1

AMBLEMI SRPSKIH PRAVOSLAVNIH CRKAVA U XVIII VEKU

Pojava amblema u srpskoj umetnosti XVIII veka, mogal bi se objasniti,

ponajbolje, uticajem

razliitih duhovnih centara. Odnosno, prevashodno

ukrajinskim, sa uporitem u Kijevsko-peerskoj Lavri, ali i zapadnoevropskim,

najpre kroz prisustvo ilustrovanih Biblija, koje su usled aktivnosti jezuitske
propaganda duboko prodirale u pravoslavno-hrianski svet.
Barokna kultura raspolagala je obiljem tema sa simbolinim znakovima koje
predstavljaju meavinu slike i rei, dok je amblematska literature bila oslonac
i izvor sakralnog umetnikog stvaralatva. Jedan od najbolje sauvanih
primera upotrebe amblematskog prirunika pri oslikavanju ikonostasa je
knjiga koja je nastala u krugu kijevske Duhovne akademije 1712 godine. Ovaj
amblematski korpus se zove

ITIKA JEROPOLITIKA, (etika i politika ), i sam

naziv upuuje na to da knjiga pripada grupi etiko-politikih amblematskih

prirunika. Bakrorezne ilustracije u 67 amblematskih slika , izradio je Nikodim
Zubriicki, po ugledu na zapadnoevropsku amblematsku literaturu. Prema
miljenju ruskog istraivaa Dimitrija ievskog, uzor za nju je verovatno bio
amblematski zbornik jezuitskog amblematiara Huga Hermana, koji je bio
tampan 1624. godine u Antverpenu.

Zbornik Itika Jeropolitika, doiveo je

veliku popularnost u svim konfesijama ( tj. pravoslavnom, katolikom i

protestantskom svetu). U Ukrajini i Rusiji je bila pretampana i dopunjavana
pet puta. Srpsko izdanje ovog amblematskog zbornika tampano je u bekoj
tampatiji Josifa Kurcbeka 1774 godine . U samom predgovoru, istaknuto je
da je knjiga bila namenjena obrazovanju i moralnom usavravanju mladih
ljudi . U njoj su navedeni moralni kodeksi i pravila kojih bi se trebalo
pridravati.
Vizuelni prikaz hrianskih i graanskih vrlina dobio je svoj materijalizovani
oblik na ikonostasima pojedinih srpskih crkava koje su se nalazile na teritoriji
Habsburke Monarhije. Jedna od njih, koja je i do danas sauvana je crkva u
1

2
Ekoj (pripada teritoriji banatske regije, tada u okviru june Ugarske). U
najnioj zoni ikonostasa (na soklu) , oslikana je grupa amblema, nastalih pod
direktnim uticajem ovog zbornika .
Na primer, amblem Vere je prikazan kao velika stena sa koje se ovaljuje
kamenje i koje pada u more, dok se na puini pojavljuje brod sa jedrima. U
subskripciji amblema Vera je protumaena kao stena, to se potvruje
stihovima jevaelja po Mateju ( 17, 20 ), u kome se kae : A Isus im ree : Za
neverovanje vae. Jer zaista vam kaem : ako imate vere koliko i zrno
goruino, rei ete gori ovoj : prei odavde tamo i prei e, i nita vam nee
biti nemogue. Amblem Nade je naslikan kao sidro sa lemom na koji sa
svih strana lete strele. Upropratnom tekstu amblema, Nada se uporeuje sa
nepominom sionskom gorom: Ko se uzda u Gospoda, on je kao gora Sion,
ne pomera se nego ostaje doveka . (Psalm 12,51). Ove rei dopunjuju
simbolino znaenje sidra, osnovnog piktograma amblema hrianske nade u
Boga.
Amblem Celomudrje je prikazano kao instrument harfa, okaena na granu
nekog drveta, a u tekstu

ispod amblema je objanjeno da se nosilac

mudrosti jasno otkriva u Bibliji. Imago amblema je preuzet iz biblijske

tradicije prikazivanja Davida, psalmopevca, sa harfom u rukama. Harfa,
Davidov atribut, postaje amblematski pictogram boanske svemudrosti. U
propratnom

tekstu

uz

amblem

je

navedeno

deset

glavnih

vidova

svemudrosti, koje sun a harfi sibolizovane u okviru deset struna (ica na

harfi). Njihovo znaenje su vrline : trezvenost, estitost, krotkost, itd.
U crkvi sv. Nikole u Kikindi, koja je bila oslikana krajem XVIII veka, takoe se
istiu predstave vrlina, u zoni sokla (donji deo ikonostasa). U ovoj crkvi
naslikano je nekkolika hrianskih vrlina, kao to su : Hitrost, Pravednost,
Ljubav, Nada, Muestvo. Hitrost je predstavljena kao zmija (mudrost), koja
se skupala uz ogledalo. Amblem Pravednost, je ilustrovana uz pomo
vage-terazija, koje su znak pravde i prikazuju uzvienu, pravdoljubivu duu.
2

3
Slue i za vaganje vrline i pravde, tj. premeravanje kazne i nagrade. Amblem
Srce u plamenu, predstavlja simbol Hristovog srca, ljubavi i rtve. U posttridentskoj amblematici, in milosrea je prikazivano sa plamteom srcem u
ruci.

Amblematski prikaz Nade je

ovde, kao in a prethodnom ikonostasu

oznaena simbolom sidra, a Muestvo je bilo istaknuto kroz predstavu lava

koji dri knjigu meu apama. Znaenje ovog amblema, vezano je za atribute
valjnosti, hrabrosti i snage.

Amblem na kome je su naslikane Mojsijeve tablice sa krstom, odraz je

starozavetne predstave vezane za ivot Mojsija (primanje zakona, Stari
zavet). Ikonografska postavka Krsta sa Mojsijevim tablicama , bila je iroko
prihvaena i est primer na pravoslavnim ikonostasima tokom ove epohe.
Prema tumaenjima koje podravaju pravoslavni vernici,

Krst i Mojsijeve

tablice, su znak smrti, i novozavetni simbol Hristovog stradanja.

Jo jedan od amblema koji se esto moe videti na pravoslavnim
ikonostasima tokom XVIII veka, na prostoru juno-ugarske teritorije, je
amblem Svevidee Oko ( De visione Dei ). Postavljan je uglavnom u sam vrh
ikonostasa, najee iznad velikog krsta, ili iznad Carskih dveri. Vrlo esto je
ovaj amblem bio ukras na tronovima (Arhijerejskom i Bogorodiinom) koji su
smeteni blizini ikonostasa sa leve i desne strane. Svevidee Oko je vizija
egipatskog simbola-Horusovog lica renesansne hijeroglifike, koje je u
baroknoj amblematici postala nezaobilazni amblem Boga. Ono je amblem
boanskog sveznanja i premudrosti, prihvaenim jo iz dvremena renesanse,
(u pitanju delo Hierogliphica od Pijera Valerijana).

U post-tridentskoj

amblematskoj praksi, dobija konkretno hristijanizovano znaenje boanske

promisl. Uvek se postavlja u trougao, jer je trougao simbolizovao sv. Trojicu.
Ovaj amblem e se zadrati u pravoslavnim ikonostasima jo dugo, esto je
oslikavan i kasnije, tokom itavog XIX.
3

4
Amblematska literatura u srpskom pravoslavnom hrianskom svetu, koji je u
XVIII veku bio nastanjen na teritoriji Habsburkog carstva, bio je po mnogo
emu, nastavak srednjovekovne pedagoke tradicije. Polazei od bazinog
shvatanja da ovekov um vodi vie oko nego uho, barokno kolstrvo je kroz
udbenike retorike i poetike, prualo osnovne informacije o prirodi i funkciji
amblema. Osim korienja u nastavne svrhe, brojni primeri ukazuju na to da
su amblematske knjige bile upotrebljivane i kao likovni predloak, to znai
da je ovakva literature bila dobro poznata kako slikarima, tako i naruiocima
koji su zajedno uestvovali u vizuelnom uobliavanju
umetnosti .

srpske sakralne