori,
muzika e zaudarat koji soldaki mar, akod ve
selo. Ajde.
- Ma a mar!? Moremo svirat jedino maru fu-
nebru, a smo je spremili za paron Antonja!
To je u Antonjo i omar se malo pridiga, uvatija
je likara za rukav i vas bisan reka:
- Ma a dobro stojin, a ve ste mi spremili spro
vod, za ime Isusovo!

Miljenko Smoje
- Kretino, imbeile - zaepi Luii kapu usta dla-
non. - Ma on se privarija, pobiglo mu je, ni to za te,
ven za jedneg drugega. Njente, njente, moj Anto-
njo, on je lud, ne sluaj ga. A di je ti naelnik?
- U otariju. On i tajnik piedu pozdravni govor.
- Ben, ajmo onamo - ree likar i pojde do vrat.
- Ti, Antonjo, korao i ne daj se.
o o o
Skalali su se iz kue i uputili u otariju, likar
polako, kapo malo bre, a poer, ve po svojoj
uanci, deboto tre. Luii se uputija ravno prema
zjogu, ne bi pustija svoje balote sve da je Isukrst
aterira na zemju.
Ona dvojica, naelnik i tajnik, sidili su ozbijni fac
za stolon, a prid njiman karta i crnilo. Tajnik, koji
je umaka pero i vrtija dralo meju prstima, puva je
u slova da se osuidu, nageja je glavu ka koza kad
priivje, sve ita u sebi i nito brontulaje. Do njega
debeli naelnik dri mul i pije, pravi se vaan, vidi
se daje vlast ovega malega mista i daje njegova ri
zanja. Jednin je okon gleda u kartu i tajnika, a dru-
gin u mul i kad je vidija daje prazan zarika je:
- Roko, Roko!
- a je, jor naelnice, a ste se najidili? - reba-
tije mu kamarjer i poviri.
- Tri, donesi jo jednu! - bugne on onako kru
pan u stol daje sve poletilo u arju. - Onda, di smo
ono stali? Tajnik se trga ka da gaje uboja.
- Stali? A: "Junae vrli, slavon ovjenani..."
- To je dobro reeno: "Junae vrli, slavon ovjenani".
- "uvaru neba nae domovine".
- Promini to, sitija san se. Stavi: "uvaru neba
nae otadbine". Vojnici reedu otadbina, a ne
domovina. Svaka ri triba bit na svon mistu.
Tajnik minja ri i nastavja itat:
- "Kralju i domovini", bravo!, "i otadbini, odani
narod naeg Malog mista u tebi, junae vrli, orle
nebeskih visina..." eto tot smo stali.
- Nisi ia daje?
- Nian, ovod san se nikako ukopa, pa ne znan iza
- En ti toga tebi i tvojiman skulan! Daj, Roko,
vina, a stoji!?

- Evo, naelnice - spusti Roko botilju na stol.
- Popili ste tri litre i napisali tri reenice. Po litran
u znat koliko e govor jemat reenic.
- Roko, kurbin sine, jopet me jidi! Do
meni na tir, mulac jedan.
- Nemojte se jidit, jor naelnice, volin ja vas
vije ven sve druge, vi mi vridite za est mute
rij. Ala, ala! - Roko je sada dobija umiljato lice ka
jaganjac, malo se odmaka i gleda, a najradije bi
prasnijau smij.
- Potegni, boje e ti odit - govori naelnik tajni
ku i lije mu.
- Ne mogu vije, ve mi se manta. Recite
- A a, za majku boju?
Roko se jopet pribliija, sve se nakajaje, tija bi
nito re, ali se boji. Onda, vie ni moga izdurat:
- kuajte a se mian, naelnice, ali ja bi ovako
nastavija: "Orle nebeskih visina... u ovemen histori
skon asu priko tebe narod Maloga mista aje pozdra
ve i divjenje neustraivin uvariman naega neba, koji
vavik bdiju nad nain seliman i gradoviman, moren
i brdiman, nad nain njivan... nad nain njivan...
njivan... i nain vinogradiman." - dok je govorija nije
disa, reka je sve u jednemu dahu, pa je zinija ka riba.
Naelnik je skoija na noge, raspalija ga po kri
iman, bije vesel ka malo dite.

Miljenko Smoje
sti gospu, bravo, bravo, Roko! Ko bi reka, a
nika stvar! Napii ovako kako je Roko reka
abi tajnika za vrat - i da nisi a prominija.
- "I kad dojde do stranega boja" -
govorija mu
je u pero Roko - "nai avijatiari tirat e dumane
ka a oral jata rebac nebon rastiruje".
Naelnik je sada ve deboto poludija od veseja,
zagrlija je Roka i prilipija svoju mokru od pota ko-
uju uza nj, pa ga stiska da su mu deboto krcale
kosti.
- Bravo, Roko, spasija si nas!... "I kad dojde do
stranega boja"... je li tako, Roko? "Nai orli..."
- Ne "orli"; nai "avijatiari" naelnice, "tirat e
nevirne dumane, ka a oral jata rebac nebon ra
stiruje". Ovako.
- Je, oe, oe - upa je ujedanput likar sa zjoga
koji je u rii - rastirat e ji, najskoli s ovakin re-
oplaniman. Pokvarija mu se i bez dumani i zato
se kala.
- Molin te, bez tvoji kerci, doture, ovo je ozbij-
ni, veliki momenat.
- Ma ke kerci, naelnice, pokvarija se oviku
reoplan i kala se di se naa.
- Ostavi ti to, zato je doa da doa, to ni tvoj
posal, ne ga ti viitavat. Vojska je vojska, ona zna
a ini. Andrija - okrenija se poeru -je li pulicjot
uva reoplan?
- Je, naelnice, potira je svu mulariju a se ba-
njala i penjala po kriliman. Ne da nikome blizu, ni
prismrdit.
- A, a, jesu li uhapeni komunisti?
- Je, naelnice - ree mu poer - i postolar i
barbir ve su u buu.
Likar je na ove rii kala balote na tle i uspravija se.
- Ti si, kuaj me, naelnice, skroz poempja.
Ujapsija si jude. Zato, a su uinili?
- Ne miaj se, doture, to ni tvoj posal.
- U buu ji pravedne stavit?
- To su opasni protunarodni elementi, ne zna ti
nita! Nikidan je dola od ministarstva tajna upu
ta, strogo povjerljivi brzojav: Svin opinskin upra
van u Dalmaciji pojaat... a ono pojaat, tajnice?
- Predostronost.
- ... predostronost, bravo, prema svima sumji-
vin elementima, pogotovo komunistima i anarhi
stima, radi... kako ono, tajnice?
- Subverzivne teroristike aktivnosti.
- E, bravo, tako, jesi li uja, doture? A premeta
ina - obrati se jope poeru - je li jin uinjena?
- Je, sve su jin ibiigali, kuu i butigu.
- A je li se nalo akod?
- Nego! Od oruja, u barbira velike noice, jedan
mali britulin, a postolar je jema veliki vlaki no,
moga bi s njin vola zaklat.
- A a e na u barbira vengo noice, a u posto
lara no za parat kou!? A jema li bombi, puak,
topi, gevermaini? Pusti jude neka gredu doma.
- Reka san ti, ne miaj se, doture.
- Nali su jin - jopet e poer - nali su jin,
pae, i sliku Lenjina.
- A sliku krajevske obitelji nisu nali, an?
- Nisu, reka je postolar da on to ne dupera.
- Ne zna ti te dvi mutrije, moj doture. Kad jin
se smrai prid oi oni bidu ka nita mogli izbuat
avijatiara i uinit u papar reoplan.
- Oli si pijan, oli si lud - odrebati mu likar. -
Doa reoplan, a on zatvara svit. Daje onako dolo
deset reoplani, ti bi ilo misto da zatvorit.

- Sve mi se pari, doture, da si i ti sumjiv.
- E, boga ti, da ne bi zubiman prikla toga tvoga
pilota. Ajde kvragu i ti i on. I da zna, veeras neu
do na ti tvoj soare u ast pilota. Non vado!
- A zato nee do?
- Zato - naglaava je Luii ri po ri - zato a san
se zakleja da neu vie jemat posla sa njima. Tri
miseca san ivija tamo i priznajen: jesu dobar svit,
daedu ti krvi ispod vrata, ali san mora ute, nian
vije moga sluat da me zovedu "burazeru". Non
potevo pju entir kveta bruta parola "burazer". Mi,
ke sono un vero sinjor, un konte, dire "burazer".
Vidija naelnik da njin nee iza na kraj, pa ga
pustija, zato, da bi okrenija razgovor, pita poera:
- Je li, Andrija, a a ini pilot? Popravja li motor?
- Je, vrti jelicu. Reka je da bi mora telefonirat
u bazu.
- A oli on nima radij o?
- Ne radi mu.
- Per madona, ke makinja - Luii je cenija o
smija.
- Pa, neka telefonira - ree naelnik.
- Ne srni ostavit reoplan.
- Neka da tebi broj - upane likar - pa ti javi.
- Nemojte bit smini, doture, ne srni odat broj
telefona od baze. To je vojna tajna.
- Ke logika militar: ne smi napustit reoplan, nima
radijo, ne smi telefonirat, a jopet ne smi dat broj dru-
gomen. Neka makne reoplan blie poti! Neka ga dri
pagon dok telefonira, u jednu ruku pag, u drugu
telefon.
Naelnik se ni tija obazirat na ove kerce, zato
je zapita:
- A je li muzika spremna?

- Nije, naelnice, mi smo spremali maru fune-
bru za paron Antonja.
- A jemate li koju vojniku, junaku?
- Nikad nan ni tribalo - ree kapo.
- A znate li onu - zapiva likar - "Jebala Mare
soldata u ono vrime od rata"... To van je un kan-
con propju militare. Mare, soldat, jubav, rat, sve je
tot, ne fali nita.
- A vi nita ne znate svirat? A znate li "Interna-
cionalu"?
- Nju znamo.
Kapo se sada isprsija od sile:
- Tot san te eka! En ti Boga materina, svima
skupa! "Internacionalu" znate! A sad mi recite da ne
znate dravnu himnu, pa e ila muzika u buu!
- Pa, znate, jor naelnice - plaljivo e kapo
- za pravo re, odavna je nismo svirali.
- Ajde - prodere se vlast - vibajte, i do po ure
da ste svi isprid reoplana! A ti - okrene se poe-
ru - u uitejice, neka skupi dicu, neka naberedu
cvia za posipat pilota. Do po ure da ste svi isprid
reoplana! Ja gren doma obu crni vetit.
Istrgne iz ruk tajnika govor:
- "Junae vrli, slavon ovjenani..."
Deklamira je tako sve do svoje kue, i kako je
bi debel zapinja je o bovanice, a kako je bi polupi-
smen zapinja je u tivu.
o o o
Isprid velikeg zrcala namiala se i kokolavala
gospoja naelnikovica, sve se vrtila i mirila, prsila
i puala arju da bude vitkija. Okrugla, pupa ta,
jemala je vraga u sebi koji ni moga mirovat, pa je
otila ovu zgodu iskoristit, jer ko zna, mogue daje
ovi pilot uznese lipo gori meju zvide, daleko iz ove-
Miljenko Smoje

ga jada i mierje. Sva se obukla ka curica, nazula
nove postole, namuala se, napuderala, samo ni-
kako ni mogla kosu splest. Provala je, ma ni mogla.
Zato, bila je jidna, i okrenila se muu i rekla:
- Ne mogu ovako primit goste - to je bija direk
tni ukor na nj. - Moran po u barbira, da mi uini
vodenu.
Mu, koji je namia kolarinu i koji se deboto
njon udavija, a utegnut u crni vetit, esan ka ba-
va, bi bi najradije ocova ali nije. Samo je reka:
- I ja san zaboravija potucat bradu. Ali sad ne
moremo po.
- a je sad, zato ne moremo?
- Nima brijaa.
- Kako nima. Nije otputova, vidila san ga jutros.
- Sad ga nima. U preunu je.
- U preun? Na brija! - nita jon se gorega ni
moglo desit.
- Je, da san ga zatvorit.
- a je uinija?
- Predostronost. Tot je reoplan, tot avijatiar,
ko zna a bi se moglo dogodit. Barbir i postolar su
komunisti.
- Ma daj, pusti ovika, ne budi smian.
- Njanci ut! Dok pilot ne odleti, on e leat
unutra.
- Je li, a ti e me ondulirat? O li da zaraj tvoje
predostronosti veeras izgledan ka raa? - parilo
je da e mu skoit u oi, tako se bila razbisnila.
- A da mu donesemo alat u preun, pa da te
tamo uredi?
- Je li!? Ja jedna dama, gospoja naelnikovica,
pa u init ondulacije po preuniman! a tebi nee
past na pamet!

- A da ga dovedemo doma? - napokon ree on.
- To more. Smista ga dovedi - vidilo se da jon
srce reste.
Pomogla mu je svezat kolarinu i omar gaje stala
turat vanka. Ona sama ni se nikako mogla odlipit
od zrcala.
o o o
Tako su se zanili za brikulu da ga nisu ni po-
gledali, sidili su na posteji od daak, naslonili se
na porki zid, puili ka Turini i igrali. Mekli su
postole kraj kible i obisili jakete o brokvu, pa kako
je bilo lito vonjali su i postoli i piota. A naelnik,
da bi jin upa u oi, sve je kaja, primia se s noge
na nogu, zija ka da e progovorit i griza ri.
- Brico, budi pametan. Boje ti je do - govori i
sve priko oka gleda doli u karte.
- Neu, naelnice; jesan li zatvorenik?
- Jesi!
- E, onda neu radit! Ne mo ti mene ka zatvo
renika iskoritavat, to je protuzakonito.
- Brico, lipo ti govorin, platit u ti duplo! - na
elnik se ili smanta, ni mu bilo lako do molit
onega kojega je da zatvorit. Zato su mu misli same
biale kartan: - Duplo u ti platit! Otija, di gleda,
vataj tricu!
- Ne mogu pazit kad mi tot stoji ka kandilir!
Dvajset, trideset jedan, trideset i etiri... - brojija
je punte, dok je postolar samo gleda jednega i dru-
gega i smija se u sebi. Gusta je gledat ovu bavu di
stoji skrueno i moli.
- Onda, o oli ne?
- Reka san: neu.
- Daj, uini mi tu jubav - molija je naelnik - bit
e ti boje.
Miljenko Smoje

- Ma a ti oe? Ja da tebi inin jubav, a ti mene
u preun!
- Daj, budi ovik, razumi moj poloaj. Jema
prav a se jidi, zatvorija san te, ali priznaj, i ja
koji put, bar botu u deset godin moran dat koga
uvatit. a e re oni moji gori!? Koju Gospu inidu
u Malen mistu: jemadu naelnika, opinu, pulicjo-
te, preun, a nikad nikoga nisu zatvorili. Moredu
mi prigovorit i da ne proganjan komuniste.
- a ti govori? - zapita barbir postolara.
- Razumin ja i njega, ni mu lako.
- Eto, Ivane, ti si pametan ovik, bavi se i li-
bron - ree naelnik postolaru - zna mislit. Lipo
ti objasni svomen drugu da od tega a san ga za
tvorija nima nikakve ete.
- Kako nima, a meni butiga ne radi!?
- Ne ti gubitka u jedan dan. Pustit u te sutra,
in reoplan odleti. Meni e moji pretpostavjeni re
da san revan u slubi, a tebi jopet u tvoj radniki
pokret skae numera. Koji bi ti bija revolucjonar
da nikad nisi svrija u buu!? I tvoji bidu mogli
pomislit: ne ti revolucjonara o slake vode! Ovako,
ti si muenik, proganjan, jo bi mi mora re: fala,
naelnice! A ti, tovare, ne da mi jubav uini. A,
onda, i zaraj ene. Zna i sam kakve su ene. Izist
e me ne bude li jon kosa naricana. Pojdi, brico, s
menom, boje ti je.
- Za dipet neu. Jedino u je ondulirat u moju
butigu!
- Dobro, kad je tako - razbisnija se naelnik - onda
emo drukije! Puan te doma i svagdi u razglasit
da san falija kad san te ujapsija, da si revolucjonar od
sete kolpi i da bi po tebi kapitalizam moga durat 77
mijardi godin. I nikor te vie nee timavat! Eto ti na!
Ovo je ve bilo drugovaije, ovo se ni moglo po-
dnit, bili su to takvi argumenti da bi prid njiman
pokleka i vei eroj ven barbir. Zato se zamislija,
posta meki, kad je reka:
- Ajde, ajde, nemoj se sada jid.it, naelnice!
Dobro, kad vas u moju butigu uredin jopet me
zatvori.
- A, neu! Puan te i ajde smista vanka, nisi
vie zatvorenik! Tebi, postolaru, svaka ast, ti si
antidravni i antinarodni elemenat na svomen mi
stu. Tebi kapa doli.
- Neu, neu iza iz preuna - vika je barbir i
tuka akon o posteju. - Bome neu.
- O, ne boj se, o silon, ako ne milon. Aj ti u
svoju butigu. Tebi u, moj poteni postolaru, re
eni da ti donese veeru i vino, i poslat u ti druga
za brikulu. Ti, brico, nemoj mi infetavat pravega
revolucjonara. Mar vanka! Ivane - obrati se jopet
postolaru - kad god ti bude tribalo priapni mi i ja
u te dat uvatit. A tebe, brico, brien iz knjige su-
mjivi. Sad se mo upisat jedino u bratovtinu.
- Kurbin sine, nikad ti neu zaboravit, proparat
u ti noican tu miinu!
- Samo ti priti, ko te obadaje! Pojdi u butigu, eto
mene sa enon.
- Boga! Neu radit, vrati me u preun!
- a sad o? O li mi do doma, a?
- Ajde ou, ali da me jopet zatvori!
- Takvoga te ou. Evo ti - zavuka je naelnik
ruku u ep - evo ti kju od preuna, pa kad se vra
ti zakjuaj se sam.
- U redu, naelnice, kad je tako.
- Jesi li vidija daje ispalo na moju!? a smo se tribali
karat, kad moremo jedan drugemen pomo ka judi.
Miljenko Smoje

I tako, svak je doa na svoje. Naelnik je poslua
svoju enu, brico je poslua naelnika, a naelnikovi-
ca svoga vraga. Brico je ispa i revolucjonar i zaradija
je, naelnik je dobija dobri glas i kod oni gori i kod ovi
doli, a gospoja, ona je dobri glas uivala otprija.
o o o
Spustila se crna, gusta, lipljiva no. ilo misto spa-
va, a svie goridu samo kod oni a su se juto vratili
sa soareja. kure su prikuene, da ne uletidu rau-
uni i da ne tipju ene i cure a su se razgolacale po
ovoj sparini.
U Luiev stan, di je jo vonjala spiza od veere, svitlo
na kantunal, onod di on lei okruen librima. Navrj svi
Leopardi, a odispod sve libri iz taljanske klasike. Nje-
mu u rukan Dante, i on ita verse u po glasa, vidi se
uiva posli igre na balote i steenoga pruta. Ko bi se
uspeja na teracu pa provirija kroz ponistru uviri bi se
daje likar ovik o svita. ita on ita, obuen u jaketu o
pidame a doli gol, kadgod tie i kadgod glasnije, ovisi o
tomen a ini njegova Bepina. A ona, ka vila u spava-
icu, na drugi kraj posteje i sva se pritvorila u uvo, ali
ne da bi ula ono a on ita, vengo ono a se dogaja u
naelnikovu kuu, di je svrija prijem u ast pilota. Ka
na iglican je. Pa kad je zasvirala sa gramofona pisma
"Sedila sam za mainom, ila sam, ila sam..." sva se
stresla, da je pod njon zakripjala koeta. To je likaru
dozlogrdilo, pa zarei na nju:
- Daj, makni tu nogu, per la Madona, a me
bada!?
- Skuaj, Luii, nian tila, sluajno san... - izmo
tava se ona.
- Ako si se upalila, pojdi u banj, mekni ladni
oblog, mene pusti na miru -jedva se svlada da ne
plane, i jopet je ita.

- A da je doletila koja cura, ia bi na prijem, je li?
- Ne, ne bi ia, i enske su mi se njijove zamirile.
- A kleja si se da nisi nijednu tamo taka!
- Je, jesan pa a! Bija san mlaji. Nisam moga tri
miseca ivit bez enske.
- A a je bilo, Luii, reci? a je bilo s onon a ti
se zamirila?
- Njente ni bilo, a e bit. Vaja re pravo, mala ni
bila za bacit. Aveva, koi ioni, propju te inila voju.
I, ja njon u posteju da u uinit posal, a ona mene
zagrli i apje mi na uvo: dojdi, pilence moje. Asti
Boga, ka da me kogod sikiron udrija, sve mi je palo.
Mi, dotur Luii, vero konte ki tudjava djeci ani a Pa
dova dire: pilence moje! Omar san je potira.
- Eto ti na, ba mi je drago! A, kad san te ja
uvridila, kad san ti ja rekla: pilence moje?
- Jo ti samo to fali! - napne ui, digne bokun
glavu i pusti je past. - Ke bela kancona. Ramona, ti
digni nogu do plafona... Daj, zatvori tu ponistru.
Bepina se pridigla, ila je do ponistre, ali ne da
je zatvori, vengo da izajde na teracu. Naslonila se
je na ogradu i stala sluat napeto ka puka.
- An, tot smo ga! Moj Luii, samo da vidi! Na-
elnikovica privre oiman ka pupa i faka pilota i,
a san ti ja rekla! Potirala je goste da more ostat
njin. Eno joj mua doli, uva reoplan, bidni ovik.
Koja furbaona, kako gaje pedila, an?!
- Ma, oli si maska, kako to vidi?
- Jeman kanoal u ruke! Ajme, brzo, Luii, pari
mi se da se grlidu.
- Otija, ne da mi mira ni u ponoa - zastenja
je likar, ali je isto kala noge s posteje i izaa vanka
na teracu: - Daj kanoal. En ti Boga, a su se za-
iali! Ma vidi!

- A on sidi sa pulicjoton, uva reoplan! Kretino!
- A a je, a si se uzdrala, ne stiska tebe, vengo
nju?
- Velika je vlaga, Luii, friko mije.
- Onda, ajde u posteju, nazepst e. Ako ne ti,
gren ja - da jon je kanoal i utee u posteju.
Vazeja je u ruke Dantea i nastavija itat.
- Je li, Bepina, a a sad inidu? - pita je a da ni
diga oko s libra. - Jesu li se poeli svuivat?
- Nisu, samo se jubidu i pipadu.
- Ti Boga, a eka, koji je on soldat, a se lie!
Ajde, udri, muki, bogati, dage oljo! Neka dimi! Jo,
Bepina, kad san bija mlad, kad san bija njegovi go-
din moga san na nj obisit si vode, altroke soldat!
- E, bidni naelnik, kad bude ulizat u kuu,
morat e se dobro saget da mu rozi ne zapnedu.
- a sad inidu?
- Eno, juto su se zagrlili i povukli. Udunili su
sviu, sad se ne vidi nita.
- Ajde, uduni i ti, i smiri se lipo. Drugi put kad
dojde reoplan, ja u ga po uvat.
- Ne bi to ja uinila za sve miljune, nian ja ka ona.
- Boe sauvaj!
- a to govori, Luii?
- Njente, itan vere.
Izvalila se na posteju, ali ovi put malo blie
Luiu, i sve ga gleda, gleda. A on njanci da bi je
obada, ita i ita, ka daje ona komad driva. Bilo je
bit e barenko dvi ure poza ponoa kad je udunija
svitlo i okrenija se na livo. Deboto je zaspa, i bi bi
zaspa da ga nije trgla.
- Je li, Luii, kad e me odvest prid oltar?
- Sutra, oli prikosutra, kara mija, in izvadin
dokumente. Samo me nemoj badat nogan.
Bepina je samo uzdanila i stala se privrat po
posteji. Ni jon bilo lako, tribalo jon je jo barenko
po ure da sklopi oi i zaspe.
o o o
I tako, kad ovik posadi picu cate, rauna na to da
e mu cata rodit, i rodi, bome. Nego a? Sve je po zako-
nu, i a je poelo mora i svrit. Mora bome, nima dru-
ge. Tako je u cilon svitu, tako i u naen malen mistu.
Naelnik je sidija, ka i uvik, za svojin stolon i
trusija mule. Likar, ka obino, igra je na balote,
trka je zjogon da gaje milina bilo vidit, gaa je ka
iz topa, bonbizava, vaja, dava upute, vika, beti-
ma, sve ujedanput. Belina je lizala svoju patu i
leala, pod stolon, od fjake jedva je mavala repicon
na muice. Tajnik je igra na ah. Pop, fala budi
Gospodinu, kibicira je i mia se u igru. Sve, ma
ba sve je bilo isto ka i uvik.
- Roko - traija je naelnik kamarjera - Roko,
daj jo jednu, i platit!
- Omar, naelnice, omar! Jemali ste, jemali ste,
ovi, dvanajst krigl, s ovon trinajst. Je li tako?
- Kurbin sine, pitan te za pineze, ne za krigle!
- buga je akon u stol i, ka i uvik, svi su se stali ce-
rekat. Gutali su ta ga tucigaje.
Ujedanput, ili uznojan i mokar, vas vru ka
friki kruv doletija je poer i sta vikat:
- Doture! Naelnice! Brzo, brzo, gospoja e svaki
as...
Likar se uspravija s dvi balote u rukan, vas
jidan. Pria je naelniku, odmirija ga, prisika ga
oima, bi bi ga baloton u glavu udrija da je moga.
- A ti, nisi se moga ustrpit, pa ga napravit deset
minuti poslin, da mogu svrit partiju. Roko, da mi
balote nikor ni taka!
Miljenko Smoje
- Ka u trezoru su, doture, ne bojte se.
- E, moja Belina, ni ti ne mo opoinut.
Tie kaji od Beline, kad se ve uputija, reka
je naelniku:
- a je, a si se obisija?
- Nije li u mojin godinan malo kasno jemat dicu?
- upita gaje dok je stiska mul i priginja glavu.
- Ti boga, da kasno! A jedan ingleki admiral
dobija je sina u sedandeset petoj godini. A jedna
Francuzica se tamplirala svaki dan do osandesete.
Ni mogla njanci jedan dan bez mukoga. A tebi
kasno. Napravit e ti jo kojega, viruj ti meni
- okrenija se i potega Belinu za sobon.
Ua je njon u lad, provuka se ispod odrine i
reka za se:
- Napravit e, ako jo koju botu pade s neba
reoplan.

SODOMA I GOMORA
Ka i svako jutro, i ovo je ulizalo u Luievu ko-
moru kroz kure. Svi tlo je kroz dignute grilje tuklo
drito u likarevo elo i u kantunal, di je sta Dante,
raskriljen jo od sino. Odispod Leopardi, a oto
njega jo nike knjige. Doli, kraj koete, na pod
mul s prs ton vina i cavate.
u se motor leuta, u susistvu je piva pivac, ni-
kor je zva i betima, a tamo iza nikog zida reva je
tovar. Malo misto je trio krmeje, budilo se, tribalo
je odit u poje, tribalo je polivat lozu, iskrcat ribu,
otvorit butige. I koje god moga, ustaje iz posteje.
Ko je god bi zdrav.
Zato je likar spava ka malo dite. Zna je da e
se tek oko osan uri javit prvi bolesnici, moga je
spavat jo barenko dvi-tri ure. I spava bi, da vrag
ni tanta njegovu Bepinu, a je uvik bdila nad njin,
da je ni tanta ustat i po do ponistre pa zatvorit
kure, koje su zakripjale. Ukoila se namistu, sti-
skla je zube, ukipila se - pa jopet stala zatvarat. I,
nego! Zakripjalo je jo jae. Digla se na prste, sva
se stiskla, tila je mugnit u kuinu da ne probudi

svojega Luia. Juto je stala kraj vrat, kad se on
javija:
- Ne triba ti se libit, ostavi, Bepina.
- Spavaj ti, spavaj jo malo - sva se, jadnica,
pripala.
- A sad je gotovo! Ki pol pju dormir? Sad mo
ukat koliko te voja.
Pruija je ruku i uga radijo, vrtija je botun:
- Sad emo ut koja je drava noas kapituli
rala. ula se pisma "Lili Marlen", pa niki sving, a
onda glas: "Holandija je noas obustavila nepri
jateljstva. I, kako javlja glavni stan voe Reicha,
rauna se da je nakon to je itava Holandija bila
pretvorena u veliku klaonicu izginulo najmanje
etvrtina holandske vojske. Saveznici su potvrdili
vijest o kapitulaciji Holandije."
- As ti Boga, a padaju ka gnjile kruke. A Ame
rikanci, nesriknji peli rosi, samo gledaju! A daedu
mi i Rusi indiric.
"Njemaki avioni noas su estoko bombardirali
London, a engleski bombarderi tukli su Bremen."
- Jopet poteno: jedan jedan!
"Fjord pred Narvikom pretvoren je u pravo gro-
blje brodova. Vide s vrci jarbola 18 transportnih
brodova, osam njemakih i est britanskih razara-
a. Rauna se daje ovdje utopljeno najmanje 2600
mornara."
- Ka Gospe, lipo su se usidrili! - Luii je upra
rukan u tramac i zdiga se, seja je.
Slua je dalje: "Predsjednik dr. Maek daje upute
za opinske izbore. U svojoj okrunici dr. Maek
istie da ovi izbori nemaju politiko znaenje..."
- a to jema novega, Luidi?
- Njente, Bepina, sve gre ka. po loju.
... "i da kod kandidata u prvom redu treba gle-
dati potenje, nesebinost i njihovo shvaanje go-
spodarskih potreba opina".
- A koja je to drava pala noas?
- Holandija, Bepina mija, pala je, udrila se malo.
- Evo, Luii, malo limunade - rekla mu je kad je
ula kroz vrata. - Donit u ti kakao i pandipanju.
- Neu kakao, stislo me, dva dana nian ia na
stranu. Daj mi kafu.
- A, je li, Luii, di je ta Holandija?
- Daleko, moja Bepina, lipo gori.
- Koliko daje od Trieta?
- Ka do Trieta, pa jo deset puti.
- Onda, moj Luii, ne razumin, a se ovi na
svit jur pripa? Jema rat, da prosti, a prdit dok
dojde u nae misto.
- Na vrata je ve. Nima ute, moja Bepina. I kad
se ovako koju najkulturniji narodi Evrope, a e
tek bit kad se uvati naa ente balkanika.
- Ajme, gotovi smo!
- Ne boj se.
I jopet je nito klapala i ukala u kuini.
- Kakao, reka si.
- Ne, enpjo: kafu!
Muala je dobru po minute, deboto se ni ni
ula. A kad je zinila glas jon je dra.
- Hitler e nas osvojit, je li?
- Bome. Ko e ga fermat? Oni naelnikov avija-
tiar?
- Ajme, svi emo svrit na gingolu! - zakukala
je. - A a bi jija za obid?
- Zakoji pulastra, pa emo jist - pua je dim
od panjuleta drito gori i grata trbuj. - U se, na se,
poda se, to ti je ila filozofija.
Miljenko Smoje

- Ti tako govori - puvala je i uzdisala. - Je, a
na "poda se" si, bogami, zaboravija - zdigla je prsi
i kalala ji.
Luii je ugasija panjulet i namistija glavu na
kuin.
- Ajde, ajde. Teko vrime, a njon monade tuu
po glavi.
- Kad e me, Luii, odvest prid oltar? Poginit
u nevinana.
- Vinana oli nevinana, isto ti se pie.
I Belina se probudila, gratala je nogon i tukla u
vrata. Luii je naulija ui, ujedanput mu je po-
stala kuka vanija od ene.
- Bepina, za gospu, otvori jon, kako je mo pu-
at da ti stoji ka prosjak prid vratima!?
- Iporkat e mi palkete.
- Ti e oistit. a e init ili dan, gratat mandu?
- Luii, Luii, voli ti nju vije nego mene - do
le su jon deboto suze na oi.
- Volin ja vas obe dvi jednako.
Usta je. Najprin je ia u zahod, a onda je sta
obuivat robu: mudante, maju, bive i tek um-
preanu kouju. Malo poslin izaa je ist ka
sunce, esan. Bepina ga je gutala gledat kad je
koraa niza skale. Nima ovakega ovika, mislila je,
nikor nima ovaki est.
o o o
"Dobro jutro, doture, zdravi bili, doture, jesmo
li, doture, uranili, a, evala, evala, ivili", pozdra-
vjali su ga dok je seta rivon, a on jin je odgovara.
Zaustavija se kraj jedne gajete pune rib, naslonija
nogu na bitvu i sta gledat ovika di grabi rukan
ulov i meije ga u kasete.
- a je, kako si, a? - upita gaje odozgar.

- E, dobro jutro, doture, pozdravjan vas - uspra-
vija se i maka kosu. - Ni mi dobro, kupi se u prsi.
- Pa a da se kupi?
- Oete li me viitat?
- Ne triba te viitat, moj Propero, to je bulsa. I po
kojni ti je otac od bulse partija. Bulsavi ste po raci.
- I nima lika, doture?
- A, mo vazest pet-est ijad dolori i za prominit
arju po pet-est godin u sanatorij u Alpe. Ne boj
se, Propero, jo e ti durat koju godinu.
- Samo koju godinu!?
- A a bi ti tija, ka Matuzalem!? Manje pui, ma
nje bumbi. Kaji, pjuji, vazmi koji kuarin meda.
- Fala, doture - gleda ga je di pripalije panju
let. - Evo van friki barbuni, pa vazmite.
- Ti si, Propero, imbeile. Di u s ribon, u ep?
Odnesi Bepini i reci jon da ne triba klat pulastra.
Na, vazmi ti jednu - pruija mu je panjulet.
- A rekli ste mi da ne puin?
- To ti govorin ka dotur, a dajen ti ka prijatej.
Budi miran, znanja kad u te viitat, nita se ti ne
boj. A ti, Galileo, a si se ti inkanta, a jope nismo
na more, a? - okrenija se Luii oviku koji je sidija
na jednemu lipemu trabakulu na kojen je pisalo
"Slavni".
- Rat je sve rastira, nima fureti. a u?
- Ukrcaj teret, otija.
- Bogati, ka da san lud, da me otomarini poto-
pidu - nabija je kapetansku kapu i inija se vaan.
- Puno ji je more.
- A a barenko ne kala mriu?
- Nita mi ni drago, vidi oni oblak, mogla bi lako
nevera.
- Slabo e ti tako, kapetane.
Miljenko Smoje

- E, ne ti. Bravura je ivit bez lavura.
Luii je manija rukon i slega rameniman. Sva-
ta li je na svitu, ega sve nima u ovo nae misto,
majko moja, reka je u se i zaputija se u barbira.
o o o
Upa je u brijanicu, a Belina za njin, juto kad
je bila besida o reoplaniman, brodiman, razarai-
man i bonban. Od onod di je sidija niki stari ribar
uja se glas ka da izlazi iz badnja:
- Sminoga ratovanja, ja, judi, ovo nita ne razu-
min. Brico, koji je brija ovika na kojemen se omar
vidilo daje ivija u Amerike, ima je reloj o zlata, velik
ka kapula, niki prsten na ruku, pa gae na rige, i ko-
uju kratki rukavi, okrenija se i zamava britvon.
- a misli - reka je - a misli da ti je ovo ka za
prvega rata u vrime Borojevia i Potjoreka?
- Tuedu se padobranin, reoplanin, tankiman,
a na fronti jedan drugemen kroj idu epe i jema bit
ko uini vie ti epi ti dobija rat.
Na katrigu di je sidija naelnik vidila se novina,
"Novo doba", bija je sakriven iza nje, i moglo se
proitat "Poela najuasnija bitka u historiji svije-
ta", "Proiren njemaki dep prema La Mancheu",
"Milijunske armije vode bitku na malom prostoru",
"U Rimu najavljuju ulazak Italije u rat", i sve tako.
Iza njega na zid visila je karta eografika Evrope.
Brijanica je parila ka glavni tab.
- Ostavi ti epe, nisu epi vani - upa je batelant
s brojen na kapu. - Rat e dobit ingleka kvadra.
Ulizla je iz Sivernoga mora u kagerajc i Kagetat,
da ozgar zatvori i bombiza Njemce.
- Ma koji kagerajc - upita gaje poer - di ti je
ti tvoj kagerajc?
- I ti si mi niki poer? To ti je kraj Danimarke,
1L
pogledaj, brico, na kartu, je li tako. Sto puti san
navigava, znan.
Brico, stari komunista, koji je pratija sve visti,
abi je nos u kartu.
- Je, jema prav. Tot je.
- Na drugu bandu pogledaj, tot ti je mali koj
Kelgoland, a dva prsta nie Amburg, a to ti je tu-
deki Triet. Tot e se flote inkontrat i uinit veliki
turum. Pari mi se ut kad Inglei raspalidu iz mi-
ljun topov, sve edu dignut u lagum.
- Rusi, judi, samo Rusi mogu radni narod Evrope
alvat. Pametan je Staljin, eka on da se imperjaliti
izmeju sebe pokojedu i istroidu i onda e ji devat
- barbir se ili isprsija.
Deboto je i zaboravija na posal, mora ga je oni
povratnik dobro potegnit za rukav.
- A e, bilo bi ga tot da nima Amerike. Dolori,
dolori, moj sinko, dolori dobijedu rat. Hitlera sad
nikor ne more fermat, a kad Amerika makne prston
- gotov je.
- A a ne makne? - pita gaje barbir.
- Oli jon je pria!? Sad sve fabrike inidu reopla-
ne, vapore, tanke i sve se prodaje ka cukar - odgo-
vorija mu je povratnik - i kad sve zlato svita svri
u amerikanske trezore, onda e Amerika re: stop,
sad je na me red. Well!
- Ti Gospu, generaltab se danas proirija. Svi
ka da su svrili akademiju militar Marije Tereze
- likar se zacenija o smij a.
Roko, konobar, koji je do sada sta na vrata, pa
izlazija vanka i jopet uliza unutra, buga je nogon u
vrata i okrenija se.
- Morete vi, judi, mislit a oete, ali avijacija,
samo avijacija e dobit rat. Ko bude jema vie
Miljenko Smoje

reoplani i avijatiari ti e potu. Je li tako, jor
naelnice?
Naelnik koji je do sada lista foje, puva i pripo-
mia noge zdiga je veliku glavu, nije razumija.
- Nian te slua, ita san.
- Reka san, naelnice: avijatiari su glavni, o
njima sve ovisi.
Ka da gaje kogod brokvon badnija, naelnik se
trga i zarika:
- Zato to meni govori?
- Tako, sluajno.
- Sluajno, je li, kurbin sine, tovare od tovara.
Svi su umukli, i oni Amerikanac a je plaa, i po-
er, i ribar, i batelant koji se igra ejen, i likar a
je sada sidija pun sapuna uvijen u ugaman. Svi su
kalali glave. Bilo jin je ne samo neugodno nego i aj
bidnoga naelnika. Roko je zna da gaje badnija, naj-
volija bi se izvinit, ali gaje sram.
- Ma nian nita zlo mislija, jor naelnice.
- Jopet ti, kurbino kopile! Enti ili rod, sve ivo
i mrtvo!
- Ne vriajte, naelnice, izgubit u ripet.
- Odavna si ga izgubija, gubo, crvu - skoija je i
uvati ga za guak i bi bi ga zadavija daje Roko bi sla
biji. Nego! Da nisu drugi uvatili obojicu i razdvojili ji,
jema bi likar posla.
Belina je zalajala i uvukla se ispod katrige.
- Cito, Belina, ne miaj se, to ni tvoj posal! A ti,
barbiru, a si se uzmuva ton britvon, jo e koga
obrizat!
Onda je naelnik pogleda krvniki Roka i izletija
vanka. U brijanici se ni nita ulo, samo struga-
nje britve po likarevoj bradi.
- Ma a san mu ja kriv, judi - vata se Roko izgu-
bjeno za patele - nian zlo mislija. Reka san mu
isto ka a bi reka tebi ili njemu, svakomen.
- Ne pravdaj se, Roko, kriv si - umia se poer
- turija si mu pod nos avijatiara.
- Ja bi mu se na tvoje misto kua - ree mu Luii.
- I meni je sada aj, ali kako u re: skuajte,
naelnice, nian mislija na onega vaega avijatia
ra a van je da sina!
- Ajde, ajde, jopet poinje. Kriv si i mui. Jema stva
ri o kojiman se ne govori, kretino, imbeile. Kapii?
- Puno se dipera na naelnik - zavrtija je gla-
von poer. - Nita mi ni drago, slabo e to svrit.
Ili su, onda, a i batelant i ribar. Za njima je
izaa Roko, pa poer, najposlin Luii i, ka naj-
zanja, Belina. Osta je sam barbir, ispratija ji do
vrat, i onda se zagleda u onu kartu na zid ka da je
Napoleon Bonaparte.
o o o
- Tu tu tu tu - vuka je mali Mirko, lipo bucmasto
dite, feratu po kuini naelnikove kue, dok je slu
kinja, mlada vlajina, puvala u paker i loila oganj.
porki pijati, bronzini, nozi, peruni, gradele, ma-
cole, ogrisci, bokuni kruva i pandipanje napunili su
lavel do vrja. Iz tinela ula se larma, razgovor i smij:
bidna slukinja morala je trkat ka da dvori miljun
svita. A za stolon je sidija naelnik, pa njegova gospo-
ja, pa Bepina, pa likar, onda pop, usve pet judi. Kad
je mali potrka tamo u tinel, uvatila gaje mater i me-
knila na katrigu. Prid njin je bila torta sa tri terike.
- Ajde, pui, uduni svie! - gospoja gaje drala
za ramena i nagnila naprid.
- A di u puvat? - upita je mali Mirko.
- U guzicu, staroj babi u guzicu - izvalija je pop.
Svi su pukli o smij a na ove rii.
Miljenko Smoje

- Ba ste vraji, veleasni! Ajde, sine, pui u svie.
- Ajde, Mirko, forca, forca! Ovako puni, ovako -
pokaziva mu likar kako e udunit terike. - Ajde.
- Je li ovako, barba? A? - napuva je obraze ka
da e puknit.
- Vidi ga, vidi - vaka je i govorija pop - kad na-
pue obraze isti pape. Je li, doture?
- Je, bogami, pjunuti naelnik.
- A da vidite a je pametan, a mlije po ili dan!
- naelnikova gospoja je gledala milo u mua, ali
ni jon se ba dalo gledat ga u oi. - Svaki mu vrag
pade na pamet.
- Od race je pametno, jema se na koga i uvr, jel
tako, naelnice? - pita je veleasni.
Naelnik, koj i je ilo vrime sidija na katrigu ka
kip i gleda u pod, najprin je potega iz mula i tek
je onda odgovorija:
- Je, je, veleasni, tako je, vi najboje znate da
je tako.
Mali je puva i puva i ujedanput ugasija svie. Svi
su batili rukan, i digli su taku galamu daje sluki-
nja povirila iz kuine. Dok je gospoja noen rizala
tortu i stavjala fete na male pijate, ila je evala.
- Mama, a je to roendan? - pita je malian.
- To je oni dan kad te roda onila - odgovorila
mu je.
- A kako me onila? - navaliva je mali.
- Lipo, onila te.
- Letila, letila, letila je i onila te - izvalila je ne-
sriknja Bepina pri vengo je prigrizla jeziinu. Debo-
to jon je Luii slomija rebro lakton.
Vidija pop daje vrag odnija alu pa je tija okre-
nit razgovor, ali ni moga. Onda, zamuka je i on.
Sidili su niko vrime ka da su na sprovod.

- Donesi oni proek, mala! uvan ga od vina-
nja. Sad ete vidit a je proek.
- Svaka ast kuvarici, odavna nian jija ovaku
tortu - snaa se i pop.
- Bome - pofalija je i Luii - bome! Bogami, ke tor
ta! Prava padovjana. Nian ovaku jija od kada san bi
studente. Bepina, od nje naui, neka ti da ricetu.
- Ne triba njon riceta. Zna vaa Bepina zanat.
- Ne znan ja ka vi - sramejivo je rekla Bepina.
- A e! A kako biste ugodili jor Luiu, on je bonku-
lovi - gospoja je sada nalivala proek. - Provajte.
Svi su potegli i ka zamislili se. Parili su ka filo-
zofi, tribalo je u u duu piu.
- Eliksir, balzam - prvi se javija veleasni. - Lii.
Daj, naelnice, da se kucnemo u zdravje malega!
Lipo ime Mirko, Mirko, Bog ga ivija - zapiva je, a
svi za njin.
Pa su jopet nalivali i pili, zdigli se na noge i pi-
vali tako estoko da se mali Mirko pripa. Kad su
se dobro nalili, spustili su bierine na stol i seli
svak na svoje misto. Naelnik, koji je jo pri pet
minuti bi bisan ka pas, sada se smija i ili rascva
od dragosti. Ovod, za svojin stolon, ni mora zvat
Roka i riat da mu oni mulac vie naglas koliko
je popij a, ovod je moga svoju ast i svoj ugled u-
vat koliko ga voja. Pa je zato i zaboravija na ono
a slavi.
- Ajde ti lipo sada u posteju i reci sviman dobru
no, srce moje - milovala je gospoja sina i zdigla
ga s katrige.
- Ajme, a ja mu dar nian jo dala! - skoila
je Bepina. - Jo, a san postala zaboravna, maj
ko moja! ekaj, Mirko, vidi a ti je teta spremila.
Tamo mi je u boru.
Miljenko Smoje

Ila je u portik, nito je tamo ukala i petljala,
pa se vratila s paketon. Kad ga je otvorila, uzela
je u ruku dar i meknila ga malemu u krilo. Bija je
to lipi, mali reoplan, s dvi jelice na kriliman i dva
kola odispod.
Mali je zinija i omar se razbudija. Potra je po
tinelu, raskrilija se ka pravi reoplan i prdija justi-
man, inija je prrrrr prrrr da mu je sve pjuvaa
trcala sa just.
Gospoja se ukoila, provala se nasmijat, ali ni
mogla, samo je sela. Doekala je Bepinu oiman
ka na noe, bila bije najradije bacila kroz ponistru.
Pop je samo kala glavu i eka najgore. Bepina je
poela plakat kad je doli ispod stola Luii raspali -
ja u gnjat. A kad se naelnik zdiga i kad je bacija
mul na pod iz kojeg se prolilo vino, pa kad je ute-
ka vanka, likar je zabetima a je god moga ee:
- Maledeta kretina! Non te poaro maj! Roge
aine i materine, a si uinila!
- Nian, nian bidna, tila san malega razveselit
- zvirala je oiman i traila zatitu, ali je ni nala,
veleasni je kaja i gleda doli, gospoja je strilila
oiman, naelnik je pobiga, a Luii, a a e drugo,
dera se na nju.
- a mene nisi pitala, a mi nisi rekla?
- Ni te bilo - plakala je ona - ia si u vizite.
- Znan ja tebe, zmijo otrovna, stara, podmukla,
rao gruba!
- Nian nita mislila, malega san tila razveselit!
- Lipo si nas svi razveselila - Luii je usta, otra
tavajolon justa i izaa. - Gren ja za njin, ja u ga
smirit.
- Molim, vas, doture, ovo ni ivot, ovo je muka.
Tri godine ni s menon rii progovorija.
- Platit e mi, Bepina, bogami, kad dojden
doma. I da zna, seli iz moje komore u svoju, da te
vie nian vidija! Da mi nisi u posteju dola! - iza
a je kroz vrata i skala se, a Belina za njin.
Ni puala kost iz gubice.
o o o
Pitaj boga koja je bila ura kad su se likar i naelnik
izvukli iz otarije, di su pili i liili rane. Misec je ka
zrila cata sta na nebu i svitlija nji dvojicu kako gredu
priko rive pravo u novi otel, a ga je u ova vrimena
straja o rata otvorila lipa, esna i, prema oniman koji
troidu pineze, duevna ena Roa. U otelu, zapravo
oteliu je jemala damen kapelu i animirke za one
a su utili straj u kosti i arili pineze. Tako, stali
su isprid vrat kue, na kojoj se moglo protit "Zvizda
mora", a onda su uli unutra. Pri nji je omar dola
Roa, ila se rascvala o srie kad ji je vidila:
- Dobra veer, gospodo! Zdravi bili, naelnice,
pozdravjan, doture! Drago mi vas je vidit. Kako
ste? Samo izvolite, za koje su pie gospoda?
- Sad nita - reka jon je likar - najpri emo svr-
it posal. Jesu li dame spremne?
- Je, je, doture! ekadu gori, spremne su za vizi
tu. Ali, sedite malo, odmorite se, nee posal ute.
- Ma ke! Moramo svrit vizitu - pravija se vaan
naelnik. -1 ako ba o donesi nan gori malo bilega.
- I kafe, isto - Luii je zagrlija prijateja i potega
ga prema skalan. - A je li, Roa, jema li koja mala
bjonda, tuf san crni?
- Jema, jemala san vas na pamet, doture, sva je
ka bonboncin, za lizat prste. I na vas san mislila,
naelnice, ne bojte se, jema jena propju po vaen
gustu - rekla je brzo kad je vidila da se naelnik
po skalan zapuva.

- A jesi jin rekla da slubeno dolazimo, da mo-
radu bit dobre, pametne, poslune, oli omar up iz
naega mista!
- Sve san ja uredila, znan ja svoj posal - deboto
je trkala uza skale.
Prola je isprid nji i otvorila jenu sobu u kojon
su na dvi posteje leale dvi cure i stile. Omar jin je
dala rukon mot da se diu. Bile su obuene u tanke
svilene kune veste koje su zapele centuron, pa jin
se vidilo tilo odispod. Na vrata od armeruna visile
su mudante, konbineti, reipeti, priko katrig dvi-tri
ligambe, nike kotule, jalpete, a na pod i postole
i cavate s bilin mufon. Sve puno nereda i nikoga
vonja o pota, kolonje, jubavi i mlika. Kad su se zdi-
gle i stale na noge, Luii je zafia: bile su krupne,
strojne, iate i guzate. Milina ji je bilo vidit.
- Ovo su van, injorine moje, gospodin naelnik
i gospodin likar, dvi najfinije i dvi najuglednije li-
nosti u nae misto. Vi znate a to oe re - Roa
se naslonila za zid i isprsila.
Keti, ona bjonda, kad je vidila di dotur vadi pa-
njulet iz tabakere, pruila je ruku prema njemu, a
drugon je zatvorila vestu.
- Daj cigaretu, doktore. Je li zlatna? - pokazala
je tabakeru.
- Je, curo, ali ne triba ti se nita stidit - Luii
joj je rastvorija vestu i pogleda doli. - Ne stidi se,
mala, ostavi tako, da jeman vitu.
- A ta bih se sramila!
- I ja govorin.
Naelnik, koji ji je gleda i mirija, oblizava se ka
gladni pas.
- Tot su dvi, a di su druge? - zapita je.
- U drugoj sobi - odgovorila mu je Roa.
- Dovedi i nji ovamo - uvatija je nike mudante,
rairija ji, bacija na posteju. - I vina donesi!
Ona druga, koja ni bila bjonda, stala je uz na-
elnika.
- Je, gospon, kak ste vi hercig, kak ste snani! Tak
volim jake ljude. Bog i bogme, pravi ste naelnik!
- Nego a! Jesan! A kako se ti zove, a?
- Frida.
- Frida! Ajde, neka si Frida. Onda si iz gornji kraji?
- Zagrepanka. Iz Gornjega grada.
- Vidi se da si iz fine fameje, i jema bit da su te
dobro ranili.
Prosa jon je rukon priko guzice, pa lipo lipo gori
sve do i. Luii je biingava komoru, sve je gleda
robu i zaviriva. Onda, vazeja je jedne mudante i
meka ji naelniku ispod brade.
- Vidi kroja, ala franse. Jema bit da su cure iste.
- istije nego vae ene - skoila je Keti jidno i
potegla mudante.
Ko zna a bi bilo, moe bit da bi mu i u oi sko-
ila da nisu dole druge dvi divojke. Jena velika,
golema, a druga sitna, malena, jo bokun pa lipa.
Bjonda.
- Ovo je Micika - predstavila je Roa onu veliku.
- Asti Isukrsta! A ja san mislija da je Krajevi
Marko.
- A ova je Greta.
- "Sva si slina samo njoj, odvest u te u Holivud"
- zapiva je likar. - An, bravo, Micika! - okrenija se
braceri. - S tobon san svrija, vidi se da si ista i za
te je vizita gotova. Je li tako, naelnice?
- Bome, doture, neka gre. A di mi je to vino, a?
- kuajte, omar u donit! - Roa se smela i
nestala.
Miljenko Smoje

Za njon je bez rii ila a i Micika, vrtei fetan
ka da su jon odizad dvi gume o auta.
- Asti Gospu, kad bi ovoj upa u ake! Koja
od
vas dupera ovu grezu kolonju? - okrenija se
cu-
ran. -To si ti, Keti! Koji ti je ovo patro? Povonjaj,
naelnice.
- Pa, more stat.
- More za tvoj grezi nos! Dojdi, moja Greta, tebe
e barba viitat.
- Ja sam zdrava, doktore.
- Boje da jesi, ali a je sigurno sigurno! Mora
bit medicinski ustanovjeno. Dobro se isperi, poj u
svoju sobu i ekaj.
Greta, koja u prvi moment nije razumila, stala je i
ni znala, a bi inila. -Ali, doktore! ...
- Nita. Posluaj gospodina, pregled ti nee kodit.
- A ti lipo itaj i sve zapanti, pa ako me uvati
voja sutra, prikosutra sve e mi ispriat. Sad, da
vidimo Fridu - pria je Fridi, koja se uvatila nael
nika i tila ga prodrmat, da se malo razbudi. - Ke
fetivo putanjer sej mio potetato. Ma ko bi reka, od
prve pa u pravu! Tot bi i ja moga uinit koji ir.
Naelnik se na ove rii trga, diga je malo pijanu
glavurdu i zakrkja:
- A a je, doture, sad bi ovu, sad bi onu! Nemoj
bit ingord.
Roa je onila botiljun biloga i uvik edni nael-
nik nije vie puta mul iz ruke. Vino mu je bilo
prisnije od jubavi.
- Ne boj se, naelnice, ovo je pikoli kapacitet.
Dojdi, Frida, stani ovod blie svitla. A a ti je ovo
na vrat, ova krastica?
- Sluajno sam se ogrebla.

- Grebla si se. A okad ti je?
- Tak, par dana.
- Reci istinu, a ti je to?
- Ugrizel me je neki fakin.
- A a si jemala posla s vuciman i tigriman, s be-
tijan. Dobro, naelnice, jema dozvolu za rad, nima
straja. A ti, Garbo, jo si tot, jo nisi u svoju sobu.
Koju Gospu eka? Ajmo, mala! - uvatija je otobra-
co i odvuka na portik, pa tamo malo daje u komoru.
u se smij i krianje, a ondar nita.
- Dojdi ti, Keti, s menon - pozvala je Roa - po
kazat u ti urnale.
Pa su ile vanka. Ostaje sam naelnik sa svojon
curon i tribalo mu je dobri pet minuti dok je ispra-
znija bocun i privatija se posla.
o o o
Nisu brojili ure, a i a bi ji brojili. Brojija ji je le-
roj na kanpanilu. Kad su izali naelnik je piva a
je moga ee, i naslanjaju se na prijateja, gnjei-
ja je Luia i parilo je da e ga prilipit za stine.
- Umukni, dosta vije, ilo e misto razbudit.
a e svit re!
- a e re: likar i naelnik su pijani. Ako jin je
krivo, neka me vije ne izaberu!
- A koga edu izabrat nego jopet tebe: ti mo po
pit najvije, mo najvije izist, mo lajat najvije,
govorit monade, ne razumi se u nita, najvei si
rogonja u ilo misto, a a o naelnik si ka bog. Ne
fali ti nita!
- Doture, gubi ripet! Sve mi mo re, ali nemoj
to o rogo nj i.
- Skuaj, pijan san, nian te tija uvridit. Ali,
mora se pomirit s tin. Nisi moga jemat die, i sad
si riija pitanje naslidnika, i budi miran.
Miljenko Smoje

- Ne mogu, ostavit u enu.
- empjo, ako te privarila, nee vije. Dovede li
novu, jopet e te tokat sve iznova.
Doli su na mulet. More ka uje, bonaca, nigdi
bave. Naelnik je sta na kraj i poeja pisat, pustija
je vodopad da su sve skakale male iskre i biale
u mrak. Onda, kako ni likar ni tija bit mulac i on
otvori pinu.
- A deto Marko Polo ke maj vito un dalmato ki
pia solo. Jo lipo lije ivit.
Dok su tako trapali u more gutaju sluat
muziku svoji instrumenti, ljuljali se naprid-nazad
ka da e past u more, izvirili su iz kalete barbir i
postolar. Doli su iza nji i stali ji gledat. Nisu rekli
njanci beside, samo su muali. Pa kad se naelnik
okrenija, onako s odbotunanin gaan, zinija je, ni
moga virovat oiman.
- A koga to vidimo? a je, gospodo komunisti! Oli
se vraate sa sastanka? Radite vi, an? Ruite dravu!
- Bome - reka mu je barbir - mi se pripremamo,
dok drugi loedu i kurbadu se.
- I tako emo svrit na isto - odgovori mu je
naelnik.
- Ko proivi, vidit e.
- I ja govorin - promrmja je likar i muija se sa
botuniman.
- A znate li vi - rairija je postolar novine - a
je novega?
- A kako emo znat? - reka je likar.
- itaj.
- Protij mi ti, oli ja vidin po noi, ka da san ja
maska. Eno ti feral.
- "U Beogradu i Moskvi" - tija je postolar ozbij-
nin glason - "otvaraju se trgovaka izaslanstva s di-
plomatskim prerogativima. Ugovor stupa na snagu
sadanjim objavljivanjem. Kraljevina Jugoslavija s
jedne i SSSR s druge strane pobuene eljom da
stvore trajne uvjete prijateljstva"... uje li, naelni-
ce!... "trajnog prijateljstva i suradnje putem uspo-
stavljanja gospodarskih odnoaja izmeu obiju ze-
malja i njihovih naroda donose slijedee odredbe".
- Dobro je ovo, bogami! Sad nas uva "medo"
- likar je uvlaija kouju dok je govorija.
- A ko e, ako nee tvoj. Sad smo ka u katulu
- naelnik je tresa glavon da se razbistri.
- U katulu - zavika je barbir -je li, a kad si me
zatvara!
- Aj kvragu ti i ko te zatvara! Jesi li se sam za-
tvorija?
- Jopet mi triba pisat - upa je likar - ovo me
uzbudilo.
Sada su mu se pridruili i postolar i barbir, pa
je u tri bilo slaje i muzikalnije.
- aj mi je, judi, ja vije ne mogu.
- Bit e malo pija.
- I nian, bogami, potega san.
Nikor je poeja pivat, a onda su svi upali, pivali
su "Budi se istok i zapad". Zamarirali su put mi-
sta, zagrjeni.
Prola je deboto ila no, ve se poelo razdanji-
vat i zvide trnit, a jo su likar, barbir, postolar i
naelnik arili po mistu i pili vino di god su stigli.
Revali su pisme, jitali kvake, voltavali jedan dru-
gega, zafrkavali se i potizali, uzbunili su deboto
sve spavae. Postolar i barbir, koji su ji srili, nisu
ji se mogli deliberat, morali su njiman lokat, a
in, ruku na srce, ni ni bilo teko i a jin je ilo
od ruke. Tako, i oni koji je bi vlast i oni koji je bi

protiv nje ili su otobraco, ka da su najskladnija
braa. Sve dokle ujedanput ni nesriknji naelnik
pa ka bija na tle i tako osta.
Ni ga ima ko zdignit, ni ga nikor ni moga zdi-
gnit, pa su lipo seli na zemju. Ali, likaru isto vrag
ni da mira, makar je bi pijan, pamet mu je radila i
polako se usta, potega za sobon nji dvojicu pa su
nestali malo tamo iza kantuna, di su nito boga-
vali, vikali, puvali, a ondar su se vratili sa stolon
od biljara na koji su jedva zdigli naelnika i legli ga
ka mra. A kad su ga tako namistili ka na katafalk
poeli su ga vu. Juto su pivali "Pokoj vini", kad
su naintrali na ilu damen kapelu.
-Ajde, cure, uprite i vi malo. Upiraje i on dosta, a?
- naredija jin je likar. - Ajde, ugite mu kraj glave
lumine.
- Bogati a je teak - puva je barbir.
- Jema u nj dvista kili - stenja je postolar, koje-
men se popuzla jola i deboto je pa.
- Nima ni sto pedeset.
- Nima vakog prajca nadaleko. Ajde, enske,
ajde. Ti, Frida, zatvori mu butigu, ni pristojno da
se to mru vidi. Dok je Frida zabotunavala nael
niku gae, smijala se ka luda.
- Tako - nastavija je Luii - ti, Micika, stoj mu
kraj glave ka anel... en ti Boga, ba si kus ane
la!... Keti, klekni ka vora i moli. Daj salpu, svezi
mu bradu. Tako. Aiti, ti, Greta, ka ministrante.
- I svitlost vinja svitlila njemuuuuu! - rika je
postolar.
- Amen! - odgovorili su mu svi i popadali od
smija na zemju.
A bilo je vrime kad pulicjot gre po mistu init
vondu, pa je ba intra u ovi as. Ni zna a bi misli-
ja, vidija je nji na pod, pa naelnika di mrtav lei
na katafalk i zinija je. Pripa se. Mislija je daje vlast
gotova, i da mu je ovi prvi u misecu zadnji, i da se
jopet mora uvatit maklina.
- Ajme, judi - zakuka je - umra naelnik!
- E, bidan, umra je - reka mu je odozdal postolar.
- Gotovo je s nain naelnikon - deboto je zapla-
ka barbir. - Nima ga vije.
- A koji ovik.
- A kako to naglo? - pita je pulicjot.
- Pala mu kap, maloprin. Kolpalo ga - objasnija
je likar i usta.
- Bidni na naelnik, bidna njegova ena! - puli
cjot se nagnija nad mrcen i zagleda u sklopjene oi.
Oko njega poredale su se cure ka aneli, jedva
su izdrale da ne zacenidu od smija.
- ekajte, ekajte, a je li ovo on re?
- Je, re... pa a! - ree mu likar.
- Onda ni umra!
- Imbeile! Ko je likar, ti oli ja?
- Jemate prav. A bidni naelnik, bi je dobri ovik.
-A koja pijanina, nadaleko ga ni bilo. Daj, po-
mozi nan, upri. Tei je od prajca.
Vukli su ga kroz misto. Oko njega bile su cure
iz "Zvide mora" i drale su sklopjene ruke ka an-
eli, pulicjot, postolar, barbir i likar vukli su stol i
pivali "Pokoj vini" da te je bilo straj ut. I sve tako,
dogurali su ga prid crikvu di je likar juto tija po-
tegnut konop od zvona.
- A a je sad ovo, koje je to udo Boje?! - uje
danput je pa pop ka iz neba.
Iza njega se stiska remeta, bi se ba zaputija
zvonit jutarnju.
- Nita, veleasni, nita se ni dogodilo. Umra je
Miljenko Smoje

na naelnik - likar je deboto zaplaka.
- Otega papke - rekla je Micika. - Gotovo je s njin.
- Amen - zakuka je postolar. - Molite, veleasni.
Pop je pria blie i zagleda se u naelnika, meka mu
ruku na elo, pa kad je vidija da je tepal i da re ka
krmak, uvatija gaje za jaketu i poe potizat na tle.
- a je ovo, Sodoma i Gomora!? a je ovo dolo
na svit, di nee Bog dignit ruke od roda juskoga!?
- pop je vika i upra ruke u nebo. - ta vi, bludnice,
radite prid hramon Bojin?
- Molimo.
- Pijan si, doture, koje to komedije ini?
- Jesan, pijan san, isfregan, iian, i a je tebe
briga. Ti si trizan, i lipo pojdi skupit svoje ovce i
ini njima a te voja. a se mia u na posal, je
li tako, Greta?
- Tako je, doktore.
- Je, doture, jema prav - reka je barbir - a se
njega tie.
- a je ovo, sudnji dan je kucnija - zapomaga je
pop. - I kad me Gospodin bude na stranome sudu
pita: di su ti ovce, pastiru, odgovorit u mu: Gospo
dine, oprosti, koze i jarce si mi da, koze i jarce ti i
vraan! Ko e s ovin ludin sviton iza na kraj!?
- Poiva u miru!
- Ameeen!
Dernjava koja se sada ula probudila bi mra,
ali nije mogla naelnika. Tek kad su ga dame po-
ele kakjat, polako se zdiga i seja. Vidija je oko
sebe pusti svit, pa katafalk, pa cvie i teriku, i
ondar popa i remetu, pa crikvu. Uvatija ga straj, ni
zna di je ni a se njin dogaja.
- Di san ovo, majko moja!?
- A di ti je i misto - ree mu likar.
Postolar i barbir pivali su i daje, gutali su se
rugat, pa su tili iskoristit ovu zgodu a je mogue
boje. Pop je samo slegnuja rameniman i nesta,
remeta je cima konop i zvonija. Dame iz "Zvide
mora" oprostile su se i izgubile.
- Bi si ka Lazar u grebu i sad si uskrsnuja. Aj,
dii se, gremo doma, dostaje komedije.
Naelnik je otresa prainu i zemju s vetita. Be-
tima je, bogava, vata se za glavu koja gaje bolila.
Ni zna bi li se smija ili bi plaka. Likar mu je mekni-
ja panjulet u justa i zapalija.
- Doma spavat! - reka mu je. Potega ga je za
ruku. Odili su simo-tamo, i sada jin se od vina
mutilo, kolina su jin klecala, deboto su popadali.
Iza nji postolar i barbir uvatili su pismu "Svanu-
la zora, svanuo dan". Najposlin, pivali su sva etvo-
rica. I tako, sunce ji je zateklo di se klataridu.
o o o
Je, ali nisu svi u ovomen malen mistu bili veseli,
bilo je i oni kojiman su suze ile na oi, kojiman se srce
paralo od tuge i alosti, ka naelnikovici, koja je sidila
uz ponistru, uzdisala, grizla justa i plela. ilu no.
A ni ona ni bila najalosnija na oven svitu, ni, ni
ona prolila najvije suz, niti se najvije grizla. Bila
je to Bepina kojoj je njeno i virno srce skoro puklo
o alosti. Sidila je, pa se dizala i ila na teracu, pa
jopet kraj tavulina. I na kraj, kad vije ni mogla,
stala je pisat.
"Dragi Luii, jedina jubavi moja! Ostavjan te za-
uvik, Luii. Jadna, poniena, bez asti, na sramotu
rodu svome dien na se ruku. Bila san muenica
nae arke ipriiste jubavi."
Malo je stala, stisla rukon boicu veronala,
uzdanila, i nastavila:
Miljenko Smoje
"Ne mogu trpit, jubavi moja, da se s ononfecom
0 naelnika bacije u blud s najgorin kurbetinan, a
da prezire svoju Bepinu. Isto ti pratan i ne krivin
te a svoj ivot skonajen."
"Kakao ti je na paker. Samo ga triba steplit".
"Ukopaj me i siti se svoje vime, jadne Bepine".
"I kad me najde mrtvu i studenu, vazmi tvoje otre
likarske noe i proparaj jadno srce moje, i u njemu e
na zlatnin sloviman zapisano: Volin te, Luii!"
Pa je zaplakala, tresla se ila ka trica. Na njoj
bila vesta, duga do poda, ona a je spremila za
oltar, a na glavu kruna. Reine su drale, braolet
se malo usika u meso, ila, bidna, bila je sveana
1 napirlitana. Ispod nje, ispod tavulina, Belina je
lizala gubicu i gledala a jon to gospodarica radi u
ovo doba noi. Malo je zacvilila, bokun, ne puno, i
zamavala repicon.
- Ajme - viknula je Bepina sama za se - ajme,
zaboravila san ti dat jist! Kad najde mene mrtvu
a tebe gladnu, najidit e se Luii! Neka! Za dipet
neu, neu jon dat jist... Bidna moja mladost!
Vazela je boicu, prostila jo jedan put pismo,
popila tablete i onako sva sveana, obuena, ure-
ena ka za vinanje, legla u posteju. Ni ni ula
Luia da je ve ia uza skale i nito brontulava.

PRID NEVERU
Prolo je jur misec dan od one velike tragedije
koja je mogla naega likara zavit u crno. I da onda
ni doa u zanji as, pa da je ni ispunpa, da kojin
sluajen ni bi dotur ven marangun, i da ni bilo
njegove velike jubavi za nju, ko zna a bi bilo, bi
li Bepina ikad vie toala bikotin u proek ka ju-
tros. Luii je pazija na nju, ni da muici da na nju
pane, nego je perfin kupija i tovara od kuma Frane
da jon ne reve oto ponistre. Doveja jon je i sluki-
nju, joru Keku, enu od ervicja, enu malo bala-
vu, lajonu, da jon pomae i daje dvori ka krajicu.
Jutros je Luii usta ranije. Ua je u banju,
pritvorija vrata i ini toaletu. Bepina je leala, na
iroku branu posteju, naslonila se na dva kui-
na, na svoj i na njegov a jon ga je utiska iza vrata
kad se usta. Na blide obraze palo jon bokun svitla
s ponistre, nos jon se produija, justa stanjila, oi
upale. Tiala je ikaru s proekon i s mukon gri-
ckala bikotin.
jora Keka je dola iz kuine, na malu gvantjeru
nosei mliko.

- Ajte, pijte, jora Bepina. a vije mlika, mliko
sve isti.
- Ne mogu, moja Keka, ostavi ovod na kantunal.
Luia mi gledaj. Brzo, izvadi mu mudante iz komo-
na, maju, bive, kouju. Sve ostavi i stani prid vra
ta od banja - davala je, bidna, upute kako e radit,
ni jadna mislila na se. - Tako, stani tot, blie.
- Znan, znan, moja jora Bepina, njiman mu-
kiman triba uvik stat aptak.
Keka je stala prid vrata iza koji je likar trapa
vodon, uka, piva i pjuva rakotinu od duvana.
- Uvik aptak - ponovila je Bepina.
- Znan ja, tako je i meni doma s onon moj on
nesrion o ovika.
Luii je provuka ruku kroz vrata.
- Di je vije ta kouja - reka je nervoasto.
- Asti mia, a ste ufitik! - odgovorila mu je
Keka i dala kouju. Dodavala mu je svaki put po
bokun robe kad god bi on provuka ruku. Onda je
stala popravjat lancune ispod Bepine i dizat kui-
ne da more est. - Je, znan ja kako to gre! Mora
mu dat kouju, mora mu dat mudante, dat ko-
larinu, dat ovo pa ono, a kome? Onomen linguzu,
a je umislija da je glumac, da je Hari Pil, siate
se Hari Pila kad je snima ovod i zaludija muke? I
po ili dan se gleda u zrcalo. A a je je, priznajte,
kurbin sin je lip! Ma a mi to vridi! Kad je sve na
moje spale. Bidne enske!
Dok su one govorile, izaa je likar iz banja. Lipo
ureen, obrijan, obuen, umiven i namuan pri-
a je posteji i seja.
- Sad je sve u redu - reka jon je dok je mirija pu-
lac. - Da se ne razlini, mogla bi se malo i zdignit.
- Kako ti oe - odgovorila mu je ponizno.

- Nego obeaj mi da se vije nikad, nikad nee
ubivat.
- Neu, neu, moj Luii - deboto je plakala Be
pina. Pogledala je Keku koja se motala po komori
i sluala priko uva a oni govoridu i bila bi je naj-
rae izbacila vanka.
- Da si onda kada si pila veronale mislila na me,
bila bi Belini dala jist - prikorija je on dok je vazi-
mja panjulet. - Kako si mi to mogla uinit?
- Oprosti mi, Luii.
- To ti nikad neu oprostit. Kako si bidnu betiju
mogla onako zapustit? Mogla je krepat od glada.
- Oprosti mi, Luii, neu nikad vije.
- Obeaj mi da e najprin dat Belini jist ako se
bude trovala.
- Evo obeajen. A ti meni, Luii, obeaj da nee
vije nikad odit s onin pivaican i kenjerican.
- Neu, neu ti nita obeat! Vi kakva si ti. Tebi
je upalila puka i jopet si mi se utirala u posteju,
pa ti je sad i to malo. Jesi li sad s menon u posteju,
jesi! Pomirili smo se i dosta.
- A kad e me odvest prid oltar, Luii?
- Ti uvik isto - njemu je ovega ve bilo priko glave.
- Da mi je to doivit, bila bi najsritnija ena na
svitu. Sve elje bi ispunila.
- Kad ovik ostvari sve elje - tumaija jon je
likar - onda vije nima za to ivit, onda mu je naj-
boje umrit. A ja neu da ti nima vije zato ivit,
ja ou da ivi, jesi li razumila?
- Nian - rekla mu je i pogladila kuvertu. - Kako
u to razumit?
- Jer si kretina, pa ne zna mislit. Pusti mene
da mislin za te. Dobro promisli, Bepina, ovo je
trei putda se ubije. A zna ti onu; tri puta boe

pomae. Ovi put smo te jedva alvali, a drugi put
mo partit.
Keka koja se motala po komori i sve sluala, ni
mogla a da ne ree:
- Tri puta! A ja znan samo za dva! Kad je to bilo
trei put?
- a je to vas briga!? - razdera se Luii.
- Da nije to ono priklani kad je bila bolesna
- morala je re Keka, jer bi pukla.
Uvatila je ikaru i pjatin, pa je izala.
- Zna, Luii, da si spominja niku Gretu u snu.
- Ajde, nian to zna.
- A koja je to Greta? - navaljivala je Bepina.
- Bome Greta Garbo, ko drugi. Bit u sniva film
- likar je usta s posteje i sta se spremat da izajde. Be-
lina je omar skoila i stala kraj njega. - Gremo mi.
- A ne me pojubit? - sva se raznjeila.
Pria jon je i pojubija je u obraz, a onda su iza-
li, i on i Belina.
- Jo a vas voli - istrkala je iz kuine Keka. - Ja
gren okolo po kuan, ali nian vidila taku pravu,
finu jubav!
- Je, Keka, ne mogu se na nj potuit. Dobar mi
je ka kruv.
- Ni oni moj linina ni lo, ne mogu se ni ja po
tuit. A reu van nito u etr oka: kako ne radi ili
dan nita, samo mu one stvari tuedu po glavi.
Mira mi ne da.
Bepina se na ove rii malo ugala i oi su jon se
poele penjat iz jam.
- Ma a govorite, jo vas napastuje?
- Pa jo kako! Pa kako, jora Bepina! A di nee,
vidite kakva san! - zdigla je vestu da jon se mogu
vidit mudante, duge do kolin, bive stegnute li-
i

ganbon i bokuni bilega mesa di visi. - ista san
ka sunce. I sam on ovo tilo uiva, nikor ga drugi
ni taka.
- A zna vas skuntentat? - pitala je Bepina.
- Ajme, pa kako! Nima takeg u nae misto. Rojen
je za te stvari. A, skuajte, va dotur, je li i on, a?...
- Je, je, fala bogu. Ne mogu se potuit. Lagala bi
kad bi rekla da mi tega fali - razgrnila je kuvertu,
otkrila je noge. - Jo a je ovo danas zavruilo.
- Je, je, triba se ladit, jora Bepina.
Keka je rastvorila kure na ponistri, ulo je unutra
svitlo. Sunce je upeklo, bilo je vrue, vrci su vrali
i svak ko god je moga ve je bija u more. Bidna Bepi-
na, ve jon je prazne posteje bilo na vrj glave.
o o o
Ni bilo lako podnit ovu vruinu. Pasi su leali
ispod zida i stenjali, kokose su zdigle krila i ladile
se, tovari su umukli, koze plandovale, teaci su se
zavalili u lad ispod smokve i pili bevandu. Je, ko
je god mora radit ni radija, a ko ni mora radit ia
se kupat. Tako i na likar. Obuka je kostim, oni
sa palinan, meka priko vrata ugaman, na elu
tropsku paneru, vazeja bocun vina, dvi indora-
ne kokose, jenu catu, malo pomi, kukumari i seja
u motorin. Sa sobon je poveja i Bepinu i Belinu,
namistija ji ispod tende, da jin zvizdan ne popije
mojane. Bepinu je ogrnija dugin kupain manti-
lon. Armava je brod, mota se ovamo-onamo, na-
mia kuine, cimu, mea u bukaportu pie i jie,
da se ne stepli. I eka je. Pa kad je dotrkala mlada
vlajina s dvi bore spize i sva zapuvana skoila u
motorin da mu ji doda, reka je nestrpjiv:
- Di ti je vije ta tvoja gospodarica, koju gospu
ini?
Miljenko Smoje

- Sad e ona, svaki as - i ba se pojavila gospo
ja naelnikovica, moglo se dovde povonjat da se je
ila izmazala. - Evo je, nu!
- velto, velto, jora Leticija! Partijemo! a ste
izali na tu ponistru?
Leticija, koja se pojavila na ponistru, mavala je
rukon likaru da ne vie.
- Omar, omar! - proapjala je. - Evo sada!
- Ma koji su to moti, oli smo mutavi?
- Naelnik spava - rekla mu je vlajina Ana
- kae vam da se ne derete.
- Gospu ti vlaku, a si mi to rekla!?
- Nita, nita nisam rekla, samo to da se ne derete.
- Kapii, morlaka!? Ne mo ti to meni re!
- Ma nisam to ja kazala, gospoja je.
- Ali, Luii, ona je bidna tramba. Viljaka - upa
la je brina Bepina - ona ne razumi, nima ona na
edukacjun, nau finecu.
Luia je ovo sve uvridilo, ni moga podnit da mu
jena vlajina njemu doturu, koji je uija u Padovu,
nareije neka se ne dere. Zato je udanija ilu arju
okol i zaurla:
- Leticijaaaaa, jora, Leticijaaaaa!
- Moete vi i grlo izderat, ba mene briga! - pu
nila je Ana.
- Ali, Luii, zaboga! - Bepina se zgraala, uvati-
la je Belinu za gubicu, jer je i ona stala lajat.
- Vi ste dvoje lipo zapivali - rugala se vlajina.
- Ma ko to - planija je likar.
-Vi i pas.
- Per Madona, ova je propju luda.
Dok su se karali, pojavila se jora Leticija s
malin Mirkon. Bila je ila okiena, jemala je niki
areni kapelin na glavu, niku svitlu kotulu a se
otvarala odisprid, pa ovo i ono na se, da je bilo
milina gledat. Prava dama, omar se vidilo da je iz
boje kue.
- Dobro jutro, jora Bepina. Kako ste? Kako ste,
doture?
- Puno dobro - zabrunda je Luii - najkoli s
ovon vaon vlajinicon. Zlata vridi.
Pridra je ruku Leticiji da ne pade u more:
- A dije naelnik?
- Nee do, boli ga glava, spava.
- ta ne kaete istinu: sino je doa pijan ki zemlja
s onon droljon tamburaicon! - ciknula je Ana.
- Daj apu, daj apu - molija je mali Mirko
pasa. - Daj nogu.
- Jo a van je lip ovi brodi, puno je lip - rekla je
Leticija ka da ni ni ula a vlajina govori.
- Je, lip je, samo ima jenu manu.
- A koju to?
- Sad ete vidit - zavrtija je manicu od motora i
motor je zaprdija. - Ne pali od prve.
- Vidite, pali!
- Zato san i reka. Radi ka leroj - daje gas, odli-
pija se od rive i zabriva.
Ni pasalo puno vrimena, a ve su bili daleko, s
mista na kojemen su bili nisu mogli vidit ponistru
na kojoj je izvirila velika naelnikova glava.
o o o
Naelnik je virija kroz grilje i pratija ji pogledon
doklen je moga, a ondar se okrenija i seja na po-
steju. Na njoj je leala gola golcata Frida, a na sve
strane nered, razbacana roba, botilje i panjuleti,
smrad od vina i pota.
Mora bit da je njegov pogled probudija. Je, ta-
no, makla se i rastegla juto onda kad je on uzda-
Miljenko Smoje

ni, zinula i sela. Otvorila je zakrvavjene oi i rekla
glason ka rapa:
- Kaj ti je sad, mili? Zakaj si tak stal?
- Oli ne spava?
- Gledam te kroz trepavice - vazela mu je pa-
njulet iz just i punila dim.
- Ajde, digni se i skuvaj kafu.
- Poljubi me najprije, daj mi pusu.
- Kuvaj kafu, reka san ti - zakrkja je naelnik
jut ka ris.
- A zar ti ena nije kod kue?
- Ajde, auf, mala. Skuvaj kafu i pakuj se! - usta
je i raskreija nourine. Bi je spreman zaklat, po
bit vas svit, tako je barenko izgleda.
- Sad me mrzi, kroz prozor bi me bacio? Znam
ja ovakva jutra. Da nisam pila, ne bih ti ni dola.
Pogledaj se kakav si!
- Nita ti nian reka, mala, samo da skuva
kafu! - griza je bis, kupija je u prsi.
- I da se kupim, rekao si? - draila ga je ona.
- Kidaj! - zaurla je on i zavitla ruetinan.
Pokupila se bre ven strila, jedva je jemala vri-
mena navu na se vestu. Kad je bugnila vratiman,
ostaje sam, seja je za tavulin i tako zabija glavu u
ruke. Ni sam ni zna kako mu je palo na pamet to
da privre list po list albuna, pa da gleda u slike,
onu s Leticijon u Veneciju, kad su se vinali, onu
u gondulu, onu s golubiman, onu na brod, pa na
banj di se ispeija ka sika a s njega skae Leticija.
Lista je tako i gleda u slike sve do one di stoji s
onin nesriknjin avijatiaron ispod krila reoplana.
Onda se vas infota, pocrvenija, pa pobilija, pa je
vazeja albun i cilega ga raskida u komadie.
Likar je sidija i razgovara sa Zojon, uvaricon ku-
palita, isprid gabini u kojiman su se svuivale Bepi-
na, naelnikovica i ona vlajina. Motorin mu se zibja
privezan. Seja je u lad i puija, ni tija da mu izgoridu
lea, ne bi moga leat na kosti i itat Dantea.
- Kako ovo nima nikoga? - upita je. - A, Zoja?
- Nima, moj doture. Na svit se slabo kupa, a
fureti nisu doli.
- A, je li, kupa li se ti koji put? ;
- A za koga?
- Bome, za tvoga Zorza.
- Oli ga ne znate! Ne zovedu ga zaludu Teribile.
Ne bi me ubija da se svuen?
- Ol je on taki?
- Asti, da taki! '
- Doture - doa je glas iz gabine - pripazite mi
na malega, da ne gre u more!
- Ne bojte se, drin ga na oku. I tako, Zoja, stra
an ti je Zorzi.
Likar je okrenija glavu, jer su izale Bepina i slu-
kinja, Bepina u kupai kostim, s velikin fjorentin-
skin eiron, a vlajina u obini dugi konbinet.
- Ko bi reka da ispod one vlake robe stoji ovako
tilo!? Ti boga, sva je ka srna!
Bepina je ula ove njegove rii i omar se obadala.
- A vidi li jon porki konbinet?
- Znan i ja da bi bila boja bez konbineta. A ni
vas straj - reka je Leticiji - drat ovaku betiju u
kui da naelniku ne poleti ruka?
- Nima straj a, doture.
- Bogami, niste ni vi za bacit. Dobra gospoja,
dobra slukinja, ne zna di bi se prija maija.
Naelnikovica se smijala, bilo jon drago za ovi
konplimenat.
Miljenko Smoje

- I Bepina van je fina tatura.
- Nju znan, bogati. Roko! - viknija je konobaru koji
se pojavija u kaji - pomozi mi, sam san, a nji tri!
- Evo me, doture! Da ji je i vije, sve edu do na
red - zaveslaje, pa zaija i iskoija na kraj. - Drago
mi vas je vidit, jora Bepina, ajme a lipo izgledate,
lipo ste se rekuperali. I s tin kapelinon parite naj-
lipja glumica.
Roko se isprsija, koa mu se svitlila ka bronca.
Bi je visok, jak, jema je lipi ivot i sve tri enske
gledale su ga s guton.
- Bi si, Roko, uvik fini, juski mladi - odgovorila
mu je Bepina.
- I ba mi je drago a smo se trevili. Lipo, ostat
e s nama ili dan, jema spize.
- aj mije, ali poza podne radin. Zdravi bili, jo
ra Leticija! a oe re da nima naelnika?
- Ne voli se on kupat.
- Znan, znan, on se kupa samo u vino.
- Ajde, Roko, ti empre isto - prikinija gaje likar.
- Sad mui! Aj, Zoja, ispriaj nan kako su tvoga
Zorza nazvali Teribile.
- Ja znan zato - reka je Roko.
- Kad zna, mui. Mi ne znamo. Aj, Zoja, poni.
Seli su svi oko Zoje, a ona se nakajala i nami-
stila, bacila vlase na time. Roko je okinija bokun
kruva, seja je malo daje da mor'e virit Anine noge.
Svi su digli glave da mogu boje ut.
- Inoma - poela je Zoja pripovidat - jenega dana
ia moj Zorzi u grad, a ja ostala sama. I, kako me
bog stvorija mirnu i povuenu, sunce u more, ja u
kuu. etr prsta krakuna na vrata, i spavan mirno.
Kad, u niko doba noi - ovod su se svi stresli - eto
ti niko ejade kroz otvorenu ponistru. Uliza, mui,
I

stoji, mui on, muin ja. I a e vidit: poeja se on
svuivat, najprin jaketu, kouju, pa gae. I, mui
on, muin ja. Tue meni po glavi a je on doa. Ne
dan mu gusta da progovorin prva. Ja san ena na
svon mistu, ne dan mu reta. I zamislite, perfin je
skinija klobuk s glave.
- Ma a, i klobuk! I klobuk mu je smeta?
- E, moj doture, i klobuk. I di e on ven meni u
posteju. Ma ja se ne dan, drin se duro, ni rii da
progovorin. Muin ja, mui on. utin ja ruku na
kolino, a je ovo, boe moj, mislin ja, ali muin.
Tiska se on uza me, sve me lagodi, golica, gori doli,
gori doli, a ja mislin u se: Ne ti od mene ri ut,
merlo, muzu viru jedan. Na lipi si se indiric namiri-
ja, nian ti ja od oni.
- Dobro si se drala, Zoja! - Roko se smij a ka
lud. - Bravo!
- I a je onda bilo? - zapitala je Bepina.
- I, nita bome! Svu me izmia, pritiska, Boe
sauvaj a je uinija od mene, svu me ruvina. Ali,
muin ja, mui on, nije od mene besidu izvuka. I
mislin ja u se, muzuviru, to ti je sve a zna. I, po-
slin jedne ure zdiga se on bez rii, obuije mudante,
kouju, jaketu i pojde a. Ja, evo, judi, ni danas ne
znan a je on od mene tija.
- A kako e, bidna, znat - rekla je Bepina.
- Ne znan, viruj mi.
- A je li, Zoja, a bi bilo da je onako intra tvoj
Zorzi? - pita je Roko. - A, a bi uinila?
- Njanci nemoj to spomenit! Boje bi bilo da je
nebo palo na zemju.
- Ma jopet nisi rekla zato ga zovu Teribile? - likar
se smija, sve je sipjalo u njemu, od duvana i pia.
- Ma to je bilo drugi put. Zorzi je bi nigdi van-
Miljenko Smoje

ka, ja u posteji, a oni na susid Tondin, znate ga
bome, doa pitat fulmine, da mu je svie nestalo. I
nesriknjak, puf u moju posteju.
- Pa? - zinila je Bepina.
- Zorzi ga uvatija. Ja govorin: doa je radi ful-
mini, a moj Zorzi ne viruje, namusija se, poludija!
I znate li vi da on deset godin ni s Tondinon pro-
govorija! Je li tribalo po na intavular, je li tribalo
posudit sikiru, pirju, uvik je mene ava, jer on ga
ni moga ociman vidit. Eto, zato ga zovu Teribile.
- Dosta vie, Zoja - smijala se Bepina - puknit
u od smij a!
Naelnikovica, i ona se smijala, ali ne tako od
srca, smijala se kiselo.
- A a vi govorite, jora Leticija? - vrag ni da
Zoji mira, morala je badnut. - Jema bit daje i na
naelnik Teribile, ka i moj Zorzi.
Roko je puka, izletija mu je bokun kruva iz just.
A ni drugi nisu stali mirni. Ana, lija vlaka, cikni-
la je i jedva je ostala side.
- Ajde, ajde, dosta smija, ajmo se malo kupat
- likar ji je malo umiriva.
Ni mu ba bilo drago a se diradu u Leticiju.
Zdiga se i ia do broda.
Bepina i Leticija najprin su se smoile po vratu,
pa su bokun unile. Ondar su se polako polako
bacile na prsi i zaplivale, drale su glavu visoko da
jin se ne smoi kosa i pjucale su more iz just svaki
put kad bi zamavale rukan.
More je bilo teplo, mirno, juto po gustu, pa su
obe od dragosti puale uzdahe milinja.
- Jo a je lipo - puvala je naelnikovica ka du
pin. - Jo gusta.
- Ba te rasfrikaje. a je bistro, an, ka sunce
- odmakle su se niki deset-dvajst metri, sve pola
ko, plivaju po ensku, dok su Luii i Belina ostali
kraj broda, a Roko i Ana zajedno s malin Mirkon
na plitko, na salbun.
- A je li ovo trava ispod nas - zadrala je Bepina
- ne ini li van se da smo ile malo daleko?
- Oli ne vidite, kraj je blizu - rekla jon je Leticija,
koja je bila malo boji pliva.
- Niman ja vire u more. Ajme, straj me.
- Ne bojte se, a se bojite?
- More me uvatit gr, mogu potonit. More do
morski pas pa mi odgrist nogu. Oli ne more?
- A more, bome, ne bi se zaklela.
- Ajme, Luii, Luii, brzo, kapulaj me! - mavala
je rukan i vikala daje more trapalo na sve strane.
- a je, Bepina?
- Brzo, dojdi, spasi me!
- Pogledaj ti, Roko, a jon je.
Roko je omar skoija ka dupin i zapliva. Sika je
rukan more i za as se stvorija kraj nje. Ona mu se
obisila za ruku, ila se uz njega prilipila.
- Ne bojte se, drite se vi za mene. Ajde, vrsto
se uvatite.
- Fala ti, Roko, kad je kraj mene muko, omar
me straj projde. a san sigurna uz tebe!
Polako su plivali na kraj, a za njima Leticija.
Roko je gusta, moga se pokazat prid enskan, i
ka dobri pliva i ka kavalir. A bome, bi je i jedno i
drugo. Samo, ono a je vidija ni ga veselilo, likar ga
je zafrka, posla ga Bepini, a on se, kurbar jedan,
uvatija vlajine.
- Vuncut jedan, ni zna di e!
Luii je ilo vrime miri Anu i ni se moga na-
gledat njezina tila. A kad ga je stopila, kad jon
Miljenko Smoje

se konbinet prilipija uz ivot i pokaza a ima i a
nima, krv mu je udrila ee u glavu ven zvizdan.
Makar je volija Bepinu i sve bi da za nju, a on je
nju volija doma, u kuini, na balkon, u komoru,
kad kuva, kad zalije pitare, ovod na banj, di je bilo
lipji enski, boe moj, letilo mu je oko svud.
- Ajmo se mi dva pomirit - reka jon je. -A, mala?
Doa je blizu nje i sta gledat di se ona buka
skupa s Mirkon.
- Kako se ono ti zove, an?
- Ja sam Ana.
- Oli se sve enske u Vlaku zovu Ana?
- Nije. Ima i koje i nisu Ane - ie su jon isko
ile ka dva limuna, i da mu ji je bilo cidit!
- Najde se koja, govori, koja nije Ana - gleda
je priko oka Roka i Bepinu di se primiu. - Ano,
Anelijo, a kako to da ti ne zna plivat?
- Nikad se nian kupala, pa nisam mogla ni
nauit.
- A - zagriza, je on ka glamac - a bi li ti tila nauit?
- Ih, puno bi to volila.
- To ti je lako, a ja san ti metar od plivanja.
Nauit u te u deset minuti, i vidit e, plivat e
ka riba. Dojdi malo ovamo na dubje.
- Neu, straj me, doktore!
Likar je uvatija za ruku i potega u more.
- Nemojte, pustite me.
- Nita se ti ne boj, mala, samo ti dojdi u barbe.
- uvatija je oko pasa i pokua pole. -Ajde, lipo,
opruzi se.
- Neu, potonit u ki stina!
- Ne, ja te drin. Tako, tako, pusti se, viruj u
me - uvatija je priko i i tumika i lega u more.
- As ti gospu a si tvrda, ka bovan. Aj, bubaj, kla-
paj nogon, prui ruke, prui dobro ruke. Tako,
tako. Bravo!
Ana je mlatila nogan ka prakljaan po Cetini,
puvala je, pjucala more iz just i grcala. Parilo jon
se da e se uduit, uvatija je straj.
- Dosta, doktore, dosta, ajme!
- ekaj jo malo pa emo se odmorit - stiska je
a je moga lipje i sve je tia uza se.
- Barba Luii - vika je mali Mirko - nauite i
mene!
- ekaj, najprin Anu, ona je starija.
Roko, koji je doveja Bepinu i ostavija je u plitko,
gleda je a dotur radi i ni moga da ne ree:
- Mogu li pomo, doture?
- Ne triba, eno ti mali, njega ui.
- Aj, barba Roko - skoija je mali i obisija mu
se za ruku.
- Ajde kad si tako navalija - pua mu je Roko da ga
mali uvati oko vrata, ali sve se okria i gleda Anu.
Ni mu se dalo daleko. A i a e mu mali?
Bepina, koja se eto spasila iz dubokega mora i
dola na kraj, ni jadnica mogla ni odanit, a ve je
no uboja. Namusila se, obisila, a kako i ne bi kad
vidi Luia di je lipo zagrlija onu vlajinu, a za nju
i ne mari. Najprin je kajala, kajala, pa nita. Ni
obadava. Zdigla je glavu ka koko, nabila pane-
ru, onu fjorentinsku, isprsila se, ma sve za nita. I
kad vije ni mogla, morala je nito izmislit.
- Ajdemo, Luii moj, ajmo jist, ogladnila san.
- ekaj jo pet minuti!
- I jora Leticija bi jila.
- A ko jon brani, nekaji. Roko je kamarjer, neka
vas on poslui.
Ni se da maknit od Ane.
Miljenko Smoje
Kronika o naem Malom, mistu

Roko je, a a je drugo moga, meka malega u brod
i iz broda vazeja indoranu koko. Rairija je tavajol,
vazeja no i razriza je na bokune, pa sta dilit.
- A vi, doture, oete i vi?
- Oli ne vidi, Roko, da iman prisnijeg posla.
Bepina je vazela krilo i poela ga grist, ali neka je
vrag odnese ako je ona znala a ji. Gledala je Luia
i onu curetinu, njega di je obuvatija odispod s obe
ruke i nju di buka i krii ka da je koju, a sve jon
obline izletiju vanka, ka cate. A Luii je, ruku na
srce, za svoje godine vazeja prevelik piz, i ili se
zapuva, ili iskrivija od teine i vas je porumenija.
- Izmorit e te, Luii - morala mu je re - ol ne
vidi da tone ka stina!?
- I ti bi tonila da si ovako tvrda - odgovorija jon
je. Glas mu je dra, ka daje zima.
-Doture! - zazvala gaje Zoja koja je metlon gu-
rala kovace u more - da malu ne uite mislila bi
daje pipate. Ajde, izmorili ste se, malo van je krv
udrila u glavu.
Bepina, kad je ula ove rii, ni vije mogla gle-
dat, skoila je na noge, bacila koicu i dri to u
more.
- Ajde dosta, Luii - zavikala je sva brina, ka
prava ena - vidi da si se vas najeija. Nemoj se
igrat, more te kolpat.
Po tegla ga je za ruku da je izgubija poloaj i pa
bi da ni pua vlajinu u more, koja se deboto udu-
ila. I bi da ni Roko, spretni Roko priskoija pa
je uvatija u naruaj. Bepina ni puala likara sve
dok ni izaa i seja na ugaman.
- Di e se ti s menon stavit, zelenba jedan!
Ana se od straja uvatila Roku oko vrata, pju-
vala mu je more deboto u obraz.
L

- Samo se ti stisni, stoji Roko ka bova - i vue je
u dubje. - S menon mo bez straja priplivat ocean.
- Dalje ruke, ava te odnija, makni se!
- Ne boj se, Ana, ol ne vidi da te uin.
- Bravo, bravo, Roko, jo a si spretan! - kazala
mu je Bepina, sva sritna a je Luii na suvo.
- Vraga me ui, dalje ruke.
- Evo ti, kad o! - pustija je naglo i odmaka se,
a ona, ka da je vrag dere, raskriala se da je nisi
moga sluat.
- U pomo, u pomo, ajme, ajme! - deboto se
uduila, dobro je popila.
Bila bi potonila daje on jopet ni epa.
- Vi, a ti na me vie - ona se umirila, a a je
drugo mogla, i puala ga da radi a oe. Sada jon
ni smetalo da je pipa za bedra i da rukan klie po
njoj. - Sad ini rukan, tako, tako. Vi kako zna.
Bravo, Ana!
- Jel dobro, a? - pitala gaje.
- Puno dobro, ne more bit boje.
Kad je malo zaplivala, kad se bokun nauila,
dola jon sila u glavu i jopet se stala bunit:
- Okreni se, lopove! Gospe mi Sinjske, noen u
te proparat, dirne li me jo jednon u misto!
- Pusti je bidnu, uduit e se - dobacija mu je
likar.
- Maje! - izbejila se Bepina.
- A u koje te misto taka?
- Zna on, lupeki sin. Puaj me, nesrio jena!
Roko je tako lipo namistija ruke da je moga
nauit ne samo plivanje, nego i akod drugo, i
bi, nauija bi je, ali se ona otrgla, poletila i jopet
nagucala mora. Tek sada je Roko vidija da je vrag
odnija alu i izgura je vanka. Bidna Ana jedva je
Miljenko Smoje

stala na noge, sela je, naslonila na ruku i polako
legla. Likar, ka da je to eka. Omar je sta pipat
pulac i srce, meka jon je ruku na iu.
- Vidi a jon bidnoj tue srce, ka tiu. Aj, smiri
se, moran ti masirat trbuj, da ti izajde voda.
- Luii!
- a ste se skupili, a ste kurjoasti!? Oli nikad
niste vidili likara da lii? - masira je, ilu je ispipa.
Bepina bi mu najradije skoila u oi.
- Ako ste se umorili, pustite mene - navalija je
Roko. /
- Lupeu, takne li m^, probost u te!
- To mi je fala a san te uija!
- Zapamtit e ti za sva vrimena Anu, viruj.
- Aj, dosta, Luii, in se more karat zdrava je.
- Ma vidi jon modric, a si jon ovo uinija? - li
kar jon je diga konbinet i zavirija.
- Vidit ete roge!
- Maja san likar!
- Gledajte vi svojoj Bepini pod suknju!
- Jema prav, Ana! Ajde dojdi jist - Bepina jon
je pruila but od kokose.
Ana je zagrizla, okinila po, a s onon polovicon
pritila Roku.
A Zoja je mekla metlu na cimenat i rekla:
- Roko, ni ja ne znan plivat. O me uit?
o o o
Dok su oni tako ladili noge u more i jili koko, u
misto su se desile vrlo vane stvari koje su uzbunile
sve a je bilo ivo. Pulicjot je vodija vezanu enu kojoj
su vezali krepanu, zaklanu koko oko vrata. Vodija
je priko rive, pa uz kalete, priko cilega mista, a pusta
dica za njon. Di god su prolazili, judi su izvirivali na
vrata, na ponistre i terace, ene su rastvarale kure,
I

micale koltrine i gledale. Dica su se derala: Lupeice,
lupeice!... Jedan mali tuka je u raminu ka u bubanj,
bilo je to ka u ona vrimena kada su palili viice.
- Misusovo, a je ovo dolo na svit!
- Lupeina je zavladala u nae misto!
- Ruke jon opale!
- U paklu je vrazi rastizali!
- Ti si lambro od koko, je li! - vikala je jedna
debela s ponistre.
- Kokose su ti se osladile! Jesi li je pekla s kun-
pliriman?
- Oli si je inila na tingulet, goluzono stara! - vi
kali su ka da je vrag ua u nji.
- Ne ti, ukrela koko! - reka je jedan mladi ri
bar drugomen.
- Triba je katigat - odgovorija mu je drug. - Nego!?
- a je ukrala: nita. Bila je gladna.
- a ni prosila?! - ovik je zajuja brod od bisa.
- Boje ukrest, ven prosit.
- Od kada, tovare? Ko te to nauija?
- ivot, nego ko?!
U onoj guvi postolar je otra drito u barbira i
njin se nito apja. Barbir je omar svatija a mu je
init, vazeja je britvu, izaa vanka i zaletija se put
ene. Tra je brzo da je poera, koji je sta i gleda,
buga ramenon i skoro bacija.
- Ajme, a je barbiru? - vika je i zdiza kapu. - Da
mu ni kopjalo? Drite ga, judi, daje ne zakoje!!!
Brico se bacija ka pas meju svit i sta prid enu.
Prija ven su mogli a uinit, meka jon je britvu pod
grlo i jednin tiron prisika konop, a koko na tle.
- Bravo! -vika mu je s leuta mladi ribar. - Je
ma prav!
Pulicjot ni zna a bi. Isprsija se, namrtija i ustuka.
Miljenko Smoje

- Kako si se usudija? O li ti krojit zakon?
- Ako triba ou! Slugo buroazije.
- Nian ja buruj!
- Jo gore, ti si sluga, pas uvar. Pusti enu
- izdera se barbir.
- Ne smin. Meni je tako zapovieno.
- Ko je zapovidija?
- Gospodin naelnik.
- Kvragu ti i on - barbir je potega enu, a ona
mu je stala jubit ruke. - Odrii je!
- Neu!
- Odrii, kad ti govorin!
- Je li me ti plaa oli drava?
- Bit e ti lipo kad ti ja buden plaa.
- Tri koraka nazad! - zavika je pulicjot i izvuka
sabju.
Judi su se razletili ka kokoi.
- Bogati! Uinit e juri, s ton sabjon! Ostavi te
ruzine, jer u te britvon priklat!
Dica su fermala vikat, oni mali ni vije buba u
raminu. Svi su zamukli.
- Jema barbir prav! - uja se oni mladi ribar.
- Nima - reka je stari.
- Sto puti jema prav. Bravo, barbir, evala!
- Ni to tvoj posal, brico! - uja se glas iz gomile.
- Judi, ni to moj posal, ven svi nas! - okrenija se
barbir svitu ka da dri govor. - Narode, vidite li a
se dogaja sa siromajiman?
- Ukrela je koko - zavikala je jedna ena s po-
nistre.
- Koga je pokrela, a je ukrela? Ukrela je koko!
Aj, to ni smila, ali glad je na to natirala! Nije ukrela
od lua, ven o jute potribe. Trbuj vodi ruku, gla
dna justa ne ranidu se zakoniman. a je to koko?
Sitnica! Drugi, ministri, bani, liferanti, bankari,
kredu miljune, pijedu tvoju krv; narode! I na tvoje
spale ivedu, krv ti iadu i ko jin a more! Oni su
ugledna gospoda, o njiman foji piu. A zaraj jene
kokoi ovako se sa sirotinjon postupa!
- A a pijanina ni da zatvorit onu Rou a dri
kain - viknila je jedna ena s balature - di nai
judi ostavjadu pineze, a dica jin krepaju o glada!?
a Roi ni obisija koko oko vrata!?
- Ne koko, njon bi tribalo... tila san re koju
stvar obisit oko vrata.
- A ko je naredija da staru ovako muidu? - pita
je mladi ribar koji je skoija na rivu.
- Pitajte pulicjota.
Barbir se okrenija pulicjotu, koji je ili dra:
- Govori, ko je naredija?
- Naelnik.
- Eto vidite, narode, gospodin naelnik! A on vije
vina u jedan dan popije nego a ova jadnica jema za
spizu u godinu dan. Dok se jedni razbacijedu, drugi
krepaju o glada. Je li to poteno?
- Sinko - javija se niki stari penjunat - sinko,
tako je uvik bilo.
- Ali nee bit! Radni narod, proletarijat, vazest e
vlast u svoje ruke, sami emo krojit zakone, da ne
bude gladni i siti, bogati i siromaji, pijani i edni.
Da svima bude isto, da svak ivi ivoton dostojnin
ovika. Postolar, koji je do sada sta i muca, ujedan -
put se razbudija.
- Pogledajte, judi, nepravde: vas ribare i teake
zovu svaki as u vojsku! Eto, Stipe, koliko si ti bija
puti u rizervu?
- Dva puta u dvi godine.
- A ti, Ante?
Miljenko Smoje

- Tri puta.
- I ja tri - nadoda je jedan teak.
- A naelnik, tajnik - uzvikiva je postolar - go
spoda iz naega mista, koliko su puti oni bili? Njan-
ci jedan! Vi sluite za se i za nji. A rat je prid vrati-
man, i vas e tirat u klaonicu ka brave, a oni edu
doma stat.
- Nee, bogami - vikali su niki ribari - ako emo
ginit, ginit emo svi!
- Dobro govori!
- Ka sveto pismo!
Oni mladi ribar a se bunija prvi staje kraj puli-
cjota. Bi je od njega viji za glavu i duplo iri, moga
bi ga za obid izist. Meka je na nj ruetinu, na kojon
se vidila tetovirana sisata cura i probodeno srce.
- Okjuaj ovo gvoe! - naredija je.
- Neu!
- O, bogami! Letit e u more. Dajte malo pa
ga da ga vezen - prin ven je on ovo reka ve je pu-
licjot okjua lisice.
- Ovo je pobuna, revolucija! - vika je pulicjot.
Svit ga je vuka, potiza i klepa po iverici, sve
dok ni izletija iz guve.
- Dojdi - reka je ribar eni - dat u ti ribe.
- Evo ti dva dinara, pa kupi kruva - maija se
brija u ep. - U socijalizmu nikor nee bit gladan,
kruva i rada bit e za svakoga. U socijalizmu svak
e jemat svaki dan koko u pijatu.
- A ko e ji toliko napripravit? -pita je jedan glas.
- Radni narod!
- "Podignite u vis ela" - zapiva je ribar - "vi ro
bovi rada svog".
Privatili su i drugi. Poli su priko mista u povorci.
Vikali su, pivali, pritili, a na elu svij postolar i barbir.
in je poer vidija da je vrag odnija alu, po-
tra je priko mista javit naelniku a se dogaja.
Njega je bog stvorija za to da nosi visti, zato je on
ia. ili se zapuva, pa kad je sta ispod ponistre, ni
jema force da zavie. Mora je stat, povratit duu,
odbotunat jaketu, pa tek onda zvat.
- Naelnice, jor naelnice!
Naelnik je sidija za stolon i gleda rasparani al-
bun. Ni se maka dabi dvi ure. Kada je uj a da ga
nikor zove diga je glavu.
- Ko je?
- Ja, naelnice!
- Ko: ja?
- Bome ja: poer. Brzo - reka je kad je naelnik
povirija - brzo! Ajme a se dogaja!
- a se dogaja? Oli se koju?
- Deboto. Moglo bi do do krvoprolia!
- Dojdi gori, brzo! - naelnik je jo bi u mudante
kad je poer upa u kuu. - a je?
Poer ni moga do do rii. Pogleda je bocu ra-
kije na stol.
- Mogu li se napit prija?
- Potegni.
- A dije bierin?
- Potegni iz boce - gleda gaje dok pije. - Govori!
a je bilo?
- Ni bilo, ven jo traje. Demontracjun, veliki de-
montracjun! Ajme - viknijaje kad je vidija isparani
veliki album - ko van je ovo ispara? Mali Mirko!
Koja eta.
- Je, on je, vrag te odnija kurjoasta!
- Inoma, u dvi rii: kad su vodili onu lupeicu,
barbir i postolar potirali su pulicjota i sad dridu
govore i bunidu narod. Sve se diglo na noge.

Miljenko Smoje
- Ma a sve?
- Sve, naelnice! ilo misto: ribari, teaci,
bate-
lanti, muko i ensko.
Naelnice, gospodin naelnice - vika je puli-
cjot ispod ponistre.
Gori dojdi!
A a su sve vikali: doli drava, doli kraj!
I doli kraj?
Je, ovako: Doli kraj!!!
a se dere, nisi u demontracjun!
Kaijen kako su vikali.
Dotra je uza skale pulicjot. Bi je ili kican, ni
jema ni kapu ni sabju.
Di ti je sabja? Kakvi si to?
U more.
U more?
E, bacili su je. Dobro san se izvuka.
Ko je bacija?
Ne znan, u onoj guvi jedva san glavu izvuka.
I "doli kraj" su vikali?
Jesu.
A da je samo to - upa je u razgovor poer.
Vikali su i doli naelnik!
Maje li mogue?
Bog me sapeja, ako nisu.
Barbir je svemu kriv - skoro je plaka pulicjot
on je sve poeja. Reka je u govoru da pijete vije
vina ven sirotinja u godinu kruva izi.
Asti gospu, i to je reka!?
Oslipija, ako nije.
Platit e mi, kurbin sin. Malo mu je kontra
kraja, ven i kontra mene. Kraja bi mu jo i progu-
ca, ma ovu uvridu ne mogu. Smista ga ujapsi! Zovi
tajnika i neka udre befel endariman, pokazat u
I

ja kurbinome sinu! Ujapsi ga, najprin njega, pa
postolara. Ne zaboravi livorver, ako se usprotivi
omar pucaj!
- Nemojte - pripa se poer - more ga ranit.
- Neka ga ubije ka pasa. On e meni da san pi
janina. Vidi ti govna od ovika!
Pulicjot i poer su omar poslin ovega izali.
Naelnik je sta obuivat gae. Betima je i k
ribar kad vue praznu, isparanu mriu. Da mu je
sada u ruke oni barbir, cilega bi ga rastrga, prosu
ja bi ga po podu ka oni albun. Obuiva se, baciva
je robu po podu i nikako ni moga na ono
tribalo. Prolo je bome barenko po ure dok je za
komad robe meka na se. Potega je poteno iz boce,
skupija komade albuna i slik, sve to bacija u ko
vace pa tek onda izaa. Ma isto, da ne bi izgubija
obiaj, potega je au vina u prvu otariju i tek
onda ia prema preunu.
o o o
Dok je on doa, postolar i barbir ve su bili u
buu. Sidili su na posteju, izvalili se i igrali na bri
kulu. Jakete su jin visile na brokvu, postole su
mekli ispod. I kad je naelnik ua, kad se raskre
iznad nji, pa ji otro pogleda, nisu njanci makli gla
vu. Pulicjota su obadavali jo manje.
- Vazmi jin karte - reka je naelnik. -
otarija, ven preun. Zbroji - reka je kad jin je pu
licjot vazeja sve - vidi jesu li svi etrejst.
- Jesu, naelnice, juto etrejst.
- Viitaj ji! Najprin barbira - gleda je kako mu
straar vadi iz epa katulu o duvana, uferine,
udari, par dinari, leroj. - Sada viitaj postolara!
Pulicjot je u njega naa jo manje, ni jednu
stvar kojon bi moga zaklat muicu.
Miljenko Smoje

- Vazmi olovku i bokun karte pa sve sinjaj. Va-
zmi i ovu botiju.
- a ovo oe re, kakvi je ovo postupak? - pita
gaje barbir.
- Postupak, je li, dat u ti ja postupak! Odnesi
ovo u moju kancelariju, poslin e donit kartu da
potpiu. Kad je straar izaa, postolar i barbir izva
lili su se na posteju ka da se nita ni desilo. Nisu
obadavali ni jednega ni drugega.
- Nima karti, nima duvana, nima vina, najstroi
reim, naelnice! Smimo li se razgovarat, o nan
zaepit justa? - baibir je kala glas, da ga more jo
vie drait.
- Nima, brico, vie labavo, ut e ti guste. Ti
meni demonstracije organizirat, narod bunit!
- Ou, kad god buden moga!
- Ne, bogami! Sutra partije.
- A di to?
- U Lepoglavu. Tamo edu te pameti nauit.
"Boga Jokina, ovi se ne ali", pomislijaje barbir,
"ovi bi moga to i uinit!" Nito mu se stislo oko
srca. Ni moga ostat leat, uzdiga se, kala noge na
pod i zagleda u naelnika.
- U Lepoglavu!
- E, miu moj.
- Kako zna?
- Znan, jer san posla befel.
- Onda i ja, je li? - pita je postolar ili u straju.
- Ti ostaje ovod.
- Ako smo krivi, krivi smo jednako. Uinili smo
skupa isto.
- Znan ja juto koje a reka i uinija, postolaru.
- Pa koja je razlika? - zapita je barbir.
- Velika. Dobro je, brico, a si reka protiv dra-
ve, kraja, a si govorija o lupeini, ali je li bilo dilo
kontra mene govorit!
- Pa a san reka kontra tebe?
- A, nita. Da san pijanina, da popijen na dan
vije ven sirotinja na godinu izi spize.
- Ne ti uvride! - manija je rukon barbir. - To
su politike borbe u kojiman protivnik jema prav
sve iskoristit.
- Ne se ovi put izvu. est miseci Lepoglave
najmanje ti ne fali. Tebe u, Ivane, do koji dan pu
stit, ti ini svoj posal, dri sastanke, punpaj narod
koliko o, ali mene pusti stat. Ti si pametan ovik
i igrat e potenu igru. Bogati! Ako smo politiki
protivnici, sad emo jedan drugemen brojit mule,
ka da smo kamarjeri. Moga si lipo bunit narod; ali
ne kontra mene!
- A kontra koga u?
- Kontra kraja, enerali, ministri, oli je malo
lupei u ovu zemju, ven si se mene uvatija! Je li
tako, Ivane?
- Tako je, naelnice, dobro si reka.
- Eto ti, brico, naa si a si traija. Ja gren lokat i
kurbat se u "Zvizdu mora", a ti se pripremaj za duho
vne vibe u Lepoglavu - uputija se da e iza vanka.
- Ako izajden, neu te zaudobit, naelnice - vi-
knija mu je barbir.
- Bog, brijau, bit e mi drago da jeman koga a
e i na me mislit.
Kad je izaa i zatvorija vrata, oba su dugo mu-
ali, ni jednemu ni drugemu ni bilo lako. Mekli su
ruke pod glavu i gledali u strop.
o o o
Likar, Belina, Bepina, Leticija, Roko, mali Mirko
sedili su na alu, a Zoja je mela isprid gabini. Izili

su koko, itnili koice daleko u more i gutali.
Ondar, kada je sunce palo, Roko je usta, turnija
kaji, vazeja vesla i zaplovija.
- Zdravi bili, fala jin na drutvu, bilo mi je dra
go. Ti, Ana, nemoj zaboravit metra o plivanja!
- O pipanja, o pipanja! - vikala mu je Zoja kad
je ve bija zavesla.
- I mi emo brzo, Roko! - reka mu je likar. - Ni
mi drag oni oblak tamo, mogla bi nevera.
Skupjali su robu i stvari, mekli su teu i pijate
u kofu, a likar je sve laga u motorin. Juto su se
tili ukrcat, kad je dola ila damen kapela iz bara.
Omar je prila Zoja i odvela ji u gabine, oklen su
izale za sekund u kostimiman u dva dila. Greta je
samo bacila vestu. Vrtila je gujcan ka maininon.
- Nu joj ava sriu odnija! - ciknula je Anda.
- Ajme, vidi upjae, kako je ni sram, sva je
gola! - rekla je edna Bepina.
- Vidila san u dornale, to van je zanja moda
- objasnila je Leticija, koja se u to razumila.
- Eno joj se i pupak vidi, judi moji!
- Dobar dan, doktore! - pozdravila je Greta
- kako ste?
- A evo ni loe, moja Greta.
Zoja je zapivala "Niska Banja, topla voda, za
mangupe prava zgoda". Micika i Keti vatale su za
njon i nastavile daje. Kada je ula ime one kur-
betine, Bepinu ka da je no badnija usrid srca.
Okrenila jon je kosti, zapuvala, zatrepala, bila bi
jon oi iskopala.
- Ajmo brzo doma, brzo! - viknula je da se Luii
okrenija.
- a ti je sad? Ol je pria?
- Ou doma. Ni minut neu stat ovod!

- Ne razumin, zato?
- Jer to ti je ta a si je u snu spominja! - zaplakala
je ka malo dite, sve su jon suze tekle niz obraze.
Greta se smijala, bacila je sisetine jo vie na-
prid, a Zoja je umukla.
- Zaboga - udila se naelnikovica - nemojte bit
dite!
- Ako vi morete trpit, sve progucat, ja ne mogu,
ou doma...
Ne bi je bog zaustavlja. Sela je u motorin, batila
nogan o pajole i cmizdrila. Luii ni zna a bi uinija.
- Ovo su mi krtena ejad! - pjunila je Ana i
sela do Bepine.
Likaru ni nita drugo ostalo ven da upali motor,
uvati timun, pozdravi rukon cure i pojde. Pograta
je Belinu po kostiman, prokleja sve enske na svi-
tu i uputija brod prema mistu. Zoja jin je avala
pozdrave metlon.
- Moga bi malo zaveslat da gremo bre - rekla je
Bepina Luiu - vuemo se ka mrcine.
- Bogati! Nima stvari koju mrzin vie od upira
nja veslon. Prin dvajst godin jedan put san vesla i
evo mi jo uj. Pogledajte, jora Leticija.
- Je, tot je, doture.
- A dvajst godin je prolo. Vidi i ti, Ana.
- ta vam je ruka meka - pipala je vlajina - ki u
diteta. Ne volim ja meku muku ruku, ne utim je
- zgadila se ona i bacila je daje.
- utila bi ti, zato, nito drugo.
- Ma, Luii!
- a u, kad me izazivje!? Vi vlaji ne znate nita.
Za vas je najboja spiza pulenta. Voli li ti pulentu?
- Volim, pogotovo s mlikom.
- Vi, i Belina je pametnija od tebe, ona je ne ji.
Miljenko Smoje
- Je to gosposko pae razvicjano, gore od naj-
poganijeg kranina.
Motor je ujedanput sta kajat, pjucat, ucat,
prdit, i u jednu botu je sta. Bepina je pogledala Lu-
ia, Luii u Belinu. Zabetima je da su se enske
prikrstile.
- En ti Gospu, a mu je sad! - raspalija gaje no-
gon, ka da je opinski.
Onda gaje sta gledat, otvarat, pa vrtit manicu i
nita. Ka da je umra. Paf paf paf i nita, tako ijadu
puti. Vije o znoja ni moga gledat, bija je ili po-
rak od uja, a i ruka gaje zabolila. Lako je bilo bacit
balotu, ovo je nito drugo.
- a emo sad? - pitala je Bepina. - Nima ti dru-
gega ven se uvatit vesla.
- Daje baren Roko odeka - uzdanila je Ana - on
bi upra dobro.
-E!
- Bi boga bi on upra - najutija se likar - ma a
on zna! Nian ni ja veslo sisa.
Izvuka je vesla, namistija ji i, bome, zavesla.
Ni se moglo re da ne zna, zna je, ali se moglo
re da ni moga. Bepina je to najboje znala, zato ga
je i gledala i drito mu se u oi smijala.
- a me gleda, a, guta a se muin! Koja je
ovo pegula danas! Upira je, ali sve slabije. Godine
su uinile svoje, salo ni dalo maknit, bilo mu je
jasno daje za njega itat Dantea i nita vie.
- Ma a me ovo tokalo, jesan li moga igrat na
balote i gutat ka ovik. Ovo je tebi palo na pamet,
da se gre na banj!
Ana, kojon je bilo aj likara da se mui, a bila
je puna force, digla se i pruila ruke.
- Dajte, ja u, doktore.
I

- Aj kvragu, oe mi vlajina veslat!
- Provat u, doktore, dajte. Radila sam ja i tee.
- Provaj, kad oe. Na - da jon je vesla i ona je
potegla, ali ni zagrabila more, mavala je po zraku
i deboto je pala.
- Jesan ti reka, ni veslo za vlajinu - jopet je va-
zeja posal u ruke i potiza, upira. - Ti bi me, Bepi
na, puala poginut, ne bi mi pomogla.
- Evo se kupidu i oblaci - upre Leticija prston.
- Mogla bi nevera, judi moji.
- Kakve san srie, jo mi samo to fali.
I je, ni pasalo puno i poelo je puvat, pa grmit,
dizat se valovi i trapat. enske su se omar uvukle
u gabinu i stisle.
- Boje da me grom ubije ven da ovako, patin - govo-
rija je likar za se. - Aj, Bepina, pomoli se, gotovi smo.
- Oli emo se utopit? - pitala je i zadrala.
- 01 ne vidi koja je ura?
- Ajme, sinje e me more potopit! - kukala je
Bepina i krila ruke.
- Bit e spize za ribe!
- 01 je opasno, doture - pitala ga je Leticija i
stiskala malega.
- A ko e nas vie alvat?
- Ajme, a ja ne znam plivat - viknula je Ana.
- I da zna, sve ti je isto - utiija je likar.
Sada su valovi naresli, dimili su priko broda
i kropili likara. Bi je mokar ka pas, sve mu se
zalipilo. Bepina ga je jedva mogla gledat o tuge. A
kada su dva-tri vala zdigli brod pa ga bacili daleko
ulivo, Luii je ostavija vesla i uteka enskama u
gabinu. Pustija je neka sve vrag nosi.
I bi. I utopili bidu se ka misi da ni bilo Roka.
Pogeja se u kaji, onako gol do pasa, onako jak i
Miljenko Smoje
pun force i koraa. Vesla je ka lud, sika je more,
skaka s vala na val - sve blie motorinu. Prva ga
je vidila Ana.
- Rokoooo, Rokooooooo, spasi nas, Rokooo! - zavi
kala je ka da se ve davi. Na njezin glas svi su skoili
na noge i stali mavat rukan. Belina je lajala.
- Evo me, Ano, ne boj se, dri se!
Roko je jo nikoliko puti zavesla, pa kad je bija
blizu, uvatija je cimu, sageja se i skoija, upa je
drito na noge naelnikovici. Luii, kojen je ve
svega bilo dosta, uvatija je kraj konopa i zaveza ga
za krmu. Roko, za ne gubit vrime, omar je pogleda
u motor, nito petlja, nito odvida, punija i jopet
vratija na misto. Zavrtija je manicu i motor je pro-
radija. Omar je da gas, okrenija brod i put kraja!
- A a mu je bilo? - pita je Luii.
- Nita, svia se iporkala.
- Madona! Kako se nian sitija. Ovo si me ti
inempjala - viknija je na Bepinu. - Bi san bistar
prin ven san te upozna.
- I mlaji, jor Luii, mlaji - isprsija se Roko na
kii, ka statua.
Kad su uli u porat, sve su ponistre bile za-
tvorene, ni bilo ni jednega ovika vanka, svak se
sklonija i eka da projde nevera. Reka bi ovik, ni
se nita dogodilo, sve je mirno, nima ni sirotinje,
nima ni pulicije, ni komunisti, ni naelnika. Nita.
Ka da je na cilemen svitu kia i ka da je ovi oblak
na nebu jedino a se mie. A ni bilo tako.
I

KO JE VIJE DA?
No je crna ka garbun, nigdir nikoga. Svi spavaju,
svi, osin oni koji nimaju krov nad glavon, oni koji su
tamo gori u umu, i, bome, likara, koji tije svoga
Dantea. A u ilo misto samo su dvi ponistre osvitlje-
ne, ova njegova i ona u otelu "Stella mari", kako se
sada zove "Zvizda mora". kure su bile zatvorene,
krakuni potegnuti do kraja, ni se suila roba vanka,
ni bilo ni tovara u dvor, sve je utirano u kue. A kako
i ne bi kad je bija rat i kad su Taljanci tukli cokulan
u vrata kad god jin je palo napamet i kada su pucali
i na repca ako dikod sune.
Pokrivena imbotidon do nosa spavala je Bepina i
samo jon je nos virija. Do nje, na pod, leala je Belina,
pokrila repicon oi i kunjala. Ni se ulo ni disanja,
samo listanje libra. Leroj na zidu odrebati pono.
Ujedanput: ... bam bam bam... pucnjava je zapa-
rala no. Trka, koraci, nikor je skoija, pala je jedna
kupa, zakripjala su nika vrata, pa jopet rafal.
- uje li, Luii? - probudila se Bepina sva u
straju.
- ujen, kako ne bi uja!
Miljenko Smoje

- Ajme - apjala je ona - u koga su ovo pucali?
Da nisu koga ubili?
- Pucadu u vraga, bit edu trevili masku pa se
pripali, ka i niki dan. Ajde, spavaj - reka jon je on
a da ni diga pogled s libra - i ti spavaj, Belina, a
si postala nervoasta?
- Nian, Luii, ven mislin...
- Ma ne govorin tebi, eno boja, ven pasu govo-
rin. Nastavija je itat, i jedva ako je doa do po nove
strofe, kad ga prene kucanje na vrata. Bepina se
omar skupila uza nj. Pas je napeja ui, polako se
diga i pripomisti uz likara.
- Doture, doture, otvorite, ja san... - glas je apja
na vrata.
Luii je usta i pria vratiman, malo se prignija.
- Ko: ja? - zapita je.
- Ja, Roko!
- Ti, Roko! - otvorija je vrata i Roko je mugnija
u komoru ka zec. - Asti gospu, kakvi si to! Pari
reklama za fabriku municije.
Bi je vas zaresta u bradu, jema je na prsima
kratku ingleku strojnicu, rivolver za pas, bonbe,
redenike pune metak.
- Roko moj, od kada te nian vidila - okrenila se
Bepina u posteji i pruila ruke. - A da nisu ono u
tebe pri pucali?
Roko se smija. Berekin jedan, brci su mu ska-
kali a zubi svitlili ka da ji svaki dan na kost od sipe
glanca i bili.
- Da te nisu pratili?
- Ne bojte se, doture, sve je u redu. Lipo sanji ki-
va i nisu sigurni jesu li oli nisu koga vidili. Vrtidu se
oko crikve. A vi, jora Bepina - pria je posteji - kako
ste? Drago mi vas je vidit. Nita se niste prominili, za
re pravo sad najlipje izgledate.

- Govorin ja, nima mladia do tebe, ti si, Roko,
najfiniji mladi u ilo misto. Sto puti san na te
promislila.
- A kada emo jopet na banj; an?
- Dat e bog, samo da ove vrag odnese. Jo koju
emo fetu uinit.
- Oemo, jora Bepina, oemo, refat emo za sve
a smo pripatili.
- A kako je gori u brdu, an?
- Lipo, puno, puno lipo. Fina frika arja otvara
ti apetit, a kadikad se i zapuca, ma vie iz porta,
da ti projde vrime.
Likar se smija, njemu je bi drag ovaki berekin
ka Roko.
- Ti si, Roko, gori lupe o mene, sve ti na vic
okrene.
- Ja govorin ono a je naoj jori Bepini najdra-
je ut.
- Dobro, dobro, Roko - nastavila je jopet Bepina
- a jemate li u partizane spize? Jeste li gladni?
- Ma kakvi! Jemamo svega, ne fali nan ni tijega
mlika. Jemamo puak, kaluni, a ba nikidan smo
zaplinili i dva teretnjaka marmelade.
- Asti gospu - namrtija se likar. - Ne ti spize.
Roko se sageja i pomilova Belinu, a ondar kada
se diza, naslonija se na posteju.
- Ajme a je meka, jo daje le u posteju! - seja
je na kraj koete i malo tabula tilon.
Bepina se makla i potegla imbotidu.
- A jema li gori kakvi betij?
- A koji betij more bit?
- Pa, mislin uenak? - makla se jo malo daje.
- Ma kakvi, di to morete i pomislit.
- I tila san re. Nego, molin te, okreni se neka
se obuen.
Miljenko Smoje

- Ne triba, samo vi ostanite leat.
- Tila san ti akod dat jist.
- Nemojte se muit, nian gladan - reka je Roko.
- Ako jesi, samo ti reci, narizat u ti pruta.
- Ovi... daje a drugo, ali kad je prut...
- Ajde, Bepina, brzo, daj oviku, oli ne vidi da
je prigladnija.
- Nian ba gladan, najija san se kad san se
uputija, samo san malo ogladnija dok san doa.
Bepina se zagrnila i uputila u kuinu. Omar se
likar pribliija Roku.
- Dunkve, Roko, a je, a si doa? Koje dobro?
- Ni dobro, doture. Morate smista s menon gori.
- Asti boga, i to!
- Je, naredija je komesar. Jemamo ranjeni.
- Zna san ja, pri oli poslin, ne mo ute. Ranje
ni, govori?
- E, tukli su nas bacaiman.
- Koliko ranjeni?
- Dosta. Poginija je oni mali ribar, Toni, sin Ton-
dina. I oni tudjente Zdravko.
- A on je nikidan ia!
- E. I prvi tir ga je pogodija u elo. Pegula, moj
doture.
- Dico moja, malo e vas ostat - zavrtija je likar
glavon.
- a se more?
Muali su niko vrime. ula se Bepina iz kuine
di rie i uzdie, i klapa pijatom.
- Ma - trga se likar - kako u ja radit? a jemate
gori od medicinskoga materijala? Boga?
- Jemamo sve, malo prin smo van ispraznili kom
pletnu anbulantu. Sve smo pokupili, njanci jedna
boica ni ostala. Ana je sve na tovara naprtila.
Luii, koji ni zna a bi reka, bi li se smija oli plaka,
samo ga je buga dlanon u lopatice. Onda je dola
Bepina i dok je nosila na pijat prut, Roko je ve va-
zimja i trpa u justa. Prija ven je seja, izi je treinu.
Bepina ni ni rii progovorila, samo ga je gledala
i vrtila glavon. Ni mogla virovat da ovik more
tako brzo jist i toliko u se strpat. Nalila mu je mul
crnoga vina, prikriila ruke i stala. Likar se vrtija
zamiljeno po sobi. Eto, triba po u rat, more bit
i poginit. Ali smrti ga nije bilo straj. Samo se boja
patimenta. Naglo otvori ormar.
- A a u od robe odnit?
- Sve a morete na se obu, a vije to boje. Va-
zmite vas duvan, doture, i uferine, sve a jemate.
- Roko se zavalija u fotelju pa gusta, ni vie moga
jist, stiskla mu se riva. - E, da van se ne desi ka
i meni lani. Govoridu mi, ne triba nita nosit, sve
gori jemamo. I dojden ja gori, a ve puca. Komesar
me makne livo - puca livo, makne me desno - puca
desno! Mislin, a je ovo, majko moja, on me gleda,
gleda i govori, a di needu pucat kad te vididu na
miljun kilometri. Kako mo do u partizane u bili
vetit? Asti gospu, a je li lito, a san moga, do u
crni? Ja se nosin prema taunu.
- Ja se spreman u partizane, a ti glendu ini.
Nikad ne mo erjasto govorit.
- Ozbijno van govorin.
- Dunkve, nita gori nima?
- a e bit? Jedino ako a zaplinimo od Pujizi.
- Nima nikakve monture?
- Koja montura, ol smo fuzbaliti.
- A a ja znan kako u se obu. Ajde, Bepina,
vadi svu zimsku priobuku: debele mudante, naj-
debje gae, sve vadi vanka.

Bepini su suze dole na oi, mrcala je vade
robu iz kafetini o komona. Svaki je bokun suzan
zalivala. Roku je bilo aj, ali a jon je moga. A vata
ga drim, sada kada se najija i napija, da mu je bilo
zaspat! utija je toplo u ilan i vas se opustija.
Bepina je sve sloila i mekla na posteju.
- Evo, Roko, ovi mali kuin, neka mu bude meko
pod glavu, on je nauan na perje spavat. Evo i tebi
jedan - poloila mu je mali kuinet u krilo.
- Ma a kuin?!
- Ko nosi ne prosi, boje ti je kuin ven ma-
tun.pod glavu.
- Budite pametni, jora Bepina, di emo u par
tizane kuine nosit! Sve bi popadalo o smija, i nai
i dumani.
- Molaj ti nju, ol ne vidi daje rebanbila!
Bepina se povukla, ni znala a bi uinila, vidila
je daje pogriila, ali jopet ni razumila.
- An, Luii... a kako u seja obu? - zapitala je
u straju.
- Ma a, di ti?!
- Meni je misto s tobon, di ti tot i ja!
- Ma, ti si skroz luda! I ti s menon?
- Bome da ou. Neu ja tebe ostavit.
Luii je vas poludija. Buga se u elo, udrija no-
gon u koetu, zalamata rukan.
- Kad je tako, poj ti, ja neu! Evo ti je, Roko,
vodi je u soldate, daj jon dvi bonbe, neka ini juri.
Aj,'dumani, biste, biste, dolazi Bepina!
- Jema prav - reka je Roko - ni to za vas, teko
je gori, jora Bepina.
- Neka je pakal - ni se dala ona -ja moga Luia
neu pustit, ja u po njin.
Likar se vas infota.

- Ben, kad je tako - zareza je - onda ti otvoreno go-
vorin: ja gren samo za ute od tebe. tuf san te vie!
- Kako mi to mo re?
- Mogu, jer si luda!
- Nemojte se sad karat - umia se Roko - pria
nan je, doture, prin zore moramo iza iz mista.
a je mogla, pola je spremat robu, i to je inila,
dodavala mu je dil po dil, a on se obuiva. Meka je na
se debelu maju, povrj nje debelu kouju, pa enper,
pa povrj enpera debelu lovaku jaketu, najposlin
na sve to jo niku inceradu za kiu, kojon je moga i
glavu pokrit. Doli je obuka duge mudante i tri para
debeli biav, na koje je jedva navuka lovake izme.
Vazeja je torbu, pribacija lovaku puku i sta.
- 01 me tako mrzi, Luii? - pitala je bidna.
- Ma nije, eno boja, volin ja tebe - taka je ru-
kon u obraz, ila se raskrabila.
- Kad doznadu sutra da si ia, moredu nan
kuu zapalit.
- Neka ugu! Neka sve gori. Samo mi se ti uvaj.
- Sve edu nan vazest, sve edu raznit - kukala
je ona.
- Nek nosidu!
- A, ako mene vazmu?
- Ko e tebe vazest? - Roko je na ove likarove
rii mora okrenit glavu i nasmijat se.
- Ako mi tilo vazmu?
- Pusti se, glavno da te ne tuedu. Nemoj se
opirat. Ka Zoja.
- I ti tako, neka me dumanin uiva.
- Nee se, Bepina, puno nauivat - ja jin garan
tiran.
- I ti bi mene tako pusti drugomen?
- Ja tebe? Ma jesi luda? Staje vikat:
Miljenko Smoje

- Di je ti razbojnik, progorat e mu, progorat!
Samo ga ti, Bepina, dobro zapanti! Zubiman u ga
zaklat, raznit u ga cilega u papar, ovako! - zakri-
pja je zubiman i zatresa glavon.
- A kako e ga na?
- Na u ga, sad se u zemju sakrija. I Roko e mi
pomo. Je li, Roko?
- Pa bome, ja bi radi vas, jora Bepina, po svita
zakla.
- Sad ste me malo smirili i omar mi je lagje.
- Je li dobro, Roko? - pita je likar i pokaza na se.
- Dobro, puno dobro, i priko mire.
Belina je outila da nito je, stala je uz likara i
mavala repicon. Bit e pomislila da gre u lov.
- a je, Belina, ini veseje? Ne gremo u lov,
kapii, gremo u partizane.
- Oli ete i nju vodit?
- Ja ti se udin, Roko, kako to mo pitat, di bi
ja bez nje?
- A bez mene mo!
- Jedno si ti, drugo je ona. An, bravo, deboto
san zaboravija moga Dantea! Aj ti, Roko, i ekaj
me na Ravne njive, ja u polako za tebon.
- Ol neemo skupa?
- Bogati, a si pametan! Ako nas uvatu oba, omar
smo gotovi. Ja u s Belinon polako, ka u lov.
- A vididu li van boru s intrumentiman?
- Needu je u mene vidit, ti je nosit.
Roko je skoija na noge, potega jo jedan put iz
mula, zagriza u bokun pruta, ugasija je panju-
let i meka ga u ep.
- Dovidova, jora Bepina! Nita se vi ne bojte,
mi emo vas ozgar uvat. Ja u uredit i da van
pisma dolazidu.

- Fala ti, moj Roko, i uvaj mi Luia, stoj uza nj,
jer on je nagal i uvik e tit prvi pucat.
- Ne bojte se, jora Bepina, ja za nj odgovaran.
- Aj, Roko, zelenbau, ti za me odgovarat?
Bepina je pojubila Roka, on jon je stiska ruku i
izaa, nestaje ka maska. Ona jadna ni mogla izdr-
at, bacila se na posteju i zaplakala.
- Luii, Luii moj, kako me mo ostavit!
- Umiri se, Bepina - tiija je on. - Zna onu, a je
Trogirani pivadu: "U boj u boj, mac i toka, braco,
nek dusman na kako Rvat mre"! Kako ono gre,
Bepina: "Nek e uje nai maca vek, maca vek".
Ajde, ajde, korao, Bepina!
Likar se oprostija od nje. Ona ni mogla ni ri
re, samo je plakala. Stiskla je zube, zabila obraze
u kuin i tresla se. Dok je on gazija niza skale, re-
citira je Dantea: "Nel mezzo del cammin di nostra
vita, mi ritrovai per una selva oscura, che la diritta
via era smarrita". Ka daje za me pisano.
o o o
U otelu "Stella mari" rat je zateka poznatu novu
damen kapelu, koja je ilo vrime ostala u mistu. Tali-
janskin oficjalima to je dobro dolo, da mogu uz boti-
lju kjantija, vermuta i ampanje zaboravit straj. Zato,
kad god jin je bilo dosta ivota u kasarni i trkanja po
krapan za partizaniman, dolazili su ovod.
I veeras je dolo pet-est nalickani oficjali, kose
krcate briljantine i balali su s curaman niki starinski
tango, koji je kripja s izlizane gramofonske ploe.
- Tu sei propio carina, come sei bella! - tepa je
niki mali Kalabre, kojega ni bilo a vidit, debeloj,
krupnoj Miciki.
- Dabome da jesan - odgovorila mu je ona i ue-
pila ga u nogu.
Miljenko Smoje

- Samo me ne kaklji!
- Che pezzo di donna, come nostra regina Helena di
Montenegro, Dio mio, come sei bella! - ili se ustega i
isprsija, glava mu je dosizala juto do njezini i.
- ta bulazni, sjai, mali! - bugla gaje trbujon
u prsi i deboto bacila na pod.
I drugi su njeno zagrlili svoje plesaice, sve su
jin nito apjali, jubili ji u vrat i rastizali, pipali.
Svitlo ni bilo jako, mogli su tipjat i drpat koliko ji
je bila voja.
Za jednin stolon sidija je naelnik. Vidilo se, ni
bi dobre voje, sve je nito strilija oiman, nabira
obrve, nito baciva pogled ovamo onamo, ka da
se boji, ili ka da nikogar eka. Prid njin samo dva
mula, jedan prazan a drugi do po, i dimi one crne,
smrdljive taljanske panjulete. Malo daje od njega
stala je na noge Roa, vlasnica otela i gledala ple-
sae. Kraj nje bi je gramofon i kad je svrila ploa,
mekla je drugu, jope s nikon staron pismon, zavr-
tila manicu i sela uz naelnika.
- Noas odlazi doktor - rekla je odma.
- Di gre?
- U partizane, a di e drugo. Dostaje ranjeni.
- Bogami, svi gredu, u zanju emo samo ti i ja
ostat ovod. A kad sve ovo svri, sve e past nan na
glavu.
- Tila san zatvorit otel, ali mi nisu dali barbir i
postolar. Rekli su, mora drat otvoren i otel i oi,
i javit sve a dozna.
- Boga jin njijova, mene su prisilili da ostanem
naelnik. Boje ti, reka mi je postolar, nego da oni
dovedu kojega svoga.
- Ali ja vije ovo ne mogu izdurat! Doznadu li Puji-
zi, visit u na gingolu. A pari mi se da ve sumjaju.

- Ajde, kako zna?
- Svit me poeja nikako krivo gledat, postajen
sumjiv na obe bande.
- Oli i meni ni tako!
- Ma u ji poslat kvragu!
- Nemoj bit lud. Mui i sluaj diretive, da ti ko
mesar ne skine glavu.
Ploa je jopet stala i omar su nestrpljivi plesai
poeli vikat.
- Padrona! Muica! Ancora una botiglia, e per
signore potestato anche.
- Grazie, capitano! - zafalija je naelnik priko
stola i omar se okrenija.
Roa se polako digla da podvori goste.
- to je, naelnice, tuan si neto - prila mu je
Frida.
- Molaj me, Frida, puna mije kapa. Aj, ti balaj
s tin arlekiniman.
Promrsila mu je kosu i bacila se u zagrjaj svoga
oficjala.
o o o
- u, u, tovare, ava ti kosti nosa, ki ta e ti
odnit, i tebi i meni - Ana je tirala tovara uzbrdo
nikin kozjin puten u rano jutro.
Bura jon je rizala obraze, tukla je u prsi, a grane
grmja a su se uvijale i tresle zapinjale su tovaru
za samar.
- Ma vidi kocjute betije! Ajde, mrdni, brate!
- uspuvala se ona, a bome i betija, ni lako bit voj
nik ni njoj ni njemu, pa su malo opoinuli.
Malo je sela, rastvorila kapot, skupila noge.
- Ma ti kanda i nisi kenjac, niti vonja na kenjca,
nego na likara. Koliko sam te puta gonjala - govorila
mu je i gladila ga brstinon - nikad radosnija nego
Miljenko Smoje

danas. Aiii, to mi je drago da na likar dolazi! A je
smian, a je zgodan, ava mu odnija i Bepinu i Beli-
nu. "Ano, morlaka, Ano mata, nima edukacjuna,
ne zna a je spiza!" E sada, vidit emo te, doktore,
ta je tvoj edukacjun! Nee pure, nee Belina pure,
je li? Plakat e ti za puron, Ana tebi kae!
Zamotala se i ustala:
- Ajde, u, tovare, ne: doture, u!
a se vije penjala, bura je bila jaa. Sve su jon
male stine tukle u gnjate.
Doli, daleko ispod nje, penjali su se likar i Roko.
Roko naprid, a iza Luii sa svojon Belinon. Ana ji
je gledala odozgar i nije mogla zadrat smij.
- Nu, gledaj naeg doktora, izgleda lovac s boi
ne kartoline. Je sila!
Uspela se na stinu, manila rukon i zazvala:
- Ooooj, dotureeee, veltije malo, veltije!
- Ne mogu, ne mogu vije, stani, Roko. Jesi li
ovik oli zvir!? Ne mogu - gega se i liza - ni ja ni
Belina. I kojega Isukrsta vrdae odozgar!?
- Blizu smo, doture - hrabri ga Roko.
- Jema uru vrimena da me tii: blizu smo, bli
zu smo.
- Nima jo ni po ure odit.
- Po tvon leroju. Ubij me, ali me nemoj init pa
tit - Luii je zakrkja, sta i, a je moga drugo, seja.
Belina je legla do njegovi nog. Roko se bokun vra-
tija, naslonij a na cablo, izvuka iz epa oni ugaeni
panjulet i zapalija. Ana je ka srna sletila doli.
- Pa vi ste lovac, jemate kondicije - reka je
Roko.
- Niman, moj Roko, niman. Otkad nian bi u lov
-jedva je vata zrak. Roku gaje bilo aj. - Malo Be-
pina, malo one tanburaice, svega su me iiale
I

ka cukar de orzo. Ne mogu, bogati, ne mogu vije,
nian jao gvozda.
- Ni, doture, teak put, ven ste se nabili robeti-
ne, pa ne morete disat. Koa nema repira.
Likar se popipa, taka robu.
- Je, Roko, jema prav. Zima je, a ja se potin
vije ven usrid lita - likar je poeja svuivat robu,
skinija je najprin konati kapot, pa enper, ondar
kouju.
- Ol ete se vas svu?
- Neu, samo u svu jednu maju. Omar mi je
lagje. Sad moremo daje. Aj, Belina, na noge!
Ana je gurala tovara, mekla je ruku na samar
i pomagala mu da lagje nosi teret. Roko, koji je
odija s druge strane tovara, tica je svojon rukon
njezinu, milovaje, tipja.
- ta ti je, Roko? - viknula je ona i povukla ruku.
- Nita, oli je a?
- ta mi ruku gladi?
- Nian ni zna da to inin.
- I, ne znam ja tebe, tico!
Roko se osvrnija da vidi slua li ga dotur. Bilo
mu je u niku ruku drago a on zaostaje.
- Kakva si ti to, Ana! Ja se borin za narod, su
tra mogu poginit, a ti!
- Ma staja?
- A ti nima malo srca.
- avla izija, ta ti narod u to mia, ta on u
to uliza?
- Kako ne bi uliza, moja Ana, narod uliza u
sve. Jesmo li, Ana, drugovi?
- Jesmo, drue Roko.
- A drugovi moraju sve izmeju sebe dilit. a je-
man ja, to je i tvoje. a jema ti, to je i moje. Ne
Miljenko Smoje

smimo nita jedan od drugega sakrit, uskratit i
drat sebino za se - jopet je uvatija za ruku.
- I, tvoje porke pulitike! Sve si izmia, ali nee
ta misli. Nije Ana s kruke pala. Nije taka dire
ktiva, drue Roko.
- Je, oi mi ispale!
- Pitat emo komesara.
- Ala kakva si, ti bi sad ila njemu pijavat. A to
je moja i tvoja stvar.
0 0 0
- Vidi li a? - pita je postolar, sada komesar,
barbira koji je posta komandir.
- Nita! - odgovorija je barbir. Staje na jenemu
vidikovcu i kroz kanoal gleda doli prema male-
men mistu. - Di su vie, a inidu, koju gospu!
Ana je uvik bila juta ka leroj.
- Likar je komodan, zna ti njega.
- A ako je odbija poziv?
- Ne boj se, komandiru, nije to nikor uinija; pa
nee ni on.
- Meni je i danas najvea tajna, kako nas ilo
misto slua. Sad ve jemamo timbre, ka prava
vlast, ali jo lani na bokun porke karte napie
lapien poziv oli direktivu i svi sluadu, svi skau.
Koja smo mi dva autoriteta, komesaru!
- a ti je, otrizni se. Jesu li ti zasluge i slava ve
poeli tu u glavu? Sve mi se pari da e ili ivot
ostat mali barbir.
- Ne dopuan, drue komesaru, da s menon tako
govori! - spustija je kanoal i skoija. - Ne vriaj!
- Sedi, brico! - zavika je postolar otro. - Ne slua
narod tebe oli mene, ven partiju. Narod je svjestan.
- Je, je, ajmo re da je tako. A kako onda slu
adu i oni koji nimadu svist. Uzmi ribara Stipu,
koju on jema svist? Ti ga na politikon satu pita,
drue Stipe, koji je tvoj najvei neprijatej, a on ka
iz puke: dupin! Ja bi ga bija strilja.
- Ti si, brico, cukun! Ti bi ga strilja, a ja san se
nasmija, jer u oni as on je mislija na kuu, na
brod, na svoje mrie.
- Evo ji, dolazidu - viknija je komandir. - Maje
li mogue!
- a to?
- Gredu! Ana, tovar, Roko, likar i, bogamu, pas!
- a je poludija! - komesar se usta i skoija na
noge. - S pason gre u partizane? Je li i pas doa na
ti tvoj poziv? A, komandiru?
Postolar je pritega postole i zaputija se u grmje
da pripremi jenu pojatu za anbulantu i uredi sve
za ranjenike. Za njin je ia i komandir, skoija je
sa stine, zataka kanoal za pas i potrka.
Bidni Luii, ni ima vrimena ni odanit, in je
stiga mora je omar zavrnit rukave i radit. Nikad
u ivotu ni ima ovoliko pacijenti, znoj mu je cidija
makar je puvala bura. Operira je jednega ranjeni-
ka kojemen je granata odnila lipi bokun mesa.
- Ti boga a te rasparalo! Vidi li ga, Ana? - za
pita je vlajinu koja je stala uz njega i radila posal
bolniarke.
- Ne vidim, drue doktore.
- Duboko je uliza.
- Boli, doktore!
- Znan i ja da boli. A a misli da e te kakjat?
Moran ti ovi geler izvadit. Mali, ne deri se! a si
mu se tako lipo namistija? Vi meni samo inite
dipete, zamisto da se sakrijete, vi se namiate,
kako bija ima a radit - likar je mrmlja, brontula-
va i para meso, i zafrkavajui se, da ne bi ranjenik

preve urlika. - S ovon rukon ne mo nita, naj-
boje je osi.
- Ne, drue doktore, nemojte.
- Ne boj se, neu, samo mi nemoj plakat. Stisni
zube i mui, sada e sve bit gotovo. Jema li koje
jaje, Ana, tribalo bi mu kriposti?
- Jema jo jedno.
- Daj ovemen polovicu, a polovicu onemen dru-
gomen. Vidit e, mali, kad popije po jaja, mo
udrit na bataljun Taljanac - likar je da Ani da ga
privije, naslonija se na vrata mrtav umoran. - Jo da
je sadar zapalit! Jema li, Ana, koji panjulet?
- Imam. Ima Ana vavik za vas, doktore. Misli
Ana na vas.
- Ma vridi zlata, tebe je bog ba stvorija za sve.
- Evo, doktore, panjuleta - Ana mu ji je dala i
omar nastavila privijat ranjenika.
- Ne mogu zdignit ruke o umora, pripali mi ji ti
- zamolija je likar.
Vlajinica mu je pripalila i stavila u justa.
- I meni su, doture, dva panjuleta u jaketu,
oete li ji? - reka mu je ranjenik.
- Da ou li!? Omar ji daj ovamo.
- Evo, doture - doda mu ji je ovik - nikad van
neu dobro platit a ste me ovako liili.
Luii se nagnija i zagleda mu se u oi.
- ekaj, ekaj, tebe ka da poznajen.
- Kako me ne znate, meni se ono er rodila.
- An, bravo! Ti si oni a si me na balote prikini-
ja, a si plaka za onin pruton, je li?
- Je. Spominjete me se.
- Ma ke tebe, spominjen se balot i pruta. Nita
ti ni vridija - likar je pua debele dimove i gusta.
- I ostanemo li ivi, pa jopet bude inija dicu, ne
I

dolazi mi na zjog! Asti gospu, da mije uinit parti-
ju! Kad sve ovo svri samo u igrat est dan i est
noi bez fermat. Neka me ko prekine, gospe mi u
ga bombizat, zapantit e me za sva vrimena!
Dok je govorija i puija, dotrkala je Belina s bo-
kunom sira.
- A, doktore, vidite ta je uinila - viknula je
Ana. Belina je kalala prid likareve noge sir i zama-
vala repicon.
- a si to uinila, lupeice jedna? Ne, neu ga
ja, kako te ni sram, ol ne vidi koja je ura, nisu ovo
stara vrimena. Roko je upa ka da gaje kogod uba-
cija, a za njin komandir.
- Evo ti ko krede! - povika je Roko. - A ti na me
sumja!
- Tot smo ga, an! Ko bi sumja na nju - barbir se
vas uga.
- Strana je lovica. Iz epa e ti ukrest a ne
utit - falija je likar.
Gladija je po kostiman.
- Nima milosti - zapovidija je komandir - omar:
striljanje!
- Koga striljat? - likar se isprsija.
- Pasa.
- Moju Belinu?
- E, Belinu! Zna li ti, doture, da su borci gubili
glavu i za manju stvar? Za jedan kumplir, a kamo
li za sir!
- Ma - branija se likar - ona je betija, a nije ovik!
Ne more ona trpit glad, kad je gladna mora krest.
- Oprosti joj ovi put, drue komandiru - molija
je i Roko, jer mu je bilo aj likara - neka joj ovo
bude zanja opomena.
- Ne boj se, komandiru, nee se ona vije ma-
Miljenko Smoje

knit od mene. Pazi, Belina, budi pametna, more
svake gracije boje bit isprid tebe, i ne smi taknit.
Krepaj o glada, ali ne tii. Potenje iznad svega.
Kad ovo svri, jemat emo odriene ruke i ilo mi-
sto mo ogulit.
Lizala mu je dlan, utila je da nito ni kako triba.
- Eto, komandiru, pokajala se.
Barbir ni zna a bi. Zatresa je glavon, manija
rukon i izaa. Roko je namiga likaru. Iupa mu je
panjulet iz just, potega dim i jopet mu ga utira.
o o o
Bila je duboka no, a u kuini naelnikova stana
sedili su Leticija, Bepina, naelnik i Roko. Ponistra je
bila zatvorena, kure zapete, i jo priko svega debela
deka, da se ne vidi svitlo. enske su sidile uz maki-
nju, Leticija je juto ila veliku bandiru, a Bepina je
krojila zvizdu. Oko nji pusta roba, bive, mudante,
kouje, gae, jagle i konci, nito sloeno, a nito
samo baeno na pod. Za stolon, uz bocun vina i teu
brujeta sedidu naelnik i Roko, puidu, pijedu, mu-
idu i po koji put bacidu pogled na enske.
- Pij, Roko, ne gori, znan - reka je naelnik i
uliva. Kad je nalija, taka je bocunon u strojnicu a
je leala na stol. - Makni to udo!
- Ol te straj?
- Ni, ven e mi razbit bocun.
- Je li, Roko - pitala je Leticija kada je on meka
strojnicu uz makinju - a oe re da ni dola Ana,
ven su tebe poslali?
- Kakvi Ana, di ti ona vije more do. Ona van
je avancirala, postala je glavna bolniarka, ef od
saniteta. Bepina je sluala, ila i sagela glavu. Ma
isto, ni mogla a da ne ree:
- A nita mi ne govori kako moj Luii.
- Puno, puno vas pozdravja. An, bravo, reka mi
je da vas pojubin, namisto njega, govori: pojubi mi
Bepinu, ali, zna, nemoj mi je pojubit, lopove, po
francusku, samo u elo. Ovako - cmoknija je daje
sve puklo.
Ona se sva stresla.
- A je li bidan smravija? Je li mu a fali?
- Ma kakvi, pomladija se, pari mladi. Ana pazi
na nj deboto ka vi.
- Ko? Ana? Ona pazi moga Luia? Ma vidi ti, a,
tot smo ga! Bogati, daje bilo! Nee, ne, omar, Roko,
gren s tobon - ila se nakostreila, poletila bi omar
daje mogla.
- Ne bojte se, jora Bepina, to su isti drugarski
odnosi.
- Ne virujen ja nikomen, znanja a je ensko, a
znan i mojega Luia, njemu e poletit ruka.
- Ma ne more, to je zabranjeno, jora Bepina!
- Kad je zabranjeno, oe on za dipet uinit.
- Govorin van, nima straja - tiija je Roko i smi-
ja se - a ondar, Ana i ja postali smo veliki drugo
vi. Znate, ona e bit moja drugarica.
- A a ti sada ni drugarica?
- Je, je, ma zapravo i nije. Sad mi je Ana jo
drug. Kad je oenin bit e moja drugarica - Roko
je ovu tiradu izveja da ni moga boje.
- A a onda ona dojde mom Luiu? - navaljivala
je ona.
- Bome, drugarica.
- I Luii, onda, more re moja drugarica? - Be
pina gaje stirala prid zid.
- Ma ne more! To u samo ja mo re - Roko se
vas smanta. - Zapravo i more, bogati!
- Sve ste to vi gori izmiali, nita vije ne razu-
min ni ko je kome drug ni ko je kome drugarica!

- A je li, Roko - prikinija je naelnik - kako to
da si uvik soldat?
- A a je moj Luii? - ubaci se Bepina.
- Kapitan - Roku je ovo dobro dolo, moga je
zabaurit odgovor.
A naelnik se ni da smest, pita je jopet.
- A ti uvik na tuku?
- Je, degradirali su me, dobro da san i glavu
izvuka. A bi san porunik. Bi san pravedan ka sveti
Ante. Ma a u van se sada ispovidat?
- Bit e akod uprska - zainteresira se naelnik.
- A kako ne? - odvrati Roko. - Duga van je to
storija, ali u van sve re u dvi beside. Inoma,
naredili su mi da pratin kurira koji je nosija nike
vane poruke. Nian njanci zna di gremo. Kaije
mi on samo bokun kuverte na kojoj doli u zanji
redak pie Osijek. Pribacili smo se leutom pod Bi-
okovo, za priko Bosne, priko pusti planin, gor i rik.
Govorin ja kuriru: ovie boji, nee bit Osijek.
A on meni: Oli misli da ja ne znan itat!? I posli
dva miseca mi blizu Osijeka, a Osijek okupiran.
Vazmen mu ja potu, a ona adresirana na IV. vojni
osjek. I kad smo doli na pravo misto, odnosno u
Livno, tili su nas striljat. a se more, moj naelni
ce, kad oni na komandir ne zna pisat adrese.
- I radi toga su te degradirali? - plane Bepina.
- Asti sto, ko to ne bi falija? To bi se i mome Luiu
moglo dogodit...
Prikine je kripa vrat. More bit da je zapuvalo,
oli da su se sama rastvorila.
Naelnik je diga glavu i gledaju na vrata fali je
stol kad je sputa mul. Vino prsne po tavelan.
On makne nogu i proapje:
- Leticija, jema bit da se mali probudija.

- Ajme da ne ulize, znate kakva su dica - poleti
ona u portik. .
- A je li naresta, bit e velik? - pita Roko.
- Sedma mu je. Poeja je odit i u skulu.
Naelnik natoi novi mul i potegne.
- Jema prav, jora Leticija, dite je dite. Kad bi ovo
vidilo, moglo bi kome pijat - pripade se Bepina.
Naelnik utone u crne misli i ruta estoko ne
znaju daje to uinija. I ka da se ispovida stenje:
- Nikidan mi dojde iz skule i udno me gleda. "a
je mali?", pitan ga. "Zato si, pape, ti izdajica?" De-
boto me inkolpalo. Uvatija san se za stol. Ja izda
jica? Ko te to reka? "Dica", govori on. "Svi mi se u
koli rugadu: Samo tvoj pape nije ia u partizane."
- A je to malo grubo? - sauestvuje Roko.
- Poludit u, ka boga te molin, reci jin da u i
ja do.
- Reka san, ve san reka, ali komesar ni ut. Go
vori, korisniji je doli ven gori. Kad ga buden triba,
zvat u ga. Osin tega, nimamo mi gori ni vina...
- Jopet je zaspa - dola je Leticija iz komore.
- Bi je budan.
Bepina je aila zvizdu i dala Leticiji daje priije
na bandiru.
- Jo da mi je vidit moga Luia kako stupa ispod
bandire. - Bepina je rairila bandiru i poela stupat.
- Jo koji est jemate o soldata - laska jon je
Roko. - a bi vas bilo lipo vidit di stupate s Lui-
en. Da ga samo vidite kako gre s Anon.
- Vlajina e mi marirat. Nima ona mota, ona
trusa ka bedevija, pari mi je se vidit.
- Je, je, ne more se ona s van stavit - Roko se
usta i poeja spremat.
Vazeja je veliki bagaj u kojemen su bile kouje,
gae, maje, pribacija strojnicu, omota bandiru oko
Miljenko Smoje

pasa i pokrija je jaketon. Natrpa je epe bokuni-
man kruva, sira, pruta i druge spize, popija jo
jedan mul i spremija za po.
- Stojte mi dobro.
- Blago se tebi - potapa ga je naelnik. - Neu
ja ovo mo izdrat.
- Reci mome Luiu da san dobro i pojubi mi ga,
zna. Reci mu da na njega uvik misli njegova jedi
na drugarica Bepina.
Ispratili su ga do vrat, i onda se sitili da triba udu-
nit letriku. Roko je onako u mraku lako naa kuda
e pro i kako e zavarat Taljance. Oli se ni rodija u
Malo misto!
o o o
- a je nova, drugarice Ana? - pita je koman
dir kad je dola ispod cabla di su on i komesar
pisali izvjetaj. Ona onako u ingleke gae i jaketu
bila je esna, i da se smilo ono a se ni smilo, pita
bi je akod drugo.
- Nita - odgovorila je - samo, likar plae, cvili
ka malo dite.
- Ol je krepala Belina?
- Nije jo, al e svaki as odapet. Gleda samo u
nj, a on samo u nju, ki da mu je dite roeno.
- Oslabila je okad ne krede - ruga se komandir.
- Puno cvili, fini pas. Rekla sam mu ja da on nee
podnit ovi patimenat.
- Je, mogli smo jon na veterinara i guvernan
tu, da je svake godine vodidu u vicarsku na est
miseci da se lii i oporavja.
Komesar je prikinija pisat. Bokun se zamislija, pa
je reka:
- Vidi, Ana, ovik izdri, a pas ne more. Reci
likaru da ne ini komedije. Ginu i judi, pa nikor ne
cmizdri. Ni vrime da se nad betijon plae.

- Sve sam mu ja kazala, ali ne obadaje.
- Odvedi ga u vizitu ranjeniciman, i dok se vrati
uklonite Belinu. Daj mu ova dva panjuleta, kad
zapali bit e mu lagje.
Ana ode osjeajui kako po njoj klizu pogledi
obojice. Usitnila je korak, da jin ta due ostane na
meti. Komesar je jopet vazeja kartu u ruke i olovku.
- Je li dobro ovako, an? - pita je barbira. - "Re
zultati prvomajskog takmienja. Pobijena 34 nepri
jateljska vojnika, ranjeno priko stotinu, zarobljeno
osan, sve skupa izbaeno iz stroja 142 neprijatelj
ska vojnika. Unitena 4 kamiona, zaplinjena dva
minobacaa, deset strojnic, 150 puak, 10 ijad me
tak." More ovako?
- Je, dobro je. Jesmo li gotovi?
- Ahan.
Niko su vrime sidili sluajui fijuke bure.
o o o
Vrime je prolazilo. Teki, gladni, krvavi miseci
doveli su do kapitulacije Italije. A u nae Malo mi-
sto doli Njemci. Ali narod nije eka. Dica, starci,
ene, svi za puku nesposobni, pribacili su se u
zbjeg. Ostavili su prazne kue, zemju, leute, vino,
sve na milost i nemilost dumaninu. Ia je nael-
nik sa enon i mali Mirko njiman, ila je i Bepi-
na, plakala je ka juta godina, jedva su je drali da
ne poleti Luiu u umu. Malo misto ostalo je pu-
sto. Ali, ka a su ginuli oni u umi, tako su umirali
oni u zbjegu, tako je umrla i jora Leticija, bog jon
grije oprostija. A u brdu iznad Malog mista strani
se rat nastavija.
Ne ti, ka daje rat igrat na karte, oli izgubit pu-
nat na balote. Kako da ne? Rat je kad si gladan i
nima a jist, kad te probuaju metkon, kad te zdi-
Miljenko Smoje

gnu na gingolu pa visi za spizu gavraniman. Kad
ti zapale kuu, meknu minu odispod i leti u arju
u sto komadi. Kad ti zanamisto noge meknu bokun
driva i cota dok si iv. Kad ti zanamisto oka me-
knu franju. Rat je vrime kada uvik fali crne robe.
I razmiljaju tako o ratu, Luii je stiska zube,
riza, vadija, krpija, taelava i privija a je moga
boje. Spava je malo, na prekide, s Danteom ispod
glave.
Ana gaje pazila a je mogla vije. Ka i danas,
kadar je poslin krvave borbe bilo vije posla ven
ikad. Dodavala mu je klia, noe, zavoje, likarije,
besidila je njin da mu misli ne letidu lipo doli u
Afriku, di je Bepina sedila na salbun i na vrilen
suncu liila reumu. I Roko, i on je kad god je moga
barenko jednin panjuleton tija razveselit likara.
- a je ovo, Ana - reka je Luii i otra pot - je
li ko osta cil danas? Dvajstetiri ure nian ferma,
ruke me bolidu.
- Oete li zapalit, drue doktore? Imam dvi.
- Vas san izgorija, neu. Jesmo li svrili danas,
je li ovo zanji?
- Samo jo dvojica, doktore.
- I, tebi su: samo dva!
- To su dva najlaka, samo ih je okrznilo.
- Onda neka gredu kvragu! Na mlado je, zarast
e, ti to uredi. Oho, evo ji! Juto mi dolazite na tir
- likar je zdiga glavu i miri vie u komandira nego
komesara. - I ti mi, drue komandire, dat adre
su! A a ti je ovo polak odreda uniteno?
Komandir, koji je bi doa nasmijan, in je uja
ove rii najidija se.
- Ti broji nae, ne broji njijove.
- Friga se meni za njijove, gledan ja ove moje!
- Svi koji su pali, pali su odizad mene, a ne
isprid mene. Razumi li, doture? - uinija je dva
koraka, maje sta.
Ana, ono ka da nee, prola je izmeju nji.
- Nima mista za svau, likar ni mislija zlona
mjerno - sta ji je umirivat komesar.
- Bome da nian, nian ja reka da si ti kivava,
tebi ka borcu svaka ast, ma...
- a: ma? - isprsija se komandir.
- Malo si mi ka komandir zapeja - draija ga je
likar, a sve je mota paicu na ranjeniku.
- Ja zapeja!? Ti meni, gubo doturska! - barbir
se uvatija za rivolver.
Postolar gaje uvatija za ruku.
- Dosta, ni rii vie! - viknija je.
Likar se ni da smest. Vazeja je panjulet s kase-
te di je stavija da mu gori i nastavija radit.
- Vidi ti moga brice a se raspalija! Nian zna da si
tako nagal. I ti bi na me rivolver potega, an? Ven, zna,
kad sve ovo svri, nikad se u tebe vije neu do obri-
jat! Nikad vije moja noga nee stupit u tvoju butigu!
- Ma ti si bogamu lud! I ti zaista misli, da u ja
kad ovo svri jopet vazest britvu u ruke!
- A a misli, brico, bit kraj?
- Najprin, ja za tebe, ni za koga, nian brico, ven
komandir!
- Sluaj, brico, skuaj! a misli da edu te su
tra muterije oslovjavat: ianje, drue komandir,
brijanje, drue komandir!
- Aj, doture - prikinija ji je komesar - nemojmo
jopet poinjat sa kerciman. Malo si pria miru. Nego
- postolar se zakaja i niko vrime zautija - nismo za
to doli, da se karamo, kad potiramo Njemce bit e
vrimena i za to. Zna li, doture, da bit odlikovan?
Miljenko Smoje

Likar je ba nito gleda u ranjenika, bi je po-
gnut, i kad je ovo uja, uspravija se ka da ga je
nikor uboja.
- Ja, odlikovan?!
- E, ti.
- A zato?
- Za hrabrost.
- Za koju hrabrost? - Luiu ni ilo u glavu.
- Zato a si, kad su Njemci navalili, osta sam
na poloaju. I samo zahvaljuju tebi mi smo uspili
odred jopet skupit i vratit na poloaj.
- I koja je moja zasluga?
- Govorin ti, a si osta na poloaju.
Likar se udrija po elu, ni moga virovat.
- Ma, komesaru, osta san o velikega straja, noge
su mi se posikle, izdale su me, nian moga biat!
- uje li, komandiru, vidi, ovo mi je drago -
uvatija je likara za miicu i stega je - ovo je primjer
skromnosti. I ti bi se mora u nj ugledat.
Luii jo ni moga svatit a se to dogaja. Gleda je
jenega pa drugega i ni zna re koji je lui.
- Ma, jeste li vi dva mene uvatili u ir? - pita je.
- Ja jeman i platfres pa nian moga trkat, osta san di
san se naa. A koje san ja to junako dilo uinija?
- Neka smo se maloprin svadili - progovorija je i
komandir - moran ti, drue doture, priznat, puno
si uinija, vije ven a misli. Sutra e primit me-
daju ispod zastave i gotovo!
Ana se ni petjala u ovi razgovor, prvo ni mogla,
radila je, a drugo ni tila, sluala je i smijala se. U
sebi, razumi se. Ma jopet ni mogla a da ne kae:
- jori Bepini e bit drago, ovako e jon srce narest
- pokazala je rukon - kad uje da ste primili odliko
vanje ispod bandire koju je ona aila. Kako ete se
vratit bez medaje?

- A, je li, i Bepini e bit drago, an? Ajde, rtvovat
emo se radi Bepine. Ti, Ana, uvik mene skuva,
zna me u icu taknit.
- Ondar, sve je u redu, drue doture?
- Je, je, komesaru. I mi dva, drue bri... ovi,
drue komandir, smo se pomirili. Evo ruka, a je
bilo bilo je, nismo se zakarali, nita jedan drugo-
men nismo rekli - likar je uvatija barbirovu ruku i
stega je, rukovali su se ka najboji prijateji.
Ana se smijuckala i gutala. Pa su izali. Likar
je skinija kutu, obisija je na brokvu, izvuka pa-
njulet i zapalija. Jedva je utega dva dima kad jin je
odozgar sa stine manija Roko. Potr kali su i uspeli
se. Jemali su a i vidit. Doli, uz more, njijovo e-
sno, lipo, drago misto bilo je ilo u dimu, gorilo je
ka bakja. Gusti dim pokrija je poja, kue, kanpa-
nel, ia je priko mora do drugoga koja.
Nisu mogli izustit ni besidu, stali su ka inkan-
tani. Komandir, koji je i bi najtvri ovik, prvi je
progovorija, okrenija se likaru:
- a plae, doture?
- Ne plaen, ven odozdal mi dolazi dim, pa mi
pee oi.
- Neka gori - progovorija je sad i komesar - novo
emo zgradit.
- More bit novo, ali nee bit vije isto.
- Jo e bit lipje, doture.
- Razbojnici, ubojice, palikue - vika je i pritija
akon Roko - nima vije milosti, di kojega uvatin,
zubiman u ga raskidat.
- a ti je, Roko? - pita gaje komandir.
Mora gaje primirit.
- Ne mogu gledat, komandiru, moran ji barenko
dva ubit, gren ja doli.
Miljenko Smoje

Roko je vazeja strojnicu i omar skoija doli.
- ekaj, Roko - viknija mu je likar - evo i mene,
i ja u ti pomo!
- ujete li zvona? - zamavala je rukan Ana.
- Njemci bie, zato su zapalili.
- Za njima sve do Brlina! - urla je Roko i letija
niz brdo.
Za njin se sjure i komandir i komesar, i svak ko
god je moga stat na noge i drat puku.
o o o
Jo je durala feta, pobjednika zvona zvonila
su svoje anje kadence, a ve je poelo karanje.
ilo Malo misto odrebativalo je od udarci ak.
Svak se tuka u prsi i vika kako je on, ba on, naj-
vije da za ovu nau stvar.
Ribari su pokazivali na svoje leute. Ovod su bile
vrie od salbuna, mitraljezi, odavle se pucalo u re-
oplane i torpedinjire dumanske!
Batelanti su u otariju tukli akan o stol: mi smo
iz mora mine gulili, mi smo slomili neprijateja...
Mornar koji je s vapora baciva cimu, kleja se da
je 47 puti prosa kulaf i nosija ranjenike u Bari. Ko
e se s njin do stavit? Ajte svi lovit zmije!
Kad bi se Roko infota, zna je zavikat: da mene
nije bilo jo bi van okupator sra po mistu!
A Bepina je po ili dan sidolon lutrala meda-
ju za hrabrost svoga Luia. Di edu se, mislila je
glasno, ove mierje do s njin stavit. Vije je on da
za ovu nau stvarnost nego sve one falie skupa.
A priznat ete, da ni ona nije bila za bacit. Da nije
bilo nje, ko bi jin bandini asija? Mogli bidu krpan
mavat!
I tako stanovnici Maloga mista nisu vie bili
sastavjeni od krvi i koic nego od zaslug. A kako
nima pinez na svitu koji ove puste zasluge moredu
platit, rv nezadovojstva neprimjetno se uvuka u
Malo misto i poeja rovat, rovat... Lupeki, kur-
vanjski rv! Ko zna a sve more uinit i di dovest i
potenega ovika?

ZOVE OBNOVA
Vejaa je godine rada i obnove 1946. Stisla crna
zima. Zapravo i ni bila ba nika juta studen, ali
organizmi izdebulili u ratu teko su je podnosili.
Tribalo bi se rekuperavat, a fali kriposti. Vije ven
od spize ivi se od pisan, koli, bandiri, govori i do-
brovojnog rada. Svit je jo obuen u soldasku robu
i svud se jo vidi herojski timung. Na brikulu,
balote, akule i sve ostale guste i godimente nikor
se ne usuuje njanci promislit.
ilo misto, sve kue i one popaljene i one ile,
od podanka do vrja, ispisane su parolan: ivila
NOVJ! ivija NOP! ivija AVNOJ! ivija ZAVNOJ! I
bovani soreni zidi klicali su: ivija Sovjetski savez!
ivija Staljin! Na manje upadna mista blia slova
su tek reda radi apjala: ivili nai veliki savezni-
ci, Ingleka i Amerika! Ali zato s druge istaknute
fasade omar bi druga parola dala tos: Doli impe-
rijalizam!
Glavetine Musolina bile su pripiturane, a ako bi
malicu provirivale, i inkarat bi se izgrata. I tot bi se
raspalilo: Smrt faizmu!
Parole su se zibjale i gingolavale na leutima i
gajetan, penjale se po kanpanelu i kalavale se na
prage potleuic. Vijorile su bandire i veselo lepra-
le duzine zastavic.
Na Opini je bilo nalipjeno miljun oglasi. "Tjedan
istoe", "Akcija poumljavanja", "Drutvo naa
djeca", "Analfabetski teaj", "Kulturno-umjetniko
drutvo", "Akcija prikupljanja otpadaka", "Djeja
nedjelja", "Naa djeca - naa budunost", "Poziv
lanovima desantnog bataljona", "Raspodjela ive-
nih namirnica", "Puko sveuilite", "itaonica-bi-
blioteka", "Program radnih akcija", "Smotra folklo-
ra", "ah turnir", "Prijave za limenu glazbu", "Poziv
zadrugarima", "Zidne novine", "Sastanak AF-a" i
puste druge obavisti, avizi i upozorenja. Niki su bili
zalipjeni tako nisko daje tribalo kleknit, niki visoko
da je tribalo donit kasetu i nje itat.
S rive ula se pisma. Nikor je rastiza armoniku i
vatalo se kolo. Iz kalet svit je trka put rive i svi su
nosili motike, lopate, maure, badile.
Likar je juto ita oglase kada je doa pop, pri-
ginja se i diza na prste.
- Pomozi mi, veleasni - reka mu je umisto po
zdrava. - Ne mogu je na.
- A a trai?
- Ma jenu moju obavist o cipljenju die, prikju-
er san je jo odnija Ani daje zalipi.
Pop mu se prikjuija, traili su oba i pregledali
ili zid.
- Nema je - zakjuija je veleasni.
- Ma kako nima, mora bit. Poslat u koje dite da
najde piturske skale, pa u pogledat gori - okreni-
ja se oko sebe, ali ni jenega diteta, sve je ilo doli
na rivu.

Miljenko Smoje

- a ti se ini - ujedanput ga zapita pop - a ti se
ini, doture, koji bujni ivot, koja dinamika!? An!?
- Je, ne boj se, ako se i ali. Sve se diglo na
noge, sve se izmialo. Kultura, umitnost, obrazova
nje, predavanje, konferencije, obnova, tjedni akcije,
striljatvo, ah, balun, teatar, muzike, sve. Pridju-
er san, ba, bija u dom kulture. Majku ti boju!
Koji je to konfujun, moj veleasni. Die ti se kosa
na glavi. U jedan kantun spremadu se glumci, do
njih viba folklor, zbor tii prove, uitejica ui ne
pismene, dica igradu ping-pon, penjunati itadu
foje, enatikanti se tombulaju, pusti uuri, kon-
fujuni, sve mi se u glavu izmialo.
Odozdal, s rive, najprin je provirila bandira, a
za njon radna brigada, s armonikaen, pivaiman,
makliniman, motikan i lopatan, s mauriman i
drugin radnin alaton. Ujedanput su napunili ilu
pjacetu. Od pisme, sviranja, vikanja, struganja
vojniki postoli, pripali su se golubi i stali kruit
oko kanpanila. U prvi red Roko i Ana, na kraj
brigade naelnik s lopaton.
- Ajde, Propero! - vika je Roko ribaru, koji je
plajivo izviri na ponistru - nee te brigada ekat.
- Mogu li po sutra - ozva se glas odozdal - jerbo
je sad lipo vrime, a aja znan kakvo e sutra bit!
- Nima labavo - narediva je Roko i izaa iz reda.
Okrenija se i vika: - Danas je tvoj red!
- Nadija san parangal, tija san uvatit koji kil
ribe - tumaija je ribar i potrka do Roka. U ruku je
dra eku, ili je smrdija na srdele.
- Tebi je prisnija riba ven obnova. Aj, brzo, riba
more ekat, obnova ne more.
- Ma sutra u dat duplu normu.
- Ajde, nismo dica, vazmi maklin! - Roko je do-
vatija maklin od nikog diteta i da mu ga. Ribaru
ni ostalo nita drugo ven da zaronja, pribaci alat
priko ramena i ulize u red.
- Ti gospu i obnovi - govorija je poda se - oli u
bovane jist!
Roko je sta na srid pjacete i gleda. Na njemu
je jo bila jaketa, ona uta, ingleka, i gae istog
kolura. I kada je vidija barbira di strue dlake na
muteriji, naredijaje:
- Zatvaraj butigu, ala, ala, na rad, drugovi!
- Ne mogu, puna je butiga svita - odgovorija mu
je barbir.
- Ma a svita, ma a brijanje! Nima brijanja dok
traje obnova! Vamo, drugovi! - ua je u brijanicu
i zavrtija katrigu na kojoj je sidija kapitan Galileo.
- I ti, lopatu u ruke! Ne se ti muat, a misto
da smrdi!
ovik gaje pogleda, zapra je nogon da se zaustavi.
- Ne mogu ja pogazit principe: bravura je ivit
bez lavura.
- Nisi se borija, nisi radija! Kako misli ivit?
- Ja da se nian borija? Borija san se protiv ka
pitalizma ee, principjelnije od svi vas! Samo, ja
san se tuka drugim metodan.
- Ti se tuka?
- ili san ga ivot sabotira, od mene ni jema ko
risti niti ovoliko! - pokaza je nokat. - Jema je samo
etu. I tako je pedeset godin borbe protiv kapitali
zma iza mene, Roko.
- Bogami, mirita da te stavimo u kvadar!
- I ondar, sve kada bi i tija radit, ne mogu, bo
lidu me ruke. ilo san jutro vetite vitrija, da ji
gagrice ne iziu.
- Radi za tvoje dobro, jer do na crnu listu!
- zapriti Roko i izleti iz brijanice.

Brija je svuka bilu vetalju, istira jude, zatvo-
rija butigu i vazeja alat. Roko je produljija korake
i sustiga brigadu.
- Tri puta ura za dotura! - zaurla je.
- Ura, ura, uraaa! - Parilo je da je pala bomba.
Jopet su golubi poletili u arju.
- Aj s nan, doture.
- Neu, mene i Bepinu sutra je red. A ne znan
ou li i sutra radit. Gledaj - pruija je dlanove i
pokaza zuje. - Gledaj ove trudbenike ruke, vidi
mi zuje.
- Ni motika za te - reka mu je pop.
- Je, ne boj se, i za te je, veleasni.
- Ja oren njivu Gospodnju.
- Ostavi ti njemu neka je on ore, orimo mi ovu
nau. Roko, Ana - zaustavija je likar nji dvoje.
- Di je moj oglas o cipljenju die?
- Nije bilo mista na zidu - odgovorila mu je Ana.
- Za one puste monade jema, za moj oglas nima?
- Sutra emo ga stavit - smirivala ga je Ana
- im skinemo koji stari.
- Koju gospu dri ti opasa? - upra jon je u
trbuj a jon je skoija ka po dinje. - Ditetu e ti
glavu smeit. Roko, rodit e ti inbrlano dite.
- Jo nije svrilo, doktore, jo traje rivolucija
- isprsila se ona.
- Ostavi ti sadar revoluciju, gledaj dite. Roko,
budi pametan i baci jon rivolver u more. Koje vidi-
ja da rivolver tue dite po glavici.
- Je, jema prav, doture.
- Uvik ja jeman prav. A tebi san tija re, okad
si posta diretur ugostitejskog poduzea ne radi ti
ni otarija ni otel. A di edu judi igrat na balote, di
edu popit mul vina?
- ovik more umrit od eje, nima se di pokripit
- javija se naelnik iz gomile.
- Obnova je, judi, dok traje obnova nima odmora!
- Roko je vas cva i resta u svojoj inportanci.
- Najprin, nima balot dok rat svri - konta je
likar - sad nima balot dok traje obnova. A, a u
igrat kad umren? !
- Skuaj, doture, ali utekla nan je brigada. Su
tra emo govorit.
Likar je zabetima za njin, uvatija popa ispod
ruke i uputija se doma.
o o o
Bepina je juto pisala velikin sloviman tabelu
koju e Luii sutra nosit:
"Na terenu obavija san osan stotin jedanajst
pregleda da priko ijadu medicinski sauita
izuadija 365 gnjili zub stavija u gips tri ruke i
etiri noge"
- Faljen Isus, jora Bepina! - pozdravlja je pop.
- Vazda budi - odgovorila je, a da ni podigla glavu.
- Dobro si doa, Luii, jerbo san se sitila.
- a si se sitila?
- U nediju je parada, a do nedije se more svata
desit.
- Kako to misli, more se svata desit?
- Bome, oli ko ne more jo slomit ruku oli nogu!
Oli jo koga nee zabolit zub, an?
- Ne ti, pet zubi vije oli manje!
- Neu da bude prikraen, ja san svugdi nado-
untala koji broj. Boje da se najde koji zub vije,
ven da fali. Pop je griska masline a su bile u mali
pijat na stol, pa u prvi as ni ni vidija tabelu.
- A a van je to, jora Bepina? Koja je ovo reklama?
- Di vi ivite, veleasni? Nita ne znate. Ovo su ra
dni uspjesi moga Luia - rekla je i rairila parolu.
Miljenko Smoje

- Ribari iz zadruge - reka je Luii kad je vidija da
je pop zinija, da ni nita razumija - oni edu nosit ta
belu: ulovili toliko i toliko ribe, na primjer, 12 kvintali
skui, 30 kvintali srdel. Teaci: iskrili 300 vriti vino
grada. Muzika: odrali 10 koncerat. Politiki aktiv:
odrali sto predavanja, tristo sastanak. Razumi li?
- Sad razumin.
- I ti bi moga uinit jenu tabelu i nosit je u po
vorku.
- Ja?!
- E, ti, zato ne bi?
- A a bi ja moga napisat?
- Sve a si uinija. Najpri zakai natjecanje
popu u drugo misto i napii: ispovidija toliko i to
liko du, udrija za pokoru miljun oenai, podilija
svete sakramente, ita sto veliki i tristo mali mis,
dunkve, sve a si uinija.
- A di su predike, blagoslovi, ure, dotrine, krte
nja, priesti, duhovne vibe!
- Vidi, koliko jema! Zato e skrivat radne
uspjehe?
- Ma, to njiman nee bit drago - koleba se vele
asni.
- Je, jema prav, tvoji uspjesi na drugu su
bandu neuspjesi. Tako je. Kako je to sve relativno
- zamislija se likar.
- Vi isto morete napisat tabelu, morete je obisit
na pulpit i nosit je dva dira oko crikve.
- Tribalo bi promislit, ne vaja se zatrkat - zakju-
ija je pop.
- Luii, mora dignit plakat visoko, visoko, ti si
uinija najvaniji posal u misto.
- Oli moj ni bi isto tako vaan? - pobunija se
veleasni.

- kuajte, ali ni ka njegov. Evo, samo 365 kr-
njatak a je izvadija! Da ni bilo moga Luia, svi
bi nji bolija zub, naresle bi jin bufete, ovoke, ne
bidu mogli spavat, ne bidu mogli radit, patila bi
proizvodnja i obnova, iz svake kue uja bi se pla
namisto pisme.
- Bravo, Bepina, vridi zlata - pomiluje je likar
po obrazu.
To je njoj bilo dosta da zacvrkue:
- A kada e me oenit, Luii?
- Asti gospu, a si nagla! Vidi da niman vrime-
na, da se ne mogu ni maknit o posla?! Nima pira,
nima enidbe dok traje obnova!
Najutila ga je, okrenija se, potega popa za ru-
kav i izaa. Bidna Bepina, a a je mogla? Ostala je
uzdisat i moit suzan tabelu i na njoj radne uspje-
he svoga Luia.
o o o
Pa je mrak, zima je, pue lagani burin. Nidir niko-
ga. Ko je god moga zbija se u kino na politiki zbor,
a ga je sazva presjednik NOO-a. Na ulazu, u izlogu
fotografije filma pokri je natpis: Odgoeno, a omar
kraj tega na bili pakpapir stalo je ispisano: Poziv za
konferenciju! Dnevni red: Prvo - politika situacija,
drugo - razno. Presjednik NOO-a. Potpis neitljiv.
Unutra, na podiju iza stola velika bandira s
petokrakon, a za stolon u sridu sidi Roko, do nje-
ga sekretar, a s jene strane presjednik, s druge
strane, malo daje za stolien Ana, ka zapisniar.
Trbuj jon je ve toliki da se ne more pribliit stolu.
Kosa jon je zalizana, crni se i lutra ka taljanski jon
postol na nogan. Roko je ve pronaa niku civilnu
jaketu na rige, a je s prviman paketiman preplovila
ocean. Presjednik, prvanji barbir, a do nikidan

komandir, bi je u monturu, tako isto i komesar,
bivi postolar. Sedili su vano, ka velika vlast.
Doli, meju glavan, virila je poerova kapa, pa
naelnikova ela, tamo se zbila Bepina, stari An-
tonjo, teaci, ribari, batelanti, starci, cure, dica,
dakako i pulicjot, sadar milicjoner, koji je sta kraj
vrat i pazija na red. Ponistre su bile zatvorene.
Arja puna kaja i duvana grizla je oi. Jedva se
moglo disat.
- Dakle, drugovi - govorija je sekretar - ovo
moje izlaganje o vanjsko-politikoj situaciji ja bi
zakjuija sa prijedlogon da smista odovde poaje-
mo brzojav Ujedinjenin Narodiman na ruke Trigve
Liju. Ja bi, drugovi, u cilju toga proita test brzo
java: Slaete li se s tin?
- Slaemo se! - odjeknilo je kinon.
- "Najenerginije" - zakaja se sekretar i diga
glas - "najenerginije zadravamo za sebe prava
na Trst i Julijsku krajinu, to je potkrijepljeno je
dnodunom voljon tamonjeg slovenskoga i taljan-
skoga radnog naroda za prikljuenje SFRJ. esto
ko protestiramo ta se u zoni A rue slavoluci koje
je narod postavija za doek Meunarodne komi
sije. Najee protestiramo protiv povanpirenosti
taljanskoga iredentizma, koji ne samo oe da nan
vazme zonu A, nego prua pande i na zonu B."
- Bogati - upala je jena ena - tili bidu i A i B,
a a emo mi ondar jemat, ostat emo bez njanci
jenega slova!
- Tako je! - povika je jedan ribar. - Daje ruke od
nai slov!
- A sada, drugarice i drugovi, samo nikoliko be-
sid o naoj unutranjon situaciji. Puno nji - pogle
da je sekretar po dvorani - puno nji misli da naa
mlada nova drava mora za sve davat pineze. Ne
more, drugovi, drava riit sve tekoe, ako narod
ne pomogne. A, kako i sami znate, etva je puno
podbacila. ine na tritu poimju naglo rest, ma-
sovno se javjadu saboteri, pekulanti...
- Doli izdajice!!! - prodra je jedan glas.
Jedan stariji ovik, koji je deboto zaspa, trga se,
pogleda oko sebe i zapita:
- Ko je izda?
- etva - odgovorija mu je susid.
- Sve te sabotere, drugovi - nastavija je jopet se
kretar - radni e narod zbrisat i svaki trag triba jin
nestat! Neprijatej sada poimje lovit u mutno, javja
du se zahtjevi da kreidu nadnice i plae, a to nita
ne bi riilo, ven bi nas samo odvelo u inflaciju. Jedi
no je rienje, drugovi, da mi svi skupa vije radimo,
svak na svoje radno misto, da ribar vije lovi, teak
boje gnjoji, da radnik u fabriku vije proizvodi. A
svi skupa moramo unitit parazite, koji budedu tili
ivit na grbai radnega naroda!
- ivila grbaa radnoga naroda! - prolomila se sala.
Sekretar se toliko bi zani da je deboto privalija
katrigu kad je tija est. Da ga Roko ni pridra, pa
bi prid cilin ovin skupon. A kad se Roko ve diga,
staje on drat govor. Rekaje:
- uli ste izvjetaj druga sekretara. Prihvaa li
se izvjetaj? Javja li se kogod za diskusiju? Nikor!
Pii, Ana: izvjetaj jednoduno prihvaen. A sa
dar bismo mogli pri na drugu toku dnevnoga
reda, na "Razno". Dajen ri drugu prisjedniku.
Kada je Roko seja nastala je stanka, niko vrime
ni se ula ri. I kajat se fermalo. A sve zato jer je
presjednik strilja oiman, ka iz dvocivke.
- Zapravo - poeja je - zbog ovega razno mi smo
Miljenko Smoje

danas i sazvali zbor. I to razno, drugovi, poelo
je smrdit, zaudarat, i mi to neemo, i ne smimo
- udrija je akon u stol - trpit!
- Tako je - povikali su niki - doli razno!
- Mi to razno, drugovi, neemo dopustit, neprija-
tej je poeja dilovat u nae Malo misto i socijalizam
je u opasnosti. Tek a smo faizam sruili, a ve se
iri neprijatejska propaganda! I to javno, drugovi,
isprid nosa nan sviman. A nae rtve traidu da
prema tomen neprijateju opasnomen budemo ne
milosrdni!
- Tako je!
- Doli neprijatej radneg naroda! Na gingolu s
njiman! ! !
- Neprijatej je opasan, lukav ka zmija - nastavi-
jaje sekretar.
- Dok ja ovo govorin on je meju nan, plee i
ini fintu da odobrava mojiman riiman.
- Di je, kai, raznit emo ga!?
- Eno, ga, onamo u kantun - pokaza je prston
onamo di je bi Galileo, isejenik, Antonjo i jo niko-
liko stari mitani.
ila se dvorana okrenila, okrenili su se i Anto-
njo i Galileo, i oni najzanji su pogledali iza sebe.
Ali, tamo ni bilo nikoga. Bi je zid.
- Di je ti neprijatej, di se to sakrija da ga ne vi
dimo? - zakripja je stari paron Antonjo.
- Jo pita? Pogledaj na se, paron Antonjo, na
tvoje prijateje, Galileja, isejenika. Vi ste ta banda o
kojon ja govorin.
U prvi as nikor ni virova, zinuli su ka karpina
na suvo. Galileo ni zna a bi, bi li se smija oli bi ga
potega postolon.
- Skrati jezik, brico! - reka je bisan.

- E, sad si, Galileo, pokaza pravo lice! - skoija je
sekretar. - Za te ja nian presjednik, narodna vlast,
ven brico! Je li, ti bi tija povratak na staro? An?
- Svi te tako zovemo jema pusti godin i mo ti
tristo puti prominit zanat, za me uvik ostat brico.
A ka presjedniku, tebi svaka ast.
- uli ste, drugovi, kolovoa ove bande sam se
javlja za ri. Njega ja najvije optuujen, jerbo je
on zaveja i ove druge.
- Ma koga san ja to zaveja?
- Govori, presjednie, a su uinili, da vidimo!
- Bit u konkretan. Najprin, ti Galileo i tvoja
banda svaku veer javno isprid itaonice, isprid svi
otvarate radijo i sluate Glas Jamerike. Je li tako?
- Tako je! - povikali su glasovi u dvorani.
-1 ne samo to: vadite svoje leroje i navijete ji pre-
ma uri koju daje Glas Jamerike!
- Je, pa a onda? - pita je Galileo.
- A, oli mi u naen mistu nimamo kanpanil sa
saton? Zato vi svoje leroje navijete prema kapita-
listikon vrimenu?
- Jer na leroj koji put krede i pet minuti.
- A tebi su vani ti pet minuti da ne zakasni
na posal?
- Nije nego volin tano vrime.
- A zato ga ne navija prema Zagrebu?
- Vi znate, judi, da smo Antonjo i ja ivili puste
godine u Jamerike. Mi se ne sakrijemo, javno slu
amo.
- I irite neprijatejsku propagandu!
- Ma, ja san mislija da su nan oni saveznici. Ka
kvu propagandu? Govorimo ono a ujemo.
- ekaj malo, Galileo! Zato ne gre na radne
akcije? - pita je Roko.
Miljenko Smoje

- Zato? Zato a ja ne volin radit, a nikad u
ivotu nisan radija i a nikad nisan vazeja motiku
u ruke. a u ja po radit, za koga?
- Za narod - povikali su niki.
- Nisan ni za se, pa neu radit ni za narod. Neka
narod sam radi za se. Jeman jo nito pinezi na
amerikansku banku, a niman ni ene ni die. I ti
bi, Roko, tija da ja nosin grede, da gobajen a ne
triba mi. Jesan li ja na prisilni rad, oli san slobo
dni ovik i grajanin?
- Jopet si se izda - upa mu je Roko u ri. - Dakle,
svi mi koji radimo smo na prisilnon radu, samo ti si
slobodan ovik, a mi nismo slobodni.
- Nisan ja to reka. Svi smo mi slobodni, i ko oe
radit neka radi, ko nee neka ne radi.
- U socijalizmu svak triba radit, nikor nee ivit
na tuje spale - zatrunbeta Roko i sede.
- Ja na tvoje spale ne ivin, niti na iigove - Ga
lileo je ovo reka i usta.
- Drugovi - jopet je govori)a presjednik - nismo
ovod doli da se karamo s neprijatejiman, ven da
jin sudimo.
- Pridlaen - diga se jopet Roko - da jin se da
zanja opomena i prilika da se priodgoje.
- Tako je!
- A ako ostanemo ka a smo i bili?
- U Sibir - riknija je Roko.
- A zato u Sibir - pita je podrugjivo Galileo
- zato u socijalistiku zemju? Zato ti, Roko, ne
ree: neka gredu di jin je misto?! Kad ve oete,
poajite vi mene u ikago, tamo di su gangsteri Al
Kapone, Dilinger, neka me izbuadu.
- Je - javija se i Antonjo - jema prav, Galileo! I
ja u po s tebon u ikago. Nisan tamo bija jema
trijest godin. Ba san se zaelija ikaga! Zna ti
onega Imoanina, a dri otariju, onega malega?
Jo a kuva, judi moji, za lizat prste.
- Jesi li ti reka, Galileo - pita je Roko - da ne
jist crnega kruva o slidovanja, jer da je to kruv
Krajevia Marka, ven da oe jist Trumanova?
- Jerbo niman zube, i volin Trumanov ven Markov.
- ujete li, drugovi?! - vika je Roko.
Likara je sve ovo nerviralo i ni moga vie izdurat.
- Ma dobro, Roko, ako e po Galileo u ikago,
neka gre, neka ga vrag nosi. Di njega i rebanbive-
noga paron Antonja avat u Sibir? Da nan reedu
koga jin ajemo.
Na ove rii svi su se poeli cerekat, smij je uva-
tija ilu dvoranu i nikor ga ni moga zaustavit.
Smijali su se i oni za stolon, i bilo je jasno daje ovi
veliki zbor svrija svoje. Oni a su bili blizu vrat,
stali su izlazit. Drugi za njiman gurali su se, i da
naelnik ni podiga malega Mirka, bili bidu ga sme-
ili. Nikor je poeja pivat "Merjane, Merjane", ali ga
je jena grupa nadjaala s onin "Kraju Petre, peta
si kolona..." Najposlin ni se znalo ni ko pije ni ko
plaa, a kako je koji izaa, tako je i potr ka doma,
da puton na onoj ledenoj buri ne uvati puntu.
o o o
Roko, presjednik, sekretar i Ana skupjali su
spise, obuivali jakete i skoili s podija na pod.
Ani bi se posikle noge da je Roko ni pridra, pri-
tega bije trbuj.
- A je li, Luii - rekla je Bepina dok su ili doma
- u koji je ovo misec Ana nosea?
- a u koji misec? Do dvajst dan jemala bi rodit.
- To je Roko nju blagoslovija - brojila je na prste
- u primalie.

- Bit e, kad si izraunala.
- Onda je to bilo jo gori, u partizane?
- a me pita, ka da san jin ja svitlija?
- Ajme laivca, lupea! A kad se oni put bi skala,
spominje li se kad si mi po njemu posla pojubac,
govori mi: kakvi, jora Bepina, to se gori ne srni init.
To je strogo zabranjeno, omar bi te striljali! A eno, on
jon gaje, bogami, zakaluma, a iv je i zdrav.
- Nisu ga uvatili - promrmja je likar.
- Ma se zna a su uinili, trbuj je dokaz.
- Vidi ti nju! I sad bi tila da Roka striljaju?
- Sauvaj boe! Drag je meni mulac Roko, ven
zato me laga? - Bepina se obisila Luiu na ruku.
- Ma a je tebe briga? - jutija se likar.
- Znan ja zato pitan.
- Zato, an?
- A jesi li se i ti gori mia, je li i tebi koja naletila
na itac? Luii bi jon otresa neku i bija bi je i osta-
vija nasrid ulice da nisu naili presjednik, kome
sar, Roko i Ana.
- Mogli biste nan - brzo se snae Bepina - ti Roko
i Ana, do koju veer u vizitu. Je li tako, Luii?
- Dobro bi bilo, jerbo mi i tako s tebon polako
vrime prolazi.
- A zato vi ne biste doli malo do nas? - reka
je Roko puvaju u ruke da ji stepli. - Sada smo se
bokun i okuili, vidit ete koji stan jemamo. Ana
gaje moja ka crikvicu uredila.
Roko i njegovo drutvo ili su bre pa su ve
deboto i zamakli.
- Doemo omar sutra - rekla je Bepina. - Je li,
Luii?
- Drimo vas za ri - mahne rukon Roko. Kad
su se odmakli, Bepina je omar zalajala.

- Di ga nee uredit, kad su polak stvari iz otela
prinili doma!?
- Ko ti je to reka? - zareza je Luii.
- Rekla mije, bome, Roa, in su jon konficirali,
poeli su raznosit. Roko je i tapete odnija doma i
vas kristal.
- Ni rii! Da te to nikad nian uj a njanci u snu
spomenit! To je akula!
- Nije, Luii, Isus me sapeja!
Luii ubrza korak da se a pri odmori na tercinan.
o o o
Vapor je doa rano. Iskrca je dvi role filma, vriu
brana, kasetu ikolate, broure, novine i pisma, i
partija. Poer, koji je sve to primija, sreiva je po-
tu kad je doa Roko i sta zavirivat u svaki paket.
- a nita ni dolo, samo ovo?
- Ka a vidi, moj Roko. Moremo gledat novi
film, itat parole i tu se po trbuju.
- A moralo je do. Nima vije njanci deka enice
u misto - seja je na kolonu i naslonija glavu na la
kat. - A u Split su nikidan doli vapori sa enicon.
- Poslali su ikolatu zanamisto enice. Dilite su
tra po pet deki ikolate na glavu i po jenu brouru
i ka gospe! Roko je privrnija vriu brana.
- "Mister Matt" - slovka je - "Janovich, Island
Little Place". Pa ovo ni za nae misto, ovo je za
Island!
- Ma di Island - zaudija se poer.
- Evo ovod, pie Island.
- Ma ovie, to se ingleki otok ree island. Jo
da si ti poer, koja bi mianca na svitu nastala.
Ka daje to ba tako, bit poer.
- A kome je ovo brano?
-Mati. karpelinu_ brat aje iz Ameriic^.I i
Miljenko Smoje

me, Roko, tot zabavjat, moran trkat u sekretara.
Najprin triba nosit potu komitetu.
- A on me i posla da vidin je li dola spiza. On-
dar, ni dola, an?
- Vidi i sam.
- Da znan re - Roko se odbacija od kolone.
Kad je malo poslin ua u kancelariju sekretara
mjesnog komiteta, sekretarica je ba pisala neki
strogo povjerljivi izvjetaj. On se malo nadvi, pro-
ita: "Na zboru graana odranog 17. veljae 1945.
demaskirana je i javno osuena grupa mahom
starijih i deformiranih graana, koji su irili nepri-
jateljsku propagandu. Demonstrativno su odbijali
sudjelovanje u dobrovoljnim radnim akcijama."
Presjednik i sekretar su itali novine kad je
Roko ua. udija se ko ji je pri donija, kada je on
ovi as doa s rive. Bit e poer posla po kojen
ditetu.
- Vi, sekretaru - govorija je presjednik - a san
ti ja govorija. "U Zagrebu tri sabotera osuena na
smrt strijeljanjem", ovod daje pie: "U Splitu se vodi
rasprava protiv nabijaa cijena", "U ibeniku for
mirana komisija za ispitivanje ratne dobiti". A mi,
a smo mi uinili, koga smo mi osudili? Nas novine
ne spominju, ka da nas i nima! I, naravno, da e se
povest pitanje: a a oni u Malo misto inidu?
Roko je seja na kantun o stola i mava nogon.
- Ne bi reka da nismo ba nita uinili. Oli ni
smo konfiscirali "Zvizdu mora" i likarnu.
- A di su nan rezultati budnosti - pita je otro
presjednik - borbe protiv sabotera, crnoburzijanac,
nabijai cin, protiv dumani svi koluri i bandiri?!
- Ne moremo ji izmislit, kad ji nima - reka je se
kretar koji je jema dva zrna soli vije u glavi.
- Nije da ji nima, ven je zaspala naa budnost!
Stiale su nan se revolucjonarne strasti. To - gleda
je novine, pa ji je pokaza. - Evo, itaj!
Roko se nagnija i onako nagnut poeja strilit
oiman po novinan.
- "Konkurs za dravnu himnu" - poeja je Roko.
- "Postoje oslobodilaki rat protiv faistikih osva
jaa zavren..."
- Ma ne to, ovo odispod - prikinija ga je i upo-
zorija komesar.
- An. "Poslije drugog zasjedanja AVNOJ-a, dakle u
danima estokih bitaka Slavena za svoj opstanak..."
- To je svakako vano, ali nian to mislija, ven
ovi lanak ispod. Ova kritika Dubrovnika.
Vazeja je sam novine i sta tit:
- "Poslije"... falija san. Ne to. Ovo: "U Dubro
vniku ima sirotinje koja teko pati. Ta sirotinja
ne moe doi do ulja i masti. to preostaje Malom
narodu Dubrovnika? Treba stupiti u borbu protiv
vercera, kao to smo to radili na politikom po
lju. Dubrovani su meki ljudi i oni nee vrsto da
udare po prstima, nego postupaju gosparski. Mi u
Dubrovniku treba da se odreknemo mekoe, po
put drugih krajeva nae domovine i da se borimo
protiv neprijatelja nae budunosti" - meka je foje
na stol, bacija se u naslon katrige, punija i reka:
- A a sad govori, sekretaru?
- Nita. To se odnosi na Dubrovnik, a ne i na
nae misto.
- Ali, sutra e ovako udrit po nama. A ko e bit
kriv? Ja! Jer ja san po krvi iz Dubrovnika i sve e
past na moje spale. Makar sanja za najstroi kurs.
Komesar je kresa upaljaen izdilanin od avion-
ske patrone. Ni se tija zaletit.
Miljenko Smoje

- Oli ja nian? Ali kako mi moremo izmislit ne-
prijateja? - reka je.
- I to, ako nima druge! a emo na primjer s
ovon direktivon o nepotednoj borbi protiv kula
ka? U nae misto triba najmanje tri kulaka raz-
vlastit.
- A di na ovod tri kulaka? - pita je sekretar.
Roko je za ovo vrime sta po strani. Razmija je.
Bija je i elo zgripa, ili se napeja.
- Moramo, drugovi, akod uinit, moramo.
Jema prav presjednik. Ja predlaen - diga se sa
stola i sta uz armerun - da najdemo svaki po jene-
ga. Evo, ja prvi.
- Ti kulak?
- Ma ne ja, ven moj stric.
- Ma ko? Stari Stipe? Di ti je on kulak? - manija
je rukon sekretar.
- Ni ba kulak, ali ni ni siromaj, jema lipo poje,
jema sviaricu, a dobar je ovik ka dua, nee njan-
ci ri re. Ja u ga lipo uvirit da tako mora bit.
- A di su ti druga dva? - pita je sekretar.
- Ja san naa svog, vi najdite svoga, i norma je
ispunjena.
Sadar su se oni dva zamislili. Roko je vazeja no-
vine, zna je da e mo proitat barenko tri stupca
dok nito smislidu. tija je, tija, a ondar je uje-
danput skoija ka lud.
- Sitija san se, drugovi!
- Naa si kulake?
- Ma, kakvi kulaci! ila e tampa o nama pisat.
- a?
- Ples!
- Ples?! - zinija je sekretar.
- E, ples, bal.

- Nan glava puca o problemi, a ti nike valcere!
- reka mu je presjednik.
- a ne razumi te, drugovi? Prvi slobodni sindi
kalni ples u Malome mistu. itajte - tuka je zape-
en u stranicu - i novine o tome piu, u Split je
juer odran prvi, a mi emo drugi, omar u subo
tu. Drugi ples u osloboenoj Dalmaciji!
- "To je bila manifestacija ljubavi graanstva
Splita prema svojoj sindikalnoj organizaciji i vjeita
potvrda o novostvorenim odnosima izmeu naih
radnika sela i grada i intelektualaca, to je vani
inilac za pravilni napredak nae zemlje. Ples je
protekao u atmosferi drugarskog raspoloenja. Se
kretar zemaljskog sindikalnog odbora odrao je go
vor i tom je prilikom rekao..." - sekretar je ovo tija,
sve polagje i polagje, najposlin je deboto apja.
- Moe - reka je presjednik. - Ni to loa ideja.
- Bogati, a san bistar, an! - Roko je vas blista.
Izletija je vanka ka ti.
o o o
- A ovo van je kuina? - pitala je Bepina Anu
dok je zavirivala u sve kantune stana. - Vidi, vidi,
lipo, lipo, puno lipo, nima prigovora.
- Sve smo van ja i moj Roko skucali malo poma
lo - tumaila je Ana.
Mekla je ruke na krize, nagela se nazad i ispe-
ila trbuj.
- Pa, i ni ba tako pomalo - letila je simo-tamo
oiman jora Bepina.
Ana je otrala malo praine i makla ikare na
kredenu.
- Drugi to stiu godinan, a vi uas.
- Radimo oboje, snalazimo se.
- I, triba priznat, drite jucki, isto ka sunce.
Nima ta.
Miljenko Smoje

- Ne biste virovali di smo oskudni: u noiman i
pinjuriman. Imamo samo za est perona, i to kai
ke, pinjure i noeve staji je izradila naa partizanska
radionica na Visu. I to, promislite, od krila aviona.
- Ko bi reka!? - Bepina je pogledala u otvoreni
kafet i vazela ji u ruke. - A nisu ni tako loi, jesu
malo gobavi i conkulasti, ali isto moredu stat.
"Za koga je, dobro je", pomislila je u sebi.
- A, ovo van je, da prostite, zahod.
- Ma ajde! To neemo gledat.
- A do njega van je spavaa soba.
- Ajme, lipo, puno lipo. Svaka ast, pravo juba-
vno gnizdo - Bepina je pritiskla rukon kuvertu i ku
ala tramac. - Jemate vi, drugarice Ana, puno,
puno ukusa.
Bepina je, vrag jedan, zavirila u svaki kantun,
izvukla svaki kafetin, biigala je ilu komoru i ni
bilo njanci komada koji ni razgledala.
- Bogati, isti batist, najfiniji! A, vidi, vidi luster!
Pravi kristal. A di ste ga namakli?
- Ne znan ni ja, to ga je Roko donija sa slube
nog puta. Jeftino gaje kupija.
- A di, an, i ja bi vazela jedan takvi.
- U komesarsku radnju u gradu.
- Nikad nian ula za takvu butigu - rekla je
Bepina i podigla obrve. - Zna li ti, Luii - viknula
je u tinel di su Roko i likar sedili u fotejaman i pili
- zna li ti da jema komesarski butigi?
- Ma nee bit -javi se Roko - nee bit komesar
ski, ven komisionerski.
- a vije inidu - zabrontula je likar Roku - de
vet uri je. Ajde - viknija je u komoru - bre malo,
okasnit emo!
- a ti je pria, doture?

- Koprifogo, Roko, da san ja sam, lako bi prosa,
ali s Bepinon i Parion fermat e nas.
- Pari mi se - reka je Roko, sageja se i zagrata po
skini pasa a se opruija na tapetu - da je puno do
bar pas, an? - Ke dobar, krepalina. Vije vridi repica
moje pokojne Beline ven tri vaka pasa. Nikad vije
onakve betije. Dokle su oni tako sedili, pili, razgo
varali i ekali, enske su razgledavale stan. Bepina
je sve tila vidit, sve taknit, sve ispipat i doznat.
- An, i biblioteku jemate! Deboto jemate vije li-
bri ven moj Luii koji kupuje knjige jema trideset
godin. Bogati, i na strane jazike, njemaki, ingleki,
taljanski! - Bepina je zagratala rukon po knjigan ka
po grijan. - I sve ete vi ovo, drugarice Ana, pro
studirat? Siguro ste ve nauili ingleki?
- Polako, tek koju besidu.
- A Roko, siguro i on puno tije?
- Nima, bidan, vrimena, puno radi, jedva dospi
je i novine pogledat.
- A, vridan je, vridan. I pametan, niste mogli
na bojega ovika.
- Ajde, Bepina - zarika je likar iz tinela - devet
uri je, tri bogati, jo e pucat u nas!
- Evo, evo, ne jidi se. Jo a mi je drago da san
van vidila stan. Jo a je ukusan, pun svakeg blaga
bojega.
- Ja gren. Adio, Roko! - likar je uvatija Paria i
povuka ga u no.
Bepina je tila jo nito re, ali Ana ju je ve
pritiskala k vratima.
- Dobru no, Ana.
- Trite brzo, doktor vas ne eka.
o o o
Sustigla gaje na po kale. Nigdir ni bilo nikoga,
svak je sta u kuu, pa je Bepinu uvatija straj.

- Jo koliko libri jemaju, vije ven itaonica. Di
su to sve pokreli?
- Ajde bre, bogati!
- Ne mogu bre. A da si vidija luster!
- Kvragu ti i luster i libri! Radi tvoji akul jo e
nas zatvorit.
- Oli nas ne poznaju!? - sve je skakutala za njin.
- Soldat ne poznaje nikoga, samo lozinku. A zna
li ti lozinku?
- A oklen u znat?
- Eto vi, i sad moredu u nas pucat.
- Di e pucat, oli je pamet izgubija, moga bi nas
ranit - Bepina ga je sustigla i obisila mu se za ruku
i stiskla se uza nj.
- Stoj!!! - sledi je urlik iz mraka.
- Eto, a san ti reka! Sta san! - viknija je straaru.
- I ja - apnila je ona.
- Ko ide? - zapitalo je iz kura.
- Ide obitej likara ovdanjeg. To jest ja, za me-
non Bepina, a iza nje Parii, pas moj - likar je sve
jedno ia, je bokun sporije, ali ni sta.
- Stoj, ne prilazi!
- Stani, Bepina, ne mrdaj! Stali smo. Evo, ja el
ni dolazin naprid, a vi stojte. Mogu li, an?
- Tri koraka naprid! Stani!
Luii je zakorai)a i sta.
- elni je sta.
- Ajme, moj Luii, a se zna lipo po soldatsku
razgovarat! Reci mu da smo bili u vizite i da smo
se bokun zaakulali.
- Jesi li, drue - reka je likar i sta ka drvena
Marija -jesi li uja a ona govori?
- Ne mii se, stoj!
- Asti gospu, dokle u ja ovako stat! - Luiu je
ve bilo dosta ovega.
- Dok ne doe deurni - straar je izvirija iz
mraka i sta kraj zida.
Ni se pribliija, dra je puku ka da e evo sad
opalit.
- Ko zna kad e on do, a ja ne mogu bez mrdat.
Mogu li baren zapalit panjulet?
- Ne moe, odbij!
- Ajme a je strog - apje ukoenuto Bepina.
- Ukoenija san se o zime.
- I meni je friko - zakukala je ona i zdigla Lu
iu kolet. - Bog ti da, ovie, daj da projdemo, aj,
pusti nas - molila je ona.
- Ajde, prolazi! - ujedanput je reka straar i ma
nija pukon.
U prvi as nisu se njanci makli, nisu mogli viro-
vat u to da su se kapulali. Tek kad je Parii usta,
manija ugavin repon i nesta iza kantuna i oni su
se pokrenili. Likar je itnija najprin livu nogu isprid
sebe, pa za njon tilo, nageja se nazad, zdiga rame-
na i zagrata postoliman. Bepina ga je pratila, ni
dala ni pednju da izmeju nji stane.
- Fala, puno fala, vojnice, kad god o skokni u
nas na bierin, naa su ti vrata uvik otvorena.
Ua je u kuu jidan, ni tija ni veerat ni govorit.
Svuka se na brzinu, uvalija u posteju, pripalija
duvan i vazeja svoga Dantea. Sluala je barenko
do dvi ure di ronja i apje verse.
o o o
Reeno-uinjeno. Ako je tribalo micat katrige i
stole i sloit ji uokolo, bija je tot Roko. Ako je tri-
balo napisat plakat, bija je tot sekretar. Ako je tri-
balo okitit dvoranu i obisit krep papir, nala se tot
Ana. Ostalo je da se odredidu mista di e ko sidit.
To zaduenje uze je presjednik. Rekla je: u prvi red

invalidi, u drugi borci iz etrejst prve, u trei borci
iz etrejst druge i sve tako do grupi en i staroga
svita koji su zbili uza zid. I kad su tako drugarski
podilili posal i sve organizirali, bal je moga poet.
Muzika je zasvirala. Sekretar je bala s tajnicon,
Roko s Anon, Luii s Bepinon, naelnik s Roon,
ovi s ovon, oni s onon. Plesali su niki valcer, turali
se, gazli, gnjeili, griili i vatali korak. Bilo ji je to-
liko da su deboto stali jedan drugomen na kal, ali
to nikome ni smetalo.
Naelnik se uspuva, debelo mu tilo zalipilo se
uz Rou, vonja je po duvanu, potu i vinu, ali se
Roa isto ni odmakla, nego se tiskala uza nj.
- A di si ostavija Mirka? - pitala ga ona i gledala
mu umornu facu.
- Spava. Nian tija po, a on mi govori: ajde ti,
pape, pojdi, ja u uit pa le.
- Puno dobro dite.
- Je, je, ne moren se potuit. Ali mu mater fali,
teko je nan dvama bez enske ruke.
- A ko van pere, umpreaje, ko van mete?
- Sami mi dva. On bidan i skuva, milo mi ga
ini - namistija je boje ruke i malo je pritiska, jer,
boe moj, ni mu se svaki dan pruila ovaka prilika.
- Nima se kad ni igrat.
- Nima druge, vaja ti se jopet zenit - rekla je
ona i jo vije pustila tilo njegovin rukan. - Kako
vako?
- Ni to lako, moja Roa, u ovin godinan poet
sve iznova.
- Ajde, ajde, ne ti starkelje! - matala gaje ona.
Ko zna a bi mu jo rekla da nije svrija valcer i
da se ni sekretar uspeja na podij. Muzika je prisi-
kla svaki razgovor, raspalila je tu, a ondar je na-
stala tiina, moga si ut muicu di leti. Sekretar se
nakaja, istega iju, zatrepa oiman i sta govorit:
- Ovo je, drugovi, prvi slobodni sindikalni ples
u nae Malo misto. I on je vije od tega! On je ma
nifestacija sloge radnika, teaka., seljaka i narodne
inteligencije - in je sta govorit, svi su se uvatili u
male klape i stali apjat. - Na ovoj manifestaciji,
drugovi i drugarice, dolazi do izraaja novi odnos,
izresta u borbi za osloboenje i taj novi odnos pre
nesen je ne samo u skule, tvornice i kancelarije i na
svako radno misto, ven i u plesne dvorane! Iskori
stimo, zato, drugovi i drugarice, ovu kratku stanku
i bacimo letimini pogled u prolost i u dvadese-
tpetgodinju borbu nae radnike klase. Put je,
drugovi, bio vrlo trnovit i traija je puno samoprije
gora i rtava. U staroj reakcionarnoj Jugoslaviji...
- Onda, mala - apja je Roko sekretarici koja je
bidna stala ka tuna godina - a je, jesi li se reku-
perala?
- A evo, drue Roko! - jo malo pa bi jon i suze
dole. - Tako.
- I jo nisi tila do ovamo - isprsija se isprid nje
i zatitniki je priklopija.
U ruke je vrtija botiju proeka.
- Znate kako je.
- Pogini je i pogini, i fala bogu. Ni on jedini. Vi
kakva si se uinila, smravila si, diperala si se, oli
misli postat usidilica?
- Ne mogu ga tako brzo zaboravit - kalala je gla
vu, a Roko jon je odozgar gleda tanki vrat.
- Ne triba se za to diperat, jo jema muki na
svitu, pa kakvi muki! - kad jon je kapnila suza,
sta jon je trat obraze, a ona se bokun makla.
- Nemojte, drue Roko.

- Ajde, nasmij se.
- Ne mogu.
- Oli jema gnjile zube? - ovo jon je bidnoj parilo
smino i malo se nasmijala. - Eto vi da more. Aj,
aj, mala, gremo popit bierin. Kada ti bude a tri-
balo, samo se ti obrati Roku i sve emo uredit. Sve
e Roko za te uinit - progura se kroz svit i odveja
do banka di je bilo pia.
A sekretar je govori i daje:
- Uoi sramnog napada na nau zemju od stra
ne faistiki zavojevaa, koji je bi uvjetovan izdaj-
stvon bive jugoslavenske reakcionerske vlade s
generaliman na elu...
- Gren ja malo doma poinit - govorija je likar Be-
pini dok su sidili i sluali govor - pa u se vratit.
- A tek smo doli - zaudila se ona.
- Ol ne vidi, koliko se ovi uvatija govorit, nee
svrit do ponoa.
- U staroj reakcionarnoj Jugoslaviji, drugarice i
drugovi, ples, zabave, anpanjac, bili su privilegij
izrabjivaa koji su ivili na grbai radnoga naroda,
a kada bi narod odrava svoj radniki sindikalni
ples, ondar je to bilo pod terorom endarski baju
neti i redarski pendreki...
- A kako je, drugarice Ana, s predavanjiman za
idui misec - pita je presjednik, pijuckaju bierin
krukovca.
- Ve smo nali dva predavaa. Likar e govorit o
njegi diteta, a jedan doktor iz Splita o obiteji i braku.
- Ti si to sebi namistila, drugarice Ana, ali ja
ou aktiv politiki predavai.
- Ni toga nee falit, drue presjednie. A i kur-
sevi opismenjavanja su dobro krenuli, jedan je
zavren, a drugi su nauili pola slova.
- I zato ovi ples - govorija je sekretar ka da ga
slua ili svit - drugarice i drugovi, jo je jedna
manifestacija nae snage i jedinstva i mi emo
odavle s novin elanon i s jo vije odgovornosti na
staviti rad na obnovi nae razruene zemje...
tufi govora dva momka se uvate i zapivaju a
su mogli ee: "iri kolo, oj iri kolo..."
Za njima, ka da su jedva doekali, uvatili su se
deboto svi. Pivali su tako estoko da su cakla u
dvoranu zadrala. Kolo se ka zmija vuklo i plelo i
pod se tresa.
- Panja, panja, drugovi - viknija je Roko kad
je muzika tuen najavila enacjun - i drugarice,
sadar dolazi najvea atrakcija veeranjega plesa:
izvlaenje lutrije!
Odgovorija mu je urnebes i, da nisu svi bili gole
glave, letile bi kape uvis. Bogati, ko se ne bi vese-
lija, ko ne bi za olad dobija bokun robe, oli akod
drugo. Kad su se svi umirili, Roko je sta tumait:
- Najprin emo, drugovi i drugarice - diga je ruke
u arju i okrenija doli dlanove ka parok - najprin
emo, da ova stvar bude napetija izvu trei zgodi
tak. Ajde, mala - reka je tajnici koja je ve drala
saket s brojeviman - ajde, miaj, miaj dobro, i vadi
ga vanka! Drugovi i drugarice, sadar emo vidit ko
je ti udarnik koji e dobit maklin i motiku.
Tajnica je zavukla ruku u saket, promiala bro-
jeve i izvadila jednega. Roko ga je vazeja, zagleda,
malo zautija, proeta oiman po dvorani i tek
ondar reka:
- 317! Neka se, drugovi i drugarice, javi gospo
dar broja 317!
S podija, di su bili sloeni, vazeja je maklin
i motiku i diga ji povrj glave. Svi su se zagledali
Miljenko Smoje

u bokun karte koji su dobili na vratiman kad su
ulazili, svi su gledali, najprin u svoj pa omar u tuji.
Vrtili su glavan, brontulali, smijali se, a ondar, na
onu stranu di je sta sekretar, provalija je smij.
- Sekretar je dobija! - zavika je nikor. - Udarni
ki alat doa je u prave ruke!!!
Dok se sekretar nikako kiselo smijuljija judi su
ga gurali prema podiju di je Roko bi spreman da
mu da zgoditak. Gurnili su ga gori, okrenili.
- Izvoli, drue sekretaru. estitan - reka mu je
Roko i preda alat. - Udarniki alat ni moga do u
asnije ruke, koje edu s jo vije elana prijonit
obnovi nae raton opustoene zemje. ivija na
drug sekretar!!!
- ivija! ivija sto godin!!!
- A sada, drugovi i drugarice, gremo na drugi
zgoditak. Da vidimo kome e, drugovi i drugarice,
pripast novi parangal sa tri stotine udic. Neka je na
svaku riba o po kila, to je kvintal i po. Miaj, mala!
Daj broj ovamo. Evo, drugovi i drugarice, broj 17!
Ko jema broj sedamnajst neka se javi!
in je on to reka sta se probijat meju svit jedan
mladi ribar. Mava je srekon, vas se rastopija o srie.
- Moj je, judi, moj! - vika je ovik i omar se mai
za parangal.
- Evo ti ga i sritno ti - prida mu ga je Roko.
- Samo da zna, ribu ne smi prodat njanci olda
priko normirani cin.
- Gren ga omar kalat, smista. A sutra ila muzi
ka u mene na brujet!
- A sada, drugovi i drugarice, prva i najvea na
grada: konpletna kuina. Stol, etri katrige, kre-
denca i paker! Da vidimo ko je te srie. Prve dvi
nagrade dole su u prave ruke, da vidimo koga e
ova razveselit.
Svi su zamukli, zabili su se uz Roka. Muzika je
udrila tu, a to je jo vije razdrailo svit.
- Aj, mala!
Tajnica je digla ruku, rairila prste da pokae
kako nima nita u ruke, pa je zabila u saket. Mi-
sala je, misala (miaj, mala, a misala nisi - upa
je Roko). Svi su u nju gledali. Kad je izvadila broj
ni ga ni pogledala, dala ga je Roku. On, ni on ga
ni najprin pogleda, okrenija ga je svitu, uzdiga,
zavrtija njin da ga svako more vidit i protit. Tek
kada je to uinija proita gaje.
- Broj devedeset i est! Devedeset i est! Neka se
javi najsritniji ovik mista!
Svi su zamukli, itali su po sto puti, ali jin ni
ispadalo. Roko je sta gori i samo strilja oiman.
Tribalo je pro puno vrimena dok se jedan glas
javija. - Pogledaj dobro, Roko, koji je broj! - bija je
to Galileo, oni a su ga napali na sastanku.
- Reka san, devedeset i est.
- Jesi li siguran?
- A, znan, bome, itat brojeve.
- Onda - polako i dostojanstveno sta se Galileo
pribliavat -ja san dobija.
Dok se Galileo pribliava i gura izmeju svita,
sekretar se priunja Roku i nito mu apnija.
- kuaj, Galileo - ferma gaje Roko - ali jema si
prav. Falija san broj, uvatija san ga naopako.
Galileo je sta u udu, ni virova uiman. Oni oko
njega poeli su se okriat, znali su koja je ura.
- Je li ezdeset i devet - pita je Roko sekretara.
- Je, ezdeset i devet. Falija si.
- Pogledaj i ti, mala.
Tajnica se bokun nagnila, pogledala, bacila po-
gled na Roka pa na sekretara. Rekla je:
Miljenko Smoje

- Je, istina je.
- Neka se, dakle, javi - zavika je Roko i ubacija
broj u saket - gospodar broja ezdeset i devet.
- Neka najprin ja vidin ti broj - traija je Galileo.
- Daj ga ovamo.
Roko, koji se inija ka da ga i ne vidi, trga se i
pogleda u malu.
- Daj ga, mala, da ga on vidi.
- Ni u mene.
- Zato si ga bacila u saket?
- Nian ja.
- Nisi ga smila bacit. Ali, sada je sve isto, i tako
su ga svi vidili. Dakle, ko je vlasnik broja ezdeset
i devet?
- Ja! - naelnik je diga ruku i pokaza broj. - Ali
kako ja ve jeman kuinu, ova mi ne triba i neka
bude dar prvin mladenciman koji se oenidu u
nae misto.
- Poteno, ne more bit potenije - uzvrtija se
Roko.
Galileo, koji je osta ka nika stvar, ni moga svatit
a se deava, ali kada je vidija di je i a je, samo je
slega rameniman, nasmija se i povuka. Judi nisu
nita rekli, nisu se tili u ovu kuinu miat. Galileo
je zna ko mu je i zato zakuva. a je moga? Mu-
zika je jopet svirala, plesali su tango, ali ni bilo
raspoloenja ka prin.
- Znate, presjednie - govorila je Bepina dok se
jujala u zagrjaju i balala - znate, ja Galileja kvragu
dajen, ali isto a je puno, puno je!
- Ne razumin vas - odgovorija je on i okrenija je.
- Razumi te vi mene dobro. Niste mu smili pro-
minit broj.
- Ne znan da se to uinilo. O emen govorite?

- Ajdete, boni, svak je to vidija.
- Ja znan samo to da nepravda ni uinjena. A
zamislite, drugarice Bepina, koja bi to nepravda
bila da na prvomen slobodnomen sindikalnome
balu prva nagrada pripane najveen reakcionaru.
Bi li to bilo poteno? An?
- Naravski da ne bi, ali sria je sria.
- I na sriu se mora uticat. Ne srni bit srie za
sabotere. Svakome prema radu i zalaganju, druga
rice Bepina, samo tako i nikako drugovaije.
Malo poslin ovega razgovora, a pri planirane ure,
zavrija je veliki ples i svak je poa svojoj kui.
o o o
Sutra ujutro, ali ne rano, brijanica se napunila
muterijan. Roko, likar, nikoliko ribari, isejenik i
paron Antonjo, ekali su red, itali foje, stali na
vrata i gledali vanka. Novi mladi barbir struga je
dlake na presjednikovu obrazu, koji je svaki put
kad bi ga potega istegnija vrat i zastenja.
- Upri mi u trbuj a mo i ne mo - reka je stari
Antonjo i pruija Roku svoj ap - vidie koji je ovo
gozd. Deboto mije devedeset godin, a vas san ka krik
- smija se, vidila su mu se prazna justa i mokre oi.
- Aj kvragu ti i tvoj trbuj - odmaka se Roko od
njega. Bija mu se popeja na vrj glave sa njegovon
snagon. - Pusti me, ovie boji, na miru.
- A moj Roko, nikad nita o tebe, filozofija ti fali,
filozofija.
- Ajme, judi, imavice o ovika!
- A zna li ti, Roko, a je reka Sokrat? - draija
gaje Antonjo.
- En ti boga tebi i Sokratu, puaj me na miru
- likar se smija ispod brka, gusta je a starac gnja
vi Roka.
Miljenko Smoje

- Reka je: upoznaj samoga sebe, a ja san u deve
deset godin jema vrimena sebe upoznat, razumi?
- Upozna bi ti i mene da si mlaji.
- Kako to dri britvu? - ujedanput je skoija i
zavika presjednik.
- Di si nauija ti zanat? - istrga mu je britvu iz
ruk i pokaza mu kako se radi. - Zapanti - reka mu
je i potega mu po obrazu - britva mora pust, mo
ra jemat fini osiaj za britvu, isto ka umitnik kad
svira violinon. Ovako, ovako je triba drat.
- Niman ja vae iskustvo, presjednie, ne znan
ja ka vi.
-Ne nikad zanat nauit, za barbira ka i za umi-
tnika triba se rodit.
- Jema prav, presjednie! - upa je u razgovor
likar koji je jedva eka. - Kad god me on brije, uvik
se sitin tebe, i viruj mi da se zaelin tvoje ruke.
Koja eta da nisi osta barbir, eta za ilo misto.
Mater vije ne raa takvega!
Presjednik se zakaja, zbunija, ni zna a bi
reka. Likar ga je dobro badnija, udrija mu je aval
da e ilo misto zunzit. Svi su se smijali ne naglas,
nego onako otokuco. Smija se i Roko. A ko i ne bi!
Presjednik se uvalija u katrigu, bi bi najsritniji da
gaje barbir cilega pokrija bilon krpon.
- a je poeru da vako tre? - vidi je prvi Antonjo.
- Gledaj, presjednie, vidi - upa je unutra poer
i meka mu foje pod nos - foji piedu o naemen
balu. Spominjedu i govor sekretara.
- Ajde? Daj ovamo!
- Evo, tot pie.
- Da vidimo, da vidimo - presjednik je rairija
foje i sta itat: - "Veliki uspjeh sindikalnog plesa".
- Jesan ti reka! - Roko se omar uklepa i nagnija.
- Ne more Roko falit!

- Je, je, pogodili smo. Roko, sazovi za pozapo-
dne sastanak, pa emo odluit a emo daje init.
- struga mu je mladi brico sapun, s adamove jabu
ke cidila mu se krv, bije smian u ten poloaju, ali
je svejedno govorija i izdava nareenja. - Moramo,
drugovi, moramo aktivirat ovo nae misto i smi
slit nito a e koristit radnomen narodu i ubrzat
obnovu nae raton opustoene i razorene zemje.
Jesan li, Roko, dobro reka?
- Ka bog.
Kad je bi gotov, likar je seja na njegovo misto. I
tako, sve se minja, jedan se zdigne da drugi sede
na njegovo misto.

PROLJETNI KROS
Danje 7. travnja lita gospodnjeg 1946. Ostat e
crno obiljeen ka veliki datum naeg Malog mista. I
radio je javija i novine su pisale kako je na velian-
stven nain otvorena sezona masovne fiskulture u
Dalmaciji; puno se misti istaklo, ali njanci jedno
se izbliza ne more mirit s nain portskin dosti-
gnuima. Naravski da se uspjesi ne postiu tako
lako. Svaki veliki uspjeh trai zalaganje i rtve. I
da je to tako, dokaz je a je misto ve sutradan
posli velikoga krosa osvanilo oblipjeno onetan, a
jo nikoliko miseci poslin vridni likar Luii jemat
e pune ruke posla isto kao i remeta koji je ee
potiza konope mrtvakoga zvona. Ali ba te rtve
ne da umanjuju nego uveavadu znaenje ovi do-
gaaji koji su naresli do monumentalnosti.
Ti pramalitnji dan osvanuja je prohladan. Vitar
je puva s mora i nosija, tura i zbiva oblake koji su
gnjeili i kicavali sunce dok ga nisu sasvin po-
krili. A ba tako vrime dalo je onu zanju potribnu
ligadinu herojskon timungu. Crvene i trobojne
nae bandire gordo su se razigrale na visokin
tandarcima. ukale su i pucale pod oblaciman
i parilo je da oblaci stojidu a one nebon jidridu.
Vitar je nosija cvie i baciva pitare koji su kitili
ponistre, terace, balkone i balature. Judi su na
smjene svu no uvali velianstveni slavoluk koji
je ve bija uinija kerac i poeja se lomit. Tri dila
paroli ispisani na kartu visilo je rasparano, ali se
zato moglo itat one na platnu koje su zvale narod
"Svi na kros", poduavale ga daje "U zdravom tilu
zdrav duh" i upozoravale kako je "Masovna kultura
- snaga naroda".
Na sveanu tribinu, podignutu nasrid rive, do-
stojanstveno su se stivali mjesni rukovodioci. Svje-
sni vanosti trenutka, sekretar i presjednik, Roko
i drugarica Ana, jemali su, kunemo se, poze koji
se ne bi sramili ni viji forumi. Odudara je samo
predstavnik Oblasne fiskulturne organizacije; ba-
setan, velikog trbuja, obrazi zadrigli u salo, vije
bi odgovara ugostitejskon nego portskon skupu.
Roko, in gaje ugleda, ujope ne misle, pri vengo
se i prestavija, zapita je:
- A a biste vi, drue, jili za obid?
Slega je ravnoduno s rameniman, opustija vi-
licu i uinija mot ka da ne bacila za spizu. A onda
je piskutavin glasien tiho proapja:
- Ako jema malo ribe.
Zaklonjena ispod tribine muzika je udrila mar.
Da su muzikant koji je tuka inele i bubnjar mogli
vidit kapa o glazbe koji se isprsija isprid tribine,
moglo bi se re da bi bilo skladno sviranje. Oni su
se dva sve tresavali livo i izlagali se kolpima vitra
prosipju zvukove oli minut pri oli minut posli
nego je tribalo. Bogavali su tako slako daje upravo
grijota a ji mnotvo ni ulo.
A parada se ve uputila.
Miljenko Smoje

Na elu lake ka srne gazidu cure. Razgolicane,
u same bile kratke majice i crne gaice, maedu
lovor vincima. Roko je isprid svi ka predvodnicu
stavija sekretaricu komiteta, ali ne zato a je bila
u komitetu ven zato jerbo je jemala lipe picaste
ie, fine duge noge, a ilo dranje takvo da je nje
bilo teko pogled odlipit.
I dvi druge iza nje i ujope sva tri prva reda cur
gusta si gledat. Prave enskice! Koliko formi, ko-
liko raznovrsnosti odisprid i odizad, a jopet sve,
judi, vridi.
Kad su cure s uzdignutim vincima bile ispod
tribine, Roko je zapazija i sitne detalje, perfin i
najeurenu kou na nogan. Pod briima otkrija je
u smiju zube, jer mu je na pamet pala fina misal:
Blago vama, divojke, jer van barenko nje ne fali.
Toga asa, ne okriu glavu, mune lakton Anu
u rebro:
- Doma ajde! Maloga nadoji! Ne skupi li se kroz
pet minuti, nasrid tribine u te raspalit. Zapamtit
e ti mene, gospu ti vlaku!
- A ta e drugovi rei? - otpozdravjala je s tri
bine Ana.
Prolazila je eta momak u marinerskin majan i
vesliman na rame.
Roko zagrli Andu i, ne skidaju smij s usan, s
drugon rukon mane pozdrav marinerima. Usput
pritisne takon Anu po prstima. Bila bi zaurlala
daje nije od dragosti utinija za obraz.
- Doma ajde!
Prolazili su nogometai u kopake. Vratar je baci-
va u arju balun i doekiva ga u ulpu. Isprid tribine
on se baci za balunon i odjekne frenetini pljesak.
portski su ribolovci na karet vukli malu gajetu a za
njima stupali su modelari sa reoplanima i jedrilican.
Ping-pong ekipa mavala je raketan, a koarkai su
iza nji digli crnu mriu skrojenu od jedne stare trate
a su je dupini davno izbuali. Bili konji vuka je
kar u kome su bila namiena dva stola i za njima
zadubljeni akisti vukli su ubitane poteze.
Tek iza gimnastiarki, koje su skakale priko
paga, lino su se vukli balotari. Svaki je tia u
ruci po jednu balotu, samo je furbasti likar vaze-
ja maleni bulin. Dok su drugi primiali balotu
iz ruke u ruku, on je bulin dra ka franju. Lovci
sa pukan na ramena akulali su iza nji i potizali
pase koji bidu tili svaki as fermavat i dizat nogu.
Kako je likar bija zanji meju balotarima, jedan
mladi pas mu je ilo vrime vonja gae.
- Lipa, esna betija - okrene se on lovcu. -Ko
liko si da za nj?
- Ijadu dinari - odgovori lovac, prigne se i pomi
luje investiciju.
- Nije ni puno. Mirita, bogami!
Nidir blizu udre grom. Munja raspara oblak i
pomu prve kapje kie. Likar je tija ute, ali tribi-
na je blizu. Utisne se meju lovce.
- Ma govorila mi je Bepina: Ajde s lovcima, Lui-
i, boje ti je; oni su teplije obueni.
- Pa a je nisi poslua? - lovac potegne svoga
pasa kojemu se osladija vonj Luievi ga.
- Jer nian tija odit u paradu s onom mojon
krepalinon od Paria. E da mi je pokojna Belina,
ono je bija pas za paradu mondijal!
- A ja ti ovega ne bi da za Belinu - uji ga za srce
lovac.
- Ovo gube - plane Luii i kolinon udre pasa po
unci. - A jesi li ti, ovie, porebanbija!? Vije je vri-
dila moja Belina nego svi vai pasi i puke i svi vi
skupa na jarpu!
Miljenko Smoje

- Ne vreaj, doktore - plane odizad brkati mesar
koji je uvik jema dobre pase. A kad bi on reka "ne
vreaj", to je bija znak da se estoko najidija, jer
samo u velikoj ljutnji on je "i" pretvara u "e".
- Ovo su pantagane, a ne pasi za paradu - ne
smiruje se likar.
Nikor ga odizat turne i s tribine se moglo vidit
kako likar die bulin.
- Ne kvarite paradu! - trka je redatelj.
- Ajde k vragu ti i parada! - bisnija je likar.
I ko zna a bi se bilo izvrglo, da se ti as ni
stvorila uz Luia njegova Bepina sa lunbrelon i
trenkoton.
- Pokrij se, moj Luii, nisi vije mlad.
- Kretini, imbeili - mrmja je oblaei trenkot.
Ona je nad njin otvorila lumbrelu.
- Doli lumbrela, neemo tako u paradu! - dipe-
toasto su vikali lovci.
Likar se bez rii izvue od lovac, potegne za so-
bon Bepinu i digne lumbrelu koliko je god moga
penjui se na prste.
Gori na tribini vlast se nije osvrala na kiu.
Samo je drug iz Oblasnog diga kolet i pokrij a pelu
referaton. Gledaju paradu ilo vrime je falija fi-
skulturno rukovodstvo koje je uspilo da tako velik
procenat miana ukjui u portski pokret. A kad je
jo dozna da e osin parade i krosa bit organiziran i
ampionat na balote, omar je reka da Malome mistu
nee ute nagrada Oblasnog komiteta FISAH-a.
Roku je ba u ti momenat uspilo da potira Anu
koja se plau vukla prema kui izgaeni postoli i
puna modric. U svai s njon Roko je i zaboravija
daje gost zaelija ribu. Poapje to na uvo sekreta-
ru, a sekretar uini mot milicjoneru. Poapje mu
na uvo poruku za ribara Stipu koji je u dno rive
sidija na gajeti koju su maloas vukli u paradu.
- Ko e sad stvorit ribu? A vidi koje je vrime!
- Sekretar je naredija, barenko eter-pet kili.
- A oklen u je izvadit? Dajte mu mesa! - lomata
rukon ribar.
- Zaelija je ribe.
- Ol je nose? - mui ribar milicionera.
- Dakle nee - strogo e milicjoner vadei pa-
njulet.
- Ne da neu nego ne mogu - tie e ribar pru-
aju ruku put katule. - Jedino ako bacin minu...
onda bi to bila druga stvar.
- A zna li - odmakne milicjoner duvan - da je
to strogo zabranjeno?! Kako ti je mina ujope mo
gla past napamet?! Sva sria da to nisi reka isprid
sekretara. Zna li da bi te on da smista zatvorit?
Parada je zavrila, muzika umukla, a Roko
dignuta koleta s rukan u epu od ga uini dva
koraka naprid do cenca tribine. Odvrne kolet i za-
kaje se da proisti grlo.
- A sad, drugovi i drugarice - prodere se a je
god moga da skupi svit - jeman ast i dunost da
otvorin prvu slobodnu fiskulturnu sezonu i naja-
vin poetak krosa.
I dica koja su se uvukla u bave na kojima su
stale tribine, izvukla su vanka glave.
- Zato krosa, drugarice i drugovi? Pitat ete,
zato ba krosa? Jerbo je kros kad ga boje pogle
damo isto a i ivot. a je to kros? Kros je svla
davanje prepreki i zapreki. A a je ili ivot od
rojenja do smrti ven samo priskakanje zapreki i
svladavanje teko - ispod sebe vidija je samo ra
stvorene lumbrele. To ga smete, pa trae bilo koje
Miljenko Smoje

lice okrene se i zagleda u niku staricu na ponistru.
- Naa je domovina puno lipa, drugovi i drugarice,
puno je lipa njezina priroda, i trkaju kroz prirodu
uz brig niz brig, mi upoznajemo lipote nae domo-
vine. Tre se uz more, uz ume, kroz umu, priko
ala, uvik se minja teren, vidimo promine, raznoli-
kost terena, drugovi i drugarice, i ovik njanci ne
uti da tre, i postaje lagan ka peruina - jopet je
zasta, a ovi put da more vidit kako se judi stivaju,
izuvaju postole, zavru gae i naginju naprid, ka
da e poletit ka strile. - Kros toliko zaokupja ivce
da trka njanci ne uti umor. Na pravomu trkali-
tu bi se umorija ka pas, ali u prirodi tre ka srna.
Kros nas pritvara u prave borce, snalaljive, die
nan energiju i stvara pouzdanje u vlastite snage.
Govornika prekine eksplozija u blizini. Zna je
da je to mina poletila iz ruke ribara, ali niki su
mislili daje to sinjal za poetak trke.
- Vridnost krosa - nastavija je mirno Roko - do
lazi do izraaja samo na due staze, ne na kratke.
I kako to ni pitanje brzine, ven izdrljivosti, dru
govi i drugarice, kros je prikladan za sve narodne
mase, i za stare i za mlade. Dok dica i ene tredu
ijadu metri, omladinci dvi ijade, starci edu trkat
tri ijade metri.
- a Roko danas pametno govori - dobacija je
paron Antonjo poeru do sebe - i on je posta filo
zof. Starac se prigne da zavrne nogavice.
- Aj kvragu, stari i rebanbiveni cukunu, ti e mi
trkat! - ruga mu se poer.
- Bome da ou! Jesi li uja a je Roko reka: a si
stariji, to dulja staza! Ja u trkat dva dira oko otoka.
- Drugarice i drugovi - raspalija je Roko a je
moga ee - svi vas pozivjen da sudilujete u na-
en veliken prolitnjen krosu!!! Evo, ja se stavjan
na elo trke.
Skoija je s tribine, bacija je jaketu i diga gae,
pa se sageja, zalamata rukan i, kad je milicjoner
opalija iz rivolvera, poletija je ka metak. Za njin
svit. U jednu skupinu enske, u drugu muki.
Blato je trcalo na sve strane pod nogan trkaa.
Paron Antonjo upira je apon o tle da se zaputi i
kad je uvati korak, staje i on trkat.
- ekajte, drugovi, i ja u s van. Polako, polako,
na dugu stazu.
- Vidit e ti sutra - govorija je Luii Bepini - bit
e ovod posla za duzinu likari.
Pokaza je rukon naelnika di zamie iza kan tu-
na na batastin runjavin nogan.
Trkai su se rastegli na prvin metrima. Roko je
bi na elu, a iza svi vuka se Antonjo, bada apon
i odupira se. udo da se onaka karanpana i drala
na nogan.
- Misusovo! Da mi je ko ovo reka ne bi virovala
- prikrstila se Antonjova ena na ponistri kad ga
je vidila.
- a je ovo dolo na svit? ilo misto poludilo! Ko
je to vidija da ovik u godinan tre?
- Neka tru kad jin je drago - odgovorila je susida.
- Ma za kin? Da mi je znat. Tredu mala dica. Je,
more se trkat po likara, po kurata kad ko umire, more
trkat lupe isprid pulicjota, ejade isprid nevrimena,
ali ovako iz ista mira! Ajme meni, boe moj, sve je
poenpjalo! -jopet se prikrstila i bugla kuran.
o o o
Dok su oni trkali, isprid otarije zapoeja je
ampionat balotari. Kratke eliminatorne partije
jo su ranije odigrane. A u finalu su ostali par likar
Miljenko Smoje

- presjednik kontra dueta picigamorti. Luii je na-
ruija vino i bibiti, astija je uvik edne protivnike,
koji su u po partije vidili duplo.
- Sluaj ti mene i ne more nan nikor vazest pr
venstvo - govorija je likar presjedniku. - Ti igrat
za bulinon, a ja u boavat. Aj, lipo, pametno va-
jaj i ne boj se.
- Ovod si ti, doture, kapo. Sluan te - presje
dnik se sageja, uvatija mot, bacija balotu i nageja
se na stranu ka da e tako balotu ispravit.
- a ti misli, Bepina - pita Luii enu koja je
stala odispod cabla i u jednoj ruci drala lunbrelu
a u drugoj njegov trenkot - da je raspalin za tri
punta, an?
- Luii - odgovorila mu je bidna - vas si mokar,
evo ti, pokrij se.
- Mui sad, o da falijen, vidi da se koncentriran.
- Razbolit e se, ovo je gusta kia, Luii.
- Umukni, zatvori mainin!
- Ajde baci vije, pa dojdi ispod lunbrele - juto
kada se on lipo namistija, kada je nacilja, tila gaje
pokrit lunbrelon i on se bokun smeja.
- Jopet ona! - balota mu je ila dabi etr prsta
ulivo. - Vidi li a si uinila, mora ti mene snervat!
Nikor meni ne more vazest anpjonat ven ti.
Bidna ona, a je mogla ven se povu i nestat.
ula gaje di betima i galami sve do pjacete.
- Dobro je, doture. Jemamo jo igrat, ne jidi se.
Juto su poeli novu bazu, a trkai projdu kraj nji.
Roko i nito die bili su prvi, omar za njin enske,
a daleko posli svi puva je i stenja naelnik. Nisi ga
moga od alosti gledat, srce ti se paralo.
- Jeste li vidili a oe re anpijon? - prsija se
likar kad je lipo pogodijajenu balotu i tako spasija
i
dva punta. - Jesan li reka da e diploma o balot
do u moj tinel!? Metar san, judi, metar!
- Forca, forca, naelnice - vika je presjednik
- upri, bogati! Gledan te izdaleka i sve mislin je li
to Nurmi oli na naelnik. Ala, ala, dojdi gori, popij
mul vina, ni to za tebe.
I likar gaje tija uvatit u ir, ali kad gaje vidija di
jedva die, skala se doli i vazeja ga pod ruku. Pote-
ga gaje u otariju. Naelnik se obisija ka mrtac, ni
moga govorit, vata je arju ka par na suvo.
- Dajte kapot, pokrijte ga, judi. Ajde, proodaj malo
- zabrinuja se likar - ne smi est. Jesan ti govorija:
ajde s menon na balote ka ovik, ne trkat ka mona!?
Ulili su mu malo vina u grkjan i omar ga odveli
doma. I tako, dok je svrila utrka jo ji je nikoliko
palo od umora i kolpia. Ali to ni ni vano jer sva
ta pojedinana stradanja su sitnica prema kolekti-
vnon velianstvenon uspjehu. Ujutro su i Propera
morali omer pedit u Split u opidal. Nito mu je
puklo unutra.
o o o
Danas je Roko osta malo duje u posteju. Igra se
s malin, vaja po posteji, gusta ka veliki. Radijo mu
polako svira, kafa mu na kantunal. ivi ka kraj.
- Ola, a smo se razvicjali. I mene je moj pape
ovako u zivku zibja. Je, spava san do sedan godin
u kasetu o srdel. a me zove? - izdera se na Anu
koja gaje zvala iz kuine. - A sad zivka, miu moj,
i karocete! Ajde, ajde, neka, gutaj. Gutaj, mali
moj, je li ti se pape borija oli nije.
- Ustani, linino, ne mogu gledat zdravo eljade
u postelji.
- Vlaka pamet! Vi vlaji mislite da je posteja
samo za bolesne.

- Bome, zdravi u njoj samo prispavaju, a ne
linare.
- Pusti me bogati gutat! Ijadu puti san se u
partizane zaelija posteje i jo e pro koja godina
dok se tufan. Koja je ura?
- Sedam.
-Tek!
- Ajde do otela, jesi li direktor ili nisi.
- a u tamo init, koju gospu? Gledat zie?
- protega se i zinija.
Pruija je ruku, naa drugu stanicu, protega se
i namistija da uje visti.
"Na zasjedanju UNRRA-e u Atlantik Sitiju jugo-
slavenski delegat zahtijevao je apsolutni prioritet za
pomo narodima koji su bili rtve faistike agresije,
jer nai narodi gladuju vie od pet godina."
- Jema prav na delegat! uje li a govori?
"Prema vijestima primljenim iz Praga dosad se
javilo vie od tisuu ehoslovakih turista koji e
ljetovati na Jadranu."
- uje li, Ana - skoija je Roko iz posteje
- dolazidu strankinje! ekinje, iz Praga. Jo, a. e
kurit posal!
- Ne more, Roko, nai su kapaciteti zauzeti i
rezervirani za rudare udarnike.
- Ostavi ti svomu Roku, Roko e to uredit - ska-
ka je u mudantan ka lud po komori. - Svaka ast
naim udarniciman, maja volin ekinje ven nji.
- Nee to misli, muzuviru jedan. Ja ti velju,
Roko, nee init kain od narodnoga otela.
- Ti nema pojma a oe re turizam. Moramo
ugodit, ja ka diretur naroito, svakoj furetoj.
Roko je moga znat da e ga pogodit srid srca.
Raspalila se ka lavica i stisla je zube bez rii i po-
ela biigavat po komonu. Izvukla je iz kafetina
rivolver i zabila mu ga u kria.
- Roko, Gospe mi Sinjske, zapamti, kad bi ti mene
privarija, napunila bi te olovom ki najgorega faistu.
On s okrenija i kala jon rivolver.
- Do ti meka, samo neka posal krene. Vidit
e ti Roka kakvi je kad je u formi.
- Ti bi, lupeu lupeki, i Njemca ugostija!
- Privarila si se. Njemca ne bi, ali, vidi, Njemice
bi. Njemice mi se nisu zamirile u ratu.
"... Oblasni odbor FISAH-a za Dalmaciju odao je
posebno priznanje Malome mistu za uspjeh para-
de i kroskontrija, ime je obiljeen poetak fiskul-
turne i sportske sezone..."
- Vi, Ana, uje li ovo, proslavlja san misto. I
ti meni tako govorit. Ka da gaja ne bi moga pro
slavit i u turizmu.
Ona je samo manila rukon u kojon jon je jo
bija rivolver. Ma ga je omar zaminila noen i stala
kriat kunplire za obid. Roko ni zna da dok se on
izleaje i gusta da dotle polak judi u misto ni mo-
glo ni gae obu. U kuinu jedan par crveni nabo-
tiveni nog parija se u kajinu oli matilu. U svaku
posteju inila se masaa, vonjala je rakija, i kroz
pla i stenjanje odrebativale su betimje koje su
spominjale kros i onega koji gaje izmislija.
o o o
Likar se vrtija po tinelu. Dra je u ruku diplomu
o balot i mirija zid i traija jon najlipje misto.
- Di u je obisit? Vaja mi Bepinu pitat. in ko
ulize neka mu omar pade u joi i zaslipi ga - seja je
na posteju i zavapija: - Di si vije, Bepina, bogati?
- Evo nosin! - ozvala se ona i utrkala u kuu.
Dodala mu je katulu panjuleti "Biokovo" i
est mali, crni cigari.
Miljenko Smoje

- a ti je ovo? - pita je i pokaza na cigare.
- Cigare, ol ne vidi.
- a si to vazela?
- Ne dadu u trafiku kutiju panjuleti bez est ci
gari. Za deset panjuleti tri cigare. Luii je zapalija
jednu, povuka i zakrkja.
- Pa ovo je za ubit vola. Ko e o smrada ovo fu-
mat?
- Ma, Luii, ako e kupit panjulete, mora
vazest i cigare, jerbo da ove ne kuridu.
- A kako e ji kupovat kad ne vajadu? !
- Oni govoridu daje to vezana trgovina. Ne more
jeno bez drugega.
- Reci ti onoj u trafiku neka ovo utira u niku stvar,
razumi! Nego, Bepina moja, di emo ovo obisit?
- Ja bi - etala je pogledon po zidovima -ja bi ...
ovod!
- Ko e je tot vidit iza vrat. Nego, Bepina, zna,
lipo emo je stavit ovod di je moja diploma.
- Di e, Luii, diplomu o medicine skinit?!
- Ovo je meni drae i milije, i vanije. Kvragu i
medicina, pas jon frega mater, ko je mene uinija
za likara. Ja san ti umjetnik, artista, porta, an-
pijon, a e mi likar! Svaku tukac more bit likar
- jutro je skinija kvadar o diplome iz Padove, kad
je upala Marijeta, ena paron Antonja.
- Brzo, doture, Antonjo mi umire! Umire - vri-
snula je sva zapuvana kroz pla.
- Pa a plaete, jora Marijeta, zahvalite bogu
da ga vije digne.
- Ni ba tako, jor dotur, mu mije, ni pas - po-
pravjala je sudar na kosi.
- Sada ete otpoinut, nee vas vije u etr bota
budit, svirat u armoniku i init enatiku. ivit
ete ka ejade.

- Je, je, jemate prav, bidna u poinut. Jeste li
uli, jora Bepina, danas nima deki.
- Je, ula san.
- Vraga izili a inidu od bidnega naroda. Ajme,
Antonjo moj, di me ostavit, a u bidna bez tebe?
- Pojdi, Marijeta, evo me omar za tebon - jo je
jema diplomu o balot u ruke i omar je tija prilipit
priko one o medicine. - Di san ono sta, Bepina?
An, bravo: juto san balotu boa, falilo nan je tri
punta, stali su nas vatat...
- To si mi sino pripovida.
- Ti gospu, a u, stanen malo, mirin, zaletin se
i udren je dreto u glavu. Moja ostane ka da si je
zalipija, a njijova izleti vanka zjoga. Takav udarac
se jo ni vidija, to je tribalo fotografat.
Bepina ga je bidna sluala po sto puti ovo isto
pripovidat, stala je ponizna, ila se umirila, ni je
bilo a vidit ni ut. Sve je gucala i gutala a trpi
za njega i nikad jon ni padalo na pamet da mu se
protivi. Jerbo jon je njin ivot parija ka u raj, de-
boto ka raj. Falilo je bokun srie, samo jedan ko-
rak. Zato, izletilo joj je iz just, a da ni znala kako:
- A, Luii...
- a je, Bepina?
- Kad e me odvest prid oltar?
Ka da ga je zmija ujila. Diploma mu je iz ruk pala.
- Ajme, kakva si ti, kako mo bit takva! - tica se
ka dite. - Ja jon prian lipe svari, kako san posta
anpijon, a ona puf! Kad e me odvest prid oltar!?
Eto, ili si mi dan pokvarila, ili dan mije ia vare-
mengo. Kvragu i diploma i anpijonat, balote, olta
ri, pasi! Svega mi je dosta! Svega san vie tuf.
- Oprosti mi, Luii, oprosti, nian te tila najidit
- molila gaje ona.
Miljenko Smoje

- Kako se neu jidit!? Dvajst godin mi punpa
glavu tin oltaren! I svaki, svaki dan iznova. Kako
te vije ni tufalo, za majku boju?
- Ti se nikad, Luii, s menon lipo ne razgovara.
- A a se nas dvoje jemamo razgovarat? Ti se
ne razumi u lov, u pase, u balote, u medicinu, u
libre si isto ka tuka, i a se mi dvoje jemamo ra
zgovarat? Mi se ka svaki mu i ena jemamo samo
karat. Da ni tega, oli bi te jedan jedini dan trpija.
- Bit e, moj Luii, kad ti tako govori - ovo ni
mogla re poniznije.
Nikor je trka uza skale i kad su se vrata otvorila,
ua je mali Mirko, a za njin pas Parii.
- Dobro jutro, teta Bepina.
- a oe re da si tako uranija? O malo mlika?
- Fala, neu, dala mi je teta Roa.
- Roa?!
- E, ona je u nas, papu boli, pa je dola i poslala
po barba doktora.
- Kurbetina! Ve se fikala u kuu!
- a ti je - reka jon je Luii - isprid malega? A
je li papu puno boli?
- Ne more se maknit.
- A je li ga Roa masira?
- Je, masirala ga je dva puta.
- E, luda je - udrila se Bepina po elu - ne zna
svoj posal. Jemat e novu mamu, sve mi se pari.
- Aj, Bepina, kvragu, ne bali vije! Daj boru,
vrime je za vizite. Mali, najprin emo u onega
cukuna, tvoga pape, di mu je bila pamet s onon
jetron po trkat! Neka uvatin Roka, ut e me. Po
mistaje detriga.
Bepina je mekla malemu ruku na rame, malo ga
je pomilovala po vlasiman, bilo jon gaje aj.
- Pozdravi papu, reci mu da bude pametan.
Vije radi tega da nju ne slua nego radi bole
snika likar, izleti i nestane skupa s malin i pason.
o o o
I tako, ka a su proli svi dani o postanka svi-
ta, tako je prosa i ovi. I ka a su umrli svi judi
koji su mrtvi, tako je umra i naelnik. Zinija je,
uzdanija, protega se, zakrkja i umra. Umra je na
posteji, bez postoli. Ka a umire ovik. Pridruija
mu se i Propero, koji je ostavi i kuu, i zemju, i
tunu enu. A kad jin je bija sprovod skupilo se
ilo misto. Zvona su ili dan jecala, sve su kure
bile zatvorene, nikor ni piva ni igra na balote. Mali
ministrante nosija je kri, muzika je svirala maru
funebru, veleasni je molija, a dva i dva muki su
se poredali za kasilima i muali. Roko i Luii odili
su napored, presjednik sa sekretarom, poer s
milicjonerom, paron Antonjo i isejenik, i sve tako
dva i dva dabi sto-dvisto metri u duinu. Piciga-
morti, koji su nosili pokojnega naelnika, potili su
se, ni jin bilo lako.
- Jo nian nosija ovako tekega mra - apja je
jedan i mea sudar na rame da mu bude lagje.
- Ti boga, jema u nj barenko dva kvintala.
Iza nji pop je ka organet mlija molitve, a odizad
popa, dva reda dalje presjednik je razgovara sa
sekretaron.
- a misli - pita ga je - sad je naelnikov stan
prazan, kome da ga dodilimo?
- Ne znan, triba promislit - odgovorija mu je
sekretar.
- A a misli, kako bi bilo da ja uselin, an?
- Ako ti odgovara - koraa je polako, prignute,
ozbijne face. - Ako ti se svia.
Miljenko Smoje

- Ovi sadanji - prione uza nj presjednik - vla
an mi je, nizak. I, pravo za re, triba mi, niman
radnu sobu.
- Propero moj - ujedanput se rasplakala gori
na ponistru Properova ena, koju su dvi druge
drale da se ne baci - dobri ovie, ranitelju moj!!!
Ostavi me ka suvu granu! Propero moj, tugo moja
vela!!! - plakala je, ridala, sve dokle sprovod ni za-
maka u drugu ulicu.
- Jesi li vidija - reka je Roko likaru kad su proli
pjacetu - a novine piu o naen krosu? Koji veliki
uspjeh!
- Ne more bit vei, dosad dva mrtva i dvadeset
bolesni i ranjeni, od koji edu najmanje jo dva-tri
partit. Lipo si nas uredija, triba priznat.
- I ti mene krivi?
- Ma kakvi! Triba di dat dekoracjun.
Doli su do kina. ila liva strana mogla je pro-
tit plakat: "Dogodilo se jedne noi", u glavnoj ulozi
Sonya Henie. U pripremi "Cirkus brae Marx".
- Jesi li vidija - reka je presjednik sekretaru - pro-
minija se film. Mogli bismo po veeras u kino, a?
- A a se prikaij e?
- Evo, vidi, mo proitat.
Antonjo je kaska na kraju, nabada je apon. Bi
je mlaji ven juer kad je trka.
- I svi su mislili da u ja umrit. Bogati, ka da san
lud. Evo ti, zemjo - petava je roge u tle -ja jo mislin
skoknut u ikago u onega Imoanina na janjetinu.
- E, moj Antonjo - cima je glavon isejenik a je
sta do njega - a ko e dat dolori za vija? I meni se
istanjila knjiica.
Oni odizad buga ga je u rebra, neka mui. U
sprovod je i ni red.

- Di e sadar mali Mirko? - pita je Roko. - a e
bidan i on, bez oca i matere.
- Ne brini ti za Mirka, njega u ja vazest, ja san
mu kum i oev prijatej, ja u od njega uinit ovika
bojega ven si ti. - Oli a meni fali?
- Nita, samo pet za uinit est.
Roko je okrenija glavu, ni mu se dalo vije govo-
rit. Likar gaje gleda ispod oka i mava glavon.
- Nian ti reka - sitija se sekretar - stigla je oba-
vist da se more pridignit galenterijske koe koliko
god kojemen mistu triba, za litnje postole. I apelira
se na brzu preradu, da se sve postolarske radioni
ce stavidu u pogon.
Presjednik je diga glavu, vas ozaren problemom
koji je njegova specijalnost.
- A a more na postolar izbacit? - Dva para na
dan najvie.
- A da mu ti da ruku?
- Ou, ako e ti pomo barbiru.
Kad je sprovod uliza u grobje, mrtako je zvo-
no otegnuto s jaukon zazvonilo. Gaze po blatu
do otvoreni jam svi su bili puni vitetva i dobrote.
Ka i uvik i svuda, svi su judi na grobj ima pametni
i dobri. Picigamorti su konopima spuali kasile.
Judi su utiskivali prste u blatnjavu zemju i prosi-
pali je po kasilima. Nikome ni palo napamet da e
porkat prste.

U AST TEBI DOBROTVORE NA
Lita gospodnjeg 1955., oko este ure pozapo-
dne, tekla rivon etnja. Ribarski su brodi miro-
vali u luci, ribari igrali tresete prid kafanon, dica
uala bonbone, lizala sladolede, a ozbijni svit i
mladost etala po rivi gori-doli, gori-doli. Svi su se
obukli po amerikanskoj modi i vidile se kouje ka
pidame s palman i imijan na prsiman, s raznin
natpisiman i bendevima, di koja velika kaubojska
panera, na enskan uka najlon. Reka bi ka da
je ovo digod u Kaliforniji oli barenko u San Pedro.
Priko oceana uspostavjen je most kojin putujedu
paketi: iz malega mista pisma, a iz Amerik paket.
Zato u svakon naen otokon tinelu na poasno-
me mistu na zidu visi slika amerikanskoga sveca
zatitnika, oli slika ile mu famije, koju vrag nek
nosi, a zatitnika bog poivija. Najboji su sveci koji
svojti najvie ajedu. Ivan, Stipe, Marko sad su
on, Stiv, Majki.
Vapor se okria u luci i svit koji se skupija na
doek vaporu poeja se razilazit. Poer je vazeja
potu i pocejaje dilit. Meka je oale na puntu nosa i
kad ita adrese sagne glavu, a kad govori podie oi
iznad oali. Prii priko rive, a svit ga fermaje. Kape-
tan Galileo sedi na provi broda "Slavni" i pui.
- Evo, Galileo, iz Amerik! - prui mu poer pismo.
Galileo odma otvori pismo i, mrmjajui, poeja
ga nerazgovjetno tit. Ruke mu se tresle, pa se
uvatija za kolonu, a pismo ispalo.
- a je, Galileo? Koje zle novitadi? Oli ti je brat
umra? - ree poer, priginjui se i uzimaju pismo.
- Sto puti gore nego daje umra - urlikne Galileo.
- a gore more bit?
- Vraa se, dolazi mi u vizite.
- Pa a je u tome zlo?
- a ima dolazit? Koju gospu e vidit?
- A tebe, bome, brata svoga. Bit e te se zaelija.
- a jema tako naglit!? etrejst ga godin ni bilo,
a sad u botu, evo me, dolazin, ka daje to tako. Oli
se ni moga strpit jo koju godinu?
Poer pokua itat pismo, ali mu ga Galileo
otme iz ruke, pa poer nastavi svoju etnju. Prosa
je mimo opinske kue na kojoj se prominila
tabela: umisto Opina na tabeli je pisalo Mjesni
ured. Na ponistru se naslonija presjednik koji je
sada bija degradiran, jer je posta ef Mjesnog ure-
da. Poer zastane malo pogledavi u novu tabelu,
pa mane rukon i nastavi put.
- a je, Andrija, a di e? - oslovi ga presjednik.
- Najprin gren skoknut do likara i zadruge.
- A a si prominija rang listu?
- Naravski. Kad je opina bila Opina jemala je
prvenstvo, ali okad je Mjesni ured pa si na tree
misto, posli likara i zadruge.
- Andrija, nismo se tako pogodili. Uvik je ovo
centralna toka.
Miljenko Smoje

- Ne ti centralne toke, ne priznajen ja Mjesni
ured. Dobro je da si i na tree misto. Bude li se
bunija, stavit u te iza upnika - bez ripeta e
poer i nastavi prema zjogu o balot.
o o o
Kroz to vrime se kapetan Galileo vas ustraen
vratija u kuinu, proita bratovo pismo, pa seja
za stol, uzeja kartu i tintani lapis, pa bratu poeja
odgovarat:
Dragi i mili moj brate, malo pri san primija tvoje
pismo i evo odma ti odgovaran. Mo zamislit kako
san se razveselija kad san aja da dolazi. Dragi i
dobri moj brate, plaka san od milinja. Skaka san i
piva od srie ka da san dobija lutriju. Ali poslin te
velike srie, kad san se malo otriznija i zamislija,
ne znan a bi ti reka i svitova. Zna, u nas situacija
jo nije ista ni normalna. Vlada velika mizerija i
estoki teror. Svi koji dolazidu izvanka su sumjivi,
policija ji prati u stopu, sve a izustidu na deset
kantari se miri. A ti koji slobodno ivi i misli, mo
puno lako upast u nevoju. Osin tega, nee imat ni
komoda ni konfora amerikanskoga.
S onu ijadu dolori koju si priklani posla, ja san,
kako si zapovidija, staru nan oevu kuu lipo po-
pravija. Svu san je pitura i uveja banj ingleki, sve
kako si ti reka.
a se toga tie mo do, ali sve drugo je naopa-
ko. I zato bilo bi puno, puno pametnije, kad me ve
eli vidit, ka a i ja tebe elin, da mi poaje karte
da ja dojden tamo misto ti ovamo. Zasad eto toliko,
tvoj jubei te brat Galileo.
Stavivi kartu u kuvertu, zalipija je pismo i
odjednon odmirija do lakta, mrmjajui:
- Evo ti na, a san uredija ingleki banj! Lud li
su svit ovi nai Amerikanci! Di e po dolore za
kondut troit!? A a on cukun boji misli da san ja
ove anje godine od arje ivija!?
o o o
Isprid kue u dvoru jora Keka luijala lancu -
ne u velikon matilu. inei ervicij i sluei po
finin kuan jora Keka ranila sebe i mua lininu.
Odjutros je oprala ilo brdo robe, a mu se juto
brija i milova obraze. Okad je statira u jednon fil-
mu Hari Pila, infia je da je glumac, pa nije nita
ni radija.
- Keka, di mi je ista kouja? - ree mu svojin
najdubjin baritonon.
- Juer si se, pimperlinu, prominija - vikne jo
ra Keka bubajui po lancunu.
- Juer je bilo juer, a danas je danas.

- E znan, od velikoga truda i znoja porkala se.
Oli si mali posal od juer uinija?
- Keka, di je ta kouja? - jidno mu povisi svoj
bariton.
- Evo, evo, sad u ti je umpreat.

- Nisi jemala kad, nego juto sad kad jeman
iza.
- Nian ja ka ti drala ruke na niku stvar. Od
zore peren, tren, istin, dikargajen, umprea-
jen, najprin u jore Bepine, pa onda u Ane. Ni-
man ja sto ruk - kukala je Keka, ostavjaju matil
i odlaze u kuinu. Mu je pivucka i zvia, spre-
maju se za izlaz.
- Asti gospu, evo zanji panjulet - ree on, va-
de duvan iz katule.
- A jutros san ti kupila katulu, i sve si popuija.
- Jopet ti! Jutros je jutros, a sad je veer.
Miljenko Smoje

- Sveti moj Ante od trinajst gracji, uini veliki
mirakul...
Uto uliza poer u kuinu drei pismo visoko
u ruci. jora Keka se prisikla u rii i zablenula u
pismo.
- Evo mirakula, Keka. Evo ti pismo iz Amerik. Bit
e modruji i zeleni. Nee ti, Keka, vie tribat goba-
vat po tujin kuan.
- a je sad ovo, sveti Ante? A ko to meni more pi
sat? Iz Amerik, govori? - zinila je jora Keka, dok je
mu vazeja pismo poeru iz ruke i sta ga okriat.
- Ovo nije iz gornji, ovo je iz donji Amerik. Ovo je
iz ileja. Ne moredu bit dolori - ree mu.
- A koja je tamo munita? - pita Keka.
- Koja je da je, dobra je. Lako emo je minjat,
glavno je da jema.
- Umuknite pet minuti, ou li itat oli neu?
- jidan a ga prikidaju zarei Linina.
Ne ekaju odgovor nastavi itat:
- Potovana i draga teta Keka, znan da e vas
ovo pismo iznenadit, jer ste me moda izgubili u
pamenju.
- Nian te izgubila, ne - kupa se Keka u suzan.
- Uvik si svojoj teti na srce - tue se ona akon na
falivenu bandu.
- Zaokupjenposlovima i brigama sam u tuini...
- A, nije ovi cukun - bistro e poer - vidin ja
kako pie da je poslovan i pametan.
- ... Sam u tuini teko san se probija kroz bure
i oluje ivota...
Sva razjecana Keka pljesne rukan:

- Ajme, to je navigava bidan!
- Ne mora bit - tii je poer - to se tako ree
gramatikalno.
- Sunce moje, ko zna koliko se napatija - brino
e Keka, proivljavaju sve nevere svoga dragoga
neaka.
- ... i zaelija san se toplega ognjita, vonja od
maslina i mria svog rodnog Malog mista i tebe,
teta Keka.
- A pineze ne spominje? - izdui Linina i tresne
pismon ne bi li ispa koji dolor.
- Naravski da ne spominje, ali vidi se da je pame
tan, a kad je pametan onda je zna ste kapital. U ma
slo si, Keka, upala, u maslo - stiska joj ruku poer.
Keka se baci isprid kipa svoga zatitnika:
- Fala ti moj sveti Ante!
Ali razdragani poer koji je navonja i za sebe
ovod mali rudnik, nije jon da da izree molitvu
zafalnicu.
- Jesi li ula: sit je svega, svake obilance.
- Omar u mu uredit sobu, uduit u se - zavi
kala je Keka.
- More sad kad te upalila puka - uzdane po
er odlazei.
o o o
Brza ferata iz Zagreba ututnja u splisku elje-
zniku stanicu. Meju putniciman silazi Galileo
s dva teka kufera u rukan, muei se s tekin
kuferiman, puva je i ronja. Mlaji brat, Domeniko,
kojega je Galileo ia doekat u Zagreb, stane kraj
vagunske ponistre i eka da doda bratu priostale
valie. Obuen je bi po ameriku, a dolori mu davali
pripotencu nad braton. Putovali su nou u prvoj

klasi, pa su oba bili neispavani i kicani. Galileo je
bija posebno jidan na brata krca, nervoast, jer ga
je brat inkomoda, susteza se i glumija jubaznost.
- Daj velto, a se vue ka krepalina!? - pou-
riva ga Domeniko.
- Moga si, bogati, zvat fakina, vidi da u se
pridrit.
- Vidin ja da jeman brata frajuna. Najprije si tija
spavaa kola, a relajen 400 kilometri. Emeriken men
uzimje spavaa kola najmanje na tauzend milja.
- E, znan, ma tamo ferate gredu brzo.
Galileo odloija kufere i privatija nove, pa ji tiva,
dok je Domeniko ia, gledaju taciju i kompoziciju.
- U nas in Amerike ovo bidu sve skupa stavili u
muzej.
Osan uri meni triba za do fron Amerika tu Eu-
ropen, a dvanaest putujen iz Zagreba i tek san na
po puta. A da na informejen jo botu pitamo ima
li danas vapora?
- Nima, Domeniko, ti boga, pa ja to znan. Rezer
vira san sobe u otel.
- Koji otel? Koliko dolori na no?
- Otel "Belvi" na rivi, a koliko se plaa ne znan,
nian pita.
- Jes, ue. Mister nije pita. Oli on plaa?! U nas
in Amerike najvei biznismen najprije pita koliko
apartman, a mister Galileo...
- A a emo s kuferiman? - prikinija ga Galileo.
- E, ue, neemo ji ostavit ovodec.
- Zovi ti fakina, ja ji, bogami, neu nosit do otela.
- Odnesi ovo do garderobe, jerbo svaka ferata
jema garderobu. Tumorou uru vrimena prin par-
tence vapora sve e prinit na vapor - zapovidi
Domeniko, pa izvadi cigaru i zapali.
Zadra je samo mali kuferi u kome su mu bile
svakodnevne potriptine. Kad je Galileo odvuka i
prida kufere, vratija se i da bratu ceduljicu od gar-
derobe, a ovi mu turija u ruke i svoj kuferi.
o o o
Sat na zvoniku Svetog Frane na rivi kaiva je
jedanajstu uru. Domeniko i Galileo etali su gra-
dom. Zastajkivali kraj svakog izloga, a Domeniko
znatiejno i pomjivo sve gleda. Svit sedi po tekati-
ma kafani, a odisprid etnja.
- a je ovo? Piknik? Feta?
- Ma nije, nego obian dan.
- A tako, niko ne radi. U ovu uru u nas in Amerike
svak je na posal, a ovod se samo etadu i pijedu.
Tako etaju dola braa i na Peristil, pa se Do-
meniko ni moga naudit. Gledajui staru rimsku
arhitekturu vrtija se i mava glavon.
- E, ue, to san zna, etrejst godine kari da
san in Amerike a ovod je ostalo sve isto. U te puste
godine nisu bili kapaci ove stare ruvine poistit.
U nas in Amerike kroz jedan dan sve bi ovo bilo
isto, makinje bidu ilu ovu pogrdu raznile, i tu bi
bija bilding dupli od kanpanela.
- Ali ovo su starine, kultura - umorno e Galileo.
- Jesu starine, ali di kultura kad sve visi!? To
triba, bogati, oistit.
Gledaju ene koje su se punin boran vraale
s pazara., oli u izlog nike knjiare, Domeniko se
raspalija, pa udrija umornomu bratu ilo prida-
vanje.
- Koji nazadni narod! Svaki dan gre u spizu, pe-
kariju, bikariju, vinariju, pazar, a radit nita. In
Amerike toga nima, nou! Ulize u market i uini
provitu za nediju dan. Doma jema friider, upre
Miljenko Smoje
Kronika o naem Mfll
m

u botun i gre ladna arja. Pa unda ta irilica. Jo
duperate i latinicu. Sve se tanpa duplo, dupli tro-
kovi. Ov kos, svi ste vi frajuni. Linine, ue.
o o o
Vapor je pristaja uz rivu Maloga mista. Miani
se okupili na doek vapora, a priko broske skale
silazili putnici s demejanan, paketiman, bagaji-
man. Blagdanski obuena tot je jora Keka i njezin
namuani lini mu. Keka je sva uzbujena stala u
fermu, penjala se na prste i vrebala kad e jon se
na skali pojavit neak. Poslin prvog vala putnik na
broskoj skali nasta je zastoj, pa se pojavila jena
ena a je nosila visoku tortu sa zvonikon o kro-
kanta. Za njon je prola jena vora.
- Ajme, nima ga! - zakenjka jora Keka.
- A kako je onda brzojavija da e danas do?
- ree poer.
- Da se ni zadra u Zagreb, oli Split, oli u anba-
sadu?
Tad se na dnu broske skale pojavija udan tip:
visoka a tanka i asketska figura etrejstgodinja-
ka, pari je vitez tune spodobe. Usko mravo lice
uokvirivale su crne kose koje su se ve bilile na
sliponicama. U jednoj ruci je nosija staru pisau
makinju, a ispod mike Servantesovog "Don Kiho-
ta". U drugoj ruci mu se gingala stara valia, a oko
vrata mu je visija kanoal na konatoj kurdeli.
- A koji je ovo redikul, majko moja? - zinila Keka.
- Ovo ti je siguro niki Ingle oli Njemac koji trai
stare bovane - ree lini Kekin mu svojin baritonon.
Poer popravja oale i malo boje pogleda u
dojaka koji je dostojanstveno i visoko uzdignute
glave prolazija priko broske skale. Svi okupjeni za-
piljili se u njega, a on pristupija pravo poeru.

- Vi ste, senjor, mjesni potar?
- Je, jesan, jor... - zbunij^-
se
Poer.
- Vi sigurno poznajete seAJ
or
u Keku. Pokazat
ete mi je, ako je ovdje - dojak je govorija odmje
reno i polako, a svakoj rii je dava. posebnu dubi
nu i naglasak.
jora Keka se bidna sva sm
an
tala i otvoreni just
gledala u dugonju, ne svaajvi a on govori.
- Eno je - upre poer rukon na Keku.
- Zaista, vi ste senjora Kek
a
?
- Ujme Isusovo, a a u va*
1
J
a
?
- No, pa ja san Antonio, odnosno Toni, va ne
ak kojega ekate.
- Sveti moj Ante, je li ovo tvoj rni
ra
kui? - jedva
izgovorila Keka i sruila se u afan.
Priskoili joj mu i poer, P
a
J
e
stali ladit.
o o o
Dok se vapor u luci okria, mala. se povorka pe-
njala put Kekine kue. Prvi je ia li
n
i
m
u nosei
kufer, za njin je nabada Toni nosei pisau maki-
nju, a malo iza njega je ila i
ra
Keka i poer.
- a ti je bilo, Keka, pa da pada u afan? - pita
poer.
- Smantala san se. a se tebi p
ar
i
o
d njega?
Mo na nj pineze kupit.
- A nije reeno. Oli ne vidi daje to uevan o-
vik? Ko se ikad od nai vratija iz Artierike s libron i
makinjon za pisat? To je za mene vee udo, vengo
da se vratija su miljun dolori.
Kekin mu priko oka mrko niirij
a
Tona koji se
uzvrpojija, gleda uokolo kanoalo
n)
veselo nito
uzvikiva i zapinja za bovanice-
- A vi ste, senjor, zemjoposjednik? - upita Toni.
- A ne, ja san glumac - odgovori Kekin mu,
isprsivi se i vataju vanu pozu.
Miljenko Smoje

- Glumac?! Zar i toga ima u naen mistu?
- Je, glumija san u ekipu Hari Pila. Bit ete,
bome, uli za nj?
- Onda emo lako nai zajedniki jezik, jer ja
sam umjetnik, pjesnik-poeta i prevodilac. Ve tri
godine radim na Servantesu.
o o o
Rano ujutro tie pivale, a sunce izvirilo iznad
brda, pa kroz borove iglice i masline ka da je malo
pomarilo. Pridravajui gae i mirei ka pili Ga-
lileo pourija u zahod koji se nalazija vanka kue,
u dvoru. Vazeja je i novinu da po svon staron obi-
aju more itat. Kad je otvorija vrata vidilo se daje
tot jama, svuka je jaketu i obisija je na brokvu iza
vrat. Sputaju gae, zatvorija je vrata. Tad je na
dvor izaa i Domeniko i pokua otvorit vrata.
- A a je, koji je sad vrag unutra?
- Ja san, bome, Galileo.
- O, moj Gad, uvik visi u kondutu, spava oli
dere. Ka da olvejs ima proliv. Jutros san se po
sebno rano diga da dojden na red pri tebe, a ti si
deura ilu no da mi uini dipet. a radi vije,
za majku boju, filozofira? Ajde, izlazi, Galileo!
Na bratovjevo pribacivanje Galileo vas skonu-
man izletija vanka, ostavija jaketu i prid zahodon
poeja vezivat gae.
- Evo, izvoli! Doa san rano samo da tebi ne
smetan - zakrene Galileo oiman.
- Daj prolij dva-tri mastila vode. Svako jutro mi
poinje s tvojin smradon - ree Domeniko vonjaju-
i zrak ka lovaki pas.
Zapalija je cigaru da bi razbija smrad. Galileo
urno prolije matil vode, pa Domeniko ulize i baci
Galileovu jaketu vanka, a obisi svoju, pa se zatvori.

- Ti boga, ja san tebi tauzend dolori posla, ne do-
lor nego tauzend, ingleki kondut da uini - vika
je brat iznutra.
- Objasni san ti, nije se moglo na metra - ree
Galileo, vrtei se oko vrat.
- Zato si mi pia da si sve uredija? Zato se
slui laiman?
- Nian ja kriv, metar me vuka za nos, obeava
mi: danas u, sutra u.
- Dobro, a di su onda dolori?
- Izilo se, brate moj, izilo. Skupoa je velika.
- More krepat, ali moga se olda ne vie oku-
sit - zastenje Domeniko, a zatin krikne: - A di je
karta za kondut? Neu ja duperat novinu. Di je
ugaman, sapun?
Galileo se rastrka pun straja i konfunjuna,
donija ugaman i sapun, pa sta isprid konduta sa
ugamanon priko ruke ka soldat na strau.
- uja san ja, Galileo, ove dane po mistu tvoje
tirade. Jesi li govorija: bravura je ivit bez lavura?
- zastenja Domeniko iz konduta.
- Jesan.
- Bez lavura kad jema ludu brau. uja san da
govori da te bolidu ruke od velikega truda a si
vitrija vetite. Jesi li to govorija?
- Jesan - re Galileo zabrinuto i snishodljivo.
- A jesi li govorija da oni koji radi jema prav jist
juvu i meso, a oni koji ne radi juvu, meso i alu?
- Jerbo radnik nima vrimena jist alu - furba-
sto se pokua izvu Galileo.
Domeniko izajde vanka iz konduta i opere ruke
iz lavamana a mu ga je brat dra ka minetrante
popu.
- Odsad pa unaprid od mene vie ne vidit njan-
ci dolora, neu ti dat njanci za likariju. I mlajemu
Miljenko Smoje

bratu u poslat befel u Australiju: Galileju obusta-
viti svaku centu! Jesi razumija? - ree Domeniko,
unosei mu se u lice.
- Nima prav, brate. Ako ste se vi trudili, ja san
za vas mislija.
- Ti za nas mislija? - zebezeknija se Domeniko.
- Ja, za svi vas. Ko je najmlajega brata posla u
Australiju? Koje njega nagovorija da jednoga sina
poaje u Novi Zeland, a drugega u Johanesburg?
Ko nego ja? Ja san razmija, konbinira i sve san
smislija. Da nima mene, izginili bi svi ka ovce, ali
moja atonska strategija sve e kapulat.
- Ma koja atonska strategija? a je tebi, jesi li
porebanbija? - povie Domeniko, sumjivo ga gle-
daju i popravjajui kaji na gaan.
- Porebanbija? To mije fala. A pitanje rata izmeju
Rusije i Amerike? Rusi moredu ruvinat Ameriku,
Amerika more atoniman ugat Rusiju i ilu Evropu,
pa e vas narod izginit, ali nae e pleme ostat. Jerbo
more izginit ila balota zemajska i zato san vas ra-
zmistija na etri kantuna svita da dva uvik moredu
priivit i nastavit nau lozu, an? A a sad govori?
- Zapala je ta tvoja strategija mene i brata lipu
jarpu dolori. Moga si ingleki kondut uinit, a ne
se bavit timan ludorijan - razjutija se Domeniko
ulazei u kuu, dok je Galileo proliva lavaman i
trka za njin.
o o o
I tako je pasala nedija dan. Domeniko se oda-
leija od brata Galileja, a jora Keka je proklinjala
svetoga Antu, u onoj njegovoj poniznoj pozi s malin
Isuson u naruju, zbog tega a jon je posla inber-
lanoga neaka Tona, zvanog Servantes. Morala je
duplo gobavat i init ervicij, dvi katule panjuleti
nabavjat ujutro: za svoga mua glumca i za senjor
Tona Servantesa, a bila se i upalila, ugala sva, ali
one stvari ni mogla init jerbo se neak uvik mota
po kui. Priko Ane i Bepine, koja se s likaren Lui-
en vratila iz Zagreba di su bili u vizite svome Mir-
ku, studentu medicine, jora Keka je isposlovala da
Roko primi Tona Servantesa na posal u otel.
U nediju pridveer Roko i Toni, zvani Servan-
tes, etali su rivon, mavali rukan i razgovarali. Uz
Roka je skakuta sini kojemu je bilo sedan godin.
Zadubjeni u razgovor nisu ni vidili likara Luia
koji se pribliava vodei na uzici pasa Paria.
- etate, an? Ako nisu vani razgovori, ako ne
smetan, mogu li ja s van?
- Poaeni smo vain cijenjenim drutvom,
izvolite se prikjuiti, senjor doktore - irokin ge-
ston Toni pozove Luia.
- Evo, nudin naen Servantesu misto inovnika.
Liti dok je turisti da bude portir, a ostale misece
inovnik - ree Roko.
- Cijenim vau ponudu, ali ni pored najboje voje
ne mogu je privatiti. Zamislite, svako jutro mora bi
se dizati u zoru.
- Tako van je u nas radno vrime, o est do dvi
- ree Luii.
- Ali ja nian ka drugi. U deset uri naveer ilo
misto re, samo ja radin, itan, prevodin, razmi-
jan. I ba kad moran malo prilei, tribalo bi se
dizati na posal. Zatin oprati se, obrijat, uredit...
- Dabome, senjor Antonjo, ali morate neto ra
dit od ega ete ivit.
- Pa prevodim Servantesa. Vi ste barem intele
ktualac, vi me shvaate. Nije Servantes Kaieva
pismarica.

- I vi mislite da e van se isplatit toliki trud - za
pita ga likar.
- Dabome da nee, jer se kod vas ne isplati ni
kakav posao. Senjor Roko nudi mi teak posao, a
vrlo malo novaca.
- Dajen ti, kume, plau po propisu ka i drugi
ma. Ako ti se ne isplati, nemoj radit. Jema prav,
ka bog - povisija Roko glas.
Tako etaju doli su do dijeg odmaralita "Peli-
ca". Na ogradnon zidu odmaralita sidila jedna mala
smina divojica od kakvi osan godin. Suvonjavi se-
njor Toni zasta i zadivjeno se u nju zagleda.
- Kakva krasna djevojka! - ree on.
- Di je? Koja divojka? - obazre se uncutski
Roko.
- Zar ne vidite, senjor Roko, tu boanstvenu lje
potu?
- Ma di, za majku boju? - uzvrtija se Roko.
- Eno je, sjedi na zidu.
- Ono dite?! - zaprepastija se Roko i izbeija oi
u senjor Tona koji je seja na entadu ne skidajuc
oi s divojice.
- Pa on je pedofil! Omar san na nj sumja - ree
Luii.
- a ste rekli, doture? Peder?
- Ne, nego pedofil. Voli dicu.
- Dicu! Kurbin sin, isprobivat u ga ka tovara.
- To ti je, moj Roko, beteg, bolest ka i svaka
druga. Smiri se, ja u s njin lipo razgovarat, a ti
samo sluaj - ree likar, sidaju na entadu kraj
senjor Tona.
- Jemate prav, zgodna cura.
- Velianstvena, doktore! Kaka raskona ljepo
ta! Upravo je sazrela.

- Ma di sazrila? - plane Roko, koji se ni moga
savladat, nego je gleda kako e mu vzz\yv\. zube.
- Nedirnuti cvijetak. Nikad se u ivotu nisam
zaljubio.
- A sad si se zajubija, an prijateju? - ne otrpi
Roko.
- Jesan, senjor Roko, i to na prvi pogled - zane
seno ree senjor Toni.
- Ti si, kume, skroz lud - zavie Roko, ali likar
mu da znak da mui.
- Svaki od nas voli - poeja senjor Toni - svog
najdraeg pjesnika, slikara, cvijet. Isto tako svaki
mukarac ima enu koja je ba za nj stvorena,
samo u veini sluajeva to se ne ostvari jer je ni
kad ne upozna, a evo san ja moda upravo otkrio
djevojku koju je Gospod za mene stvorio.
- Triba ga isprobivat oli utirat u ludnicu - ree
Roko likaru.
- Eto, senjor doktore, kako primitivci rezoniraju.
- A a se moe, senjor Toni, svit je surov i pri
mitivan.
- Po samoj logici morao bih otii i zaprositi tu
djevojku. Ona bi me zacijelo primila i pristala, ali
bi me ti primitivci najurili batinama.
- Oni bi vas razapeli ka Krista na kriu. Odbaci
te i samu pomisao, sinjor Antonjo.
- Znam, dragi doktore, ve sam proao svoju
kalvariju. Godinu dana sam robovao pod optu
bom da sam napastovao djevojicu.
- A zar nisi?
- Dabome da nisam, jer je to bila jedna sasvim
ordinarna enetina od preko deset godina, senjor,
od deset godina...
- Sluaj, kume, i kad bi sad tija na posal, ne bi
te primija. A ne samo to, nego da te nian vidija da
Miljenko Smoje

se vrti blizu otela ni blizu odmaralita, jerbo e,
Servantes, u more letit! - razbisnija se Roko priko
mire, uzeja dite i otia ne osvrui se i ne pozdra-
vivi ni likara.
Senjor Toni osta irokin maniron tuei se Luiu
na uasan i surov svit, na neznanje i primitivizam.
o o o
Bila je litnja veer, na pjacetu su izneseni stoli:
velika je feta, slavija se Isejeniki tjedan. Jilo se,
pilo, pivalo, plesalo. Muzika je svirala "Mamu Hu-
anitu". Za dugin stolon sedilo je desetak isejenika
i ugledni grajani Malog mista. Na vrju stola su Stiv
i Merdori, bogati brani par, nai Amerikanci.
Puni su zlata, Stiv je prepotentan, ilav ovik. Do
njega je sekretar partije, presjednik koji je sada ef
mjesnog ureda, ali svi ga i daje zovu presjednik,
do njega je Ana, likar, Bepina, pop, izmeju Ane
i Bepine je postarija suvonjava isejenica. Smino
obuena, jemala je kapelin i tetoviranu ruku. Do
popa je Domeniko, pa drugi gosti i na kraj gotovo
izoliran Toni Servantes. Za drugin stoliman sedi-
du miani, ribari, dikoji furet, a za jednin stolon
ila nogometna momad jo u majican na kojima
pie SD "Talas". Roko kontrolira konobare koji su
sluili poasni stol, vrtili se okolo i nosili pjatance.
- A aftenun na fuzbol jesu li nai bojs potukli?
- zagrmi stari Stiv, gledajui u dresove momadi
koja je upravo slono zapivala "Ribar plete mriu
svoju..."
- Jesu, mister Stiv. Na svon terenu oni su ne
pobjedivi.
- O ke, tako, veri gut. O rajt, bojs, estitam! A
ko je presjednik kluba?
- Na Roko, diretur o otela - ree sekretar okre
ui se igraiman i dajui znak Roku da prie.

- Izvolite, mister Stiv - ispali Roko ka soldat.
- Vi ste Roko prezident of fuzbol? O ke, evo sto
dolora, mister prezident, pa svakome igrau za
pobjedu podilite po deset dolori - ree stari, vade
debeli takujin i iz njega pineze.
- Fala lipa, ali skuajte, momad jema jedanajst
igrai - ree Roko, vazimju pineze.
- Vot? Jednome dajte vi iz vaeg portafoja! Ili
jin dajte po devet dolori. Mister Roko, zato se va
futbol klub zove "Talas", a ne "Val"?
- Jer se ugostitejsko poduzee zove "Val", pa da
ne bude nesporazuma - namigne Roko i pojde igra
iman dilit pineze, a Stiv drei portafoj obrati se
popu.
- Tudej aftenun bija san na grobu ocu i majki.
upnie, evo dajte grobaru 50 dolora.
- Dosta je i dvajst, mister Stiv. On je ovik si-
romaj i bit e van zafalan, a trijest neka ostane za
cvie, lumine i uje - odgovori upnik, skrivajui
rukon puna justa.
Sekretar namigne presjedniku, dajui mu znak
daje vrime da zaponu igru a su je namistili mi-
ster tivu. Presjednik je prvi triba poet tu icu, a
kasnije e se, prema dogovoru, umiat i Roko.
- Nima vije takega ovika ka a je bija va po
kojni otac - tuno uzdane presjednik.
- O jes, to je bija kremen.
- Pote nj aina od glave do pete. a ti je reka tako
je moralo bit - priklopi sekretar, gledaju ispod oka
odobrovojenog i podnapitog mister tiva.
- A koji je to bija radnik. Radija je do zanjega
asa - dometnija presjednik.
- Nije njemu tribalo radit. Svak zna da ste mua-
vali toliko da ni jema kud s pineziman, ali isto nije

tija zapustit vinograde - potvrdi sekretar, pozivajui
rukon Roka koji je igraiman podilija pineze.
Momad je za svojin stolon digla ae i vikala:
- "Tri put ura za mister tiva! Ura! Ura! Ura-a-a!"
- U vae zdravje, bojs! - otpozdravlja mister Stiv.
- A da znate, mister Stiv, koji je sprovod uinilo
misto vaen pokojnen ocu! - ree sekretar jidan na
Roka a ne dolazi i ponovo mu daju mot.
- A to je. Taki sprovod se ne panti. Padala je
kia ka iz kabla, a isto se ili narod naa za spro-
vodon - upa je Roko u pravo vrime.
- Opina mu je poslala krunu - pridoda presje-
dnik.
- I Socijalistiki savez - nadounta sekretar.
- I nae poduzee - snaa se Roko.
- O tenk ju, tenk ju, veri ma. To ja nikad neu
mistu zaboravit. teta to nije sauvana koja foto
grafija.
- Je, kako nije - ree Roko ka iz puke. - Jema-
mo, di neemo jemat. Omar u van je donit.
Dok su se na vrju stola vodili ozbijni razgovori,
Roko je zaista otia po fotografije. Dotur Luidi, Be-
pina i Ana zabavjali su se s tetoviranon isejenicon
koja je priala kako je s vaporon na kom se krila s
jo pet stotin du posli misec dan dola u Sidnej,
govorila je o bildingu veen o Kamenice, o brievi-
man, mostoviman, o trik-kariman, tranvajiman, o
kamenicama od deset stolitar, to jest banjeviman.
Kroz to vrime vratija se Roko s fotografijaman. Na fo-
tografijaman se vidile duge kolone mitani, fotografi-
je ile iz ruke u ruku, a mister Stiv poeja trat suze.
- eta a se ne vidi narod za kasilon, nego kasil
napose, a povorka napose - mrca je stari mister
Stiv.

- A to je, znate, slab fotograf. Daje to bija ovik
o zanata onda biste tek vidili! - uvirava ga Roko.
- Nikad ovo neu zaboravit naemu Malomu mi
stu. Kaite mi a je sad u misto najpotribnije?
- Fali nan, mister Stiv, jedan dobar kinoproje-
ktor. Bili smo sproveli akciju u ile i skupjalo se
polako kroz nikoliko godin, i juto kad se skupilo
za konpletan kino pala jin je valuta - objasnija je
presjednik.
- Devalvirala - rezignira struno sekretar.
- S onin a je ostalo kupili smo katrige, a proje
ktora nima. A jemamo i prospekte o kinoprojekto-
ra. Evo, vidite, mister Stiv! - pokae Roko prope-
kat a gaje u meuvrimenu donija iz kancelarije.
- End hau ma koust? Koliko to kota?
- Oko dvi ijade i dvista dolori.
- To nije ni skupo. A je li to najboji?
- Je, najboji a se moe na - potvrdi Roko.
- Evo ek na tu sumu, neka misto pamti tiva
- maija se mister Stiv epa i poeja ispisivat ek.
Kroz to vrime njegova ena Merdori gledala je
fotografiju, pa je dodala Bepini. Bepina pogledala
sliku, pa manila glavon.
- A a je ovo?
- To je sprovod oca moga mua - objasnila Mer
dori.
- Ma nije judi, privarili ste se - bisno se digla
Bepina na noge da objasni zabunu - ovo je prvo
majska povorka. Oli ne vidite, sekretaru, ovo je
ono kad je padala kia, kad je moj Luii bija s lov-
ciman? - bubala je Bepina, pokazuju se onakvon
kakvu je bog stvorija.
Svi se poeli vatat za glavu ka daje pala bomba,
a mister Stiv presta ispisivat ek.

Sveani stol se gotovo ispraznija. Sekretar i
presjednik podlaktili se na stol i zamislili, a Roko
tupo buljija u fotografije. Po sredini stola smija se
Domeniko, a na podan stola usamjeni Toni Ser-
vantes sta ka svinga.
Likar jut ka zmija otrovnica diza se od stola, a
Bepina plakala, tresui ramenima.
- Ma koji je to vrag u tebi, da sve, ma ba sve
a takne, mora pokvarit? Ma u koja ti to govna
mene bacije? Ti si postala opasna, perikulana za
okolinu. Tebe triba vezat doma kadenon oli te otro-
vat. Ne smi te se puat iz kue - bisnija je likar.
- Ma a san ja bidna znala? Kaijedu mi sliku
od sprovoda, a ono prvomajska parada. Ja san bi
dna mislila da su falili, tila san ispravit - pravdala
se Bepina, plau.
- a si se tribala miat? Dobro, a kako to da
niko drugi nije pija nego ba ti?
- A bit edu drugi znali, ja nian. Zanila san se
u razgovor s onon nesriknjon vlajinon.
- Zna li, eno boja, da si dvi ijade dvista do
lori mistu bacila u more. To je ka da si kino poli-
la petrojen i zapalila. Tebi samo dragi bog moe
oprostit. Jedini on moe razumit tvoju beskrajnu
glupost. Je te lipo nadarija. I onda - paf - mora te
namirit ba na me. I da zna, Bepina, od oltara
nima nita. Kupi lipo bagaje i seli iz moje komore!
- vika je likar odlaze.
- Bidna ja, ni kriva ni duna, a uvik sve po meni
pade. Vidin ja koja je ura, najboje je meni nestat
da nikon vie nian na smetnju -jecala je Bepina,
gue se u plau. - Skonat u!... Utopit u se,
neka me sinje more ji... samo neka je kraj mojin
mukan... - vikala je Bepina tre put mula.
Dola je na cencu muleta, ali je zaustavija lika-
rev glas.
- Stoj, stoj! Leroj ti je na ruku, skini zlatni leroj!
Dok je ona skidala leroj sa ruke, doa je likar i
uvatija je.
-Ajde, nemoj mi sad ovod init prestavu, nego
e se lipo doma otrovat ka prava dama, a ne se u
more bacivat ka slukinja - smiriva je likar, dok je
grcala u suzan.
Na ispranjenu pjacetu ostala je muzika koja je
davno fermala svirat. Muzikanti su spremali in-
strumente i pili vino. Za sveanin stolon bila je ista
slika: u vrju Roko, sekretar i presjednik, Dominik
po sridini, a na dnu Toni Servantes.
- A a ste se vi tri diperali? Ako je radi Stiv,
nisu svi dolori nestali. Jo ji jema i vije ven u njega
- nasmije se Domeniko.
Roko ga pogleda ka da ga je ko udrija mokron
krpon, podie obrve skupivi bore na elu, pa se
prvi snaa:
- Reka san van, judi, omar da je Stiv napuvani
jebivitar, tri-lai, a Domeniko je na ovik, nae
gore list.
- Ne triba se ti, Roko, s menon rugat, niti mi la-
skat. Ja u van dat pineze samo za uinit dipet ono-
men mome neradu, lupeu bratu, neka se on grize.
Stavjan samo jedan uvjet: ilo misto neka gre u kino,
samo Galileo ne, njega nikad nemojte pustit.
- Ne boj se, Domeniko, nee njanci laznit. Za
branit emo mu prolazit blizu kina - poeja Roko
novu pismu, a sekretar i presjednik pripomistili se
i seli kraj Domenika.
- a je, muzika, sviraj - povika Roko, a muzi
kanti poeli raspakivat instrumente. - Kai, Do
meniko, koja ti je najdraa pisma?
Miljenko Smoje

- A meni je najdraa ona naa: "Kad su se dva
Braanina..."
- Konobar, daj ampanju iz friidera - zovne
Roko i privati "Dva Braanina" i pone pivat, a
muzika svirat.
- Evo, ovod su oldi - ree Domeniko vadei
portafoj - dvi ijade dvista dolori, je li tako?
- I da znate: vama, Domeniko, u ast kino e se
nazvat Kinematograf Domeniko. Povrj vrat stavit
emo slova, svako od po metra, Domenikol - zama-
e presjednik ka da se ita i sjaje oiman.
- I sva sria da oni puvander ni da pineze, nego
na Domeniko, jerbo kako bi bilo grubo ut Kine
matograf Stiv. Domeniko je lipje, puna su ti justa
- ree Roko.
- Ve su mene nadarili s tin imenon. Nita vi
nemojte stavjat. Nikidan san onemu mome susidu
Juri, siromaju, kupija mazgu i trevin ga juer di
tira mazgu i vie: ajde, Domenika, potegni! Govo-
rin ja njemu: jesi li poludija, je li mi to fala? A on
govori: je u ast tebi, dobrotvore moj. I sad mazga
nosi moje ime, majku ti boju.
- Ne bojte se, Domeniko, odma emo jon pro-
minit ime u Stiv ili Merdori, a tebi, Domeniko,
na kino, dok je svita i vika nek se vidi i panti kino
Domeniko] - oduevjava se Roko, dok je kamarjer
otvara ampanju koja je pukla ka livolver.
- Nazdravje, Domeniko! - podiga au sekretar.
- Tebi u ast, dobrotvore na! - kucnija se Roko
s Domenikon.
Senjor Toni Servantes oprezno pristupi.
- Natoite, gospodo, i meni jednu aicu. U
ast naega Maloga mista ja prevodim Servantesa
i pola zarade od prijevoda dajem u fond za malu
djecu - ree on. Roko mu natoi, govore:
- Pij, Servantes, i samo daleko stoj. I sebi prste,
zna! - pritija je prston, spremaju dolore i miga-
ju sekretaru.

PORKA POSLA
Lipo prolitnje predveerje dozvalo je na rivu ili
svit, svi koji su se mogli micat. Mladost se tiska
prid kinematografon "Domeniko", mornari se vrti-
du na trabakulima, briju i peru u kajine, a s fuge-
re po krmi dimi i vonja brujet. Frika arja i bava
s mora otvara etaima apetit i razgovor etai
najvije se vrti oko tega ko e a veeras prigrist.
Ribari zavrnuti ga skau iz gajet priko mri i ona-
ko porki ulizadu u kafanu popit s nog mul vina
oli kupit panjulete.
Letidu karte, motajedu se trice i asi, akuajedu
se duje i napolitane, zunzidu betimje, muzike
i fantazije. Kibici se rugaju pogrikan, starci sa
apon upiredu u kartu koju je tribalo zaigrat.
Konobar raznosi bocune i kafe, i usput doda dvi
akalice paru fureti koji se zbija u kantun. Uju-
dno najpri doda jednu akalicu eni, a tek onda
drugu mukome.
Do anka se dogegaju dva picigamorta koji bi
uvik ivnili kad bi miston poletila vist da se ko
razbolija. Ako bolesnik slabo stoji poinje za nji
feta. Dobri su to judi, uvik spremni da pomognu,
da obuu mra i da ga uvaju ilu no.
- Daj nan, mala, litru! - ree ankerici prvi pi-
cigamorte.
- Ne dan vije na dug. Ve ste duni deset litar.
- Dat emo ti sutra, za majku boju, najdaje
prikosutra.
- Ne mogu dat, zabranjeno je - ankerica nije
poputala.
- Ko te zabranija? - najidija se drugi picigamorte.
- Diretur.
- eno boja, daj litru, sutra emo sve platit!
- A oklen oldi? - zapitala mala.
- Oli ne zna da umire jora Palmina? - ree
drugi picigamorte.
- Nee doekat jutro - potvrdi prvi.
- Ne virujen, ne dan dok ne umre, da me ne pri-
varite ka ono kad je umira paron Antonjo.
- Ostavi paron Antonja, ono je zvir a ne ovik,
a ovo je juska kranska dua. Umrit e, ne more
falit - batija je drugi picigamorte.
uvi u kafani galamu, uliza je Roko, dok su ga
sekretar i presjednik koji su s njin etali, ekali
vanka.
- a je vas dva, a galamite? - strogo e Roko.
- Daj, reci jon ti, Roko, neka nan natoi litru
- ree prvi.
- Duni su ve deset litar - planula je ankerica.
- Ti jon reci, Roko, je li umire jora Palmina. a
emo je uvat, uvatit emo najmanje pet ijad - bi-
znismenski se jitne drugi picigamorte.
- Je, u redu je, umire. Mo jin slobodno dat
- odobri Roko i izajde vanka di su ga ekali sekre
tar i presjednik.

Mala natoi litru u bocun i picigamorti sedu na
prvi prazni stol.
- a je ovo dolo na svit? Niko vie ne umire
- zacvili prvi picigamorte punei mul.
- Nas dva moe spasit samo jedna potena gripa
- begena je drugi.
- Jo da dojde jedna prava panjola, a bidu pa
dali pinezi.
- Ove gripe danas su mekinaste, nimadu force.
Ono je bila gripa, a ovo danas njanci nije bolest,
ovo je ruglo. Ko e danas dat oni stari pridratni
grip - razmija je glasno drugi picigamorte dilei
vino a je ostalo na dno bocuna. - Ajde, ivija!
- ivija! A a e, sad uvozidu nike gripe iz Azi
je, a tanke su jin, ne vrididu po olda. Ne mogu
prikinit njanci metijavu staricu - rastuija se prvi,
naj koli kad je vidija daje vino izvitrilo.
Kartai koji su zavrili brikulu poeli su se
dizat, turaju katrige i prilikon plaanja nastala
je guva, jerbo je vino kreilo za dvadeset posto.
Roko, koji je jopet uletija nazad, tumaija je da
to radi novega kina, zaraj banketi, janjac, pruti,
bibiti, vina i bire a se mukte davalo. Kartai su
se bunili i vikali da te deraine i lokaine platidu
oni koji su ji uivali. Roko ji je smiriva daje bila to
narodna feta i kad se troak namiri jopet se gre
na stare ine. Niki ribar je lukavo namignija svojin
prijatejiman kartaiman i pristupija Roku.
- Jema, Roko, prav, mi smo nerazuman, lud
narod. I oprosti na prijanjin besidan. Dozvoli da
ti darujen jedan mali dar - lukavo e ribar, vade
iz epa jakete katulu sa tri sapuna. - Ovo san po
podne primija u paket iz Amerike.
- Fala ti lipa, ali a e mi sapun?
- Nisu sva tri za te. Jednoga e darovat pre-
sjedniku, drugoga sekretaru. To je znak naega
dubokoga potovanja i stimavanja. I ne zaboravi
napomenit da ji dridu u kancelariju - ozbijno je
govorija ribar.
uvi da ji spominju, sekretar i presjednik su
uli da uju a to ribar govori.
- Ma ne triba nan sapun, ovie - udi se Roko
toj dareljivosti.
-Triba van, triba. I kako triba! Kad potroite,
donit u van i druge sapune da morete oprat ruke
od govan a ji svaki dan izmiate - svri ribar svoju
tiradu, a sa svi stran se zauja smij i odobravanje.
- Bravo!
- Lipo si ji opra. - Tako jin i triba.
Presjednik vas pozelenija od jida.
- O, pasja eljadi, govnari reakcionarni! Znamo
mi oklen taj vitar pue. Neete vi narodnu vlast
ujidat i ruit. Gvozdena ruka ovod triba. Gvozde
na, da vas lupi po tin lajavin zubiman - vika je
presjednik i zajedno sa sekretarom izletija vanka,
a za njima i Roko.
U kafani je zavladala mukla tiina.
- Platit, konobar! - zagrmi jedan bas u kantunu
i teka aketina ulupi stol.
o o o
Vapor je plovija na svojoj svakidanjoj ruti. S
krme je niko dite bacivalo kruv za kojin su, pro-
drljivo klikui, sliali galebi. Puva je vitar, pa je
veina putnikov bila u zaklonici, potpalubju iliti
salonetu. U salonetu za stolon sidila je sama Be-
pina, a dotur je sta do nje uz ank i pija kafu. Pu-
tnici su itali novine, akulali ili spavali nalakeni
na stolovima.

- Gren se malo vanka razvitrit - reka je Luii i
zapalija panjulet.
- Baci na se mantel, Luii. Propuvat ete - opo-
menila ga Bepina.
- Ne triba, nima vitra.
- Barenko salpu stavi da ne uvati kolap od arje
- ustrajala ona, diui se i vezuju mu salpu oko
vrata.
- Da nima tebe, Bepina, ja bi svaki dan barenko
tri bolesti uvatija.
Dok je izlazija, Bepina ga je pratila brinim
pogledon. Kroz staklo brodskog prozora gledala
je kako zamijeno seta palubon. Vidila je kako se
Luiu pribliija niki putnik, ovik pedesetih godin.
Zasta je prid likaron, osmatra ga dobro sa svake
strane, pa u botu poletija na njega, grlija ga, jubija
mu ruku, vika, mava ka da je, prosti boe, polu-
dija. Bepinino se lice deformalo pri pomisli da e
jon empjasti furet izbalit Luia. Brzo je obukla
kapot i istrala na palubu.
- Koji ti je to, Luii? a ti ovik oe?
- Ja bogami, ne znam. Nikad ga u ivotu nian
vidija. Putik je i daje uporno navaljiva, a onda se
odjednom snudija ka da glumi razoaranje zaraj
tega a ga likar ni pripozna. Govorija je zanaaju
po trogirsku.
- Ma doture, paiteju moj, kako me e ne ica-
te? Kako te mogli zaboravit vaega Trogiranina?
Ovo je trinajt godin da va nian vidija, a cin an
va ugleda i to odizad, promislite, omar an va pri-
pona. Parilo mi e da an pokojnega oca vidija.
- Ma a ti ja sliin na oca? - jidno e likar.
- Ne bi e ni njemu visje raveelija nego van,
doture moj, pau moj. Vi te meni visje nego otac.
On me da ivot, a vi te mi ga spasili. Da nima
va davno bi ja zagnjojija bez greba i kriza. I puste
godine svaki dan va pominjen, tu vau miraku-
lanu ruku blagolivjen i ve e pitan: ma di je, kud
je oni dragi covik? Jo da mi ga je vidit, da mu e
mogu zafalit i barenko malo oduzit.
- A zato bi ovik laga, an Luii? More bit da te
poznaje - uplate se Bepina.
- Da ga ponajen? Znan ga boje nego sebe - pri-
vatija Trogiranin pruenu slamicu.
- A ja te se ne pominjen - ree zamijeno Luii
koji je uzalud pokuava da ovu udnu facu izvue
iz kojeg kafetina svoje memorije.
- A ko na, doture, koliko te ji vi operirali a
vrime rata? Ko na koliko te ijad judi spasili? I
nije udo da te audobili vaega Trogiranina. A
ja znan da te tri dana oko mene boravili i ve te
inili da me spasite. Kad bi mi bilo malo boje, smi
jali te e i alili namon. Ka ad va cujen: Jesi
li ti oni Raspe heroj ca poznaje covika kojemu je
jedan covik pria da je on upozna jednega koji je
vidija Turina?
- I govori ja san te operira. A a san ti to oki-
nija, ruku?!
- Ma nije, vidite, bome, jeman obe dvi. Nogu,
nogu te mi spasili.
- Siti se, Luii, ajde! Ja znan da si ti piva po tro
girsku: U boj, u boj! Mac i toka, braco! - navalila
Bepina ka da jon je neugodno a likar ne pripo-
znaje prijateja.
- More bit, ne govorin da nije, nego da se ne
pominjen. Ko e ga se spominjat? Bilo ji je vla-
ji, Imoani, Katelani, Sinjani, i ko sad more sve
pantit?

- Bas mene, mene, da te zaboravili, doture, bas
mene? - jada se Trogiranin.
Doa je mornar koji je kupija brodske karte,
pa ji je prikinija. Likar je vrtija po epima, izvra
fudru od ga i jakete, zatin se sitija daje karte sta-
vija u ep o mantela koji je u salonetu, pa je otia
u salonet. Mornar pojde za njin, a Bepina je ostala
akulat s Trogiraninon.
- Vi te, gospojo, pametna ena. Ja bi e mome
paiteju tija poteno oduzit. Nian ja sirotinja.
ili Trogir na ko je sjor Ivan i kakvi je to covik.
- A spominjete li se daje moj Luii jema pasa u
partizane?
- Pari mi e da je. Jednega velikoga vujaka.
- Ma nije ono vujak, nego oni bili, duge unke.
- Je, je, kako da nije. I kako se ono misno va?
- Belina - ree Bepina i okrene se Luiu koji se
vraa. - Zna, spominje se jor Ivan i Beline.
- Di e neu icat onoga pasa, one lipe sene
glave, oni pametni oiju - privatija spretno Trogi
ranin i likar se pri spomenu Beline, na koju je bija
osjetljiv, odma razdraga.
- A zna i Belinu, je li? Ka u magli mi se ini da
tebe nikako pripoznajen. Je, pari mi se da je bija
jedan Trogiranin.
- Fala bogu, doture, da te e itili. To an bija
ja, polako i ve ce van doc u pamet. Zaboravi covik
di je otavija kartu o broda, a di nee ca je bilo pri
pusti godin. Mnogo tega e vama vrti po glavi. A
ono u ratu je bija delikani poal, velika odgovor
nost, nije to strc-brc. Glavno da znan di te i evo
mene ove dane. Uinit cu ja svoju - govorija je Tro
giranin, a vapor se polako pribliava otoku i portu
Malog mista.
U prizemju otela, na recepciji za stolon sedila je
Roa, ona a je bila vlasnica "Zvide mora", u kojoj
su pokojni naelnik i dotur Luii znali proboravit
noi i noi. Sad je Roa, ka otelski portir, riavala
krialjku. Juto je uliza Roko, dolaze na posal.
Omirija je pogledon i nasmija se.
- Promisli ti, Roa, kojega san ja cukuna jema
na recepciji. Dojde mu jedna mala, zna kakva,
sva ka rusulica, isprid i nazad, sva napeta ka pu-
kica. I trai mala sama sobu s jednom postejon,
a on puf, da tu sobu nikome starome profeuru.
Omar san vidi koja je ura i potira san ga nazad u
magazin. Ni za na posal.
- Jema si prav - nasmijala se Roa.
- A ti, Roa, ne taku falingu napravit?
- Oli si lud, Roko?! Di ja mogu falit?! - namigni-
la mu ona. - Nego, direktore, mora bit oprezan.
Ana ti je lukava, opasna.
- Ma bii, konumala me iloga. Luda je od
jubomore. Bila je poela po otelu pancirat gori-
doli. Uvik je bila na strau, a kad ne more, onda
poaje starijega sina. Jednoj je Njemici deboto oi
iskopala, a ja samo a san ia vidit u sobu zato
nima vode.
- Di se srni ena vrtit po otelu - begenala je
Roa.
- Divja vlajina je bila, divja je i ostala. I kako ja
sad mogu s njon priredit koju koktel partiju za koje
ga uglednoga gosta? Pozivaju vas Roko i Ana! Ana
i koktel, di to more bit? Ana i bombe, Ana i parti
zani, to ajde more stat, ali Ana i koktel, to nikako.
- Razumin te. Pri je bilo jedno vrime, a ovo je
drugo.
Miljenko Smoje

- A zna, i sekretar je momak.
- Jo je boje kad ste u dva. Nita vi ne brigaj-
te. Roa e za oba mislit - uviravala gaje iskusna
Roa.
Njijov razgovor je prikinija jor Ivan Trogiranin,
koji je uliza zbunjeno se ogledaju po pridvorju. U
jednoj je ruci nosija dva pruta, a u drugoj par de-
belih tukac. Pruti su bili zamotani u zamaenu
kartu o cimenta.
- Zdravi bili! Kako te? More li e naprid? -ne
odluno zasta Trogiranin, koji je pourija likaru u
vizitu.
- Zdravo, kume. Ola tukac! Poto su, an? - zi-
nija je Roko.
- Nije ovo a prodaju. Na dar ji noin - ree Tro
giranin, odlau tukce i prute uz pult recepcije.
Roko je vazeja jedan prut i povonja ga. Kad je
Trogiranin zapita sobu za prinoit i reka da darove
nosi svome ratnom drugu, likaru spasiteju, onda
ga se Roko. sitija.
- Oli me znate? - ivnija je Trogiranin.
- Pria mi je likar kako te trevija na brodu. Ti
si oni Trogiranin, je li? Ja san Roko, diretur ovega
otela.
- Onda i i ti, kumpare, bija borac?
- Pa koji borac! - skromno e Roko.
- A ja? Straan an bija, straan, kumpare.
Tuka an e cin je rat poceja. Od prve ure! - pofa-
lija se Trogiranin i uzeja prut ka da dri puku.
- Mitroljeon an kraj Trogira juria na etnike.
- Ma di, brate, kraj Trogira etresjtprve, i to sa
etniciman?! A ko e dat etnikov kraj Trogira?
- More bit da jemas prav, neu e poc tobon
kontrestat, ali ja znan da an puca i puno ji pobi-
ja, a vrag na koji u to bili. Meni je bilo ve isto:
utasa, etnik, Puji, Njemac, pucaj, ubij svakoga
ko ti je dusmanin.
- I meni se ini da san te nidir trevija - zamislija
se Roko.
- Ako i e tuka mora i me trevit. Di se najze-
sce pucalo tot an bija!
- Kad je moj ratni drug, onda, Roa, soba za
Trogiranina mukte - naredija Roko Roi.
- A kad i ti covik, i ja an. Evo ti ka mome ra
tnom drugu ovi prut. Da an na da cu te trevit,
donija bi i visje. Drugi put kad dojden jopet, neu
doc prazni ruk.
Roko vazme prut i da ga Roi da ga spremi iza
pulta, a Trogiranin s tukcen i priostalin pruton,
pojde iskat svoga "paiteja"? Kad je izaa, Roko
se nagne Roi:
- Nikad ga u ivotu nian vidija, a prut mi daje.
Jema bit daje inempjan.
- Nije on inempjan, lukav je. uvaj se, Roko,
jema on niki plan - sumjivo je Roa vrtila glavon.
U dvoru likareve kue Keka je prala za mati-
lon uz gustirnu, a Bepina se ispruila u slamnatu
fotelju, pijuckala kafu i itala "Slobodnu Dalmaci-
ju". Jidila se da u novinan nikad nita nima, nego
samo rati, bombardiranja, konferencije, sastanci,
balun, a za ene nita. Nita o kojemu lipon zloi-
nu, o smrti zaraj jubavi oli o kojoj degraciji. Prene
je kucanje navratima. Keka je tresu ruke otvorila
vrata i u njima se prizenta Trogiranin nosei prut
i tukce. in ga je vidila tako obuenog, Bepina je
ustala.
- O, to ste vi, jor Ivane. Daj, skoi, Keka, pomo-
zi oviku. a mi vas je drago vidit.
Miljenko Smoje

Keka je vazela prut i tukce brontulaju:
- E, znan, ludi ste. A ko ne bi ovaku vizitu rado
vidija.
- Znate da an e apuva - oduija Trogiranin.
- Izmori an e ka pa. Ali neka, daje i teze nije mi
zaj. Ja bi ilu kalvariju prosa a moga dotura.
Bepina ga ponudi da poine i kad je seja izvadi-
ja je veliki crveni sudar i brisa pot. Keka je unila
prut u podrum, vratila se i odriila tukce. Bepina
ponudi gosta kafon, ali on odbije, jer samo je nje-
mu misal da vidi svoga "paiteja". Da bi mu se
oduila na daru, Bepina je pripovidala kako ga se
likar sitija, samo da se ne spominje di je ono bija
jor Ivan ranjen. Sela je jopet u slamnatu fotelju.
- U nogu an bi ranjen, evo ovod u kost. Vidi e
jos malo buza di je zrno ulilo. On je mene omar
ajn-cvaj uredija. akrpija me i nikad visje nita ni
an cutija. A u Splitu an uini operacjun. Vidite,
ovod na oko mrena mije dola.
- Je, vidin. Nito van je na oko - rekla je Bepina
i picast nos primakla mu desnon oku.
- I dosa ja u ospidal, a govori mi likar: sjor Iva
ne, ne moremo sad uinit operacjun jerbo jemate
puno secera u kervi. I dajedu mi jit be soli, vina
ne min pit i projde tako edan-oan dan i jopet
meni likar: Ne mogu uinit operacjun, sjor Ivane,
jer ad je malo secera u kervi. Ati Iukrta, govo-
rin ja, di je sad ti secer? Nian ja vino u ospidal od
secera cinija! I ko na koliko bidu me vukli a no
da jin nian zapritija da cu ji vi tuzit na Vrkovni
tab... - prikinija gaje likar koji je uliza sa svojon
boron s instrumentima.
Trogiranin se okrenija prema njemu i vas se
ozarija.

- Ma jor Ivane, pasali su ratni dani, nima vije
Vrhovnog taba.
- Ja van e cudin, doture. Za na stare borce jo
uvik je Vrkovni tab glavna instanca.
- Da vidi, Luii, a ti je jor Ivan donija. Ba se
opotenija - uskoila Bepina.
- A da ste blize, doture, svaki bi van dan bija na
vrata. Ali ni ovako van nee bit krivo, svaki miec
evo mene. Znan ja svoju dunost.
- Ma neu, jor Ivane. Ne triba mi. A Bepina,
jesi li ponudila ovika?
- Jesan, Luii, ma nee nita da vazme.
- A jesi li spremila posteju jor Ivanu? Di e
spavat noas?
- Nita e vi ne brigajte, nian dosa va distur-
bavat. Vae an sobu u otel i samo an koknija
va pozdravit.
- A je li, jor Ivane, a a san van ja to operira?
- A nogu, bome. Ovod me zrno ulilo.
- Je, bravo, je. A di je to bilo? - pita je likar i bilo
mu nelagodno a se nikako ni moga tega sitit.
- Na Viu, doture, na Viu, di ce drugo bit.
Na otelskoj recepciji, oslonjeni glavu uz glavu,
Roko i Roa vodili su povjerljiv razgovor. Roko se
pogleda u zrcalo, popravija kularinu i malo se za-
kaja. Uputija se uza skale, a Roa ga pratila po-
gledon sa dna skal.
- Rekla si da je ona manja pravi oganj? Gren
vidit koja je to roba. Rekla si soba stopetnajst? A
jesi li jin sigurno iskjuila vodu?
- Jesan, ve su protestirale - ree Roa i Roko
nestane na skalan.
Prosa je dugi hodnik i zakuca na vratiman sobe
na kraju hodnika. S druge strane vrat ulo se:
"Tko je?"
Miljenko Smoje

- Da li vi nemate vode?
Otvorila su se vrata i prid njin je stala cura u
piami. Priko nje je Roko pogleda u sobu i vidija je
drugu kako ita u posteji.
- Oprostite ta upadan, ali ja san direktor otela
i doa san vidit a je to s vodon.
- ekamo vodu otkad smo stigle -javila se cura
iz posteje.
- Oprostite, ali ja nian kriv. Kakvi mi je ovo
personal! Sve direktor mora sam uinit - trudija
se Roko da govori a je mogue pravilnije kako bi
ga razumile.
Dok je ia put lavandina, sve je mirija malu u
posteji. Otvara je slavinu i odvidava rubinet, gle-
daju malu u zrcalo.
- Ne ide, direktore - nasmija se mala iz posteje.
Roko ostavi razvaljenu pinu i okrene se.
- A znate ta, injorine? Jemamo samo jedan lipi
apartman, konforan, i kako bi bilo da preselite?
- Ali to e biti preskupo, direktore - rekla je
cura u piami.
- Ma ko vas ta pita? Sve e direktor uredit. Ni
ta se vi ne bojte - pourija je Roko, zadovojan a
je uvatija tiice na baketinu.
Izaa je u hodnik i zavika Roi da donese kju
od apartmana.
o o o
Otelski apartman se sastoja o dvi sobe i ku-
patila. U jednu sobu je uliza sekretar s grubjon
Slovenkinjon Majdon. Bila je sindikalno obuena,
jemala je crne postole i bile kratke bive. Iz druge
sobe, u koju se zatvorija Roko s drugon Slovenki-
njon, dopirali su razni umovi: najprin govor, pa
smij i kikot, i najposlin ukanje i kripa posteje.
Sekretar je vodija zbunjen i nespretan razgovor,
jerbo je zamija a se dogaa u drugoj sobi i striga
je uiman ka zec. U po rii zna bi zastat, jerbo bi
ga zaustavilo uzdisanje i kripanje, a onda bi na-
stavija govorit brzo da pokrije muziku koete.
- Oklen ste vi, drugarice? Sigurno iz Jubjane?
- Ah ne! Iz Murske Sobote.
- To je blizu Jubjane?
- To je na drugom kraju, na Muri.
- An, zato je Murska a je na Muri. A zato je
subota, a ni nedija? A kako bi, na primjer, bilo
udno Murski ponedijak? - govorija je sekretar i
mala se nasmijala.
U drugoj je sobi izgledalo ka da Roko lomi posteju.
- Jo, a je lipa Slovenija, pari ka sanatorij - na-
stavija sekretar deboto vikat, kako bi pokrija ci-
panje u drugoj sobi. - Ali isplati se iskrcat jerbo,
su mi puno drage Slovenkinje. U vas su drugarice
slobodnije, emancipirane.
- Ili vae nisu?
- Poele su, poele... Nego ovako san daleko od
vas - zapriija je i on, diga se, zapalija panjulet i
tija est do nje. - A di vi radite, drugarice?
- U Gradskom sindikalnom vijeu.
- Ajme, u sindikatu, tija san re - pripa se se
kretar i odmaka se daje.
Zanamisto da sede do nje, jopet je seja za stol.
- Zar sindikat ne ide uz komitet? - izazvala gaje
Slovenka, ali on se zagleda u njenu kratku bivu
koja je na njutu jemala crnu macu od patine i ta
maca poela mu je rest prid oiman.
o o o
Roko, koji je uinija svoju, uvlaija se ispod
lancuna, bija je smiren i pomalo tuf. Slovenka je
leala gola na boku, tila je nastavit igru i jubila je
Miljenko Smoje

Roka. Kad je malo jae navalila, Roko se izvuka i
uzeja panjulet s kantunala. Roko se udija zaraj
tega a je sekretar stalno nito glasno diskutira u
drugoj sobi.
- Sad ti je, mala, najboje zapalit.
- Ja ne puim.
- A otkad, an?! A meni sad triba isto ka poslin
obida.
- Ili si umoran? - rekla je ona i uvatilo ga mazno
za brk, zatin mu grickala uvo.
- Nian umoran, ali nian popodne spava, a kad
ja ne spavan poslin obida, nian ti za nita.
-A ja sam sluala mnoge prie o vama Dalma-
tincima.
- Je, apsolutno tano, samo to su ti strani Ka
telani, Korulani, a ja zapravo i nian pravi Dalma
tinac. Meni je baba bila Zagrepanka, zato i jesan
ovako finiji i u govoru malo zanaan po zagrebaku
- ree Roko gasei ik. -1 zato me sada, mala moja,
pusti. Vidit emo se jopet sutra, je li tako?
o o o
Miseina je uprla u Malo misto, Roko i sekretar
etali su rivon. Sekretar je pria da gaje ubilo kad
je uj a da njegova radi u sindikat, a uz to kad je
vidija mau na bivi, sve mu je palo. Pripuntava je
da za sve to ni crna zemja ne srni znat, a Roko ga
je uvirava da je Roa stara pridratna rufijana i da
nima brige. Uto su opazili Anu kako tre prema
njima i izdaleka vie:
- Nesrio! Neradu! Kurbaru!
- a ti je, Ano? Smiri se!
- Di si dosad, nesrio? Dica su te eljna vidit.
- Ne vii, Ano, probudit e ilo misto. Bija san
na sastanak sa sekretaron. Izali smo malo na
arju da nan se glava razbistri.

- asna ri, drugarice Ana, nametnuja se je
dan teak problem i sa mnom je bija ilo vrime
- potvrdija je sekretar.
- Doma ajde, nesrio, dosta je meni tizi proble
ma. Od die si diga ruke - poela je Ana plakat i
Roko je pourija za nj on.
- Evo me, Ano, gren. Vidi da san ka anel.
a ti je? Ti boga vlakoga, a san ja s tobon boji,
ti sve gora.
Doavi doma Ana je ilo vrime brontulala, a
Roko je jija, gladan ka vuk. Ana se malo primi-
rila, vazela je "Njemaki u sto lekcija" i poela ga
ispitivat. Uvukla se u posteju, a za njon je doa i
Roko.
- A sad mi, nesrio linja, privedi ovo: gospodine,
vaa soba vas eka.
- Her, unzere cimer ist rezerviren - ree Roko
zivaju.
- Nesrio. Sve e tudekinje s tobon nauit rva-
ski, a ti beside nee tudeki. Reci kako se tudeki
kae: kako ste putovali, gospoo?
- Ree se: sluaj, gospojo, ako ne umukne,
dat u ti dvi po gubici. Pusti me spavat, oi mi se
zatvaradu, drimje mi se. Eto, tako se ree. A sad
laku no! - zareza Roko i privrne se na drugu ban
du i odma zaspe ka top.
o o o
Za stolon u likarevon dvoru sedili su likar, Be-
pina, Roko, Ana i jor Ivan Trogiranin, koji je jo-
pet doa u vizitu s pruton i tukciman. Veera je
svrila i na stolu se vidilo jo polak velike tuke s
kumpliriman uokolo. Muki su sedili za donji dil
stola, a Bepina i Ana su se povukle u gornji dil,
prijubile glavu uz glavu i gatale iz kafe.
Miljenko Smoje

- Ivane moj, molin te da mi vije ne nosi te tuke
i prute. Ne mogu ji vije vidit, tuf san. Vas san se
pritvorija u jednega velikoga tukca. Meni je drago
da kadikad dojde, ali a je preve, preve - ree
likar, zavaljuju se u slamnatu fotelju ka prikrcani
trabakul.
- Je, jema prav likar. I meni si donija najmanje
deset pruti. a u init s njiman? Nisi ti miljuner
- nadoda Roko.
- I nian, ne bojte e, ali kad mi va je drago
oba vidit ka moje stare ratne drugove, a teko mi
je i doc prazni ruk - govorija je Trogiranin ka da
se izvinije.
- Dobro, Ivane, a kako emo mi tebi sve ovo
uzvratit?
- Ma ca razbijete glavu tin, doture! ? Ne triba
meni nita.
- Oli si ti jedini ovik na svitu kome ba nita ne
triba? - zaudija se Roko.
- Ma kad te tako na me navalili, onda recu, ali
da znate da nian tija. Evo, vi te me silovali da re
en. Jean li e van borija, drugovi? Jean li bija
ranjen i ota ziv zafaljujuc van, paiteju moj?
- Ajde dobro, jesi, pa a onda? - zine likar.
--Jesi, vaja priznat - sloija se i Roko.
- Samo ces mi, paiteju moj, napisat bokun
potvrde da an bija u partizane ranjen i da te me
liili, ka ca i jeste.
- A a e ti to? - uznemirija se likar.
- A bome, radi pensjuna. Tija bi poc u pensjun.
Ja san covik teak, nian socijalno osiguran. Zna
te kako je. Roko se nakaja i zagleda u Trogiranina
koji je lukavo zamirija. Likar se uvatija za glavu,
a Bepina odma zabrinuto skoila.
Uveer su puston rivon zamijeni etali Roko
i likar. Svako malo likar bi uzdanija, gleda prida
se i nije vidija ni more ni vedro zvizdano nebo ka
cakal.
- Ma kako nas je lupe trogirski uvatija na ba-
ketinu? Ma kako mu mo sad ne dat potvrdu? Ka
zat e: ako me niste liili, zato ste prute i tukce
vazimjali? Kad je za prute onda se spominjete, a
kad je za potvrdu onda nita ne znate. Bepina, Be
pina je mene u sve ovo uvalila - kuka je likar. -A
a ti misli? Je li ga se ti spominje? - ponada se
likar, oekuju da e ga se Roko sitit.
- Ne spominjen se, a u van lagat!? - odalamija
Roko.
- Ko ga je ikad vidija? Inempja me, hipnotizi
ra, zasuja tukciman. E, Luii, lipo su ti progorali
tukci. Roko, zaklinjen ti se da u ivotu vije neu
tukca okusit.
- Dajte mu tu potvrdu, pa neka ga vrag nosi. Samo,
doture, da ni crna zemja ne zna, samo mi dva.
- Bepina, Bepina, svetoga ti Ivana tebi i Ivanu
trogirskome. ekaj, odvest u te prid oltar in sva
ne, a tvoj jor Ivan trogirski more nan bit vinani
kum - poluglasno se jada likar, opalivi bovanicu
koja mu se namistila isprid postola.

HIDALGO GRE U RAJ
Lipi je jesenji dan godine gospodnje 1959. Jo
koji minut i leroj na kanpanelu udrit e devetu
uru. U punoj paradi mala etica vatrogasac, puna
zlata i ordenji, trusi bibite u kafani i bogaje na
linoga likara Luia koji i na ovi veliki dan mora
zakasnit. Danas nae dino i slavno dobrovojno
vatrogasno drutvo slavi veliku objetnicu - 50 go-
din rada i samoprigora. Po programu delegacija
juto u devet gre na grobje poloit vince i cvie na
grob prvoga preidenta i osnivaa drutva. Cvie je
zasad poloeno na ank i kako se vitezi ognja, ije
se herojstvo tako ritko jema prilike ocrtat u svitlo-
sti plamena, kucadu sa bierinima, tako kropidu
cvie kapjan konjaka i pelinkovca.
Isprid velikog zrcala u tinelu dotur Luii natie
vatrogasnu uniformu, jidan a mora od sebe init
krnju. Zanji put je tu monturu obuka kad je di-
no drutvo slavilo 25. godinjicu, a on se kroz to
vrime malo nadebja, a malo je i roba ulizla u se.
Gae su mu sad kratke, a jaketa ga sapela pa ne
more disat.
Bepina mu pomae, pacetaje ga, natie mu ja-
ketu ka da e je s tin produit i glanca mu lakton
ordenje i zlato. Pas Parii lei na tapetu i gleda
ga radoznalo ka da ga prvi put vidi. Nervira ga ti
podmukli pasji pogled, tuf je i Bepine koja uvik
mlije ka mainin:
- a si preenca, Luii moj, pari eneral, pari
deboto kraj.
- Je bit e, bit e - ironino e likar - najkoli
po vonju! Ti boga, uguit e me naftalina, daj udri
kolonju da ubije ovi smrad!
Dok je Bepina nala kolonju, seja je na posteju
da promini barenko gae.
- Nemoj zaboga, Luii, jerbo ti ba gae otkrije-
du finu formu od nog.
- Ove gae na pitolu? - jidi se Luii i okrie gla
vu da ga kolonja iz prica ne potrca po oiman.
Parii se pripomisti blie posteji i zalaje.
- Ovi pas je ostarija, a sve a je nauija to je la
jat. Da nima tebe, Bepina, ni lajat ne bi zna.
- A kad san ja to lajala? - snudi se Bepina.
- A kad si fermala, za ime boje?
Kad je tako, mislila je u sebi Bepina, vije neu
progovorit; bit u ka one vore a su uinile zavit
mutavosti. Neka se sam redi i sprema, a mene ka
da nima.
Likar je prostija njenu misal i in se latila krpe
da pone istit prainu, ulaguje jon se uncutski:
- Ma di bi ja, Bepina, kad bi ti digla ruke od
mene? Ne bi niti zna na ulicu iza.
Bacila je krpu i dodala mu kacigu i sikiricu.
- Kad ve moran bit redikul, onda nek san kon-
pletan - zakjui likar i pone marirat po palketi-
man mavajui sikiricon.
Miljenko Smoje

I to mu je bilo malo pa zapiva tretinsku po-
mpjersku pismu: "Mio marito e pompjer, o ke
bravo ke pompa, pompa li - pompa la - o ke bravo
ke pompa..."
- Lipa pismica, samo ti nisi vije za punpat, moj
Luii - bone ga Bepina.
- Znan i ja da nian! Ispunpa san sve a san
jema. Ali platile su buletu, ne boj se, i more i bjon-
de, i debele i mrave, i visoke i basetne - redikula-
va se dotur ure niza skale.
Bepina je s ponistre zadivjeno gledala kako nje-
zin Luidi ka eneral, ka kraj, grabi priko rive.
o o o
Delegaciju sa Rokon, presjednikon i sekretaron
na elu, likar je zateka di se bespomono vrti oko
kameni i mramorni plo priskau pitare i sagnjile
krize. Bazdili su po bibitima, ali ne bierini nego
kie koje su isprale slova sa stari grebi bile su kri-
ve a nisu mogli prona slavnog osnivaa i prvog
svog presjednika.
- Ovod gori, ispod najvijeg enpresa mu je greb
- spasija ji je likar. - Lako emo ga na.
tufi vrtnje presjednik i sekretar pouridu.
- Na kriu je njegova slika u uniformi vatroga
sca. Slii na Franju Josipa - daje jin likar elemen
te za pripoznavanje.
- Bija je to - obrati se Roku - veliki picijal, li-
karnik kome nije bilo para nadaleko, a infian u
vatrogasce. Zna li ti, moj Roko, da bi on po ili dan
u likarni proboravija s kacigon na glavi. A nikad,
bidan, ili ivot nije jema prilike vidit njanci jedan
poar. A sika je iz foji svaku vist koja bi javjala o
poarima po svitu. Pri vengo bi izmia muteriji
dekot, uvik bi dava svite: "Gasite cike! Ne dajte dii
uferine u ruke! Pri spavanja uinite pregled pe-
trojki i terik!" I dok je on bija iv, uvik je sve bilo
spremno za vatrogasku intervenciju. Svaki je dan
odija u inpeciju i gleda jesu li punpe, skale, sikire
u redu. Ma poar nije jema srie doivit!
- Promisli pegule! A kad je umra? - zine Roko.
- Ti gospu, ko zna kad je umra!? A more bit je
dno tridesetak, etrejst godin....
Ovako u razgovoru likar i Roko su zaboravili
na druge. Ugledali su naelikov grob i fermali se.
Likar se primakne i sagne kriu s kojega je mrko
gledalo bradato lice pridratnog naelnika.
- Asti gospu a mu je grob zapuen! Poslau
Bepinu da ovo malo uredi. E moj naelnice, di
su ona sritna vrimena kad smo nas dva lumpali
u "Zvizdu mora". Keti, Frida, Greta, asti boga, a
smo iali i dimili! Prijateju, znali smo ivit - govo-
rijaje Luii stavjaju cvie koje je nosija presjedni-
ku vatrogasac na grob naelnika.
- Nemoj, doture, to cvie je namjenska investici
ja za presjednika vatrogasac - pobunija se Roko.
- Pusti ti to, Roko! Di neu stavit staromen prija
teju! Jema jo cvia za onega drugega. A i na nael
nik je bija vatrogasac. On je ili ivot gasija eu.
- Je, bogami, to jema prav.
- A ti si ga, betijo, ili ivot griza i tebi je on na
dui. Jo meni nije jasan oni tvoj ludi inempjani
kros. a si ti tija njin? a danas ne dri krose?
Roko se izvuka da su tad bila druga vrimena i
druge diretive i malo pokunjen ubrza korak za de-
legacijon koja je ve poloila cvie i vijenac na grob
prvog presjednika.
- Do vienja, stari prijateju - mane Luii po
zdrav fotografiji pokojnika. Kad se siti a je reka,
spopade ga jeza, pa priplaen potri za Rokon.

Stari Stipe sedija je na kunemu pragu i krpija
mriu. Jema je kuu u kamenu na dva poda, pa je
senjora Tona Servantesa primija u ufit na spava-
nje kad je ovega istirala jora Keka. Drugu mriu
je Stipe prostra priko rive da se sui. Privezani uz
kolonu na rivi gingali su se na metralu leut, gajeta
i mali kaji. Stipin sin Ivan, momak dvadesetih
godin, visok i miiav, iz konobe je prinosija kasete
u brod, uzeja usput jednu kantu benzina i prinija
je na leut. Jopet se vratija i preostale kante uredno
postiva u jedan kantun. U ufitu se otvorija prozor
i u njegovu okviru pojavija se Toni Servantes.
- Gospodine Stipe, molio bih, koliko je sati? -ra-
stegnija se i zivnija Servantes.
- Prolo je deset, senjor Servantes. a e re da
se ovako rano diete? - zamiri ribar na jedno oko
pa pogleda gori u ufit put sunca.
Lice mu se podrugjivo naboralo. Servantes ga
oprezno pogleda, ka da nije na isto je li ga zeza oli
ozbijno misli.
- Dragi prijateju, ali do zore sam radio, prevodio...
- Oli ti, Toni, radi u mraku? Letrika ti ni gorila
- javija se i Ivan iz leuta.
- Razmiljao sam - ree Servantes. - Nego, go
spodine Stipe, da li bih se jutros mogao posluiti
vaim amcem? Samo na deset minuta dok di
gnem svoju vru.
Kad mu je Stipe dopustija, Servantes se uvuka
nazad u svoju komoru. U kantunu je bila stara
gvozdena posteja bez lancuni, a ispod posteje vri-
na. Tavulin i katriga bili su sa strane, a na brokvi
na zidu visile su gae i kouja. Na gozdu posteje
iznad kuina visija je kanoal, pod njin na podu
stare postole i bive. Na tavulinu stara pranjava
pisaa makinja. U makinji je bija prvi list prijevoda
vas poutija. Velikin sloviman pisalo je: Miguel de
Ceruantes Saavedra: Del ingenioso hidalgo don Qu-
ijote de la Mancha. Sa panjolskoga originala pre-
veo Antonio Puhalovich. Na pranjavon romanu bili
su komadi tvrdoga crnoga kruva. Side na posteji
Servantes se obuka, zavrnija je bive da se ne vidi
velika bua, uzeja je kanoal i stavija ga oko vrata,
pa dostojanstveno izaa iz komore zakjuavi je
pomjivo. Prid vratiman tetine potleuice zateka je
Keku u razgovoru sa kovacinkon Zojon. Obe su
pile kafu. Onako visok, suv i proziran, kost i koa,
ujudno ji je pozdravija i zafalija na kafi kojon su ga
ponudile, jer da je ve pija kakao s pandipanjon.
Skoija je u barku i uzeja vesla.
- Okad si ga potirala iz kue, nije se teplega
okusija. Pari dua iz istilita. Kako ti ga ne ini
milo? Naedu ga jednega dana mrtva o glada - ree
Zoja srui kafu i gledaju za Servanteson.
- Ne mogu ga ja ranit. Dosta mi je i moga lini-
ne. - Muku mi ini. Da nije moj Zorzi onako teribi-
le i delo, ja bi ga primila na spizu.
- Lako je to re, ma bi te brzo tufalo - uzdane
Keka.
Sevantes je svako malo ostavja vesla, namia
kanoal i po moru traija svoju vru. Najposlin je
naa, diga je u kaji i u njoj maloga cipla.
- Pogledajte, kakav krasan komad, gospodine
Stipe - pokaziva je Servantes vru i ciplia. - Po
klonit u ga mesaru.
o o o
Delegacija vatrogasac vratila se s grobja. Pro-
lazili su rivon i vrtili se okolo ku, trae najpo-
godniju za poslipodnevnu veliku vibu gaenja
poara. Likar je zlovojno ia za Rokon i odbiva ga

od vibe. Nikad nita ni izgorilo u Malo misto osin
kojega fumara. A bude li viba, kogod more past
niza skale pa slomit nogu. Jidija se likar na Roka
i govorija da je ka oni likarnik a je uvik odija s
kacigon, ali Roko se pravda da vatrogasci spadaju
u PAZ, pa moraju uvik bit pripravni. Jedan stari
vatrogasac je govorija da su uvik vibe bile na
zgradi Opine, jerbo se zna juto di e skale do,
kako se pribacit priko balkona, di je koja bua od
rebac, di e stavit nogu, di se uvatit rukon, svaki
bovan svi znadu. Roko se sloija s vatrogascon,
jerbo bi se mogli obrukat ako prominu kuu, dva
dana bi tribalo tudirat raspored ku, fumari, sob,
ponistri, bu za skale, konop i ostalo. Naslonjen
na vrata od kue njijov razgovor je slua jedan pi-
jani batelant.
- Ma a, judi, razbijete glavu!? Evo van moja
kua i uinite pravu provu. Polijte je benzinon,
ugite i vibajte koliko vas voja.
- Jesi li lud? A ko e ti kuu platit? - zaudi se
Roko.
- Dajen van je mukte, samo mi enu zatvorite
unutra - zacenija batelant, a Roko manija rukon i
krenija s likaron i vatrogasciman daje.
Na pragu bikarije staje bikar kojemu je Servan-
tes donija cipla. Gleda je u vatrogasce i govorija
Servantesu:
- Fala van, senjor Toni, puno van fala. Leat
u ga su dva zrna soli, i obid ka bog. Da nije vas,
nikad ne bi okusija frike ribe.
- Hvala vama na mesu, gospodine mesaru. Za
mene ovdje ima dva dana obilatog jela. Zbogom,
dobri gospodine! Toni Servantes, visokog lika i
dugog sporog koraka, uputija se prema vatroga-
sciman, a bikar bacija cipla bilome maku koji se
mota tot s uzdignuton repicon ka apon.
- Bonas dias, dini hidalgo - pozdravi likar Ser-
vantesa.
- Pogledaj, doture, ovu kuu! Na ovu ponistru
izbije poar, mi doletimo i skale stavimo ovod,
punpa s ove druge strane... Bii, Toni, vidi da
jemamo posla - ree Roko, vide Servantesa.
- Naoj vatrogasnoj slubi nudim na prodaju spra
vu koja bi joj mogla biti od ogromne vanosti. Ovaj
kanoal, senjor, dajem za jeftine pare samo zbog toga
to e posluiti jednoj humanitarnoj slubi.
- Ti si, bogami, vea imavica nego a je bija
pokojni paron Antonjo - tura ga Roko.
Servantes spustija na tle vru u kojoj je meso
zaminilo cipla i skinija kanoal.
- udim se vama, doktore, kako moete zami
sliti vatrogasnog osmatraa bez kanoala.
- A je, to jemate prav. Samo eno van Roko. On
je nadlean.
- Pogledajte ovaj kanoal, gospodine Roko, on je
ka stvoren za osmatranicu. Ako se koja igica u
mjestu upali... - trka je Servantes za Rokon.
- Ajde k vragu, Servantes! U more u ti ga bacit
- tura je Roko Servantesa i nastavja s vatrogasci-
man obilazak rive.
Servantes se najidija, zatopta nogaman i povika
za Rokon da suvije slobode uzima u ophoenju
prema njegovoj malenkosti i da ga ugled Rokovog
drutvenog poloaja spreava da mu odgovori kako
zasluuje. Likar se tiho nasmija i pouri za Rokon
da ga nagovori da priskoidu tu prokletu vibu, a
da uini drugarsku veer na kojoj e lipo jist, pit,
pivat i a oe vije. Senjor Toni Servantes osta je

s kanoalon ka popisan, oervava se okolo, pa kad
je ugleda milicjonera, uputija se k njemu.
- Oprostite, senjor milicioner, ali naa milicij-
ska sluba ne posjeduje ni jedan kanoal. A kome
je potrebniji nego ba njoj, miliciji? Kako ete u
daljini vidjeti vercere, krivolovce i razne krimi
nalce? I ba zbog toga dajem vam ga vrlo jeftino,
mukte takore.
- Fala ti, Servantes, ali naa je milicija daleko
vidna i bez kanoala - odgovori milicjoner i pouri
za vatrogasciman koji su obilazili kue.
o o o
Posli podne u pet uri muzika je marirala rivon
i svirala vatrogasni mar. Naprid je batitrada ba-
civa u arju ap, a svit se kupija isprid opine i
po okolnin ponistran. Muzika se zaustavila malo
daje uz more da ne smeta vatrogasnoj vibi. Jedan
dentilasti vatrogasac pognut i skriven ispod jedne
ponistre na opini, palija je dimjivu zavjesu. Potr-
ka je i upalija smjesu i na drugoj ponistri.
- Bogami dimi! - Poelo je gorit! - Vatra!
- Uzbuna!
Puplika se uskomeala. Vatrogasni truba za-
trunbeta. U dnu rive, pridvoeni Rokon, trkali su
neustraivi vatrogasci. Prva grupa mlajih brzo je
grabila, meju njima je bija i sekretar koji je ovod
bija kapetan odnosno komandant vibe. Za njima
se vukla druga grupa sa spravan i oruen. Dva
vatrogasca uprena u timunelu ka konji vukli su
veliko kolo sa rivon od gumirane tele. Zanji je na-
stupa sanitet: dva vatrogasca s portantinon i pop
koji je jema vatrogasnu kapu zanamisto kacige.
Na ruci je nosija crveni vatrogasni kri. Iza svi je
ia likar.
- Budu li punpe ruzinave oli riva probuana, uva-
tit edu nas u ir. Znate kako je prokleto nae Malo
misto - mrmja je likar popu koji je kima glavon.
Pogleda je u gledaoce i vidija Bepinu, spored
Ane i presjednika.
- Iju, koja brzina, drue presjednie. Minutu
poslin nego je izbila vatra, oni su na licu mista
- zadivjeno je kliknula Ana.
- A kako needu bit brzi kad su ve po ure iza
kantuna!? - zakontretala Bepina.
Sekretar ka komandant vibe dostojanstveno
zauzeja misto prid kuon odakle je jema dobar
pregled i moga izdavat zapovidi. Kraj njega se po-
stavija vatrogasac truba koji je njegove zapovidi
prinosija na jezik trunbete.
- Vatrogasci jedan i dva, skale na balkon - otro
je komandira sekretar.
Trunbeta je zapivala.
- urno, navali! - oinija je sekretar i trunbeta
se jopet oglasila.
Roko se prvi popeja uza skale na balkon s koje-
ga je spustija konop. Oni koji su vukli kolo s rivi-
man, poeli su ji odmatat. Likar je sta uz hidrant,
muva se, nita ne rade.
- A koju si ti gospu, upnie, doa?! Nije ti bilo
boje doma spavat?! Nije mi drago vidit monturano-
ga popa, jerbo mi se pari ka da san na frontu.
- Dunost je dunost, dragi doture. Di ti, tot i ja.
Ti si zaduen za tila, ja za due.
- Da ne stoji za nita, deuraj kraj hidranta i
kad uje sinjal, pusti vodu! Jesi razumija? - ree
likar popu i pojde do proelja kue.
Roko je ia niza skale i uzeja mlaznicu, pa se
popeja na drugu skalinu.
Miljenko Smoje

- Vodu daj! - komandira sekretar i prije nego a
je truba zatrunbeta, pop je pustija vodu.
rivo se nadimalo od vode koja je jurila i Roko,
drei mlaznicu jednon rukon i ne oekuju vodu
prije sinjala trunbete, ispusti iz ruke mlaznicu iz
koje skine voda i okupa likara.
- Ti boga, ovo je ona mona od popa pustila. Vidi
a me okupa, pasji sin - tresa se likar, a Bepina se
otela iz gledalia i dotrkala likaru.
- Ajme, Luii, brzo doma! Priladit e se.
-Ajde k vragu, ne smetaj!
Sekretar se popeja uza skale i truba za njin.
Puplika jin odobravala, pleskala i vikala: "ivija se-
kretar!" Mislei da je na pozornici, da triba odrat
niki govor, ve je zaustija "drugovi", a onda se sitija
di je, pa je prikoraija balkon. Truba sve za njin ka
sjena. Sad je sekretar dava komande s balkona.
- Zaustavi vodu! Spremne mlaznice! Vodu daj,
vodu daj!
Truba je jopet zatatarata, pop je pustija vodu iz
hidranta i mlaz je iknija po ponistri presjedniko-
ve komore. Presjednik se zabrinija i izaa iz kruga
gledalia, dolazei pod balkon.
- Jeste li poludili, judi, ruvinat ete mi kancela
riju, unitit spise?!
- Oli ji nisi spremija? - iznenadija se sekretar, a
Luii, jidan radi toga karanja, onako mokar poeja
se penjat uza skale.
Bepina je priskoila i uvatila ga za nogavicu.
- Jesi li poludija, Luii, oe li past? Nije to vije
za te - vikala je Bepina i nije puala nogavicu.
Dim je sve jae kulja na ponistran.
- Asti boga, koliko ste ludi, jo ete mi ugat
opinu - zadra presjednik.
- Moj Roko jedini ta vridi, a sve ovo drugo su
kilavci a ne vatrogasci - komentirala je Ana.
Viba je sad poela te urednije. Mlaz vode iba
je po opinskoj fasadi, a niz konope su se sputali
kancelarijski armeruni. Roko je bija svuda: oblica je
skale, prikoraiva ponistre, sidija na balkonu, kalava
armerune. Kad je poeja polako kalavat drugi arme-
run, puka je konop i armerun se razbija na aliu.
- Fermaj, Roko, dosta ste spasili! Ne spaavajte
nita vie! - uzvirija se presjednik, zabrinut za in
ventar Mjesnog ureda.
- Ko je bija zaduen za pregled konopi, platit e
ovu etu! - grmija je Roko.
Luii se ia ponovo penjat, ali Bepina koja ga je
vrebala, nije ga puala nego se poela penjat za njin.
Tira je Bepinu i mava nogon kojuje ona drala za no-
gavicu, ali se Bepina penjala ka imija. Pritija jon je
sikiron sve dok se nije pribacija na balkon, a Roko
priskoij a, pomaui Bepini da se i ona uspenje.
- ivija dotur Luii! - vika je svit.
- Bravo, jora Bepina! Boji ste od vatrogasac!
Gutala je na balkonu, popravjala frizuru i
smijala se. Vatrogasci su pristupili spaavanju
ukuana i to je, izgleda, izazvalo najveu veselost
promatraa. Na balkon su postavili vriu kroz
koju se klizilo, a doli na njezinon dnu, na aliu,
podmistili su debele strunjae. Najpri su kroz vri-
u izbacivali dicu, a onda su sputali joru Keku i
Zoju. Obe su se jedna za drugon nale na strunja-
i raireni nog tako da su jin se zabilile mudante.
Svit je puca o smija. Dim se polako smiriva, poar
je bija ugaen, svit spaen, viba svrila. Muzika
je svirala mar, umorni i sritni vatrogasci, nakon
a su dokazali svoju hrabrost i spremnost, mari-

rali su u otel na drugarsku veeru. Tamo ji eka
banketni stol pun spize i pia. Pri vengo su seli,
Roko je zapiva poznatu vatrogasnu himnu koju su
i ostali privatili:
Ne bojmo se od poara
Vatrogasci jesmo mi. Bilo
danju oli nou, Vazda
spremni jesmo mi! Kada
trumba nas pozove, Uvik
spremni jesmo mi. Ne
bojmo se od poara,
Spavaj, grade, mirno ti!
No je bila svitla, puna miseine. Veseli nakre-
sani vatrogasci su se razilazili kuan. Ribar Stipe
je zapalija motor na svome leutu i krenija na ribe.
Brektanje motora uspavjujue je odjekivalo u ti-
ini jesenske noi. terika u podrumu ostala je,
zaboravjena, gorit u jednemu kantunu konobe,
podaj e od kant s benzinon.
Bepina je vodila doma svoga Luia, koji se, pin-
ku pijan, podupira o zidove. Bepina ga jednon ru-
kon pridravala, u drugoj nosila njegovu sikiricu.
Likarevu kacigu stavila je sebi na glavu.
- Ajdemo, Luii, molin te ka boga, dostaje bilo!
- Ma kako ti zna da je bilo dosta? Ajde reci,
kako zna? Samo zato a si to rekla, ja bi se sad
vratija i jopet pija - zaplia je likar jezikon.
- Zna li, Luii, da si u anje vrime poeja malo
vije bunbit?
- Eto ti na, a sanja od nje doeka?! Daklen san
i pijanina. Luii je pijanina! I ti to meni u lice
govori, a jo te nian oenija. A a bi tek bilo da
san te oenija?

- Oli me, Luii, nee odvest prid oltar?
- Ma neu, njanci pijan.
- Zna li, Luii, da okad te Trogiranin ono priva-
rija, puno si mi se dipera i bacija na bibite.
Luii se penja uza skaline svoga dvora. Dra se
ograde i ona gaje odizad upirala. Kad je spomeni-
la Trogiranina, odma se ukoija ka da ga je ubola
iglon, pogleda je ka onanbul koji se trizni.
- Ka boga te molin, nikad mi vije nemoj spome-
nit Trogiranina.
o o o
Roko je s Anon isto tako dote tura u svoju ko-
moru. Seja je na katrigu i malo poprucan zna-
ajno pogleda u enu. Ana se svuivala polako
izvodei lukavi striptiz. Komad po komad robe je
svuivala i slagala na drugu katrigu. Napola svu-
en, Roko se nagne nad nju.
- A a je, moja vlajinice, oli triba gasit?
- A je li ili nije dan vatrogastva!?
Nije jema vrimena svu gae.
- Nesrio crna, kicat e se, gae skini!
- Je li, gospe ti, a a e ti radit kad u ji ja ski-
dat? - zaropta se Roko i Ana mu vrilin prstiman
strgne gae paraju mu i kou noktima.
o o o
Debejukasti luki pilot prvi se tega jutra diga iz
posteje. Tribalo je doekat jedan vapor a je takava
Malo misto. Izaa je prid vrata kue i rastiza se. Ta
rana tiha jutra bila su mu uvik najdraa. Zapalija
je panjulet i zakaja. Uinilo mu se da panjulet
smrdi po dimu, iskrivija je justa, nainija grimasu
i pogleda u panjulet, pa kad na njemu ni naa
nita sumjivo, okrenija se i udisa arju. Tad ugleda
dim iz kue koja je u konobi poela gorit. U prvi
maj ni zna a se dogaja, pa je nastavija puit.

- A a je? Oli jin nije dosta komedije? Oli e jo-
pet init nove prove? - promrmja je pilot i ia put
mora da e se popiat ka a je svako jutro inija.
Juto kad je poeja okopavat botun na "butigi"
ka da se sitija da bi to mogla bit prava vatra. U stra-
ju je bacija panjulet u more i poeja trkat i vikat:
- Gori! Vatra! U pomo!
Uletija je u svoju agenciju i traija sirenu kojon
je vaporiman dava znak kad bi bila magla. Iznija
je vanka i poeja vrtit. Sirena je stala jecat i zavijat
u jeivin samrtnikin hropciman. Okolo se poele
otvarat ponistre.
- a je,,jor Jure?
- Koju gospu zavije, oli si poludija?
- Gori, judi! Poar! U pomo!
- Oli su jopet vibe?
- Nazbij gori, skoite judi! - povie pilot.
- Ujme Isusovo sveto, dicu kapulajte! - zakria
starica.
Miani polugoli u straju ispadali iz ku i izletili
na rivu. Trkali su prema kui koja je bila u dimu
i plamenu.
o o o
Roko se probudija i otima iz Anina zagrjaja. Lea
je otvoreni oiju i slua viku koja je dolazila kroz
otvorenu ponistru. Kad mu je sve prodrlo u svist,
izvuka se iz zagrjaja u koji ga je smotala i zaspala.
Sirena i galama jo su jae prodrli do njega. Pria je
ponistri i vidija vatru i upanieni svit. Brzo je obuka
vatrogasnu uniformu i poeja drmat Anu.
- Ano, Ano, ustani! Vatra je, gori!
Ana se u snu okrenila, sritno spavaju, kroz
polusan se nasmiila.
- Sve si ugasija, moj Roko.
- Ustani, gori, boga ti vlakoga! - najidija se
Roko, potega je iz posteje, pa uzeja kacigu i sikiri-
cu i izletija vanka.
o o o
Prvi vatrogasci koji su pristigli, namitali su uza
zid kue skale. Iz prizemja je sukja sve gui dim
i dikoji jezik plamena. Druga grupa vatrogasac je
na sridini rive turala veliko kolo s namotanin rivi-
ma. Tot se naa i pop s vatrogaskon kapon na gla-
vi, a kraj njega dva stara vatrogasca s portantinon.
Broj judi i en ilo vrime se poveava, ali oma su se
pritvarali u gledaoce, komentatore, savitodavce.
- A a inidu ti vatrogasci? Triznidu se!
- Vraga izili i popili!
- I sad betimate, tovari! Pomozite, skoite! - ji-
dija se pop i zaepija ui da ne uje betimje.
U ton velikon konfujunu svi su vikali, galamili,
betimali. Likar se stvorija uz hidrant i spaja spoj-
nice riva. Bepina se naginjala da mu pomogne
i poelo je njijovo karanje. Zoja i Keka spasivale
su svoju sirotinju, jerbo su se pripale da poar
ne taka i njijovu kuu. Zoji je pomaga njezin mu
Zorzi Teribile, a Kekin glumac dra je ruke u epu.
Kad je jora Keka izvukla bavul, glumac je seja na
njega, iska po epiman panjulet i tija zapalit.
- Keka, pogledaj dobro je li digod na podu moj
fajercag.
- Ni sad se ne mo maknit, linino! Dabogda
izgorija ka pantagana! Sveti Ante, uini mirakul...
Ajme, svetoga Antu san zaboravila! - zavie jora
Keka i uleti ka vitar u kuu.
- Najdi fajercag, pazi mi na kouje, Keka - mir
no je govorija linina, puei na bavulu.
Sekretar u piami, s kacigon na glavi i sikiron u
ruci penja se uza skale. Roko je s balkona baciva

skale s kukon na ponistru od ufita di je spava se-
njor Toni Servantes. Zakaija je skale, popeja se,
sikiron razbija ponistru i upa u sobu. Klupko va-
trogasni riv spojeno na hidrant bilo je odmotano,
ali nikako ni moglo dote do kue koju je uvatija
poar. Falilo je tridesetak metri, pa se voda izlivala
po rivi. Roko se na ponistri pojavija sa Servante-
son, veza ga je konopon oko pasa i sputa doli.
Servantes je u jednu ruku dra makinju, a oko
vrata je obisija kanoal.
- Roko spasije Servantesa!
- Ti boga, svi su ga bidnoga zaudobili.
- Kako se nije probudija?
Roko je polako sputa Servantesa. uvaju i
u ariji svoje dostojanstvo i preencu, Servantes
je pokua prikrit veliku buu na jednoj bivi, pa
mu je u jednom trenu pisaa makinja ispala i ra-
zbila se na tleju. in je dotaka zemju, dodirnija je
postolon razbijenu makinju, okrenija se i mirno
zakjuija da se razbila, a da je on doa upravo do
zadnji stranica prevoda.
- A rukopisi, Servantes? Zaboravija si prijevod
- povika milicjoner koji se odma naa u gomili oko
Servantesa.
- Jao, zaboravio sam! Pa da - prosa je Servantes
rukon priko ela.
- Jo ima vrimena za spasit rukopis - vika je
jedan isejenik, vataju Servantesa u ir.
Likar je utija kako bi to moglo svrit, pa se pro-
gura do Servantesa.
- Je li sve u redu, senjor Servantes, nisi ozlien?
- Nisam, senjor doktor, ali dua mi je ozlijee
na. Rukopisi su ostali. Moram natrag.
- ovie, jesi li lud, vidi daje oganj sve blokira!?
Lako e ti sve iznova prevest - smiriva ga likar.
- Ma koga on vata u kolo. Nima on, doture, ni
ta. Preveja je samo naslov - boda je i tucigava
Servantesa oni isti isejenik.
Svit se poeja u svoj toj tragediji smijat naglas.
- Gospodine, uvrijedili ste me. Moje ivotno dje
lo upravo je pred zavretkom - diga je Servantes
prst u zrak ka da gleda odakle pue vitar.
- A a ga nisi spasija? Kanoal nisi zaboravija, a
rukopise jesi - bone ga niko iz gomile.
- Ne zajebaji, Servantes!
- Kakav surov i primitivan svijet! O boe, ja u
vam dokazati - pompezno e Servantes, pa odje-
dnon zaplae ka malo dite.
Momenat je zbunjeno sta ka da ne zna a e
uinit, onda je pojurija uz vatrogasne skale. Likar
ga uvatija za postol.
- Pusti ga, doture!
- Ja san, judi, vidija konpletan ili prevod, a
sna ri. Ne budi lud, senjor Toni - uzeja ga likar
u zatitu, drei ga za postol.
- Jeste li uli, gomilo, gospodin doktor je vidio
- popustija je Servantes, silazei sa skala.
Dra je ka proliveni pas.
- Lae likar ka i ti! - urla gomila.
Servantes je priletija priko nji jednim suludin
pogledon, pa se munjevito poeja penjat uza skale
onako tanak i vijugast ka zmija.
- ekaj, Servantes! Dodaj mi kanoal! Ja u ti
ga uvat dok se ne vrati - povika milicjoner koje
mu je kanoal zapeja za oko.
Servantes mu dobaci kanoal i nastavi se pe-
njat, suludo ponavjaju:
- Dokazat u, svima u dokazati.
- Bravo, Servantes!

- Spasi ivotno dilo!
- Injoranti, prasci, imbeili pokvareni! - vika je
likar gomili.
Servantes, spreman za rtvu, prid ponistron je
malo usporija i dostojanstveno se uspeja na svoju
ponistru ka na rtvenik iz kojeg je sukja dim. Iz
prizemja, obasjan vatron i vas porak, iz dima je
izletija Roko.
- Biste, judi, benzin je unutra! Sve e esplo-
dirat! Benzinske kante su u plamenu - dera se
Roko, tirajui najblie.
- Brzo natrag, brzo natrag! - komandira sekre
tar, a truba je zatatarata u svoju trunbetu.
Nastala je skrika i vika, svi su biali, ka ludi
batrgali, kukali. Zaula se esplozija. Suknija je
strani dim, pa odma plamen koji je zavatija ilu
kuu.
Izdajega ljudi su nepomino stajali i gledali
kako vatra vata vatrogasne skale. Jedino su za-
boravjene mlaznice trcale po rivi vodu i stvarale
lokvetine u udubljenjima i raspuklinama. Milicjo-
ner se prvi maka, skinija je s vrata Servantesov
kanoal i stavija ga na razbijenu pisau makinju.
Niko nije progovorija. S mora se zauja leut; vraali
se gospodari izgorene kue: otac Stipe i sin Ivan.
Vidilo se kako su se uspravili u leutu, nito vikali,
mavali, vatali se rukan za glavu.
- Ajdemo doma, Bepina. Komedija e finita.
- Luii, oli je poginija?
- Nije, moja Bepina, nego se diga u nebo. Adios,
ingeniozo hidalgo!
- Ubili su ga, je li?
-Ti si, Bepina, skroz luda. Ko more ubit Don
Kihota?
Likar je polako krenija doma, a Bepina ga pra-
tila u stopu. Muali su niko vrime, a onda je ona
prikinila muk.
- a emo danas za obid? Oe li juvu i mesa?
- Mesa, Bepina, puno, puno mesa, i to peeno
ga! Ti boga inempjanoga, ti si Bepina monstrum!
- a san sad bidna falila?
- Nita. Di ti mo falit - rezignira je likar i ubrza
korak.
Sustigavi ga, poela mu je istit monturu.
- Jo, a ti lipo stoji montura. in dojdemo doma,
odma u je umpreat i spremit za dogodine kad
jopet bude feta.
Likar je gurnija daje deboto pala. Skinija je ka-
cigu i bacijaje daleko u more, svuka je jaketu i sta
gazit po njoj. Bepina gaje ustraeno gledala.
- Ajde kvragu, Bepina, svi ajdete kvragu! Pusti
te me na miru.

BORBENA PONOKA
Mirna je, tija, sveta boina no, puna blagosti
i nike fine kune intime. Ta no jema svoje kolure,
svoje vonje i uure. Ma ona i nije ba tako mirna i
tija, kako se ree, jerbo iz svake kuine dopiru svete
pismice koje ne pijani nego tek malo poprucani
ukuani pivadu u vas glas.
Tot i tamo zaori po iloj kaleti snano zdravo ru-
tavanje ka mukla grmjavina i boina pismica se
ka priplaena tiica ferma na bilo koji vera di se
nala, a surov, grezi ba oli baritimo zagrmi:
a mi se rutaje,
Ji san bakalara,
a mi se rutaje,
Bakalar na uje...
Kad bi se sve svie udunile, kad bi svi uuri
pristali, kad se u mrkloj noi nita ne bi ni ulo
ni vidilo, jopet bi Malo misto bilo lako prona po
vonju bakalara a se Sirija do po konala.
Ta no je sveta, jerbo se betimje malo uju.
Judi i manje govoridu samo da jin koja betimja
ne pobigne, a kad se to dogodi, grino se tuedu
po justiman.
Dica tredu po pjaceti i rivi i tondinima tuedu
u prage, i ko ne bi zna daje taki obiaj, mislija bi
daje nastalo estoko pukaranje.
Bepina je frigala fritule u kuini, a likar i Mirko,
sin pokojneg naelnika a gaje likar posinija, koji
je posta zgodan morast momak, sidili su u tinelu i
pijuckali vino. Ka student, Mirko je doa za Boi
i Novu godinu kod svoji doma. Bepina je istezala
vrat iz kuine i gledala ji sva sritna s velikon pr-
uron u ruci. Ispod stola lea je novi pas, pjunuta
Belina, a gaje likaru Mirko donija iz Zagreba.
- Mirko moj, fala ti za ovi boini dar. Da si mi da
sve briljante ovega svita, ne bi me ovako razveselija.
A oklen ti pinezi? Ajde, reci koliko si za nju da.
- Bome, para san od onega a mi vi ajete i
skupija san malo pomalo - sramejivo je Mirko
otklanja zafalnost.
- A zato nisi omar meni javija, jerbo je ta go
spodarica mogla pasa i drugomen prodat?
- Nije, jerbo san ga kapara, barba Luii. To je
jedna mlada i zgodna udovica, pa san se malo
poe vrtit oko nje... - zbunija se Mirko. - Kad san
ove jeseni ia u Zagreb s demejanom proeka i bo-
tijunon rakije, udovica me ekala na taciju.
- As ti gospu - gusta je likar i uliva Mirku pit
- kakvi si ti, bit e jon u naturi platija za pasa. I di
ste ili?
- Bome u nje doma.
- Je li sama?
- Je, sama je. Jema lipi stan.
- I kakvi si, bit e je najranije povalija u poste-
ju. Pri osan, nasrid srca.

- Nije, barba Luii, nego tek u deset. Ferata je
zakasnila, pa san doa u deset manje kvarat.
- Ti boga, Mirko, ko bi reka, an, per la madona,
i tako si doa do pasa - zapleska je likar rukaman.
- Ajde, Mirko, u zdravje mlade udovice! - kucnija
se likar.
Juto je tad ulizla Bepina s fritulan.
- a to govori, Luii, stari porkaunu?
Luii se poeja jo ee smijat, a Mirko se diga
s katrige i pojubija Bepinu u obraz. Zagrlija je je-
dnon rukon priko ramena.
- Ne sluajte ga, teta Bepina, znate da se on
uvik ali - zacrvenija se Mirko, davaju likaru
mote da prestane s onim stvariman.
- E, ja se alin, ma se on, Bepina, bogami, ne
ali. Ovi mali ti moga bi mi bit metar. Zna li ti
kako je on zaradija pasa? Udovica je primila svoju
porciju. Kad je ona dala ovakega pasa, bogami, vi
kat e do smrti: ivila Dalmacija - gusta je likar a
Mirko potuje i tu dalmatinsku tradiciju.
- Luii, a to govori, kako te nije sram? Vidi
da je mali pocrvenija ka rak - nita nije razumila
Bepina. Likar je vazeja jednu fritulu, vaja je po ju-
stiman i proguca, pa je potegnija za drugon.
- Bepina, nisi ti ba za nita. Jema i gori o tebe.
Ti, na primjer, dobro friga fritule - ree likar puni
justiju.
- Ja tebi samo za fritule vridin - najidila se ona.
- A ko te pere, isti, umpreaje, patinaje ti posto-
le, daje pasu jist, ko gre u spizu? Ko ti tri ugama-
na na dan minja? I svaku no nove lancune?
- Ma pustite ga, teta Bepina, zna on dobro, i ne
bi vas on da ni za deset drugi - uzeja je Mirko u
zatitu.

- A bi li ti, Mirko, moga malo umuknit? - zami-
rija likar. - Molin te, mali, nemoj mi se miat u Be
pinu. Puste godine je mutran, odgajan, stvaran
pomalo i to od nita, i sve a san uinija od nje, ti
bi mi sad u tri dana sruija. Njoj se ne srni nikad
dat prav, nju triba uvik napadat. Ne srni se ona ra-
skokolat i razvicjat, omar je mo bacit u kovace.
A jesi li ti, mladi kolega, ita Niea?
- Nian, barba Luii.
- Tovare jedan, Niea nisi ita. Omar ga uzmi u
moju biblioteku.
- Vi ga jemate na njemakon, a ja ne znan dobro
njemaki.
- Ne zna njemaki, a? A kako to misli svladat
medicinu, na turski, an?
- Jemamo mi rvaske libre - ravnoduno e Mir
ko i zagrize fritulu.
- Ajde, moj sinko, s rvaskin libriman ne mo
niti rvaski nauit. Ti njanci ne zna da je najboja
rvaska gramatika napisana na njemaki. Sve mi
se pari da ste ti i Bepina blizu po pameti, morete
se uvatit pod ruku.
- Evo, oemo, pa a je - ree Bepina dipetoa-
sto i uvati Mirka otobraco. - I da zna, Luii, ti
si studira u Padovu priko deset godin, a Mirko e
svrit u Zagreb duplo bre.
- E, moja Bepina, znan, znan, za ono ogromno
znanje a e ga jemat, dosta mu je bilo po i na
kurs od tri miseca - ozbijno e likar, ali ne da uji
Mirka nego da opravda ilu deceniju svog padovan
skog studija.
o o o
Za stolon u kuini Roko je priko voje ija nicele.
Ana je pitala dvogodinju curicu, drei je na ko-
linima. Dva njijova sina, stariji od kakvi trinajst go-

din i mlaji od est, muala su i gledala oca. Roko je
provaja priko just jo bokun nicela, pa gurnija pi-
jat i napija se vina. Izvadija je panjulet i zapalija.
- ta ne jide? - zapitala gaje Ana.
- Ne mogu, ne da mi se. ilo misto vonja po ba-
kalaru i fritulan. Nadraili, raestili su me ti vonji
i ko sad more nicele gucat. Sad bi da dvi ijade za
pijat bakalara.
- Bakalara bi ti na ovi dan? A di ti je svist, nesri-
o jedna? To zatucani slave, njima je sutra Boi,
a nama je radni dan ki i svaki drugi.
- Jedno je svist, a drugo je bakalar. To nima veze
- namrtija se Roko za njezino popovanje. - Asti
sto, tako je, Ano, jema prav, zatucani slavidu,
mi ne slavimo. Ali zato a san napridan, niman
bakalara. Oli bi ja bija manje svistan i napridan da
san veeras izija malo bakalara i koju fritulu?
- Vidin ja da se i tebi slavi - karala ga Ana.
- Ne slavi mi se, nego mi se ji bakalar, razumi
li, boga ti vlakoga - najidija se Roko.
Dica su ji gledala.
- A je li, mama, zato nismo kitili bor? - upita
mlaji.
- A zato ja ne smin danas pucat iz tondina, a
druga dica pucadu? - pobunija se i stariji, iskori-
stivi priliku kad se otac najidija na mater.
- Njima je Boi, a nama nije - rekla je Ana
strogo, pitajui malu koja je poela vraat ranu.
- Oni edu dobit darove - ree mlaji, moleivo
gledaju oca.
- I ti e na didu Mraza - rastumaila Ana.
- A oni edu i noas i na didu Mraza - uporno
e mlaji.
- Vi ste dva svisna dica, dica napridnih roditeji,
a oni su nazadna - mudro objasnila mater.
- Ne razumin, pape. Mi napridna dica samo je
dan dar, a nazadna dva. Onda ja ou bit nazadno
dite - furbasto stariji poduprija mlajega.
Ana se najidila i ostavila liicu, a slobodnom
rukon plesne starijega.
- a ga tue? - smraija se Roko. - Ne tui mi
maloga, jer u ti dat dvi po unci!
- Roko, nesrio crna, ta e uinit od die? Di ti
je odgoj komuniste? Ti e dicu pokvarit, izopait.
Ne zna ti da mi nikidan doa sa novitadi - pokae
Ana rukon na starijega sina - da e pivat u dijem
crkvenom zboru. Pop e nan svu dicu pokvarit.
- Naravski, kad mi nita ne radimo. Eto, bila
si do juer referent za prosvitu. a nisi formirala
pionirski zbor?
- Ne kontaj mene, ja san u penjunu. Tila san
ja zbor, ali nima razumivanja, nima kadrova, nima
metra, nima pinez.
- Nisi ti nita ni radila, Ano - smrvi je Roko,
ustaju s katrige.
- Bog te ubija, naprtija si mi ovu pustu diurli-
ju, i trai od mene da buden aktivistkinja.
- Ne train ja od tebe nikakvu aktivnost, samo
ou bakalar, bakalar, Ano! -vikaje Roko i obui-
va kapot, pa izletija vanka bez rii i pozdrava.
Prolazija je kaletan i ferma se isprid konobe slu-
ajui "U se vrime". Rapava grla, grmilo iz basa ka
motor od trabakula. U osvitljenin prozorskin okvi-
rima vidija bi dikoji bor i obiteji za veeron. Roko
se zadri malo kraj dva berekina a su tukla ton-
diniman u prag. Stariji je svon snagon udrija, ula
se jaka eksplozija, a peranj s tondina odleti daleko.
Mlaji je plaivo zatvorija oi i jedva taka prag.
- Nikad ne smi zatvorit oi, jerbo onda ne vidi
Miljenko Smoje

di tue - zasmija se Roko, dajui malome upu-
te. - Ovako se tondin dri, vidi! Daj malo klore i
sumpora!
Pod svion je Roko napunija tondin, namistija
peranj i opalija ka iz kaluna. Pomilova je malega
po glavi, vratija mu tondin i produija, pivaju-
i boinu pismu. Dok je prolazija pjaceton, sa
crkvenog kanpanela tukla je jedanajsta ura. Na
etiri kantuna pjacete bili su postavjeni razglasi.
Jedan je razglas bija ba iznad portala. Prilipjen
uz kue libija se milicjoner, u jednoj ruci nosija je
etri tondina.
- Mile, a to nosi ilu artileriju? Oli i ti puca?
- Ma a ti pada na pamet? Ovo san dii zaplinija.
- Dicu vata - zinija Roko.
- Ne vatan, nego samo plinin tondine. Presje-
dnik je naredija, jer se pucnjavon remeti opinska
odluka o javnome redu i miru.
- A kako edu pucat za Novu godinu?
- Onda u jin vratit.
Blizu se zaula jedna detonacija i milicjoner
strigne uima ka zec i potri u tome pravcu. Roko
se popeja u opinu od koje facada je gledala na
more, a ponistre, koje su bile odizad, na pjacetu.
Presjednik i sekretar sedili su u foteljaman, pui-
li i razgovarali, dok se tajnica, mlada plava cura
dugi rasuti vlas, bavila oko razglasni ureaji. i-
tala je naslove piam na ploaman i odvajala one
koje e pustit priko razglasa ba onda kad zvona
budu zvala na ponoku.
- Usmrdili su tin bakalaron ilo misto. Interesi
ra me kako su doli do bakalara? Jesmo li naredili
trgovini da osan dan prije Boia povue bakalar iz
prodaje? - komentira je presjednik svoju strategiju.

- To smo uinili i lani, pa su bakalar nosili iz
Splita. Ove godine svi su kupili unaprid. Mene je
moja stara doekala bakalaron i govori da nije svit
tako lud kako nas dva mislimo - prizna sekretar.
- Da nisi moda dera danas bakalar? - upita
ga Roko, obiajui kapot na vialicu. - Zapantila
bi mi ena badnji dan da me doekala bakalaron.
Ja bi ga bacija kroz ponistru - glumija je Roko.
- Drugo je, Roko, ena, a drugo je mater - pra
vda se sekretar ka pravi grinik.
- Jesi li spremila koncert? - obratija se Roko
tajnici. - Ja mislin da bi bilo najboje poet s "In-
ternacionalon".
- A ja mislin da bi bilo boje "Merjane, Merjane",
oli jo boje koju s "Melodija Jadrana" - pripeta se
kretar da se zaboravi njegov bakalar.
- Nego, drugovi, jeste li dobro promislili da ne
ispadnemo sitni, ka narodna vlast da inimo di-
pete? - zamislija ji je Roko.
- Nije to dipet, nego borba protiv religije. Ti bi
tija da jin sviramo "Tebe Boga hvalimo"? - napa ga
presjednik ka dumanina.
- Onda ponimo s onon: "Kupit u ti, Mare, mo-
torin"! Ta je draga cilemu mistu - lukavo se ubaci
Roko.
- Ta ti, Roko, nije loa. Ponimo odma, pri zvon,
i tako e ispast da sviramo bez veze s ponokon!
- reka je sekretar i udrija dlanom o dlan.
Tajnica je upalila razglas i na gramofon stavila
prvu plou. Kad je na pjaceti zagrmilo "Kupit u ti,
Mare, motorin", pop i remeta istrali su iz crkve ka
da su ji ose izbole. Poele se otvarat i ponistre. Vi-
de situaciju, pop se sa remeton povuka u kanpa-
nel, i oba su dva iz petni il poeli potizat konope.
Miljenko Smoje

Zvona su zabrujala i odma se razmavala ka da su
svikla na lajanje i karanje. Poeja je veliki duel.
- Mala, doklen god zvona zvonidu, daj ili gas.
Tuta forca! - naredija presjednik tajnici koja ga je
posluala i potenciometar okrenila do kraja.
Roko pogleda u sekretara koji je mirno sedija i
puija.
- Zatvorite ponistru, poludit u! - zaepi Roko
ui, ali ga ostali od silnog zvuka nisu ni uli.
o o o
- Ajde, Bepina, brzo se obui! Gremo i mi na po
noku - likar je odmar svatija daje poela zvuna
bitka.
Rastvorija je ponistru i gusta.
- Raspali, veleasni! Udri, sekretaru! - poe je i
drukat.
Mirko ga priko stola zaueno pogleda, ka da ga
ni dobro uja kroz galamu razglasa i zvona.
- Nije to, moja Bepina, pop poempja, niti se
upisa u partiju, nego mu inidu dipete. Gutan
sluat ovu konkurenciju - smija se Luii sluaju
pretapanje zvonjave i pisme s razglasa.
- Ajme, na ponoku nismo bili od pri rata. Ni
kad me nisi vodija u crikvu, Luii - uzbudila se
Bepina, zatvarajui ponistru.
- A danas te voin, ne smimo propustit ovu ko
mediju.
Bepina se rastrkala po kui, obuivala se, a li-
kar i Mirko za stolon pijuckali vino.
- Zna li ti, Mirko, da mo lipo potegnit i nita ti
se ne vidi - veselo se kucnija likar s Mirkon, malo
crven po jagodicaman.
- Znate kako je, barba Luii. Studente ka stu
dente, a grubo je vidit studenta koji ne more pote
gnit po litrice.

- Reci ti meni, mali, a ti misli o ovoj komediji
s muikon i zvonima? - zamislija se likar, grebui
nokton po ai.
- Nita, barba Luii, gluposti maloga mista. To
se u gradu ne more dogodit.
- E, vidi, ueni moj velegraanine, ja ba zato i
ne volin grad, jerbo se to u njemu ne more dogodit.
Vidi, menije draga ova naa mala, luckasta, smi-
na pozornica, s onin kretineton od presjednika, s
onin imbeilon od popa, s ovon moj on nakazon od
Bepine. Ajde reci, jema li u ili tvoj Zagreb ovaka
enska ka a je Bepina?
- a to govori o meni, an Luii? -javila se Be
pina iz komore, ula ga je dok se obuivala, ali ga
nije dobro razumila.
- Fali vas, teta Bepina. Govori da nima take
enske u tri Zagreba - prevede jon Mirko do turove
konplimente. Ona je dola sa pelicon oko vrata,
sumjiavo gledaju u likara.
- A jesi li to reka, an Luii?
- Jesan, priznajen.
- An, zato ti mene nisi tija pustit u Zagreb kad
san tila po vidit Mirka. Bija si jubomoran, pri
znaj! - likovala je Bepina.
- Ajde kvragu, Bepina, koliko si duga i iroka! I
ti misli da na svitu jema, osin mene, jo koji kre-
tineto koji bi s tobon spava? Tija bi tega vidit i sve
a jeman, sve bi mu da. Zapanti: jedan je jedini
kretino na svitu koji s tobon more spavat, razumi
li? I to san ba ja, Luii!
- Kad je tako, ja nidir ne gren! - uvridila se Be
pina.
- Ajme, bona, nije, laga san. More bit da bi se
naa koji soldat oli mornar koji se tri godine ni
Miljenko Smoje

skala s vapora i ni vidija ensko ejade. Jesi li sad
kuntenta? I kako se to obuije? Poinje od peli-
ce, ti gospu, ni obu se ne zna - glumija je likar
ka da se on najidija.
Mirko je jo botu pojubija tetu Bepinu, a likar se
smijucka, tako da je ona nastavila s obuivanjen,
govorei da Luii uvik govori pa je ilu smanta.
- a govori, Mirko, je li ti draga moja Bepina?
- Je, puno!
-1 meni isto. Nima je na svitu - ree likar ozbijno.
Uto se Bepina obukla, neprestano se cifraju i
popravjajui kosu. Likar je vazeja pasa za uzicu i
svo troje krenulo je niza skale. Vanka je likar obja-
snija da e se malo zavrtit okolo, jer da u crikvu ne
more puit, mora muat, davi ga oni teki tamjan
i smeta mu pijani svit a ne zna pivat i straj ga je
da mu kandilir ne pade na glavu.
o o o
Leroj na kanpanelu pokaziva je ponoa manje
deset, a remeta je jo zvonija. Pjaceta je bila puna
svita. Kroz osvitjeni portal stariji su ulazili u cri-
kvu, a mlaji su etali, kibicirali se, puili, akulali.
Bepina i Mirko uli su u crikvu. Pop, obuen za
misu, ugleda je likara i pourija njemu.
- Ma doture moj, vidi a su uinili! Ma je li ovo
dilo, bi li ovo sotoni palo na pamet? - pokaziva je
pop rukon na razglase. - Ovaka dernjava ka na
derneku. Da je tebi ko na anbulanti obisija ovu
pokoru a ti rebunbaje u glavu gore nego graja
paklenska, bi li ti mirno vizita svoje pacijente?
- uzbuiva se pop vas drui.
- Naravski da ne bi. Ja bi, moj upnie, vazeja
noice i okinija icu, jerbo ne bi dopustija da me
bilo ko smeta na moje radno misto - ree likar lu
kavo gledaju u popa sa strane.
- A crikva je, doture, radno misto Gospodina
Boga. I fala ti na ideji, doture - zakripja je pop,
okrenija se na peti tako otro da mu je vesta zale-
prala i vrati se u sakristiju.
Smijuckaju se likar nastavi etnju s pason.
Proeta se ispod opine i uinilo mu se daje vidija
Roka i sekretara kako viridu kroz grilje od opin-
ske ponistre. Pop je izleti iz sakristije s velikin no-
ican, a remeta za njin sa skalan.
- a e ovo, judi, bit?! Jesu li ova dva luda? - vie
Roko likaru zaboravivi daje skriven iza grilje.
Remeta je naslonija skale uz portal ispod zvu-
nika, a pop se polako poeja penjat, dre u
jednoj ruci velike noice, a drugon se uvatija za
skale. Svit se zaas skupija okolo i poeja apjat.
Kad mu je ica razglasa bila u visini glave, pop je
podiga obe ruke ka da die svetu otiju i energino
je noican pricvika icu. Svit je osta zavrte, a likar
mugnija u neku kale tu.
- Biimo, Belina, dok je na vrime!
o o o
- O kurbina sina, razbojnika crnomantijakoga!
Zovite mi milicjonera, smista da ujapsi njega i re
metu! - bisnija je presjednik, gledaju kroz grilje
kako se pop i remeta sa skalan vraaju u crikvu.
Roko i sekretar su sedili i puili, tajnica je na-
mitala ploe.
- Smiri se, smiri i zapali - ree sekretar. - Najpri
ga ne mo uvatit, sad je u crikvi. Drugo, izbija bi
skandal, jerbo ne bi bilo mise. Ma promisli, ujapsit
popa na Boi! To bi i strane novine pisale. Proga
njaju crikvu, apsidu pope. Tree, kad se usudija
prikinit icu, znai da je spreman na rtvu da ga
uvatimo i osudimo. Ispa bi muenik, a to mu ne

smimo dopustit. etvrto, okinija je icu samo ra-
zglasa na crikvi, a ostala su jo tri.
- Zato, mala, udri novu plou! a si stala? - po
vie Roko.
Na pjaceti, koja je zaas bila utihla, jopet je zagr-
mila borbena zborna pisma "Padaj silo i nepravdo..."
o o o
U crikvi je poela misa, svirale su orguje, ali
su se zvukovi misali s muikon razglasa. Pop je
nervoasto obavja radnje za oltaron, sluija mu je
mali minetrant. Okria je glavu i gleda u vrata;
starice u klupama priginjale su glave jedna dru-
goj, apjale su ka da molidu, a ono su komentirale
dogaaj.
- Koji skandal, sestro moja! To nae misto ne
panti. Jema prav na veleasni.
- A da ga bidnoga ne zatvoridu? On je svetac, a
ne ovik. Stavja bunbak kad izajde iz kue, samo
da njegovo uvo ne uje grubu ri.
Pop je da remeti niki znak, remeta je odija priko
crikve: sve su se glave za njin okriale. Doa je do
vrat i pomjivo ji zatvorija: sada su se ule samo or-
guje. Mirko se zapilija u jednu lipukastu morastu
curu i gleda u nju ka u sveto otajstvo. Curu su boli
njegovi pogledi i okriala je put njega glavu. Kako
se Mirko zanija u lipoticu, nije ni uja Bepinu koja
mu je nito govorila.
- Koja je ono mala, teta Bepina, ona crna tamo
isprid predikaonice?
- Ma koja? An, onu ti gleda. Bii, moj Mirko,
smrdi od frikine, dovde se uje.
- Zato od frikine?
- Otac jon je oni ribar a bacije mine. Ona nosi
ribu i prodaje okolo ka najgora pekarua.
- Lipa je ka gospe - uzdanija Mirko.
- Zla je ka vrag - ubola Bepina, puna jala.
- Gora je od ijednoga mukia. Skae po brodu,
vesla, potie mrie, vrti manicu, pali motor. Govo-
rin ti, ribar, a ne ensko...
Mirko Bepinu nije ni uja, cura se okriala,
smijuckala mu se i otkrivala lipe bile zube. Pono-
ka se zavravala pivanjem boinih piam. vora
je svirala na orgujan i pivala je ila crikva. Kre-
tavi staraki glasovi misali se s basima ribara i s
nikoliko upadjivo enski soprani. Mirko je kibicira
malu koja je odgovarala, a Bepina je pivala i ispod
oka jidno pratila Mirka. Dva diteta se dolibila iza
kropionice i meju ene bacili praskave abice.
Nastaje vrisak i strka, pivanje se prikinilo. Jedna
stara pala na klupu i koluta oiman.
- Pucadu u narod! Bezbonici! Sotone!
- Boga aina i materina! Da mi gaje uvatit!
Pop se uvatija za glavu i pobiga iza oltara, a za
njin remeta i minetrante. Svit je nagrnija iz cri-
kve, a Mirko, koriste guvu, naa se iza lipotice.
Iskustvon steenin po zagrebakin tranvajiman,
idui prema vratima, naslonija se na nju, apjaju
jon na uvo.
- A jeste li se vi pripali? Ne bojte se, ja vas uvan.
- Ne triba meni uvar. Ja jeman svoga anela
uvara.
- Za nj emo lako. A di stojite? Mogu li vas
opratit? Izali su iz crikve na pjacetu i tot ji je do
ekala pisma priko razglasa "Crven je Istok i Za
pad..." Mirko je s curon nesta u mrak jene kalete.
Malo daje stali su u kuricu isprid jednog dvora.
Najprin je dra za ruku, zatin je zagrlija i pokua
pojubit.

- in san te vidija, ka da me grom oinija - a-
pja je Mirko.
- Asti, a si nagal! Jesu li svi studenti taki? Sta
ni daje, pun si letrike.
- Koje letrike? Ti se ali, a ja ozbijno govorin
- lipija se Mirko, grlija je, ali ona gaje sad ve bla
go turala.
- Je li ti svakoj tako? Reci mi poteno: a ti je
teta Bepina govorila o meni?
- Rekla mi je da vonja od frikine.
Ona se zasmijala, rasula kosu po rameniman i
izazovno ga pogledala. -A je li vonjan? Prignija je
glavu u njena njedra i poudno udisa.
- Je, vonja, ali od rusule.
o o o
Bepina je meju zadnjima izala iz crikve. Likar
je seta s pason i kad je ugleda, uputija se k njoj,
otpozdravljaju okolo judima.
- A di ti je Mirko?
- Izgubija se, uteka. in je vidija onu malu pe-
karuu, omar je zaboravija na mene. Uvrga se na
pokojnu mater. I ona bi tako izgubila buulu in bi
vidila mukoga - jidno je govorila Bepina.
Likar se nasmija.
- Razlika je, Bepina, jerbo on izgubi pamet kad
vidi lipu ensku.
- Onda se, Luii, uvrga na te.
Bepina, likar i pas krenuli su doma. Prid vrati-
ma je Bepina stala i ujila se za prst.
- Ajme, Luii, kju je u Mirka, njemu san ga
dala drat. Likar je pogleda u kuro nebo i uzda-
nija, pa je seja na vrj skal, a Bepina skalu ispod
njega. Pas je lega na kamen i odma zatvorija oi.

- Ti boga, meni se nikad ne spava. Uvik moran
najpri itat, a sad bi zaspa na stinu. A dokle u ja
ovako ekat? Zna a, ja gren spavat u ambulan
tu, a ti ostani.
- Nemoj, sad e do. Lipa je no, Luii - ree
Bepina stavjajui mu ruku na kolino.
- Majku ti boju, aja neu doivit! Momak fre-
ga, a ti, Luii, stoj na strau, i to na Boi. Bi tu
ruku, Bepina! Nemoj me ticat, nervozan san...
Tako su, ekaju Mirka, Luii i Bepina zaspali na
skalan. Probudila ji je kripa drveni vrat dvora. Bu-
no je ua Mirko pivaju "Ju te san se zajubija..."
- A na nas si zaboravija - zapiva Luii, imitira-
ju melodiju pisme.
- Ajme, oprosti, barba Luii, ubijte me. Ja san
kriv.
- Jesi li barenko agod uinija da znan da nian
za nita patija?
- Sram te bilo, Mirko, ovako nas ostavit - karala
je Bepina Mirka ka malo dite.
Mirko je ve otvorija vrata i pomoga Bepini da
ustane.
o o o
Roko i sekretar su pili crnu kafu a je skuvala
tajnica. Presjednik je velikin uzrujanim koraciman
seta po sobi, simo-tamo. Ua je milicjoner s punin
narujen tondini i sta ji slagat po presjednikovon
stolu. Presjednik se zaustavija kod stola i zagleda
u tondine.
- a si mi ove pucaljke naslaga po stolu?
- Sve san zaplinija. Bilo je plaa.
Presjednik jidno zamane rukon i sve tondine
baci na tle.
- Ti se bavi glupostima, a nama neprijatej pod
noson razglasne ice kida.
Miljenko Smoje

- Vi ste mi, drue presjednie, rekli...
- a san ti reka?! Jesan li ti reka da se kidaju
nai razglasi? Ajde odma u sakristiju, privedi popa
u stanicu i uini zapisnik!
- Ou, drue presjednie!
- Nemoj ga pritvorit, pusti ga, ali mu zapriti da
e najpri prid suca za prikraje, a onda prid redo
vni sud - mirno ree sekretar.
- Razumin, drue sekretaru - salutira je milicjo
ner i izletija vanka.
Prosa je priko puste pjacete i ua u jedan por-
tun. Tot je eka na popa. Presjednik je gleda s
ponistre, a Roko i sekretar sedili u foteljaman, ve
tufi i najradije bi bili ili spavat.
- Evo ji, izlazidu - tiho je reka presjednik.
Remeta je velikin kjuen zakjuava crkvena
vrata. Milicjoner je izaa iz portuna, zauzeja je
slubenu pozu, isprsija se i podiga kaji. Brzin
korakon pria je popu i remeti. Tiinu je razbija
udarac leroja na kanpanelu, oznaivi jedan sat
poza ponoi. Milicjoner je nito otro reka, strogo
je manija rukon i pop i remeta poli su za njin u
milicijsku stanicu.
o o o
Soba u stanici Narodne milicije bila je oskudno
namitena. Milicjoner je seja za pisau makinju
za stolon. Pop je sta prid ormar u kojemu je bila
samo jedna knjiga. Remeta je seja na jednu od
tri katrige. Milicjoner je prilino traljavo glumija
strogost i surovost. Pop je ve gorija u ushienju
muenika, a remeta je umira od straja.
- Ko je van reka da sedete?
- Nikor, ali vidija san katrigu - pripa se remeta
i usta ka da se oparija.

- Ustanite! est ete kad van ja buden reka, je
ste li razumili?
- Jesan, jor milicjoner.
- Sedite!
Remeta je seja, ali je pop osta stat na nogan ka
da ni ni uja milicjonera.
- Reka san da sedete.
- Fala van lipa, ja mogu i stat- zatresa je pop
lien.
- jor milicjoner, ja nian nita uinija - poeja
je remeta.
- Niko vas nita nije pita.
- Ja san samo dra skale.
- Govorit ete kad na vas dojde red - ree mi
licjoner kroz zube i polako stavi pendrek na stol
nadomak ruke. Remeta se izbuljija u pendrek.
- On je upnik, a ja sam remeta, sluga, moran
ga sluat.
- Vae ime i prezime? - poeja milicjoner obra-
aju se popu.
- Don Karmelo Ljubeti.
- Je li van to "don" ime oli nadimak?
- Nije, to je...
- Daklen, kad nije vi ste samo Karmelo - ree
milicjoner i poe tu u makinju s jednin prston.
Stol je sta nakrivo i poeja se gingat, pa se mili-
cjoner diga, vazeja je onu jedinu knjigu iz ormara
i stavija je ispod noice od stola.
- Zanimanje?
- Sveenik.
- Di radite?
- U hramu bojemu.
- A usluge koje vrite po kuan, jesu van to fa-
turete?
Miljenko Smoje

- Kako to mislite?
- Po kuan ispovidate, blagosivjete, a to van je
vanka radnoga mista i vrimena.
- To su sveti obredi, a ne usluge.
- Usluna djelatnost - ree milicjoner kucajui
u makinju. - Jeste li dosad bili kanjavani i koliko
puti?
- Nian nikada, vinjen budi fala.
- To nije njegova zasluga, nego naa greka. Do
sad ste se izvlaili, ma, bogami, odsad neete.
est puni uri tako je milicjoner ispitiva popa i
remetu. Napisa je nikoliko puni listov zapisnika
i poeja je novi. Vanka je pomalo poelo i svitat,
remeta je spava na katrigi, a izmueni pop jedva
se dra na nogan.
- Oprostite, jor milicjoner, ali ja ne mogu vije.
- Reka san van da sedete, da edu vas noge
zabolit.
- Danas je Boi i ja jeman svetu misu odrat.
- To se mene ne tie, ja moran uinit zapisnik,
a vi ste mogli na to sino mislit. Vama je bilo po
znato zato su postavjeni razglasni ureaji, bili
ste svjesni zato oni slue. I vi ste onemoguili
namjerno...
- Galamu.
- Ne galamu, nego svirku borbenih i patriotskih
piam.
o o o
Ujutro se pop naslonjen na remetu vuka prema
upskom dvoru ka pribijeni pas. Prid vratima do-
la mu je ususret domaica, stara debela enska,
i priuzela ga od remete. Uvela ga je u dvor i pop
se strovalija u prvu katrigu a je bila uza sami zid
kue.
- Brzo, kafu mi uini i panjulete daj - puva je
pop, mrtvo sede.
- Ajdete u posteju, don Karmelo - rekla je
ena.
- Kavu i panjulet! - ciknija je pop.
I tad, kad je ena ula u kuu da pristavi kavu
i donese panjulete, dogodila se jedna nezgodna
stvar. Na stinu povije popove glave stala je koko, a
za njon je doletija pivac i pritiska je junaki. Kamen
ispod kokose, koji je slabo stau svon leitu, zajuja
se i pade popu juto na glavu. Bidni pop skoklja se
sa katrige. Domaica; koja se pomolila na vratima s
dezvicon kafe, ispustila je kafu i zavikala.
I tako je razbluda jednoga obinoga pivca de-
boto stala glave don Karmela, sveca od ovika. A
po mistu se kasnije poelo apjat kako je upnika
pretuka milicjoner po nalogu presjednika.
Te boine noi Bepina je, sva sritna, sanjala da
e je Luii odvest prid oltar, jer nee da nevinano
ivu prid Mirkon kojemu su bili ka otac i mater.
Sriu jon je mutilo jedino to a su, dok je ona s
Luien ila oltaru u vinanoj biloj vesti, svirali
jezive borbene pisme, a zvona su tukla krivo, su-
manuto.

ALTROKE KALIFORNIJA
Pritisla vruina, ve danima nima niti malo bave
i more se, reka bi, usmrdilo ka bara. Druga su mi-
sta vrila od fureti, posteji je pofalilo pa se spavalo
po brodima i konoban, a Malo misto napala dica ka
jata skakavac. Zapoesali su i skulu i dom kulture,
razapeli puste atore. Od nji smokvu nisu moga
ubrat, a grozd bi nesta sa trsa in bi se na njemu
tri zrna zarumenila.
Za niki polovni mercedes, koji su nediju dan vo-
zili presjednik, a nediju sekretar, najvea zgrada
na rivi afitana je Domu slipi.
Ako bi koji furet i zaluta u Malo misto, samo
bi prispava u stari otel koji je osta isti ka u vrime
Roina kaina.
Roko se ilo to lito kara sa presjednikon i sekre-
taron i svaku malo jin mava ostavkon. Prolo je vri-
me, vika je Roko, kad ste govorili: vije vridi fumar
"Jugovinila" vengo ila poljoprivreda i ribarina.
Misto nazaduje, mladost bii i jedino ufanje
osta je turizam. Ali ne ovo beteni i ditinjasti, koji
vonja kapulon i marmeladon. Mi istimo porkicu
za dicon, drugi zgredu dolore. A in bi upirali
dicu i bolesnike, pine bi se otvorile i krediti bi
procurili. Ol to, oli se raspast - treeg izlaza nima.
I zapritija je da e po u Njemaku za konobara,
a presjednik neka jopet otvori brijanicu, sekretar
postolarsku butigu.
Kad je mercedes osvanuja probuani gum, a
zidi ku pokriveni parolan: - Vanka dica! Oemo
zdrave goste! - vrag je odnija alu.
o o o
Lito godine tisuudevetstoezdesetiosme poelo
je najveon feton. "Na ponos i diku ile Dalmacije"
otvorenje novi otel i pale su velike beside. Ime in-
enjera su u govorima spominjali uz imena Buvine,
Jurja Dalmatinca, fikali su i Metrovia, a diretur
banke koja je dala pineze ispa je mecena vei od
trosmajera. Vrpca koja se prisikla na vratima
otela dilila se ka relikvija. Poslin govori nastavili su
obidon, a zavrili s vatrometon i roketan, ilumina-
cijon luke, defilejon brodi i pleson do zore. Na kraju
fete Roko je osta spavat u novi otel s Anelijon
koja se tomen protivila, ali Roko je uvirija daje boje
da ga oni prvi blagoslovidu nego koji furet.
Te godine uein Vele Gospe ila Evropa ka da
se priselila u nae Malo misto. Fureti svit razbija
je lipu dosadu i mirni ivot Maloga mista. Turisti
su sve pritvorili u ludnicu, a svi mitani ka da su
postali konobari, pa si samo uja; biteen, tan-
keen, silvuple, vulevu, tenkju, dujupik, prego,
gracije. Izvolite, komodajte se, eto van kondut, eto
kuina, eto soba, kvadri pokojnoga oca i matere,
govorili su miani i nou sluali kako iz njijove
sobe pod furetiman kripi posteja na kojoj su se
rodili. Svi ka da su poeli sliit na furete samo
Miljenko Smoje

jin jo pige nisu dole po obraziman, sve je smrdilo
po kremi i muu. Veliki se napridak vidija, misto
se ni moglo vie pripoznat, gradilo se otele, kue,
vikendice, restauracije, asfaltiralo se, cimentava-
lo, nosilo se u kuu tapete, mobilju, ingleke kon-
dute, televizije, friidere, makinje za pranje rubja
i sve mogue aparate ovega svita i jedino jo a je
falilo to je bila eletrina stolica. Motorini su bordi-
avali, a ni bilo vie mista u luci za jahte i jedrilice.
Ribari su bacili mrie i pustili bitls frizure.
U modernoj i luksuznoj kancelariji novoga ote-
la, za velikin stolon, na kojemu su bila tri telefona,
sedija je Roko i gleda svoj dnevni raspored u ko-
naton notesu. Na podu je bija debeli perzijaner,
anfore na stalcima u kantunima, police s libriman
i moderni bar sa stranin piiman. Niko liko mo-
dernistikih slikarij visilo je po zidoviman. Prid
njin na stolu nalazila se katula strani panjuleti.
Desno od Roka bija je veliki globus i maketa otela-
nebodera a je bija u gradnji.
Roko je na sebi jema fini lagani ingleki vetit
koji mu je sta ka saliven: parija je ka da je izaa
iz modnog urnala. Kroz debele, malo razmaknute
koltrine puca je vidik na more s otociman i valama.
Roko je upra prston u botun koji je bija spojen sa
stolon tajnice. Ona se odmar ukazala na vratiman.
Bila je to lipa plavua od trijest godin, vidilo se da
govori sve jezike na svitu, njegovana, namazana.
Jemalaje mini suknju.
- Poaji mi onega konobara i usput neka donese
kafu!
Tajnica se nasmiila, kimnula glavon i odma iza-
la. Po nainu na koji je to uinila, vidilo se da je iz
gornji, finiji kraji. Roko je lista notes uvezan u kou i
crljenin lapien pocrtava vanije sastanke. Zakuca je
konobar i ua, nose na pladnju dezvu s kafon.
- Izvolite, drue direktore - ree mladi konobar
i stavi kafu na stol.
- Ajde, govori! - ree Roko vadei dugi strani
panjulet.
Konobar mu je spretno prinija fajericu. Roko
odbije dva dima i pogleda u zgodnog ricastog
momka.
- Kakvi je to bija skandal? Ko je bila? Njemica?
- veanka.
- I a si je tija silovat?
- Ma kakvi, drue direktore, ona je na me nava
lila. Oslipija ako nije.
- Kriv si bez obzira od koga je dola inicijativa.
- Ali ja san muko, drue direktore. Kako u
re: neu!?
- Konobar nije ni muko ni ensko, nego kono
bar, razumi li? - ree Roko strogo, a zatin pridoda
smijuckaju se: - Mali, potirat u te s posla! Ma
vidi ti pivca!
- A ko ne bi doa u napast? Vi me ukopite oli ja
mogu omar po svu bluzu i prominit zanat.
- Nemoj, ti mo iza dobar konobar, ali pamet u
glavu, pazi se. I kako mo bit tako glup da te nje
zin mu uvati na dilu?
- Bija je pijan ka sipa, pa san rauna da nima
straja, ali se stvorija iznad mene ka da je iz zemje
izaa.
- Jesu li napustili otel?
- Jesu, ali ona me ostavila pismo i pie da e
do na lito bez mua, s prijatejicon.
- Ajde, ovi put e ti pro lio, ali drugi se pazi.
Mo po - strogo e Roko i upre prston u botun.

Konobar se zafalija i izaa, a tajnica se pojavila
na vratiman.
- Devet je uri, a jo nian primija izvjetaje.
Kakvo je ovo poslovanje? Koliko san puti reka, u
devet svi izvjetaji moradu bit na stolu. Obavisti
efove otela: u deset uri svi u moju sobu.
- Oprostite, ali u deset ve imate zakazan sasta
nak s projektantom.
- Onda u deset i po.
- Tada imate dogovor radi otkupa zemljita.
- Otija, onda u jedanajst.
- U jedanaest vam dolaze predstavnici agencija.
- Onda u ponoa, u bot, u dva, najdi buu - po
vika Roko, jidei se.
- Mnogo radite, direktore, morate se vie odmarati.
- Odmarat se? A da me nima dva dana, sve bi
ovo vrag odnija. Ali odmorit emo se, divojko, ja i
ti, poteno emo se odmorit. Ove zime gremo ui
nit ir po Evropi - ree Roko, ustaju i dolazei
do ponistre di je rairija koltrine. - Gledaj, Evropu
smo doveli u Malo misto, pa miritamo malo i mi
proetat po Evropi. a ti govori?
- Slaem se, direktore - zasmijuckala se tajnica
i oborila oi.
Zaulo se kucanje s vrata. Ula je Roa stavja-
ju izvjetaj na stol.
- Evo izvjetaja, direktore - rekla je Roa i omi-
rila tajnicu pogledon. - Stiga je brzojav iz Rima.
Traidu jo trideset posteji. a emo javit?
- Javi da je sve u redu.
- Ali nima, sve je rezervirano.
- Storniraj Austrijancima.
- Ne more, alit e se.
- Moredu se alit Franji Josipu. a je, a je jo
novo? - pita je Roko, videi da Roa ne odlazi.

- ali se vodi ingleke grupe daje slab doruak.
- Daj mu bocu viskija.
- Davala san mu, pa nee da primi.
- Daj mu dvi i primit e - namigne Roko Roi koja
se nasmijala i otila.
Roko pogleda u tajnicu koja je koketno stajala
kraj globusa i makete otela u izgradnji.
- Sluaj, curo, sad e do sekretar i presjednik.
Pazi da sve bude kako smo se dogovorili! Neka e-
kadu sve do granice strpjenja, jesi li razumila? Mo
ra ji inempjat, frapirat, da nita ne razumidu.
- Ne treba meni dva puta ponavljat, direktore
- rekla je tajnica i napuila usne.
Tajnica je u svojoj kancelariji tipkala na ma-
kinji, a presjednik i sekretar su sedili na dvi je-
dnostavne kancelarijske katrige. Sekretar je ita
novinu, a presjednik nervozno tuka prstiman po
stoliu. Iz katule na stoliu vadija je novi panju-
let. Zazvonija je telefon, tajnica je digla slualicu i
ispod oka pogledala presjednika.
- Halo, halo! Vi ste, gospodine doktore? Dobar
dan! Vrijeme je sunano, prekrasno. A kod vas
kia? Odmah u vas spojiti s direktorom, oeki
vao je va poziv - cvrkutala je tajnica pribacujui
telefon.
Sekretar i presjednik su se pogledali. Tajnica je
nastavila tipkat.
- Ma a je on, koji je on govnar da ja moran ovo
liko ekat? - poluglasno je reka presjednik i nageja
se sekretaru.
Sekretar je prosa prston priko ust i uinija mu
mot na tajnicu.
- Neka uje. Da je presjednik republike, ne bi
nas puta ovoliko ekat - ivcira se presjednik.

- Vidi da jema posla - ree sekretar, a onda se
obratija tajnici. - Jelte, drugarice, ko je kod njega?
- Projektanti - ree tajnica i ponovo se zauje
zvrndanje telefona.
- Halo, Beograd! Vi ste, drue direktore? Od
jutros sam nazivala, ali nisam mogla dobiti liniju.
Odobrena su sredstva, kaete? Tri milijarde! Spojit
u vas s drugom direktorom - jopet je tajnica priba-
cila telefon i ponovo nastavila tipkat na makinju.
- uje li, tri mijarde? - zinija sekretar.
- Tri mijarde bogov, meni je dodijalo. Jesan li ti
govorija da ga triba potirat?! Sad ekaj tot ka mona
dok se gospodin direktor umilostivi da te primi.
- Tebi jo ne gre u glavu da je inicijativa prila
u ruke privrede. Novinari su pri dolazili k nan, a
sad se vrtidu oko njega, jer u njega su oldi, pre-
sjednie.
- Daje jin mukte lokat i derat, eto a je, pa ga
u nebo diu. Vije mu je intervjua izalo u novine
nego ministru vanjski poslov. Govorin ja tebi, po
tirat ga triba - pinija je presjednik jalno.
- Nee bit ba lako. Kolektiv je uz njega.
- Ma ti ga brani ka da si...
- a ja jeman s njin? Samo mu triba priznat da
je spretan, poslovan - jednako mirno je govorija
sekretar. Otvorila su se vrata Rokove kancelarije,
ispratija je glavnog inenjera projektanta i rukova
se s njin. Onda je ugleda sekretara i presjednika.
- A je li vi dva dugo ekate, a? Skuajte, drugo
vi, ali posla je priko glave. Niman minut vrimena.
Dajte, ulizite, komodajte se - pokaziva jin je Roko
na vrata svoje sobe.
Oba su ula bez rii i ogledavali se po sobi. Roko
je ia prema baru i primea po aan.

- Izvolite est! a biste popili? Malo viskija oli
konjak? Koji ete? Martel, Napoleon?
- Svejedno - smantano e sekretar.
- Kuajte oba, pa koji van je drai - inzistira je
Roko i stavija isprid nji na stoli dvi boce i ae.
Ponudijaji je i sa stranin panjuletima. Presjednik
je odbija i otrovno ga zapita je li mu kredu drago-
cino vrime. Roko se nasmija, pogleda u leroj na
ruci i odgovorija da ni pria, jerbo je ostavija po
ure vrimena za stare prijateje. Nalija jin je ae i
kucnuli su se.
- Ti boga, a je dobar ovi konjak - reka je se
kretar.
- Daklen, Roko - poeja je presjednik - ti zna
u kojen je kripcu Mjesna zajednica. Spomenik
palin borciman misto deset planirani kota je dva
deset miljuni, ardin oko spomenika...
Na stolu je zazvoni jedan od tri telefona i Roko
je podiga slualicu srednjega.
- Skuaj, presjednie! Halo, halo! Ver ist hir,
javol, javol, hir Klajne-dorf. Direktor Roko auf
aparaten. Roko prehen - govorija je Roko i pokri-
ja jedan tren rukon slualicu. - Ti boga, zove Ro-
terdam, a uje se ka daje u drugu sobu - skinija
je ruku sa slualice. - Guten tag, her direktor, nle
grise ire gnedige frau. Tanke, tanke. Majne Ana
zer gut...
- uje li ga, presjednie, mlije njemaki ka rva-
ski - iskreno se zadivija sekretar.
- Je, gutan ga sluat. Ti gospu kamarjersku,
lupeku! - iscidija tiho presjednik malo svoje
ui.
Roko je inija fintu da govori, a ita je unaprid
fonetski napisan tekst u svon dnevniku na stolu.

- Ma natirlih, her direktor. Draj und drajsig
beten, cvajte kategori. Fir nle sezone - nasmija
se Roko. - Ales nudist, bravo! Vir haben grose re
zervat fir nudisten. Ajne ene insel... Ja, ja, niks,
nain, her direktor - Roko uini mot sekretaru i
presjedniku da pijedu. - Das ih must rajben: fon
finfcig august bis fmfcig november - zaklonivi
slualicu, Roko jopet da znak ovoj dvojici da pije
du. - Drinkenzi, odnosno a ne pijete vi dva? Najn,
najn, ih prih majne kamaraten. Hir ist unsere
burgmajster und kamaraten sekretar von partija.
- Ma a nas mia, ovie? - zaudija se sekre
tar kojemu je bilo neugodno.
- Pita me koje s menon. Aufidersen, her direktor!
- umorno Roko spusti slualicu. - Uvik je ovako, po
ili dan telefoni, sastanci, brzojavi, bankari, ininje-
ri, krediti, kamate, devize, inflacije, devalvacije. Ne
znan vije di mije glava. A di smo ono stali?
- Mjesnoj zajednici blokiranje raun. Pridana je
sudu. Radovi na skuli su zapoeti pa obustavjeni.
Ne naemo li ti prokleti trijest miljuni, moremo
Zajednicu smista. raspustit...
Zvonjava telefona jopet je prikinila presjednika.
Nervoasto je pogleda u telefon.
- Ko je sad? Alo, Milano! Si, si, parla, sinjor di-
retore. A voi siete, kavaljere. Bon orno! Si kapie,
tuto e jin ordine. In penso per lei. Votri klijenti
sono sempre al primo posto. Ariverano kol arter?
Senca dubio, kavaljere...
- Ti gospu, govori taljanski ka na likar, ma di je
bre nauija!? - divija se i udija sekretar.
- Vraju je mater nauija! Ka i svaki kamarjer,
govori od svakog jezika deset besid - puta je otrov
presjednik.
- Arivederi, kavaljere, gracije! Saluti ala vostra
sinjora - spustija je Roko slualicu i juto tada
zazvonija je drugi telefon.
Roko uzdane umorno i podigne slualicu.
- Alo, je, ovod direktor. A vi ste, drue direktore.
Da, dobro ste uli, informacije su tane, u pitanju
je otel od tri mijarde dinari. "A" kategorije. Ma ka
kvi, raspisat emo natjeaj! Ne triba van dolazit.
Jemamo ponude iz Splita, Jubjane, Sarajeva. Ko
bude jeftiniji. Da, da, dovienja - spusti Roko slu
alicu.
Deboto neujno ula je tajnica.
- Doao je onaj novinar iz Beograda - ree ona.
Roko je otpremija s riima da ga ne moe primit
sad, nego veeras.
- Di smo ono stali, drugovi? - rasijano upita
Roko kad je tajnica izala.
Natoija je ae.
- Ma nismo ni zapoeli, ovie, nego da ti ne
zajebaje nas, a mi tebe, reci moe li oli ne mo
pribacit tih trijest miljuni?
- Trijest miljuni! - ponovija Roko.
Jopet je poeja zvonit telefon i jopet se Roko po-
urija do stola.
- Alo, ti boga, pa ba sada mora i Pariz zvat. O,
bon ur, mesije direter. Keske si di nuvo? Ti bien...
ma votr mone e devalve. Pur la turist francez nu
devon forme 1 nuvo aranman. No no, se impo-
sibl, orevoar! - spustija Roko slualicu i krenija
oko stola presjednika i sekretara. - Boga aina i
materina, munita jin je pala, a oni oedu istu inu.
a mislidu na nae spale popravjat svoju muni-
tu?! Daklen, trijest miljuni, je li? Onda ja nian
dobro uja kad smo zanji put govorili.
Miljenko Smoje

- A koliko bi ti moga dat? - upita sekretar gu
bei nadu.
- Ve san da nalog da se pribaci pedeset miljuni.
- Pedeset!? - skoija je presjednik ka da su ga
uboli ilon. Ni moga virovat svojin uiman.
- Ali e mi, presjednik, ustupit one opinske
zemje iza kupalita, i da zna: neu privatni sektor
u Malome mistu. Nikome ne smi dat dozvolu.
- a san ti reka, drug je Roko. Nima ga na svitu
- ree sekretar i podie aicu.
- Ja san uvik za suradnju, jerbo pametnon su-
radnjon moremo uda uinit. Sve a triba Malon
mistu - tot san. Ako investiramo u otele mijarde,
a je to pedeset miljuni za Zajednicu - govorija je
Roko diui se.
Izali su kroz tajniinu sobu, pratija ji je velikin
otelskin holon i sputa se s njiman lifton.
- Zna, tribalo bi da kupi jo tri oli etri slike
onog naeg mladog slikara. Otac mu je jo uvik
uticajna linost i ko zna a nan sve more tribat
- iskoristija je presjednik momenat.
- tuf san ja njegovi slik. Lani san mu kupija
est i evo mu svi est nazad neka mi da pedeset
ijad dinari. Ti gospu, koja je to sad moda? Dica ru
kovodioci postaju umitnici, ne ti, pusti bradicu,
vazme pinel i mae, a ti kupuj. Bogami, neu. Moj
prvi kuvar jema osandeset ijad plae na misec, a
ja u njemu davat svake godine miljune za te por-
karije - zapalija se Roko izlazei iz lifta.
- Roko, nezgodno ga je odbit. Barenko dvi slike
- zauzeja se i sekretar.
- Ma njanci ut! Ti to, sekretaru, obisi u komi
tet, a ja u otel neu. Koliko nan je samo pinez izija
za spomenik palin borciman. Bidni pali borci, ka
daje malo a su mrtvi, pa jo moradu jemat i gru-
be spomenike - nije poputa Roko i kad su izali
na mramorne skaline otela pozdravlja se s njiman.
Upravo je nailazija vodi koji je ti posal radija liti
honorarno, a inae je bija profeur u koli.
- Zdravi bili, jor profeur! Vi ste juer vodili
onu grupu Njemac?
- Jesan.
- Pa je li mogue da ste onako falili? a ste rekli
za one kue iza crikve, ko ji je uga?
- Reka san da su ji ugali Njemci na povlaenju.
- Njemcima re da su ugali Njemci?
- Ali to je povijesna istina.
- Vi ste lud ovik - povika je Roko. - Ma koja po
vijesna istina! Kad vodite Njemce, onda su Taljanci
zapalili, a kad vodite Taljance, recite da su Njemci,
ko e drugi - svitova ga Roko i pogledava na otel-
sku teracu ritke goste ispod suncobrani koji jo
nisu otili na kupanje.
o o o
Veer je bila tepla i vedra ka cakal. Na velikoj
otelskoj teraci svirala je plesna muzika. Na platou
nikoliko parov balalo je najmodernije bale, sve
sami fureti. Mirko, koji je posta likar, bala je sa
svojon ribaruon u ritmu. Okolo se za stoliman ve-
eravalo, konobari su posluivali. Likar s Bepinon
sedija je za stolon jidan, jerbo je po ure zva kono-
bara, a nikor se nije odazva niti dolazija. Jidan,
gleda je Mirka kako bala, govore da ini arlekina
od seba onako skaui ka imija i savijajui se ka
zmija.
- Je li balarin oli dotur? Koji e bolesnik njemu
virovat kad ga vidi onakega? a jema balat, ka da
je ni povalija? - grinta je likar.

Napokon je doa konobar i, poslin svae s njin,
likar je naruija veeru. S drugog kraja terace doli
su Roko i Ana. Konobari su se ratrkali i inili jin
mista. Ana je bila moderno obuena u svitle iroke
svilene gae, a Roko u bilon laganon litnjen ve-
titu. Kad je konobar posluija likarev stol, Mirko
je prikinija balanje. in su svo etvoro zapoeli jist,
jedan konobar vas uzbuen dotrka je priko terace,
doa je do Rokovog stola i apnija mu nito na uvo.
Roko se diga ka oparen i pria likarevon stolu.
- Jednome furetu je zlo. Dojdite brzo, doture,
brzo!
- Ti boga, ka da je meni dobro. Per la madona,
jesi li ti lud, Roko? Dvi ure ekan ka pas i juto
kad san poeja jist, a ti: tri brzo. Neu trkat.
- A a je, Roko, di ti je dobra veer? - prikorila
ga Bepina.
- Skuajte, jora Bepina. Ne ini kerce, doture,
jema bit daje i umra. Nali su ga konobari u sobi
na podu.
Likar se trgnija i ferma jist, omar se diga i obri-
sa tavajolon usta.
- Ajde i ti, Mirko, da vidimo a je to.
Sva trojica su brzo otila priko terace u lift, a Bepi-
na i Mirkova cura ostale su same za stolon. Bepina je
isto tako pristala jist, ali je mala jila naprid i nutkala
Bepinu da e jon se oladit spiza. Muzika je svirala,
parovi se vrtili ka trotuli. Bepina je juto poela ispi-
tivat malu o Mirku, kad jin se pridruila i Ana za
kojon je skoija konobar, prinosei jon katrigu.
- a ste lipo obueni, gutan vas gledat. Di ste
ti konplet kupili? - pitala je Bepina Anu.
- U Italiju. Svu moju garderobu ja nabavljan u
inozemstvo. Nima, drugarice Bepina, po nain bu-
tigan nita, samo trace.

- Jemate prav, ka ena od svita. Samo najde se i
u nain butigan. Evo ja ne kupujen u inozemstvo,
a fala bogu, nian u trace - botuniaje Bepina.
- Morat ete i vi do s nan kad ja i Roko skokne-
mo do Italije, pa da vidite tamo butigi.
- A kako se vi tamo snajdete, ko van prevodi?
- Moj Roko parla taljanski ki va dotur - iscerila
se Ana.
- Bit e i boje - promrsila Bepina.
Roko, Mirko i likar vraali su se preko terace ka
pokisli.
- Mrtav je, inkolpalo ga- uinija Roko mot na
srce.
- Nosi ovo a sa stola! - viknija je likar konobaru.
Bepina je odma protestirala na likara da se nije
okusija, ali likar je naruija samo konjak. Mirko
svoju pjatancu nije da odnit, nego je poeja jist.
- A koliko je pokojnome godin? -pitala je Bepina.
- Bit e pedesetipet i est godin - ree Roko.
- A jeste li javili njegoviman? - kurjoasto e ona.
- Ne triba javjat, doa je sa enon i eron.
- Bit edu se rastuile, bidne. A oedu li ga pri-
nit u njegovu zemju?
- a edu po troit? Ovod edu ga zakopat.
Nima kod nji afani i naricanja, plau tiho.
- I sutra edu se, bidne, same vratit - zamislila
se Bepina.
- Ma ne vraadu se, ostaju. Uplatile su litovanje
unaprid i needu sad jemat duplu etu. Triba pri
znat da su ve naruile crne kostime za kupanje - go-
vorijaje Roko pripaljuju dugi strani panjulet.
- Ola te korote! - zinula je Bepina.
Popivi konjak, likar se diga od stola. Mirkova
cura gurnila nogon Mirka, dajui mu znak da gre-

du balat. Svi su se digli od stola: likar, Bepina,
Roko i Ana odlazili su priko terace i sputali se
niz iroke skaline put parkiralita tonobili, a Mir-
ko i divojka utopili se meju plesae.
- Ajmo, doture, do mene, stat emo samo po ure
- navaljiva je Roko.
- Vidit ete, drugarice Bepina, sve je po moj on
ideji. Ja san davala diretive inenjeru kako e ui
nit nacrte - gutala je Ana.
Likar je uliza u Rokov tonobil i seja naprid, a
enske odizad. Bepina se zlamenovala.
- Samo pametno, Roko, nemoj nas privalit - pri-
poruivalaje Bepina.
- Ne bojte se, jora Bepina, ja vozin oprezno
- ree Roko, okriui tonobil u rikverc.
Priko rive je pojurija punon brzinon.
- Je, ula san, i nikidan si pa u fou. A nita ti
se na autu ne vidi?
- Kako e se vidit kad san vozija auto od podu
zea?! Ali ne bojte se, jerbo je to di vi sedite najsi
gurnije misto - umiriva je Roko.
- A di je najopasnije?
- Do ofera, di sidi dotur - rekla je Ana.
- Brzo, Roko, stani! Stani, iskoit u! - uzrujala
se Bepina. - Ja u est naprid, a ti, Luii, na moje
misto.
- Vozi, Roko, a ti mui, jerbo u te bacit iz tono-
bila na glavu vanka! Ona e meni vazest najopa
snije misto!? - zagraja je likar.
Tonobil se zaustavija prid velikon lipon bilon vi-
lon u vali koja je bila sva u zelenilu. Uz mali mulet
bija je vezan motorin. Bepina je malo zlobno pri-
znala da jin je puno ovod lipo, daje mirno i samo
se cvrci ujedu kako grataju. Ana jon je tuma-
ila da su zato i gradili da budedu u miru, jerbo
njezin Roko nije volija da mu ukaju nad glavon.
- A a ti je ovod doli u prizemju? - upita je likar.
- Ova vrata su od garaa za dva auta, a ova dru
ga od hangara za brod - pokaziva je Roko.
- Jopet si jednu stvar zaboravija. A di e drat
reoplan?
- Dostaje i helikopter - nasmija se Roko.
Vila je bila prostrana, moderna, malo suvie
nakinurena s elementiman kia. Ana je otvorila
vrata i Bepina se zaustavila u prisoblju, znatielj-
no je i pomalo zlobno gledala uokolo.
- Asti, a je lipo! Pogledaj, Luii, ovo je ka u
teatar - govorila Bepina i kucnula rukon po zidu.
- A kakvi su ovi zidi, ovo ni pitura? A vidi lustere,
Luii, a vidi zrcalo.
- To je specijalna roba iz Japana, to je moj Roko
dobavija priko veza u Njemakoj. Sva staklarija je
iz Kolandije, je li, Roko?
- Per la madona, Roko, oklen ti ovo? Iz neba!?
Ol te pape bija Rokfeler? Ovo ja nian u ivotu vi-
dija - udija se likar, ali nije pozelenija: bija je bez
trunke zavisti.
- Ovo van je kuina. Tavele i svi aparati su iz
Italije. A ovo ovod van je soba za slukinju. Ona je
odiljena, jema i svoj zahod da se s nama ne mia...
- tumaila je Ana Bepini.
- A jemate li slukinju? - prikinila je Bepina.
-Train, ali teko je danas do do slukinje. Sve
se, moja drugarice, danas pogospodilo. Niko nee
u slukinje.
- Je, to jemate prav, a a ne dovedete koju rodi
cu iz sela? - lukavo Bepina namistila Ani trapulu
u koju je ova nepromiljeno uletila.

- Pisala san ve jednoj... - sitila se Ana i ugrizla
za jezik zaraj tega a jon se sviica kasno upalila.
- I znate a su mi odgovorili? Da naen za sluki
nju koju gospoju iz grada - osvetila se Ana.
Roko je odveja likara u radnu sobu.
- Ovod ja poslin obida itan novine, pijuckan,
odmaran se, mislin, stvaran ideje.
- A di su ti oni pusti libri? - pita je likar.
- a e ti, doture, libri?! ovik ita, ita i oora-
vi, a drugi nikad ne ita i svuda je stiman, vien,
aen, jema dobru plau, nikome nije sumjiv jer-
bo ne ita, nije zaraen stranin uticajiman. Kad je
svrija rat, jema san prilike dobit stipendiju i tu-
dirat za profeura, likara, ekonomistu, pravnika.
Bogati, ka da san lud, svri kule i vie nisi revo
lucionarni kadar. Nego, ostavimo mi tu filozofiju.
a bi ti, doture, tija popit? - Roko je otvorija bar
pun raznovrsni strani pia.
- Jema li francuske ampanje?
- Da jeman li? I uz nju malo ruskoga kavijara.
Tot ti se kapitalizam i socijalizam najboje slaedu
- zasmija se Roko.
Ana je pokazivala Bepini dije sobe i tinel.
Bepina ka da je zaslipila i nije znala di e gledat.
Ana je iz jedne dije sobe onila veliku pupu i na-
vila, pupa je pred zapripatenom Bepinon poela
koracat i pivat niku francusku pismicu.
- Ovo se mora najeit. Prosti boe, ka daje pra
vo dite. Vije i ne triba init dicu, dostaje kupovat
pupe - zgranila se Bepina.
Ulizla je s Anon u radnu sobu di je Roko juto
otvara ampanju, a dotur je pomalo kua kavijar.
- A vi se dva sladite, ne biste se nan ni javili
- ree Bepina.
ampanja je pukla i Roko prvu au nalije Be-
pini, a zatin ostalin.
- Mogli bi nazdravit, an Roko, i naoj radnikoj
klasi. Vidi a ini rad! Oemo li zapivat onu nau:
"Da nan ivi, ivi rad"? - smij a se likar, kucajui se.
Likar, raspoloen, poveja, a Roko i Ana priva-
tili pismu.
o o o
Likar i Bepina legli su u posteju i on se odma
privatija svoga Dantea, poeja mrmjat stihove, a
Bepina leala na boku, okrenula se njemu i samo
ga gledala. Tila je s njin razgovarat, ali se nije
usuivala prikinit ga u itanju. Likar je to utija
i svaku malo priletija bi nervoastin pogledon po
Bepini. Smetalo ga je a ga ona gleda, pa se naglo
okrenija na drugu stranu i nastavija itat. Vanka
je bila prava litnja no, ponistra je bila poluotvo-
rena. U jednon momentu likar se naglo okrene i
uvati Bepinu kako u njega bulji.
- a me gleda?
- Tako, ne spava mi se.
- a e gledat, bogati, pusti me itat.
- itaj, oli ti ja a govorin.
- Smeta mi, okreni se na svoju stranu.
Bepina se posluno okrenila, a on jopet nastavi-
ja itat. Jopet se nervoasto maka i pogleda je, pa
nastavija itat, a Bepina glasno uzdanula.
- Koja ti je gospe noas, a sad uzdie?
- Ne smin, bidna, gledat, ne smin uzdanut, a
brzo neu smit ni disat.
On nije odgovorija, nego se promekoljija i
nastavija itat. Kroz ponistru su dopirali nejasni
glasovi prolaznika, furete rii. Iz daleka se ula
moderna muzika s plesne terace otela.

- Je li, Luii?
- Mui, Bepina, pusti me itat.
- Ma tila san te samo pitat jesi li dobija popodne
koju partiju na balote, ol si izgubija? - sitila se Be
pina kako e Luia navest na razgovor.
I naravski, on je omar ostavija Dantea.
- Ma di u ja izgubit, eno boja, sve san tuka.
boava san jednu balotu za drugon, bilo je divota
gledat. Jopet san u veliku formu. Zna li da su mi
niki fureti poeli pleskat?
- Ajde, pleskali su ti?
- Jesu, majke mi boje, tuka san ka iz topa.
- A je li, Luii, kad e me vije odvest prid
oltar? Pri e Mirko oenit onu pekaruu nego ti
mene - zaskoila je Bepina.
- Ti boga! Luii, Luii, ba si inempjan, ostari-
ja si, a pameti nisi steka. I udin se ja a ona mene
pita o balotan. Kako san jon pa na baketinu! - pri-
korava je sam sebe i jopet se privatija knjige.
- A zna li, Luii, da se moja vinana vesta sva
isfrolala? Izile su je gagrice i moran kupit novu.
- Uzmi pineze i kupi, oli ti ja branin.
- Ja bi tila kupit vanka u inozemstvo. Gredu
Ana i Roko u Italiju tonobilon, pa zovu i nas dva
da gremo skupa.
- Jesi li ti luda, Bepina!? Moredu po k vragu
oni i inozemstvo - poeja se jidit likar.
- Ma samo do Trsta, Luii. Ja nikad nian bila
vanka. A ti bi moga po po knjiaran, more na
koji libar a tebe interesira.
- To bi se moglo - poea se likar po glavi po-
putaju - ali ko e dat devize? Kako u po s onu
porku dvajst-trijest dolori a ji daje banka? Oli
u ja po vercat i sakrivat pineze da me carinici
viitaju?

- Roko e sve uredit. Njemu e dat ovod dinare,
a on tamo jema liri koliko oe. A da onda sko-
knemo do Padove, vidit di si ti uija? - lukavo ga
Bepina pogodila u ivac.
- Padova? Padova di mia oventu? Lo studen
te di Padova? A sad mui, Bepina, da nisi vije
progovorila. Jesi ula - ree likar i ponovo vazme
knjigu.
Poeja je, mrmjaju itat, a Bepinu uvatija san.
Misal o Padovi poela je kopkat u njemu, pa je brzo
umuka, okrenija se Bepini i gurnija je nogon.
- Ne spavat, kad si mene uzbudila, sad e i ti
stat budna - dipetoasto e likar. - Padova? Ona
kafana Pedrovi, je li jo otvorena? Lipo bi bilo malo
est i jist one fine elate.
Bepina je rastvorila oi, sva je sinila, pridigla se
na kuin.
- Roko e dat lire, koliko ti god triba. On jema
tamo veze - ubacila je Bepina.
- Lupe Roko, nikor mu ne more stat na kraj. A
dobar je isto, zna, boje daje on nego ko drugi.
- A jesi mu, Luii, vidija kuu ka Holivud. Oklen
mu samo ti pusti pinezi?
- para je, ona jema veliku penziju, on lipu plau,
oba su digli zajam, dalo jin je nito poduzee...
- I sa svin tin, moj Luii, ne bi on moga zgradit
kuicu za pasa, a nekmoli onu viletinu.
- Mui, Bepina, nisi ti komejun za ispitivanje
imovine.
- Ne ti njijovi komejuni. Radili su tri dana i
in su poeli barkat, omar su se raspali.
- Zato je boje i tebi ne barkat, da se i ti ne bi ra
spala - ree likar, vatajui libar. - Pusti me itat.
- Laku no, Luii.
- Spavaj, Bepina.

VELIKO PUTOVANJE
Dola je i jesen, tuna dalmatinska jesen s
gnjilin juinan i kian, kad i zanji fureti partije-
du, oteli se zatvaradu, a metijavi inidu konte za
konanu veliku partencu. Starci okriedu glave
od enpresi grobja i, da ne kupidu vlagu, stojidu
doma i brojidu kapje kie na mutnima staklima
ponistar.
Grmilo je i ivalo, kia je lila ka iz kabla toga
jutra kad su nakon veliki pripremi Roko i Ana,
likar i Bepina krenuli za Trst. Ukrcali su tonobil u
trajekt i njanci minut nisu tili gubit u Split. Roko
je raspalija po magistrali i falija se da ji vozi ka u
reoplan.
- Polagje, Roko - molila je cilin puten Bepina,
puna straja ne za se vengo za svoga Luia koji je
jopet sedija na najopasnije misto do ofera.
Vije u ali nego naozbij, Roko je straija Bepi-
nu sa granicon i carinicima koji sumjive putnike
znadu svu do gola.
- Pa bi moj Luii pustija da mene svuijedu?
- planila je Bepina i zagrlila likara traei zatitu.
- Bogati, Bepinu do gola, da ini striptiz carini
cima, a ne bi jin ja ilu granicu razbija u komadie!
- odigra je likar scenu koju je Bepina i oekivala.
Dva puta su fermali po otarijan da se malo
okripidu i kasno u no nali se na granici kod
Seane. Pasoke formalnosti su brzo obavjene, a
onda je doa carinik i osvitlija ji lampadinon. Be-
pina je protrnila o straja.
- Imate li novaca? - ne udunja carinik lampadinu.
- Samo po pet ijad! - mirno e Roko.
Snop svitlosti zaigra na zbunjenon, deformira-
non licu Bepine.
- A vi? - strogo e carinik.
- A ko e meni dat, jor moj? - protrnula je Bepina.
- Gdje su vam lire?
- A koje lire?
- One koje ste digli na paso? - Niman ja njanci
elera.
- Morate imati dvadeset hiljada lira! - Niman ja,
jor.
- To mora jemat u paso - javi se likar drui
od jida.
- A nije mi Roko reka da sve sakrijen? - bubne
Bepina.
- Ma ne te lire a smo digli na banku! - uga se
likar. - Oli nisi uja kad je reka: sve sakriti? - za
udila se Bepina.
Grickaju brk, Roko se smijucka, ali je i pozele-
nija od jida.
- A gdje su vam te lire? -javio se carinik.
- Evo, ovod u postol - ree Bepina, priginju se
i vadei ih iz postola. - Evo ji, nemojte mi, molin
vas, ovo vazest, ovo mije za kupit vestu. Znate, ja
i Luii se brzo vinajemo. Gotovo je.

- Drago mi je, estitam. Skinite i drugu cipelu
- suvo ree carinik, a potom odmiravaju Roka za
timunon tonobila, upita: - A vi imate samo dvade
set hiljada lira?
- Ne triba van njega njanci gledat. On je sve
unaprid uredija, njega u Trst ekadu pinezi.
- Zatvori ti mainin, Bepina! Umukni, majku ti
boju! - bisnija je likar vataju se za glavu, dok je
Ana turkala nogon Bepinu.
- A a san ja bidna uinila? - uvridila se Bepina.
- Ajme, tuke, koga ja voin na put, i ona e
meni po u verc? Ajde kvragu ti i ko te je doveja!
- pinija je likar.
- Hajde, prolazite - ree carinik, vrtei glavon
za njima.
o o o
Jedva su nali slobodno misto za parkirat tono-
bil u jednoj ulici punoj butigi. Sat na kanpanelu
crkve pokaziva je jedanajstu uru. Likar, sit butigi
i trgovanja, tuf Ane i Roka i njijovi rii "kvanto
kota", nervoast i zaraj neumorne Bepine, najprin
je seta gori-doli, a onda je seja na prvi prag. Roko i
Ana bili su puni paketi, otvorili su portapaki tono-
bila i stivavali robu, a Bepina je napunila samo dvi
mriice. Ana i Roko jopet su se vratili u butigu.
- A a jemate od ditinje robe? - pitala je Ana
prodavaicu koja je, ne razumivi ni rii, gledala u
nju ka leani mol. - Prevedi jon, Roko - zapovidila
Ana.
- Ne mogu, Ano, ruke me bolidu od velikog pre
voenja - brenza je Roko i poeja prodavaici init
puste mote, sputaju ruke do tleja da oznai uzrast
diice. - Banbini, pikoli. Uno dovle, a uno sve dovle
- inija je Roko znak sebi do vrata i do trbuja.
Prodavaica se nasmijala, govorei: "Aha, kapi-
sko, kapisko" i oervala se po kancijan. Bepina
je dola do svoga likara koji je jo sedija na pragu
butige vas diperan.
- Luii, nala san ti lipe gae, mora ji provat.
- Ajde kvragu ti, i Trst, i gae! Di u se ja po
sad svuivat, obuivat, ne bi za sve miljune!
- A kako e kupit vetit za vinanje?
- Obu u marinersku maju na rige i gae od
kauboja, i tako inite monu od mene. Gren ja u
otel, meni je svega dosta! - dipera se likar i kre-
nija niz ulicu, a Bepina za njin. - Ne mogu vije.
Triba mi po u zahod, dvi ure trpin. Mijur e mi
puknit.
Bepina se zanila izloziman uz koje je prolazila i
juto tad u jednon izlogu ugleda veliku maneken-
sku pupu sa bilon vinanon veton.
- Eno je. Eno. Ba onakva kakvu san tila
- uskliknila Bepina i plesnila rukan i utrala u
bitugu, a likar se polako uputija za nj on. U kan-
tunu za robu, iza jedne teke koltrine, Bepina je
odma poela obuivat vestu uz asistenciju dvi
prodavaice. Sva uzbuena, Bepina je drala ka
prut. I pala bi da je nisu pridrali. Likar je sedija
na katrigi i puija.
- Luii, ni mi dobro. Uvatila me mala snaga. Ne
znan je li ovo zaraj veste oli mi je slabo.
- Kome siete bela sinjora - poslovno je torokala
prva prodavaica.
Likar, kome je priprlo pisat, fiksira je drugu
prodavaicu.
- Ma injorina, e kvi toalet?
- Ke koza?
- eso, konduto, piarjola, an?
Miljenko Smoje

- Skuzi, non e, andate kvi a ristorante. Una
deina di metri poi a sinistra.
Likar je izletija u pravcu koji je naznaila, a Be-
pina ga spazila na vratiman i potrkala za njin.
- Luidi, di e?
- Pisat, bogati, pisat, jesi li razumila!? - povika
je likar i produija.
Bepina se, umirena, ostala gledat u zrcalu, dok
su prodavaice graktale "Kome bela nostra spoza!"
Bepina je njijovo oslovljavanje "sinjora" ispravljala
u injorina, ali da e za koji dan bit injora dotura
Luia.
Prid odlazak iz Trsta, poslipodne, likar je navra-
tija u jednu knjiaru, vrtija je i privra po libriman,
biigava sve kancije, a Roko, Ana i Bepina ekali
su ga isprid vrat. Kad je naa a je iska, vas je sri-
tan skoija prema vratiman, viui i itajui.
- Bepina, pogledaj koji san libar naa. "Poesie"
di Fusinato! Koliko ja ovi libar train? Ovod je ona
pisma koju san ti spominja. Lo studente di Pado
va. Sluaj!
Tutti sano che U nome di Studente Voul
dire: Un tal che non instudia niete...
- A sluaj ovo:
Quanti, cime d'ingegno e di dottrina, Del
secol nostro oracoli viventi, Quando
studiauan legge o medicina, fl. che uuol
dire quand'erano Studenti Senza pensieri
anch'essi e senza affani Se li voller
godere i lor quatr' anni.
- U ovi libar mora bit jedna pismica o likaru
ope prakse. A, evo je, naa san. Sluaj! - vrtija je
Luii stranice libra.
II medico condotto, sluaj, ka da o meni piva,
Come la libera lue di sole dascun ti cerca,
ciascun ti vuole. Col matutino canto U galo
Balzi dal lett, monti a cavallo.
- Ko ti je kriv da si tukac!? Ovod piva o likaru
kojega u svaku uru zovu, ujutro, u pono, po kii,
buri, uvik vaja da skae: Ozdravi li bolesnik, onda
ga je spasila Divica Marija, a otegne li papke, kriv
je likar. Vidi, Roko, ovu i jo etiri knjige kupija
san za me, a evo ovu malenu i za naega presje-
dnika, neka vidi da mislin na nj. Evo mu jedna
knjiica koja mu ba odgovara, neka je buba i po
stat e pametan, sve e znat riit, svaki problem
- govorija je likar, pokazuju malu crvenu knjiicu
na kojon je pisalo "Citazioni dalle opere del presi-
dente Mao Ce Tung".
- Maje li to ona knjiica a s njon maedu? - uze-
ja Roko knjiicu u ruke i poeja mavat. - Onda u i
ja kupit jednu za mavat s njon s ponistre iz otela.
Vraaju se iz Trsta, udrili su put Kopra, jerbo
su se bojali viitavanja kod Seane zaraj tega a
je jora Bepina sve onako naivno oitovala. Likar
jon je zabranija da na granici prid carinon ne smi
justa otvorit. Kod jedne visoke zgrade, misle daje
gostionica, zaustavili su se skinut kartuinu s pa-
keti i stivat robu u valie ka da je noena. Odma-
tali su pakete, vadili empere, postole, bive, gae,
jakete, likar svoje libre, a Bepina je ka svetinju u-
vala svoju vinanu vestu da se ne skica. Vesta jon
je bila fino stivana u velikon najlonskoj kesi. Je-
dan karabinjer nedaleko od nji virija je i smijucka
se. Kad su sve potivali u valie, Roko je zatvorija
portapaki tonobila i krenuja nikoliko metri pa se
Miljenko Smoje

zaustavija na samoj graninoj rampi. Shvativi da
je tot granica i taljanska carina, a ne gostionica,
likar je poeja pucat od smija, govore da kakvi su
oni verceri kad juto na granicu sakriju verc. A
nije ni lako bilo pogodit da je tot granica i carina,
kad nidir ni bilo topi, kaluni, tanki, ic, bombi,
njanci puak ni livolveri. A tamo daje, nai carinici
parili su ka boemi, artisti, diperaduni.
- Imate li ta za carinjenje? - zagleda se carinik
u Rokov paso.
- Nita, drue - bezbrino je guknija Roko,
odmahuju glavon.
- A vi, drue? - pita je likara. - Jeman tri-etri
libra.
- Ni vi nemate nita? - carinik e Ani.
- Samo nito robice za diicu.
- A vi, drugarice? - obratio se carinik Bepini,
koja ka da je zanimila. - Vama govorim! - iznena-
dija se carinik.
Bepina je muala i gledala u prazno.
- Jeste li nijemi? - povisio carinik glas.
- Nian, nego ne smin govorit. Zabranili su mi
moj Luii i Roko. Znate, ja san iskrena, pa da mi
a ne utee, moran muat.
- a van je, jora Bepina? - privrnija Roko oi
ma, a likar se jopet uvatija za glavu.
- Nita mi nije, moj Roko, vidi da mu in ka
riba. Molin te, zatvori to radijo, uinilo mi je glavu
ka balun. Da ti pravo reen, drae mi je bilo kad
smo ili bez radija. Bar smo se mogli razgovarat, a
sad ilo vrime svira, ini konfujun.
- Zar niste imali radio? - ukeba je carinik.
- Nismo, Roko gaje stavija u Trst.
- Asti majku boju, jopet si nas bacila u govna!
- skiknija je likar ka oparen.

- Platit ete osamdeset hiljada - strogo e cari
nik - izvolite ga tamo prijaviti.
- Nita mi niste o radiju rekli. Nian ja bidna zna
la. a mi niste rekli da ne smin spominjat radijo?!
- Osandeset ijad ti kolpi palo, Bepina... - pinija
je likar.
o o o
Kasna, gnjila jesen spustila se na Malo misto,
kia je bubnjala po ponistran, juina se vukla ri-
von i ulican. Bepina je leala u posteji teko bole-
sna, omravila je, oslabila. Jedva jon je dostajalo
snage da se boje namisti u posteji kako bi lipje
izgledala. Starinski sat na zidu pokaziva je tri i po
ure poslin ponoi. Vanka je na refule tuka vitar.
Likar je lea u posteji do nje budan, zamijen i
nije ita svoga Dantea. Bepina ka da je osiala da
jon se blii kraj, ali je iz nje zraila sria i zadovoj-
stvo, jerbo je po ili dan za vrime njezine bolesti
bila okruena njenon brigon svoga Luia. Pogle-
dala ga je i vidila da je budan.
- Neu spavat, drae mi je sluat lebiadu.
- A kako nisi izaa vanka gledat kako judi spa-
sijedu brode?
- Eto, ne da mi se, razlinija san se. Lein i isto
ujen kako viu: U pomo! Popustilo je sidro! Daj
te ruku! Tue provon! Laskaj krmu!
- Je li, Luii, oe li mi itat malo naglas Dantea?
- Ou, Bepina, kako da neu, ali ne razumin
zato kad ti ne zna taljanski, an?
- Ve ga treu no ne ita, pa mi nito fali. Isto
ka da mi je ko diga armerun iz sobe, oli sa zida
tvoju diplomu.
Likar ju je pojubija, govorei jon njene rii i
ona se sva rastapala u blaenstvu. Uzeja je libar

i poeja itat napolak napamet, tako da je gleda
vije u Bepinu nego u libar. Proita jon je nikoliko
tercini iz petog pivanja, dok je ita pratila gaje nji-
haljka staroga sata.
- I nikor vije nikad nije tako pia ka Dante
- prikinila gaje Bepina.
- Ti boga, Bepina, ko e pisat ka Dante, on je
jedini na svitu.
- A je li, Luii, mogu li te malo, samo malo ta
knut nogon?
- a me to pita, ti boga, da more li me taknut?
More koliko god oe. Evo na!
Luii je doa k njoj pod pokriva i naslonija svo-
ju nogu na njezinu. Ona se sva pripustila tomen
dodiru i zatvorila oi.
- Koliko u jo ivit, Luii? - prenila gaje ona.
- Ko to zna, moja Bepina, to nikad niko ne zna.
More bit jo deset, petnajst, dvajst godin...
- Molin te, Luii, nemoj se alit, znan ja da u
umrit.
- Ma, a je tebi, eno boja, zdrava si ka dren!
Moga bi s tobon brode razbivat, sva si ka gozd.
Oklen tebi ta ideja da e umrit?! Jesi li poela
rebanbivat, an?
- E, moj Luii, in ti mene jubi, in si ti tako
dobar pa me sve puta, eto, i da te tien nogon,
onda znan ja a se sprema.
Likar se trgnija i brzo povuka nogu. Opali jon je
po bosanski.
- Kad si tako luda, evo u te vije ticat! Ti si
monstrum jedan. Zato a san jon proita dvi terci-
ne i a san je nogon taka, i ona da e umrit! Ko to
na svitu more izmislit? I sad je sve gotovo, sad san
se infota, ilu ovu lipu mirnu no si mi pokvarila
- toboe se jidija likar. - Ne volin te, mrzin te ka
najgorega dumanina, i jel ti sad dobro, an Bepi-
na? Evo ti roge aine i materine! Vidi li da ne
umrit, uje li kako vien na te ka i uvik?
- Oprosti, Luii, nemoj se jidit. Nian ja bidna
tako mislila...
- Infota san se na te, ne mogu te vije gledat, ne
mogu te trpit blizu - smrka se likar, diga se i ia
u banj.
Ona je za njin sklapala ruke. Zatvorivi za so-
bon vrata od banja, likar je tiho poeja plakat,
svladavajui jecaje. Bepina, njezina virnost i na-
ivnost, dobrota i nevinost, prostodunost i u-
dna rafiniranost, njezina beskrajna jubav prema
njemu i puste godine zajednikog ivota, radost i
alost, sve se to uskomealo u likarevin njidrima i
ka zamreni grop davilo ga u grlu.
- Bepina, mila moja, amore mio!... - tiho je pla-
ka likar, pridbacuju sebi svoju surovost koju je
pokatkad prid njon zna pokazat.
- Luii, dojdi kraj mene, tii me, Luii, molin
te... Nemoj se na me bidnu jidit, ja san luda - uja
ju je likar kroz vrata od banja.
Svladavi pla i briui oi, da zametne tragove
suz, uliza je u sobu.
- Bome da ti nije nita. Zapravo to ti je jedna
vrst upale plua a si uvatila kad smo bili na put i
to e ti trajat jedno misec dan, bit e ti malo teko,
oslabit e i onda e naglo poet se rekuperavat i
sve e ti pro ka da ti je ko odnija rukon.
- Dobro, Luii, sve je to lipo a ti govori, ja tebi
sve virujen, ali kai ti meni jedno. A kad ti to mene
misli odvest prid oltar, an? Je li kad ozdravin?
- Naravski.

- E, jema prav, sad san malo ispaena, mra
va, i bilo bi me grubo vidit.
- Ostavi ti, Bepina, to. Uvik si ti zgodna, jin
gamba sempre.
- Onda ne triba ekat da ozdravin. Ja u se
dovu do oltara, ja u list, Luii, odit u na ruke
- ree Bepina nakon kratke stanke.
- Ma dobro je, Bepina, kako god ti oe.
- A zato sad tako naglo pristaje?
- Zato a me tufalo vije te sluat. Ovo je ve
trijest, trijest i pet godin da me uvik s tin oltaron
tue po glavi.
- etrejst, etrejst godin, Luii - govorila je Be
pina.
Likar je ispod oka gleda njen blidi prozirni pro-
fil. Ponovo je lega u posteju i uzeja Dantea.
- Zna, Luii, kad bi ko meni reka: vinaj se i
umri, oli ivi miljun godin bez vinanja, ja bi omar
pristala vinat se i umrit. I kad vinana buden
umirala, ja u bit najsritnija ena na svitu.
- A zato e po umirat, kad se moe lipo
vinat i ivit? Ja ne razumin tebe, uvik ti je pria.
Pria ti je vinat se, pria ti je umrit, empjo. a je
sad? - ree likar, videi da mu oe nito re.
- Kad umren... Ako umren pri tebe, je li tako
dobro, onda te molin da mi na grob stavi samo
jednu malu tabelicu: ovod sritno poiva Bepina,
virna vinana ena likara Luia. Eto, samo to i
nita drugo. Ni godine roenja ni smrti, nemoj mi,
za gospu, stavit.
- Dajen ti ri, Bepina - ree likar s oiman pu-
nin suz. Okrenija se na drugu stranu i inija fintu
ka da ita.
- A sad me jopet takni nogon.
- Neu, pusti me itat. Ma a me mui vije
- ree Luii dodirnuvi je nogon.
- I jo nito, Luii.
- Ti sve tako malo pomalo, ovik ti da mali prst,
a ti zgrabi ilu ruku - pritvara se likar ka da se
jidi i da ita, a zapravo se ili pritvorija u uvo.
- Tila bi da mi kadikad donese na grob malo
cvia. Tek tako da me se siti, eto, recimo, svaku
petnajst dan, jednu malu kiticu.
- Dosta, dosta! - povika je likar i odloija libar.
Nije vije moga odolit suzan, pa se diga i otia
put ponistre.
- E, znan, jema prav. Puno to train svaki pe
tnajst dan. Ba san luda, to bi za te bila velika
fatura, velika gnjavaa. Meni je, eto, dosta svaki
misec dan. Oe li, Luii, jedanput na misec samo
pet minuti skoknut? Oe li svaka dva miseca?
- govorila je umorno Bepina.
Luii je zaepija ui i pobiga vanka iz sobe.
- I projdi sa cvien priko rive neka svi vidu,
neka puknu. Znan, Luii, tebe je sram nosit cvie.
Onda dojdi rano ujutro neka te niko ne vidi, ali vi-
diedu na grob boket i svak e znat da si ti bija. Ja
samo tebe jeman na svitu, Luii. Ja san ili ivot
samo za te ivila. Di si, Luii, dojdi, kome ja ovo
govorin? - zanila se Bepina i zurila u vrata.
Likar je jopet ua, pribliija jon se zaplakanih
oiju. Kad gaje vidila takvoga, ona ka da se odma
otriznila.
- Ala, Luii, pa ti mi plae? A a je mome Luiu?
Nemoj mi plakat, tebe je grubo vidit kad plae.
- Ko plae, ludo jedna!? Ti sve duplo vidi. A sad
ostavimo te stvari, Bepina, oemo li malo spavat, an?
- Ne mogu, Luii, menije sad aj spavat. Ajde itaj.

- Ne mogu, bolidu me oi. Ajdemo pivat - ree
likar i lagano zapoeja jednu pismu, a Bepina dr
htavo i slabano, ali sritno privatila za njin. - "Be
pina, Bepina, uini da sunce mi sja..."
o o o
Poza juine uinilo je lipo jesensko poslinpodne.
Na rivi je juto akota trajekt iz kojega su izlazili
tonobili i putnici. Meju mitanima koji su ekali
trajekt bija je i Roko; eka je na Rou koju je posla
u grad po veliki buket cvia a ga je ima namiru
odnit bolesnoj jori Bepini. Roa je zaista sala s
trajekta s ogromnin buketon i pridala cvie Roku.
Sa cvien krenija je pravo likarevoj kui. Ulizavi u
dvorite popeja se skalan do pritvoreni vrat. uja
je Bepinu kako polako govori:
- ... Zna, ja san napisala ovod u dnevnik a
e mu svaki dan kuvat. Lipo redon: ponedijak,
utorak, srida...
Za veeru uvik malo zeja i ribe, oli mesa na
gradele. Ribu mu samo na lozje peci i neka malo
izgori oko repa. Za obid tri deca, a za veeru po
litre, nikad njanci kapju vie ne donesi na stol.
Ako pita uveer kafu, ne daj! Reci da si zaboravila
kupit. A ovu knjigu, vidi, da nisi takla. Ako je na
pod, ostavi je na pod, ako je na posteju, ostavi je
na posteju. Ovo se ne srni ticat.
- Sveti Ante, ma a to govorite?! Sve ste mi to
ve rekli, jora Bepina.
Bija je to Kekin glas. Roka nito steglo u grlu,
poeka je jo trenutak.
... Pazi, molin te, na postole. Nikad ji nemoj
puno glancat da mu se sjajidu. On to ne voli. I
in se tak malo izlie, omar mu nosi minjat take. I
nemoj da mu postole vonjadu od patine, za gospu.
Postole koje si danas patinala tek mu daj do dva
dana. I to ji stavi na arju neka se izvitridu...
Roko je pokuca na pritvorena vrata, Keka mu je
otvorila drei likarevu kouju u jednoj ruci. Poja-
vija se u vratiman s velikin buketon cvia.
- Pogodite ko van je doa u vizite!? - viknula je
Keka.
Bepina se malo uzdigla u krevetu i napo okre-
nila. Keka je odma uzela cvie i potraila vazu, a
Roko se uputija Bepini koja mu je veselo ispru-
ila ruke. Pojubija je u jednu i drugu ruku, pa u
obraz.
- Roko moj, ajme ko je meni doa! Ko nije Bepi
nu zaboravija.
- jora Bepina, meni su rekli da ste vi bolesni.
Ma nije mogue da tako izgleda bolesnik. Ma znate
kako vi izgledate, parite ka glumica, ka jedna pupa.
Uvik ste bili zgodni, a sad ste se jo polipali.
- Laive, Roko, laskavce! Je li tebi ikad koja
ena odolila? !
- Ma ne laskan, jora Bepina, nego a je je, ne
mogu lagat. Mogu li vas jo botu pojubit, jerbo mi ba
inite voju - jopet je Roko pojubija Bepinu u obraz i
zapritija Keki. - Da nisi rekla doturu da san mu jubi-
ja Bepinu! Ja mislin da bi me zakla ka brava.
- Ma ti to mene jubi ka moj prijatej - nasmiila
se Bepina.
- Ne jubin ja prijateje, jora Bepina. Ja jubin
samo ene, a vi ste najvea enska koju san u ivo
tu vidija. Keka je namistila cvie u vazu i onila ga
u sobu, a Bepina ga pogledala sva razdragana.
- An, bravo, jora Bepina - sitija se Roko - de-
boto san zaboravija. Nedavno kad san slubeno
bija u Pariz, mislija san na vas. Ba san na vas

mislija kad san gleda Parianke. Uliza san u par-
fumeriju i kupija ovu bocu parfema - izvadija je
Roko elegantno upakovani parfem, a Bepina ga
odma raspakirala, otvorila i povonjala. - Uru san
izabira dok nian naa ovi profum. Ja san i u Pariz
va miris utija.
- Ajme a san sritna, Roko moj! Ti ne zna kako
si me razveselija, ka da mi je sunce ulizlo u sobu.
Ajme a lipo vonja! Ba si pogodija.
- A a u sad init? - upala je jora Keka, koja je
stivala u armerun ispeglanu Luievu kouju.
- Mo po, a meni e Roko init drutvo jo
malo. Je li, Roko, da oe?
- Ou, jora Bepina, sve do sutra, ako me bu
dete trpili.
- Zbogon jin, dou sutra najranije - ree jora
Keka odlaze.
Bepina jon je zafalila i pratila je pogledon.
- Pogledaj, Roko, je li izala, da nije iza vrat?
- apnula je Bepina i Roko je otia do ponistre.
- Je, ila je - ree on, vraaju se i sidajui na
krevet do nogu Bepine.
- Sad smo sami i sad ti mogu re veliku, veliku
novost. Ajde, pogodi!
- Velika novost! Je li to a lipo oli grubo?
- Najvea novost na svitu! I lipo, najlipje!
- Onda znan, jora Bepina. Grete prid oltar.
- Kako si pametan?! Kako si smista pogodija?!
- A kad je vinanje?
- Kad god ja ou, samo jo nian spremna. Evo
etrejst godin ekan ti dan, a kad je doa nian
spremna. Promisli ti pegule. A pogodi sad, Roko,
koga san izabrala za kuma?
- A ko drugi nego ja, jora Bepina?

- Ajme, Roko, jo u se poet plait tebe, jesi li ti
viun oli si filozof? Kako si to moga pogodit?
- Vi ste ka malo dite, jora Bepina. Ko vas naj
vie voli posli Luia? Ja! Koga vi posli Luia naj
vie volite? Mene! Koga ete drugoga?! Onda ko
van more bit kum, nego ja. Nego ve sad razbijen
glavu a u van darovat. Veste, konplete iz Rima,
Londona, ilu parfumeriju iz Pariza u naruit.
Bepina ga je sluala i umorno se smiila, spo-
rin pokreton ruke potirala je jednu muicu a je
zalutala u sobu kroz otvorenu ponistru, a onda je
poela govorit kako ona zna sve i da bi ona njega
ka svoga kuma, koji jema veze u opinu, zamolila
da jon osigura parcelu na grobju koju je sama iza-
brala. To su etiri kvadratna metra ispod jednog
enpresa oklen se vidi more i ilo Malo misto. To je
komadi zemje najpri za nju, a poslin i za njenog
Luia, da budu jedno kraj drugoga. Traila je da
Luii o svemu tome ne srni nita znat.
- Oprostite, jora Bepina, ali vi ste malo pijani.
0 vinanju se radi, jora Bepina, ne o sprovodu.
Jopet emo se mi kupat, frajavat, vercat po Trstu.
Koja ste vi vercerka, nian ja to u ivotu vidija
- pokuaje Roko malo raspoloit, buno se smiju
1 drei njezine ruke u svojiman.
- Ostavi to, Roko, sad ozbijno govorimo. Omar
e to jedno poslin drugoga: vinanje, pa sprovod.
Je li mi obeaje da e to s parcelan lipo uredit,
neka buden mirna?
- Moran kad me silite, obeajen, jora Bepina
- reka je Roko. Oi su mu suzile i pojubija je u
obraz.
U ton trenutku u sobu je ua likar sa svojon
medicinskon boron. Kad ji je vidija zagrljene za-

smijucka se, jerbo mu je bila draga ta slika, a poza
tin se nakaja i uinija se ka daje jidan.
- Per la madona, a ja ovo vidin? A di su mi rogi?
- govorija je likar pipaju se za glavu. - a jo nisu
poeli rest? a san ja ovo doeka; ti, Roko, na moju
posteju jubi Bepinu!? Bogati, da je bilo! Brzo se
digni, jerbo u te uinit u papar! Ma vidi a mu se
osladilo, ma a su se zauali, i to na moje oi! Da
san te, Bepina, oenija, sad bi omar traija rastavu.
- Kad je tako, onda amo se prominit, doture
- ree Roko privatajui igru - evo ti Anu, a za
untu dicu.
- Moju Bepinu za Anu, jesi li ti lud?! Brzo se
dii s moje posteje, nemoj mi se miat oko Bepine,
da te vije nikad nian vidija!
- Luii, a si tako rano doa? - ree Bepina, gu-
taju u njijovoj igri. - Moga si uinit koju partiju
na balote. Ajde molin te, uini ti partiju, nisi davno
igra, a mi se dvajemamo jo razgovarat.
Roko je namignija likaru i Luii vas pokunjen
i skupjen izaa vanka. Mrmja je da ga iz vlastite
kue tiradu, zapritija je s vrat Roku da ne bi slu-
ajno obuka njegovu piamu, naa mu posteju.
Ia je zamijen, perfin je i na pasa zaboravija, pa
kad je pas zalaja za njin s vrja skal, da mu je znak
i promrmja:
- Vieni, Belina!
Pogrbjen je ia kaleton, pa priko pjacete, rive,
put zjoga od balot. Niki mitani su ga pozdravjali,
javjali mu se, ali on nikoga nije vidija...
Bepina je u sobi dovrila s Rokon dogovor oko
vinanja i pogreba, pa ga je zamolila da jon doda
vinanu vestu a ju je onila iz Trsta, jerbo je
tila provat, a bojala se da je smravila. Roko je iz
armeruna izvadija vinanicu i piva o kaduji i ru-
sulici, o svatima i kumoviman, o crikvi, a pisma i
vesta razdragali su Bepinu toliko da se stvarno u-
tila ka sritna mladenka. Iako ni imala force da se
digne i obue, traila je od Roka da zatvori oi i da
se okrene dok ona provaje vestu, a Roko se smija
i govorija da je ka curica iz koleda i da ju je sto
puti vidija na banju u kostimu. Dok se obuivala,
vesta je ukala, a Roko je inija fintu ka da viri na
jedno oko, jerbo je ka kum tija malo gutat.
Bepina je jauknula od boli i bila bi se strovalila
daje Roko u zanji as nije pridra. Vide da jon je
slabo, Roko je blago poloija na posteju, a Bepina
je zaplakala. Tuila se da je smravila, da jon vin-
ana vesta stoji ka vria, ali Roko je tvrdija da jon
stoji ka salivena, ka na onin visokin manekenkan,
samo da bi on, Roko, volija da je vesta kraa, da
jon malo otkrije lipe noge. Meutin, Bepina je,
malo primirena, govorila daje ocidila i da jon vesta
malo lampa, a a se manekenki tie da njezin Luii
voli pupastije enske na kojiman se jema di mait.
Kad su tako, drei se otobraco, doli isprid zrcala,
Roko je uskliknija da su straan par, da paridu
reklama enidbene agencije i da bi na njijovu zaje-
dniku fotografiju mogli velike dolore zaradit.
0 0 0
I uskoro je doa dan kad je posustala Bepina
stvarno sa svojin Luien, naminkana i nafrizi-
rana, u biloj vinanoj vesti ila prid oltar. Iako
Bepina ni virovala ni u boga ni u popa, jopet je
za vinanje tila crikvu, o emu je etrejst godin
matala. Nije tila matiara, jerbo je u njega gru-
ba soba i parilo je ka da gre na ispitivanje, a ne
na vinanje, matiar je veliki in obavja trc-brc
Miljenko Smoje

i jo faliva govorit. A Bepina je tila pravi oltar od
mramora, srebra i pozlate, kandila, zvona, ta mila
zvona njezina Maloga mista koje je toliko oekiva-
la, tila je orguje koje e je nosit na svojin umilnin
kriliman, punu crikvu svita, ene i dicu na izlazu
iz crikve kako je posipjedu cvien i korjandolan,
mulariju koja skaedu i kupidu konfete, bonbone,
karamele, svit na ponistran koji vie: ivili mla-
denci! Sritno, jora Bepina! Tila je konano crikvu
i zato jerbo ona ne daje rastavu, nego su supruni-
ci sjedinjeni na vike vikov.
I doista, sve je i u stvarnosti bilo ka u njenoj
mati, sve osin njezine bolesti. Jedva se drala
na nogan i obred vinanja teko je izdrala. U
zanosu, ushitu, ka u nekom pridvorju raja, Be-
pina je poput svetice nestvarno lebdila. Njezin
kum Roko stalno je pridrava za mravu miicu,
a Luiev kum, mladi dotur Mirko, sumjiavo ju
je po-gledava, spreman da priskoi. Sva poznata
lica bila su na okupu, crikva puna svita, orguje su
slavile, zvona su zvonila. Na izlazu su ji zasipali
cvien, korjandolan, konfetima, dica su se jagmi-
la, judi i ene estitali, jora Keka plakala i jubila
Bepinu, likara, Zoja isto tako. Ana jin je isto tako
zaelila sriu i beriet, sekretar i presjednik, Roa,
mala bjonda tajnica, Mirkova morasta cura, tako
da se Bepina deboto i najidila a jon Luia jubidu,
grlidu, uadu ka daje cukar de orzo. Ponistre su
bile naikane glavan, svi su vikali, klicali...
I tad je Bepina, posustala i smantana od velike
srie, pala prid Rokovin tonobilon Mirku u naru-
je. A zvona su zvonila, ta divna zvona a ji je e-
kala ve etrejst godin. Napo onesvitena, Bepina
je Mirku izdavala poslidnje upute.

- Omar dovedi tvoju malu u kuu, neka mi uva
Luia. Ti priuzmi anbulantu, a on neka vije ne
radi, neka samo igra na balote...
- Ou, ou, teta Bepina - plaka je Mirko i uno-
sija je u tonobil. Otraga u tonobilu umorno je Be
pina spustila glavu Luiu u krilo, a on jon je jubija
kosu.
A zvona, sva zvona Maloga mista raspivano su
brecala i u raj dizala Bepinu.
Umjesto pogovora
ENZO BETTIZA O MILJENKU SMOJI
(Izvadak iz romana "Egzil")
Sjeam se i novijeg satirikog pisca Miljenka
Smoje, mog polemikog prijatelja koji, kako mi
kau, pati od vie bolesti, pa ga nisam uspio sre-
sti. Umjereni, ali uvjereni hrvatski patriot, Smoje
me je sedamdesetih godina dva puta napao u "Slo-
bodnoj Dalmaciji" zbog nekoliko lanaka koje sam
napisao u "Corriere della Sera".
U prvom me napadu nazvao "jugoslavistom"
i "unitaristom". Doista, u vrijeme "Zagrebakog
proljea" (1971.-72.) otvoreno sam kritizirao ispa-
de hrvatskog nezavisnjatva i zalagao se za odra-
vanje politikog jedinstva jugoslavenskih naroda i
jugoslavenske drave. Druga vremena, druge me-
unarodne okolnosti, drugi scenariji i balkanske
spletke. Sovjetski Savez koji se na Balkanu pose-
bno oslanjao na bugarske sluge bio je jo Dama-
klov ma nad nepoznanicama jugoslavenske bu-
dunosti. Namjere su mi bile dobre, "ujedinjujue"
ne "unitaristike", pa ipak sam moda pretjerao u
kritiziranju Hrvata. Smoje, koji oduvijek ita ono
Umjesto pogovora
Enzo Bettiza o Miljenku Smoji

to piem, premda se pravi da ne zna talijanski,
razljutio se i prozborio. Na jedinom jeziku kojim
govori i pie, pitoresknoj splitskoj akavici, tvrdio
je da sam stao na stranu srpskih ugnjetavaa
protiv nacionalnog i kulturnog preporoda Hrvat-
ske. Nije bio posve u pravu. Njegov lanak vie od
polemike osude mog "antihrvatskog" stava, bio je
porazna kritika puna unih insinuacija uperena
vie protiv moje osobe nego mojih ideja. Ali nije
posve pogrijeio nagovijestivi neminovno ugui-
vanje "separatizma" Tripala i Savke Dabevi koje
sam, po njegovu miljenju prieljkivao mojim po-
grenim razmiljanjima. Malo tjedana nakon toga,
Tito, pod pritiskom hrvatskih Srba, uguio je ovaj
kratki hrvatski revival, smijenio Tripala i Dabevi-
ku, pootrivi istovremeno mjere protiv jugosla-
venskih "liberala" uope. Drugi moj prijatelj Frano
Barbieri, koji je tada bio glavnim urednikom tje-
dnika "Nin" u Beogradu, bio je pometen istkom,
ne kao simpatizer hrvatskih autonomista, ve kao
pristalica srpske liberalne grupe vezane uz bive
ministre Nikezia i Popovia.
Smoje, nakon to mi je u prvom napadu pripi-
sao srbofiliju, u drugom me optuio za italofilsku
iredentistiku nostalgiju. Razbjesnio gaje tog puta
moj elegini lanak o ruevinama Zadra. Rekao
sam da je sruen ne jednim ve dvama bombar-
diranjima: najprije od mahnitih angloamerikih
avijatiara, potom estarom jednako tako pijanih
hrvatskih geometara koji umjesto da rekonstrui-
raju grad jo su ga vie unakazili. Zemljo, otvori
se. Smoje me je zalio svim otrovnim crnilom za
koje je bilo sposobno njegovo dijalektalno pero
nazvavi me ne vie unitaristikim jugofilom, ve
bajamontijevskim povratnikom, faistoidnim da-
nuncijevcem, grabeljivim kolonijalistom eljnog
staviti talijansku apu na Zadar i Split.
Kada me je, ne mnogo vremena nakon toga, sreo
za vrijeme mog ljetnog prolaza kroz Split, srdano
me zagrlio kao da se nita nije dogodilo. to vie
zaudivi me do stanovite granice, pozvao me da
ponovno uradimo ono to smo obino pri susre-
tima uvijek zajedno radili: provjeravanje sjeanja
kroz labirinte starog grada. Ja sam trebao biti da
tako kaem hodajue sjeanje. On, ispitiva i nad-
zornik. Uputili bismo se nasumce uliicama, Smoje
me je ispitivao ("sjea li se to je ovdje nekad
bilo?") a ja sam mu od ulice do ulice morao rei:
jednom je ovdje bio buffet Aeroplan sa sendviima
od crvenog kavijara, i zidovima ukraenim dvomo-
torcima u letu; ovdje je bio Mijo, najbolji na resta-
urant, odmah u blizini bilo je kino Eden, a malo
nie Karaman; tu na velikoj "Pjaci" bio je prvi au-
tomatski bar u staroj Jugoslaviji, otvoren sveano
1939. godine koji se i zvao Automat jer je sve radio
sam, bez posluitelja, sa sandwichima rasporee-
nim u krug na porculanskom pokretnom tanjuru
koji bi aktivirao novi od jednog dinara. Itd. itd.
Smoje, zadovoljan, paljiv, podmukao, sudjelovao
je u igri koju je sam poticao svojim pitanjima, zna-
jui unaprijed da e moji odgovori biti nepogreivi
samo devet puta. Svojevoljna greka ulazila je u
ovu igru uspomena. Nakon to sam oznaio bez
i najmanjeg oklijevanja devet topografskih toaka
gdje se nekad nalazilo devet javnih splitskih lokala,
sada iezlih i zaboravljenih, pravio sam se da
sam pogrijeio deseto odluujue pitanje za najviu
ocjenu u svjedodbi: zaplitao sam se, pokazivao
Umjesto pogovora Enzo Bettiza o Miljenku Smoji

jedno mjesto umjesto drugog, zamjenjivao imena.
Tada bi on, koji se do tada lijeno vukao iza mene,
skoio, stao ispred mene i podrugljivo i trijumfalno
povikao: "teta, zbog jedne pogreke nisi dobio de-
set iz sjeanja! Mora se zadovoljiti sa skromnijom
devetkom, to je takoer astan rezultat. Ipak, pri-
znajem kao tvoju zaslugu da za razliku od drugih
starih kadrafa nisi jo posve podjetinjio!"
Govorei to veselo se grohotom smijao vie onim
jednim okom nego jedva rastvorenim usnama. Kad
mislim na Smoju vidim ga razrokog i nasmijanog.
Vidim njegovu desnu arenicu posve prekrivenu
zastarjelom zelenkastom mrenom, dok mi se lijeva
vie uta nego tamna ukazuje prepuna sumpora i
namigujue pakosti. Evo, smije se as mirei, as
irei to sumporasto oko koje vidi vie od dva oka
i daje dojam da vreba sa strane sugovornika kako
bi ga bolje uhvatio u greci i odmah ga unitio.
Ponovno vidim polifemsku minijaturu njegove
mrave ilirske glave, sasuene bljeskom mora u
koji nikad nije ulazio, ofurene sluajnom toplinom
sunca od kojeg je bjeao kao od olovne gorue ku-
gle. Kao mnogi dalmatinski mornari, i Smoje bi
preplanuo preko opunomoenika, pouzdavajui se
u jednostavno djelovanje sjene i zraka, nemajui
povjerenja u neposredni dodir s morem i sune-
vim zrakama koje je smatrao izuzetno kodljivim.
Volio je i istovremeno se plaio snane stjenovite
morske prirode Dalmacije. itave godine, nikad se
ne okupavi, putovao je njome uzdu i poprijeko s
iskustvom lukavog geografa, zaustavljajui se na
najudaljenijim i manje poznatim otoiima, nepri-
stupanim uvalama, dalekim selima i ribarskim
kuicama. Iz tih neobinih i malo posjeivanih
mjesta, esto nepoznatih i samim Dalmatincima,
taj nagonski i impresionistiki pisac cijedio je i pio
tajni sok vlastite zemlje; tu je skupljao neznane
boje, zaboravljene glasove, petrificirane dijalekte,
udatva i neobine naravi koje je kasnije veliao
u kratkim priama na dijalektu koje su se kao ri-
jetki biseri prosipale po stranicama novina. Saete
prie, eliptine, na granici melankolije i poruge
koje su rijetko prerastale u knjige.
Odjednom, sredinom sedamdesetih, otevi se
uobiajenom ljenarenju lutajueg geografa i kon-
templativnog etnologa, Smoje je odluio napustiti
dimenziju prie i skice. Poeo je pisati u laganoj
i popularnoj formi dalmatinsku sagu u kojoj je
vie isprepletenih i koncentrinih pria. Granajui
se od Splita kao epicentra obuhvaale su osobe
i prie drugih gradova i gradia, mnogih otoka,
posebno najveeg i najkarakteristinijeg: otoka
Braa s njegovim udnim Braanima iz Supetra,
Sutivana, Bola, Milne, Puia, Postira koje su
Spliani uvijek pomalo omalovaavali i kojima su
se rugali. Kroz ratove, epohalne promjene, okupa-
cije i vojne poraze, revolucije i kontrarevolucije,
freska je obuhvaala razne obiteljske dogaaje od
vremena Austrije sve do kraljevine Jugoslavije i
one komunistike. Bliski knjievni srodnik, prem-
da nesvjesni ironinog transkog para Faraguno
i Carpinteri, Smoje je nazvao ovu svoju regionalnu
rapsodiju pomalo fogazzarovskim imenom Malo
misto. Zatim je razvodnio sagu davi joj oblik duge
televizijske serije koja se u nastavcima godinama
prikazivala sa sve veim uspjehom na svim jugo-
slavenskim televizijskim programima: od Zagreba,
Beograda, Ljubljane pa ak do Skopja.
Umjesto pogovora Enzo Bettiza o Miljenku Smoji

S tom sretnom televizijskom serijom, koja je na
satirino elegijski nain govorila o negdanjem i
novom svijetu Dalmacije, popularnost Miljenka
Smoje preskoila je Dioklecijanove zidove i po-
stala nacionalnom znamenitou. Kroz slike koje
je televizija razliitih republika prenosila jednom
tjedno, Dalmacija je prestala Jugoslavenima biti
samo ugodna turistika periferija. Split, splitska
predgraa, Trogir s Katelima u blizini, veliki otoci
Bra, Hvar, Korula, Vis, pa ak i neki mali kolji
bez imena, od svih zaboravljeni, sublimirali su se
u topografska imena zajednikog pamenja. Kroz
ustru i otru imaginaciju dalmatinskog domolju-
ba, koji je sve prije nego jugofil, moda autono-
mista, stvorilo se udnovato i paradoksalno novo
humoristiko i idiomatsko zajednitvo u kojem
su se prepoznavali ne samo Hrvati ve i Srbi.
Dalmatinski dijalekti, naroito splitski sa svojim
disakrantnim obratima, oglaavajui se povre-
meno s ekrana u Zagrebu i Beogradu, postao je
svojevrstan transnacionalni duhoviti argon za sve
Jugoslavene.
Tragom uspjeha, Malo misto, podijeljeno u
vie knjiga, barem je pet godina bilo u to vrijeme
na prvom mjestu prodanih knjiga u knjiarama.
Imuniziran slavom, Miljenko je bio jedini satiriki
kritiar kojega je reim tolerirao ak i potivao
udijelivi samo njemu doputenje da ubija poru-
gom voe, birokrate, ministre, ideologe i druge
vane partijske i dravne linosti: gotovo slubeno
doputenje to je vrijedilo ne samo za Split ve za
itav nacionalni teritorij. Pisac se nije dao nimalo
korumpirati tom izuzetnom sreom. tovie, osje-
ao je stanovito zlovoljno protivljenje prema slavi,
nenadanom bogatstvu, posebnom imunitetu koji
ga je titio od kara i strogosti cenzure. Nije se
umislio, nije izgubio sebe. Uspio je ostati ono to
jest: Ilir narodskog temelja, zagriljiv, osamljen,
poklonik kao uvijek ivota na otvorenome, izleti-
ma po ribarskim selima i bezbrojnim gostionicama
razasutim po obali i otocima.
Jednog dana svojom nezgodnom naravi gotovo
je izazvao diplomatski incident izmeu Beogra-
da i Sofije. Vana bugarska delegacija stigla je u
slubeni posjet Splitu, gradonaelnik u elji da
pokae najveu gradsku znamenitost, pozvao je
naivno Smoju na banket prireen u ast gostiju.
U trenutku zdravica, Miljenko je ustao sa aom
u ruci i izgovorio nita manje nego ovo: "Drugovi,
na vau sreu nalazite se sada ovdje u neinhibini-
ranoj i slobodnoj Dalmaciji. Moete dakle otvoreno
rei, u najveoj slobodi, sve to vam padne na um.
Pozivam vas da slijedite moj primjer: govorite, kri-
tizirajte, rugajte se. Mogu vam potvrditi iz vlastitog
iskustva da vam se nee dogoditi nita Loe." la-
novi balkanske delegacije doslovno su poludjeli od
negodovanja i bijesa, odmah su napustili prijem,
grad i Jugoslaviju i ukrcali se u avion za Sofiju:
vlada se morala slubeno ispriati bugarskoj vladi.
A tek otrovne polemike protiv mene? Netom bi
bile objavljene, izbrisale bi se iz njegova nemarnog
pamenja koje nije znalo za mrnju. Pri ponovnom
susretu radije je sve zaboravljao i pozivao me na
naa uobiajena pogaanja uliicama Splita. I ja
sam se ponaao na isti nain te sam ak poeo vje-
rovati da nita nije ni bilo napisano na moj raun
u dnevnom gradskom listu. Isuvie su mi poznate
Umjesto pogovora

nae promjene raspoloenja da bih se uvrijedio.
Posebno poznajem otrovna ali prolazna Smojina
raspoloenja, koji da bi ivio mora uvijek na ne-
kome iskaliti svoju u. Glagol koji je Tommaseo
volio najvie upotrebljavati u svojem intimnom
dnevniku bio je: "podnositi, poputati", "ne uzimati
za zlo". Dolazilo je to od poputanja, opratanja,
strpljenja i samilosti a u stvarnosti je znailo: po-
trudimo se ponijeti na leima s kranskom sami-
lou sav greni i teki teret ilirske naravi.
Vie nego ikada osjeam u ovom ne vie jugosla-
venskom ve slubeno hrvatskom gradu promije-
njenom i uznemirenom po ne znam koji put ratom
prazninu bez Smoje. Nadam se da e nadvladati
zlo koje ga ve neko vrijeme sprjeava da tri gore
dolje po otocima. Ako se ono njegovo jedino oko,
tako ivo u mojem sjeanju bude moralo zatvoriti,
Split e za mene ostati bez pogleda i bez sjeanja.
(Prevele s talijanskog Karmen Milai i Ana PrpiS
KAZALO
UVODNA BESIDA ............................................... 5
AVIJATIAR ........................................................ 7
SODOMA I GOMORA ....................................... 33
PRID NEVERU ................................................... 57
KO JE VIJE DA? ............................................. 89
ZOVE OBNOVA ................................................118
PROLJETNI KROS ......................................... 152
U AST TEBI DOBROTVORE NA .............. 170
PORKA POSLA .............................................. 194
HIDALGO GRE U RAJ .................................... 212
BORBENA PONOKA .................................... 232
ALTROKE KALIFORNIJA ................................ 252
VELIKO PUTOVANJE ..................................... 272
Umjesto pogovora
ENZO BETTIZA O MILJENKU SMO JI .......... 293

DALMATINSKA BIBLIOTEKA
U DALMATINSKOJ BIBLIOTECI
Miljenko Smoje IZABRANA
DJELA
KRONIKA O NAEM MALOM MISTU
DALMATINSKA PISMA
DNEVNIK JEDNOG PENZIONERA
LIBAR MILJENKA SMOJE
PASJE NOVELETE
KRONIKA VELOG MISTA - prvi dil
KRONIKA VELOG MISTA - drugi dil

Knjinica Zelina

540022385

Miljenko Smoje - Kronika o Našem Malom Mistu

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Miljenko Smoje - Kronika o Našem Malom Mistu

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Kronika o naem Malom mistu

You might also like