Asimov

Isak

GOLO
SUNCE
Prevod: Belan
Branko/ivkovi
Zoran
Asimov Isaac
NAKEDSUN
(THE), 1957.
Serija "RobotiCarstvoZadubina"
(3)

POLARIS
1990.

1. PITANJE JE POSTAVLJENO
Elija Bejli se uporno borio protiv straha koji je ve dve sedmice, pa i
due, rastao u njemu. Rastao je jo od onda kada su ga pozivali u
Vaington, gde su mu mirno saoptili da je premeten.
Poziv u Vaington bio je sam po sebi dovoljan da ga uznemiri. Bio
je bez ikakvih podataka, krt, hladan i sluben. Ali najgore je bilo to to
je morao da se poslui transporterima i avionom na putu tamo i nazad.
Delimino je taj oseaj nastao u njemu zbog toga to je u nalogu
pomenut avion; dakle, stvar je hitna, a to uvek izaziva nemir. Delimino
je to bilo i zbog same pomisli na letenje; jednostavno, samo to. Ipak,
bio je to tek poetak nelagodnosti, te je tada, jo, nije bilo teko suzbiti.
Na kraju krajeva, Elija Bejli je pre toga ve etiri puta leteo
avionom. Jednom je ak preao kontinent. Dakle, to se tie vazdunog
putovanja, ono nije nikada prijatno, ali, u najmanju ruku, ipak ne znai
potpun korak u nepoznato.
Osim toga, putovanje od Njujorka do Vaingtona traje samo jedan
sat. Uzletee s njujorke piste broj dva, koja je kao i svaka slubena
pista, bila zatvorena svodom, a ovaj se otvara prema nezatienom
spoljanjem prostoru tek poto avion postigne punu brzinu. Aterirae na
vaingtonskoj pisti broj pet, zatienoj na slian nain.
Takoe - Bejli je to dobro znao - na avionu nee biti prozora.
Osvetljenje e biti dobro, hrana pristojna, udobnost predviena. Kada
avion jednom uzleti, kretanje jedva da e se i osetiti, jer radio-upravlja
osigurava miran let.
Sve je on to sebi ve bio objasnio, a i Desi, svojoj eni, koja jo nije
doivela vazduno krtenje, te se grozila i same pomisli na sve to.
"Nije mi drago to putuje avionom, Lije. To nije prirodno. Zar ne
moe poi ekspresnom trakom?"
"To bi oduilo putovanje na deset asova." Bejlijevo duguljasto lice
imalo je kiseo izgled. "Pripadnik sam gradskih policijskih snaga, pa kao
takav moram sluati naloge pretpostavljenih ako elim da zadrim C-6
bonove za snabdevanje."
Protiv toga se argumenta zaista nije moglo nita.
Bejli je ve sedeo u avionu i nepomino itao traku sa najnovijim
vestima koja je glatko, bez zastoja, tekla na ekranu postavljenom u
visini oiju. Grad je bio ponosan na ovu slubu: dnevne vesti, reportae,
humor, vaspitne poruke, prigodna literatura... Govorilo se da e jednoga
dana projekciju zameniti filmom, tako da e putnik, posmatrajui kroz
okular, biti jo potpunije osloboen uticaja okoline.

Bejli nije skidao pogled sa tekuih vesti, ne samo iz radoznalosti ve

i zato to je tako zahtevalo dobro ponaanje. U avionu je bilo jo pet
putnika (primetio je to i protiv svoje volje) i svaki od njih imao je puno
pravo da bude zabrinut ili prestraen u onoj meri u kojoj su takvi oseaji
- po prirodi ili vaspitanju - bili u njemu.
Sigurno bi i Bejli negodovao kad bi neko na silu pokuao da bude
svedok njegove nelagodnosti. Niko nije smeo da vidi njegove blede
zglobove dok je grio prste, ni rumenilo koje e izbiti kada stisak
popusti.
Teio se: zatvoren sam. Ovaj avion je kao Grad u malom.
Ipak, sebe nije mogao prevariti. Levo od njega bio je samo palac
debeli elik. Mogao je laktom da ga dodime. Iza toga samo - velika
praznina...
Vazduh, pa ta onda? Zaista, nita.
Hiljadu milja u jednom pravcu, hiljadu u drugom, a pravo dole
jedna, moda dve milje.
Gotovo je poeleo da vidi, da pogledom dodirne vrhove podzemnih
Gradova iznad kojih je prolazio. Njujork, Filadelfija, Baltimor,
Vaington... Zamiljao je niske, okrugle grupe kupola, za koje je znao
da su dole, mada ih nikad nije video. Gradovi su se prostirali milju
duboko pod kupolama i na desetine milja u svim pravcima.
Mislio je na beskrajne hodnike Gradova ispunjene ivotom kao u
konici, na stanove, zajednike kuhinje, fabrike i eksprese, na udobnost
i toplinu koju im daje prisustvo oveka.
On sam bio je izdvojen u hladnom, bezlinom vazduhu, u sitnom
metalnom tanetu koje probija prazninu.
Ruke su mu drhtale. Trudio se da bar donekle gleda u traku s
vestima.
Prikazivala se neka pripovest o istraivanju Galaksije. Bilo je
oigledno da je junak bio Zemljanin.
Bejli u oajanju neto glasno promrmlja, ali odmah naglo zadra
dah, oseajui nelagodnost zbog neotesanosti koju je upravo ispoljio.
Zaista je u pitanju bila besmislica. Detinjasto je bilo zamiljati da bi
se stanovnik Zemlje mogao otisnuti u svemir. Istraivanje Galaksije!
Galaksija je bila zatvorena za Zemljane. Jo pre mnogo vekova napunili
su je Svemirci, potomci nekadanjih Zemljana. Oni Zemljani koji su
prvi stigli do dalekih planeta dobro su se snali, a njihovi daleki
potomci postavili su potom ogranienja za dalje useljavanje. Izolovali
su Zemlju, a civilizacija Gradova uinila je ostalo. Stanovnici Zemlje
ostali su zarobljeni u Gradovima, zadravani nepremostivim strahom od

otvorenog prostora. Taj strah stajao je kao reetka izmeu njih i

poljoprivrednih gazdinstava koja su vodili roboti; izmeu njih i
rudarskih podruja sopstvene planete. Cak i to.
Do avola, mislio je Bejli, ako nam se to ne dopada, uradimo najzad
neto! Ne gubimo vreme s bajkama za decu!
Ali nita se nije moglo uraditi. Znao je on to dobro.
Avion se uskoro spustio. Bejli i njegovi saputnici izioe, uopte se
ne pogledavi.
Bejli pogleda na sat i ustanovi da ima vremena za kratko osveenje
pre no to e se popeti na ekspresnu traku koja e ga odvesti do
Ministarstva pravde. Bio je zadovoljan time. Sum i buka ivota,
golema, zasvoena dvorana vazdunog pristanita, gradski hodnici koji
su odatle vodili u nebrojene smerove raznih nivoa, kao i sve ostalo to
je mogao videti i uti, stvarali su u njemu oseaj da je bezbedan i toplo
smeten u creva i utrobu grada. Zabrinutost je nestajala i bio mu je jo
potreban samo tu da bi se potpuno opustio.
Morao je da ima tranzitnu dozvolu da bi koristio jedno od
zajednikih kupatila; pokazavi putni nalog, iskljuio je svaku
nepriliku. Udarili su na nalog samo redovni peat (datum paljivo
oznaen da bi se izbegle zloupotrebe) koji mu je omoguio linu
upotrebu kabine, a zatim je dobio kratko uputstvo kako da doe do
oznaenog mesta.
Bejli je bio zahvalan Gradu za oseanje raskoi koje su mu pruili
transporteri kojima se kretao ka unutranjosti, do sve brih pokretnih
traka, da bi se na kraju prebacio na ekspres i zauzeo sedite koje mu je
prema inu i pripadalo.
Nije bilo vreme guve. Sedita je bilo dovoljno. Ni u kupatilu nije
vladao mete. Kabina koja mu je dodeljena bee sasvim pristojna, a
ureaj za pranje ispravan.
Racionisanu koliinu vode potpuno je iskoristio, a rublje osveio.
Sada se oseao spreman da se uhvati ukotac sa ministrom pravde. Ma
koliko to apsurdno zvualo, bio je ak srean.
Podsekretar Albert Minim bejae mali, nabijen ovek, rumen,
prosed, mekih pokreta. Odisao je istoom i blago mirisao na tonik. Sve
je to govorilo o udobnom ivotu sa snabdevanjem bez ogranienja i
privilegijama onih iz viih krugova.
U poreenju s njim, Bejli je sebi izgledao mrav i bezbojan. Bio je
suvie svestan svojih velikih ruku i duboko usaenih oiju. Prava slika
alosne kotunjavosti.
Minim ree srdano: "Sedite, Bejli. Puite li?"

"Samo jednu lulu, gospodine", odgovori Bejli.

Jo dok je odgovarao, izvukao je lulu, pa je Minim gumuo natrag
ve napola izvuenu cigaru.
Bejli odmah zaali zbog toga. Bolje i cigaru nego nita. Trebalo je da
ceni ponudu. Cak i sa poveanom koliinom duvana koja mu je
sledovala, poto je u najnovije vreme preao sa C5 na C6, nije nikako
mogao podmiriti svoje potrebe.
"Samo zapalite, molim, ako elite", ree Minim, ekajui oinski
strpljivo, dok je Bejli paljivo odmeravao koliinu duvana i pritiskao
poklopac na luli.
Gledajui u lulu, Bejli zapoe: "Nije mi jo reeno, gospodine, zato
sam pozvan u Vaington?"
"Znam", ree Minim, smeei se. "Mogu odmah da zadovoljim vau
radoznalost. Neko vreme biete na drugoj dunosti."
"Izvan Njujorka? Daleko?"
"Prilino."
Bejli zamiljeno podie obrve.
"Koliko dugo, gospodine?"
"Ne znam tano."
Bejli je bio svestan prednosti i manjkavosti premetaja. Kao
prolazno lice, u Gradu u kome ne ivi, verovatno e imati vei ivotni
standard od onog koji mu je do sada pripadao. S druge strane, nema
mnogo nade da njegovoj supruzi Desi i sinu Bentliju dopuste da budu s
njim. Sigumo je da e se tamo, u Njujorku, brinuti za njih, ali Bejli je
bio i suvie navikao na porodicu, pa mu je teko padala i sama pomisao
na odvojenost.
Pored toga, nova dunost predstavlja poseban zadatak u poslu, a to je
dobro; ali, istovremeno, nije dobro to je i odgovornost vea od one
koja se obino oekuje od detektiva. Samo nekoliko meseci pre toga
Bejli je preiveo poveanu odgovomost, dok je radio na sluaju nekog
Svemirca, ubijenog u neposrednoj blizini Njujorka. Ne, nije se ba
preterano radovao to ga eka jo jedan takav ili slian poduhvat.
"Mogu li znati gde treba da idem? Kakve je prirode taj moj novi
posao? O emu je re?" upita Bejli.
Pokuao je da odmeri podsekretarovu neodreenu izjavu o
udaljenosti. Ono njegovo, 'prilino', bilo je podosta naglaeno. Da nije
Kalkuta? Ili Sidnej?
Tada primeti da je Minim umesto odgovora uzeo cigaru i da je
polako pali.
Gle, pomisli Bejli, neprijatno mu je da mi kae. Zapravo, kao da ne

eli da mi kae.
Minim uze cigaru u ruke i progovori, posmatrajui dim:
"Ministarstvo pravde alje vas na privremenu dunost na Solariju."
Bejlijeva se misao za trenutak zadra na varljivoj asocijaciji:
Solarija, Azija... Solarija, Australija...
Tada mu sinu, pa usta i proaputa:
"Mislite na jedan od Spoljnjih svetova?"
Minim je izbegavao Bejlijev pogled.
"Ba tako", odgovori.
"Ali to je nemogue! Oni ne bi dopustili da stanovnik Zemlje poseti
Spoljnji svet."
"Okolnosti menjaju sve, Bejli. Na Solariji je izvreno ubistvo."
Bejli napui usne u neku vrstu misaonog smeka:
"To je neto malo izvan nae nadlenosti, zar ne?"
"Oni su zatraili pomo."
"Od nas? Od Zemlje?" Bejli se rastrzao izmeu zbunjenosti i
neverice. Bilo je nezamislivo da e Spoljnji svet pokazati bilo ta osim
nehaja prema prezrenoj matinoj planeti, ili, u najboljem sluaju, neto
kao dobronamemi pokrovitelj ski stav. Spoljnji svet da trai pomo?
"Od Zemlje?" ponavljao je.
"Neobino je", odgovori Minim, "ali je tako. Zahtevaju da se time
pozabavi jedan detektiv sa Zemlje. O tome je odlueno preko
diplomatskih kanala na najviem nivou."
Bejli ponovo sede.
"A zato ba ja? Nisam vie mlad. Cetrdeset i trea mi je. Imam enu
i dete. Ja ne mogu da napustim Zemlju."
"Ne zavisi od naeg izbora, gospodine. Traili su ba vas."
"Mene?"
"Detektiva Eliju Bejlija, C-6, pripadnika njujorkih policijskih
snaga. Znaju ta im je potrebno. Sigumo i sami uviate zato."
Bejli ree tvrdoglavo: "Ne posedujem dovoljnu spremu."
"Oni smatraju da posedujete. Oigledno im je poznato kako ste
vodili sluaj ubistva onog Svemirca."
"Sigumo je do njih kojeta doprlo. Mora da im je sve zajedno
izgledalo bolje nego to je bilo."
Minim slegne ramenima:
"U svakom sluaju, oni su vas traili, a mi smo pristali da vas
poaljemo. Vi ste odreeni na novu dunost. Dokumenta su vam
pripremljena. Moete odmah krenuti. Tokom vaeg odsustva vaa ena i
dete bie snabdeveni C7 bonovima, koji e i vama pripadati za vreme

privremenog premetaja." Minim znaajno zastade, pa nastavi:

"Ukoliko zadovoljite na novoj dunosti, moda e vam i dalje ostati
poveano snabdevanje."
Za Bejlija se sve isuvie brzo odigralo. Nita od toga nije moglo biti
stvamo. On nije bio u stanju da napusti Zemlju. Zar ne uviaju to?
Zatim je uo sebe kako pita, glasom koji mu je i samom zvuao
neprirodno: "Kakvo ubistvo? Pod kojim okolnostima? Zato se i sami
ne pozabavite tim sluajem?"
Minim je paljivim pokretima prstiju sreivao predmete na pisaem
stolu:
"Nita ne znam o ubistvu", odgovorio je, odmahujui glavom. "Nisu
mi poznate okolnosti."
"A kome su onda poznate, gospodine? Ne oekujete valjda da u
otii tamo vezanih oiju?" Unutranji glas ga je ponovo s oajanjem
upozoravao: 'Ne moe da napusti Zemlju.'
"Niko ne zna nita o tome. Niko na Zemlji. Solarijanci nam nisu
nita rekli. Ba to e biti va posao: morate saznati zato je to ubistvo
tako vano, da je potreban jedan Zemljanin da ga rei. Tanije reeno,
bie to deo vaeg posla."
Bejli je bio dovoljno oajan da upita: "Sta ako odbijem?" Naravno,
znao je odgovor. Znao je tano ta bi deklasifikacija predstavljala za
njega i, jo vie, za njegovu porodicu.
Minim ne pomenu deklasifikaciju. Rekao je blago:
"Ne moete odbiti, detektive. Dunost vam je da obavite odreen
posao."
"Za Solariju? Do avola sa njima."
"Za nas, Bejli, za nas." Minim za trenutak zastade, a onda nastavi:
"Poznat vam je poloaj Zemlje u odnosu na stanovnike Spoljnjih
svetova. To vam ne moram objanjavati."
Bejli je naravno znao, kao i svaki drugi ovek na Zemlji. Pedeset
Spoljnjih svetova, sa daleko malobrojnijim stanovnitvom, posedovalo
je vojnu snagu moda sto puta veu od Zemljine. Njihovi nedovoljno
naseljeni svetovi, koji su poivali na privredi pozitronskih robota,
proizvodili su hiljadu puta vie energije po oveku nego Zemlja. Ta
koliina energije, koju je mogao proizvesti pojedinac, stvorila je
njihovu vojnu snagu, visok ivotni standard, blagostanje i sve ostalo.
"Da bi se taj odnos odrao", objanjavao je Minim, "Spoljnji svetovi
dre nas u neznanju. Ba tako, u neznanju! Oni znaju sve o nama. Ko
zna koliko je njihovih misija na Zemlji? A mi o njima znamo samo ono
to nam sami kau. Nijedan Zemljanin nije zakoraio u Spoljnji svet, a

vi ete to uiniti."
Bejli zausti: "Ja ne mogu..."
Ali Minim ponovi: "Uiniete to. Va e poloaj biti jedinstven. Na
Solariju ete doi na njihov poziv, da obavite zadatak koji e vam oni
poveriti. Ali vratiete se s podacima korisnim za Zemlju."
Bejli je posmatrao podsekretara umornim oima. "Mislite, moja
dunost e biti da pijuniram u korist Zemlje?"
"Nije re o pijuniranju. Ograniite se na zadatke koje vam postave,
ali uz put budite paljivi. Gledaete otvorenih oiju. Zapaajte, a na
Zemlji e ve biti strunjaka koji e vaa opaanja analizirati i
protumaiti."
"Ako vas dobro razumem, gospodine, negde neto zapinje?"
"Zato tako mislite?"
"Opasno je slati stanovnika Zemlje na Spoljnje svetove. Svemirci
nas mrze. Uz najbolju volju, pa i uz uslov da dolazim na njihov poziv,
moe se dogoditi da izazovem neki meuplanetni incident. Vlada
Zemlje lako bi mogla, ukoliko to eli, nai nain da se izbegne moj put.
Dovoljno je rei Svemircima da sam bolestan. Oni se patoloki boje
svake bolesti. Ne bi me pustili ni za ivu glavu ako bi poverovali da
sam bolestan."
"Predlaete li da pokuamo taj trik?" upita Minim.
"Nema smisla", klonu Bejli. "Mora postojati neki drugi razlog za
moj odlazak, inae bi se vlada i bez moje pomoi dosetila toga ili ak i
neeg boljeg. Dakle, posredi je pijunaa. U stvari, to je najbitnije. A
kad je ve tako, mora da je posredi krupna stvar, a ne samo 'poi i vidi
ta moe videti'."
Bejli je napola strepeo od eksplozije negodovanja, a napola ju je i
prieljkivao, jer mu je bio potreban nekakav oduak. Umesto toga,
Minim se samo hladno smekao. "Izgleda", ree Minim, "da pogaate
sutinu stvari. To sam i oekivao od vas." Podsekretar se nae preko
stola: "Ovde su neki podaci o kojima neete ni sa kim razgovarati, pa ni
s ostalim slubenicima Ministarstva. Nai su sociolozi doli do izvesnih
zakljuaka, koji se tiu sadanjih odnosa u svemiru. Pedeset Spoljnjih
svetova, jedva naseljenih, snanih, robotizovanih, zdravog i
dugovenog stanovnitva, stoji prema prenaseljenoj, nerazvijenoj
Zemlji, nastanjenoj ljudima kratkog veka. Pod njihovom smo
dominacijom, a takva situacija je krajnje nestabilna."
"To je nestabilnost na dui rok."
"To je nestabilnost na kratak rok. Imamo najvie sto godina da to
reimo. Sadanja situacija potrajae dok smo mi ivi, ali moramo misliti

na decu. Doi e vreme kada emo postati isuvie opasni za Spoljnje

svetove, da bi nam dozvolili da preivimo. Osam milijardi stanovnika
ima na Zemlji, i svi oni mrze Svemirce."
"Svemirci su Zemlji zatvorili prostranstva svemira, upravljaju naom
trgovinom u svoju korist, daju naloge naoj vladi, s prezirom se
ponaaju prema nama. Sta oekuju? Zahvalnost?" upita Bejli.
"U pravu ste, ali shema je ve poznata: pobuna, pritisak, pobuna,
pritisak... i za samo jedno stolee Zemlja e, kao naseljena planeta,
doslovno biti izbrisana. Tako kau sociolozi."
Bejli se nelagodno mekoljio. Sociolozi i njihovi raunari nisu se
dovodili u pitanje. "Ako je sve to tako, ta oekujete od mene da
uradim?"
"Pribavite nam podatke. Veliki nedostatak sociolokih predvianja
ogleda se u tome to nema dovoljno podataka koji se odnose na
Svemirce. Prisiljeni smo da zakljuujemo na osnovu susreta s malim
brojem Svemiraca s kojima smo ovde dolazili u dodir. Moemo se
osloniti samo na ono to sami nau za potrebno da nam povere. Tako je
dolo do toga da smo se upoznali samo s njihovom snagom i niim
drugim. Prokletstvo! Imaju svoje robote, njih samih nema mnogo, ali
ivotni vek im je dug. Imaju li, meutim, neku slabost? Postoji li neka
injenica koja bi mogla, ako bismo je poznavali, izmeniti socioloku
neminovnost naeg poraza? Neto to bi usmerilo nau akciju, a Zemlji
pruilo bolje izglede da preivi?"
"Ne bi li bilo bolje da poaljete nekog sociologa, gospodine?"
Minim odmahnu glavom: "Da smo mogli da poaljemo koga smo
hteli, uinili bismo to pre deset godina, kada smo doli do tih
zakljuaka. Ovo je prvi put da nam se prua prilika, a poto oni trae
detektiva, mi pristajemo, jer nam to odgovara. Svaki je detektiv
istovremeno sociolog, ovek neposrednog iskustva, sociolog-praktiar.
Ako nije takav, onda je lo detektiv, a podaci o vama govore da ste
dobar."
"Hvala, gospodine", ree Bejli mehaniki. "A ta ako zapadnem u
neprilike?"
Minim slee ramenima: "To je rizik policajca." Pokretom ruke
prekinuo je dalji razgovor o tome i dodao: "U svakom sluaju, vi
morate otputovati. Vreme vaeg odlaska je utvreno. Ve vas eka
letelica kojom ete poi."
Bejli seukruti: "Ceka?... Kad polazim?"
"Za dva dana."
"Ali pre toga moram u Njujork. Moja ena..."

"Mi emo se pobrinuti za nju. Ni ona ne sme biti upuena u prirodu

vaeg zadatka. Rei emo joj da ne oekuje vesti od vas."
"Ali to je nehumano. Ja je moram videti. Moda je vie nikada neu
sresti."
"Moda e vam jo nehumanije zvuati ovo: recite mi, da li ste i
jednog jedinog dana otili na dunost a da niste pomislili da je moda
nikada vie neete videti? Detektive Bejli, svi mi moramo vriti svoju
dunost."
Bejlijeva je lula ve petnaest minuta bila ispuena. On to nije
primeivao.
Niko mu nije mogao da kae nita vie. Niko nita nije znao o
ubistvu. Jedan po jedan, slubenici su ga jednostavno pourivali sve do
trenutka kad se, jo sumnjiav, najzad naao u podnoju nezamislivo
visokog meuzvezdanog broda.
Bio je nalik na ogromni top uperen ka nebesima i Bejli se grevito
tresao na otvorenom, otrom vazduhu. No koja se sputala (bio joj je
zahvalan), prekrivala je tamnim, cmim zidovima nebeski svod. Mada je
jednom bio u planetarijumu, ipak se iznenadio pogledavi u neku
blistavu zvezdu iji su zraci, otri poput noa, pravili procep meu
oblacima.
Mala eravica, vrlo, vrlo daleka. Posmatrao je radoznalo, gotovo bez
straha. Cinila se bliska i nevana, a ipak su oko nje kruile planete ije
je stanovnitvo gospodarilo Galaksijom.
I nae Sunce, pomisli on, koje u ovom trenutku osvetljava drugu
stranu Zemlje, lii na onu eravicu.
Raznei ga pomisao na sopstvenu planetu, taj grumen kamena,
obavijen tankim slojem vlage i gasa, izloen sa svih strana beskraju
prostora. Njeni Gradovi, ukopani pod samu koru, nesigumo su se
smestili izmeu vrstog tla i nepostojanog vazduha. Bejli se najei.
Naravno, brod je pripadao Svemircima. Meuplanetni saobraaj bio
je u njihovim rukama. Bejli je sada bio sam, izvan granica Grada.
Oprali su ga, sastrugali i dezinfikovali sve dok, po njihovim merilima,
nije bilo dovoljno bezbedno ukrcati ga na brod. Povrh svega toga,
poslali su mu u susret samo jednog robota. Bejli je za njihove pojmove
bio nosilac stotine vrsta klica, uzronika bolesti, na koje je on, kao
stanovnik prenaseljenog Grada, bio otporan, ali ne i eugeniki zatieni
Svemirci koji su iveli kao u staklenim batama.
Tamni trup robota, sa crvenim svetlucavim oima, pojavio se iz
mraka.

"Detektiv Elija Bejli?"

"Tako je", kratko odgovori Bejli, oseajui marce oko vrata. Bio je
isuvie Zemljanin da se ne bi najeio gledajui robota koji obavlja
posao oveka. Postojao je, dodue, robotDenil Olivav, koji je saraivao
s njim u sluaju ubistva Svemirca, ali to nije bilo isto. Denil je bio...
"Molim vas, poite za mnom", ree robot i belo svetlo obasja im put
do broda.
Bejli poe za njim. Popeo se uz stepenite do ulaza, a zatim
hodnicima do kabine.
"Detektive Bejli", ree robot, "ovo e biti vaa kabina. Od vas se
oekuje da ne izlazite odavde za vreme putovanja."
Bejli pomisli: Naravno, zapeatite me, osigurajte me, ogradite me.
Hodnici kroz koje je proao bili su prazni. Roboti ih verovatno sada
dezinfikuju. Cak e i ovaj robot, kad ode, proi kroz dezinfekciono
pranje.
Robot mu ree: "Nai ete izvesnu koliinu vode i odvodnu cev.
Hranu ete dobijati ovde. Imaete sredstva za razonodu. Vrata i prozori
se otvaraju i zatvaraju pomou ploice. Sada su zatvoreni, ali ako
hoete da gledate napolje u svemir..."
Bejli ga donekle uzbueno prekide: "U redu, mome, neka prozori
budu zatvoreni."
Upotrebio je naziv "momak", koji je na Zemlji redovno koristio
prilikom obraanja robotima. Robot se nije uvredio. Naravno, on to nije
ni bio u stanju. Njegove reakcije ograniavali su zakoni robotike.
Robot je samo sagnuo svoje iroko, metalno telo u gest slilan
naklonu, a zatim izaao.
Bejli je ostao sam u kabini. Mogao je sve da odmeri. Da, u najmanju
ruku, bilo je udobnije nego u avionu, koji je mogao da obuhvati
pogledom od vrha do repa. Znao je, dakle, koliko je veliki, to nije
vailo za meuzvezdani brod, u kome je bilo i hodnika i prostorija i
spratova. Bio je to itav Grad u malom. Bejli je gotovo slobodno mogao
da die!
Tada su se ugasila svetla. Preko telekomunikatora javi se metalni
glas robota. Obraao se direktno njemu. Davao mu je uputstva kako da
se ponaa da bi izbegao posledice naglog ubrzanja.
Sledio je protivudarac koji su izdrali njegovi sigurnosni pojasevi i
cevi gipkog hidraulinog sistema, a onda daleka grmljavina mlaznih
aparata, do sumanutosti zagrejanih mikroelijama protona. Zvidanje
procepane atmosfere postajalo je sve slabije, da bi se posle jednog sata
potpuno izgubilo.

Izili su iz Zemljine orbite.

Kao da su mu svi oseaji otupeli. Nita vie nije bilo stvarno.
Govorio je sebi kako ga svaki sekund udaljuje hiljadu milja od
Gradova, od Desi... Ali ni sekunde nisu postojale kao odreene
vremenske j edinice.
Drugog dana (ili treeg?... nije bilo naina da se vreme odredi, osim
pomou smene spavanja i hranjenja) obuzeo ga je neki udesan,
trenutan oseaj. Kao da je sav izvmut spolja. Trajalo je to vrlo kratko, a
Bejli je znao ta je posredi. Vremenski skok! Neshvatljiv, zapanjujui,
gotovo mistian, trenutni prelaz kroz natprostor, kao da se brod i sve u
njemu odjednom prenese iz jedne take svemira u drugu, udaljenu
svetlosnim godinama. Jo jedan vremenski tok i jo jedan vremenski
skok, i ponovo: jo jedan vremenski tok i jo jedan vremenski skok.
Bejli ree sam sebi da se udaljio mnogo svetlosnih godina, za
desetine, stotine, za hiljade svetlosnih godina...
Nije znao za koliko godina. Niko na Zemlji nije znao poloaj
Solarije. Mogao se kladiti da niko nije znao. Svi odreda su bili
neznalice.
Osetio se strahovito usamljen.
Kretanje se usporavalo i uskoro ue robot. Njegove bezizraajne
crvene oi zabeleile su svaku pojedinost na Bejlijevom sigurnosnom
ureaju. Spretno je zavmuo neki zavrtanj, a zatim je, uz put, ispitao
delove hidraulinog sistema. Najzad ree:
"Pristaemo za tri sata. Molim vas da ostanete u kabini dok ne doe
ovek koji e vas izvesti i otpratiti do mesta stanovanja."
"Cekaj!" ree Bejli napeto. Privezan kaievima, oseao se
bespomoan. "U koliko sati pristajemo?"
Robot spremno odgovori:
"Po galaktikom standardnom vremenu bie..."
"Lokalno vreme, mome, lokalno vreme, do vraga!"
Robot je glatko nastavio: "Dan na Solariji traje dvadeset osam trideset pet asova. Sat je na Solariji podeljen u deset dekada, a svaka
dekada u deset centada. U programu je da sletimo u jednu od vazdunih
luka; u tom trenutku bie dvadeseta centada pete dekade."
Bejli je mrzeo tog robota. Mrzeo ga je zbog okorelosti u
neshvatanju. Mrzeo ga je jer ga je primoravao na direktna pitanja, to je
moglo da otkrije Bejlijevu slabu taku. Morao je da ga mrzi.
"Hoe li biti dan?" grubo ga zapita.

Robot kratko odgovori:

"Da, gospodine", i ode.
Bie dan! Bie prisiljen da po svetlosti dana zakorai na nezatienu
povrinu planete.
Nije bio sasvim siguran kako e sve to ispasti. Na pojedinim
mestima u Gradu mogao je da sagleda delie povrine sopstvene
planete. Ponekad bi iziao da ih vidi, ali i tada je bio okruen zidovima,
ili su mu bar bili na dohvatu. Uvek mu je zaklon bio pri ruci.
A gde sada da potrai zaklon? Cak ni varljivih zidova mraka nee
biti.
I zato to nije hteo da pred Svemircima ispadne slabi (neka je
proklet ako bude), ukrutio je telo vezano kaievima koji su ga titili
prilikom usporavanja, zatvorio oi i uporno stao da suzbija paniku.

2. SUSRETS PRIJATELJEM
Bejli je gubio bitku. Sam razum nije dovoljan.
Ponavljao je sebi: Ljudi su u stanju da ive na otvorenom prostoru
celog ivota. Svemirci danas tako ive. U prolosti su tako iveli nai
preci na Zemlji. Nema stvame opasnosti od toga to nema zidova.
Jedino moja ula govore drugaije, a ona se varaju.
Ali sve to nije koristilo. Neto je s one strane razuma uporno
zahtevalo zidove, neto to nije htelo da ima posla s otvorenim
prostorom.
Sto je vreme vie prolazilo, sve je bio uvereniji da e zatajiti. Na
kraju e se prikazati kao kukavica, drhtae i bie vredan saaljenja.
Solarijanac koji e doi po njega (s filterima u nozdrvama, da se ne
zarazi klicama, s rukavicama na rukama, da izbegne direktan dodir),
nee ga ak poteno ni prezirati. Solarijanac e ga se jednostavno
gnuati.
Bejli se smrknuto pridravao sedita.
Kad se brod zaustavio, Bejli je i dalje sedeo, mada su se ureaji za
sigurnost automatski iskopali, a hidraulini sistem povukao u zidove.
Bio je prestraen, ali i odluan da to prikrije.
Pogledao je napred, na prvi tihi um vrata kabine. Odmah je ulovio
sliku visokog, riokosog lika koji je ulazio. Bio je to Svemirac, jedan
od ponosnih potomaka Zemlje koji su se odrekli svoje kulturne batine.
Svemirac progovori: "Partneru Elija!"
Bejli se naglo okrete prema govorniku, a zatim, razrogaenih oiju,
gotovo protiv volje ustade.
Zurio je u lice pridolice, u njegovu iroku i visoku jagodinu kost,
savren mir njegovog lica, u simetrinu skladnost njegovog tela, a iznad
svega u tako ravnoduan pogled njegovih - u ljudskom smislu neosetljivih plavih oiju.
"D... D... Denile!" promucaBejli.
"Milo mi je to me se sea, Elija", odvrati Svemirac.
"Tebe da se ne seam!" Bejli oseti kako ga preplavljuje olakanje.
Ovo stvorenje bilo je deli Zemlje, prijatelj, uteha, spasitelj. Imao je
neodoljivu elju da se zaleti prema njemu, da ga zagrli, da se divlje
privije uz njega, smeje se i tape ga po leima, jednostavno, da radi sve
one ludorije koje izvode prijatelji kad se posle mnogo vremena ponovo
sretnu.
Ali to ipak nije uradio. Nita nije ni mogao uraditi, osim da mu
prie, isprui ruku i kae:

"Kako bih mogao da te zaboravim?"

"Milo mi je", ree Denil klimnuvi lako glavom. "Kao to ti je dobro
poznato, ni ja tebe ne mogu da zaboravim sve dok delujem po datim
nalozima. Dobro je da smo zajedno."
Denil prihvati Bejlijevu ruku vrstim, hladnim stiskom. Prsti su mu
se sklopili u prikladan, bezbolan zahvat, a zatim se razdvojili.
Bejli se arko nadao da ovo stvorenje neprobojnih oiju nee
prodreti do njegovog srca da bi otkrio onaj ludi trenutak, tek proao, ali
ne i sasvim savladan, kad se itavo njegovo bie usredsredilo na duboko
prijateljstvo, gotovo ljubav.
Na kraju krajeva, kako da voli Denila Olivava, koji u stvari i nije
bio ljudsko bie, ve samo robot.
Robot, koji je toliko bio slian oveku, ree:
"Traio sam da se terensko vozilo, kojim e upravljati robot, spoji
pneumatskom cevi s ovim brodom..."
Bejli se namrti: "Pneumatskom cevi?"
"Da. To je uobiajen postupak kojim se esto koristimo van orbite da
bi se osoblje i materijal preneli s jednog broda na drugi, a da se pritom
izbegne posebna oprema neophodna u bezvazdunom prostoru. Izgleda
da nisi upoznat s tom tehnikom?"
"Nisam", priznade Bejli, "ali postupak mi jejasan."
"Naravno, pomalo je komplikovano spojiti pomou pneumatske cevi
meuzvezdani brod i terensko vozilo, ali ja sam to ipak zahtevao.
Sreom, zadatak koji je tebi i meni poveren ima prednost najvieg
ranga, pa se neprilike brzo izglauju."
"Zar si i ti odreen za sluaj ovog ubistva?"
"Nisu te o tome obavestili? Zao mi je to ti nisam odmah rekao."
Naravno, nije bilo ni traga aljenja na robotovom savrenom licu: "Prvi
koji te je predloio kao pogodnog islednika u ovom sluaju bio je
doktor Han Fastolf. S njim si se upoznao na Zemlji prilikom nae prve
saradnje. Nadam se da ga nisi zaboravio. Predloio te je uz uslov da ja
ponovo saraujem s tobom."
Bejliju nestade smeka. Doktor Fastolf je bio s Aurore, najmonijeg
od Spoljnjih svetova. Sigumo je uslov koji postavlja Svemirac s Aurore
mnogo znaio.
"Nije pametno menjati tim koji dobija?" upita Bejli. Prva
oduevljenost zbog Denilove pojave poe lagano da bledi i Bejli
ponovo oseti muninu.
"Ne bih mogao da kaem da mu je ba to bilo na umu, partneru Elija.
Prema prirodi naloga koji mi je dao, izgleda da je hteo da ti dodeli

nekoga ko ima iskustva sa Zemljom, dakle, nekoga ko moe da predvidi

posledice neobinog ponaanja Zemljanina."
"Neobinog ponaanja?" Bejli je negodovao. Bio je uvreen. Nije
trpeo da se taj pojam dovodi u vezu s njim.
"Zato sam, na primer, i traio pneumatinu cev. Svestan sam da,
poto si odrastao u Gradovima Zemlje, ne podnosi otvoren prostor."
Moda ga je upravo izraz "neobino ponaanje" naveo da zada
protivudarac ako ne eli da ga pobedi maina ili da brzo promeni
predmet razgovora. A moda ga je samo duga veba spreavala da bez
prigovora prihvati suprotno stanovite.
Bejli naglo zapita: "Neki robot je imao zadatak da se brine o meni na
brodu. Robot (ovde se neto zlobe potkralo u naglasku) koji lii na
robota. Poznaje li ga?"
"Govorio sam s njim pre no to sam uao."
"Kakva mu je oznaka? Kako mogu da ga pozovem?"
"On je RX-2475. Na Solariji je obiaj da se kao oznake za robote
upotrebljavaju serijski brojevi." Denilove mirne oi pronaoe
kontrolnu tablu kraj vrata. "Ovo dugme e ga dozvati."
Bejli je pratio njegov pogled. Poto je dugme koje je Denil
pokazivao bilo obeleeno sa RX, istovetnost je bila van svake sumnje.
Bejli pritisnu dugme. Ne proe ni minut, a pojavi se robot koji je
izgledao kao robot.
Bejli ga upita:
"Ti si RX-2475?"
"Takoje, gospodine."
"Rekao si mi da e neko doi da me izvede iz broda. Da li si na njega
mislio?" Bejli pokae na Denila.
Oi dvaju robota se sretoe. RX-2475 ree:
"Njegove isprave ukazuju da je on taj koji treba da se sretne s vama."
"Da li ti je, sem onog to stoji u ispravi, ranije bilo jo neto reeno u
vezi s njim? Da li ti je bio opisan?"
"Nije, gospodine, ali mi je ipak reeno njegov ime."
"Ko ti ga je saoptio?"
"Komandant broda, gospodine."
"Je li komandant Solarijanac?"
"Jeste, gospodine."
Bejli ovlai usne. Sledee pitanje bilo je odluujue.
"Koje ti je ime saopteno?"
"Denil Olivav, gospodine."
"Dobro, mome, moe da ide."

Robot RX-2475 se nakloni i izie.

Bejli se okrenu prema svom saradniku i zamiljeno ree:
"Denile, nisi mi rekao celu istinu."
"U kom smislu, partneru Elija?" upita Denil.
"Dok sam ranije s tobom razgovarao, prisetio sam se jedne udne
pojedinosti. RX-2475 mi je rekao da u imati pratnju, pom enuoje da e
neki ovek doi po mene. Vrlo dobro se seam."
Denil je utke sluao.
Bejli nastavi: "Pomislio sam da je robot moda nainio greku.
Pomislio sam, takoe, da je neki ovek bio odreen da me prati, a da je
kasnije zamenjen tobom, o emu RX-2475 nije bio obaveten. Dati su
mu podaci iz tvoje isprave, kao i tvoje ime, zar ne, Denile?"
"Zaista, nije mu dato moje potpuno ime", sloio se Denil.
"Tvoje ime nije Denil Olivav, ve R. Denil Olivav, zar ne? Ili,
neskraeno: RobotDenil Olivav."
"Tano, partneru Elija."
"Iz svega toga proizlazi da RX-2475 nije nikad bio obaveten da si ti
robot. Dopustili su da te smatra ovekom. S tvojom ovekolikom
spoljanou ta je varka bila mogua."
"Nemam nita protiv tvog naina zakljuivanja."
"Onda, nastavimo."
Bejli je osetio klicu neke vrste divljeg veselja. Nalazio se na tragu
neega. Nije to bilo bogzna ta, ali je u pitanju bio nain traganja koji
mu je dobro polazio za rukom. U tom smislu njegova sposobnost bila je
tolika da se isplatilo pozvati ga preko pola svemira. Nastavio je:
"Zanimalo bi me zato bi neko hteo da prevari jednog bednog robota?
Bio ti robot ili ovek, za njega se nita ne menja. U oba sluaja mora da
slua naloge. Iz toga se, meutim, moe zakljuiti da ni komandant
broda koji je obavestio robota, kao ni inovnik Solarije koji je obavestio
komandanta, nisu znali da ti nisi ovek. Kao to sam rekao, to je
mogue zakljuiti, ali moda to nije jedini zakljuak, zar ne?"
"Mislim da jeste."
"U redu. Dobro sam pogodio. Sta ide dalje: doktor Han Fastolf,
predlaui tebe za mog saradnika, doputa da te Solarijanci smatraju
ovekom. Nije li to opasno? Solarijanci e pobesneti ako doznaju. Zato
je to uinjeno?"
Covekoliki robot odgovori: "Meni je objanjeno, partneru Elija, da
e tvoj poloaj u oima Solarijanaca biti vii ako sarauje sa
Svemircem, a nii ako sarauje sa robotom. Budui da sam poznavao
tvoje navike, zbog ega su me i poslali tebi, dralo se pametnim da me

Solarijanci smatraju ljudskim biem. Nije bilo potrebno dovoditi ih u

zabludu s podacima o meni kao oveku."
Bejli nije u to verovao. Cinilo mu se da je taj nain pronicljivog
zakljuivanja svojstven samo Zemljanima, a ne i Svemircima, pa makar
bili obrazovani kao doktor Fastolf.
Razmatrajui jednu drugu mogunost, Bejli zapita: "Da li se Solarija
posebno istie proizvodnjom robota?"
"Drago mi je", odgovori Denil, "to si upoznat s problemima
unutranje ekonomije Solarije."
"Ne znam nita o tome", ree Bejli. "U stanju sam da pravilno
izgovorim re 'Solarija' i time se moje znanje potpuno iscrpljuje."
"Onda zaista ne znam, partneru Elija, ta te je navelo na to veoma
umesno pitanje. Pogodio si sr stvari. Prema podacima koji su smeteni
u meni, od svih pedeset Spoljnjih svetova Solarija je daleko
najpoznatija po raznovrsnosti i savrenosti robotskih modela koje
proizvodi. Specijalizovani modeli izvoze se odavde u sve Spoljnje
svetove."
Bejli klimnu u zluradom zadovoljstvu. Naravno Denil nije shvatio
intuitivni mentalni skok koji se koristi ljudskom slabou kao polaznom
takom, a Bejlija nita nije primoravalo da objanjava svoja
zakljuivanja. Ako je specijalnost Solarije u proizvodnji robota
svemirskih razmera, onda su dr Han Fastolf i njegovi drugovi imali
sasvim line i sasvim ljudske razloge da se istaknu sopstvenim idealnim
robotom. Dakle, nisu bili posredi sigurnost i oseanja Zemljana, kao to
ga je Denil uveravao.
Time to su uspeli da dovedu u zabludu strunjake za robotiku sa
Solarije, proturivi im robota sopstvene proizvodnje kao ivo ljudsko
bie, itelji Aurore dokazivali su svoju nadmo.
Bejli se sada mnogo bolje oseao. Cudnovato je da su sve njegove
misli i intelektualne snage koje je mogao sabrati zatajile dok je
pokuavao da se oslobodi panike, a da je u tome odjednom uspela samo
jedna pohvala njegovoj tatini.
Tome je pripomoglo i saznanje da su i Svemirci tati.
Mislio je: Gle, svi imamo ljudske slabosti, ak i stanovnici svemira.
Glasno, i gotovo drsko, on upita: "Koliko emo jo ekati terensko
vozilo? Ja sam spreman!"
Kako se moglo primetiti, pneumatska cev nije bila najpogodnija za
sadanju upotrebu. Covek i ovekoliki robot izili su iz broda uspravni i
kretali se kroz gipku mreu koja se ugibala i savijala pod njihovom

teinom. U vakuumu, zamiljao je Bejli nejasno, ovek koji se bez

teine premeta iz broda u brod moe sasvim jednostavno preleteti kroz
ovu cev, pod uslovom da dobije poetnu brzinu.
Prema drugom kraju cev se prilino suavala. Tu se mreasto tkivo
cevi nabiralo kao da ga je stiskala neka velika ruka. Nosei elektrinu
runu svetiljku, Denil se spustio na ruke i kolena, a to uini i Bejli.
Poslednjih desetak metara prevalili su etvoronoke, stupivi najzad u
neto to je oigledno bilo terensko vozilo.
Denil zatvori vrata kroz koja su uli, a zatim paljivo spusti kapke.
Sledio je teak, kripav zvuk, koji je verovatno proizvelo odmicanje
pneumatske cevi.
Bejli se radoznalo osvmu. Nieg neobinog u vezi s vozilom. Bila su
dva sedita, jedno za drugim, a na svakom je moglo da sedi po troje. Na
krajevima oba sedita nalazila su se vrata. Svetlucave povrine, inae
prozori, bile su tamne i neprozirne, oigledno posledica prilagoenog
smera svetlosnih zraka. Bejliju to nije bilo novo.
Unutranjost vozila bila je osvetljena s krova pomou dva okrugla,
uta izvora svetlosti. Kratko reeno, jedino to je Bejli smatrao
neobinim bila je injenica da se slualica nalazila u pregradi ispred
eonog sedita i, naravno, to kontrolna tabla nije bila vidljiva.
"Pretpostavljam da je voza s druge strane pregrade", ree upitno
Bejli.
Denil odgovori: "Ba tako, partneru Ejlija. Naloge moemo davati na
ovaj nain..." On se lagano nae napred, lupnu u klip prikljuka i crvena
lampica zasvetluca. Tada e polako: "Moete da krenete, spremni smo."
Zau se nejasan fijuk koji ubrzo nestade. Sledio je vrlo lak, sasvim
kratkotrajan pritisak na naslon sedita, a zatim se sve smiri.
Bejli upita zauen: "Da li se kreemo?"
Denil odgovori: "Da. Vozilo nema tokove, ve klizi u
dinamomagnetnom polju sila. Izuzev pri ubrzanju i usporavanju, nita
nee osetiti."
"A pri skretanju?"
"Vozilo se automatski naginje i tako ispravlja poloaj na okuci.
Osovina vozila ostaje u istom smeru, bilo da se sputamo ili
uspinjemo."
"Verovatno je kontaktna tabla veoma komplikovana?"
"Vonja je potuno automatizovana. Voza je robot."
Bejli odahnu. Sada je znao gotovo sve to se odnosilo na terensko
vozilo. "Koliko e trajati vonja?" upita.
"Otprilike jedan sat. Vazdunim putem bilo bi bre, ali ja pazim da

ostane u zatvorenom prostoru. Modeli aviona koji se upotrebljavaju na

Solariji ne mogu se tako potpuno zatvoriti kao vozilo u kome smo
sada."
Bejliju je smetala "panja" njegovog saradnika. Oseao se kao malo
dete o kome dadilja vodi brigu. Gotovo isto toliko smetale su mu i
Denilove misli. Cudno! Do krajnosti formalan sastav Denilovih
reenica vrlo lako je otkrivao robotsku prirodu tog bia.
Neko vreme radoznalo je zurio u R. Denila Olivava. Robot je gledao
pravo ispred sebe. Bio je nepokretan i nesvestan Bejlijevog pomnog
pogleda.
Denilov epiderm bee savren. Svaka njegova vlas, svaka dlaica na
telu bili su ljupko i prirodno izvedeni i nameteni. Pokret miia pod
koom bio je do najveeg mogueg stepena stvaran. Pa ipak, Bejli je iz
linog iskustva znao da se njegove noge i grudni ko otvaraju du
nevidljivih avova, tako da se mogu vriti popravke. Znao je da se ispod
prave koe nalazi silikon i metal. Znao je da je pod lobanjom
pozitronski mozak, izvanredno sposoban za primanje i davanje
podataka, ali ipak samo pozitronski. Znao je da su Denilove "misli"
samo kratki pozitronski impulsi koji teku du strogo odreenih i
unapred predvienih puteva, onako kako ih je nainio proizvoa.
Ali gde su znaci koji e sutinu Denilovog bia otkriti oku strunjaka
koji nema neko predznanje. Moda beznaajna neprirodnost Denilovog
naina govora? Moda hladnoa i neuzbudljivost, tako vidljivi na
njemu? Moda nepogreivost njegove ljudskosti?
Samo je gubio vreme razmiljajui o tome. "Nastavimo, Denile.
Pretpostavljam da si bio snabdeven podacima o Solariji pre no to si
poslat ovamo."
"Jesam, partneru Elija."
"Dobro. To je vie nego to je za mene samog uinjeno. Kolika je
Solarija?"
"Njen prenik iznosi devet i po hiljada milja. Zauzima spoljnji
poloaj u grupi od tri planete i jedina je naseljena. Klima i atmosfera na
njoj priblino odgovaraju uslovima na Zemlji. Procenat plodne zemlje
je vei, a koliina korisnih minerala manja, ali, naravno, s njima se
tedljivije postupa. Planeta se sama izdrava. Izvoz robota omoguava
Solariji visok ivotni standard."
"Kakvaje naseljenost?" upitaBejli.
"Dvadeset hiljada stanovnika, partneru Elija."
Bejli to prihvati za trenutak, a onda e blago:
"Misli dvadeset miliona, zar ne?"

Njegovo mravo poznavanje Spoljnjih svetova govorilo mu je da se

naseljenost vasionskih tela rauna u milionima, mada je znao da su ti
svetovi, po zemaljskim merilima, slabo naseljeni.
"Dvadeset hiljada stanovnika, partneru Bejli", ponovi robot.
"Hoe da kae da je planeta tek nedavno naseljena?"
"Nikako. Ve je dva veka nezavisna, a naseljena je vek ili neto vie
od toga. Broj stanovnika je unapred proraunat. Dvadeset hiljada sami
Solarijanci smatraju najpogodnijim brojem."
"Koji deo planete su naselili?"
"Sve plodnije delove."
"Koliko je to u kvadratnim miljama?"
"Trideset miliona kvadratnih milja, ukljuujui i okolna podruja."
"Za dvadeset hiljada stanovnika?"
"Tu je i dvadeset miliona radnih pozitronskih robota, partneru Elija."
"Neverovatno! Pa to je... to je... deset hiljada robota na svakog
oveka."
"U Spoljnjim svetovima to predstavlja daleko najpovoljniji odnos,
partneru Elija. Na sledeoj po redu planeti, na Aurori, odnos je pedeset
prema jedan."
"Cemu im slue ti roboti? Sta e im sva hrana koju roboti mogu
proizvesti?"
"Hrana je manja stavka u odnosu na drugo. Rudnici su znaajniji, a
energetika j o vanij a."
Pri pomisli na sve te robote Bejli oseti slabu vrtoglavicu. Dvadeset
miliona robota? Tako mnogo za tako malo ljudi. Mora da polja vrve od
robota. Radoznalac koji dolazi spolja mogao bi Solariju smatrati svetom
robota. Meu njima ne bi ni primetio postojanje oveka.
Odjednom je poeleo da vidi. Setio se razgovora s Minimom o
predvianjima sociologa vezanim za opasnosti koje prete Zemlji. Cinilo
se to veoma daleko, gotovo nestvamo, ali se ipak seao. Opasnosti u
kojima je i sam bio, kao i neprilike koje je doiveo otkako je napustio
Zemlju potamnele su, ali nisu sasvim izbrisale uspomenu na Minimov
glas koji je hladno i potanko najavljivao strahote.
Bejli je suvie dugo vrio svoju dunost da bi dopustio da bilo ta
osujeti njegovu ulogu, pa ak i nesavladivost otvorenog prostora.
Podaci prikupljeni iz izjava Svemiraca, kao i podaci od svemirskih
robota datih u tom smislu, bili su ve dostupni sociolozima na Zemlji.
Ono to je nedostajalo bila su neposredna opaanja, a njegov je posao
bio da ih prikuplja, ma koliko neugodno to bilo.
Bejli stade da prouava krov vozila. "Da li su sva kola oklopna,

Denile?"
"Oprosti, partneru Elija, ne razumem pitanje?"
"Da li krov moe da se pomeri? Da li mogu da se otvore prema...
nebu?"
"Mogu."
"Onda, daj nalog, Denile. Hteo bih da malo razgledam okolinu."
"Zao mi je, ali to ne mogu dopustiti", ozbiljno odgovori robot.
Bejli se iznenadi: "Pazi, R. Denile (naglasio je "R"), ponoviu
drugaije. Nareujem ti da spusti krov."
U pitanju je bio robot, svejedno da li ovekoliki ili ne. Robot mora
da slua nareenja.
Ali Denil se nije micao. Umesto toga, on ree: "Moram te podsetiti
da je moja prva briga da ne dopustim da bude povreen. Jasno mi je,
prema podacima koje sam primio, kao i iz linog iskustva, da bi teko
podneo otvoreni, prazan prostor. Prema tome, ne mogu dopustiti da se
izloi opasnosti."
Bejli je mogao osetiti kako tamni od navale krvi, ali je istovremeno
bio svestan potpune nekorisnosti svoje ljutnje. Denil je samo robot, a
Bejli je dobro znao prvi zakon robotike.
Glasio je: Robot ne sme povrediti ljudsko bie, niti, uzdravanjem
od delanja, dopustiti da ljudsko bie bude povreeno.
Sve ostalo u robotovom pozitronskom mozgu - bilo kog robota, sa
bilo kog sveta Galaksije - mora se pokoriti tom prvom naelu. Naravno,
robot mora sluati naloge, ali uz prethodno ispunjavanje jedne vee,
sveobuhvatne odrebe. Izvravati nareenje je drugi zakon robotike:
Robot mora ispunjavati sve naloge ljudskog bia, osim ako su u
suprotnosti s prvim zakonom robotike.
Bejli prisili sebe da govori tiho i razumno.
"Mislim, Denile, da mogu izdrati krae vreme."
"Ja ne mislim tako, partneru Elija."
"Dopusti da ja sam prosudim o tome, Denile."
"Ako je to nalog, partneru Elija, ja ga ne razumem."
Bejli se zavali u meko postavljeno sedite. Naravno, robot je izvan
domaaja svake prinude. Denilova snaga, potpuno iskoriena, sto puta
je jaa od snage mesa i krvi. On je u stanju da potpuno onemogui
Bejlija, a da ga pritom ne povredi.
Bejli je bio naoruan. Mogao je u Denila upraviti revolver, ali to bi
mu moda samo na trenutak pruilo oseaj moi, a zatim bi se sve
zajedno zavrilo punim razoarenjem. Pretnja razaranjem bila je
nekorisna u odnosu na robota. Samozatita je bila tek trei zakon.

Glasio je: Robot mora preduzeti sve da zatiti samog sebe, osim ako
to nije u suprotnosti sa prvim ili drugim zakonom.
Denilu ne bi smetalo da bude uniten ukoliko bi time spreio da prvi
zakon bude prekrten, a Bejli nije hteo da uniti Denila. To ni u kom
sluaju nije hteo.
Ali elja da vidi prostor izvan vozila ostala je i dalje. Ta ga je elja
potpuno obuzela. Nije mu se svialo da i dalje trpi odnos dadilja-dete.
Za trenutak je pomislio da uperi revolver u sopstvenu slepoonicu:
otvori kola ili u se ubiti. To bi znailo suprotstaviti primeni prvog
zakona veu i neposredniju opasnost.
Meutim, znao je da to ne moe uraditi. Isuvie je nedostojno. Nije
voleo sliku koju mu je misao doarala.
Progovorio je umomo: "Da li bi hteo da pita vozaa koliko nam jo,
u miljama, preostaje do cilja?"
"Naravno, partneru Elija."
Denil se nae i pritisnu klipni prikljuak, ali dok je jo bio u pokretu,
Bejli se takoe nae i povie: "Vozau, spusti krov vozila!"
Ruka oveka brzo se pokrenula i zatvorila prikljuak, a zatim je ta
ista ruka uvala osvojen poloaj.
Blago drhtei, Bejli je netremice gledao u Denila.
Za trenutak, Denil ostade nepomian, kao da je njegov pozitronski
mozak izgubio ravnoteu, u nastojanju da se prilagodi novonastaloj
situaciji. Ali to brzo prestade i robotova ruka se pomeri.
Bejli je to predvideo. Denil e odmaknuti ruku oveka sa prikljuka
(neno, da je ne povredi), uspostavie ponovo vezu sa vozaem, a zatim
ponititi nalog.
"Nee uspeti da odmakne moju ruku, a da me ne povredi.
Upozoravam te. Verovatno e biti prisiljen da mi slomi prst."
Nije bilo ba tako. Bejli je to znao. Pa ipak se Denilov pokret
zaustavi. Jedna povreda naspram druge. Pozitronski mozak morao je da
odmeri sve mogunosti i uporedi ih sa moguim ishodima. To je znailo
neto malo vie oklevanja.
"Prekasno", ree Bejli.
Dobio je trku. Krov je ve klizio unazad i sklapao se. Tvrdo, belo,
svetlo sunce Solarije prodiralo je nesmetano.
Trenutni nastup uasa primora ga da zatvori oi, ali on se savlada.
Posmatrao je ogromnu poplavu plavetnila i zelenila. Na licu je oseao
nesputano strujanje vazduha, ali nita nije mogao razaznati. Neto
pokretno prostruja pored vozila. Mogao je to biti robot, ili neka
ivotinja, ili moda neka neiva stvar zahvaena naletom vazduha. Ne,

nije znao ta je to bilo. Vozilo se isuvie brzo kretalo.

Plavo, zeleno, um, vazduh, kretanje i, iznad svega, bela svetlost iz
lopte na nebu udarala je dole estoko, nezaustavljivo, pretei...
Samo je na jedan brz, ukraden trenutak, podigao glavu i pogledao
pravo u sunce Solarije. Ugledao ga je nezatien mutnim staklom
sunanih vrata najvieg sprata Grada. Bilo je to golo sunce.
U istom trenutku osetio je da ga Denilova ruka dri za rame i pritiska
nadole. Bio je to tvrdoglav, nestvaran trenutak, u kome su mu misli
vrvele glavom. On mora videti sve to se da videti, a Denil je tu da ga u
tome sprei.
Istina, robot ne sme primeniti silu protiv oveka. To je iznad svega i
pre svega. Denil ga ne sme spreiti silom, ali je ipak oseao da ga
robotova ruka povlai nadole.
Bejli podie ruku da bi se oslobodio robota i tada izgubi svest.

3. IMERTVE
Bejli je ponovo bio zatien od spoljnje svetlosti. Pred njim se
micalo Denilovo lice i titrale tamne mrlje koje su, kad bi zatreptao,
postale crvene.
"Sta se dogodilo?" zapitaBejli.
"Zao mi je", ree Denil, "to si i pored mog prisustva pretrpeo bol.
Direktni sunevi zraci oteuju ljudsko oko, a ja verujem da oteenje
nee dugo trajati, jer si samo kratko bio izloen. Kad si pogledao gore,
bio sam primoran da te povuem, pa si izgubio svest."
Bejli se namrti. Tako je ostalo otvoreno pitanje da li se onesvestio
od uzbuenja (ili straha?), ili je pao od udarca. Opipao je vilicu i
lobanju i ustanovio da je sve u redu. Uzdrao se od direktnog pitanja,
kao da je vie voleo da ne sazna istinu.
"Nije bilo tako loe", ree.
"Po tome kako je delovalo na tebe, partneru Elija, moram zakljuiti
da ti je bilo neprijatno."
"Ni najmanje", ospori Bejli vrsto. Tamne mrlje pred njegovim
oima ve su bledele i smirivale se. "Zao mi je samo to sam tako malo
video. Suvie brzo smo vozili. Nismo li proli pored nekog robota?"
"Mimoili smo ih vie. Sada prolazimo kroz Kimbaldovo
gazdinstvo, koje je zasaeno vokama."
"Moram jo jednom pokuati", ree Bejli.
"U mom prisustvu nee", ree Denil. "U meuvremenu, uinio sam
onako kako si hteo."
"tato?"
"Sea se, partneru Elija, da si naknadno dao nalog vozau da spusti
krov i da si pre toga zahtevao od mene da pitam vozaa koliko smo
milja, otprilike, udaljeni od cilja. Dakle, daleko smo jo oko deset milja,
a biemo tamo za nekih est minuta."
Bejli je poeleo da upita Denila da li je ljut zbog toga to ga je
nadmudrio. Hteo je, ako ni zbog ega drugog, onda zato da vidi nemir
na njegovom savreno mirnom licu. Ali savladao se. Naravno, Denil e
jednostavno porei, bez gneva i bez nelagodnosti. On e, kao i uvek,
nastaviti da mirno i sveano sedi, potpuno neosetljiv.
Bejli polako ree: "Svejedno, Denile, ti zna da se moram
priviknuti."
Robot je posmatrao svog saradnika-oveka. "O emu govori?" upita
ga"O... o... o otvorenom prostoru, zaboga! Nije li prostor sastavni deo

ove planete?"
"Nee biti potrebno da izlazi", odgovori Denil, a onda, kao da je
predmet razgovora iscrpljen, pree na drugo: "Usporavamo, partneru
Elija. Mislim da smo stigli. Sada e biti potrebno da prieka dok se ne
spoji druga pneumatska cev koja e voditi do zgrade u kojoj e biti nae
sedite."
"Pneumatska cev je suvina, Denile. Ako sam prisiljen da radim
napolju, nema razloga da odlaem privikavanje."
"Nee biti potrebno da radi napolju, partneru Elija."
Robot je hteo jo neto da kae, ali ga Bejli uutka pokretom koji ne
trpi prigovor. Nije vie bio voljan da podnosi Denilove utene rei pune
panje, a takoe ni njegova umirivanja i uveravanja da e sve biti dobro
i da e se o njemu voditi potpuna briga. Ono to je stvarno eleo bilo je
da stekne uverenje da e moi da brine sam o sebi, jer je jedino tako
mogao izvriti zadatak. Teko je moglo da se gleda i izdri na
otvorenom. Moglo se dogoditi da mu u presudnom trenutku ponestane
snaga potrebna za savlaivanje otvorenog prostora. Cena koju bi u tom
sluaju morao da plati bila je samopotovanje i, verovatno, bezbednost
Zemlje. Koliko je toga zavisilo od tako beznaajne stvari?
Smrknu se i na samu pomisao. Da, mora se poto-poto suprotstaviti
vazduhu, suncu i prostoru.
Elija Bejli se oseao kao stanovnik nekog Gradia, na primer
Helsinkija, koji je doao u posetu Njujorku i pun straha prebrojava
njegove spratove. Pojam "zgrada" shvatao je kao stambenu jedinicu, ali
ovo nije bilo ni nalik na to. Prolazio je bez prestanka kroz sobe du
kojih su tekli panoramski prizori, tako temeljno zasenjeni da se ni
traak nemimog dana nije mogao prikrasti. Kad god bi uli u neku sobu,
neujno bi se palilo svetlo u skrivenim izvorima, a isto bi tako neujno
iezlo kad bi izali.
"Previe soba!" udio se Bejli. "Previe! To je itav Gradi."
"Izgleda da je tako", saglasi se Denil.
Zemljaninu je sve to izgledalo krajnje neobino. Zato je bilo
potrebno da se toliko Solarijanaca smesti tako blizu jedni drugima?
"Koliko e ih stanovati sa mnom?" upita.
Denil odgovori: "Ja, i, naravno, odreen broj robota."
Bejli pomisli: trebalo je da kae: "Izvestan broj drugih robota."
Jo jednom je uoio kako Denil namerava da u potpunosti igra ulogu
oveka, pa ak i onda kada nema nikog osim Bejlija koji je tano znao
pravu istinu.

Ali ta misao se odjednom izgubi, a druga, jaa, zauze njeno mesto.

Povikao je:
"Robota! A koliko ljudi?"
"Nijedan, partneru Elija."
Upravo su uli u sobu koja je od poda do tavanice bila ispunjena
mikroknjigama. Tri privrena okulara, sa dvadeset etiri palca
irokim projekcionim ploama, nalazili su se u pojedinim uglovima; u
etvrtom uglu stajalo je platno za prikazivanje filmskih projekcija.
Bejli je sve to posmatrao s izrazom negodovanja.
"Da li su ostale izbacili odavde samo zato da bih mogao sam da
lutam po ovom mauzoleju?" upita on.
"Ovo je predvieno samo za tebe. Na Solariji je uobiajeno da svaka
osoba poseduje ovakvu zgradu."
"Svi ive u ovakvim stambenim uslovima?"
"Svi."
"Cemu im slue sve ove sobe?"
"Uobiajeno je da se za svaku delatnost odredi posebna prostorija.
Ovo je biblioteka. Postoji i dvorana za muziku, gimnastika dvorana,
obedovaonica, kuhinja, mehanika radionica, razne sobe za popravku i
ispitivanje robota, trpezarija, dve spavae sobe..."
"Stani! Otkud ti to sve zna?"
"To je deo obavetajnih uzoraka koji su mi predati pre nego to sam
poao s Aurore", odgovori Denil glatko.
"Ali ko se brine za sve ovo?" Bejli opisa rukom irok krug.
"Postoji vie kunih robota. Oni su ti dodeljeni da se staraju o svemu
to ti bude potrebno."
"Ali meni sve to nije potrebno", ree Bejli. Neto ga je teralo da
sedne i da se vie ne pokrene. Izgubio je elju da dalje obilazi sobe.
"Ako tako eli, partneru Elija, ne moramo se micati iz ove sobe. I o
tome se unapred vodilo rauna. Meutim, ipak je odlueno da se
podigne ova zgrada, jer je takav obiaj na Solariji..."
"Podigne?!" prekide ga Bejli iznenadno. "Kae da je ova zgrada
podignuta samo za mene? Citava? Samo za mene?"
"Potpuno robotizovana ekonomija...", zapoe Denil.
Bejli ga ponovo prekide: "Da, znam ta e mi rei! A ta e posle
biti sa njom?"
"Mislim da e je razoriti."
Bejli stisnu usne. Naravno! Razoriti! Sagraditi ogromno zdanje samo
za upotrebu Zemljanina, a zatim razoriti sve to je dotakao.
Dezinfikovati teren na kome je zdanje sagraeno. Spaliti vazduh koji je

udisao. Mogu Svemirci biti jaki, ali i oni pate od glupih strahovanja.
Izgledalo je da Denil ita njegove misli, ili da bar tumai izraze
njegovog lica.
"Partneru Elija", ree on, "moda ti misli da e unititi kuu da
izbegnu zarazu. Ako zaista tako misli, savetujem ti da se zbog toga ne
uznemirava. Strah od zaraze nije kod Svemiraca ni izdaleka tako
veliki. Posredi je samo to to je za njih jednostavno da sagrade kuu, a i
razoriti je mogu uz veoma mali napor. Osim toga, partneru Elija, sam
zakon brani da ova kua ostane. Ona je sagraena na gazdinstvu Hanisa
Gruera, a na po jednom gazdinstvu moe da bude samo jedna zgrada,
ona koja slui vlasniku. Ova je sagraena s posebnom dozvolom i za
posebnu svrhu. Predvieno je da u njoj stanujemo dok na zadatak ne
bude zavren."
"Ko je Hanis Gruer?" upita Bejli.
"Sef solarijanske Uprave bezbednosti. Predvieno je da razgovaramo
s njim."
"Zaista? Kada u ve jednom poeti da neto saznajem, Denile?
Ovde sam kao riba na suvom, a to mi se ne svia. Mogao bih se mime
savesti odmah vratiti na Zemlju. Mogao bih..."
Uvideo je da zapada u samosaaljenje, pa uuta.
"Zao mi je to se uznemirava", ree Denil, koji ga nikad nije
prekidao, ve bi samo ekao priliku da se izjasni. "Izgleda da je moje
znanje o Solariji potpunije od tvoga, ali moje znanje o samom ubistvu
ogranieno je kao i tvoje. Gruer e nam rei ono to je potrebno da
znamo. Takoje odredila vlada Solarije."
"Dobro, dakle, idemo do Gruera. Koliko nam treba do njega?" Bejli
se tre pri pomisli na ponovno kretanje. Opet je osetio uobiajeni
pritisak na grudni ko.
"Nije potrebno da idemo do njega, partneru Elija. Gruer e nas ekati
u sobi za razgovore."
"Zar i takva soba postoji?" promrmlja Bejli suvo, a zatim proisti
glas: "ekae nas? Sada?"
"Verujem."
"Onda, hajdemo k njemu, Denile!"
Hanis Gruer bio je elav, u pravom smislu rei. Na njegovoj glavi
nije bilo ni jednog jedinog uperka kose. B ilaje potpuno gola.
Bejli proguta pljuvaku i, iz iste pristojnosti, pokua da ne gleda u
njegovu elu, ali mu to nije uspevalo. Na Zemlji se smatralo da su
Svemirci onakvi kakvim su se sami prikazivali. Oni su bili gospodari

Galaksije: visoki, bronzane puti i kose, snani, hladni, lepi, plemeniti.

Ukratko, bili su takvi kakav je bio R. Denil Olivav, ali s dodatkom
ljudskog u sebi. Takvi su esto bili oni stanovnici svemira koje su slali
na Zemlju. Moda su takvi bili naroito birani.
Ali ovde se nalazio Svemirac koji je po svojoj spoljanosti mogao
biti i Zemljanin. Celavac. I njegov je nos bio takoe bezoblian. Ne
naroito, u svakom sluaju, ali za stanovnike svemira znaajna je i
najmanja neskladnost.
Bejli ree: "Dobar dan, gospodine. Zao mi je to ste morali da nas
ekate."
Uljudnosti nikad nije suvie. S tim e ljudima morati da radi.
Neto ga je teralo da pree preko sobe (ba smeno velike) i prui
ruku u znak dobrodolice, ali taj nagon nije bilo teko savladati.
Solarijancu ne bi takva dobrodolica prijala. Ruka prekrivena klicama
saZemlje!
Daleko od Bejlija, koliko god je mogao, sedeo je Gruer - ozbiljno, s
rukama koje su poivale u dugakim rukavima i verovatno s filtrima u
nozdrvama, mada Bejli nije mogao da ih vidi.
Njemu se ak inilo da je Gruer s negodovanjem pogledao Denila,
kao da je hteo da kae: udan si mi ti (Svemirac) kad si tako blizu
oveka saZemlje.
To je jednostavno znailo da Gruer ne zna istinu. Bejli odjednom
opazi da se Denil ve odmakao od njega i postavio dalje nego obino.
Naravno, bio je preblizu, tako blizu da je Gruer mogao da posumnja.
Denil je preduzimao sve (mogue) da ga smatraju ovekom.
"Nisam vas dugo ekao", odgovori Gruer. "Dobro doli, gospodo, na
Solariju. Da li ste se dobro smestili?"
Gruerov glas je bio prijatan i prisan, ali njegove su se oi kradimice
zadravale na Denilu. Odlutale bi na trenutak, a zatim bi se ponovo
uperile u njega.
"Da gospodine, dobro smo se smestili", odgovori Bejli. Pitao se, ne
zahteva li to dobro ponaanje da Denil, kao "Svemirac", govori u ime
obojice, ali tu misao odbaci s negodovanjem. Do avola, njemu samom
je poverena istraga, a Denil mu je tek naknadno pridodat. Uz takve
uslove, Bejli nije smatrao potrebnim da svira drugu violinu u odnosu na
stanovnika svemira. Takvo se pitanje uopte ne postavlja kad je re o
robotu, pa makar to bio i robot kao to je Denil.
Ali niti je Denil pokuao da prednjai, niti je Gruer bio zbog toga
iznenaen ili ogoren. Stavie, on je Denila iskljuio i panju
usredsredio na Bejlija.

"Detektive Bejli", ree Gruer, "znam da vam dosad nisu nita rekli o
zloinu zbog koga smo zatraili vae usluge. Pretpostavljam da vas
prilino zanima sve to je u vezi s tim." Gruer strese rukave, prekrsti
ruke i spusti u krilo. "Ne biste li seli, gospodo?"
Uinie tako, a Bejli ree: "Zaista smo radoznali." Primetio je da
Gruerove ruke nisu zatiene rukavicama.
Gruer nastavi: "Uinili smo to namemo, detektive Bejli. Nismo hteli
da se unapred zamarate i da sa predubeenjima priete problemu. Vi
ete u najskorije vreme imati potpun izvetaj o svim okolnostima pod
kojima je zloin poinjen. Imaete i rezultate istrage koju smo sami
sproveli. Bojim se, detektive Bejli, da e vam se taj izvetaj, sa
stanovita vaeg iskustva, initi smeno nezrelim. Na Solariji nema
policije."
"Uopte nema?" upita Bejli.
Gruer se nasmei i slegne ramenima: "Vidite, nema zloina. Nae je
stanovnitvo malobrojno i ratrkano. Za zloin se ne ukazuje prilika, i
zbog toga nema potrebe za policijom."
"Shvatam, ali uprkos tome dolo je do zloina."
"Istina, ali to je prvo nasilje u dva veka nae istorije."
"Zaista, nesrea. Jo gore je to to je posredi ovek iji gubitak jedva
moemo sebi dopustiti. Ta nam je rtva najmanje odgovarala. Ubistvo
je izvreno pod naroito brutalnim okolnostima."
"Pretpostavljam da je ubica potpuno nepoznat?" upita Bejli. (Zato
bi, inae, taj zloin zasluio da se poziva detektiv ak sa Zemlje?)
Gruer je izgledao veoma neraspoloen. Pogledavao je iskosa Denila,
koji je nepokretno sedeo. Beumni mehanizam koji prima utiske! Bejli
je znao da je Denil sposoban da, u bilo koje budue vreme, ponovi
razgovor koji je uo, nezavisno od njegovog trajanja. On je bio mainapodsetnik koja se kretala i govorila kao ovek.
Da li je to Gruer znao? Izvesno je bilo da je Denila posmatrao
pomalo podozrivo.
"Ne, ne bih mogao da kaem da je ubica sasvim nepoznat", odgovori
Gruer. "U stvari, postoji samo jedna osoba koja je to mogla da uini."
"Jeste li sigurni da pri tom ne mislite kako je samo jedna osoba imala
razloga da to uini?" upita Bejli, vrlo oprezan kada su bili u pitanju
konani zakljuci. Nije bio sklon misliocima iz fotelje, koji loginim
tokom otkrivaju izvesnost onde gde je umesna samo verovatnost.
Ali Gruer odmahnu elavom glavom. "Nije tako. Samo je jedna
osoba praktino mogla to da uini. Svakom drugom bi to bilo
nemogue. Sasvim nemogue."

"Sasvim?"
"Uveravam vas."
"U tom sluaju, nema problema."
"Naprotiv. Problem postoji. Jedina osoba koja dolazi u obzir nije
poinila taj zloin."
"Znai da ga niko nije poinio", izgovori Bejli mirno.
"Pa, ipak je poinjen. Rikejn Delmar je mrtav."
I to je neto, pomisli Bejli. Neto sam ipak saznao. Sad znam ime
rtve.
Izvukao je belenicu i sveano upisao podatak. Delimino je to
uinio zbog nastrane elje da pokae kako je ipak neto zapisao, pa
makar to bila sitnica, a delimino zato da ne bi bilo suvie oigledno
kako sedi do maine podsetnika kojoj beleke nisu potrebne. Tada
zapita:
"Kako se pie ime rtve?"
Gruer mu objasni.
"Sta je bio po zanimanju?"
"Fetolog."
Bejli zapisa kao to je izgovoreno i promeni temu razgovora: "A
sada, zanimalo bi me ko je u stanju da mi iz neposrednog iskustva
ispria sve to je u vezi sa ubistvom. Iz prve ruke ili najblie tome, ako
je mogue."
Gruerov smeak bio je teak. Njegove su oi ponovo dotakle Denila,
a zatim odlutale dalje.
"Njegova ena", odgovori.
"Njegova ena?"
"Da, zove se Gladija", Gruer je izgovorio svaki slog zasebno, a drugi
je naglasio.
"Imaju li dece?" Bejli je zurio u belenicu. Poto odgovor nije
dolazio, on podie pogled: "Imaju li dece?" ponovi.
Gruerova usta se nabrae kao da je okusio neto kiselo. Izgledao je
bolestan. Najzad odgovori: "Ne bih znao da vam kaem."
"Kako?" zaudi de Bejli.
Gruer umo dodade: "U svakom sluaju, mislim da je bolje da
poetak rada odloite do sutra. Znam, gospodine Bejli, da vam je
putovanje bilo naporno, da ste umorni, a verovatno i gladni."
Bejli je upravo bio spreman da odgovori odreno, ali u tom trenutku
pomisao na jelo bila mu je izvanredno privlana.
"Da li biste hteli da jedete sa nama?" upita, i ne pomiljajui da bi
Gruer, kao Svemirac, mogao na to pristati (mada je ovaj ve poeo da

ga oslovljava sa "gospodine Bejli", umesto sa "detektive Bejli", to je

ipak neto znailo).
Kao to je i oekivao, Gruer je odbio: "Posao mi ne doputa da
prihvatim. Moram da idem. Zao mi je."
Bejli ustade. Pristojnost je zahtevala da otprati Gruera do izlaza. Ali
u prvom redu, nije hteo da otvori vrata i izlae se nezatienom
prostoru, a, pored toga, nije uopte bio siguran gde se vrata nalaze.
Stajao je u neizvesnosti.
Gruer se nasmei i nakloni. On ree: "Videemo se ponovo. Ukoliko
biste hteli da razgovarate sa mnom, vai roboti znaju ifru." I nestade
gaBejli glasno uzviknu.
Jednostavno, ni Gruera, ni stolice na kojoj je sedeo nije vie bilo. Zid
koji se nalazio iza Gruera, kao i pod po kome je gazio, iezli su u tren
oka.
Denil polako objasni: "Nijednog trenutka on nije bio ovde lino. To
je bila trodimenziona slika. Mislio sam da zna o tome. Takve ureaje
imate i vi na Zemlji."
"Ne ba takve", promrmlja Bejli.
Trodimenziona, prenesena slika na Zemlji ugraena je u kockastom
polju sile i svetluca na pozadini. Sama slika donekle treperi. Niko je na
Zemlji ne bi mogao zameniti za stvarnost. Ovde...
Nikakvo udo to Gruer nije nosio rukavice. Iz istog razloga nije bio
potreban ni filter u nozdrvama.
"Da li bi sada hteo da jede, partneru Elija?" upita Denil.
Ruak je predstavljao neoekivano teko iskuenje. Pojavili su se
roboti. Jedan je postavio sto, drugi je doneo jelo.
"Koliko ih ima u zgradi, Denile?" upita Bejli.
"Oko pedeset, partneru Elija."
"Hoe li ovi stajati ovde dok jedemo?"
(Jedan od robota stajao je u uglu. Njegove sjajne, svetlucave oi
behu usmerene prema Bejliju.)
"Tako je uobiajeno", odgovori Denil. "Uvek jedan mora biti
prisutan, u sluaju nude. Ako ti to ne odgovara, dovoljno je da mu
naredi da ode."
Bejli ree, slegnuvi ramenima: "Neka ostane."
U obinim uslovima Bejli bi hranu ocenio kao izvanredno ukusnu,
ali ovde je mehaniki gutao, hladno i uvebano kao Denil, to je uz put
primetio. Razlika je bila samo u tome to e drugi kasnije iz

fluorokarbonske kesice isprazniti sve to je u nju smestio "jedui" da bi

u svemu predstavljao oveka.
"Da li je napolju no?" upita Bejli.
"Da", odgovori Denil.
Bejli je smrknuto posmatrao svoj krevet. Bio je prevelik. I
spavaonica je bila suvie prostrana. Nije bilo pokrivaa pod kojim bi se
ukopao. Sami aravi nisu bili dovoljni da se ovek ogradi od okoline.
Sve je bilo nepodnoljivo! Ve je savladao tuiranje u kabini do
spavaonice. Ureaj u kupatilu bio je u izvesnom smislu vrhunski
raskoan, ali mu je ipak iao na ivce jer je, na neki nain, delovao
nezdravo.
"Kako se gasi svetlo?" upita naglo. Uzglavlje kreveta obasjavalo je
blago osvetljenje, moda zato da neposredno pre sna olaka
projektovanje knjiga, ali Bejliju nije bilo stalo do toga.
"Ako se odmah odlui da spava, ugasie se im legne."
"Na to paze roboti, zar ne?"
"To je njihov posao."
"Sta li sve Solarijanci nisu za sebe izmislili!" promrmlja Bejli.
"Cudim se sada to mi neko od robota nije prao lea dok sam se kupao."
Denil primeti, bez imalo ale: "Da si traio, jedan od njih bi to
uradio. Sto se tie Solarijanaca, oni su izmislili sve to im treba. Roboti
ne vre svoju dunost ako im se ne naredi, izuzev ako je to nuno za
dobrobit oveka."
"Dobro, Denile, laku no!"
"Biu u susednoj sobi, partneru Elija. Ako ti nou, u bilo koje vreme,
neto zatreba..."
"Znam, znam. Roboti su tu."
"Na nonom ormariu nalazi se dugme. Dovoljno je da takne. I ja
u odmah doi."
San je izneverio Bejlija. I dalje ga je progonila slika zgrade u kojoj
se nalazio. Opasno je lebdeo po spoljnjoj ivici sveta, a odmah s druge
strane pretila mu je jeza praznine.
Na Zemlji se njegov stan - zatien, udoban, topao i naseljen stan ugnezdio meu mnogim drugim. Mnotvo spratova i hiljade ljudi
izmeu njega i ivice Zemlje.
Cak je i na Zemlji bilo ljudi u najviim slojevima, teio se Bejli.
Istina, stanovali su sasvim blizu samog spoljnjeg prostora, ali su zbog
toga plaali vrlo malu stanarinu.
Zatim je mislio na Desi koja se nalazila hiljade svetlosnih godina
daleko.

Nepodnoljivo je eznuo da istog asa ustane, obue se i poe k njoj.

Misli su mu bile sve nejasnije. Kad bi se bar naao nekakav rov,
zgodan, siguran rov koji probija put kroz sigurni, tvrdi kamen i metal,
sa Solarije sve do Zemlje, tada bi hodao, hodao i hodao...
Iao bi prema Zemlji, prema Desi, prema udobnosti, prema
bezbednosti.
Bezbednosti.
Bejli otvori oi. Ruke su mu bile ukoene. Podie se na laktove,
jedva svestan da to radi.
Bezbednost! Onaj Hans Gruer je ef Uprave bezbednosti na Solariji.
Sta e ovde "bezbednost"? Ako to znai ono isto to i na Zemlji, a
drugaije ne moe biti, tada je Gruer odgovoran za zatitu Solarije od
napada spolja i pobune iznutra.
Zato se on nije zainteresovao za sluaj ubistva? Da li zbog toga to
na Solariji nije bilo policije, pa je Uprava bezbednosti bila najblia po
nadlenosti?
Izgledalo je da Gruer nema neprilika s Bejlijem, ali ta su znaili oni
esti pogledi kriom upueni prema Denilu?
Da moda Gruel ne sumnja u Denilove namere? Sam Bejli je dobio
nalog da dobro otvori oi, a lako je mogue d a je i Denil primio slinu
pouku.
Prirodno je da Gruer sumnja u mogunost pijunae. Nuno je u
njegovom poslu da sumnja kad god je u pitanju takva verovatnost. U
tom sluaju ne mora se mnogo bojati Bejlija, Zemljanina, predstavnika
najbeznaajnijeg sveta Galaksije. Ali Denil je poticao s Aurore,
najstarije, najvee i najmonije planete Spoljnjih svetova. Gruer, seao
se Bejli, nije se obratio Denilu ni jednom jedinom reju.
Posmatrano s tog gledita, postavlja se pitanje zato Denil tako
uporno izigrava oveka? Dotadanje tumaenje, koje je Bejli izgradio
za sebe, to jest da je u pitanju samoljublje Denilovih tvoraca s Aurore,
izgledalo je sada otrcano. Denilova gluma je imala mnogo ozbiljniji
povod.
Kao ljudsko bie, Denil moe oekivati da uiva diplomatsku
nepovredivost, kao i izvesno pravo na uglaenost i ljubazno ophoenje,
to kao robot ne bi imao. Ali zato Aurora nije poslala oveka? Zato je
trebalo da tom varkom sve stavljaju na kocku? Odgovor se Bejliju
odmah nametnuo sam po sebi. Coveku s Aurore, pravom Svemircu, bilo
bi odvratno blisko druenje sa Zemljaninom, odnosno, on ne bi dugo
izdrao u njegovom drutvu.
Ali ako je tako, zato je Solarija jedno obino ubistvo smatrala tako

vanim da dopusti pristup na svoju planetu jednom Zemljaninu i

jednom stanovniku Aurore?
Bejli se naao u orsokaku.
Bio je vezan za Solariju nunou svog zadatka i opasnou koja je
pretila Zemlji. Bio je prikljeten okolnostima koje je jedva podnosio.
Pritiskala ga je odgovornost koju nije smeo da izneveri i svemirski
sukob iju prirodu nije mogao da shvati.

4. SUSRET SAENOM
Najzad je ipak zaspao. Nije se seao trenutka kada je preao u san.
Neko vreme njegove misli bile su jo hirovitije, a tada je krilo kreveta
zasijalo i tavanica se prelila hladnim odsjajem dana. Pogledao je na sat.
Proteklo je vie asova. Roboti-domaice odluili su da treba da ustane
i ve su delovali u tom smislu.
Pitao se da li se Denil probudio, ali odmah uvide besmislenost
takvog pitanja. Denil nije uopte mogao da spava. U pitanju je bilo
samo to da li je odglumio spavanje kao deo svoje uloge. Da li se bio
svukao i obukao nonu koulju?
Kao po narudbini, pojavi se Denil. "Dobro jutro, partneru Elija",
ree on.
Robot je bio potpuno obuen, savreno odmornog izgleda. On upita:
"Da li si dobro spavao?"
"Jesam", odgovori Bejli suvo, "ati?"
Ustao je iz kreveta i oteturao se u kupatilo da se obrije i obavi sve
ostalo to spada u jutarnji obred. On doviknu Denilu: "Ako bi neki
robot hteo da me obrije, oteraj ga! Idu mi na ivce. I onda kad ih ne
vidim, idu mi na ivce."
Dok se brijao zurio je u svoje lice i udio se to lii na sliku u
ogledalu koju je poznavao sa Zemlje. Kad bi bar umesto ove svetlosne
varke, koja ga oponaa, postojao neki drugi Zemljanin s kojim bi
mogao da razgovara! Kad bi bar mogao da svari ijenice koje je do sada
progutao, neznatne injenice...
"Isuvie su beznaajne... Prikupi ihjo!" m rm ljao jeu ogledalo.
Iao je trljajui lice pekirom, a potom navue pantalone na isto
rublje. (Za sve su se brinuli roboti, prokleti bili.)
Zatim upita Denila: "Da li bi mi odgovorio na nekoliko pitanja?"
"Kao to ti je poznato, partneru Elija, odgovaram na sva pitanja kako
najbolje umem."
Ili prema onome to ti je utisnuto u pamenje, pomisli Bejli, a glasno
upita: "Zato na Solariji ivi smo dvadeset hiljada ljudi?"
"Puka injenica", odgovori Denil. "Podatak, broj kao ishod
raunice."
"Da, da, ali ti izbegava odgovor. Na planeti mogu da ive milioni.
Zato, onda, samo dvadeset hiljada? Kae da taj broj Solarijanci
smatraju najpogodnijim. Zato?"
"To je u skladu s njihovim nainom ivota."
"Uveli su kontrolu raanja?"

"Da."
"I ostavili planetu praznu?" Bejli nije bio sasvim siguran zato se
zakaio za ovo, ali stanovnitvo planete bee jedna od retkih injenica
koje je znao. Jedva da je ita drugo mogao da pita.
"Planeta nije prazna", odgovori Denil. "Podeljena je na gazdinstva,
od kojih svako nadzire po jedan Solarijanac."
"Dakle, svako ivi na svom gazdinstvu. Dvadeset hiljada
gazdinstava, a na svakom po jedan Solarijanac."
"Nema toliko gazdinstava, partneru Elija. Zene dele gazdinstvo s
mukim stanovnitvom."
"Ima li Gradova?" Bejli oseti marce.
"Nema im ni traga, partneru Elija. Solarijanci ive odvojeno, viaju
se samo u krajnje izuzetnim okolnostima."
"Pustinjaci?"
"Kako se uzme."
"Sta time hoe da kae?"
"Jue te je ef Gruer posetio u svojoj trodimenzionoj slici.
Solarijanci se, po elji, koriste stereovizorom za meusobne posete.
Drugi oblici ne dolaze u obzir."
Bejli je zurio u Denila.
"Da li se to odnosi i na nas? Oekuje li se i od nas da tako
saobraamo?"
"To je stil ove planete."
"Ne shvatam kako u onda voditi istragu? Ako s nekim elim da
govorim..."
"Iz ove zgrade, partneru Elija, moe putem trodimenzione slike
uspostaviti kontakt s bilo kojim ovekom ove planete. U tom smislu
nema tekoa. U stvari, to e te osloboditi neugodnosti da napusti
zatvoren prostor. Zato sam ti i rekao prilikom dolaska da nee biti
potrebe da se privikava na nezatien prostor. Dobro je tako. Svaki
drugi nain bio bi nepodnoljiv za tebe."
"Prosuivau sam ta mogu a ta ne mogu da podnesem", ree Bejli.
"Prva e mi stvar biti danas, Denile, da stupim u kontakt s Gladijom,
suprugom ubijenog oveka. Ako me ova trodimenziona zavrzlama ne
zadovolji, otii u lino do nje. Tako sam odluio."
"Jo emo videti ta je najbolje i ta je najizvodljivije, partneru
Elija", primeti Denil uzdrljivo. "A sada u se pobrinuti za doruak",
dodade on i okrete se da poe.
Bejli je posmatrao iroka lea robota i bio je gotovo veseo.
Denil Olivav izigravao je efa. Ako mu je zadatak bio da sprei

Bejlija da ne dozna nita vie od onoga to je bilo nuno za istragu, tada

Bejli jo ima u rukama prilino jak adut. Najzad, re je bila o Denilu
Olivavu, robotu. Bilo je dovoljno rei Grueru, ili ma kojem Solarijancu,
da je Denil robot a ne ljudsko bie. Pa ipak, s druge strane, Denilova
ovekolikost moe biti od velike koristi! Adut ne treba izigrati. Ponekad
je bolje uvati ga za pravi trenutak.
Treba ekati i videti, pomisli i poe za Denilom u sobu za doruak.
"Sta treba uraditi da bi se uspostavio trodimenzioni kontakt?" poe
Bejli.
"Sve je ve ureeno, partneru Elija", odgovori Denil i njegov prst
potrai dugme za poziv robota.
Robot odmah ue.
Odakle samo stiu, pitao se Bejli. Dok sam besciljno lutao po
nenastanjenom lavirintu ovog zdanja, nijednog robota nisam sreo. Da li
se povlae s puta kad naie ovek? Da li su obavetavali jedan drugog
da se maknu? Ali bio je dovoljan pritisak na dugme i smesta su se
pojavljivali.
Bejli paljivo osmotri pridolog robota. Bio je gladak ali ne i
svetlucav. Njegova povrina bila je prigueno sivo uglaana, a jedini
traak boje odavala je arena ploica na desnom ramenu. Beli i uti
kvadrati ploice (u stvari, metalni blesak srebra i zlata) nisu, ini se,
imali neku posebnu svrhu.
"Odvedi nas u sobu za razgovore", naredi mu Denil.
Robot se utke nakloni i okrenu.
"Cekaj, mome, kako se zove?" zaustavi gaBejli.
Robot usmeri pogled prema Bejliju. Izgovarao je jasno, bez
oklevanja: "Nemam imena, gospodaru. Moj serijski broj je - metalni
prst se podie ka ploici - ACX-2745."
Denil i Bejli su ga pratili do ovee prostorije, koju Bejli prepoznade
kao sobu u kojoj je dan ranije bila slika Gruera i njegove stolice.
Neki drugi robot ekao je na njih s nepokolebljivom strpljivou
maine koja ne moe da oseti dosadu. Prvi se nakloni i izie.
Dok je izlazio, Bejli je uporeivao njihove ploice na ramenima.
Uzorak srebra i zlata bio im je drugaiji. Na ploici je bilo est puta po
est kvadratia. Broj moguih kombinacija bio je dakle 236, odnosno
sedamdeset milijardi. Cak i vie od toga!
Bejli primeti: "Oigledno, za svaku dunost postoji po jedan robot.
Prvi nas je doveo ovamo, drugi e upravljati susretom."
"Na Solariji se daleko dospelo u specijalizaciji robota, partneru
Elija."

"Jasno mi je zbog ega kad ih ima toliko", ree Bejli i pogleda u

drugog robota. S izuzetkom ploice na ramenu i, verovatno, nevidljivog
pozitronskog uzorka unutar njegovog sunerastog mozga od platine i
iridijuma, taj je sasvim liio na prvog.
"Koii ie tvoi seriiski broi?" upita ga.
"ACC-1 129, gospodaru."
"Ja u te zvati samo 'mome'. A sada bih hteo da razgovaram s
gospoom Gladijom Delmar, enom pokojnog Rikejna Delmara...
Denile, da li postoji negde njena adresa ili neki drugi nain da odredimo
njeno boravite?"
"Ne mislim da nam je potreban bilo koji drugi podatak. Ako
dopusti, ja u pitati robota...", objanjavao je uljudno Denil.
"To u ja sam uraditi", prekide ga Bejli. "U redu, mome, kako
bismo doli u vezu s potovanom gospoom?"
"Znam kako, gospodaru. Poznajem ifre veza svih gospodara",
odgovori robot bez ikakvog ponosa. Bila je to samo injenica, kao da
kae: Ja sam, gospodaru, od metala.
Denil se umea: "To nije nikakvo udo, partneru Elija. Nema ni
deset hiljada veza koje treba uvrstiti u njegov krug pamenja. To nije
veliki broj."
Bejli se sloi s tim i ree: "Da sluajno nema vie od jedne Gladije
Delmar? Ukoliko ima, moglo bi doi do zabune."
"Gospodaru?" upitao robot, nastavivi da mirno eka.
"Mislim da robot nije shvatio tvoje pitanje", ree Denil. "Na Solariji
nema ponovljenih imena. Imena se registruju pri roenju. Nijedno ime
ne moe biti upotrebljeno ako u to vreme nije slobodno."
"U redu", ree Bejli, "svakog minuta nauim po neto. Pazi sada,
mome, reci mi ta moram da radim, pa ma ta bilo. Daj mi ifru ili
kako god se to zvalo, a tada odstupi."
Prolo je prilino vremena dok je robot odgovorio: "Zelite li,
gospodaru, da sami uspostavite vezu?"
"Takoje."
Denil lagano dodirnu Bejlijev rukav: "Samo trenutak, partneru
Elija", ree on.
"taje sad?"
"Mislim da robot moe uspostaviti traenu vezu mnogo lake od
tebe. To je njegova specijalnost."
Bejli smrknuto izgovori: "Siguran sam da moe bolje od mene. Ako
to uradim sam, moe se dogoditi da kojeta pobrkam." Ravnoduno je
gledao u neosetljivog Denila. "Uprkos svemu tome, volim da to sam

uradim. Dajem li ja naloge ili ne dajem?"

Denil nije odustajao: "Ti daje naloge, partneru Elija, i ako su
saglasni sa prvim zakonom robotike bie izvreni. Pa ipak, s tvojim
doputenjem, hteo bih da ti dam nune podatke koje posedujem, a
odnose se na solarijske robote. Roboti Solarije su specijalizovani vie
nego na ma kom drugom svetu. Iako su sposobni da fiziki obave
mnoge stvari, ipak su posebno snabdeveni pozitronskim intelektom za
odreenu vrstu posla. Da bi mogli da obavljaju poslove van svoje
specijalnosti, moraju postojati okolnosti krajnje nude koje e ih
direktno prisiliti da primene jedan od tri zakona robotike. S druge
strane, da ne bi obavili posao za koji su namenjeni, potrebna je takoe
primena ova tri zakona."
"U redu, ali moj direktni nalog uvodi u igru drugi zakon, zar ne?"
"Tano, ali delovanje po dunosti prisile nije robotima 'prijatno'. Sve
to, pod uobiajenim okolnostima, ne dovodi do zbrke, ali Solarijanci se
skoro nikada ne meaju u svakodnevne poslove robota. Ili ne mare da
vre poslove robota, ili im to nije potrebno."
"Hoe da kae, Denile, da bi robot bio uvreen kad bih ja obavljao
njegov posao?"
"Kao to ti je poznato, partneru Elija, uvreda u ljudskom smislu nije
sastavni deo robotovih reakcija."
Bejli slee ramenima: "Dakle?"
"Pored toga", nastavi Denil, "stanje u kome se tada nae robot za
njega je isto toliko neprijatno kao i bol za oveka, bar koliko ja mogu da
prosudim."
"A ipak", ree Bejli, "ja nisam Solarijanac, ve Zemljanin, i ne volim
da roboti obavljaju ono to ja sam elim da uradim."
"Postoji jo neto", nastavi Denil. "Ono to predstavlja neugodnost
za robota nai bi domaini mogli smatrati neuljudnou, jer u drutvu
kao to je ovo postoji izvestan broj vie ili manje vrstih uverenja o
tome kako treba, odnosno kako ne treba da se postupa sa robotima.
Uvreda koju nanesemo domainima ne bi nam koristila u naem
zadatku."
"U redu", popusti Bejli, "neka robot potrai vezu."
Bejli se povue. Sukob nije bio nekoristan. Bio je to pouan primer
za to do koje take moe da dospe robotizovano drutvo. Kad se roboti
jednom uvedu, nije ih vie lako ukloniti. Covek koji bi samo
povremeno hteo da od njih odahne, ustanovljava da to ne moe.
Poluzatvorenih oiju sledio je pogledom robota koji se pribliavao
zidu. Neka sociolozi na Zemlji ocene ono to se sada dogodilo i neka

izvuku zakljuke iz toga. Bejli je dolazio do nekih saznanja za sopstveni

raun.
Pola zida je kliznulo u stranu, a kontrolna tabla, koja se pojavila,
mogla je da slui na ast elektrinoj centrali grada.
Bejli je udio za svojom lulom. Obavestili su ga da bi puenje na
Solariji, planeti nepuaa, delovalo kao gruba psovka u pristojnom
drutvu. Zbog toga mu nije bilo doputeno da ponese pribor za puenje.
Uzdahnuo je. Bilo je trenutaka kad je jedino mogla da ga utei lula
meu zubima i njena topla glava u rukama.
Robot je brzo radio. Tu i tamo podeavao je hitrim prstima razliite
otpornike i pojaavao polje sile prema odreenim uzorcima.
Denil protumai: "Potrebno je da najpre obavesti osobu s kojom eli
da uspostavi vezu. Obavetenje e, naravno, primiti robot. Ako je
obaveteno lice tamo gde se trai i ako eli da primi vezu, tek tada se
veza smatra moguom."
"Cemu slue svi ti prikljuci?" upita Bejli. "Robot veinu gotovo da
nije ni dotakao."
"Moja obavetenja o tome nisu potpuna, partneru Elija, ali potrebno
je od sluaja do sluaja uspostaviti viestruku vezu, kao i vezu u
pokretu. Ovo poslednje, naroito, zahteva sloeno i neprekidno
ispravljanje slike."
Robot ree: "Gospodaru, veza je uspostavljena i odobrena. Kad
budete spremni, imaete vezu."
"Spreman sam", zarea Bejli. Kao da je ba ta re bila znak, pola
sobe oive u svetlu.
Denil najednom ree: "Zaboravio sam da naglasim robotu da moraju
biti zamraeni svi otvori s one strane. Zao mi je, to moramo da
uredimo..."
"Nije vano", prekide ga Bejli trgnuvi se. "To je moja stvar. Ne
meaj se!"
Prostor u koji je zurio bee kupatilo, ili je Bejli tako sudio po
nametaju. U jednom uglu, kako mu se inilo, stajala je neka vrsta stola
za ulepavanje, pa je u mati zamiljao robota (ili robote) kako s
nepogreivom brzinom ureuju frizuru ili doteruju spoljanji lik ene s
kojom e se ona pojaviti pred svetom.
Preko nekih aparata i elektrinih ureaja jednostavno je preao, jer
bez neposrednog iskustva nije mogao ustanoviti njihovu namenu. U
zidove su bili umetnuti zamreni uzorci koji su mogli predstavljati bilo

ta, ali ovek je ostajao u uverenju da su to apstrakcije na prirodne

teme. Ishod je bio smirujue, gotovo hipnotiko vezivanje panje.
Ono to je mogla biti kabina za tuiranje, prilino velika uostalom,
nije bilo odvojeno od ostalog prostora niim, osim lukavo udeenim
svetlom koje je stvaralo treperav, neproziran zid. Ljudskog bia nije
bilo na vidiku.
Bejlijev pogled pade na pod. Gde se taj prostor zavrava a gde
poinje drugi? To nije bilo lako ustanoviti. Postojala je linija gde se
vrsta svetlosti menjala. Mora da je to bilo tamo.
Priao je toj liniji i, nakon trenutka oklevanja, preao rukom na onu
stranu.
Nita nije osetio, nita vie nego kad bi ispruio ruku u prostor
sirove trodimenzione slike na Zemlji. Pa ipak, tamo je svoju ruku
mogao da vidi, slabo moda, i prekrivenu slikom, ali ona bi bila tu,
mirna i prisutna. Ovde se ona potpuno gubila. Sto se njega tie,
zavravala je u zglobu.
Sta ako sad pree liniju? Verovatno e zatajiti njegovo vidno polje.
Nai e se u svetu potpunog mraka. Pomisao na tako delotvoran zaklon
bila mu je gotovo prijatna.
U istraivanju ga prekide neiji glas. Podie pogled i gotovo
nespretnom uurbanou zakorai nazad.
Gomjeg dela svetla koje je zaklanjalo tu sada je nestalo a na tom
mestu pojavilo se neije lice.
Bila je to Gladija Delmar, ili je bar Bejli smatrao da je to ona.
Lice se smeilo na Bejlija: "Ve sam vas pozdravila. Zao mi je to
ste me ekali. Biu uskoro suva."
Njeno je lice bilo trouglasto i neto preiroko u visini jagodinih
kostiju (koje su se naroito isticale dok se smeila), ue prema punim
usnama, a zavravalo se sitnom bradom. Prema visini na kojoj se lice
nalazilo, Bejli je prosudio da je Gladija jedva neto via od metar i po.
To nije bilo tipino, bar ne prema onom to je Bejli znao. Smatralo se
da su Svemirke snane i sklone krupnom stasu. Ni kosa joj nije
bronzane boje, kao kod veine Svemiraca. Njene prilino dugake vlasi
bile su svetlosmee i prelazile su u uto. U ovom su se trenutku mekano
epurile, kao to je Bejli zamiljao, u struji toplog vazduha, pa je itava
slika delovala vrlo prijatno.
Bejli promuca: "Ako elite, prekinuemo vezu i ekati dok budete
gotovi..."
"Oh, ne. Odmah u biti gotova. Za to vreme moemo da
razgovaramo. Hanis Gruer mi je rekao da ete traiti vezu sa mnom.

Znam, vi ste sa Zemlje." Njene su oi poivale na njemu. Izgledalo je

da ga upijaju.
Bejli se nakloni i sede: "Moj dmg je s Aurore", ree.
Ona se smeila i zadravala pogled na Bejliju kao da je on taj koji,
uprkos primedbi, i dalje privlai njenu panju. Tako i jeste, pomisli
Bejli.
Podigla je ruke nad glavu i prstima raeljala kosu da bi ubrzala
suenje. Ruke su joj bile vitke i nene. Vrlo privlane, ustanovi Bejli.
Tad pomisli s nelagodnou: Desi se to ne bi dopalo.
Denilov glas narui tiinu: "Da li bi bilo mogue, gospoo Delmar,
da se zamrai ili polarizuje prozor iza vas? Moj partner ne podnosi
dnevno svetlo. Na Zemlji, kao to ste uli..."
Mlada ena - Bejli je smatrao da joj je dvadeset pet, ali se uz staru
nelagodnost priseti da su godine Svemiraca vrlo varljive - zaigra
prstima po licu i uskliknu: "Naravno. Znam sve o tome. Sasvim sam
luda. Oprostite mi, molim vas, urediu to odmah. Pozvau robota..."
Izala je iz prostora za suenje s rukom ispruenom prema dugmetu
za poziv, ne prestajui da pria: "Uvek sam govorila da u ovoj prostoriji
treba vie pozivnih dugmadi. Kua naprosto nije udobna ako nemate
dugmad na svim mestima na kojima se moete nai... recimo... ne dalje
od metar ili dva. Ja, upravo... Sta, ta se dogodilo?..."
Gledala je preneraeno u Bejlija, koji je skoio sa stolice, prevrnuo
je i okrenuo se pocrvenevi do korena svake vlasi.
Denil polako ree: "Bie bolje, gospoo Delmar, da se posle
uspostavljanja veze s robotom vratite u kabinu ili da produite dalje i
neto obuete."
Gladija pogleda svoje nago telo i ree iznenaena: "Hou naravno!"

5. RAZGOVOR O ZLOINU
"Znate, u pitanju je bila samo stereovizija", ree Gladija pokajniki.
Sada je bila oskudno ogrnuta neim, tako da su joj i ruke i ramena bili
slobodni. Cak joj je jedna noga bila naga do pola bedara. U
meuremenu, Bejli se snaao. Svestan da je malopre ispao budala, ovog
puta se upomo trudio da nita ne primeuje.
"Bilo je to iznenadno, gospoo Delamar", izvinjavao se.
"Oh, molim vas, zovite me Gladija, ukoliko... ukoliko... to nije u
suprotnosti sa vaim obiajima."
"Dakle, Gladija. U redu. Hteo sam da vam kaem da u vaem
ponaanju nije bilo nieg nepristojnog. Bio sam naprosto iznenaen!"
Bilo je loe to se poneo budalasto, ali bilo bi jo gore kad bi sirotica
mislila da mu je prizor bio neugodan. Zapravo, bio mu je... bio mu je...
Eto, nije mogao da nae izraz, ali je bio sasvim siguran da nikad nee
biti sposoban da o tome razgovara sa Desi.
"Znam da sam vas uvredila", ree Gladija, "ali ja to nisam htela.
Jednostavno, nisam na to mislila. Naravno, priznajem, treba biti paljiv
kad su posredi obiaji drugih planeta, ali ti su obiaji katkada tako
'nastrani'..." Odjednom, pouri da se ispravi. "Ne, nisam mislila
doslovce 'nastrani'. Mislila sam udni, znate, pa se lako zaborave kao
to sam zaboravila i da zamraim prozore."
"Sve je u redu", promrmlja Bejli.
Gladija je sada bila u drugoj prostoriji, u kojoj su prozori bili
prekriveni, a svetlo (takoe vetako, ali drugaijeg sastava) ugodnije.
"Ali to se tie onog sluaja od maloas", nastavi ona uporno, "re je
bila o stereoviziji, vidite. Uostalom, vi niste ni eleli da razgovarate sa
mnom dok sam se suila, a ja ni tada nisam imala nita na sebi."
"Tja", procedi Bejli, elei da prestane, bar to se tie tog predmeta,
"razgovarati je jedno, a videti neto sasvim drugo."
"Ali upravo je o tome re. Mi se nismo direktno sastali. Ona lako
pocrvene i obori pogled. "Nadam se da niste pomislili da sam u stanju
da poinim neto tako, mislim, da jednostavno iziem iz kabine za
suenje dokje neko u mojoj blizini. Posredi je bio samo stereovizor."
"Nije li to isto?" upita Bejli.
"Nikako! Mi smo upravo sada u vezi. Vi me ne moete dodirnuti, zar
ne? Ne moete me ni pomirisati, ili slino. U ovom sam trenutku od vas
udaljena dve stotine milja, najmanje. Kako, onda, moe biti isto?"
B ejlijaje sve to poelo da zanima: "Ali ja vas vidim svojim oima."
"Ne, ne vidite. Vi vidite samo moju sliku."

"A ima li u tome neke razlike?"

"U tome je sva razlika."
"Shvatam."
Zaista je donekle shvatio. Nije bilo u pitanju neto to se moe lako
razluiti, ali bilo je ipak u tome logike.
Nagnuvi glavu malo u stranu, ona upita: "Da li me zaista vidite?"
"Vidim vau sliku."
"Znai li to da mi ne biste zamerili kad bih skinula kunu haljinu?"
upita smeei se.
Pomislio je: ona me izaziva, trebalo bi da je podravam u tome. Ali
glasno je rekao: "Ne bih, ali to bi me odvratilo od posla. Mogli bismo o
tome drugi put raspravljati."
"Da li vam smeta to sam u kunoj haljini, ili biste vie voleli da sam
prikladnije obuena? Ozbiljno pitam."
"Ne smeta mi..."
"Moemo li prei na 'ti'?"
"Kako god elite."
"Kako se zove?"
"Elija."
"Dobro." Skliznulaje u stolicu koja je izgledala tako tvrdo kao da je
od keramike, ali, dok je sedala, navlaka stolice je lagano popustila i
mekano se privila uz nju.
"A sada, na posao", ree Bejli.
"Na posao", odgovori ona.
Sve se to Bejliju inilo izvanredno teko. Nije znao ak ni kako da
pone. Na Zemlji bi pitao za ime i prezime, za stepen bonova, Grad i
kvart stanovanja, kao i za mnotvo slinih pojedinosti o kojima se
redovno raspitivao. Mogao je, tavie, i znati odgovore na sva pitanja,
ali on bi ih ipak postavljao, jer bi to bio nain da olaka prelaz na
ozbiljan razgovor. Pitanja bi mu posluila da upozna dotinu osobu i
izabere metod kojim e doi do rezultata koji ne bi bio samo nagaanje.
Ali ovde? Kako moe biti u bilo ta siguran? I sama re 'videti' za
njega znai jedno, a za Gladiju drugo. Koliko e jo drugih rei imati
razliito znaenje? Koliko e se puta oni razilaziti u miljenjima, a da i
ne budu toga svesni?
Najzad, on progovori: "Koliko si dugo bila udata, Gladija?"
"Deset godina, Elija."
"Koliko ti je godina?"
"Trideset tri."
Bejliju je to gotovo bilo milo. Mogla je lako imati i sto trideset tri.

"Da li si bila sretna u braku?" pitao je dalje.

Gladija se promekolji: "Sta pod tim podrazumeva?"
"Eto..."
Za trenutak Bejli je izgubio konce iz ruku. Kako da ovek opie
srean brak? "Eto", nastavi on, "da li ste se esto sastajali?"
"Kako? Nadam se da ne misli... Nismo ivotinje, zna..."
Bejlija podioe marci: "Ziveli ste u istoj zgradi? Mislio sam..."
"Naravno da smo iveli. Bili smo venani. Ali ja sam imala svoje
prostorije, a on svoje. Obavljao je izvanredno vaan posao koji mu je
oduzimao mnogo vremena, a i ja imam svoj posao. Uspostavljali smo
vezu preko stereovizora, kad god je to bilo nuno."
"Ali i sastajali ste se, zar ne?"
"To nije neto o emu ovek rado govori, ali mi smo se i sastajali."
"Imate li dece?"
Gladija skoi na noge, oigledno uzrujana: "Ovo je isuvie. Od svih
nepristojnih..."
"Cekaj, trenutak. Cekaj, molim te!" Bejli spusti ruku na naslon
stolice. "Ne pravi mi tekoe. Ovo je istraga o ubistvu. Razume li? O
ubistvu! Covek koji je ubijen bio je tvoj mu. Zeli li da ubica bude
naen i kanjen ili ne eli?"
"Ali tada postavljaj pitanja o tome, a ne o... o..."
"Moram da postavljam svakojaka pitanja. Iz izvesnog razloga
moram da znam i da li ali za njim." A zatim doda s proraunatom
grubou: "Ne ini mi se da ali."
Posmatrala ga je nabusito. "Zao mi je svakog ko umre, naroito ako
je mlad i koristan."
"Da li ti neto vie znai injenica da je to bio tvoj mu?"
"Bio mi je dodeljen i mi smo se zaista sastajali kad god bi nam doao
red, i... i... ", ona ubrza govor, "ako ba mora da zna, nismo imali dece
jer nam to jo nije bilo odobreno. Ne shvatam kakve to veze ima sa
aljenjem za neijom smru."
Moda i nema veze, pomisli Bejli. To zavisi i od drutvenih odnosa
koje on ne poznaje.
Bejli promeni predmet razgovora: "Reeno mi je da su ti neposredno
poznate okolnosti pod kojima je izvreno ubistvo."
Za trenutak je izgledalo da postaje napetija: "Ja... sam otkrila telo. Je
li to ono to je trebalo da odgovorim?"
"Dakle, nisi bila prisutna prilikom izvrenja zloina?"
"Oh, ne", odgovori ona jedva ujno.
"Dobro, kako bi bilo da mi ispria ta se dogodilo. Govori polako i

iscrpno, svojim reima." Bejli sede i namesti se da slua.

Gladija zapoe: "Bilo je to u tri dva pet..."
"Kada je bilo, raunajui po standardnom vremenu?" brzo upita
Bejli.
"Nisam sigurna. Zaista ne znam. Mogao bi da proveri, verujem."
Glas joj je bio kolebljiv, a oi joj se irile. Bile su isuvie sive da bi
se mogle smatrati plavim, zakljui Bejli.
"Doao je u moje prostorije", nastavi ona. "Taj dan je bio predvien i
ja sam znala da e doi."
"Da li je uvek dolazio u odreene dane?"
"Oh, da. Bio je vrlo savestan. Dobar Solarijanac. Nije proputao
nijedan od odreenih dana, a dolazio je uvek u isto vreme. Naravno,
nije ostajao dugo. Nije nam bilo dodeljeno de..."
Nije mogla da izgovori re, ali Bejli je klimnuo.
"U svakom sluaju", ree ona, "dolazio je uvek u isto vreme, zna,
pa se sve odigravalo uredno. Mi smo tada razgovarali nekoliko minuta.
Svako stvarno prisustvo je muno, ali on je sa mnom razgovarao sasvim
prirodno. Bio je to njegov nain. Posle je odlazio da radi na nekim
planovima, to je bio njegov zadatak. U mojim prostorijama se nalazi
posebna laboratorija u koju se povlaio onih dana kad smo imali
predvien sastanak. Njegova laboratorija je, naravno, bila mnogo vea."
Bejli se pitao ta je on to radio u laboratorijama. Moda se bavio
fetologijom, pa ma ta to bilo.
"Da li se toga dana ponaao neobino, moda je bio zabrinut?"
"Ne, nije! Nikad nije bio zabrinut." Gotovo se nasmeila, ali se u
poslednjem trenutku savladala. "Savreno je vladao sobom. Kao tvoj
prijatelj tamo." Podigla je brzo ruku i pokazala Denila, koji se nije ni
pomerio.
"Razumem. Dobro, idemo dalje."
Gladija ne nastavi. Umesto toga, ona proaputa: "Hoe li ti smetati
ako naruim neki napitak?"
"Molim."
Gladijina ruka odmah skliznu niz naslon stolice. Zaas tiho ue
robot i neko se toplo pie (Bejli je mogao videti paru koja se dizala)
nae u njenim rukama. Ona polako otpi, a zatim spusti pie na pod.
"Sada mi je bolje. Da li bih smela da pitam neto to me lino
zanima?"
Bejli odgovori: "Uvek moe da pita ta hoe."
"Dobro. Citala sam mnogo o Zemlji. Uvek me je zanimala, zna. To
je tako nastran svet." Prekinula se i naglo dodala: "Nisam ba to

mislila."
Bejli je malo negodovao: "Svi se svetovi ine nastranim onima koji
ne ive na njima."
"Htela sam da kaem da je drugaiji, zna. U svakom sluaju,
postavila bih ti jedno pomalo grubo pitanje. Nadam se da ono nije
grubo za jednog Zemljanina. Naravno, to pitanje ne bih postavila
jednom Solarijancu. Ne bih ni za ta na svetu."
"Postavi ga, Gladija."
"Re je o tebi i tvom prijatelju, gospodinu Olivavu, mislim."
"Da?"
"Niste u vezi preko stereovizora, zar ne?"
"Kako to misli?"
"Mislim, niste daleko jedan od drugog. Blizu ste. Vi ste obojica
tamo."
"Mi smo jedan pored drugog, tano", odgovori Bejli.
"Ti moe da ga dodirne, ako eli?"
"Takoje."
Ona pogleda najpre jednog, pa onda drugog, a zatim uzdahnu. Taj je
uzdah mogao znaiti mnogo ta. Negodovanje? Gaenje?
Bejli se nosio milju da ustane, prie Denilu i pomiluje ga po licu.
Zanimljivo bi bilo posmatrati kako bi takav pokret delovao na Gladiju.
Umesto toga, on nastavi pitanja: "Upravo si se spremila da mi
ispria ta je bilo onoga dana kada ti je doao mu da te vidi." Bio je
uveren da je Gladija pokuavala da skrene razgovor da bi izbegla
pitanja o zloinu, ali, sa druge strane, pitanja su joj se odnosila na neto
to joj je zacelo izgledalo zamreno.
Pre nego to je odgovorila na Bejlijevo pitanje, otpila je jo jedan
gutljaj, a onda rekla: "Nema mnogo toga. Uvidela sam da ima mnogo
posla, a mogla sam to i predvideti, jer je uvek bio vezan vanim
poslovima. Tada sam nekih petnaest minuta kasnije zaula uzvik."
Zastalaje, aBejli je podstae: "Kakav uzvik?"
"Rikejnov. Mog mua", dodade. "Samo uzvik. Nijednu re. Neto
slino strahu. Ne! Iznenaenju! Nekoj uzrujanosti! Tako neto. Nikad
ga ranije nisam ula da uzvikne."
Podigla je ruke i zatvorila ui kao da ne eli vie da ni u seanju uje
onaj krik. Pritom joj ogrta skliznu do pojasa, to ona ne primeti, aBejli
se netremice upilji u svoju belenicu.
"Sta si tada uradila?" upita je on.
"Trala sam, trala... Nisam znala gde se nalazi..."
"Cini mi se da si rekla da je otiao u laboratoriju, u onu koja se

nalazi kod tvojih prostorija?"

"Da, to je istina, Elija, ali nisam znala gde se laboratorija tano
nalazi. Nisam bila siguma. Pripadala je njemu. Znala sam da se nalazi
otprilike negde na zapadnoj strani, ali sam bila toliko zbunjena da se
ak nisam setila da pozovem robota koji bi me vrlo lako odveo tamo.
Meutim, nijedan se ne pojavljuje ako ga ne pozove. Kad sam nekako
dola tamo... sluajno sam pogodila pravi put... on je ve bio mrtav."
Naglo je zastala, sagla glavu i zaplakala. Bejliju je sve to bilo krajnje
neprijatno. Ona nije ni pokuavala da sakrije lice. Naprosto, oi su joj se
zatvorile, a suze slivale niz obraze. Plakala je bez glasa. Ramena su joj
jedva primetno podrhtavala.
Posle izvesnog vremena pogledala je u Bejlija, oiju i dalje punih
suza. "Nikad dotad nisam videla mrtvog oveka", nastavi ona. "Bio je
sav krvav, a glava mu je bila sva... sva... Polo mi je za rukom da
pozovem robota, a on je pozvao druge. Oni su se pobrinuli za mene i za
Rikejna. Ne seam se... Ja nisam..."
"Kako su se pobrinuli za Rikejna?" upita Bejli.
"Odneli su ga, a zatim sve poistili." U njenom je glasu bilo trunke
negodovanja. Domaica osetljiva na urednost kue! "Sve je bilo u
stranom neredu."
"A ta se desilo s telom"
Ona protrese glavom. "Ne znam. Valjda je sahranjen, mislim, kao
svaki umrli."
"Nisu pozvali policiju?"
Pogledala ga je belo i Bejli pomisli: naravno, nema policije!
"Pretpostavljam da si o tome kasnije priala", ree Bejli glasno.
"Ljudi su saznali za sluaj."
Ona odgovori: "Roboti su pozvali lekara, a ja sam nazvala Rikejnovu
laboratoriju. Trebalo je obavestiti robote koji tamo rade da on nee
doi."
"Pretpostavljam da je lekar pozvan zbog tebe?"
Potvrdila je klimanjem glave i uz put primetila da joj je ogrta
skliznuo niz bedro, pa ga je povukla u preanji poloaj, izvinjavajui
se gotovo apatom:
"Oprosti, molim te."
Bejli oseti nelagodnost gledajui je kako sedi bespomona,
uzdrhtala, iskrivljenog lica, sva obuzeta panikom uspomena.
Nikad pre toga nije videla mrtvaca. Nikad pre toga nije videla krv i
razbijenu lobanju. Iako su na Solariji odnosi mua i ene bili povrni,
ipak je to bio susret sa mrtvim ljudskim biem.

Bejli je jedva znao ta bi dalje rekao ili uinio. Neto ga je teralo da

moli za oprotaj, ali bio je na kraju krajeva policajac i samo je vrio
svoju dunost. Moe li to ona uopte da shvati, kad na Solariji nema
policajaca? Polako, to je nenije mogao, upita je dalje: "Gladija, da li
si jo neto ula? Bilo ta sem muevljevog uzvika?"
Podigla je pogled. Bila je jo lepa, mada rastuena (ili moda zbog
toga). "Nisam", odgovori.
"Niko nije beao? Nikakvih glasova nije bilo?"
Ona zavrte glavom: "Nije."
"Da li ti je mu bio sam kad si naila na njega? Samo ste vas dvoje
bili prisutni?"
"Da."
"Nikakvih znakova da je jo neko bio tamo?"
"Ne, koliko sam ja mogla da primetim. Ne vidim kako bi iko mogao
da bude tamo."
"Zato bi to bilo nemogue?"
Za trenutak, pitanje je uzbunilo Gladiju, a zatim je bezvoljno rekla:
"Ti si sa Zemlje. Neprestano to zaboravljam. Zaista, nije niko mogao
biti tamo. Moj se mu od rane mladosti lino sastajao samo sa mnom.
Nije spadao u ljude koji bi hteli ikoga da vide. Ne Rikejn. Bio je vrlo
strog. Potovao je obiaje."
"Moglo se to dogoditi i bez njegove elje. Sta ako bi mu neko
nepozvan doao u posetu? U tom sluaju bi morao da razgovara s
nametljivcem, pa ma koliko potovao obiaje."
Gladija odgovori: "Moda, ali u tom sluaju bi pozvao robota da
izbace nametljivca. Tako bi on uradio. Osim toga, niko ne bi ni pokuao
da ga poseti. To ne mogu ni da zamislim. Smeno je i pomisliti da bi
Rikejn pozvao nekog u posetu."
Bejli blago ree: "Tvoj mu je usmren udarcem u glavu, zar ne?
Doputa da je bilo tako?"
"Pretpostavljam. Bio je sav... sav..."
"Nemoj u ovom trenutku govoriti o pojedinostima. Da li si u sobi
primetila neki predmet kojim mu je neko mogao razbiti lobanju
udarcem iz daljine?"
"Nisam, ja nisam nita videla."
"Da je ita takvo bilo tamo, verujem da bi primetila. Ali neko je ipak
morao imati neki predmet u ruci da ga udarcem usmrti. Taj neko morao
je doi tvom muu u neposrednu blizinu. Dakle, neko ga je morao
posetiti."
"Niko ga nije posetio", ogovori ona iskreno. "Solarijanac

jednostavno ne eli nikoga da vidi u svojoj blizini."

"Solarijanac koji namerava da ubije nee prezati od linog sastanka,
zar ne?"
Sumnjao je u svoj zakljuak. Imao je prilike da sazna na Zemlji za
sluaj krajnje surovog ubice koji je uhvaen samo zato to nije mogao
da se dri obiaja potpunog utanja u javnom kupatilu.
Gladija zavrte glavom: "Ne shvata ta za nas znai prisustvo. Na
Zemlji se svako sastaje sa svakim, kad god to zaeli i s kim god hoe.
Zbog toga ne moe da shvati..."
Radoznalost je ponovo obuze. Oijoj se zaiskrie: "Sastajanje je kod
vas navika, zar ne?"
"Tako ukorenjena navika da se o njoj ni ne razmilja."
"Dakle, tue prisustvo te ne uznemirava?"
"Zato bi me uznemiravalo?"
"Uvek sam to htela da znam, ali filmovi mi nisu dali odgovor. Smem
li da te pitam jo neto?"
"Izvoli", ree Bejli budalasto.
"Da li ti je dodeljena ena?"
"Oenjen sam, ali o dodeljivanju nita ne znam."
"Znam da se sastaje sa svojom enom u bilo koje vreme i kad god
zaeli. I ona se sastaje s tobom. Nijedno od vas ni ne razmilja o
tome."
Bejli potvrdi pokretom glave.
"Dakle, kad ti je blizu, recimo da poeli..." Podigla je ruke i neko
vreme oklevala traei pravi izraz. Tada pokua ponovo: "Da li moe
kad god hoe..." Re joj ostade u vazduhu.
Bejli nije pokuao da joj pomogne.
Ona se snae: "Nije vano. Ne znam zato uopte gnjavim ljude
takvim stvarima. Da li si gotov sa mnom?" Gledala ga je oima koje su
ponovo bile na granici suza.
"Jo jedan pokuaj, Gladija. Zaboravi za trenutak da niko nije hteo
da bude u blizini tvoga mua. Pretpostavi da je neko ipak hteo. U tom
sluaju, ko bi to mogao biti?"
"Suvino je pogaati. Niko."
"Neko je morao biti. Sef Gruer kae da ima razloga da sumnja na
izvesnu osobu. Kao to vidi, neko je morao biti."
Sitan, radostan smeak zatitra na njenom licu: "Znam na koga on
misli."
"U redu. Na koga?"
Ona poloi na grudi svoju malu ruku: "Na mene!"

6. ODBAENA TEORIJA
"Usudio bih se da primetim, partneru Elija", odjednom se umea
Denil, "da ne moe biti drugaije."
Bejli sumnjiavo pogleda svog partnera-robota: "Zbog ega ne bi
moglo biti drugaije?" upita ga.
"I sama gospoa tvrdi", tumaio je Denil, "da je ona bila jedina koja
se sastajala, ili se mogla sastajati, sa svojim muem. Drutveno
vaspitanje je na Solariji takvo da niko nije u stanju da la proturi kao
istinu, a to vai i za nju. Gruer je uzeo u obzir injenicu da ovde samo
ena ima pravo da se sastaje s muem, i da samo ena ima takvu priliku.
Kako je samo jedna osoba mogla da se nae u Rikejnovoj blizini, onda
je samo ta osoba mogla da zada smrtni udarac, dakle da bude ubica. I
Gruer ie tvrdio da ie to mogla uraditi samo iedna osoba, a druge ie
iskljuio. Dakle?"
"Ali on je dodao", ree Bejli, "da ni ta osoba nije to mogla uiniti."
"Rekao je to verovatno zbog toga to na mestu zloina nije bilo
nikakvog oruja. Pretpostavljam da bi nam gospoa Delmar mogla
objasniti ovu nepodudamost."
Hladnom robotskom uljudnou mahnuo je prema Gladiji, koja je
jo sedela u vidnom polju stereovizora. Oi su joj bile otvorene, a
malena usta stisnuta.
Do vraga, pomisli Bejli, mi je zaboravljamo.
Moda je nelagodnost kriva to ju je smetnuo s uma. Denil mu je
dodijao sa svojim mehanikim obrazloenjem problema. Ali moda je
smetnja bila u njemu samom, u njegovom suvie racionalnom
prilaenju problemu.
Ne prestajui da sebi ralanjuje sve okolnosti, on ree: "To je,
Gladija, sve za sada. Bilo ovako ili onako, prekini vezu. Zbogom."
Ona toplo dodade: "Katkad se naprosto kae 'Gotovo je'. Meni je
milije 'Zbogom'. Zao mi je. Ne treba da se uznemiruje. Ja sam navikla
da me ljudi smatraju krivom za onaj dogaaj."
Denil upita: "Da li si zaista kriva, Gladija?"
"Nisam", odgovori ona ljutito.
"Onda, zbogom."
Otila je tako srdita da je Bejli jo neko vreme oseao hladan odsjaj
njenih neobino sivih oiju.
Mogla je da kae kako je navikla da je ljudi smatraju ubicom, ali to
bi bila puka la. Njen bes je govorio istinitije od njenih rei. Bejli se
pitao za kakve je sve lai sposobna.

Kad se naao nasamo sa Denilom, Bejli ree: "U redu, Denile, ipak
nisam budala."
"Nikad nisam ni pomislio da jesi, partneru Elija."
"Onda mi reci ta te je navelo na tvrdnju da se nikakvo ubilako
oruje nije nalo na mestu zloina? Nemamo za to nikakav dokaz, niti je
iko ita rekao to bi opravdalo takav zakljuak."
"Tano, ali ja imam neka naknadna obavetenja za koja ti jo ne
zna."
"Mislio sam da je tako. Kakva obavetenja?"
"Gruer je rekao da e poslati prepis nalaza njihove istrage. Prepis je
kod mene. Stigao je jutros."
"Zato mi ga nisi pokazao?"
"Smatrao sam da e istraga po tvojoj sopstvenoj zamisli biti plodnija.
Bar u poetku. Bolje je da nisi bio pod uticajem zakljuaka drugih, kad
i oni sami priznaju da nisu doli do zadovoljavajuih rezultata. Iz istih
razloga ni ja nisam uestvovao u razgovoru. I moj logini tok misli
mogao je pasti pod uticaj tih zakljuaka."
Logini tok misli, hm? Bejli se nasumce seti odlomka razgovora koji
je jednom vodio s nekim strunjakom za robotiku. Robot je logian, ali
ne i razuman, rekao je taj strunjak.
Bejli primeti: "Ipak si se na kraju umeao."
"Jesam, partneru Elija, ali zato to sam, nezavisno od tebe, naao
dokaz koji potvruje Gruerove sumnje."
"Kakav dokaz?"
"Dokaz koji se da izvesti iz ponaanja gospoe Delmar."
"Budimo odreeniji, Denile."
"Ako pretpostavi da je kriva i da je pokuavala da dokae nevinost,
tada mora dopustiti da bi joj se isplatilo da uveri u to detektiva kome je
poverena istraga."
"Pa ta onda?"
"Kad bi znala da, koristei slabost detektiva, moe uticati na njegovo
rasuivanje, ona bi se time posluila, zar ne?"
"To je samo pretpostavka."
"Nije samo pretpostavka", nastavi Denil mirno. "Mislim da si
primetio kako je njena panja usredsreena na tebe."
"Ja sam vodio razgovor."
"Njena je panja bila usmerena na tebe od samog poetka, dakle od
trenutka kad nije znala ko e voditi razgovor. U stvari, ona je logino
mogla oekivati da u ja, stanovnik Aurore, voditi istragu, ali je ipak

tebi dala prednost."

"Kakav zakljuak izvodi iz toga?"
"Da si joj ti, partneru Elija, jedina nada. Ti si Zemljanin."
"ta to znai?"
"Ona je prouavala Zemlju. To se moglo vie nego jednom nazreti.
Ona je poznavala smisao mog zahteva koji sam postavio u samom
poetku susreta, naime, da zamrai spoljanje svetlo. Niti je bila
iznenaena, niti je pokazivala nerazumevanje, to bi se sasvim sigumo
dogodilo da nije poznavala uslove ivota na Zemlji."
"Dakle?"
Budui da je prouavala Zemlju, razumno je pretpostaviti da je
otkrila jednu slabost njenih stanovnika. Ona je morala znati za tabu
nagosti i kako nagost moe delovati na Zemljanina."
"Ona je... ona je... objasnila sve to se tie linog sastanka..."
"Istina, ali da li je to bilo uverljivo? Dva puta je sebi dopustila da se
pokae, kako ti to smatra, nedolino obuena..."
"Hoe da kae", prekinu ga Bejli, "da je pokuala da me zavede,
zar ne?"
"Da te zavede s puta tvoje profesionalne objektivnosti. Tako se to
meni ini. Mada pobude ne deluju na mene u ljudskom smislu, ipak
zakljuujem, s obzirom na znanje koje je u mene ugraeno, da je
Gladija u prilinoj meri fiziki privlana. To se jo vie da naslutiti iz
tvog ponaanja. Meni se ini da si toga bio svestan i da ti je njen lik bio
prijatan. Rekao bih jo da je gospoa Delmar bila u pravu kada je
mislila da bi njeno ponaanje moglo na tebe povoljno uticati."
"Cekaj", usprotivi se Bejli. "Nezavisno od uticaja koji je mogla imati
na mene, ja sam i dalje u slubi zakona i jo neokrnjenog
profesionalnog morala. Upamti to dobro. A sad, da vidimo izvetaj."
Bejli je utke itao red po red izvetaja, a kad ga je dovrio, proitao
ga je jo jedanput od poetka do kraja.
"S ovim dobijamo jo jedan podatak", ree on, "a to je prisustvo
robota."
Denil Olivav klimnu glavom.
"Ona ga nije pomenula", ree Bejli zamiljeno.
"Postavio si pogreno pitanje", ree Denil. "Pitao si je da li je bila
sama kad je nala telo. Osim toga, pitao si da li je jo neko bio na mestu
zloina. Robot nije neko."
Bejli potvrdi. Da je on sam bio osumnjien i da su ga pitali da li je
jo neko bio na mestu zloina, jedva da bi odgovorio: 'Niko, osim ovog

stola'.
"Mislim da sam morao pitati nije li neki robot bio prisutan. Do
avola, kakva li sve pitanja ovek mora postavljati na drugim
svetovima!" Bejli zatim dodade: "Kakvu snagu dokaza ima iskaz
robota, Denile?"
"Ne razumem."
"Da li na Solariji robot moe biti svedok? Moe li da da iskaz?"
"Zato sumnja?"
"Robot nije ljudsko bie, Denile. Na Zemlji iskaz robota ne moe
biti sudski dokaz."
"A otisak stopala moe, partneru Elija, iako on predstavlja neto
mnogo manje ljudsko nego to je robot. Na tom je podruju shvatanje
tvoje planete nelogino. Na Solariji robot moe da svedoi."
Bejli se nije opirao tom rasuivanju. Naslonio je bradu na zglobove
ruku i nastavio da misli. Onaj mu robot nije dao mira.
U krajnjem uasu, stojei nad telom mua, Gladija Delmar pozvala
je robote. Kada su se odazvali, ona je ve bila u nesvesti.
Roboti su izvestili da su je nali do pokojnikovog tela. I jo je neko
bio prisutan: neki robot. Taj nije bio pozvan. On se ve nalazio tamo,
iako nije pripadao kui. Nijedan ga robot nije do tada video, niti je ita
znao o njegovom delovanju i zadacima.
Nita se nije moglo saznati ni od samog robota o kome je re. Nije
bio pod radnim nalogom. Kada je pronaen, njegovi su pokreti bili
nenormalni, a isto tako i reakcije njegovog pozitronskog mozga. Nije
mogao da da pravilan odgovor, ni reima ni pokretom. Jedini trag neeg
suvislog u njemu, poto je bio pronaen, bile su rei koje je neprestano
ponavljao: "Ubie me... ubie me... ubie me... " Posle iscrpne
istrage koju je sproveo neki strunjak za robote, oglaen je za potpuno
neupotrebljivog.
Nije bilo pronaeno nikakvo oruje kojim je razbijena pokojnikova
lobanja.
Bejli ree iznenada: "Idemo da jedemo, Denile, a onda emo
potraiti Gruera. Moemo zatraiti i vezu preko stereovizora, kako god
hoe."
Kada je veza uspostavljena, Hanis Gruer je jo bio pri jelu. Jeo je
sporo. Paljivo je birao zalogaje iz veeg izbora raznih zakuski, koje bi
svaki put temeljno prouavao kao da trai onu nepoznatu kombinaciju
koja e ga najvie zadovoljiti. Bejli pomisli: siguran sam da je nekoliko
vekova star. Mora biti da mu je sve tee da jede.

Gmer ree: "Gospodo, ja vas pozdravljam. Verujem da ste primili

na izvetaj." Njegova se elava glava svetlucala dok je birao poslastice
preko stola.
"Jesmo. Osim toga, imali smo veoma zanimljiv susret sa gospoom
Delmar", ree Bejli.
"Dobro, dobro", ree Gruer. "I, do kakvog ste zakljuka doli, ako
ste uopte do neeg doli?"
"Zakljuili smo da je nevina, gospodine", ree Bejli.
"Zaista?" Gruer hitro podie glavu.
Bejli potvrdi pokretom glave.
"Ipak, ona je bila jedina koja se mogla s njim sastati. Jedina koja je
mogla doi u njegovu blizinu...", ree Gruer.
Bejli ga prekide: "To mi je jasno. Ali ma koliko na Solariji bili vrsti
drutveni obiaji, s neim ne mogu da se sloim. Smem li da
objasnim?"
Gruer je ponovo probirao jelo: "Naravno."
"Ubistvo poiva na tri osnova", tumaio je Bejli, "od kojih je svaki
podjednako vaan. To su: motiv, sredstvo i mogunost. Za pouzdan
sluaj, takav koji ne podlee nikakvim sumnjama, treba da se zadovolje
sva tri osnova. Doputam da je gospoa Delmar imala mogunosti. Sto
se tie motiva, nisam uspeo da dokuim nijedan."
Gruer slee ramenima: "Ni nama nije poznat motiv." Za trenutak su
njegove oi potraile Denila.
"U redu. Nije nam poznat motiv osumnjiene, ali moda je ona
patoloki ubica. Ostavimo to zasad bez objanjenja i nastavimo:
uzmimo da se ona nalazi u njegovoj laboratoriji i da postoji neki razlog
zbog koga hoe da ga ubije. Ona pretei zamahuje nekom batinom ili
nekim drugim tekim predmetom. Potrebno je neko vreme dok on
shvati da ena zaista namerava da ga udari. On uzrujano vie: "Ubie
me!" a njoj to i jeste namera. On se okree da bi izbegao udarac, ali
udarac pada na njega otpozadi i razbija mu glavu. Uostalom, da li je
lekar pregledao telo?"
"I jeste i nije. Roboti su pozvali lekara da se pobrine za gospou
Delmar, ali on je, naravno, pogledao i telo ubijenog."
"To nije pomenuto u izvetaju."
"Zato to nema gotovo nikakvog znaaja. Covek je bio mrtav. U
stvari, kada je lekar doao u priliku da razgleda telo, ono je ve bilo
svueno, oprano i prema obiajima pripremljeno za spaljivanje."
"Drugim reima, roboti su unitili dokaze", ree Bejli nestrpljivo.
Onda nastavi mimije: "Rekoste li da je video telo? Nije bio prisutan?"

"Tako mi svemira", ree Gruer, "imate sasvim udne pojmove.

Naravno, video ga je iz svih potrebnih uglova i inih udaljenosti,
siguran sam u to. Lekari ne mogu izbei da budu uz bolesnika u
kojekakvim uslovima, ali ne shvatam zato bi trebalo da bude tako kada
je le u pitanju. Medicina ne moe uvek da rauna na istou, ali doktori
znaju do koje take mogu da idu."
"U redu, ali re je o sledeem: da li je lekar podneo izvetaj o prirodi
rana koje su prouzrokovale smrt?"
"Shvatam do ega elite da doete. Mislite da je smrtni udarac
moda bio takav da ena nije mogla da ga zada."
"Zena je slabija od mukarca, gospodine, a gospoa Delmar je mala
rastom."
"Ali dobro razvijena, gospodine detektive. Ako se uzme predmet
pogodnog oblika, teine i rukovanja, pola posla je ve izvreno, ak i
ako se ne uzme u obzir da je ena u afektu sposobna da poini
neoekivana dela."
Bejli slee ramenima: "Vi pominjete sredstvo. Gde je ono?"
Gruer promeni poloaj. Ispruio je ruku prema praznoj ai i jedan
robot ue u vidno polje i napuni je nekom bezbojnom tenou koja je
mogla biti i voda. Drao ju je za trenutak, a zatim je odloi kao da je
odustao od pia.
"Kao to je utvreno u izvetaju, nije pronaeno", ree.
"Znam da to stoji u izvetaju, ali bih hteo da budem potpuno siguran
u nekoliko pojedinosti. Traili ste dotino sredstvo?"
"Svugde."
"Vi lino?"
"Roboti, ali pod mojim stalnim nadzorom preko stereovizora. Nismo
nali nita to bi moglo da bude oruje."
"To slabi sumnju u gospou Delmar, zar ne?"
"Da", odgovori mirno Gruer. "I to je jedna od injenica koje ne
moemo da shvatimo. Zato nismo mogli da preduzmemo potrebne mere
protiv gospoe Delmar, pa sam morao da vam kaem da ni osumnjiena
osoba nije poinitelj. Moda je trebalo da vam kaem jo i to da je
sasvim sigumo neduna."
"Sasvim sigurno."
"Sigumost, naravno, otpada ako se ima u vidu da smo bili
nesposobni da pronaemo oruje."
Bejli nije poputao: "Jeste li ispitali sve mogunosti? U protivnom,
ona bi bila izvritelj."
"Mislim da jesmo."

"Nisam siguran. Da vidimo! Da bi se razbila lobanja, bilo je

potrebno oruje, a ono nije naeno na mestu zloina. Preostaje jedino da
je oruje neko odneo. Da li je Gladija Delmar mogla da ukloni orue?"
"Mogue je", ree Gruer.
"Kako? Kad su stigli roboti, ona je leala onesveena. Moda je
glumila nesvesticu, ali bilo ovako ili onako, ona je bila tamo. Koliko je
vremena proteklo od ubistva do dolaska prvog robota?"
"To zavisi od tanog vremena ubistva, a tim podatkom ne
raspolaemo", odgovori Gruer neraspoloeno.
"Proitao sam izvetaj, gospodine. Jedan od robota svedoi da je uo
mete i uzvik za koji tvrdi da je Delmarov. Taj robot je oigledno bio
najblii mestu zloina. Pet minuta posle toga upalilo se signalno svetlo
za poziv. Robotu je bilo potrebno manje od minuta da se pojavi. (Bejli
je znao iz sopstvenog iskustva da se pozvani robot pojavi u tren oka.)
Kako je gospoa Delmar mogla da za pet, ili ak deset minuta, iznese
oruje, a onda se vrati da odglumi nesvest?"
"Mogla ga je unititi u aparatu za otpatke."
"Pregledali su ga. Prema izvetaju, ostaci delovanja gama zraka bili
su beznaajni. U poslednjih dvadeset etiri sata u aparatu nije uniten
nikakav vei predmet."
"To znam", primeti Gruer. "Ja naprosto navodim primer neega to
je moglo da se dogodi."
"Tano", ree Bejli, "ali mora postojati neko sasvim jednostavno
reenje. Pretpostavljam da su provereni roboti koji su pripadali
Delmarovom domainstvu i da je sve bilo u redu."
"Jeste."
"Da li su svi roboti pravilno delovali, prema radnim nalozima?"
"Jesu."
"Da li je neko od njih mogao da odnese oruje, moda nesvestan
onoga to ini?"
"Nijedan od njih nije nita uklonio s mesta zloina. Nita to bi se na
to moglo odnositi nije ni dirnuto."
"Nije ba tako. Sigumo su pomerali telo da bi ga pripremili za
spaljivanje."
"Da, naravno, ali to jedva da ima neki znaaj. Moglo se oekivati da
e to uraditi."
"Do avola", promrmlja Bejli borei se da sauva mir.
"Pretpostavimo sada da je jo neko bio u laboratoriji."
"Nemogue", ree Gruer. "Kako bi neko mogao da prodre u blizinu
doktora Delmara?"

"Ali pretpostavimo!" povie Bejli. "U mozgovima robota nije se

nikad pojavila misao da bi neki nasilnik mogao tamo biti prisutan. Zbog
toga pretpostavljam da nijednom od njih nije palo na um da pretrai
okolinu kue. Tako neto nije ni pomenuto u izetaju."
"Nije bilo nikakvog pretraivanja dok se, mnogo kasnije, nije poelo
da traga za orujem."
"Da li ste traili tragove terenskog vozila ili moda helikoptera?"
"Nismo."
"Dakle, ako je neko hteo da se potrudi da lino doe u blizinu
doktora Delmara, kao to vi kaete, mogao je da ga ubije, a onda sasvim
jednostavno da ode. Niko ga ne bi zaustavio pa ni video. Kasnije bi
poinitelj mogao da se osloni na to da su svi sigurni kako niko tamo nije
mogao da doe."
"Zaista, niko nije mogao", potvrdi Gruer.
Bejli nastavi: "Jo neto, jo samo jedna stvar: neki je robot bio
umean. Neki je robot bio na mestu zloina."
Denil se prvi put umea: "Robot nije mogao da bude na mestu
zloina. Da je on bio tamo, zloin se ne bi dogodio."
Bejli se naglo okrete prema njemu, a Gruer po drugi put podie i
spusti au, usmerivi pogled prema Denilu.
"Zar nije tako?" upita Denil.
"Tako je", ree Gruer. "Robot bi spreio neku osobu koja bi htela da
povredi drugu. Prvi zakon robotike."
"U redu", potvrdi Bejli. "Doputam. Ali taj je robot morao biti
sasvim blizu. Kad su ostali roboti stigli, on je ve bio u laboratoriji.
Recimo da je bio u sobi pored nje. Ubica se pribliava Delmaru, a ovaj
vie: 'Ubie me!' Kuni roboti nisu uli ove rei. Sve to su uli bio je
uzvik, pa su, kao nepozvani, ostali onde gde su i bili. Ali onaj posebni
robot uo je rei i prvi ga je zakon naveo da ue nepozvan. Bilo je
prekasno. Verovatno je video ve izvreni zloin."
"To je sigumo bilo neposredno pre udarca", ree Gruer. "To je ono
to ga je poremetilo. Prisustvovao je povredi ljudskog bia, a da to nije
mogao spreiti, to se protivi prvom zakonu. Njegov je pozitronski
mozak, zavisno od okolnosti, morao pretrpeti veu ili manju tetu. U
njegovom sluaju ta je teta bila sudbonosna."
Gruer se upiljio u vrhove svojih prstiju i stao da pomera au s
napitkom tamo-amo, tamo-amo...
"Dakle, robot je bio svedok. Da li je u tom smislu ispitivan?" ree
Bejii.
"Cemu? Bio je poremeen. Mogao je samo da ponavlja: 'Ubie me!'

Dovde se slaem s vaim miljenjem o tome kako su tekli dogaaji.

Ove, verovatno poslednje Delmarove rei, utisnule su se u robotovu
svest kada je sve drugo ve bilo razoreno."
"Ali ja sam uo da je Solarija naroito veta u izradi robota. Zar
nema naina da se taj robot popravi? Zar nema puta da se njegova kola
aktiviraju?"
"Nema!" odgovori Gruer otro.
"Gde je sada taj robot?"
"Baen je u staro gvoe."
Bejli podie obrve: "Imamo posla sa sasvim neobinim sluajem.
Nema motiva, nema sredstva, nema svedoka, nema dokaza. Tamo gde
je postojao neki dokaz od koga bi se moglo poeti, uniten je.
Ustanovili ste da postoji samo jedna osumnjeena osoba i, ini se, svi
veruju u njenu krivicu, odnosno, svi u najmanju ruku veruju da niko
drugi ne moe biti kriv. To je, oigledno, i vae miljenje. Pitanje je
sada: zato ste poslali po mene?"
Gruer se namrti: "Izgledate smeteni, gospodine Bejli." Tada se
naglo okrete premaDenilu: "Gospodine Olivav!"
"Izvolite, efe Grueru."
"Molim vas, proite kroz zgradu i proverite da li su svi prozori
zatvoreni i zamraeni. Moda detektiv Bejli osea dejstvo otvorenog
prostra."
Ova tvrdnja iznenadi Bejlija. Neto ga je teralo da se odupre
Gruerovoj preduzimljivosti i da Denilu suprotan nalog, ali tek to se
odluio, primetio je u Gruerovim oima izvesno preklinjanje, a u boji
glasa uznemirenost, pa sede i dopusti Denilu da poe.
U tom je asu s Gruerovog lica nestala neka vrsta maske, pa je ono
sada izgledalo otvoreno i zaplaeno.
"Bilo je lake nego to sam mislio", ree Gruer. "Pomiljao sam na
mnoge naine da vas oslobodim Olivava, ali nieg nisam mogao da se
setim, a nisam ni pomislio da bi stanovnik Aurore izaao samo na jedan
zahtev."
"U redu, sada sam sam", ree Bejli.
Gruer nastavi: "U njegovom prisustvu nisam mogao slobodno da
govorim. On je s Aurore i nalazi se kod nas zato to je to bio uslov da
dobijemo vas." Solarijanac se nagnu napred. "Ima jo neto u vezi s
ovim ubistvom. Mene ne zanima samo ko ga je izvrio. Na Solariji
postoje tajne stranke!"
Bejli je zurio u njega: "Sigurno je da vam u tome ne mogu pomoi."
"Sigumo je da moete. Sad shvatate sledee: dr Delmar je bio

tradicionalist. Verovao je u stari, dobri nain ivota. Meutim, meu

nama su nove snage, snage koje trae promene, pa je Delmar uutkan."
"Gospoa Delmar?"
"Moda je u to umeala svoje prste, ali to nije vano. Iza nje je tajno
udruenje, a to je znaajna stvar."
"Jeste li sigurni? Imate li dokaza?"
"Sasvim blede dokaze. Tu ne mogu nita. Rikejn Delmar bio je na
tragu neega. Uveravao me je da je njegov dokaz valjan, a ja sam mu
verovao. Isuvie sam ga dobro poznavao da bih ga smatrao ludakom ili
detetom. Na alost, malo mi je toga rekao. Naravno, on je imao nameru
da svoju istragu dopuni i da zatim otvoreno iznese stvar pred vlasti.
Izgleda da mu je vrlo malo trebalo da istragu dovri, jer se u protivnom
ne bi usudili da ga nasilno i bez oklevanja ubiju. Delmar je, ipak,
nagovestio kako je ceo ljudski rod u opasnosti." Bejli je bio potresen.
Za trenutak mu se inilo da ponovo slua Minima, ali ovoga puta na
iroj lestvici. Zar se svi upravo njemu moraju obraati zbog kosmike
opasnosti?
"Sta vas je navelo da mislite da vam ja mogu pomoi?" upita on.
"Jer ste Zemljanin", odgovori Gruer. "Razumete li? Mi, na Solariji,
nemamo iskustva u tim stvarima, kao da nam nedostaje sposobnost
razumevanja ljudi. Ovde nas ima suvie malo." Oseao se nelagodno.
"Nerado vam to priznajem, gospodine Bejli. Neki mi se od mojih
saradnika smeju, neki se ljute na mene, ali ja zaista tako mislim. Meni
se ini da ste vi, Zemljani, u stanju da mnogo bolje razumete ljude, ba
zato to ivite u ljudskim gomilama. A detektiv i bolje od drugih, zar
ne?"
Bejli jedva primetno klimnu, ali ne progovori.
Gruer nastavi: "Ovo je ubistvo gotovo srena okolnost za nas. Ja se
nisam usudio da govorim drugima o Delmarovoj istrazi, jer jo nisam
bio siguran ko je umean u zaveru, a sam Delmar nije hteo da iznosi
pojedinosti dok stvar ne privede kraju. Ali i da je Delmar dovrio svoje
delo, postavlja se pitanje ta bismo mi posle toga radili!? Ja sam to ne
znam. Jo od samog poetka sam smatrao da nam je potreban neko sa
Zemlje. Shvatio sam da ste mi ba vi potrebni kada sam doznao o
vaem uspehu u sluaju ubistva koje se dogodilo na Zemlji, u Gradu
Svemiraca. Stupio sam u dodir s Aurorom, jer ste vi najdue saraivali s
ljudima te planete, a preko Aurore uspostavio sam vezu sa zemaljskom
vladom. Saradnici u naoj vladi nisu se u tome sa mnom slagali. Tada
se dogodilo ubistvo, to je bilo dovoljno da dobijem odobrenje koje mi
je potrebno. Toga asa oni bi na sve pristali."

Gmer je neko vreme oklevao, a onda dodade: "Nije ba lako traiti

pomo od jednog Zemljanina, ali ja sam morao da tako postupim. Setite
se, ma ta bilo u pitanju, ljudski rod je u opasnosti!"
Dakle, Zemlja je u dvostrukoj opasnosti. Nije bilo mesta sumnji u
oajnu iskrenost Gruerovog glasa.
Ali ako je ubistvo bilo srean povod da Gruer najzad uradi ono to je
tako oajno oduvek nastojao da uradi, ono je, s nekog drugog gledita,
moglo biti nesrena stvar. Sve je to otvaralo puteve ka novim mislima
koje jo nisu nale put do Bejlijevog izraza, pogleda ili glasa.
"Poslali su me ovamo, gospodine, da vam pomognem i ja u to i
uraditi kako najbolje umem", ree Bejli.
Gmer najzad podie svoje dugo odlagano pie i ree, gledajui
Bejlija preko ivice ae: "Dobro, ali ni rei Denilu Olivavu, molim vas.
Ma ta bilo posredi, Aurora bi mogla biti umeana. U sluaju ubistva
pokazali su interesovanje koje nije u srazmeri s dogaajem. Oni su, na
primer, uporno zahtevali da primimo gospodina Olivava jer je ranije
radio s vama, ali moda su hteli da ovde imaju oveka od poverenja."
Pijuckao je polako, a pogled mu je poivao na Bejliju.
Bejli je prstima zamiljeno trljao svoje duguljasto lice: "Dakle, ako
je..." zapoe.
Nije dovrio. Skoio je sa stolice i skoro pojurio prema sagovorniku,
pre no to se i setio da je to bila samo njegova slika.
Jer Gmer je divlje zurio u svoje pie, hvatao se za grlo i hrapavo
piskao: "Pee... pee..."
Caa ispade iz njegove mke, pie se prosu, a on se skljoka lica
iskrivljenog od bola.

7. LEKAR JE PROGOVORIO
Denil je stajao na ulaznim vratima: "ta se dogodilo, partneru
Elija..."
Objanjenje nije bilo potrebno. Denilov glas se promeni u visok
zvonki uzvik: "Roboti Hanisa Gruera! Va je gospodar povreen!
Roboti!"
Zaas je uao jedan metalni lik, a za njim u trpezeriju upade jo
dvadesetak. Trojica su paljivo odvukla Gruera, a ostali su se uposlili
ureivanjem nastalog nereda i sakupljanjem predmeta koji su sa stola
pali na pod.
Denil se odmah oglasi: "Vi tamo, roboti, ostavite krhotine. Zaponite
istragu. Ispitajte da li se u kui nalazi neko ljudsko bie. Obavestite
robote koji se nalaze napolju, na terenu, neka pretresu svaku stopu
gazdinstva. Ako naete nekog gospodara, zadrite ga. Nemojte da ga
povredite..." (suvina opomena) "...ali ne dopustite da se udalji.
Obavestite me ako ne naiete ni na jednog gospodara. Ostau u ovoj
kombinaciji stereovizije."
Kad su se roboti razili, Elija promrmlja Denilu: "To je poetak.
Otrov, naravno."
"Da, dovde je jasno, partneru Elija." Cudno je bilo videti Denila, koji
je seo kao da je osetio slabost u kolenima. Bejli nijednog trenutka dotad
nije doiveo da Denil podlegne neemu tako ljudskom kao to je slabost
u kolenima.
"Mom ustrojstvu kodi kada vidim povreeno ljudsko bie", ree
Denil.
"Nita nisi mogao da uini!" teio ga je Bejli.
"Znam, ali ipak sam u misaonim kanalima osetio izvesno zakrenje.
U ljudskim terminima, ono to oseam odgovara potresu mozga."
"Ako je tako, prei preko toga." Bejli nije imao ni strpljenja ni
nenosti prema robotu kome je bilo muka. "Moramo da razmotrimo
sitnice u vezi s poiniocem. Nema otrova bez trovaa."
"Moglo je biti trovanje hranom."
"Sluajno trovanje? Na planeti koja tako pazi na istou? Nikako!
Osim toga, otrov je bio u napitku, a delovanje je bilo naglo i potpuno. U
pitanju je vrlo jaka doza otrova. Pazi, Denile, ja idem u susednu sobu da
malo razmislim o tome. Ti e potraiti gospou Delmar. Proveri da li
je kod kue i ustanovi udaljenost izmeu njenog i Gruerovog
gazdinstva."
"Znai li to da misli na nju kao..."

Bejli mahnu rukom: "Uini samo kako sam ti rekao, hoe li?"
Bejli izie iz sobe da potrai samou. Sigurno je da se, za tako
kratko vreme, na planeti kao to je Solarija nisu mogla desiti dva
meusobno
nezavisna ubistva.
Ako,
dakle,
postoji
veza,
najjednostavnije je da se Gruerova pria o zaveri uzme kao istinita.
Bejli oseti kako u njemu raste uzbuenje na koje je bio naviknut.
Doao je na ovu planetu naoruan samo onim to mu je na Zemlji
reeno, kao i onim to je sam znao. Samo ubistvo vie nije bilo ni
najmanje vano, ali trka je stvarno otpoela. Miii Bejlijevih vilica
napeto odskoie.
Osetio je aoku to su se ubice, ili ubica, najzad usudili da u
njegovoj blizini zadaju udarac. Zar su o njemu vodili tako malo rauna?
Bio je svestan da je povreen njegov profesionalni ponos, ali ta mu je
povreda bila dobrodola. Ona mu je konano pruila stvami povod da
stvari sagleda kroz sluaj ubistva, bez razmiljanja o opasnostima
kojima je bila izloena Zemlja.
Denil ga je pronaao i pourio k njemu: "Uinio sam kao to si
traio, partneru Elija. Stupio sam u vezu s gospoom Delmar. Ona je
sada kod kue, oko hiljadu milja daleko od Gruerovog gazdinstva."
"Potraiu je kasnije. Mislim, uspostaviu vezu", ree Bejli,
zamiljeno zureu u Denila: "Smatra li da ona ima ikakve veze s ovim
zloinom?"
"Svakako nema neposredne veze, partneru Elija."
"Misli li time da kae da posredne ima?"
"Mogla je nekog nagovoriti da to uini."
"Nekoga?" upita brzo Bejli. "Koga?"
"To, partneru Elija, ne bih umeo da kaem."
"Ako je neko i radio za nju, taj neko bio bi pronaen na mestu
zloina."
"Da", odgovori Denil, "neko je morao biti tamo da zatruje napitak."
"Da li je bilo mogue zatrovati napitak ranije, u toku dana? Moda
mnogo ranije."
"Pomislio sam na to, partneru Elija", odgovori Denil, "pa sam zato
rekao da gospoa Delmar nema neposredne veze sa zloinom. Ranije, u
toku dana, ona se mogla nai na tom mestu. Bilo bi dobro da se ispita
njeno kretanje."
"Uiniemo tako. Ispitaemo da li je u bilo koje vreme bila lino na
Gruerovom gazdinstvu."
Bejlijeve usne se grevito stegoe. Nasluivao je da logika robota
jednom mora da zataji, a sada je u to postao uveren. Ba kao to je

rekao strunjak: 'Roboti su logini, ali ne i razumni'.

"Pourimo u sobu za veze i potraimo Gruerovo gazdinstvo", ree
on.
Prostor se blistao od sveine i urednosti. Ni traga dogaaju koji se
odigra pre nepunog sata.
S leima prema zidu, stajala su onde tri robota spremna da prime
nareenje, kao i obino.
"Ima li nekih novosti o vaem gospodaru?" upita Bejli.
Srednji robot odgovori: "Lekari se brinu za njega, gospodaru."
"Preko stereovizora ili lino?"
"Preko stereovizora."
"Sta kae lekar? Hoe li va gospodar preiveti?"
"Nije sigurno, gospodaru."
Bejli promeni temu razgovora: "Da li je kua pretraena?"
"Potpuno, gospodaru."
"Da li je naen trag nekog drugog gospodara?"
"Nije, gospodaru."
"A neki trag prisustva drugog gospodara?"
"Nikakav, gospodaru."
"Da li je okolni teren pretraen?"
"Jeste, gospodaru."
"Bez rezultata?"
"Bez rezultata, gospodaru."
Bejli klimnu i ree: "Zelim da razgovaram s robotom koji je veeras
posluivao za stolom."
"Zadran je zbog ispitivanja, gospodaru. Njegove su reakcije
normalne."
"Da li moe da govori?"
"Moe, gospodaru."
"Neka doe ovamo bez odlaganja."
Poto se nije odmah pojavio, Bejli zapoe: "Rekao sam..."
Denil ga lagano prekide: "Ova vrsta solarijanskih robota saobraa
meusobno pomou ugraene radio-veze. Robot koga si zatraio ve je
pozvan. Njegova je sporost prouzrokovana smetnjama koje je pretrpeo
usled dogaaja kojima je prisustvovao."
Bejli prihvati objanjenje. Trebalo je da se seti interkoma. U svetu
koji sav poiva na robotima, nuna je neka vrsta unutranje
komunikacije jer bi, u protivnom, sistem doiveo slom. To objanjava
kako se tuce robota odazove, a pozvan je samo jedan. Naravno, ostali

dolaze samo ako su pozvani, inae ne dolaze.

Ue traeni robot. Hramao je, vukui jednu nogu. Bejli se pitao
zato, ali slee ramenima ne trudei se da nae odgovor. Laici nisu
mogli shvatiti ak ni povredu pozitronskih kanala primitivnih robota sa
Zemlje. Prekinut krug reakcija moe onesposobiti pokret nogu, kao u
ovom sluaju. Strunjacima to moe izgledati izvanredno vano, a
svakom drugom beznaajno.
Bejli oprezno ree: "Sea li se neke bezbojne tenosti na stolu tvog
gospodara koju si mu ulio u au?"
Robot odgovori: "Se... sss... am, gosssspo... ssss... daru."
Greka u programu za oblikovanje govora.
"Kakva je to bila tenost?" pitao je dalje Bejli.
"B ilajeto... vo... sss... da, gosssspo... ssss... daru."
"Samo voda? Nita drugo?"
"Samo vo... ssss... da, gosssspo... ssss... daru."
"Odakle si je doneo?"
"Sa... ssss... slavine rezzzzer...sss... voa... sss... ra, gosssspo... ssss...
daru."
"Da li je neko vreme stajala u kuhinji pre no to si je uzeo?"
"Gosssspo... sss... dar voli... sss... o, da bude ussss... taja... sss... la.
Po njego... sss... vom sssstalnom nalo... gu, vo... sss... da je mora...
ssss... la ssss... staja... ssss... ti sssat vreme... sss.. na pre je... sss... la."
Bejli pomisli: Onaj ko je to znao, mogao je vrlo dobro iskoristiti.
"Neka me jedan od robota povee s lekarom koji vodi brigu o vaem
gospodaru. Sto pre, to bolje, a u meuvremenu neka mi jedan od vas
objasni vodovodni ureaj. Moram znati sve o snabdevanju vodom."
Neto kasnije, lekar mu je stajao na raspolaganju. Bio je to najstariji
Svemirac koga je Bejli ikad video. Mogao je imati preko trista godina.
Zile na njegovim rukama behu jako ispupene, a kratko potkresana kosa
sasvim bela. Imao je naviku da noktom lupka po izbrazdanim
sekutiima. Taj je um Bejliju iao na ivce. Ime mu je bilo Altim Tul.
Lekar ree: "Na sreu, povratio je veliki deo doze, ali se ipak moe
desiti da ne preivi. Tragian sluaj." On glasno uzdahnu.
"Koja je vrsta otrova posredi, doktore?, upita Bejli.
"Ne znam." (Tuc... tuc... tuc...)
"Ne znate? Kako ga onda leite?"
"Da bih spreio paralizu, primenjujem direktne nadraaje
neuromuskularnog sistema. Sto se ostalog tie, preputam prirodi da
uini svoje."

Njegovo lice bledoute boje, nalik iznoenoj koi prima kvaliteta,

izraavalo je preklinjanje. "Imamo tako malo iskustva u tim stvarima!
Ne seam se slinog sluaja u dva veka moje prakse."
Bejli ga je prezrivo posmatrao: "Poznato vam je da postoje takve
stvari kao to su otrovi, zar ne?"
"Oh, da (tuc... tuc... tuc...). Iz opteg znanja."
"Postoje mnoge knjige o tom predmetu, pa biste iz njih mogli neto
da saznate."
"To bi trajalo nekoliko dana. Postoje brojni mineralni otrovi. Mi se
sluimo insekticidima, pa je lako doi do bakterijskih toksina. Cak i s
podacima iz mikroknjiga, trebalo bi mnogo vremena da naemo opremu
i da razvijemo istraivaku tehniku."
"Ako to niko na Solariji ne zna", ree smrknuto Bejli, "ja bih vam
predloio da stupite u kontakt s nekim drugim svetom. U
meuvremenu, bilo bi dobro da ispitate nije li otrovan vodovod u
Gruerovoj kui. Ako je nuno, lino poite tamo i pozabavite se time."
Bejli je veoma surovo izazivao potovanog Svemirca, nareujui mu
kao robotu, ali nije bio ni najmanje svestan neskladnosti takvog
postupka, a ni Solarijanac se tome nije protivio.
"Kako bi vodovod mogao da bude zatrovan? Siguran sam da nije",
ree Tul zamiljeno.
"Verovatno nije", sloi se Bejli, "ali najbolje je proveriti kako bismo
bili sasvim sigurni."
U stvari, zatrovani vodovod je predstavljao sasvim neverovatnu
mogunost. Robot mu je jo ranije objasnio delovanje ureaja za vodu,
koji je, na Solariji svojstven nain, automatski uklanjao neistou. Voda
je mogla da ue u cevi iz bilo kog izvora, aparati bi je osposobili za
pie. Unitili bi mikroorganizme, a neivu organsku materiju izdvojili.
Voda se vetrila i tako su se u nju uvodili razni joni u koliinama koje
najbolje odgovaraju potrebama tela. Gotovo je neverovatno da bi otrov
izdrao ovaj ili onaj kontrolni sistem.
Ali doktor Tul se samo mrtio: "Kako da ispitam vodovod?"
"Kako? Naite neku ivotinju. Upricajte joj iglom izvesnu koliinu
vode, ili joj dajte da pije. Razmiljajte, ovee! Uinite to isto s onom
vodom koja je ostala u staklenoj posudi. Ako je otrovna, a mora biti,
izvrite eksperiment prema opisima koje moete nai u odreenim
knjigama. Naite neki slian primer. Uinite bar neto."
"Cekajte, ekajte! Kakva staklena posuda?"
"Posuda u kojoj je stajala voda. Posuda iz koje je robot uzeo otrovno
pie."

"Tja, dragi moj, pretpostavljam da je ve oprana. Kuna svita

sigurno nije ostavila posudu da stoji neista i nesklonjena."
Bejli je negodujui mrmljao. Naravno, bilo je nemogue sauvati
dokaze kad su ih roboti, u ime kunog reda, munjevito unitavali.
Trebalo je da da nalog da se predmeti ne diraju, ali nije znao pravilno da
postupi jer ovde obiaji nisu bili kao na Zemlji.
Najzad je objavljeno da na Gruerovom gazdinstvu, u kritino vreme,
nije bilo nijedne neovlaene osobe.
"To donekle oteava problem, partneru Elija", ree Denil. "Prema
tome, niko ne moe da bude trova."
Sav obuzet mislima, Bejli jedva da ga je uo. "Sta... ", uzviknu
iznenaeno. "Uopte nije tako. Uopte! Naprotiv, to sve
pojednostavljuje!" Nije imao volje da objanjava, jer je sasvim znao da
ga Denil ne bi mogao razumeti, ili da, bar, ne bi poverovao u ono to je
Bejli smatrao sigumim.
Denil to nije ni traio. Takav tok misli, ljudski po prirodi, bilo bi
sasvim nerobotski.
Bejli je nemirno hodao tamo-amo, strepei od sna koji mu je sklapao
oi, jer je znao da e se tada njegov strah od prostora i enja za
Zemljom pojaati. Gotovo udno je eleo da se jo neto dogodi.
"Bilo bi dobro da ponovo govorim sa gospoom Delmar. Neka
roboti potrae vezu", rekao je Denilu.
Preli su u sobu za razgovore, gde je posmatrao spretne prste robota
koji je upravljao stereovizorom. Misli su mu za to vreme bile zapletene
i nejasne, ali su se naglo razbistrile pod utiskom iznenaenja kada je
polovinu sobe ispunio sto, paljivo postavljen za veeru.
Najpre je zauo Gladijin pozdrav: 'Halo', da bi za trenutak kasnije i
sama stupila u vidno polje.
"Ne udi se, Elija", ree ona sedajui. "Vreme je za veeru.
Pogledaj, obuena sam vrlo briljivo!"
Zaista je bila. Osnovna, svetloplava boja haljine svetlucala je niz
njena bedra do listova i gleanja. Nabrani uti okovratnik, neto svetliji
od njene talasaste, sada paljivo zaeljane kose, padao je na vrat i
ramena.
"Nisam imao nameru da ti smetam pri jelu", ree Bejli.
"Jo nisam ni poela. Hoe li da mi se pridrui?"
Gledao je sumnjiavo: "Da se pridruim?" Gladija se nasmeja: "Vi
Zemljani ste tako luckasti. Nisam mislila da mi se lino pridrui. Kako
bi i mogao? Mislila sam da ode u svoju trpezariju pa da veeramo u

troje."
"Ali kad poem..."
"Tvoj tehniar moe da zadri vezu."
Denil hladno prihvati, a Bejli se, pomalo nesigurno, okrete i uputi ka
vratima. Za njim se kretala i Gladija, sto i sve to je bilo na stolu i oko
nje.
Gladija ga je hrabrila smekom: "Vidi, tvoj tehniar nam odrava
vezu."
Bejli i Denil su ili pokretnom pistom kojom se Bejli, koliko se
seao, ranije nije kretao. Oigledno je u ovom nemoguem zdanju
postojalo vie moguih prelaza iz prostorije u prostoriju, a on je znao
samo za neke. Denil ih je, naravno, znao sve.
Za sve vreme kretanja pratila ih je Gladija, nekad ispod, nekad iznad
visine poda.
Bejli zastade i promrmlja: "Potrebno je privii se na ovo."
Gladija odmah zapita: "Da li ti to stvara vrtoglavicu?"
"Pomalo."
"Rei u ti ta treba da uradi... Neka me tvoj tehniar zaustavi, a
kad bude u trpezariji, neka nas ponovo spoji."
"Dau takav nalog, partneru Elija", ree Denil.
Kada su stigli, sto je ve bio postavljen za veeru. Na stolu su se
nalazili tanjiri u kojima se puila supa s komadiima mesa, a na sredini
peena kokoka. Denil ree neto kratko robotu koji je posluivao, a
ovaj spretno i brzo oslobodi jednu stranu stola i prebaci sve na drugu.
Kao da je upravo to bio znak, suprotni zid se odmae, sto se naizgled
produi i Gladija je ve sedela s njima. Soba je bila veoma paljivo
spojena sa sobom, isto tako i sto sa stolom. Da nije bilo razlika u
arama zidova, podova i porculana, jo bi i poverovao da stvarno
zajedno veeraju.
"Pa?" ree Gladija zadovoljno. "Zar ovako nije dobro?"
"Sasvim dobro", priznade Bejli. Probao je oprezno svoju supu,
ustanovio da je izvrsna i prionuo na nju s oduevljenjem.
"Zna li ta se dogodilo Grueru?" upita.
Lice joj se smrai: "Nije li to strano? Jadni Hanis", ree i spusti
kaiku.
"Izgleda da ga dobro poznaje?"
"Poznajem gotovo sve vane linosti na Solariji. Mnogi Solarijanci
se meusobno poznaju. To je prirodno."
Zaista prirodno, pomisli Bejli. Na kraju krajeva, koliko ih uopte ima
na Solariji?

"Moda poznaje i dr Altona Tula? On lei Gruera", upita Bejli.

Gladija se neno smeila. Robot-posluitelj seckao je meso za nju,
dodavao tanko rezane prene krompire i odreske argarepe.
"Naravno da ga poznajem. I mene je leio", odgovori ona.
"Leio? Kada?"
"Odmah posle... nesree. Mislim, s mojim muem."
Bejli zaprepaeno upita: "Je li on jedini lekar na ovoj planeti?"
"Oh, ne." Neko su se vreme njene usnice micale kao da neto broji
za sebe, a onda nastavi: "Ima ih najmanje deset. Imamo i jednog
mladia koji, koliko mi je poznato, studira medicinu. Ali dr Tul je jedan
od najboljih. On ima najvie iskustva. Jadni dr Tul!"
"Zato jadan?"
"Eto... ma, zna ta mislim! Biti lekar, to je tako nezgodan posao.
Ponekad mora lino posetiti bolesnika, ak ga i dodirivati. Ali dr Tul je
tako odan tome, da ne preza od poseta kad god je to potrebno. On je
pazio na mene jo od detinjstva. Prema meni je uvek prij atelj ski
raspoloen i ljubazan. Casna re, gotovo da mi ne smeta njegova
blizina. Na primer, on me je u ono vreme lino posetio."
"Posle muevljeve smrti, misli?"
"Da. Moe misliti kako se oseao kad je video mrtvo telo moga
mua i mene, onesveenu do njega!"
"Meni su rekli da je le ispitao preko stereovizora."
"Le jeste, ali poto se uverio da sam iva i van svake opasnosti, dao
je nalog robotima da mi stave jastuk pod glavu, a zatim mi je dao
injekciju, ne znam ega. Onda je otiao. Doao je mlaznim avionom.
Zaista, mlaznim avionom! Bilo mu je potrebno svega pola sata da
stigne, pobrine se za mene i preuzme sve to je potrebno da mi bude
dobro. Kada je doao, bila sam toliko zbunjena, da sam mislila da nije
lino prisutan. Tek kad me je dodimuo, shvatila sam da je pored mene,
pa sam kriknula. Jadni dr Tul. Bio je strano spetljan, ali ja sam znala
da je dobro mislio."
Bejli klimnu: "Pretpostavljam da nema mnogo posla za lekare na
Solariji."
"Nadam se da nema."
"Znai da, tako rei, ovde nema zaraznih klica. A ta je sa
smetnjama pri varenju? Zakreenjem krvnih sudova? Seernom boleu
i slinim stvarima?"
"Ima ih ponekad. Strano je kad se neko tako razboli. Lekar moe da
im donekle olaka ivot, ali to je najmanje."
"Tako?"

"Naravno. To znai da analiza gena nije bila potpuna. Ne misli

valjda da doputamo razvijanje bolesti kao to je eerna? Ako se tako
ta nae u nekome, ponovo se podvrgava veoma iscrpnoj analizi. Brani
drug mora da se uzdrava, a to je veoma neprijatno. To znai odrei
se... odrei se... sasvim" - glas joj se pretvori u apat - "dece."
Bejli ponovi bez uzbuenja: "Odrei se dece?"
Gladija pocrvene: "Strano je to i izgovoriti: takva re! Deca!"
"Navikne se ovek posle izvesnog vremena", ree Bejli suvo.
"Da, ali ako se naviknem, dogodie mi se da jednom tu re
izgovorim pred nekim Solarijancem i tada u propasti u zemlju od
stida... U svakom sluaju, ako je jedan od branih drugova ve imao
dete (gle, ponovo sam to rekla!), ono mora da se pronae i podvrgne
pregledima. Eto, ba to je bio Rikejnov posao, uz put reeno, i sve je
ispalo naopako."
"Dosta o Tulu", zakljui Bejli. Lekareva nesposobnost bila je
prirodna posledica naina ivota. Nita udno u tome, nita posebno
udno. Precrtaj ga, ali nejako.
Posmatrao je Gladiju dok je jela. Cedno i otmeno se ponaala pri
jelu, a apetit joj je bio dobar. (Njegova je piletina bila izvrsna. U
izvesnom pogledu, recimo u hrani, Bejli bi u Spoljnjim svetovima
mogao lako da se razmazi.)
"Sta misli o trovanju Gruera, Gladija?" upita Bejli.
Ona podie pogled: "Pokuavam da ne mislim na to. Strane se
stvari dogaaju u poslednje vreme. Moda i nije bilo trovanje."
"Biloje."
"Ali tamo nisu nikoga pronali."
"Otkud zna?"
"Niko nije ni mogao biti. Zena mu nije bila tih dana, jer je bila
ispunjena norma de... ti zna ega. Poto nije bilo nikog ko bi u bilo ta
mogao staviti otrov, nije bilo, nije ni moglo biti trovanja."
"Ali Gruer je otrovan. To je injenica koju treba prihvatiti."
Njene oi opet potamnee: "Misli li da je on sam to uradio?"
"Sumnjam. Zato bi? Zato tako javno?"
"Onda se to zaista nije moglo dogoditi, Elija. Naprosto nije moglo."
Bejli ree: "Naprotiv, Gladija. Moglo je i to vrlo jednostavno, a ja
sam siguran da tano znam kako."

8. IZAZIVANJE SOLARIJANACA
Za trenutak je izgledalo da Gladija zadrava dah. Najednom glasno
odahnu, ne otvarajui usta, i ree:
"Ja sam siguma da ne znam kako! Zna li ko je to uinio?"
Bejli potvrdi glavom: "Isti onaj ko je ubio i tvoga mua."
"Jesi li siguran?"
"Zar ti nisi? Ubistvo tvog mua prvo je ubistvo u istoriji Solarije.
Mesec dana kasnije dolazi do novog ubistva. Da li to moe biti
sluajnost? Dva zasebna ubistva koja se u svetu u kome dotad nije bilo
zloina deavaju u roku od trideset dana? Raunaj, takoe, da je druga
rtva ispitivala prvi zloin i prema tome predstavljala jaku i neposrednu
opasnost za izvrioca prvog zloina."
"Dakle", Gladija poe da jede kola i izgovori punim ustima, "ako
stvamo tako posmatra, onda sam ja nevina."
"Kako to, Gladija?"
"Zato, Elija, to ja nikada nisam bila na Gruerovom gazdinstvu.
Nikada u celom svom ivotu. Prema tome, nisam ni mogla otrovati
Gruera. A ako to nisam uinila, onda nisam kriva ni za prvi zloin."
Kako Bejli nije odgovarao, ona se pokoleba, a njena mala usta se
obesie: "Zar ne misli tako, Elija?"
"Nisam siguran", ree Bejli. "Rekao sam ti da znam kako je otrovan
Gruer. Nain je duhovit, a mogao ga je primeniti svaki Solarijanac, bio
ili ne bio na Gruerovom gazdinstvu, ak i ako nikad nije bio tamo."
Gladija stisnu ake: "Zeli li da kae da sam ja to uradila?"
"To nisam rekao."
"Ali to bi trebalo da se podrazumeva!" Usne joj se stisnue od besa,
a obrazi prekrie mrljama. "Je li to jedini razlog zbog koga si hteo da
razgovara sa mnom? Zato da mi postavlja lukava pitanja? Da me
uhvati u zamku?"
"Cekaj trenutak..."
"Bio si mi tako drag, tako pun razumevanja, ti... ti... ovee sa
Zemlje!"
Kod poslednjih rei njen visok ali topli glas postade hrapav.
Denilovo savreno lice sae se prema Gladiji. On ree: "Ako mi
dopustite, gospoo Delmar, upozorio bih vas da pretvrdo drite no u
ruci. Mogli biste se posei. Molim vas, budite paljivi."
Gladija je divlje gledala u kratki, tupi i sasvim sigumo bezopasni
no koji je drala u ruci. Tada ga grevitim pogledom podie visoko.
Bejli ree: "Ne moe me dohvatiti Gladija!"

Ona drui odgovori: "Ko bi eleo tebe da dohvati? Uf!" Drhtala je

od preteranog negodovanja. "Prekinite vezu, smesta!" povie.
Poslednje rei mora da su bile upuene robotu koji se nalazio izvan
vidnog polja. Odmah zatim nestadoe i Gladija i deo njene trpezarije, a
prvobitni zid se ponovo pojavi.
Denil ree: "Jesam li u pravu kada verujem da sada i ti ovu enu
smatra krivom?"
"Nisi", odgovori Bejli jednostavno. "Ko god je to uinio, bio mu je
potreban vei broj odreenih osobina nego to ih ima ova nesrenica."
"Ona je nagla."
"Pa ta onda? Veina ljudi je takva. Seti se da je dugo provela u
napetosti. Da sam se ja naao u slinim uslovima i da se neko okomio
na mene, kao to ona misli da sam se ja okomio na nju, bio bih u stanju
da uradim mnogo gore stvari od mahanja nedunim noiem."
"Ja nisam bio u stanju da reim tajnu trovanja na daljinu", odvrati
Denil, "a tebi je to, kako kae, polo za rukom."
Bejli je bio zadovoljan to moe da kae: "Znam da nisi. Nedostaje ti
sposobnost da reava neke zagonetke."
Rekao je to s naglaskom koji nije doputao dalja pitanja, pa je Denil
to objanjenje primio mirno i ozbiljno, kao i uvek.
Bejli mu ree: "Imam dva zadatka za tebe, Denile."
"Kakve zadatke, partneru Elija?"
"Prvo, stupi u vezu s doktorom Tulom i ustanovi kako se gospoa
Delmar ponaala posle smrti svoga mua. Koliko dugo joj je nega bila
potrebna i slino."
"Zeli li neto posebno da postigne?"
"Ne. Samo pokuavam da sakupim podatke. Nije to ba lako na
Solariji... Drugo, saznaj ko e zameniti Gruera na poloaju efa Uprave
bezbednosti i odmah s tom osobom ugovori stereovizij ski sastanak za
sutra ujutro." Bejli je bio toliko maloduan da se to osetilo u njegovom
naglasku. "Sto se mene tie, idem u krevet. Moda u ranije ili kasnije
ipak zaspati." Onda, gotovo mrzovoljno, dodade: "Misli li da bih ovde
mogao da se dokopam neke pristojne mikroknjige?"
"Predloio bih ti da pozove robota bibliotekara", odgovori Denil.
Bejliju bi zaigrali ivci od same pomisli da ima posla s robotom.
Radije bi eprkao po knjigama bez tue pomoi.
"Ne", odgovorio je jednom od njih, "neu klasike. Nai mi neki
roman iz svakodnevnog ivota savremene Solarije. Pola tuceta takvih."
Robot se pokori (drugaije nije ni mogao). Dok je rukovao aparatima

koji su sa polica probirali traene knjige i prenosili ih preko prozoria

do Bejlijevih ruku, nastavljao je da tonom punim potovanja brblja o
svim ostalim vrstama mikroknjiga koje se nalaze u biblioteci.
"Gospodar moda eli neku romantinu pustolovinu iz vremena
prodiranja u svemir?" predlagao je. "Ili izvanredan pregled hemije, uz
koju idu modeli atoma u crtanofilmskoj tehnici? Ili neto sa podruja
mate, moda neku galaktografiju?" Lista je bila bez kraja.
Bejli je smrknuto ekao da se nakupi njegovih pola tuceta
mikroknjiga, a zatim ree: "Ovo je dovoljno!" Uzeo je sopstvenim
rukama aparat za projektovanje teksta i iziao.
Robot ga je pratio oima: "Da li vam je potrebna pomo oko
nametanja aparata?"
Bejli se okrenu i prekide ga: "Ne. Ostani gde si!"
Robot se nakloni i zastade.
Leui u krevet ije je uzglavlje obasjavala svetlost, gotovo da se
pokajao zbog postupka prema robotu. Kako je projektor bio drugaiji
od modela s kojima se dotad sluio, poe da barata aparatom nemajui
pojma o tome kako da postavi traku. Radio je upomo i tvrdoglavo, da bi
na kraju, prouavajui aparat deo po deo, ipak donekle uspeo.
Fokus okulara nije sasvim odgovarao, ali je mogao da vidi tekstove,
pa je nedostatak rado rtvovao trenutnoj nezavisnosti od robota.
Sledei sat i po "prelistao" je etiri do pet filmova.
Sve do tog trenutka smatrao je da od itanja romana nema boljeg
naina da upozna ivot na Solariji, kao i razvoj miljenja na tom svetu.
To mu je bilo potrebno da bi pametnije sprovodio istragu.
Ali sada je morao napustiti tu teoriju. Gledao je romane i uspeo tek
toliko da upozna smene probleme ljudi, njihovo luckasto ponaanje i
njihove nerazumljive otpore. Zato bi neka ena napustila svoj posao,
poto je otkrila da joj se sin posvetio istom zvanju i zato bi odbijala da
to objasni sve dok nisu nastupile nepodnoljive, apsurdne posledice?
Zato bi neki lekar i neka umetnica bili ponieni time to su dodeljeni
jedno drugome i po emu je lekar bio plemenit ako je dopustio da ga
pregledaju roboti?
Uklopio je peti roman u okular i stavio aparat na oi. Bio je umoran
do sri.
U stvari, bio je toliko umoran da se kasnije iz tog romana nije mogao
niega setiti (iako je smatrao da je re o nekom napetom delu), sem
uvoda u kome je neki novi vlasnik gazdinstva preuzeo imanje i
razgledao filmove raunskih knjiga koje mu je robot doneo.
Verovatno je zaspao s okularom na oima i svim svetlima koja su

blistala. Sva je prilika da je potom neki paljivi robot uao, skinuo mu

aparat i pogasio svetla.
U svakom sluaju, spavao je i sanjao o Desi. Sve je bilo kao i pre.
Nikada nije ni napustio Zemlju. Spremili su se da odu do komunalne
kuhinje, a zatim su hteli da sa prijateljima pou na neku predstavu "pod
vedrim nebom." Vozie se ekspresnim trakama, susretae ljude i niko
od njih nee imati nikakvih briga. Bio je srean.
Desi e biti lepa. Nekako je oslabila. Zato je tako vitka? I tako
lepa?
Jo neto je bilo neobino. Odnekud je sijalo sunce. Pogledao je
gore. Mogao je videti samo lune svodove gornjih spratova. Pa ipak,
sijalo je sunce i obasipalo sve svojim blistavim sjajem. Ali niko se nije
bojao!
Bejli se probudi. Bio je uznemiren. Dopustio je da ga roboti
posluuju jutamjom kafom i nije razgovarao sa Denilom. Nije govorio,
nije pitao i pio je izvrsnu kafu, ne oseajui joj ukus.
Zbog ega je sanjao o vidljivom i nevidljivom suncu? Mogao je
shvatiti zbog ega je sanjao o Zemlji i Desi, ali kakve je veze imalo
sunce? I zato ga je pomisao na to toliko muila?
"Partneru Elija", obrati mu se Denil ljubazno.
"taje?"
"Korvin Etlbi e kroz pola sata stupiti u vezu s tobom. Sredio sam
to."
"Ko je, do avola, taj Korvin, kako li se zove?" upita naglo Bejli i
ponovo napuni oljicu kafom.
"Bio je desna ruka efa Gruela, partneru Elija, a sada rukovodi
Upravom bezbednosti."
"Onda mi ga daj odmah."
"Kao to sam ti objasnio, sastanakje kroz pola sata."
"Ne tie me se kada je zakazan. Daj mi ga odmah. To je nareenje."
"Pokuau, partneru Elija, mada on moe odbiti."
"Probaj, Denile! Ako ide, ide."
Vrilac dunosti efa Uprave bezbednosti primio je poziv i Bejli je,
prvi put otkako je na Solariji, ugledao Svemirca koji odgovara predstavi
Zemljanina. Etlbi je bio visok, mrav i bronzane puti. Oi su mu bile
svetle, a brada iroka i vrsta.
Pomalo je liio na Denila, ali dok je Denil bio savren, gotovo
beivotan, Etlbiove crte lica behu ljudske.
Etlbi se brijao. Mali aparat za brijanje izbacivao je fine estice

materije koje su uklanjale dlaku s lica i brade i pretvarale je u

neopipljivu prainu.
Bejli je uo za takvu spravu, ali nikad do tada nije video kako se
upotrebljava.
"Vi ste sa Zemlje?" upita Etlbi nerazgovetno, jedva otvarajui usta
jer mu je obrijana praina prolazila pored nosa.
Bejli odgovor: "Ja sam Elija Bejli, detektiv C7. Zemljanin."
"Poranili ste." Etlbi zgrabi pribor za brijanje i gurnu ga negde van
Bejlijevog vidnog polja. "Sta vas mui?"
Bejli ne bi podneo takav ton ni pri najboljem rapoloenju. Sada je
goreo.
"Kako je ef Gruer?" zapita.
Etlbi odgovori: "Jo je iv. Moda e i preiveti."
Bejli klimnu: "Vai trovai, ovde na Solariji, nisu upoznati s
dozama. Nedovoljno iskustvo! Dali se Grueru previe i on je povratio.
Pola doze bi ga ubilo."
"Trovai? Nema dokaza o otrovu."
Bejli je zurio u njega: "A ta bi drugo moglo biti?"
"Mnogo ta u oveku moe krenuti naopako." Trljao je lice, traei
vrhovima prstiju preostale dlake. "Vi moda ne znate za promene
metabolizma koje nastaju posle dvesta pedeset godina ivota?"
"Ako stvari stoje tako, da li ste onda traili miljenje lekara
strunjaka?"
"Izvetaj dr Tula..."
Dakle, tako! Bes koji je kuvao u Bejliju otkako se probudio naglo je
izbio. Razvikao se na sav glas: "Ne tie me se doktor Tul. Rekao sam,
miljenje strunjaka. Vai lekari nita ne znaju, kao ni vai detektivi,
ako ih uopte imate. Morali ste pozvati detektiva sa Zemlje. Zovite i
lekara."
Solarijanac ga je hladno gledao: "Da li vi to meni savetujete ta da
radim?"
"Dabome, i to besplatno. Gruer je otrovan, u to nema sumnje. Bio
sam svedok dogaaja. Pio je, povraalo mu se i urlao je da ga grlo pee.
Kako vi to zovete kada znate da je istraivao..." Bejli naglo uuta.
"Istraivao ta?" pitao je hladno Etlbi.
Bejliju je smetalo prisustvo Denila, koji je po obiaju stajao nekoliko
metara dalje. Gruer nije eleo da Denil, kao stanovnik Aurore, zna za
predmet istrage.
"Postoje politiki problemi", ree on tiho.
Etlbi prekrsti ruke. Izgledao je dalek, nezainteresovan i donekle

neprijatelj ski raspoloen: "Nema politikih problema na Solariji,

posebno ne u smislu u kom smo uli da postoje na drugim svetovima.
Hanis Gruer je bio dobar graanin, ali je imao previe mate. On je bio
taj koji je neto uo o vama i nagovorio nas da vas dovede. On je ak
pristao da prihvatimo prisustvo stanovnika Aurore kao uslov za va
dolazak. Ja to nisam smatrao potrebno. Nema tu nikakvih tajni. Rikejn
Delmar je rtva svoje ene, a mi emo doznati zato i kako. Ako i ne
uspemo, ona e biti podvrgnuta analizi gena, a onda e se preduzeti i
prave mere. Sto se Gruera tie, mogu vam rei da je va zakljuak o
trovanju skroz besmislen."
"Izgleda kao da elite da kaete da ovde nisam potreban", ree Bejli,
jedva verujui svojim uima.
"Upravo tako. Ukoliko elite da se vratite na Zemlju, moete. Mogu
vam ak rei da bi nam to bilo veoma drago."
I samog je Bejlija iznenadilo kako je to delovalo na njega. Uzviknuo
je: "Ne, gospodine, ne miem se ja odavde!"
"Mi smo vas iznajmili, detektive Bejli, i mi moemo i da vas
otpustimo. Vratiete se na svoju planetu."
"Neu! Sluajte me, vi! Upozoravam vas! Vi ste dugoveni
Svemirac, a ja sam Zemljanin, ali uz sve potovanje i najdublje i
najponiznije izvinjenje, kaem vam, vi ste premrli od straha."
"Povucite tu re!" Etlbi se uspravi u svoj svojoj visini od gotovo
dva metra i odatle mrko osmotri Zemljanina.
"Vi ste preplaeni kao zei. Mislite da ete, ako nastavite istragu,
biti sledea rtva. Odustajete jer smatrate da e vam oni zauzvrat
pokloniti va bedni ivot."
Bejli nije imao pojma ko su to "oni" i da li "oni" uopte postoje.
Udarao je naslepo u drskog Svemirca i uivao u tome kako njegovi
udarci rue Svemirevo samosavlaivanje.
"Otputovaete najkasnije za jedan sat", uzvrati Etlbi, uperivi prst
hladno i ljutito. "O svemu ovome nee biti diplomatskih rasprava,
uveravam vas."
"Potedite me pretnji, gospodine sa Solarije. Znam da vas se Zemlja
ni najmanje ne tie, ali nisam samo ja ovde. Dopustite mi da vas
upoznam sa svojim partnerom Denilom Olivavom. On je s Aurore. Ne
govori mnogo. Nije ovde da govori. Ja upravljam ovim poduhvatom, ali
on prokleto dobro uje. Ne isputa nijednu re... Budimo otvoreni,
Etlbi." Bejli je sa zadovoljstvom isputao atribute Korvina Etlibia.
"Kakve se god gluposti deavale na Solariji, Aurora i neto preko
etrdeset drugih Spoljnjih svetova ele da u tome imaju svoju re. Ako

nas izbacite odavde, sledea delegacija bie sastavljena od ratnih

brodova. Ja sam sa Zemlje i znam kako to izgleda. Uvredite nas i
odgovor e biti ratni brodovi."
Etlbi prenese pogled na Denila i, kako je izgledalo, poe da
razmilja.
"Nita se ovde ne dogaa to bi moglo zanimati druge planete", ree
znatno mekim glasom.
"Gruer je drugaije govorio, a i moj partner ga je uo", ree Bejli.
Nije bilo mesta cepidlaenju zbog jedne lai.
Denil se na to okrete Bejliju, ali se ovaj i ne osvrnu, ve nastavi:
"Nameravam da nastavim istragu. Iskreno govorei, sve bih uradio da
se vratim na Zemlju. I sam san o njoj ini me tako nemirnim da ne
mogu ni da sedim. Kad bih bio vlasnik ove palate nabijene robotima,
dao bih je zajedno s njima, zajedno s vama i tom celom vaom
valjivom planetom, za putnu kartu do Zemlje... Ali po vaem
nareenju, ja ne idem odavde. Ne idem dok je otvoren sluaj koji po
dunosti moram reiti. Pokuajte da me uklonite protiv moje volje i
ugledaete drela meuplanetne artiljerije... I jo neto: od sada pa
nadalje, istraga e se voditi kako ja odredim. Sretau ljude koje elim
da sretnem. Sastajau se s njima. Neu da razgovaram s njima preko
stereovizora. Naviknut sam na direktni kontakt i odsad e tako i biti. Za
sve to mi je potrebna zvanina dozvola vae Uprave."
"To je nemogue, neizvodljivo."
"Denile, reci mu ti!"
Humanoidni glas bio je nepristrasan: "Kao to vas je moj partner
obavestio, efe Etlbie, nas su ovamo poslali da sprovedemo istragu
povodom ubistva. Bitno je da tako i postupimo. Mi, naravno, ne
nameravamo da remetimo vae navike. Moda nam direktni kontakti
nee biti neophodni, ali bie dobro da nam date dozvolu za takve
sastanke, jer se moe dogoditi da nam postanu nuni, kao to je ve
detektiv Bejli istakao. Ne bismo vam savetovali da nas protiv nae volje
udaljite s ove planete, mada nam je ao to to, vama lino ili nekom
drugom Solarijancu, nije prijatno."
Bejli je sluao ovu tiradu u visokom stilu, izgovorenu kiselim
rastezanjem usana, to je trebalo da odgovara smeku. Onome ko je
poznavao Denila kao robota, sve je to bio pokuaj da ovek ne bude
povreen, ni Bejli, ni Etlbi. Onome ko je Denila smatrao podanikom
Aurore, najstarijeg i vojniki najjaeg sveta, tirada je mogla zvuati kao
niz utivih pretnji.
Etlbi dotae elo vrhovima prstiju: "Razmisliu o tome."

"Ne razmiljajte predugo", ree Bejli. "Moram obaviti neke posete u

roku od jednog sata. Direktne posete. Stereovizor ne dolazi u obzir."
Dao je znak robotu da prekine vezu, pa je u udu i zadovoljstvu
zurio u prostor koji je dotad zauzimao Etlbi. Od svega ovoga nita nije
bilo unapred smiljeno. Sve se rodilo iz njegovog sna i Etlbiove
suvine drskosti. Ali sada, kada se dogodilo, Bejli je bio zadovoljan. To
je ono to je zaista hteo: da dri konce u svojim rukama.
Pomislio je: u svakom sluaju, to je nain na koji treba da se
razgovara s odvratnim Svemircima.
Zalio je to celo stanovnitvo Zemlje nije bilo prisutno. Ovaj ovek
bio je olienje stanovnika Spoljnjih svetova, a to je, naravno, bilo od
svega najbolje. Najbolje!
Ipak se pitao odakle mu ona odlunost oko direktnih susreta. Bejli je
to i sam jedva mogao razumeti. Znao je ta mora uraditi i znao je da su
lini susreti (ne preko stereovizora) deo toga. U redu. Ali srce mu je
bilo u grlu kada je govorio o susretima. Cinilo mu se da je bio spreman
da razori zidove ovog zdanja, mada to niemu nije moglo voditi.
Zato je to tako na njega delovalo?
Na to ga je teralo neto to je bilo van predmeta istrage, van pitanja
bezbednosti Zemlje. Ali ta?
Cudno, ponovo se prisetio sna. Sunce koje je sijalo kroz mutne
slojeve ogromnog podzemlja gradova na Zemlji.
Denil zamiljeno ree (zamiljeno u onoj meri u kojoj se u njegovom
glasu mogu naslutiti oseanja): "Pitam se, partneru Elija, da li je sve
ovo dovoljno sigurno?"
"To to sam se malo poigrao s njim?... Delovalo je. U stvari, to nije
bila samo igra. Mislim da nije bez vanosti za Auroru da sazna kako se
stvari dalje razvijaju na Solariji - na Aurori ve znaju ta. Uostalom,
hvala ti to me nisi uvalio u nezgodu zbog moje izjave."
"Bio je to prirodan izbor izmeu dve mogunosti. To to te nisam
izdao Eltbiu nanosi neznatan bol, ali da sam otkrio tvoju la, naneo bih
tebi vei i direktniji bol."
"Mislio si na posledice i manje bolna je pobedila, zar ne?"
"Zaista je tako, partneru Elija. Shvatam da se ovakav misaoni tok, na
manje odreen nain, slae s razmatranjem ljudskog uma. Ali to se tie
tvog novog predloga, ponavljam, nije dovoljno siguran."
"O kakvom novom predlogu govori?"
"Ne slaem se s tvojom namerom da se direktno sastaje s ljudima.
Pod tim mislim na iskljuivanje stereovizora."
"Razumem te, ali ne traim tvoju dozvolu."

"Data su mi uputstva, partnem Elija. Nije mi poznato ta ti je ef

Hanis Gruer rekao prole noi, dok sam bio odsutan. Da ti je neto
rekao, jasno je iz tvog odnosa prema naem sluaju. Pa ipak, u svetlosti
mojih uputstava, vidim i to. Sigurno te je upozorio da odavde preti
opasnost ostalim planetama."
Bejli posee za lulom. Cinio je taj pokret s vremena na vreme, a kad
bi otkrio da je prazna, ivci bi mu zaigrali i tek bi se tada setio da ne
sme i ne moe da pui.
"Ima samo dvadeset hiljada Solarijanaca. Kakvu oni opasnost mogu
da predstavljaju?" upita on.
"Moji gospodari s Aurore bili su u poslednje vreme zabrinuti zbog
Solarije. Nije mi reeno sve to se o tome zna..."
Bejli ga prekide: "A ono malo to ti je reeno nije za moje ui, zar
ne?"
"Treba saznati mnogo vie da bi se o tome moglo raspravljati", ree
Denil.
"U redu. Sta rade Solarijanci? Ispituju novo oruje? Plaaju
diverzante? Organizuju pojedinana ubistva? Sta moe dvadeset hiljada
Solarijanaca protiv hiljadu miliona ostalih Svemiraca?"
Denil je utao.
"To je ono to pokuavam da saznam. Toliko da zna", ree Bejli.
"Ali ne onako kako si naumio, partneru Elija. Meni su najvanija
data uputstva - da pazim na tvoju bezbednost."
"To svakako ostaje. Prvi zakon!"
"I bez obzira na prvi zakon. U sluaju opasnosti po tebe i po nekog
drugog, ja moram prvenstveno voditi rauna o tvojoj sigurnosti."
"Naravno, razumem. Ako se ma ta meni dogodi, nema mogunosti
da se zadri na Solariji, a da se ne pojave neprilike sa kojima Aurora
jo nije spremna da se suoi. Dogod sam iv, ja se ovde nalazim na
Solarijin zahtev i mi moemo teite rada prebaciti tamo gde hoemo i
gde je to neophodno, a oni nas moraju trpeti. Ako poginem, sve se
menja. Zbog toga su tvoji nalozi usmereni tako da uva Bejlija ivog.
Nije li tako, Denile?"
"Ne usuujem se da tumaim misli van uputstava koja su mi data",
odgovori Denil.
"U redu, ne brini!" odvrati Bejli. "Otvoren prostor nee me ubiti.
Ako budem smatrao potrebnim da nekog lino posetim, preiveu.
Moda u se privii na otvoren prostor."
"Nije re samo o otvorenom prostoru, partneru Elija", ree Denil. "U
pitanju su direktni susreti sa Solarijancima. J a to ne odobravam."

"Misli da im se to nee dopasti? Utoliko gore po njih. Neka nose

filter u nozdrvama. Neka nose rukavice. Neka preiavaju vazduh.
Ako injenica to u biti u njihovoj blizini vrea njihov sitni moral,
neka drhte i neka crvene... Ja u se sastajati sa njima. Smatram nunim
da to uradim i tako e biti."
"Ali j a ti to ne mogu dopustiti!"
"Ne moe mi dopustiti, ti?"
"Valjda i sam shvata zbog ega, partneru Elija."
"Ne shvatam."
"Onda oceni ta znai injenica da je otrovan ef Gruer, kljuna
figura Solarije u istrazi Delmarovog ubistva. Ne proizlazi li iz toga da
e ti biti sledea suvina rtva ako se ne suprotstavim tvojim
namerama da se lino izlae opasnosti? Kako da ti dopustim da
napusti bezbednost ove zgrade?"
"Kako e me zaustaviti, Denile?"
"Silom, ako treba, partneru Elija", ree mirno Denil. "Cak i ako
budem morao da te povredim. Ako tako ne uradim, poginue sigumo."

9. IZIGRANI ROBOT
Bejli ree: "Dakle, Denile, vii interes ponovo pobeuje. Povredie
me da bi mi sauvao ivot."
"Ne verujem da e biti potrebno da te povredim, partneru Elija. Ti
zna da sam jai od tebe, pa nee ni doi do pokuaja nekorisnog
otpora. Ali ako bude nuno, biu prisiljen da te povredim."
"Mogao bih da pucam u tebe", ree Bejli. "Ne vidim ta bi me u
tome moglo spreiti."
"Predvideo sam da bi zaista mogao tako postupiti u datom trenutku,
partneru Elija. Takav je na sadanji odnos. Pogotovo mi je to palo na
um za vreme naeg puta do ove zgrade, kada si u terenskom vozilu za
tili as pobesneo. Kad bi pucao u mene (a to je manje vano od tvoje
sigurnosti), naao bi se u neprilici, a, sem toga, onemoguio bi namere
mojih gospodara. Zbog toga sam, kao prvu meru opreznosti, jo prvog
dana kad si zaspao, ispraznio arer tvog revolvera."
Bejli stisnu usne. Njegov revolver nije napunjen! Naglo spusti ruku
do futrole, izvadi oruje i baci pogled na brojanik arera. Bio je na
nuli.
Neko se vreme poigravao drkom nekorisnog metala, kao da
namerava da ga baci pravo u lice Denilu. Zato? Robot bi izbegao
udarac.
Bejli vrati revolver na mesto. Doi e vreme kada e ga moi
ponovo napuniti.
Zatim ree namerno lagano: "Nisi me prevario, Denile."
"Kako to misli, partneru Elija?"
"Suvie izigrava gospodara. Uspeo si da me potpuno onemogui.
Jesi li ti robot?"
"I ranije si u to sumnjao."
"Jesam. Prole godine, na Zemlji, sumnjao sam da li je R. Denil
Olivav zaista robot. Pokazalo se da jeste. Verujem to i sada. Pa ipak,
pitam te: jesi li ti R. Denil Olivav?"
"Jesam."
"Jesi? Denil je zamiljen tako da oponaa Svemirca. Zato ne bi
Svemirac nauio da oponaa robota Denila?"
"Zato bi?"
"Da bi ovde mogao vriti istragu s vie preduzimljivosti i vie
sposobnosti nego to bi to ikada mogao uraditi robot. Poto si preuzeo
Denilovu ulogu i uverio me da ja upravljam istragom, mogao si me
drati pod vrstim nadzorom. Na kraju krajeva, ti radi skriven iza

mene, a ja moram biti prikladan za ispunjenje tvog zadatka."

"Nita od toga nije istina, partneru Elija."
"Onda mi odgovori zato te svi Solarijanci smatraju ovekom? Oni
su strunjaci za robotiku. Zar ih je tako lako prevariti? Nemogue je da
sam ja u pravu, a da su svi ostali na pogrenom putu. Mnogo je
verovatnije da ja nisam u pravu, a da oni jesu."
"Nipoto, partneru Elija."
"Dokai", izazva ga Bejli, primaknuvi se polako do ivice stola i
podigavi polugu aparata na kontrolnoj tabli. "To moe lako uraditi
ako si zaista robot. Pokai mi svoju unutranjost."
Denil ree: "Jate uveravam..."
"Pokai mi svoju unutranjost!" ree Bejli zajedljivo. "To je moj
nalog. Moda ne osea potrebu da ispunjava moja nareenja?"
Denil otkopa koulju. Glatka bronzana koa njegovog grudnog koa
bila je rastresito prekrivena tankim maljama. Denilovi prsti vrsto
pritisnue ispod desne jagodice. Miii i koa se rascepie, bez krvi, du
rebara, a iznutra blesnu metal.
Dok se to deavalo, Bejlijeva se ruka pomeri pola palca udesno od
ivice stola i pritisnu dugme. Robot odmah ue.
"Ne mii se Denile!" povie Bejli. "To je zapovest! Ostani gde si!"
Denil je stajao tako nepokretan kao da ga je napustio ivot, odnosno,
robotska pokretljivost koja mu je zamenjivala ivot.
Bejli viknu pridolom robotu: "Moe li da pozove jo dva kuna
robota? Ako moe, uini to ne udaljujui se."
Robot odgovori: "Mogu, gospodaru."
Uoe jo dva robota pozvana interkomom. Sva se trojica poreae
jedan do drugog.
"Momci!" ree im Bejli. "Vidite li ovo stvorenje koje ste do sada
smatrali gospodarem?"
Sest rumenih oiju sveano se okrete prema Denilu.
"Vidimo, gospodaru", odgovorie u glas.
Bejli im ree: "Vidite li, takoe, da je ovaj takozvani gospodar u
stvari robot kao i vi, jer je od metala? On je samo napravljen po uzoru
na oveka."
"Da, gospodaru."
"Nije potrebno da izvravate naloge koje vam on daje. Razumete li?"
"Razumemo, gospodaru."
"S druge strane", ree Bejli, "ja sam zaista ovek."
Roboti su trenutak oklevali. Poto im je pokazao kako predmet
slian oveku ipak moe biti robot, pitao se hoe li oni ikoga u

ljudskom obliku smatrati ovekom.

Ali jedan od robota ree: "Ti jesi ovek, gospodaru."
Bejlijeva napetost popusti.
"Odlino, Denile. Moe se odmoriti", ree na to Bejli. Denil zauze
prirodan poloaj i polako ree: "Smatram da je tvoja sumnja u moj
identitet izmiljena samo zato da bi me pokazao pred drugima."
"Tako je", odgovori Bejli i skrenu pogled. Pomislio je: posredi je
maina, a ne ovek. Nije greh izigrati mainu.
Ali izvesno oseanje stida ipak nije mogao savladati. Jo dok je
Denil stajao tu, otvorenih prsiju, bilo je neeg ljudskog u njemu, neeg
to je izgledalo da se moe iznervirati.
"Zatvori grudni ko, Denile, i sluaj me!" ree Bejli. "Tri robota su
jaa od tebe. To i sam uvia, zar ne?"
"Uviam, partneru Elija."
"DobroL. A sada neto za vas, momci!" On se ponovo okrete
robotima. "Nikome ne smete rei, bilo oveku, bilo gospodaru, da je
ovo robot. Nikada i nipoto, bez mojih daljih uputstava - i samo mojih."
"Hvala ti", umea se Denil.
"Uprkos tome", nastavi Bejli, "ovaj ovekoliki robot ne sme ni na
koji nain da ometa moj rad. Ukoliko on to pokua, spreite ga silom,
ali tako da ga ne otetite ako nije nuno. Ubudue, ne smete dopustiti da
uspostavi vezu s bilo kojim ljudskim biem, osim sa mnom, ili s bilo
kojim robotom, osim s vama, i to bilo neposredno, bilo preko
stereovizije. Ne naputajte ga ni trenutak. Zadrite ga u ovoj sobi i
ostanite s njim. Do daljeg, sve ostale vae dunosti su nevane. Je li
vam jasno?"
"Jasno nam je, gospodaru", odgovorie u glas.
Bejli se ponovo obrati Denilu: "Sada vie nita ne moe da uradi.
Dakle, ne pokuavaj da me zaustavi."
Denilove su ruke visile niz bokove: "Ne smem, usled vlastite
neaktivnosti, dopustiti da bude izloen moguoj opasnosti, partneru
Elija. Uprkos tome, pod ovim okolnostima, mirovanje je jedino to mi
preostaje. To je neoboriva logika. Nita ne mogu da uradim. Nadam se
da nee biti izloen opasnosti i da e te zdravlje posluiti."
Dotle smo doli, pomisli Bejli. Logika je logika. Robot ne moe
dalje od toga. Logika je rekla Denilu da je onesposobljen. Razum bi mu
mogao rei da se retko kada moe sve predvideti i da protivnika strana
moe uvek nainiti greku.
Nita od toga! Robot je samo logian, ali ne i razuman.
Jo jednom je Bejli osetio trunku stida, tako da nije mogao da se ne

izvini. Rekao je: "Gledaj, Denile, ak i ako ja idem pravo u opasnost,

to nije tano" - urno je dodao bacivi pogled na ostale robote - "bie
to samo moj posao. To je ono zbog ega sam plaen. Moj posao, da
spreim zlo koje preti oveanstvu kao celini, isti je kao i tvoj da
sprei zlo koje preti meni kao pojedincu. Shvata li to?"
"Ne shvatam, partneru Elija."
"Zato to nisi sposoban da to shvati. Veruj mi kad kaem da bi i ti
shvatio da si ovek."
Denil klimnu u znak odobravanja i ostade nepokretan dok je Bejli
polako iao prema vratima. Tri robota se odvojie da mu naprave mesta,
a istovremeno fotoelektrine elije u oima vrsto uperie na Denila.
Bejli se kretao prema svojevrsnoj slobodi. Predoseajui da e se
uskoro neto dogoditi, srce mu je bre zakucalo. Najednom ono
prestade da lupa. Neki robot se s druge strane pribliavao vratima.
Da nije neto zatajilo?
"Staje, mome?" upitaoje.
"Gospodaru, poslata vam je poruka iz sekretarijata vrioca dunosti
efa Uprave bezbednosti Etlbia."
Bejli uze pruenu mu kapsulu koja se odmah, sama od sebe otvori.
Odmota se fino ispisan papir. (Nije bio iznenaen. Solarija je mogla
imati otiske njegovih prstiju. Kapsula je bila tako podeena da se otvori
na dodir odreenih zavijutaka njegovog palca).
Proitao je tekst i na njegovom duguljastom licu ocrta se
zadovoljstvo. Bila je to slubena dozvola da moe obavljati direktne
razgovore sa odabranim osobama, koje se, pak, mole da "efovima
Bejliju i Olivavu" prue svaku moguu pomo.
Etlbi je naseo, naseo je ak toliko da je ime stanovnika Zemlje
stavio na prvo mesto. Bio je to izvestan predznak da je istraga najzad
mogla da se vodi onako kako je bilo potrebno.
Bejli se ponovo nalazio u avionu, kao i za vreme vonje od Njujorka
do Vaingtona. Ipak, bilo je razlike. Ovaj nije bio zatvoren. Okna su
bila providna.
Bio je jasan, svetao dan. S mesta na kome je Bejli sedeo mogle su se
kroz okna videti mrlje plavetnila. Neodreene mrlje, bezobline.
Pokuavao je da se ne uuri. Sakrivao je glavu izmeu kolena tek
kada vie nije mogao da izdri.
Sam je izabrao ovo iskuenje. Zahtevao ga je poloaj pobednika,
nesvakidanji oseaj slobode, poto je tukao najpre Etlbia, a zatim
Denila, kao i saznanje da je potvrdio dostojanstvo Zemlje u odnosu na

Spoljnje svetove.
Poeo je tako to je zakoraio preko otvorenog prostora u pravcu
aviona koji je ekao. Poto je za to vreme oseao izvesnu laku
vrtoglavicu, kojoj se gotovo radovao, naredio je, zahvaljujui gotovo
manijakoj samopouzdanosti, da okna ostanu nezamraena.
Moram se priviknuti, govorio je sam sebi zurei u plavetnilo, sve
dok mu srce nije poelo prebrzo da kuca i dok mu se vor u grlu nije
stegao vie nego to je mogao podneti.
Bio je prisiljen da u sve kraim razmacima uranja glavu u zatitniki
zagrljaj svojih ruku. Samopouzdanje mu se polako topilo, a to nije
moglo da se sprei ni dodirom futrole u kojoj se nalazio ponovo
napunjen revolver.
Pokuavao je da usredsredi misli na plan napada. Najpre je trebalo
da upozna nain ivota na ovoj planeti. Trebalo je da otkrije pozadinu iz
koje proizlazi ili gubi smisao sve ono to je o tome do sada prikupio.
Na redu je bio - razgovor sa sociologom!
Upitao je nekog robota za ime najistaknutijeg sociologa Solarije.
Uteno je bilo to roboti nisu postavljali protivpitanja.
Robot mu je dao ime i ostale podatke, a pauzu je napravio samo da
bi ga upozorio kako je sociolog, najverovatnije, pri ruku, to e, dakle,
zahtevati odlaganje susreta.
"Ruak?" otro e Bejli. "Ne budi smean. Do podneva ima jo dva
sata."
Robot ree: "Sluim se lokalnim vremenom, gospodaru."
Bejli je neko vreme zurio u prazno, a zatim shvati. Na Zemlji, sa
njenim Gradovima, elinim peinama, dan i no, buenje i spavanje,
razdoblja su koja je ovek tako odredio da odgovaraju potrebama
zajednice i planete. Meutim, na planeti kao to je ova, izloenoj golom
suncu, no i dan ne zavise od ovekovog izbora, ve su mu silom ili
milom nametnuti.
Bejli je pokuao da zamisli svet koji se okretanjem osvetljava ili
zamrauje. Smatrao je to suvie sloenim, pa je prezreo toboe
nadmone Svemirce, koji doputaju da im tako bitnu stvar, kao to je
vreme, namee okretanje unutar planetarnog sistema.
On ree: "Uspostavi vezu bez obzira na to."
Roboti su bili tamo da bi doekali avion im sleti. Zakoraivi u
otvoren prostor, Bejli je prilino drhtao, pa se mrmljajui obrati
najbliem robotu:
"Dopusti, mome, da te drim za ruku."

Sociolog ga je ekao u dnu neke dvorane.

"Dobrojutro, gospodine Bejli", pozdravi g au z krti osmeh.
Bejli se bez daha nakloni: "Dobro vee, gospodine. Da li biste
zamraili prozore?"
Sociolog odgovori: "Ve su zamraeni. Znam poneto o ivotu na
Zemlji. Poite za mnom!"
Bejli ga je pratio bez pomoi robota. Ili su prilino daleko, uzdu i
unakrst mnogih zamrenih hodnika. Kad se najzad naao u irokoj,
paljivo nametenoj sobi, bio je srean to je mogao da se odmori.
U zidovima sobe behu polukruna, plitka udubljenja, a u svakom od
njih stajala je poneka figura ruiaste i zlatne boje. Figure su imale
apstraktne oblike i bile su prijatne za gledanje, iako nisu predstavljale
neke odreene sadraje. Siroka, kockasta kutija, neto to je bilo
naikano belim i blistavim cilindrinim pipcima i mnogobrojnim
pedalama, mogla je biti muziki instrument.
Bejli osmotri sociologa koji je stajao ispred njega. Solarijanac je
izgledao ba tako kao i onda kada ga je Bejli prvi put video toga dana.
Bio je visok i mrav, sasvim sede kose. Lice mu je bilo zapanjujue
klinastog oblika, nos istaknut, oi duboko usaene i ivahne.
Zvao se Anselmo Kvemot.
Zurili su jedan u drugoga, dok Bejli ne oseti da mu je glas postao
podnoljivo normalan, a zatim je progovorio o neemu to nije imalo
nikakve veze s istragom, u stvari, o neemu to mu je tog trenutka palo
na pamet:
"Da li bih mogao da dobijem neko pie?"
"Pie?" Sociologov je glas bio malo previsok da bi bio prijatan.
"Hoete li vode?"
"Vie bih voleo neko alkoholno pie."
Sociologov pogled postao je otriji od neprijatnosti koju je oseao.
Izgledalo je da mu nisu bile poznate obaveze koje namee
gostoprimstvo.
Tako je to, mislio je Bejli. U svetu u kome caruje stereovizija nema
potrebe za zajednikim jelom i piem.
Robot donese malu oljicu od glatkog emajla. Napitak je bio
ruiast. Bejli ga oprezno omirisa i jo opreznije okusi. Gutljaji
tenosti toplo se rasplinjavao u njegovim ustima i stvarao prijatan
oseaj u grlu. Sledei mu je gutljaj bio mnogo izdaniji.
"Ako elite jo...", ree Kvemot.
Bejli ga rekide: "Ne, hvala, ne sada. Lepo je od vas, gospodine, to
ste pristali da se naemo."

Kvemot pokua da se nasmeje i prilino zataji u tom pokuaju:

"Proteklo je mnogo vremena od kada sam uinio neto slino."
Gotovo da se savijao dok je govorio.
Bejli ree: "Oseam da vam je prilino teko."
"Zaista!" prizna Kvemot i povue se natrag do stolice u suprotnom
uglu sobe. Stolicu je okrenuo tako da je manje stajala u Bejlijevom
pravcu, a vie u stranu, a zatim sede, prekrstivi ruke sa akama u
rukavicama. Nozdrve su mu podrhtavale.
Bejli isprazni oljicu. Toplina mu je doprla ak do nogu, a vratilo mu
se i neto samopouzdanja.
"Kako na vas deluje moja prisutnost, doktore Kvemot?" upita.
Sociolog promrmlja: "To je isuvie lino pitanje."
"Znam. Mislim da sam jo jutros rekao da vodim istragu povodom
ubistva i da u biti prisiljen da postavim mnoga pitanja od kojih e neka
morati da budu lina."
"Pomoi u vam, ako mogu", ree Kvemot, "i nadam se da e vaa
pitanja biti pristojna."
Dok je govorio, nastavljao je da gleda u stranu; kada bi mu se pogled
sreo sa Bejlijevim, ne bi mirno preao dalje, ve bi naprosto mugnuo.
"Ne zadirem u vaa oseanja iz iste radoznalosti, ve zato to je to
bitno za istragu", ree Bejli.
"Ne razumem zbog ega."
"Moram da saznam to je mogue vie o Solariji. Moram da saznam
kako se Solarijanci oseaju pri obinim stvarima. Shvatate li?"
Od tog trenutka Kvemot je jo vie izbegavao da pogleda Bejlija.
"Pre deset godina umrla mi je ena", govorio je polako Kvemot.
"Susreti s njom nisu bili nikada laki, mada sam se vremenom privikao
na to, a sem toga, ona nije bila nametljiva. Nova ena mi nije dodeljena
jer sam preao doba... doba... " Gledao je u Bejlija kao da od njega
oekuje dopunu reenice, a poto Bejli to nije uinio, dodade jo tiim
glasom: "...plodnosti. Tako lien i samog prisustva ene, polako sam se
odvikao od fenomena prisustva."
"A kako se sada oseate?" uporno e Bejli. "Da li se plaite?" On se
seti aviona.
"Ne, ne bih rekao." Kvemot nae glavu kao da e pogledati u Bejlija,
ali se skoro istovremeno povue. "Biu tako slobodan, gospodine Bejli,
da vam priznam kako imam oseaj da vas miriem."
Bejli se automatski povue u svoju stolicu.
"Miriete me?" upita, do bola svestan samoga sebe.
"Naravno, samo u mati", ree Kvemot. "Ja ne mogu da kaem da li

vi miriete, odnosno, koliko je jak va miris, ali ako i jeste jak, u moje
nozdrve su stavljeni filteri da me od toga uvaju. Uprkos svemu... moja
mata... " On slee ramenima.
"Razumem."
"Jo gore je to... vi ete mi oprostiti, gospodine Bejli... to u
prisustvu ljudskog bia zamiljam, i to snano, kako e me neto
sluzavo dotai. Ja se povlaim, ali sve je to vrlo neugodno."
Bejli je zamiljeno trljao uvo i pokuavao da savlada dosadu. Na
kraju krajeva, u pitanju su bile samo neurotine pojave vezane za
sasvim jednostavne stvari.
"Ako je tako", ree Bejli, "udim se to ste, uopte, spremno pristali
na sastanak sa mnom. Vi ste sigurno unapred znali da ete doiveti
neprijatnosti."
"Jesam, ali, znate, bio sam radoznao. Vi ste Zemljanin."
Bejli zajedljivo pomisli kako je to samo jo jedan razlog vie da
Kvemot odbije sastanak, ali samo upita:
"Kakvog to znaaja ima?"
Svojevrsno drhtavo veselje uunja se u Kvemotov glas: "Nije to
neto to mogu lako da objasnim. Cak ni samom sebi. Zaista! Ima ve
deset godina kako radim na sociolokim problemima. Radio sam
naporno. Razvio sam neke teorije koje su i nove i iznenaujue, a
temelje se na injenicama. Jedna od tih teorija uzrok je mom izuzetnom
zanimanju za Zemlju i Zemljane. Vidite, ako paljivo prouite drutvo i
oblike ivota na Solariji, postae vam jasno da su to drutvo i ti oblici
ivota neposredno i tesno vezani za iskustva same Zemlje."

10. OBLICI JEDNE KULTURE

Bejli nije mogao da se uzdri, a da ne uzvikne: "Kako?"
Kvemot je gledao preko njegovih ramena sve dok nije prolo
odreeno vreme utanja, a zatim odgovori: "Nisam mislio na Zemlju
takvu kakva je danas. To ne."
"Oh!" ote se Bejliju.
"Mislio sam na prolost, da. Na staru istoriju Zemlje. Kao
Zemljanin, vi to naravno znate."
"Gledao sam mikrofilmove o tome", odgovori oprezno Bejli.
"Ah! Onda vi to razumete."
Bejli, koji to nije razumeo, ree: "Dopustite mi da vam tano
objasnim ta elim, doktore Kvemot. Hteo bih da mi kaete sve o
uzrocima tako velikih razlika izmeu Solarije i ostalih Spoljnjih
svetova. Zato ovde ima tako mnogo robota? Zato su vai odnosi i vae
ponaanje takvi? Bilo bi mi ao ako vam se uini da menjam predmet
razgovora."
Bejli je namemo hteo da promeni tok razgovora. Rasprava o
slinostima i razlikama izmeu kulture Zemlje i Solarije iscrpla bi ga i
kad bi samo napola bila naeta. Mogao bi u tome da mu proe ceo dan,
a da pri odlasku, to se tie njemu potrebnih podataka, ustanovi da ne
zna nita vie nego pre.
Kvemot se smekao: "Vi biste hteli da uporedite Solariju sa drugim
Spoljnjim svetovima, a ne sa Zemljom."
"Ja Zemlju poznajem, gospodine."
"Kako elite." Solarijanac se nakalja. "Da li bi vam smetalo ako
sasvim okrenem stolicu od vas? Tako bi mi bilo mnogo, mnogo
prijatnije."
"Kako elite", odgovori mu tvrdo Bejli.
"U redu." Na Kvemotov apat, robot okrete stolicu.
Kvemot zapoe: "Solarija je naseljena otprilike pre trista godina.
Prvi naseljenici su bili Neksonci. Poznajete li Nekson?"
Otkako je sociolog sedeo tako da je od Bejlijevog pogleda bio
zatien naslonom stolice, glas mu je postao ivlji, dublji i vri.
"Ne poznajem", odgovori Bejli.
"Nekson je blizu Solarije; od nje je udaljen svega devetnaest triliona
milja. Solarija i Nekson su najblii par naseljenih svetova u Galaksiji.
Solarija je izvanredno odgovarala oveku. Na njoj je bilo ivih bia i
pre dolaska prvih doseljenika, pa je kao takva, sasvim jasno,
predstavljala privlanu metu za napredni Nekson, planetu na kojoj je

bilo teko odrati ivotni standard jer je broj stanovnika prerastao njene
mogunosti."
Bejli ga prekide: "Prerastao? Ja sam mislio da je na Spoljnjim
svetovima broj stanovnika podvrgnut kontroli."
"Na Solariji jeste, ali na ostalim svetovima ta je kontrola, uopte
uzev, dosta slaba. U vreme o kome govorimo Nekson je ve bio
dostigao gotovo dva miliona stanovnika. Gustina naseljenosti bila je
takva da je trebalo da se propie broj robota pojedinim porodicama.
Tako se dogodilo da su oni Neksonci koji su to mogli sagradili na
Solariji kue, jer je ovde zemlja bila plodna, klima umerena, a fauna
bezopasna. Prvi stanovnici Solarije mogli su bez mnogo muke prelaziti
na Nekson, ali dok su bili tu, iveli su onako kako su hteli. Mogli su da
imaju onoliko robota koliko su sebi mogli da nabave, koliko im se
svialo, ili koliko im je bilo potrebno. Gazdinstva su mogla biti velika,
po elji, jer prostor nije bio problem na nenastanjenoj Solariji, a poto
broj robota nije bio ogranien, imanja su obraivana bez tekoa.
Robota je s vremenom nastalo toliko da su morali biti snabdeveni
radio-ureajima. To je bio poetak nae uvene proizvodnje robota.
Bilo je sve vie novih tipova, svestranijih i sposobnijih za vie
operacija. Civilizacija uslovljava izume. Fraza koju sam, mislim, ja
izmislio." Kvemot se smejuljio.
Robot, koji se odazvao pritisku na dugme, to Bejli nije mogao da
vidi zbog naslona stolice, doneo je Kvemotu napitak slian onome koji
je Bejli malopre pio. Ovoga puta nije i njemu doneo, pa je on odluio da
i ne trai.
Kvemot nastavi: "Prednosti ivota na Solariji bile su uoljive za sve
one koji su njima hteli da se pozabave. Solarija je ula u modu. Sve je
vie Neksonaca gradilo domove na Solariji, koja je, kako sam ja to
nazvao, postala neka vrsta planete letnjikovca. Meu doseljenicima bilo
je sve vie onih koji su ostajali na Solariji tokom cele godine, dok su
svoje poslove na Neksonu obavljali preko zastupnika. Tada su poele da
se grade fabrike robota. Razvoj poljoprivrede i rudarstva uskoro je
omoguio izvoz.
Ukratko, gospodine Bejli, primetilo se da e Solarija za jedan vek, ili
ak manje, postati prenaseljena kao i Nekson. Bilo bi smeno i suvino
otkriti novu planetu, a onda je izgubiti zbog kratkovidosti.
Da vas ne bih zamarao sloenim politikim smicalicama koje su
usledile, rei u vam ukratko da je Solarija uspela bez rata da dobije
nezavisnost i da je ouva. Naravno, pomoglo nam je to to smo
proizvodnjom specijalnih tipova robota bili korisni ostalim Spoljnjim

svetovima, te smo tako stekli prijatelje.

Poto smo se domogli nezavisnosti, prva nam je briga bila da se
osiguramo od nerazumnog poveanja broja stanovnika. Uveli smo
kontrolu naseljavanja i raanja, a sve to nam je bilo potrebno dobijali
smo poveanim brojem i proirenom svestranou robota koji nam
slue."
Bejli ga prekide: "Zato Solarijancima smeta prisustvo neke osobe?"
Bejliju je bio dosadan nain na koji je Kvemot propagirao sociologiju.
Kvemot proviri iza naslona stolice, ali se skoro istovremeno povue:
"To je neizbena posledica onoga to sam vam rekao. Naa su
gazdinstva ogromna. Imanje od deset hiljada kvadratnih milja nije
izuzetak, mada najvea imanja imaju u sastavu priline povrine
neplodne zemlje. Moete bez cilja lutati koliko hoete, a vrlo vam malo
ili nimalo preti opasnost da zagazite na imanje suseda i tako nabasate na
njegalino. Shvatateli?"
Bejli slee ramenima: "Mislim da shvatam."
"Ukratko, Solarijanac se osea ponosnim to ne susree suseda. U
isto vreme, njegovo imanje tako dobro vode roboti i tako je samo sebi
dovoljno da nema razloga da se via sa susedom. Zelja da se izbegnu
neposredni susreti javila se sa daljim usavravanjem sprava za video
komunikaciju, a to su one bivale savrenije, to je sve manje i manje
bilo potrebno lino sastajanje. Kao to vidite, krug uzroka i posledica."
Bejli ree: "Pazite, doktore Kvemot! Nije nuno da stvari tako
pojednostavljujete. Nisam sociolog, ali osnove sociologije sam uio u
koli. Naravno, na Zemlji." Bejli nije hteo da bude neskroman. Morao
je unapred spreiti sagovornika da se ne poslui uvredljivim izrazom, pa
je dodao: "Ali to se tie matematike, tu sam na svome."
"Matematike?" ponovi Kvemot glasom koji je kod poslednjeg sloga
postao kretav.
"Dakle, ne ba one koja spada u robotiku i u koju se ne razumem.
Prilino se snalazim u matematici sociologije. Na primer, poznajem
Teramin-odnose."
"taje to?"
"Moda vi to drugaije nazivate. Diferencijal nunih nepogodnosti
prema zadatim prednostima: de puta en kroz j na entu..."
"O emu vi to?" Bio je to otar i netrpeljiv ton Svemirca, od koga je
Bejli zanemeo.
Jasno, odnos izmeu neizbenih nepogodnosti i zadatih prednosti
deo je samih osnova nauke o tome kako upravljati ljudima, a da se ne
izazove eksplozija. Zadravanje u zajednikom kupatilu za jednu osobu,

zbog uzroka koji je dat, izloie x osoba koje strpljivo ekaju istom
udarcu. Pri tome se x menja na poznate naine, unutar poznatih
promena okoline i ljudskog temperamenta, kako je to sadrajno opisano
u Teramin-odnosima.
Bejli ponovo pokua: "Vidite, gospodine, jedno je odgovoriti na
pitanje zato rastu predrasude protiv linog sastanka, a drugo je ono to
je meni potrebno. Ja te predrasude moram tano ralaniti da bih se
protiv njih uspeno borio. Hteo bih da uverim ljude da je dobro to me
vide kao to me vi sada vidite."
"Gospodine Bejli, ne moe se upravljati ljudskim oseanjima kao da
su ugraena u pozitronski mozak."
"Nisam rekao da biste to vi mogli. Robotika je deduktivna nauka, a
sociologija induktivna. Ali matematika mora da bude takva da
zadovoljava u oba sluaja."
Neko je vreme vladala tiina koju Kvemot prekide drhtavog glasa:
"Vi sami shvatate da niste sociolog."
"I nisam. Ali meni su rekli da vi jeste, tavie, najbolji na ovoj
planeti."
"Ja sam jedini. Moglo bi se gotovo rei da sam tu nauku ja izmislio."
"Oh?" Bejli je oklevao da postavi sledee pitanje. Ono se ak i
njemu inilo drskim: "Da li ste gledali mikroknjige o tom predmetu?"
"Gledao sam neke knjige s Aurore."
"Da li ste gledali knjige pisane na Zemlji?"
"Na Zemlji?" Kvemot je smekom prikrivao neprijatnost.
"Nisam imao prilike da itam ni o jednom naunom pronalasku
Zemlje. Ne elim time da vas vream!"
"Zao mi je. Mislio sam da u ovde dobiti potrebne podatke koji e
mi omoguiti razgovor s ljudima u etiri oka, a da ne moram..."
Kvemot ispusti neki nastran, hrapav, neodreen zvuk. Stolica na
kojoj je sedeo bee odgumuta unazad i preturi se uz tresak.
Do Bejlijevog uva jedva dopre: "Oprostite!"
Zatim je krajikom oka ulovio Kvemota kako se suludo zatrao da bi
odmah nestao iz sobe.
Podigao je obrve. Sta je, do vraga, ovog puta rekao? Kakvo li je
pogreno dugme pritisnuo?
Protiv volje je ustao i zastao na pola puta jer je uao robot.
"Gospodaru", ree mu ovaj, "doao sam da vas obavestim da e
gospodar za nekoliko minuta biti na stereovizoru."
"Na stereovizoru, mome?"

"Da, gospodaru. U meuvremenu, moete dobiti pie."

Jo se jedan bokal ruiastog pia naao ispred Bejlija. Ovog puta uz
tanjir toplih i mirisnih poslastica.
Bejli ponovo sede, oprezno gucnu napitak, a zatim ga spusti.
Poslastice su bile vrue i tvrde na dodir, ali se njihova kora lako lomila
u ustima, a fil im je bio topliji i meki. Nije mogao da im odredi ukus.
Pitao se nisu li to domai zaini i miroije sa Solarije.
Tada se setio ogranienog jelovnika na Zemlji koji se sastojao od
samih proizvoda od kvasca, koji imitiraju ukus jela Spoljnjih svetova.
Njegova razmiljanja naglo prekide sociolog Kvemot, koji ga je
posmatrao, izniknui odjednom tamo gde ga nije bilo. Ovog je puta to
bila samo njegova slika. Sedeo je na manjoj stolici, u sobi iji su pod i
zidovi otro odudarali od onih meu kojima je bio Bejli. Kvemot se
sada smekao. Bore na njegovom licu bile su dublje, ali, mimo
oekivanja, davale su mu mlai izgled jer su naglaavale ivost
njegovih oiju.
"Hiljadu puta vas molim za oprotaj, gospodine Bejli", rekao je.
"Mislio sam da u izdrati lini kontakt, ali sam se precenio. Ve sam
bio na ivici mogunosti, kad me je jedna vaa reenica, da tako kaem,
naprosto presekla."
"Koja reenica, gospodine?"
"Rekli ste neto o razgovoru s ljudima u etiri..." Stresao je glavom,
a jezik mu se zaplitao. "Radije ne bih to izgovorio. Vi znate ta mislim.
Reenica je u meni stvorila odbojnu sliku nas dvojice kako udiemo...
udiemo dah jedan drugog." Solarijanac je drhtao. "Ne nalazite li da je
to odvratno?"
"Ne znam da li sam ikad mislio o tome."
"To je tako odvratna navika. Kad ste to rekli i kad je takva predstava
nikla u meni, postao sam svestan da se nas dvojica stvamo nalazimo u
istoj prostoriji i da ja, mada nisam okrenut prema vama, udiem dah
koji je bio u vama, koji se iri i dolazi do mene. Poto sam vrlo
osetljiv..."
Bejli ga prekide: "Molekuli u atmosferi Solarije bili su u hiljadama
plua. Cak i u pluama ivotinja i krgama riba."
"To je iva istina", priznade Kvemod s pokajnikim izrazom lica. "I
to moram odmah da zaboravim. Pa ipak, u ovom je sluaju bila u
pitanju neposrednost. Bili smo u takvom poloaju da obojica udiemo i
izdiemo u neposrednoj blizini. Iznenauje me i samog kako sada
oseam olakanje."
"I dalje sam u istoj kui, doktore Kvemot."

"To i jeste razlog to sam tako iznenaen olakanjem. Vi ste u istoj

kui i ve sama upotreba aparata za prenos trodimenzione slike ini
takvu razliku. U najmanju ruku sada znam ta znai lini susret sa
strancem. To vie neu ni pokuati."
"Izgleda da ste i ranije to pokuavali, zar ne?"
"Na neki nain jesam", odgovori Solarijanac. "Mislim da jesam.
Povod je bio manje vaan, ali rezultat je bio zanimljiv, mada isto tako
muan. Bio je to dobar eksperiment i ja ga se seam."
"Cega se seate?" zapitaBejli, ne shvatajui.
"Svojih oseanja", odgovori Kvemot i dalje zbunjeno.
Bejli uzdahnu. Protiv namera. Uvek protiv namera: "Pitao sam samo
zato to sam pretpostavljao da imate neke instrumente za merenje
oseajnih reakcija, moda elktroencefalografe." Gledao je izgubljeno
oko sebe: "Mogli biste imati i depni mera koji radi bez neposrednog
povezivanja. Mi na Zemlji nemamo nita slino."
"Mislim", ree Solarijanac tvrdo, "da mogu proceniti prirodu svojih
oseanja bez instrumenata. Moji su ivci bili prilino izloeni."
"Da, naravno, ali to se tie kvantitativne analize...", zapoe Bejli.
Kvemod ga svadljivo prekide: "Ne znam ta nameravate. Osim toga,
pokuavam da vam neto drugo kaem, neto to je moja vlastita teorija,
neto to nisam gledao u knjigama, pa se ponosim..."
"Sta bi to, u stvari, moglo biti?" upita Bejli.
"Nain na koji se kultura Solarije temelji na jednoj od kultura iz
Zemljine prolosti."
Bejli je gubio strpljenje, ali ako ne dopusti Kvemodu da iskae ta je
naumio, malo e koristi imati od njega. Zato upita:
"A toje?"
"Kultura Sparte!" s ponosom ree Kvemod i podie glavu tako da
mu je seda kosa zasjala kao oreol. "Siguran sam da ste uli za Spartu!?"
Bejli oseti olakanje. U svojoj mladosti je veoma bio zagrejan za
staru istoriju Zemlje. (To je, uopte, bilo privlano mnogim
Zemljanima. Zemljani-gospodari, jer nije bilo Svemiraca! Ali Zemljina
prolost je iroko podruje. Kvemod je mogao da misli na neko
razdoblje nepoznato Bejliju. Sparta ga nije dovela u zabunu, pa je
oprezno rekao:
"Da. Gledao sam filmove o tome."
"Dobro, dobro. Dakle, Sparta se u svoje vreme sastojala od malog
broja Spartanaca, potpunih graana, zatim je tu bilo i neto vie graana
drugog reda, Perijeka, i na kraju veliki broj bespravnih robova, Helota.
Broj Helota bio je dvadeset puta vei od broja Spartanaca, a bili su

ljudi, ljudi s ljudskim oseanjima i manama.

Da bi onemoguili svaku pobunu Helota, koja bi zbog njihove
brojnosti mogla da uspe, Spartanci su vebali vojne vetine. Svaki je od
njih iveo ivotom vojnika maine, drutvo mu je to omoguavalo.
Zbog toga nije uspela nijedna pobuna Helota.
Mi, na Solariji, na neki nain imamo mnogo zajednikog sa
Spartancima. Imamo svoje Helote, ali oni nisu ljudi ve maine. Oni ne
mogu da se pobune i ne treba ih se bojati ak i da ih ima hiljadu puta
vie nego to je bilo Helota u odnosu na Spartance. Tako mi imamo sve
prednosti izuzetnog poloaja Spartanaca, a ne moramo se baviti grubim
vojnim vebama. Umesto toga razvijamo umetnike i kulturne osobine
Atine iz vremena Sparte, koja..."
"Gledao sam filmove i o Atini", prekide ga Bejli.
Kvemot se sve vie zagrejavao: "Civilizacije su uvek bile
piramidalne po svom sastavu. Sto se pojedinac po svom bogatstvu vie
penje ka vrhu drutvene lestvice, sve su vee mogunosti da vreme
provodi u neradu, dakle, da bude srean. Sto se vie uspinje, sve je
manje onih koji imaju sve vie i vie. Van svake je sumnje da brojano
prevladavaju oni koji su na dnu. Vodite rauna o tome da oni na dnu
mogu i sami biti bogati, ali ipak siromani prema onima na vrhu. Na
primer: i najsiromaniji stanovnici Aurore bogatiji su od monih na
Zemlji, ali su ipak u podreenom poloaju prema monim svoje planete
s kojima se uporeuju. Zbog toga nastaju sukobi u svim obinim
drutvenim ureenjima. Ali ovde, na Solariji, prvi put je vrh piramide
usamljen. Na mestu podreenih nalaze se roboti. Mi imamo posve novo
drutveno ureenje, zaista novo i zaista veliko, prvo otkad su Sumerci i
Egipani osnovali gradove."
Posle ovog, Kvemot sede smeei se.
Bejli klimnu: "Jeste li to objavili?" upita.
"To je moj trei doprinos drutvu."
"Da li su preostala dva isto tako opirna?"
"Nisu iz oblasti sociologije. U svoje vreme bavio sam se
vajarstvom." On pokaza kipove u udubljenjima zidova. "Skulpture oko
vas moje su delo. Bavio sam se i komponovanjem, ali nisam vie mlad.
Sem toga, Rikejn Delmar se vatreno zalagao za primenjenu umetnost, a
protiv iste, pa sam odluio da se posvetim sciologiji."
"Moglo bi se zakljuiti da je Delmar bio va dobar prijatelj?"
"Poznavali smo se. U mojim godinama ovek upozna sve odrasle
Solarijace. Meutim, nema razloga da poriem kako smo ja i Rikejn
Delmar bili stari poznanci."

udno! To ime ga je podsetilo na Gladiju, onakvu kakva je bila

proli put pri rastanku. Video je ponovo njeno lice, besno i iskrivljeno
od ljutnje, i to ga je zabolelo.
Kvemot je bio malo zamiljen: "Delmar je bio vredan ovek, odan
Solariji i njenom nainu ivota."
"Drugim reima, idealist."
"Da. Do kraja! Moete to zakljuiti i po tome to je svoj posao,
posao fetalnog inenjera, obavljao dobrovoljno. I to je primenjena
umetnost, vidite i sami. Ve sam vam rekao kako se prema tome
odnosio."
"Da li je dobrovoljni rad obavezan?"
"Suvino pitanje... Ali ja zaboravljam da ste ZemljaninL. Ne, nije
obavezan. Posredi su takvi poslovi koji se moraju obavljati, ali ne
nalaze dobrovoljce. Obino neko mora da ih obavlja vie godina, ali svi
nastoje da to izbegnu, a Delmar je to radio dobrovoljno celog ivota.
Oseao je da je taj posao isuvie vaan da bi se obavljao nerado i uz
put, a i mene je u to uverio. Pa ipak, nikad ne bih pristao na takav
dobrovoljni rad. Sigurno je da se ja ne bih rtvovao; za njega je to bila
vie nego rtva jer je, to se line higijene tie, bio gotovo fanatian."
"Mislim da jo ne shvatam prirodu njegovog posla."
Kvemotovo staro lice se lagano zarumeni: "Ne bi li bilo bolje da o
tome razgovarate s njegovim pomonikom?"
Bejli odgovori: "To bih ve uradio, gospodine, da je ikom palo na
pamet da mi kae za pomonika."
"Zao mi je to se tako dogodilo", ree Kvemot, "ali postojanje
pomonika je jo jedna mera njegove drutvene odgovomosti. Pre
Delmarovog dolaska nije bilo predvieno mesto pomonika. Meutim,
on je smatrao nunim da nae odgovarajuu mladu osobu koju e sam
vaspitati i koja e ga naslediti kad doe vreme da se povue, ili kad,
ovaj, umre." Stari je Solarijanac duboko uzdahnuo. "Ja sam ga nadiveo
iako je on bio mnogo mlai. Cesto smo igrali ah."
"Kako vam je to polazilo za rukom?"
"Sasvim jednostavno", odgovori Kvemot podigavi obrve.
"Sastajali ste se?"
Kvemot se prestravi: "Sta vam pada na pamet!? Cak da sam ja i
mogao da podnesem, Delmar to ne bi dopustio ni za trenutak. To to je
bio fetalni inenjer nije otupilo njegove oseaje. Bio je preterano
pedantan."
"Onda, kako?"
"Na dve table, kao to svi igraju ah." Solarijanac slee ramenima u

znak dobronamemosti. "Naravno, vi kao Zemljanin to zaboravljate.

Moji se pokreti belee i na njegovoj tabli, a njegovi i na mojoj. Sasvim
jednostavno!"
Bejli upita: "Poznajete li gospou Delmar?"
"Viali smo se preko stereovizije. Ona je, znate, pejsaist. Bio sam
na njenim izlobama. Ume da oblikuje, ali su njena dela zanimljiva po
neem udnom u njima, a ne po stvaralakoj snazi. Ipak je to to radi
privlano i ukazuje na razumevanje."
"Da li biste mi rekli, je li ona sgosobna da ubije mua?"
"Nisam ni razmiljao o tome. Zene su udna bia, a u ovom sluaju
jedva da ima mesta kolebanju, zar ne? Jedino je gospoa Delmar imala
mogunosti da ga ubije, bez obzira na povod. Rikejn ne bi, ni pod
kakvim okolnostima, dozvolio da ga neko lino poseti. Bio je krajnje
pedantan. Moda pedantan i nije prava re. Jednostavno, bio je lien
svakog traga abnormalnosti, svega to je bilo izopaeno. Zaista, bio je
dobar Solarijanac."
"Smatrate li da je izopaeno to to ste mi dopustili da se sastanemo?"
upita Bejli?
Kvemot odgovori: "Smatram. Usudio bih se da kaem da tu ima i
primesa gadosti."
"Da li je Delmar mogao da bude ubijen iz politikih razloga?"
"ta?"
"Cuo sam da ga smatraju tradicionalistom."
"Oh, to smo svi mi."
"Smatrate li da na Solariji nema protivnika starog poretka?"
"Usuujem se da kaem", odgovori Kvemot polako, "da ima
pojedinaca koji smatraju opasnim biti isuvie tradicionalist. Njih plai
mali broj Solarijanaca u odnosu na brojnije stanovnitvo ostalih
svetova. Oni smatraju da se ne moemo odbraniti od moguih napada
ostalih Spoljnjih svetova. To je sasvim ludo gledite manjine koja ne
predstavlja nikakvu snagu."
"Zato smatrate ludim takvo gledite? Da li Solarija ima neto to
izjednauje snage i nadoknauje mali broj stanovnika? Moda neko
novo oruje?"
"Oruje da, ali ne novo. Pojedinci, o kojima sam vam govorio, vie
su slepi nego ludaci, jer ne vide da je to oruje stalno po svom dejstvu,
a uz to i neunitivo."
Bejlijeve oi se stisnue: "Govorite li ozbiljno?"
"Govorim."
"Da li dobro poznajete prirodu tog oruja?"

"Svi moraju da je poznaju. I vi. Moda ja to vidim jednostavnije jer

sam sociolog. Da budemo naisto, to se oruje ne upotrebljava kao
obino oruje. Ono ne ranjava i ne ubija, a uprkos tome je nesavladivo.
Tim pre to ga niko ne primeuje."
S izrazom dosade, Bejli upita: "Pa, onda, kakvo je to ubilako
oruje?"
Kvemot odgvori: "Pozitronski robot!"

11. RAZGLEDANJE GAZDINSTVA

Bejli za trenutak oseti marce. Pozitronski roboti bili su simbol
nadmonosti Spoljnjih svetova nad Zemljom. Oni su zaista predstavljali
oruje, ali...
"Oni su ekonomsko oruje. Solarija je ostalim svetovima vana kao
proizvoa i izvoznik specijalnih modela, pa je kao takva zatiena",
ree Bejli, trudei se da mu glas bude miran.
"To je poznato", ree Kvemot ravnoduno. "Ta nam je okolnost
pomogla da uspostavimo nezavisnost. Ali ja mislim na neto drugo,
neto sloenije i sveobuhvatnije." Kvemot je uporno gledao vrhove
svojih prstiju, a misao mu je oigledno lutala ka neem neodreenom.
"Da li je u pitanju jo neka od vaih sociolokih teorija?" upita Bejli.
Kvemot je jedva savladao izliv ponosa, na ta se Zemljanin samo
krto nasmeja.
"Posredi je izvorna teorija, bar koliko mi je poznato. Meutim, sve je
potpuno jasno ako se razmotre podaci na drugim svetovima. Da
ponem: otkad je pronaen, pozitronski robot je svugde sve ee i
temeljnije iskoriavan..."
"Nije na Zemlji", prekide ga Bejli.
"Cekajte, ekajte, gospodine detektive. Ne znam mnogo o vaoj
Zemlji, ali mi je ipak poznato da su u vaoj proizvodnji roboti sve ei.
Zivite u velikim gradovima, a povrinu planete ostavljate nenaseljenu.
Ko, dakle, radi na vaim imanjima i u vaim rudnicima?"
"Roboti", priznade Bejli, "ali, kad je ve re o tome, doktore,
pozitronski robot je primenjen na Zemlji."
"Zaista? Jeste li sigurni?"
"Moete da proverite. Istina je."
"Zanimljivo. Pa ipak je robotika kod vas najmanje napredovala."
Sociolog zamiljeno nastavi: "Moda je to zbog izuzetne brojnosti
vaeg stanovnitva. Da... Ali svejedno, ima robota i u vaim
gradovima."
"Tako je", ree Bejli.
"Danas vie nego, recimo, pre pedeset godina."
Bejli nestrpljivo klimnu: "Da."
"Onda se slae. Razlika je samo u vremenu. Postoji nastojanje da se
robotima zameni ljudski rad. Ekonomika robota razvija se samo u
jednom smeru. Vie robota, manje ljudi. Vrlo paljivo sam prouavao
podatke o stanovnitvu, sveo ih na grafike odnose i uporedio ih." On
zastade kao da je jo iznenaen otkriem. "Pa, to je donekle primena

matematike u sociologiji, zar ne?"

"Jeste", priznade Bejli.
"Ima neeg u tome. Trebalo je da vie mislim na ove stvari. U
svakom sluaju, doao sam do nekih zakljuaka u iju ispravnost ne
moe biti sumnje. Odnos broja robota prema broju ljudi u svakoj
ekonomiji koja je prihvatila rad robota tei neprekidnom porastu u
prilog robota. Porast moe da se uspori, ali ne i sprei. Moe se ubrzati
prirast stanovnitva, ali pre ili kasnije pobedie bri porast broja robota.
Kada se dostigne kritina taka..."
Kvemot ponovo zastade, pa nastavi: "Dakle, da vidimo. Pitam se
moe li kritina taka biti unapred tano odreena ako odnose zaista
svedemo na brojke? Ovde opet imamo posla s vaom matematikom."
Bejli se nestrpljivo mekoljio: "Sta biva, doktore Kvemot, kada se
doe do kritine take?"
"Oh, broj stanovnika poinje da opada, a dotina planeta se
pribliava stvarnoj drutvenoj ravnotei. To e se dogoditi na Aurori.
Cak i na vaoj planeti. Na Zemlji e moda biti potrebno mnogo vie,
ali razvoj u tom pravcu je neizbean."
"Sta vi podrazumevate pod drutvenom ravnoteom?"
"Stanje koje je kod nas, na Solariji. Svet u kome je ljudsko bie
osloboeno rada. Zbog toga nema mesta strahu od drugih svetova.
Potrebno je samo da proe jedan vek pa e svi svetovi biti kao Solarija.
Pretpostavljam da e to biti i kraj ljudske istorije, bar na neki nain. U
najmanju ruku, istorija e tada zavriti svoj zadatak. Najzad, svi e ljudi
imati sve to im je potrebno i sve to ele. Znate, ima jedna izreka koju
sam negde uo, ne znam odakle, neto o tenji ka srei."
Bejli ga zamiljeno dopuni: "Stvoritelj je sve ljude obdario nekim
neotuivim pravima... meu kojima su prava na ivot, na slobodu i
tenja ka srei."
"Setili ste se. Odakle je to?"
"Iz nekog starog teksta", odgovori Bejli.
"Vidite kako je to ovde na Solariji izmenjeno i kako e to biti
izmenjeno u svoje vreme u itavoj Galaksiji? Tenje e biti ispunjene.
Prava koja e oveanstvo naslediti bie prava na ivot, na slobodu i
sreu. Upravo to! Pravo na sreu!"
Bejli suvo odvrati: "Moda je tako, ali na vaoj je Solariji ubijen
ovek, a drugi jo moe da umre."
Skoro odmah je zaalio to je to rekao, jer je Kvemot izgledao kao
da su ga javno iukali. Stareva glava klonu.
"Odgovorio sam na vaa pitanja najbolje to sam mogao. Da li vam

je jo neto potrebno?" pitao je, ne podiui pogled.

"Nita vie. Hvala vam, gospodine. Izvinite to sam vas uznemiravao
u patnji za izgubljenim prijateljem."
Kvemot polako podie pogled: "Bie mi teko da naem partnera za
ah. Najtanije se pridravao naih ugovorenih sastanaka, a igrao je
poteno. Bio je dobar Solarijanac."
"Razumem vas", ree Bejli toplo. Mogu li da upotrebim va
stereovizor da bih se sastao sa sledeom osobom koja me zanima?"
"Naravno", odgovori Kvemot. "Moji roboti su i vai. Ja vas sada
ostavljam. Gotovo!"
Nije prolo ni trideset sekundi od Kvemotovog nestanka, a ve se
kod Bejlija naao robot. Bejli se opet pitao kako se upravlja tim biima.
Pre no to je Kvemot iezao iz vidnog polja, pomerio je prst ka
dugmetu - i to je bilo sve.
Moda je znak opet bio opti, neto kao: "Izvri dunost!" Moda
roboti sluaju sve to se govori, pa su stalno svesni onog to ovek
moe u datom trenutku da poeli. Ako vest primi robot koji ni po
mehanikim ni po intelektualnim osobinama nije odreen za zadatak na
koji se odnosi poziv, ipak e se odazvati onaj pravi, jer ih sve povezuje
interkomska veza.
Bejli je u mati video Solariju kao mreu robota koja se isprepletala
nad rupama, nad malim i sve manjim rupama u kojima je zarobljeno
ljudsko bie. Mislio je na Kvemotovu viziju svetova koji postaju
Solarije, o mreama koje se pletu i steu ak i oko Zemlje, dok...
Misli mu prekide robot koji je uao i progovori mirnim i
ravnodunim potovanjem maine: "Spreman sam da vam pomognem,
gospodaru!"
"Moe li da dobije vezu s mestom gde je radio Rikejn Delmar?"
"Mogu, gospodaru."
Bejli slee ramenima. Nikad nee nauiti da izbegava suvina
pitanja. Roboti znaju. Taka! Nekad je mislio da je potrebno da si
strunjak, neka vrsta robotiara, da bi s uspehom upravljao robotima.
Koliko o tome zna proseni Solarijanac, pitao se. Verovatno samo
povrno.
"Uspostavi vezu s Delmarovim radnim mestom i potrai njegovog
pomonika. Ako nije tamo, pronai ga ma gde bio."
"Hou, gospodaru."
Dok se robot okretao da poe, Bejli ga zaustavi: "Cekaj. Koliko je
sati na Delmarovom radnom mestu?"
"Oko 6.30, gospodaru."

"Ujutro?"
"Da, gospodaru."
Ponovo je Bejli bio netrpeljiv prema svetu koji sam sebe podvrgava
izlasku i zalasku sunca. Eto ta se dogaa sa ivotom na goloj povrini
planete!
Seti se Zemlje, ali se brzo tre. Dobro je napredovao dok se drao
svega onoga to su mu dogaaji donosili. Beg u nostalgiju kvario mu je
posao.
"Svakako mi pronai pomonika, mome, i reci mu da su u pitanju
vladini poslovi! Neka mi neki drugi momak donese neto za jelo. Dosta
e biti sendvi i aa mleka."
Zamiljeno je vakao sendvi od suenog mesa i pri tom je
maglovito mislio na Denila Olivava. On bi, posle onoga to se Grueru
dogodilo, smatrao sumnjivim svaki zalogaj hrane, to ne bi bilo
pogreno.
Ipak je sendvi pojeo bez ravih posledica (u svakom sluaju, bez
neposrednih posledica) i poeo da pijucka mleko. Od Kvemota nije
doznao ono to je eleo, ali razgovor mu je svejedno bio koristan.
Sreujui utiske, ustanovio je da je mnogo toga saznao.
Malo o ubistvu, da se razumemo, ali mnogo o daleko vanijim
stvarima.
Robot se vrati. "Pomonik e primiti vezu, gospodaru."
"U redu. Jesi li imao nekih neprilika?"
"Pomonik je bio pospan, gospodaru."
"Sada se valjda rasanio?"
"Jeste, gospodaru."
Pomonik ga je posmatrao sedei u krevetu, dok mu je lice odavalo
mrzovoljnu srditost.
Bejli se okrete iznenaeno kao da je nabasao na neku nevidljivu
ogradu. Jo jednom su mu preutali vaan ivotni podatak. Jo jednom
nije postavio pravo pitanje.
Pomonik je bio ena! Zena ovalnog lica, donekle tupog nosa, vrste
brade. Gusta kosa, neto tamnija od bronzane boje Svemiraca, bila joj je
ovog trenutka neuredna. Nametala je neto ispod arava. Bejli se seti
Gladijinog nemarnog odnosa prema pristojnom ponaanju dok je s njom
bio u vezi preko stereovozije. Ipak se nadao da se pomonica nee
razgolititi.
Ali ovog se puta kiselo obradovao svom razoarenju. Kao stanovnik
Zemlje, smatrao je da su sve ene svemira lepe, a Gladija ga je uvrstila

u tom uverenju. Meutim, ova je bila runa ak i po zemaljskim

merilima.
Zato je bio iznenaen kad je ustanovio da ima vrlo prijatan, tamno
obojen glas.
"ujte, vi! Znate li koliko je sati?"
"Znam", odgovori Bejli, "ali pre no to se sastanemo morao sam da
vas upozorim."
"Sastanemo? Tako mi nebesa..." Oi joj se rairie, a rukom se
uhvati za bradu. (Imala je prsten, a to je bio prvi primer ukraavanja
koji je Bejli video na Solariji.) "ekajte! Niste li vi moda moj novi
pomonik?"
"Nisam nikakav pomonik. Ja sam tu zbog istrage u vezi sa smru
Rikejna Delmara."
"Oh! Dobro, onda istraujte!"
"Kako se zovete?"
"Klorisa Kantoro."
"Koliko ste radili s doktorom Delmarom?"
"Tri godine."
"Pretpostavljam da se sada nalazite na svom radnom mestu." (Bejli
se oseao neprijatno zbog neskladnosti tog izraza, ali on nije znao kako
se naziva mesto gde radi fetalni inenjer.)
"Ako me pitate da li sam na gazdinstvu", odgovori Klorisa mrgodno,
"onda da vam odgovorim da svakako jesam. Ovo mesto nisam napustila
otkako je stari otiao i neu ga ostaviti dok mi se ne dodeli pomonik.
Uostalom, da li vi moete da to uredite?"
"Zao mi je, gospoo, ali ja ovde nemam nikakvog uticaja."
"Samo sam pitala."
Klorisa odgurnu arav i izvue se iz kreveta, sasvim nesvesna sebe.
Imala je na sebi spavaicu iz jednog dela. Njena ruka potrai dugme na
izrezu koji se zavravao kod vrata.
Bejli umo ree: "Samo trenutak! Ako pristanete da se lino
sastanemo, ovim bi sada naa veza bila gotova, a i vi biste mogli da se
obuete bez smetnji."
"Bez smetnji?" Napuila je donju usnu i upiljila se radoznalo u
Bejlija. "Vi ste sitniar, zar ne? Kao i ef."
"Hoemo li se sastati? Zeleo bih da pogledamo gazdinstvo."
"Ne shvatam kakve to veze ima sa sastankom, ali ako hoete da
razgledate gazdinstvo, spojiu vas. Ako mi dopustite da se okupam,
razbudim i pobrinem za neke sitnice, rado bih prekinula svoj dnevni
program."

"Ne elim da razgovaram preko stereovizije."

Klorisa izdui glavu na jednu stranu, a u otrom pogledu pojavi se
profesionalna radoznalost: "Da li ste vi izopaeni ili neto slino?
Koliko je prolo vremena otkad ste se poslednji put podvrgli analizi
gena?"
"Idite do avola", promrmlja Bejli. "Cujte! Ja sam Elija Bejli. Ja sam
saZemlje."
"Sa Zemlje?" viknu ona. "Nebesa! Sta vi uopte radite ovde? Je li to
neka neslana ala?"
"Ne alim se. Pozvan sam da sprovedem istragu povodom
Delmarove smrti. Ja sam policajac, detektiv."
"Dakle, o tome je re. A ja sam mislila da je svima jasno da je to
uradila njegova ena."
"Ne, gospoo, ja o tome imam sopstveno miljenje. Hoete li mi
dozvoliti da lino razgledam gazdinstvo i razgovaram sa vama?
Shvatiete da meni, kao Zemljaninu, ova trodimenziona naprava ne
odgovara. Kraj nje se neprijatno oseam. Imam dozvolu efa Uprave
bezbednosti da lino razgovaram sa ljudima koji bi mogli da mi
pomognu. Ako elite, pokazau vam taj dokument."
"Pokaite mi ga!"
Bejli podie slubeni papir pred sliku njenih oiju.
Ona strese glavom: "Sastanak!? To je gadno. Ali nebesa, ima li neto
gadnije od mog gadnog posla? Gledajte da mi se ne pribliite suvie.
Drite se daleko. Moete da viete ili aljete poruke preko robota.
Razumete li?"
"Razumem."
Njena se spavaica otkopa ba kada se veza prekidala, a Bejli jo
jednom uusklik: "Zemljanin!?"
"Dovoljno smo blizu", ree Klorisa.
Bejli, koji je bio udaljen deset koraka, ree: "Sto se udaljenosti tie,
zadovoljan sam, ali bih hteo da uem."
Ovoga puta ipak nije bilo tako loe. Ovaj let nije bio predvideo, ali
nije smeo ni da pretera. Savladavao se da ne trza vratom, u nastojanju
da slobodnije die.
Klorisa upita: "Sta vam je? Izgledate kao da su vas mlatili."
"Nisam navikao na otvoren prostor", odgovori on.
"Tako je to! Zemljanin! Trebalo vas je drati u sanduku ili neem
slinom! Nebesa!" Jezik joj je prelazio po usni kao da neto neprijatno
isprobava. "Pa, uite, onda, ali ekajte da se najpre odmaknem s puta.

Sadaje dobro. Uite!"

Kosa joj je bila spletena u dve debele pletenice koje su joj na glavi
tvorile neki sloeni geometrijski oblik. Bejli se pitao koliko joj je
vremena bilo potrebno da se tako udesi, ali se seti da su to uradili
spretni mehaniki prsti robota.
Dodue, pod takvom se geometrij skom figurom njeno lice nije
prolepalo, ali je steklo simetrinost koja ga je inila prijatnim. Nije se
minkala, a odea joj je bila stroga. Bila je tamnoplava, osim dreavo
ljubiastih rukavica koje su dopirale do lakata i otro odudarale od
dnevne garderobe. Bejli primeti nabor rukavice na mestu gde je bio
prsten.
Stajali su jedno prema drugom u suprotnim uglovima sobe.
"Vi ovo ne volite, gospoo, zar ne?" ree Bejli.
Klorisa slee ramenima: "Zato bih volela? Nisam ivotinja. Ali
mogu da izdrim. Covek otvrdne kada radi sa...sa..." Zastala je,
isturajui bradu kao da je odluila da bez ulepavanja izgovori ono to
je naumila: "Sa decom." Re je paljivo naglasila.
"Izgleda da ne volite posao koji obavljate?"
"To je vaan posao, posao koji neko mora da obavlja, ali ja ga ipak
ne volim."
"Da li ga je Rikejn Delmar voleo?"
"Mislim da ga ni on nije voleo, ali to nije pokazivao. Bio je dobar
Solarijanac."
"I bio je sitniar?"
Klorisa je izgledala iznenaena.
Bejli dodade: "Vi ste mi sami to rekli. Kada smo bili povezani
stereovizijom, kazao sam vam da se kasnije obuete bez smetnje, a vi
ste odgovorili da sam sitniar kao va ef."
"Oh, da, bio je takav. Nije se ponaao slobodno ak ni na
stereoviziji. Uvek je bio korektan!"
"Da li je to neobino?"
"Ne bi trebalo da bude. Bar ne pri trodimenzionom gledanju. Tada
nema linog prisustva, pa emu onda briga? Znate i sami! Ne pazim
mnogo kad sam s nekim u vezi preko stereovizije, osim sa efom. S
njim je trebalo odravati formu."
"Da li ste se divili doktoru Delmaru?"
"Bio je dobar Solarijanac."
Bejli promeni predmet razgovora: "Nazvali ste ovo mesto
gazdinstvom, a spomenuli ste i decu. Da li se ovde odgajaju deca?"
"Svaki fetus Solarije, ve u prvom mesecu svog postojanja, dolazi

ovamo."
"Fetus?"
"Da." Ona se namrti. "Dobijamo ih mesec dana posle zaea. Da li
vam j e neprij atno?"
"Ne", odgovori Bejli. "Hoete li da me povedete naokolo?"
"Hou, ali drite se podalje od mene."
Dok je pogledom prelazio prostoriju u svim pravcima, Bejlijevo
duguljasto lice dobi izraz tvrd kao kamen. Ispred njega je bio staklen
zid, a iza ovoga (sasvim sigumo!) tano odmerena temperatura, tano
odmerena vlanost i potpuna aseptinost. Mogao je da vidi redove
bazena ispunjene vodnjikavom tenou, zasienom hranljivim
materijama u najpovoljnijoj razmeri, tano odreenog sastava, a u
svakom bazenu razvijalo se po jedno malo bie, ponekad manje od
Bejlijeve ake, savijeno u klupko, s nabubrelom lobanjom, tankim
nonim izdancima i repom koji je krljao!
Klorisa, koja je stajala nekoliko metara dalje, ree: "Kako vam se to
svia?"
"Koliko ih imate?" upita Bejli.
"Ovog jutra ih je sto pedeset dvoje. Primamo ih petnaest do dvadeset
meseno i isto toliko predajemo dovrenih."
"Je li ovo jedina takva ustanova na planeti?"
"Jeste. To je dovoljno da broj stanovnika bude stalan, raunajui tri
stotine godina trajanja ivota i dvadeset hiljada stanovnika. Zgrada je
sasvim nova. Doktor Delmar je nadgledao izgradnju i uveo mnoge
promene u metod negovanja fetusa, tako da je smrtnost praktino
iskljuena."
Izmeu bazena su se kretali roboti. Zaustavljali su se i proveravali
podatke, neumorno kao cepidlake, zurei u svaki embrion posebno.
"Ko se bavi majkama?" upita Bejli. "Mislim, ko ih oslobaa ovih
telaca?"
"Doktori", odgovori Klorisa.
"Doktor Delmar, takoe?"
"Naravno, ne. Doktori lekari. Ne zamiljajte da bi se dr Delmar
uopte nagnuo nad... Uostalom, nije vano."
"Zato se ne koristite robotima?"
"Roboti u hirurgiji? Prvi zakon robtike to veoma oteava. Robot
moe, ako zna kako, da operie slepo crevo kako bi spasao ljudski
ivot, ali sumnjam da bi posle toga bio upotrebljiv bez izvesnih
popravki. Seenje ljudskog mesa izazvalo bi potres pozitronskog
mozga. Samo lekare moete priviknuti na to, kao i na lino prisustvo

koj e j e neophodno."
Bejli ree: "Primetio sam da roboti rade s fetusima. Da li ste vi i
doktor Delmar morali nekad da se umeate?"
"Jesmo ponekad, ako se neto ne bi odvijalo kako treba. Na primer,
kad fetus nema pravilan razvoj. Kad je posredi ljudski ivot, donoenje
odluka se ne moe poveriti robotu."
Bejli potrvrdi: "Pogrena odluka je riskantna i moe prouzrokovati
gubitak ljudskog ivota, pretpostavljam."
"Nipoto. Suvie je riskantno precenjivanje ivota i spasavanje
defektnog." Klorisa ga je strogo gledala. "Kao fetalni inenjeri, Bejli,
mi nastojimo da samo zdrava deca porastu, samo zdrava. Cak i
najtemeljnija analiza roditeljskih gena ne iskljuuje mogunost da
permutacije i kombinacije gena budu nepovoljne, a da i ne pominjem
nasledne promene koje su naa velika briga, jer su nepredvidive. Takvih
sluajeva ima jedan promil, a to znai da proseno svakih deset godina
imamo neprilika."
Dala mu je znak da je prati po balkonu, to on prihvati.
"Pokazau vam dojilite novoroenadi i deje spavaonice. Ta
odeljenja nam zadaju mnogo vie briga nego ovo koje smo proli. Tu
rad robota moemo koristiti u veoma maloj meri."
"Zato?"
"Saznali biste ako biste ikada pokuali da nauite robota da
podvrgava decu disciplini. Prvi zakon ih ini gotovo nemonim u tom
smislu. I nemojte misliti kako deca to ne shvate skoro istovremeno kad
naue prve rei. Videla sam jednog trogodinjaka kako dri u napetosti
dvanaest robota, viui: 'Povreen sam... Povrediete me!' Tu su
potrebni savreni roboti, koji e shvatiti kako dete moe namemo da
lae."
"Da li je dr Delmar imao uticaja na decu?"
"Uglavnom, da."
"Kako je u tome uspevao? Da li je zalazio meu njih, da im ulije
malo straha?"
"Dr Delmar? Da ih dodiruje? Nebesa! Naravno da nije! Ali on je
mogao da im govori. I mogao je robotu da da odreen nalog. Doivela
sam jednom da kazni nekog deaka na taj nain to ga je robot petnaest
minuta udarao po zadnjici, a dr Delmar je sve to posmatrao preko
stereovizije. Kada se to nekoliko puta ponovi, nema deteta koje bi se
ikada vie usudilo da ne poslua efa. U tome je ef bio prilino vet, pa
bi takav robot bio ponovo osposobljen jednostavnim redovnim
popravkama."

"A vi? Da li vi zalazite meu decu?"

"Na alost, ponekad moram. Ja nisam kao ef. Moda u jednom biti
sposobna za rukovoenje, ali kada bih to sada pokuala samo bih
kvarila robote. Vetina je dobro upravljati robotima, vidite i sami. Pa
ipak, razmiljam o tome. Ali to se tie dodira s decom .J To su male
ivotinje!"
Ona naglo okrete glavu i pogleda ga: "Mislim da vama ne bi smetalo
da ih vidite."
"Ni najmanje."
Slegnula je ramenima i sa zadovolj stvom ga posmatrala:
"Zemljanin!" Zatim je krenula dalje i nastavila: "Uostalom, ta sve to
znai? Trebalo bi da pozovete na odgovornost Gladiju Delmar! Vi to
morate! O najeubica."
"Nisam sasvim siguran", ree Bejli.
"U ta ste onda sigumi, ako niste u to?"
"Postoje razne mogunosti, gospoo."
"Na primer, ko bi jo mogao da bude ubica?"
"Hm!? Vi, na primer!"
Bejlija sasvim iznenadi nain na koji je Klorisa to primila.

12. CILJ JE PROMAEN

Smejala se.
Smejala se smehom koji je bujao sam od sebe, sve dok joj nije
ponestalo daha. Tada se zagrcnu i nasloni na zid da bi dola do vazduha,
a mesnato lice joj se zaari.
"Ne pribliujte mi se!" molilaje. "Dobro mi je!"
Bejli ree smrknuto: "Zar je to tako smeno?"
Pokuala je da odgovori, ali je opet spopade smeh. Tada progovori
piskavo: "Oh, vi ste zaista sa Zemlje! Kako bih uopte to mogla biti ja?"
"Dobro ste ga poznavali!" ree Bejli. "Znali ste njegove navike.
Imali ste mogunosti da smislite kako."
"I vi mislite da bih ja i pomislila da se sastanem s njim? Da bih
mogla da mu se pribliim i neim mu razmrskam glavu? U stvari, vi,
Bejli, nita ne znate o svemu tome."
Bejli oseti da crveni: "Zato mu se vi, gospoo, ne biste mogli
pribliiti? Vi ste navikli da se meate sa..."
O nagaprekide: "Sadecom!"
"Jedno vodi drugome. Vi, recimo, podnosite moju blizinu..."
"Na nekoliko metara", dopuni ga ona prezrivo.
"Ja sam ba bio u poseti oveku koga je gotovo kap udarila jer nije
bio u stanju da podnese moje prisustvo."
Klorisa uzdahnu i ree: "Razlika u stepenu izdrljivosti!"
"Sve je u razlici u stepenu izdrljivosti! Navika da budete u blizini
dece mogla vas je osposobiti da izdrite prisutnost doktora Delmara."
"Zelim da naglasim, gospodine Bejli", ree Klorisa, kojoj sve to vie
nije bilo ni najmanje zabavno, "da moja izdrljivost ne vredi ni
prebijene pare. Dr Delmar je bio cepidlaka. S njim je bilo gotovo isto
tako teko kao i sa samim Libigom. Cak i da sam mogla podneti
njegovu blizinu, on nije bio u stanju da podnese moju. Jedina osoba
kojoj je doputao da ga vidi bila je gospoa Delmar."
"Ko je taj Libig?"
Klorisa slee ramenima: "Jedan od onih ludih genija, ako znate na
ta mislim. Radio je sa efom na robotima."
Bejli ponovi u sebi to ime, a zatim se vrati na preanju temu:
"Moglo bi se rei da ste imali i razlog."
"Kakav razlog?"
"Njegovom smru preuzeli ste poslove u ovoj ustanovi. Ta smrt vam
je donelavii poloaj."
"I vi to zovete razlogom? Nebesa! Ko bi se borio za ovakav poloaj?

Ko na Solariji? To bi bio razlog da se on ouva u ivotu. To bi bio

razlog da obleu oko njega i da ga tite. Trebalo bi da pametnije vodite
istragu, Bejli."
On nesigumo poea vrat. Uviao je ispravnost njenih rei.
"Da li ste primetili moj prsten, gospodine Bejli?"
"Primetio sam ga", odgovori on.
"Pretpostavljam da ne znate njegovo znaenje?"
"Ne znam!" (Uvek neznanje, pomisli gorko.)
"Da li bi vas naljutila mala pouka?"
"Nipoto, ako bi mi pomogla da razjasnim pojmove o ovom
prokletom svetu", bubnu on.
"Nebesa!" nasmeja se Klorisa. "Mislim da vam mi izgledamo kao i
vi nama. Oseam to. Cujte, ovde je jedna prazna soba. Seemo u nju...
ne, soba nije dovoljno velika. Onda, znate ta, sedite vi unutra a ja u
stajati napolju."
Pomerila se niz hodnik, ostavljajui mu mesta da ue, a zatim se
vratila i smestila pored suprotnog zida, odakle je mogla da ga vidi.
Bejli sede, jedva oseajui da se ne ponaa pristojno. Buntovno
pomisli: zato ne? Neka Solarijanka ostane na nogama.
Klorisa prekrsti miiave ruke na grudima i ree: "Analiza gena je
klju naeg drutvenog ureenja. Naravno, ne analiziramo gene
neposredno. Ali kako svakim genom upravljaju enzimi, mi analiziramo
enzime. Poznavanje enzima omoguuje nam hemijsko poznavanje tela,
a ono nam daje potpun uvid u ljudsko bie. Je li vam jasno?"
"Teorijski, da", odgovori Bejli, "ali mi nije poznata primena."
"Deo primene je ovde. Krvne analize se rade dok je dete u kasnom
fetalnom razvoju. To nam daje samo priblino taan, u stvari grub
rezultat. U najboljem sluaju, ve na tom stupnju razvoja moemo
ustanoviti nasledne promene i oceniti da li e dalji razvoj biti rizian.
Ali jo nismo u stanju da iskljuimo svaku moguu greku. Moda
emo to jednog dana moi. U svakom sluaju, posle roenja
nastavljamo probe. Ispitujemo elije i sekrete, tako da pre zrelosti tano
znamo od ega su sazdani nai deaci i devojice."
(Luk i voda!... Ova besmislena reenica proe bez reakcije kroz
Bejlijev mozak.)
"Prsten koji sam vam pomenula oznaka je moje genetske
usmerenosti", nastavi Klorisa. "To je stari obiaj, neto to je ostalo iz
primitivnih vremena dok se Solarijanci nisu genetski odgajali. Danas
smo svi mi zdravi."
"Ali vi gajo nosite. Zato?" upitaBejli.

"Jer sam izuzetak!" Odgovorila je bez zbunjenosti i s neskrivenim

ponosom. "Dr Delmaru je utroio dosta vremena da pronae
pomonika. Bila mu je potrebna izuzetna osoba. Inteligencija, bistrina,
radna sposobnost, uravnoteenost. Iznad svega, uravnoteenost. Neko
ko e se bez muke privii na dodir s decom."
"On to nije mogao, zar ne? Da li je to bila posledica njegove
neuravnoteenosti?"
Klorisa odgovori: "Donekle, ali, u svakom sluaju, njegova
neuravnoteenost je bila podnoljiva. Vi perete ruke, zar ne?"
Bejlijev pogled potrai ruke. One su bile iste ba kao to treba.
"Perem", odgovori on.
"U redu. Neuravnoteenost bi bila nepodnoljiva kad bi gaenje
zbog neistih ruku spreavalo nekoga da rukama oisti podmazanu
mainu, makar to bilo nuno i hitno. Pa ipak, u svakodnevnom ivotu,
gaenje nas tera da ruke drimo iste, i to je dobro."
"Shvatam. Nastavite."
"To je sve. Moje genetsko zdravlje je na treem mestu, otkad se na
Solariji o tome vodi rauna. Zbog toga nosim prsten. To je uspomena,
radujem se to mogu da ga nosim."
"Cestitam vam."
"Ne treba da se podsmevate. Nije to moja zasluga. Moglo je to biti
samo puko slaganje roditeljskih gena. Ali ja sam ipak ponosna to ga
imam. Ne postoji ovek koji bi me mogao smatrati odgovomom za
psihopatsko delo ubistva. Ne s mojim genetskim zdravljem. Dakle, ne
gubite vreme, optuujui me."
Bejli slee ramenima i ne ree nita. Klorisa je meala genetsko
zdravlje i dokazni postupak. Verovatno e to raditi i ostali Solarijanci.
"elite li da vidite decu?"
"Da, eleo bih. Hvala vam."
Hodnici su se pruali unedogled. Zgrada je oigledno bila ogromna.
Naravno, nita posebno u poreenju sa stambenim blokovima
zemaljskih gradova, ali ako se uzme u obzir da je sagraena odvojeno,
na povrini planete, ipak se mogao stei utisak da je velika kao brdo.
Bilo je na stotine jasala, u kojima su ruiaste bebice plakale,
spavale i jele. Zatim su dolazile sobe za igru u kojima su puzala
odraslija deca.
"Ni u ovom dobu deca nisu sasvim loa", govorila je Klorisa
gunajui, "ali kad ponu da hodaju potreban im je veliki broj robota.
Za svako derite gotovo po jedan robot."

"Zato toliko?"
"Ako im ne pmimo potrebnu panju, lako se razbole."
"Da", primeti Bejli, "potreba za nenou ne moe se iskoreniti."
Klorisa se namrti i ree grubo: "Bebe zahtevaju panju."
Bejli primeti: "Donekle me iznenauje to to roboti mogu da zamene
potrebu za nenou."
Klorisa se okrete prema njemu. Udaljenost izmeu njih nije bila
dovoljna da sakrije njeno nezadovoljstvo.
"Cujte Bejli, neete uspeti ako mislite da me vreate sluei se
neprijatnim reima. Nebesa! Ne budite detinjasti!"
"Ja da vas vream?"
"I ja mogu da izgovorim tu re! Nenost! Zelite li da ujete jo jednu
kratku re, jednu dobru petoslovnu re? I nju mogu da izgovorim.
Ljubav! Ljubav! A sada se uvajte ako ta re nije kod vas u upotrebi."
Bejli nije hteo da raspravlja o tome ta je bestidno. "Dakle, mogu li
roboti zaista da prue potrebnu panju?" upita on.
"Naravno. Kad tako ne bi bilo, ovo gazdinstvo ne bi imalo uspeha.
Oni se igraju s decom, tetoe ih i njiu u naruju. Detetu je svejedno to
ima posla samo s robotom. Kasnije, od njegove tree do desete godine,
stvari postaju tee."
"Oh?"
"U tom razdoblju deca ele da se igraju meusobno. Bez izuzetka."
"Vi im to, valjda, doputate."
"Moramo. Ali nikada ne zaboravljamo obavezu da ih poduavamo o
zahtevima koje e im doneti zrelost. Svako od njih ima posebnu sobu
koja moe da se zakljua. Jo od samog poetka moraju sami da
spavaju. Mi to upomo zahtevamo. Zatim, postoji svakog dana posebno
vreme usamljenosti, koje je tokom godina sve due. Kada dete napuni
desetu, ono je ve sposobno da se tokom cele sedmice odrekne bilo
ijeg prisustva. Svakako, ureaji za trodimenzionu sliku su neto
najbolje to postoji. Mogu da razgledaju okolinu kue, ak i ako se
kreu, a mogu da odravaju vezu tokom celog dana."
"Iznenaen sam kako vam potpuno uspeva da suzbijete nagon.
Suzbijate, vidim to, ali ipak sam iznenaen", primeti Bejli.
"Kakav nagon?" upita Klorisa.
"Nagon drutvenosti. Takav postoji. Vi i sami kaete da deca ele da
se meusobno igraju."
Klorisa slee ramenima: "Vi to zovete nagonom? Pa ta onda i da
jeste? Nebesa! Dete se nagonski boji pada, a odrasli mogu da se
naviknu da rade na visinama gde preti stalna opasnost od pada. Da li ste

ikada videli akrobatske igre na visoko postavljenoj ici? Deca imaju,

takoe, nagonski strah od vike. Da li se i vi bojite vike?"
"Normalno, ne", prizna Bejli.
"Kladim se da Zemljani ne mogu da spavaju ako je sve tiho. Nebesa!
Nema tog nagona koji ne bi nestao pod dobrim stalnim vaspitanjem. Ne
u ljudskim biima, iji su nagoni svakako slabi. U stvari, ako tome
pravilno pristupite, primetiemo da vaspitanje iz pokolenja u pokolenje
postaje sve lake. To je stvar evolucije."
"Kako to mislite?"
"Zar ne shvatate? Svaka jedinka u svom razvoju ponavlja istoriju
razvoja svoje vrste. Fetusi koje smo videli imaju neko vreme krge i
rep. Taj stupanj ne moe se preskoiti. Na isti nain, deca prolaze kroz
stadijume ivotinjskog udruivanja. Ali kako fetusi mogu da savladaju
za mesec dana ono to je u istoriji razvoja trajalo sto miliona godina,
tako naa deca mogu brzo da se oslobode socijalno-animalnog stupnja.
Dr Delmar je bio miljenja da emo tokom sledeih pokolenja taj
stadijum sve bre i bre savlaivati."
"Da li je to zaista tako?"
"On je procenio da emo za tri hiljade godina, ako budemo
napredovali kao dosad, odgajati decu koja e biti nasledno priviknuta na
stereoviziju. Sef je doao i do nekih drugih saznanja. Bavio se
usavravanjem robota, tako da budu u stanju da disciplinuju decu, a da
ne pretrpe pozitronske potrese. Zato da ne? Disciplina danas, da bi
ivot bio bolji sutra, potpuno se poklapa s prvim zakonom. Samo kada
bi to roboti mogli shvatiti."
"Da li je ve bio postigao neki uspeh u tome?"
Klorisa odmahnu glavom: "Bojim se da nije. Dr Delmar i Libig su
marljivo radili na nekim eksperimentalnim modelima."
"Da li je doktor Delmar slao modele na ovo gazdinstvo? Da li je bio
tako dobar strunjak, da je mogao sam vriti opite?"
"Oh, da. Cesto je vrio pokuse s robotima."
"Da li ste znali da se za vreme ubistva kod njega nalazio neki
robot?"
"Rekli su mi."
"Da li znate koji je to model bio?"
"Trebalo bi pitati Libiga. Kao to sam vam ve rekla, on je strunjak
koji je radio s doktorom Delmarom."
"Vi o tome nita ne znate?"
"Nita."
"Ako se setite neega, obavestite me."

"Hou. Ali ne mislite da su novi modeli bili jedino ime se doktor

Delmar bavio. On je imao obiaj da govori kako e doi vreme kada e
se neoploena jajaca odlagati u bazene s tekuim vazduhom, da bismo
se njima koristili za vetako oploenje. Time bi eugenini temelji
naeg drutva bili potpuni, a mi bismo bili osloboeni poslednjeg
rudimenta bilo kakve potrebe za prisustvom. Nisam sigurna da bih se
sloila s njim u tim dalekim predvianjima, ali on je bio veoma
dalekovid. Dobar Solarijanac." Klorisa zastade, a zatim doda: "Zelite li
da iziete? Grupa od etiri do osam godina ba ide na igranje van kue.
Mogli biste da ih vidite."
Bejli odgovori oprezno: "Pokuau, ali moda u biti prisiljen da se
posle kratkog vremena vratim."
"Ah, da, zaboravila sam. Moda biste radije ostali?"
"Ne bih." Bejli se usiljeno osmehnu. "Pokuavam da se priviknem na
spoljnji prostor."
Teko je podnosio vetar koji mu je smetao da slobodno die. Oseao
je hladnou, mada ne u fizikom smislu te rei. Ali bio je svestan
temperature, a odelo mu je treperilo pri naletima vetra.
Cvokotao je dok je pokuavao da govori, pa je cedio rei slog po
slog. Oi su ga bolele od gledanja u daleki horizont, koji se sav
rastvarao u zelenim i sivim maglama, ali jo vie je morao da se uva da
ne gleda iznad sebe u plavu prazninu neba, prekinutu tu i tamo
sluajnim belim oblacima i blistavilom sunca. Zbog svega toga se trudio
da ne die oi s puteljka, mada mu je to donosilo samo izvesno
olakanje.
Pa ipak, morao je savladati nagon za beanje, nagon za povratak u
zatvoren prostor.
Idui desetak koraka iza Klorise, stigao je do stabla i pruio ruku da
ga dodime. Ono je bilo tvrdo i hrapavo. Iznad njega je umelo gusto
lie, ali nije se usuivao da podigne pogled. Zivo drvo!
"Kako se oseate?" pitala ga je Klorisa.
"Dobro."
"Jednu grupu dece moete i odavde da vidite", ree ona. "Zauzeta su
nekom igrom. Roboti im prirede sve to je potrebno, a onda ih nadziru.
Male bi ivotinje inae iskopale jedna drugoj oi. Vidite, i linim
prisustvom ne moe se mnogo postii."
Bejli je polako skliznuo pogledom niz betonsko tle puteljka, a zatim
je preao na travnjak, pa niz padinu sve dalje i dalje. Gotovo je pipkao
pogledom! Bio je vrlo paljiv, spreman da u svakom trenutku straha
napusti daljinu i vrati se pogledom do svojih nonih palaca.

Tako je ugledao likove malih deaka i devojica. Ludo su trkarali

naokolo, ne vodei rauna o tome to se zapliu po spoljanjoj ivici
sveta, dok su iznad njih bili samo vazduh i beskraj. Izmeu njih se, kao
magla, s vremena na vreme pojavljivao odsjaj sa ponekog robota. Zagor
dece bio je dalek, neodreeno kliktanje u prostoru.
"Oni to vole", ree Klorisa. "Da se guraju, viu, svaaju, padaju,
ustaju i da uopte budu jedno kraj drugog. Nebesa! Kako li im uopte
uspeva da postanu zreli?"
"Sta rade ona deca?" upita Bejli, pokazujui usamljenu grupu
odraslijih.
"Oni nisu ovde lino prisutni. To je samo njihova trodimenziona
slika. Tako oni zajedno etaju, razgovaraju, tre, igraju se. Imaju sve to
ele osim fizikog dodira."
"Kuda deca odlaze odavde?"
"Na sopstvena gazdinstva. Broj smrtnih sluajeva uglavnom
odgovara broju novoroenih."
"Mislite na gazdinstvo roditelja?"
"Nebesa! Ne! Bila bi to neverovatna sluajnost, zar ne, da roditelji
umru u trenutku kada im je dete poraslo. Ne! Deca uzimaju ono
gazdinstvo koje je u tom trenutku slobodno. Ne verujem da bi ijedno od
njih bilo ba sreno kada bi ivelo u zgradi koja je nekada pripadala
njegovim roditeljima, naravno ako pretpostavimo da znaju ko su im
roditelji."
"Zar im to nije poznato?"
"Zato bi bilo?" upita ona podigavi obrve.
"Da li roditelji poseuju svoju decu?"
"Kakve vam misli padaju na um? Zato bi to radili?"
Bejli ree: "Dopustite mi da razjasnim neke pojmove. Smatra li se
runim obiajem pitati nekoga ima li dece?"
"To je sasvim intimno pitanje. Zar ne biste i vi to rekli?"
"Donekle."
"Ja sam otvrdnula. Deca spadaju u moj posao. Sa drugima nije tako."
Bejli upita: "Imate li vi neko dete?"
Klorisa sasvim uoljivo proguta pljuvaku: "Zasluila sam to, a vi
ste zasluili odgovor. Nemam."
"Jeste li udati?"
"Jesam i posedujem sopstveno gazdinstvo, na kome bih bila i sada
da ne moram biti ovde. Jednostavno, ne verujem da mogu upravljati i
nadziravati sve robote ako nisam ovde."
Ona nelagodno okrenu glavu, a zatim pokaza prstom.

"Jedno je dete palo. Naravno, sada plae", upozori ona Bejlija.

Robot je velikim koracima trao prema palom detetu.
Klorisa primeti: "Podii e ga i pomilovati. Pozvae me samo ako se
detetu dogodilo neto ozbiljno." Onda nervozno dodade: "Nadam se da
nee biti potrebno."
Bejli duboko uzdahnu. S leve strane, dvadesetak koraka daleko,
ugledao je tri stabla koja su zatvarala mali prostor. Uputio se prema
njima. Trava koju je gazio bila je mlitava. Imao je utisak da koraa po
neemu ljigavom i odvratnom. Kao po pokvarenom mesu! Zbog te
asocijacije skoro da povrati!
Sada je bio unutar trougla, naslonjen leima na stablo. Bilo mu je
kao da je okruen nedovrenim zidovima. Sunce se videlo jo samo kao
treperenje kroz lie. Uestalost zamraivanja gotovo ga je oslobodila
panike.
Klorisa ga je primetila s puteljka i polako mu se pribliila na pola
puta.
"Imate li neto protiv da ostanem ovde neko vreme?" upita je Bejli.
"Samo ostanite", odgovori Klorisa.
Bejli je upita: "Kad mlade izae iz ovog odgajalita, kako ih
navedete da se udvaraju jedni drugima?"
"Da se udvaraju?"
"Kako se upoznaju, da bi mogli da se venaju." Bejli se trudio da
nae to bezopasniji izraz.
"Ne moraju oni za to da brinu", ree Klorisa. "Oni se dodeljuju jedni
drugima prema analizi gena, jo dok su sasvim mali. To je pametan
nain, zar ne?"
"Da li se oni uvek s tim sloe?"
"Da se venaju? Nikada! Sve je to za pojedinca izvanredno muno.
Najpre moraju da se priviknu jedno na drugo. Kad se savladaju prve
nelagodnosti, svakodnevni kratki lini sastanci mogu da uine udo."
"Sta onda ako im se brani drug ne svia?"
"Kako? Ako je analiza gena povoljna za brak, ta onda moe da utie
na... "
"Razumem", urno se ubaci Bejli. Setio se Zemlje i uzdahnuo.
Klorisa ree: "Zanima li vas jo neto?"
Bejli se pitao da li bi jo neto mogao da postigne. Odluio je da
zavri sa Klorisom i fetalnom tehnikom. Trebalo je da se posveti
sledeem poglavlju istrage.
Upravo se spremao da joj to kae, kad Klorisa viknu na nekog
udaljenog deaka: "Hej, ti, tamo dole! Sta radi?" Zatim je preko

ramena naglo dobacila Bejliju: "Bejli, pazite! Pa-zi-te!"

Bejli nije uspeo da shvati. Instinktivno se trgao. Napor da sauva
ivce naglo je popustio i obuzela ga je strava od otvorenog prostora i
uas beskrajnosti nebeskog svoda.
Stao je da lebee. Cinilo mu se da sam sebe vidi kako otvara usta i
isputa nerazgovetne glasove. Pao je na kolena i prevrnuo se u stranu,
jer je skoro istovremeno neto zaparalo vazduh iznad njegove glave i s
treskom zavrilo u stablu.
Zatvorio je oi. Prsti su mu stezali tanak koren koji je izbio na
povrinu, a nokti mu se zabili u blistavu zemlju.
Moda samo trenutak posle toga Bejli je otvorio oi. Video je
Klorisu kako estoko grdi nekog momia koji je stajao podalje, dok je
neki utljivi robot ekao blizu nje. Pre no to ga je svetlost primorala da
skrene pogled, imao je vremena da u rukama momia uoi neku
napravu sa icom.
S naporom se podigao na noge. Teko diui, zurio je u drku
blistavog metala koja je ostala zabodena u stablu na koje se ranije
naslanjao. Povue je. Nije se bila duboko zabola, pa je lako popustila.
Poeo je da razgleda vrh naprave, ali ga nije dodimuo. Bio je tup, ali
ipak dovoljno otar. Da se nije bacio na zemlju, taj bi ga vrh opasno
okrznuo.
Bila su mu potrebna dva pokuaja da pokrene noge. Zakoraio je
prema Klorisi i uzviknuo: "Hej, mome!"
Klorisa se okrete. Lice joj je bilo zaareno: "Bilo je sluajno. Jeste li
povreeni?" upita ga.
"Nisam! A taje to?"
"Strelica. Izbaena je lukom koji je napet icom."
"Evo, ovako!" viknu deak drsko, nape luk i izbaci strelicu u vazduh,
a zatim prsnu u smeh. Imao je svetlu kosu i vitko telo.
Klorisa mu ree: "Budi miran! A sada, odlazi!"
"Cekaj, ekaj!" uzviknu Bejli. Protrljao je koleno izgrebano od
kamena na koji je pao. Hteo bih neto da te pitam. Kako se zove?"
obrati se on deaku.
"Bik", odgovori deak nemarno.
"Jesi li to na mene odapeo strelicu?"
"Jesam", odgovori deak.
"Zna li da bi me pogodio da se nisam izmakao?"
Bik slee ramenima: "To sam i hteo."
Klorisa progovori umo: "Dopustite mi da vam objasnim! Mi gajimo

streljatvo jer omoguuje takmienje, a ne zahteva lini dodir.

Prireujemo takmienja koristei se samo stereovizijom. Meutim,
dogaalo se da deaci ponekad gaaju robote. Poto sam ja jedino
ljudsko bie na ovom gazdinstvu, Bik vas je verovatno smatrao
robotom."
Bejli je sluao. Misao mu se razbistri, a prirodna tvrdoa lica posta
jo izrazitija.
"Da li si me smatrao robotom?" upita.
"Nisam", odgovori momi. "Vi ste Zemljanin."
"U redu. Moe da ide."
Bik se okrete i otra zviduui. Bejli se obrati robotu:
"Sluaj! Odakle deak zna da sam Zemljanin? Zar nisi ti bio s njim
kad je streljao?"
"Bio sam s njim, gospodaru. Ja sam mu rekao da ste Zemljanin."
"Da li si mu rekao ta to znai?"
"Jesam, gospodaru."
"ta, dakle?"
"Nie ljudsko bie, kome nije doputeno da doe na Solariju jer
donosi bolest, gospodaru."
"A ko ti je to rekao, mome?"
Robot je utao.
"Zna li ko ti je to rekao?" pitao je upomo Bejli.
"Ne znam, gospodaru. Taj mi je podatak smeten u memoriju."
"I tako, ti si rekao deaku da sam ja nie i zarazno bie, a on je
odjednom odapeo strelu. Zato ga nisi spreio?"
"Trebalo je da to uradim, gospodaru. Ja ne bih dopustio da ljudsko
bie bude povreeno pa ni kad je sa Zemlje. On se isuvie brzo
pokrenuo, a ja sam bio prespor."
"Moda si pomislio da sam samo Zemljanin, dakle nepotpun ovek,
pa si stoga oklevao."
"Nisam, gospodaru."
To je izgovoreno hladno i mirno, ali se Bejliju stegoe usne. Robot
je to mogao preutati u punom uverenju da je istina, a Bejli je oseao da
je ba to posredi.
"Sta si radio kod deaka?" upita.
"Nosio sam mu strelice."
"Mogu li da ih pogledam?"
Ispruio je ruku, a robot se priblii i predade mu tuce strelica. Bejli
oprezno poloi kraj nogu strelicu koja je pogodila stablo, a zatim stade
da razgleda ostale, jednu po jednu. Najzad ih vrati, a onu prvu ponovo

uze u ruke. Tada se obrati robotu:

"Zato si ba ovu strelicu dao deaku?"
"Bez nekog posebnog razloga, gospodaru. On je malopre traio
strelicu, a ja sam mu dao onu koja mi je prva dola pod ruku. Onda je
naokolo traio neki cilj i spazio vas, pa me pitao ko je to strano bie. Ja
sam mu objasnio..."
"Znam ta si mu objasnio. Strelica koju si mu dao jedina je sa sivom
crtom na drci. Ostale imaju cme crte."
Robot je zurio bez razumevanja.
Bejli upita: "Da li ti uva deake?"
"Oni se etkaju naokolo, gospodaru."
Zemljanin pogleda kroz procep koji su obrazovala dva stabla.
Strelica je morala proi izmeu njih da bi pogodila cilj.
"Da nije moda ovaj momi Bik najbolji strelac ovde?"
Robot sae glavu: "On je najbolji, gospodaru."
Klorisa zinu: "Kako ste to uopte pogodili?"
"Dogaa se", odgovori Bejli suvo. "A sada bih vas zamolio da
pogledate ovu sivu crtu na strelici. To je jedina strelica iji je vrh neim
premazan. Moda e vam se initi melodramski, gospoo, ali vi ste mi
onim upozorenjem spasli ivot. Strelica koja je promaila cilj bila je
zatrovana."

13. SUSRET S ROBOTIAREM

Klorisa povie uzbueno:
"Nemogue! Nebesa!
Potpuno
iskljueno!"
"Nebesa, Zemljo, Galaksijo, ili ta god hoete! Postoji li ovde neka
ivotinja koja moe da se rtvuje? Uhvatite je, pogodite ovom strelicom
i videete ta e se dogoditi."
"Ali zato bi bilo ko hteo..."
Bejli odbrusi: "Ja znam zato! Pitanje je samo ko?"
"Niko."
Bejli se oseao kao da ga je spopala vrtoglavica. Poeo je da besni.
Strelicu je bacio do njenih nogu. Ona ga je gledala razrogaenih oiju.
"Uzmite je!" vikao je. "Unitite je ako ne elite da je ispitate. Ako je
ostavite, nabasae na nju neki deak i bie nesree."
Ona se sae i uze je kaiprstom i palcem.
Bejli otra prema najbliem ulazu u zgradu, a ona ga je pratila,
nosei spretno strelicu.
Kada je osetio udobnost zatienog prostora, irokogrudost poe da
mu se vraa.
"Ko je otrovao strelicu?" upita Klorisa. "Ne mogu ni da zamislim!"
"Ne verujem da je to uradio sam deak. Postoji li bilo kakva
mogunost da se ustanovi ko su mu roditelji?"
"Moemo da proverimo podatke", odgovori ona smrknuto.
"Dakle, srodstva se belee?"
"Da, zbog analize gena."
"Da li deca mogu da doznaju ko su im roditelji?"
"Nemogue!" odgovori ona odluno.
"Da li je to Bik mogao na neki nain da dozna?"
"Trebalo bi da prodre u sekretarijat, a to je nemogue."
"Pretpostavimo da neki roditelj poseti gazdinstvo i poeli da sazna
za svoje dete..."
Klorisa ga prekide pocrvenevi: "Gotovo neverovatno!"
"Ali pretpostavimo... Da li bi saznao ako pita?"
"Ne znam. Ne bi bilo ba nezakonito da zna, ali je protiv obiaja."
"Da li biste mu bar vi rekli?"
"Pokuala bih da ne kaem. Znam da dr Delmar ne bi rekao. On je
bio uveren da poznavanje srodstva slui samo za analizu gena. Pre
njega nije bilo tako strogo... Ali zato sve to pitate?"
"Ne vidim kakav bi motiv mogao da ima deak, ali njegovi bi
roditelji mogli da imaju."

"Sve je to strano!" Uznemirena Klorisa primae se Bejliju, sada

mnogo blie nego pre. Cak je i ruku ispruila prema njemu. "Kako je
sve to moglo da se dogodi? Sef ubijen! Vi zamalo ubijeni! Na Solariji
nema razloga za grubu upotrebu sile. Svi imamo sve to nam je
potrebno. Nema nedostinih stvari. Nisu nam poznati rodbinski odnosi,
pa zato i nema posebnih porodinih ciljeva. Svi smo u dobrom
genetskom stanju."
Lice joj najednom zablista: "Cekajte! Strelica ne moe biti otrovna.
Nije trebalo da dopustim da me u to uverite."
"Kako ste odjednom doli do toga?"
"Setila sam se robota koji je bio s Bikom. On nikada ne bi dopustio
da se strelica otruje. Nemogue je da uradi ita to bi moglo da povredi
ljudsko bie. Za to se stara prvi zakon robotike."
"Zaista?" odvrati Bejli. "A ja se pitam ta je prvi zakon robotike!?"
Klorisa ga je tupo gledala: "Sta time hoete da kaete?"
"Nita. Dovoljno je da ispitate strelicu i ustanoviete da li je
zatrovana."
Bejlija to nije zanimalo. Znao je ta je posredi. U otrov nije ni
najmanje sumnjao. On upita: "Da li jo verujete da je gospoa Delmar
kriva za muevljevu smrt?"
"Jedinoje ona bila prisutna."
"Znam. Ali ovde, u vreme kada je na mene odapeta strelica, jedino
ste vi bili prisutni."
Ja nemam s tim nikakve veze!" viknu ona odluno.
"Moda nemate, a moda je i gospoa Delmar nevina. Da li bih
smeo da se posluim vaim stereovizorom?"
"Moete, naravno."
Bejli je tano znao s kim namerava da razgovara, a to nije bila
Gladija. Iznenadio se kada je uo svoj vlastiti glas: "Naite mi Gladiju
Delmar!"
Robot poslua bez primedbe, a Bejli ga je zadivljeno posmatrao kako
rukuje ureajima. Jo se pitao kako je dolo do toga da izda takvo
nareenje.
Da li je to bilo zato to je malo pre govorio o Gladiji, ili zato to je
bio donekle uznemiren nainom na koji se bio zavrio njihov poslednji
razgovor, ili ga je ilav, gotovo nadmono praktian Klorisin lik nagnao
da potrai Gladiju kao neku protivteu?
Branio se: do vraga, ovek mora i da improvizuje.
Odjednom je ona bila tu, pred njim. Sedela je uspravno u irokoj
stolici s visokim naslonom, pa je izgledala sitnija i slabija nego ikada.

Zabaena unazad, kosa joj je padala u slobodnim kovrdama. U

duguljastim naunicama bilo je kamenja koje je liilo na dijamante.
Haljina je bila jednostavna i pritegnuta u struku.
Ona progovori gotovo apatom: "Drago mi je to te vidim, Elija.
Pokuavala sam da govorim s tobom."
"Dobro jutro, Gladija!" (Podne? Vee? Nije znao koje je vreme za
Gladiju, a to nije mogao zakljuiti ni po nainu na koji je bila odevena.)
"Zato si htela da razgovara sa mnom?"
"Da bih ti rekla kako mi je bilo ao zbog raspoloenja kome sam
podlegla proli put... Gospodin Olivav nije znao gde bih mogla da te
naem."
Tog trenutka Bejli u mati vide Denila jo u rukama robota
nadzornika i gotovo se nasmeja.
"Sada je sve u redu. Za nekoliko sati lino bih doao do tebe."
"Naravno, ako... Rekao si lino?"
"Da, lino", ozbiljno odgovori Bejli.
Oi joj se rairie, a prsti ukopae u glatku i savitljivu presvlaku
stolice: "Ima li to uopte smisla?"
"Neophodno je."
"Ja ne mislim da..."
"Hoe li mi dopustiti?"
Ona pogleda u stranu: "Je li to zaista neophodno?"
"Jeste. Ali najpre moram s nekim drugim lino da razgovaram. Tvoj
mu je radio na usavravanju robota. Sama si mi to rekla, a uo sam i iz
drugih izvora. On, meutim, nije bio strunjak za robotiku, zar ne?"
"Nije se time ranije bavio, Elija." I dalje je izbegavala njegov
pogled.
"Ali je uz sebe imao nekog strunjaka, zar ne?"
"Dotana Libiga", ree ona umo, "mog dobrog prijatelja."
"Prijatelja?" ustro zapita Bejli.
Gladija je bila zaprepaena: "Zar to nisam smela da kaem?"
"Zato da ne, ako je istina?"
"Stalno se plaim da ne izgovorim neto to bi potvrdilo da sam... Ti
ne zna kako je to kad svi misle da si neto uradio."
"Neka ti to ni najmanje ne smeta. Kako je dolo do toga da se
sprijatelji s Libigom?"
"Oh, ne znam. Prvo, on mi je sused. Kako u tom sluaju uglavnom
nema smetnji na stereovizoru, mogli smo lako i stalno da odravamo
pokretnu vezu. Tako uvek etamo, odnosno, tako smo etali."
"Nisam znao da si u stanju da s nekim eta."

Gladija planu: "Rekla sam preko stereovizora. Opet zaboravljam da

si sa Zemlje. Stereovizor u slobodnom kretanju ne znai nita drugo
sem meusobnog usmeravanja fokusa, tako da se moe ii bilo gde, a
da se ne izgubi veza. On eta po svom gazdinstvu, ja po svom, a ipak
smo zajedno." Ona podie bradu. "To moe da bude prijatno." Potkra
joj se smeak: "Jadni Dotan!"
"Zato to kae?"
"Palo mi je na pamet da misli kako smo se sastajali. On bi umro kad
bi znao da neko to moe i pomisliti."
"Zato?"
"Bio je u tome dosledan do kraja. Uporno se drao stereovizora.
Priao mi je da se jo od pete godine ni sa kim ne sastaje. Ima takve
dece. Rikejn..." Zastala je zbunjena, a zatim nastavila: "...Rikejn, moj
mu, jednom mi je, kad sam pomenula Dotana, rekao da e dece kao
to je Dotan biti sve vie i vie. Tvrdio je da dalji razvoj drutva ide u
prilog stereoviziji. Da li i ti tako misli?"
"To nije moja struka", odgovori Bejli.
"Dotan uopte nije hteo da sklopi brak. Rikejn se ljutio na njega.
Govorio mu je da je nedrutven jer odbija svoj doprinos zajednici
korisnim genima. Dotan o tome nije hteo ni da razmilja."
"Da li je imao neki razlog da odbija brak?"
"N... ne!." odgovori Gladija oklevajui. "Zna, Dotan je bio izvrstan
strunjak za robotiku i kao takav veoma cenjen na Solariji. Mislim da su
se ipak nekako sloili jer bi, inae, Rikejn odbio da s njim sarauje.
Smatrao ga je loim Solarijancem."
"Da li je i Dotanu to rekao?"
"Ne znam. Radio je s njim do kraja."
"A loim ga je Solarijancem smatrao jer odbija brak?"
"Rikejn je jednom rekao da je brak najtea stvar u ivotu, ali da je
neophodno skoiti i zaplivati."
"Sta ti misli o tome?"
"O emu, Elija?"
"O braku. Da li i ti smatra da je to najtea stvar u ivotu?"
Lice joj se sve vie smrkavalo, kao da se s mukom trudila da ukloni
svaki trag oseanja.
"Nikad nisam o tome razmiljala", odgovori najzad.
"Rekla si", primeti Bejli, "da i dalje eta s Libigom, a zatim si se
ispravila prebacivi to u prolo vreme. Znai li to da vie ne eta s
njim?"
Gladija strese glavom. Lice joj je odavalo ta osea. Tugu.

"Ne. Ne etam. Bila sam u vezi s njim jednom ili dva puta, ali je on,
izgleda, uvek imao posla, a ja ne volim... Zna i sam."
"Da li si i posle muevljeve smrti bila s njim u vezi?"
"Nisam! Neto pre toga. Nekoliko meseci ranije."
"Da li se moglo dogoditi da Rikejn zahteva od Libiga da ti vie ne
posveuje panju?"
Gladija je bila neprijatno iznenaena: "Zato bi to zahtevao? Dotan
nije robot, a nisam ni ja. Kako bi on mogao da postavlja zahteve i zato
bismo mi morali da ih uvaavamo?"
Bejli se nije trudio da joj objasni. Mogao je to uiniti sluei se
zemaljskim izrazima, ali njoj bi i dalje bilo nejasno. Cak i kad bi uspeo
da joj objasni, bilo bi joj neprijatno.
"Jo jedno pitanje!" ree Bejli. "Kad budem zavrio razgovor s
Libigom, ponovo u da te potraim. Reci mi, molim te, koliko je sati?"
Odmah je zaalio zbog tog pitanja. Robot je mogao da mu kae u
zemaljskim merama, a Gladija e mu odgovoriti u jedinicama Solarije,
to mu je smetalo jer nije hteo da otkriva svoje neznanje.
"Podne!" ree Gladija razmislivi.
"To vai i za Libigovo gazdinstvo?"
"Oh, da."
"Dobro. Javiu ti se to pre budem mogao, a tada emo ugovoriti
lini susret."
Ponovo je oklevala: "Je li to ba neophodno?"
"Jeste."
Onaprihvati apatom: "U redu."
Bejli nije brzo dobio vezu s Libigom, pa je iskoristio priliku da
pojede jo jedan sendvi, donet u originalnom omotu. Ovoga puta je
ipak bio oprezniji. Pre no to je skinuo omot, paljivo je ispitao peat, a
zatim, sluei se svim svojim iskustvom, i sadraj.
Uzeo je plastinu flau jo nerazmrznutog mleka. Da bi popio bez
presipanja, napravio je zubima otvor na flai. Dok je ispijao sadrinu,
maglovito je razmiljao o tome kako postoje i takve stvari kao to su
otrovi bez mirisa i ukusa, sporog delovanja, koji mogu neprimetno da se
ubrizgaju pomou hipodermike igle ili igle na mlazni pritisak, ali sve
te misli odbaci kao detinjaste.
Sva ubistva ili pokuaji ubistva izvedeni su dosad na najneposredniji
nain. Nita smiljeno, ni prefinjeno, u udarcu po lobanji, u otrovnom
piu dovoljnom za tuce ljudi, ili u otrovnoj strelici odapetoj naoigled
svih.
Zatim pomisli, s ne manje mrzovolje, kako u takvom skakutanju po

vremenskim zonama jedva uspeva da jede. Ako tako nastavi, nee moi
ni da se ispava.
Robot mu se priblii: "Dr Libig kae da ga pozovete u toku
sutranjeg dana. Zauzet je veoma vanim poslom."
Bejli skoi na noge i zaurla: "Reci ti tom momku..."
Zastade. Besmisleno je vikati na robota. Moe i grlo da podere, on
e to primiti kao i da si mu apnuo.
"Reci doktoru Libigu", pree Bejli na bestrasan govor, "ili njegovom
robotu ako bude u blizini, da ja istraujem ubistvo njegovog
profesionalnog saradnika i dobrog Solarijanca. Kai mu da ne mogu da
ekam na njegov rad. Kai da u, ako ne dobijem vezu za pet minuta,
sesti u avion i za pola sata ga lino posetiti. Naglasi mu 'lino', tako da
ne bude zabune."
Nije prolo ni pet minuta, a u Bejlija je ve zurio Libig, ili osoba za
koju se moglo pretpostaviti da je Libig.
Bejli ga osmotri. Bio je mrav, izrazito ukoenog dranja. U
njegovim tamnim, inteligentnim oima bilo je neeg duboko misaonog,
to se sada mealo s ljutnjom. Jedna mu je obrva bila malo sputena.
"Vi ste sa Zemlje?" upita.
"Elija Bejli", uzvrati on. "Detektiv C-7. Sada zaposlen istragom u
sluaju ubistva dr Rikejna Delmara. Kako se vi zovete?"
"Dr Dotan Libig. Odakle vam pravo da me uznemiravate u poslu?"
"Jednostavno", polako ree Bejli, "to je moj posao."
"Onda ga obavljajte negde drugde."
"Najpre bih vam postavio nekoliko pitanja, doktore. Mislim da ste
bili blizak saradnik doktora Delmara. Je li tako?"
Jedna se Libigova ruka stisnu u pesnicu. On pouri prema kaminu,
gde je kao fini satni mehanizam razvijao sloene vremenske pokrete,
koji su hipnotiki delovali na oveka.
Fokus trodimenzione projekcije zadravao se na Libigu tako da
njegova slika za vreme kretanja nije izlazila iz sredita. Izgledalo je
zapravo da se die ili sputa prostor u kome se nalazio.
"Ako ste vi taj kojim nam je Gruer pretio...", zapoe Libig.
Bejli ga prekide: "Jesam."
"Onda ste ovde uprkos mom protivljenju. Gotovo sa stereovizijom!"
"Jo nije. Ne prekidajte vezu!" Bejli podie otro glas, a isto tako i
ruku, uperivi prst pravo na strunjaka za robotiku, koji primetno
ustuktnu, izraavajui negodovanja isturenim usnama.
"Nisam vas prevario kad sam rekao da u lino doi. Toliko da
znate!" ree Bejli.

"Dosta sa zemaljskim prostaklucima, molim vas!"

"Govorim vam otvoreno, da znate na emu ste. Ako drugaije ne
mogu da vas navedem da me sasluate, lino u vas posetiti. Uhvatiu
vas za okovratnik i prisiliti da me sluate."
Libig se okrete: "Vi ste prljava ivotinja."
"Neka bude tako ako ba hoete, ali uradiu ono to sam rekao."
"Ako pokuate da prodrete na moje gazdinstvo, ja u... ja u..."
Bejli podie obrve: "Ubiete me? Da li esto tako pretite?"
"Ja ne pretim."
"Onda odgovarajte na pitanja. Za ovo smo vreme mnogo toga mogli
obaviti. Vi ste bili blizak saradnik dr Delmara. Je li tako?"
Glava strunjaka za robotiku klonu. Ramena su mu se lagano
povijala kao znak pravilnog disanja. Kada je podigao pogled, ve je
vladao sobom. Cak je uspeo da istisne kratak, suv smeak.
"Bio sam."
"Koliko mi je poznato, Delmara su zanimale nove vrste robota."
"Takoje."
"Kakve vrste?"
"Razumete li se u robotiku?"
"Ne. Objasnite mi kao laiku."
"Sumnjam da u moi."
"Pokuajte! Na primer, ja mislim da je hteo da proizvede robota koji
bi mogao da disciplinuje decu. Sta sve obuhvata takav poduhvat?"
Libig mrdnu obrvama i odgovori: "Ako zanemarimo finije
pojedinosti, grubo reeno to znai stezanje integrala C koji upravlja
Sikorovievim dvostrukim kanalom odgovomosti, sve do W-65 sloja."
"Besmislica!" ree Bejli.
"Mislite?"
"Za mene je to besmislica. Kako biste drugaije mogli da se
izrazite?"
"To predstavlja izvesno slabljenje prvog zakona."
"Zato? Dete se disciplinuje za svoje sopstveno budue dobro. Zar
nije tako, bar teorijski!?"
Libigove oi zasjae od uzbuenja. Kao da je postao manje svestan
sagovomik, pa time i govorljiviji. Delovao je posve neobino.
"Mislite da je to tako jednostavno?" nastavi Libig. "Recite vi meni
koliko je ljudi u stanju da pretrpi neznatne rtve zbog veeg budueg
dobra? Koliko dugo traje privikavanje deaka da prizna kao loe ono to
mu prija, jer e mu kasnije koditi, odnosno, da primi kao dobro neto
to mu ne prija, jer e mu kasnije izleiti eludac? A vi biste hteli da to

shvati robot.
Bol koji robot nanese deaku moe izazvati veliki poremeaj u
pozitronskom mozgu", tumaio je dalje Libig. "Suzbijanje toga
protivmogunou usmerenom na shvatanje budueg dobra zahtevalo bi
uvoenje novih jednostrukih i dvostrukih kanala, koji bi za pedeset
procenata uveali masu pozitronskog mozga, ukoliko se ne bi rtvovali
drugi saznajni kanali."
"Dakle, niste uspeli da proizvedete takvog robota?" upita Bejli.
"Nismo. Ne verujem da e iko drugi uspeti."
"Da li je dr Delmar, u trenutku kada je ubijen, ispitivao neki
eksperimentalni model takvog robota?"
"Nije. Mi smo radili na drugim, daleko praktinijim stvarima."
"Dr Libig, morao bih nauiti neto malo vie o robotici, pa vas
molim da me poduite", ree polako Bejli.
Libig estoko zatrese glavom. Njegova oputena obrva zaroni jo
dublje u sablasno iskrivljeno namigivanje: "Trebalo bi da vam bude
jasno da robotika zahteva vie od nekoliko minuta, a ja nemam
vremena."
"Ipak, morate me poduiti. Miris robota je neto to preplavljuje celu
Solariju. Ako nam je potrebno vreme, onda je vie nego neophodno da
vas vidim. Ja sam sa Zemlje. Ne mogu dobro da radim i mislim bez
linog kontakta."
Bejliju se inilo da Libig ne bi mogao da bude ukoeniji nego to je,
ali se prevario: "Ne tiu me se vae zemaljske fobije. Lini sastanak je
iskljuen."
"Mislim da ete promeniti miljenje kad vam kaem o emu
uglavnom moramo da raspravljamo."
"To uopte ne menja stvar. Svejedno je."
"Mislite? Onda me sluajte! Ja sam uveren da je u toku razvoja
pozitronskog robota prvi zakon robotike ve jednom namerno
zloupotrebljen."
Libig se grevito tre: "Zloupotrebljen? Ludae! Zato?"
"Da se ne sazna", odgovori Bejli samouvereno, "kako roboti mogu
da budu ubice."

14. OTKRIVANJE POBUDE

Libigova su se usta polako otvarala. Bejli je prvo mislio da e
zareati, ali s prilino uenja ustanovi da je posredi najneuspeliji
pokuaj smeha koji je ikad uo.
Libig procedi: "Ne recite to! Ne recite to nikad!"
"Zato da ne?"
"Jer je tetno sve to razvija nepoverenje prema robotima, ma kako
neznatno bilo. Nepoverenje prema robotima je ljudska bolest."
Govorio je kao da pouava decu. Govorio je tiho, a eleo je da urla.
Uveravao je, ali ono to je stvarno hteo, bila je prinuda pod pretnjom
smrti.
"Poznajete li istoriju robotike?" upita on.
"Donekle."
"Trebalo bi da znate bar ono to se Zemlje tie! Da. Je li vam
poznato da je ta istorija poela frankentajnskim kompleksom straha od
robota? Robotika je zapoela kao tajna nauka. Tri su zakona prvobitno
usaena u robote da bi se savladalo nepoverenje, ali Zemlja ni tada nije
dopustila da se razvije robotsko drutvo. Jedan od razloga zbog koga su
prvi pioniri svemira napustili Zemlju da bi nastanili Galaksiju bila je
tenja da se izgradi drutveno ureenje u kome e roboti osloboditi
oveka od siromatva i napornog rada. Cak ni tada robotika nije bila
poteena skrivenih sumnji, spremnih da izbiju im se ukae i najmanji
povod."
"Da li ste se i vi sami sukobili s nepoverenjem prema robotima?"
upita Bejli.
"Mnogo puta", odgovori smrknuto Libig.
"Da li vi i ostali strunjaci robotike pomalo iskrivljujete injenice da
biste izbegli sumnje to je mogue vie?"
"Niko ne iskrivljuje injenice."
"Na primer, zar nisu tri zakona zloupotrebljena?"
"Nisu"!"
"Dokazau vam da jesu, a ako me vi ne razuverite, obavestiu o
tome itavu Galaksiju. Samo ako budem mogao!"
"Vi ste ludi! Uveravam vas da je laan svaki dokaz koji biste mogli
izneti."
"Da raspravimo to?"
"Ako ne bude dugo trajalo."
"U etiri oka? Lino?"
Libigovo se tanko lice iskrivi: "Neu!"

"Zbogom, gospodine Libig. Dmgi e me sasluati."

"Cekajte! Takovam Galaksije, ovee, ekajte!"
"Lino?"
Strunjak zamlatara mkama po vazduhu i poe da grebe lice. Palac
mu zapade u usta i tamo osta. Dok je tako tupo zurio u Bejlija, ovaj
pomisli: moda se vraa u razdoblje pre svoje pete godine da bi mu
sastanak sa mnom bio zakonit.
"U etiri oka?" uporno e Bejli.
Ali Libig polako odmahnu glavom: "Ne mogu! Ne mogu!" mrmljao
je. Rei su se jedva razaznavale, jer su mu usta bila zapuena palcem.
"Radite ta hoete!" jecao je.
Bejli je posmatrao Svemirca kako se okree ka zidu. Video je
njegova uska lea kako se savijaju i drhtave mke u koje je zagnjurio
lice.
Bejli popusti: "Vrlo dobro! Pristajem na stereoviziju."
Libig ree, ne okrenuvi se: "Oprostite mi na trenutak. Vratiu se."
Za vreme pauze Bejli se pozabavio sobom. U kupatilu je posmatrao
u ogledalu svoje svee oprano lice. Da li uspeva da shvati misao
Solarije i Solarijanaca? Nije bio siguran.
Uzdahnu i pritisnu dugme. Robot se pojavi. Upita ga, ne okrenuvi
se da ga pogleda: "Postoji li jo neki stereovizor sem ovaj koji
upotrebljavam?"
"Postoje jo tri, gospodam."
"Onda reci Klorisi Kantoro... reci svojoj gospodarici da u do daljeg
koristiti ovaj i da ne elim da mi iko smeta."
"U redu, gospodaru."
Bejli se vrati tamo gde je trodimenziona slika jo bila usmerena ka
mestu koje je malo pre zauzimao Libig.
I dalje ga nije bilo, pa se Bejli smesti da ga saeka.
Nije dugo ekao. Libig ue i soba se opet kretala dok je koraao.
Oigledno je fokus neprestano bio usmeravan od sobe kao sredita, do
oveka kao sredita. Bejli se seti koliko je kontrolna tabla stereovizora
sloena, pa oseti neku vrstu divljenja prema svemu to taj ureaj
doputa.
Libig je sada vidljivo vladao sobom. Kosu je zagladio unazad, a
odelo promenio. Ono je slobodno padalo, a bilo je od nekog sjajnog i
svetlucavog materijala. Seo je na tanku stolicu koju je odmakao od zida.
"Dakle, recite mi sve to znate, a to se odnosi na tri zakona", zapoe
Libig smrknuto.
"Moe li neko da nas uje?"

"Ne moe. Pobrinuo sam se za to."

Bejli klimnu: "Dopustite mi da vam navedem prvi zakon", ree.
"Nije nuno."
"Znam, ali svejedno mi dopustite: 'Robot ne sme povrediti ljudsko
bie, niti dopustiti da liudsko bie bude povreeno'."
"Dakle?"
"Tek to sam stigao na Solariju, odvezao sam se terenskim vozilom
do zgrade koja mi je dodeljena za stanovanje. Terensko vozilo je bilo
zatvoreno da bih bio zatien od izlaganja spoljnjjem prostoru. Kao
Zemljanin..."
"Poznato mi je", nestrpljivo ga prekide Libig. "Kakve to ima veze s
naim predmetom?"
"Robot koji je upravljao kolima to nije znao. Ja sam zahtevao da se
kola otvore i ona su smesta bila otvorena. Drugi zakon: 'Roboti moraju
izvravati nareenja'. Naravno, za mene je otvoreni prostor neprijatnost.
Ja sam se gotovo onesvestio, pa je bilo potrebno da se vozilo zatvori.
Da li me je robot povredio?"
"Na va zahtev!"
"Citirau vam drugi zakon: 'Robot mora izvravati nareenja
ljudskih bia, pod uslovom da ona nisu u suprotnosti s prvim zakonom'.
Kao to vidite, robot nije smeo da ispuni moj zahtev."
"To je besmislica. Robotu je nedostajalo znanje..."
Bejli se nae napred: "Ah! Tu smo! A sada citirajmo prvi zakon
onako kako bi morao da glasi: Robot ne sme uiniti nita to bi, sa
njegovim znanjem, povredilo ljudsko bie, ili dopustiti ono to bi,
koliko je njemu poznato, moglo povrediti ljudsko bie."
"To se samo po sebi razume."
"To ne vai za svakoga. Inae bi obian ovek shvatio da robot moe
poiniti ubistvo."
Libig poblede: "Ludost! Umobolnost!"
Bejli je gledao vrhove svojih prstiju: "Robot sme da obavi neki
neduan zadatak koji nee nakoditi oveku? Ako mu se naredi?"
"Da."
"A ta ako dva neduna zadatka, oba sasvim neduna, predstavljaju
ubistvo kada se na odreeni nain poveu?"
"Sta?" Libigovo lice bilo je namrteno.
"Zelim da mi o tome date struno miljenje", ree Bejli.'Tzneu vam
neto to bi se moglo dogoditi. Pretpostavite da neko da robotu sledei
nalog: stavi malu koliinu ove tenosti u au mleka koja se nalazi na
tom i tom mestu. Tenost je bezopasna. Zanima me samo kako deluje

na mleko. Kada to vidim, baciemo tenost. Poto to uradi, zaboravi."

Libig je utao i dalje namrgoen.
Bejli nastavi: "Kada bih ja naredio robotu da u mleko sipa
tajanstvenu tenost i to ponudi oveku, prvi bi ga zakon naterao da
upita: 'Kakva je to tenost? Da li kodi oveku?' Pa i kad bismo ga
uverili da je tenost bezopasna, jo bi prvi zakon mogao uticati na njega
da okleva, ili da odbije da ponudi mleko. Ali ako mu kaemo da e
tenost biti prosuta, prvi zakon ne deluje. Da li e u tom sluaju robot
ispuniti zahtev?"
Libig je zurio u Bejlija.
Bejli nastavi: "Iz toga proizlazi: neki drugi robot sipa to mleko u
au sasvim bezazleno, ne znajui da je ono zatrovano i nudi ga oveku
koji od toga umire."
"Ne!" uzviknu Libig.
"Zato da ne? Obe radnje su same po sebi bezazlene. Samo
meusobno povezane predstavliaiu ubistvo. Poriete li da se to moe
dogoditi?"
"Ubica je onaj koji je izdao nareenje", viknu Libig.
"Tako je u krajnjem sluaju, ali ipak ostaje da su roboti bili
neposredne ubice, iako su delovali samo kao neije oruje."
"Nema oveka koji bi dao takve naloge."
"Ima. Neko je upravo tako postupio. Tako je izveden pokuaj
Gruerovog ubistva. Pretpostavljam da ste uli za taj sluaj?"
Libig promrmlja: "Na Solariji se sve moe uti."
"Prema tome, poznato vam je da je Gruer otrovan za vreme ruka, u
mom prisustvu i u prisustvu mog saradnika Denila Olivava s Aurore.
Znate li moda drugi nain na koji je otrov dospeo u Gruerov napitak?
Osim njega, na njegovom imanju nije bilo nikog drugog. Kao
Solarijanac, ne moete zanemariti ovu injenicu."
"Nisam detektiv. Ne razmiljam o tome."
"Izneo sam vam jednu mogunost. Zelim da znam da li se tako neto
moe dogoditi. Da li dva robota mogu izvriti dve nezavisne radnje, od
kojih je svaka bezazlena, a povezane mogu rezultirati ubistvom? Vi ste
strunjak, doktore Libig. Moe li se to dogoditi?"
Prisiljen i pouren, Libig odgovori: "Moe", tako tihim glasom da ga
je Bejli jedva uo. "U redu", na to e Bejli. "Toliko to se prvog zakona
tie."
Libig je zurio u Bejlija. Jednom ili dvaput lagano mu je zadrhtala
sputena obrva. On ispravi dotad prekrtene ruke, ali mu prsti i dalje
ostadoe u obliku kandi, kao da steu neku nevidljivu ruku. Zatim,

polako, gr popusti.
Bejli je sve to posmatrao, ne mislei ni na ta.
"Teorijski je mogue", ree Libig. "Teorijski! Ali ovee, ne poriite
tako lako vrednost prvog zakona! Robotima treba dati vrlo mudre
naloge da bi se izigrao prvi zakon."
"Slaem se", ree Bejli. "Kao Zemljanin jedva da neto znam o
robotima, a naveo sam sadraje naloga samo kao primer. Jedan
Solarijanac bi u tome bio mnogo lukaviji. Siguran sam da bi to mnogo
bolje izveo."
Izgledalo je da ga Libig vie ne slua.
"Ako se robotom moe upravljati tako da on povredi oveka", ree
glasno Libig, "to znai da je potrebno poveati mo njegovog
pozitronskog mozga. Coveka bi trebalo uiniti boljim, ali kako je to
nemogue, ostaje nam da robota uinimo sigumijim.
Mi stalno napredujemo. Nai su roboti raznovrsniji, svestraniji,
sposobniji i manje opasni po oveka od onih od pre jednog veka. Za
jedan vek otii emo jo dalje. Zato da roboti upravljaju raznim
aparatima, kada se u same aparate mogu ugraditi pozitronski mozgovi
robota? Pominjem konkretan primer, ali on se moe primeniti i na
ostala podruja. Zato robot ne bi mogao da ima promenljive i rezervne
noge i ruke? Eh! Zato ne? Ako..."
Bejli ga prekide: "Jeste li vi jedini strunjak za robotiku na Solariji?"
"Ne govorite gluposti!"
"Samo pitam! Dr Delmar je bio jedini... ovaj... fetalni inenjer, ako
izuzmemo njegovu pomonicu."
"Na Solariji postoji vie od dvadeset strunjaka za robotiku."
"Vi ste najbolji?"
"Jesam", odgovori Libig bez oklevanja.
"Delmar je radio s vama?"
"Jeste."
"Cuo sam da je imao nameru da prekine saradnju?"
"Ni govora! Odakle vam ta pomisao?"
"Doznao sam da se nije slagao s injenicom da niste u braku."
"Moda. On je bio Solarijanac od glave do pete. Pa ipak, to nije
uticalo na nae poslovne odnose."
"Da promenimo temu razgovora! Pored razvijanja novih oblika
robota, da li ste se bavili i proizvodnjom poznatih vrsta i popravkom
postojeih?"
Libig odgovori: "Proizvode i popravljaju uglavnom roboti - na mom
gazdinstvu se nalaze velika fabrika i servis za popravke."

"Uzgred, da vas upitam, da li roboti iziskuju mnogo popravki?"

"Vrlo malo."
"Znai li to da je vetina popravljanja robota nerazvijena?"
"Nipoto!" odgovori Libig ukoeno.
"Sta je bilo s robotom koji se nalazio na mestu zloina, kada je
ubijen doktor Delmar?"
Libig pogleda u stranu. Obrve mu se nabrae kao da mu je neka
teka misao mutila razum.
"Taj robot je potpuno izgubljen", odgovori on.
"Zaista? Potpuno? Nije mogao da prui nikakav odgovor?"
"Nikakav! Bio je potpuno neupotrebljiv. Pozitronski mozak mu je
pretrpeo kratak spoj. Nijedan kanal mu nije ostao itav. Pomislite samo!
Bio je svedok ubistva koje nije mogao da sprei..."
"Zato nije mogao da sprei ubistvo?"
"Ko zna?! Delmar je eksperimentisao njime. Nije mi bilo poznato u
kakvom ga je intelektualnom stanju ostavio. Mogao mu je, na primer,
dati nalog da obustavi svaku radnju dok ne ispita neko posebno kolo.
Zamislite sada da je iznenadni smrtonosni udarac zadala osoba u koju
nisu sumnjali ni doktor Delmar ni robot. U tom sluaju, dejstvo prvog
zakona bilo bi u zakanjenju. Sem toga, robot je morao prevladati nalog
obustave, koji mu je Delmar dao. Trajanje nunog zakanjenja moglo je
zavisiti od prirode samog napada, ili od Delmarovog nareenja. Mogao
bih navesti jo mnogo sluajeva koji bi mogli objasniti zato robot nije
mogao spreiti ubistvo. Poto nije mogao da deluje, to je za njega
predstavljalo grubu povredu prvog zakona, svi su kanali njegovog
pozitronskog mozga bili razoreni."
"Ali ako robot nije mogao fiziki da sprei ubistvo, ta je s
njegovom odgovornou? Ne trai li prvi zakon neto to je
nemogue?"
Libig slee ramenima: "Prvi zakon, ma ta o tome mislili, titi
oveka apsolutnom snagom. Vi to ne moete obezvrediti. Bez izuzetka!
Ako je prvi zakon izigran, robot je uniten."
"Vai li to uvek, gospodine?"
"Apsolutno."
"Dakle, neto sam ipak saznao."
"Saznajte i ovo: vae pretpostavke o ubistvu kao nizu robotskih
radnji, od kojih je svaka po sebi bezazlena, ne reava sluaj Delmar."
"Kako to?"
"Smrt nije nastupila trovanjem, nego udarcem. Neko je morao drati
u ruci smrtonosnu batinu, a to je mogao biti samo ovek. Nijedan robot

ne bi mogao da oveku batinom razmrska glavu."

"Pretpostavite", ree Bejli, "da je robot morao pritisnuti neko
bezazleno dugme da bi na Delmarovu glavu pao teret koji je mogao
izgledati bezopasan."
Libig se kiselo nasmeja: "Covee, ja sam razgledao mesto zloina.
Znam sve to se dogodilo. Znate i sami da je ubistvo krupan dogaaj na
Solariju. Znam da na mestu zloina nije bilo ni traga nekoj napravi ili
bilo kakvom tekom teretu."
"Ili nekom tupom oruu", upita Bejli.
Libig e prezrivo: "Vi ste detektiv. Naite ga."
"Ako robot nije odgovoran za smrt dr Delmara, ko je onda?"
"Svi to znaju", uzviknu Libig. "Njegova ena! Gladija!"
Bejli pomisli: miljenja su u najmanju ruku jednoduna. "Ali ko bi
mogao biti mozak koji je upravljao robotima koji su otrovali Gruera?"
upita glasno.
"Ja pretpostavljam... " Libig se nije snalazio.
"Mislite da ne postoje dva zloinca, zar ne? Ako je Gladija
odgovorna za prvo ubistvo, odgovoma je i za pokuaj drugog."
"Da. Verovatno ste u pravu." Glas mu je postajao sigumiji. "Nema
sumnje da je tako."
"Nema sumnje?"
"Niko nije mogao da prie tako blizu doktoru Delmaru da bi mogao
da ga udari. On, kao i ja, nikome nije doputao lino prisustvo, sem
vlastitoj eni. Ja ni takve izuzetke nisam pravio, to je najpametnije."
Strunjak za robotiku hrapavo se nasmeja.
Bejli ga prekide: "Vi ste je poznavali?"
"Koga?"
"Nju. Razgovarli smo samo ojednoj eni, o Gladiji!"
"Ko vam je rekao da sam je poznavao bolje nego neko drugi?" upita
Libig. Uhvatio se rukom za vrat. Da bi slobodnije disao, laganim
pokretima prstiju otkopa okovratnik odela za jedan palac nie.
"Sama Gladija mi je rekla. Imali ste obiaj da zajedno etate",
odgovori mu Bejli.
"Tako? Mi smo susedi. To je uobiajeno. Druenje s njom je bilo
prijatno."
"Vi ste se, dakle, slagali s njom?"
Libig slee ramenima: "Razgovarajui s njom, ja sam se odmarao."
"O emu ste razgovarali?"
"O robotici." U naglasku rei bilo je neto iznenaenja, kao da je
bilo udno postaviti takvo pitanje.

"Ona je, takoe, razgovarala o robotici?"

"Ona o tome nije nita znala. Ni slovca! Ali je sluala. I onaje imala
pasiju o kojoj je brbljala. Vajala je. Mene to nije zanimalo, ali sam je
sluao."
"Sve to bez linih sastanaka!"
Izgledalo je da je Libig uvreen. Nije uopte odgovarao. Bejli je i
dalje pokuavao: "Da li vam se inila privlanom?"
"ta?"
"Da li ste je smatrali privlanom? Fiziki?"
Usne su mu zadrhtale, a podigla mu se ak i ona sputena obrva:
"Prlj ava ivotinj o !" promrmlj ao je.
"Pokuajmo onda drugaije! Kada ste ustanovili da druenje s
Gladijom nije vie prijatno? Taj ste izraz i sami upotrebili, ako se
seate."
"tatime mislite?"
"Rekli ste da vam je njeno drutvo bilo prijatno. Sada verujete da je
ubila svog mua. To ba nije obeleje prijatne osobe."
"Prevario sam se u njoj."
"Ali vi ste se razoarali u nju pre no to je ubila svog mua, ako je to
zaista uinila. Vi ste prestali da s njom etate izvesno vreme pre ubistva.
Zato?"
"Zar je to vano?" ree Libig.
"Sve je vano, dok se ne dokae suprotno."
"Cujte, vi! Ako su vam od mene potrebna obavetenja, kao od
strunjaka za robotiku, traite ih. O linim stvarima ne elim da
razgovaram."
"Vi ste bili u bliskim odnosima i s ubijenim i s osumnjienom", ree
Bejli. "Vidite li da se lina pitanja ne mogu zaobii? Zato ste prestali
da se etate s Gladijom?"
Libig procedi: "Dolo je vreme kad, da tako kaem, etnjama vie
nije bilo mesta; kad sam bio isuvie zaposlen, kad nije imalo smisla
nastaviti to."
"Drugim reima, kad vie nije bilo prijatno s njom?"
"U redu. Neka bude tako."
"Zato vam vie nije bilo prijatno s njom?"
Libig uzviknu: "Nije vie bilo smisla!"
Bejli se nije obazirao na njegovo uzbuenje: "Vi ste i dalje neko ko
dobro poznaie Gladiiu. Kakav bi motiv ona mogla da ima?"
"Motiv?"
"Niko ne pominje kakav bi ona motiv mogla imati da poini ubistvo.

Sigumo je da Gladija ne bi ubila bez razloga."

"Tako mi Galaksije!" Libig se nae unazad, kao da e se nasmejati,
ali ne uini to: "Niko vam nije rekao? Dobro, moda niko ne zna. Ja
ipak znam. Sama mi je rekla. Sama mi je kazala mnogo puta."
"Sta vam je rekla, doktore Libig?"
"Sta? Da se svaala sa svojim muem. Svaala se esto i grubo.
Mrzela ga je, ovee. Zar vam to niko nije rekao? Zar vam ona to nije
rekla?"

15. PORTRET JEDNE LINOSTI

Bejli se ponaao kao da ta izjava za njega nema nikakvog znaaja.
Zivei onako kako su iveli, Solarijanci su privatne odnose drugih
verovatno smatrali nepovredivim. Nepristojna su bila pitanja koja su se
odnosila na brak i decu. Isto tako, mislio je Bejli, zabranjena je
radoznalost koja zadire u mogue svae branih drugova.
Da li to vai i u sluaju poinjenog ubistva? Da li se i u tom sluaju
smatra grubom povredom drutvenih navika pitanje koje se odnosi na
svae osumnjiene sa branim drugom? Da li takvu povredu ini onaj
koji to kae jer mu je sluajno poznato?
Libig je to uinio!
Bejli upita: "Zbog ega su se svaali?"
"Mislim da bi bilo bolje da pitate nju."
Tako je i Bejli mislio.
"Hvala vam na pomoi, doktore Libig", ree Bejli digavi se naglo.
"Moda ete mi opet biti potrebni. Nadam se da ete mi stajati na
raspolaganju."
"Gotovo!" ree Libig i smesta ieze zajedno sa delom sobe u kome
je bio.
Prvi put Bejliju nije smetala pomisao da e morati da leti kroz
otvoren prostor. Uopte mu nije smetala! Kao da je bilo u pitanju neto
to spada u njegove svakodnevne navike.
Cak vie nije ni razmiljao o Zemlji i o Desi.
Bio je odsutan sa Zemlje samo nekliko nedelja, ali mogao je biti i
nekoliko godina. Na samoj Solariji bio je nepuna tri dana, a inilo mu
se d a je oduvektu.
Koliko treba oveku da podlegne samoobmani?
Ili je to moda bila Gladija? Uskoro e je i lino videti, a ne samo
njenu sliku. Da li mu je to davalo snagu i onaj udni oseaj
razumevanja i predvianja?
Pitao se da li e ona moi izdrati.
Ili e, kao Kvemot, nekoliko minuta posle susreta zatraiti da ode?
Stajala je u suprotnom uglu duguljaste sobe. Mogla je to, isto tako,
biti i impresionistika predstava nje same. Toliko je bila svedena.
Usne su joj bile bledocrvene, obrve tanko povuene, kapci jedva
plavi. To je bilo sve. Bila je bleda, malo prestraena i vrlo mlada.
Svetlosmea kosa bila joj je zaeljana unazad, a sivoplave oi
odavale su stidljivost. Haljina joj je bila tamnoplave boje, delujui

gotovo crna. S obe strane bila je obrubljena belim. Imala je dugake

rukavice i cipele bez peta. Osim lica, sve je bilo pokriveno, pa i vrat
koji je skrivao edan ipkasti okovratnik. Bejli zastade: "Da li je
dovoljno zatvoreno, Gladija?"
Disala je brzo i kratko: "Sasvim sam zaboravila ta e biti", ree ona.
"Nije li to isto to i stereovizor? To jest, ako o tome ne razmiljamo kao
o prisustvu, zar ne?"
"Za mene je to sasvim obino", ree Bejli.
"Da, ali na Zemlji." Ona zatvori oi. "Ponekad zamiljam kako je
tamo. Svuda gomile ljudi. Idete ulicom, mnogi idu uz vas, a mnogi vas
susreu, hodajui suprotnim smerom. Na desetine..."
"Na stotine", prekide je Bejli. "Da li si ikada gledala prizore sa
Zemlje u mikroknjigama? Da li si razgledala romane ija se radnja
odigrava na Zemlji?"
"Nema ih mnogo, ali gledala sam romane koji se dogaaju na
Spoljnjim svetovima, na kojima je lini sastanak svakodnevna pojava.
Drugaije je to u romanima. Naprosto, kao da je u pitanju viestruki
stereovizor."
"Da li u tim romanima ima poljubaca?"
Ona se zaari od neprijatnosti: "Ne itam takve stvari."
"Nikad?"
"Pa... uvek se nae neki nepristojan film, zna. Ponekad, iz iste
radoznalosti... Ali to me zaista ini bolesnom."
"Zaista?"
Ona naglo ivnu: "Na Zemlji je drugaije. Toliko mnogo ljudi! Dok
ti hoda, Elija, zamiljam da ak i do... do... dodiruje ljude. Mislim,
sluajno."
Bejliju se potkra smeak: "Dogodi se da ih sluajno i gurnem." Setio
se gomila na ekspresnim trakama, setio se guve, gurkanja, udaraca...
pokretnih stepenica, pa je neizbeno osetio aoku nostalgije.
"Ne mora stajati tako daleko", ree Gladija.
"Smem da se pribliim?"
"Mislim da sme. Rei u ti ako mi bude vie odgovaralo da stoji
podalje."
Bejli joj se priblii korak po korak, a ona ga je posmatrala rairenih
oiju. Tada odjednom ree: "Da li bi hteo da pogleda neke od mojih
pejsaa?"
Bejli je bio tri koraka udaljen od nje. Zastao je i pogledao je.
Pokuao je da je zamisli kako besno zamahuje neim (im?) prema
glavi svog mua. Trebalo ju je zamisliti poludelu od besa, ubilaki

raspoloenu od ljutine i mrnje. Morao je sam sebi priznati kako je to

zaista mogue. Cak i ena od pedeset kilograma teine u stanju je da
razmrska neiju lobanju ako joj je u rukama pogodno oruje i ako
podivlja. Bejli je imao prilike da upozna ene ubice (na Zemlji,
naravno) koje su inae izgledale plaljive kao kunii.
"O kakvim je pejsaima re, Gladija?" upita on.
"U pitanju je poseban oblik umetnosti." Bejli priseti Libigove
primedbe o Gladiji kao umetnici.
"Hteo bih da vidim neto od toga", ree Bejli, klimnuvi.
"Poi za mnom!"
Bejli je paljivo odravao odstojanje od tri koraka. To je bilo manje
od treine udaljenosti koju je zahtevala Klorisa.
Uli su u prostoriju koja je bletala od svetlosti. Ona je navirala u
svim bojama, iz svih uglova.
Gladija je bila vlasniki razdragana. Pogledala je u Bejlija puna
iekivanja.
On nije nita rekao, ali prostor je delovao na njega onako kako se
ona nadala. Okretao se polako, pokuavajui da razazna ta vidi, jer je
postojalo samo svetlo, a vrstih tela nije bilo.
Snopovi raznobojnog svetala behu vezani uz postolja. Predstavljali
su geometrijske likove, pravce i krive u bojama, zapletene i spojene u
celinu, a da nisu gubile svoju posebnost. Nije bilo snopova koji bi,
makar izdaleka, liili jedan na drugi.
"To verovatno neto znai?" ree on upitno, trudei se da pronae
pravi izraz.
Ona se nasmeja svojim prijatnim, priguenim glasom: "Znai to god
eli da znai. To su svetlosni oblici koji e te naljutiti, ili razveseliti, ili
uiniti radoznalim, ili pobuditi u tebi bilo koje oseanje koje sam ja
imala kada sam ih oblikovala. Mogu napraviti i neki za tebe, neto kao
portret. Ne mora ispasti nita naroito, jer bih to izvela na brzinu, bez
pripreme."
"I ti bi to uradila? Zaista bi me zanimalo!"
"U redu!" ree ona i gotovo potra do jednog od svetlosnih oblika u
uglu. Izgleda da nije ni primetila da se gotovo oeala o Bejlija.
Dodimula je neto na postolju, pa su bez treptaja nestali i oblik i
odsjaj iznad njega.
"Ne ini to!" ree Bejli, otvorivi usta.
"Sve je u redu! Ovaj mi je ionako dosadio. Privremeno u zamraiti i
ostale, da mi ne smetaju." Otvorila je plou du jednog neodreenog

pregradnog zida i pomakla elektrini prekida, na ta su boje izbledele

gotovo do nevidljivosti.
"Zar nema robota koji bi to radio? Prekidanje spoja!" upita Bejli.
"Cuti sada!" nestrpljivo e ona. "Ovde nije mesto robotima. Tu sam
samo ja." Gledala g a je namrteno. "Ne poznajem te dovoljno. U tome
je sva tekoa."
Posmatrala je Bejlija, a ruka joj je poivala na glatkoj povrini
postolja. Svi su joj prsti bili savijeni, napeti, spremni...
Kada je malim prstom povukla krivu liniju, izbio je ut snop
svetlosti i formirao poloenu krivu, a kada je isti prst malo kretala,
svetlost je izgubila neto od otrine u pozadini.
Osmotrila je novonastali oblik i rekla: "Mislim da sam postigla ono
to sam elela. To je neto kao snaga bez teine."
"Silno!" apnuBejli.
"Da nisi uvreen?" upita ona. Odmakla je prste, pa je uti snop
svetlosti ostao u vazduhu, usamljen i nepokretan.
"Nisam, ni najmanje. Ali ta je to? Kako to postie?"
"Vrlo je teko to objasniti", ree Gladija, gledajui zamiljeno u
postolje. "U stvari, ja to i sama ne razumem. Rekli su mi da je to neto
kao optika iluzija. Koristim se poljem sile na raznim energetskim
nivoima. Polja stvaraju eterine prostore, koji, u stvari, nemaju osobine
prostora kao takvog. Covek vidi svetlost u razliitim nijansama, zavisno
od snage upotrebljene sile. Oblik i boja zavise od topline prstiju koji
dodiruju odgovarajua mesta na postolju. Na svakom su postolju svi
ureaji za upravljanje."
"Misli, ako bih ja stavio prst na... " Bejli se priblii, a Gladija mu
napravi mesto. Oklevajui, stavio je prst na postolje i odmah osetio
meki drhtaj.
"Samo napred, Elija. Pomeri prst!" ree Gladija.
Bejli uini tako. Prljavo siva krpa svetlosti izbi napolje i iskosi se
preko utog snopa. On povue brzo prst, a Gladija se najpre nasmeja, a
zatim uozbilji.
"Ne bi trebalo da se smejem", ree. "Teko je to ak i za one koji su
mnogo puta pokuavali." Njena se ruka isuvie brzo i lako pomerala da
bi Bejli mogao pratiti pokrete koji su izbrisali ono to je pokvario i
uspostavili ono to je pre bilo.
"Kako si to nauila?" pitao je Bejli.
"Pokuavala sam i pokuavala... Zna, to je novi oblik umetnosti.
Samo jedno ili dvoje znaju kako... "
"A ti si najbolja", ree Bejli, pokuavajui da bude ozbiljan. "Na

Solariji je svako ili jedini, ili najbolji, ili oboje."

"Ne mora se podsmevati. Ja sam neka od mojih postolja izlagala.
Prireivala sam izlobe." Podigla je bradu. Njen ponos nije bio
povreen.
Ona dodade: "Dozvoli da nastavim tvoj portret."
Prsti su joj se ponovo kretali, izazivajui pojavu novih krivih
svetlosnih oblika, preteno uglastih i plavih.
"To je, nekako, Zemlja", objasni ona, grizui donju usnu. "Uvek
zamiljam Zemlju u plavom. Mnotvo ljudi i prisustvo, prisustvo,
prisustvo... Stereovizor je ruiast. Kako se tebi to prikazuje?"
"Ne mogu da stvari zamislim kao boje."
"Ne moe?" upita ona odsutno. "Evo, ti ponekad kae, 'do vraga', a
to je upavo ljubiasta kuglica, tvrd grumeni koji izbija kao
zvidukanje. Ovako!" I grumeni je ve bio tu, blistajui neto malo
izvan sredita.
"A sada bih mogla da zavrim!" ree ona i oblici se odjednom
naoe u ravnoj, upljoj, sivoj i mutnoj kocki u kojoj su svetlosne krive
na neki nain postale tamnije i priguenije.
Bejli oseti tugu, kao da ga neto zarobljava i udaljuje od onoga emu
tei.
"Stapredstavljataj zavretak?" upita.
"Vidi", odgovori Gladija, "to su zidovi oko tebe. More te brige to
ne moe napolje, to mora da bude unutra. Sada jesi unutra. Zar ti
nije jasno?"
Bejliju je bilo jasno, ali se nekako s tim nije slagao: "Zidovi nisu
stalni. Danas sam bio napolju."
"Bio si? Nije ti smetalo?"
Nije mogao odoleti a da se ne odupre: "Isto kao to tebi smeta
prisustvo. Moe izdrati, ali ugodno ti nije."
Pogledala ga je zamiljeno: "Zeli li da sada izie? Sa mnom? U
etnju?"
Bio je sklon da odgovori: ne elim! Do vraga!
Ona dodade: "Nikada nisam ni sa kim tako etala. Jo je dan. Vreme
je prijatno."
Bejli pogleda u svoj apstraktni portret: "Ako pristanem, uklonie
sivi okvir?"
Ona se nasmeja i ree: "Videu kako e se ponaati."
Dok su naputali sobu, iza njih su ostajali oblici svetlosti koji su
zatvarali Bejlija u sive zidove zemaljskih Gradova.
Bejli je podrhtavao. Bio je okruen vazduhom koji nije bio dovoljno

topao. "Je li ti hladno?" upita ga Gladija.

"Ranije nije bilo tako", promrmlja on.
"Kasno je, ali zaista nije hladno. Moda ti je potreban kaput? Robot
ga moe odmah doneti."
"Hvala. Sve je u redu."
Udaljavali su se uskim, poploanim puteljkom.
"Da li si imala obiaj da eta ovuda s doktorom Libigom?"
"Oh, ne. Setali smo daleko, kroz polja, gde jedva susretne ponekog
robota koji radi, ali zato moe uti glasove ivotinja. Ti i ja emo ostati
blizu kue. Za svaki sluaj."
"Za svaki sluaj?"
"Pa...ako poeli da ue."
"Ili ako ti ne izdri u mojoj blizini?"
"Ne smeta mi tvoja blizina", uzvrati ona mimo.
Iznad njih je jedva ujno umelo lie. Vidik se utapao u utilu i
zelenilu. Odnekud se iz vazduha uo piskav kliktaj i resko zujanje.
Svugde senke...
Bejli je naroito bio svestan senki. Jedna je bila njegova. Kretala se
zajedno s njim, oponaajui ga lakrdijaki. Bejli je uo za senke.
Naravno, znao je ta su, ali pod rasplinutim, posrednim svetlostima
Gradova nije nikada bio posebno svestan nekih senki.
Znao je da je iznad njih solarijansko sunce. Trudio se da ne gleda u
njega, ali je znao da je tamo.
Svemir je bio ogroman. Svemir je bio samotan. Privlaio ga je.
Zamiljao je kako tumara hiljadama milja po povrini sveta, a iznad
njega hiljade svetlosnih godina prostora.
Sta je bilo tako privlano u njegovim mislima o usamljenosti?
Samoa mu nije bila potrebna. Ceznuo je za Zemljom, i toplinom,
drugarstvom Gradova-konica.
Mata mu je zatajila. Pokuao je da se priseti Njujorka, njegove
punoe i njegovih umova, ali mu je svest ispunila tiina strujanja
prohladnog vazduha na povrini Solarije.
Sasvim nenamerno, Bejli se priblii Gladiji na samo pola koraka, a
onda postade svestan njenog zaprepaenog lica.
"Oprosti mi", ree odjednom i povue se.
Ona dahnu: "U redu. Hoe li da poemo ovuda? Tamo su leje
cvea. Moda bi to voleo da vidi?"
Pravac koji je pokazala vodio je prema mestu gde nije bilo sunca.
Bejli ju je utke pratio.
Gladija ree: "U kasnijem godinjem dobu bie divno. Kada je toplo

mogu da otrim dole do jezera i da plivam, ili da trim kroz polje, trim
brzo dogod mogu i dok se ne osetim sretnom to padam i ostajem da
mirno leim."
Ona se pogleda: "Ali ovo odelo nije prikladno za to. Sa svim ovim
na sebi, mogu samo da etam. Zna", ree smireno.
"Sta bi trebalo da ima na sebi?" zapita Bejli.
"Uglavnom, orts", uzviknu ona i podie ruke kao da u mati ve
osea slobodu pokreta. "Katkad jo manje. Katkad samo sandale, tako
da na svakoj pori osetim strujanje vazduha... Oh, ao mi je. Uvredila
sam te!"
Bejli ree: "Nisi. Sve je u redu. Ali me zanima da li si tako oskudno
bila odevena dok si etala s doktorom Libigom?"
"Kako kad. Ponekad sam imala malo ta na sebi. Zavisilo je od
vremena. Ali mi smo bili daleko jedno od drugoga. Ti to ipak razume,
nadam se."
"Razumem. Ali ta je bilo s doktorom Libigom? Da li se i on
nemarno oblaio?"
"Dotan, da se nemarno oblai?!" Gladiji se potkra smeak. "Oh, ne.
On je uvek bio svean." Lice joj se lako napelo od ozbiljnosti, kao da je
zamiljala pravog Libiga, ali zatim zadovoljno zaguna, dajui prednost
Bejliju.
"On ima obiaj da ovako govori", nastavila je: "Draga moja Gladija,
ocenjujui efekat najvieg potencijala na pozitronski tal..."
Bejli je prekide: "O tome je govorio? O robotici?"
"Uglavnom. Oh, on je to suvie ozbiljno shvatao, zna. Neprestano
je pokuavao da me poui u tome. Nije nikada odustajao."
"Da li si ita nauila?"
"Nita. Ni slova. Za mene je to potpuna zbrka. Ponekad se ljutio na
mene, ali kad bi poeo da vie, ja bih, ako sam bila blizu jezera,
zaronila u vodu i poprskala ga."
"Poprskala? Mislio sam da ste etali u stereoviziji."
Smejala se: "Ti si nepopravljiv Zemljanin. Polivala sam ga onde gde
je bio, u svojoj sobi ili na svom gazdinstvu. Voda ga ne bi ni dodimula,
ali on bi ipak ustuknuo. Pogledaj!"
Bejli pogleda. Obili su umarak i izbili na istinu usred koje se
nalazilo vetako jezerce. Cistina je bila ispresecana puteljcima od
cigala. Svuda mnotvo cvea, uredno posaenog. Bejli je znao da je to
cvee, jer ga je ve video u mikroknjigama.
Cvetovi su donekle liili na svetlosne oblike koje je stvarala Gladija.
Bejli je razmiljao o tome da je ona moda ovde nalazila nadahnue.

Oprezno je dodimuo jedan cvet, a zatim je pogledao unaokolo.

Preovlaivali su crveni i uti.
Okrenuvi se da ih posmatra, pogled mu ulovi traak sunca.
"Sasvim je nisko", ree nelagodno.
"Kasno je po podne", doviknu mu Gladija. Bila je otrala do jezerca.
Sedela je sada na kamenoj klupi, na samoj ivici obale. Vikala je i
mahala: "Doi ovamo! Ako ne voli da sedi na kamenu, moe da
stoji."
Bejli se polako pribliavao: "Sputa li se sunce svakog dana tako
nisko?" pitao je, a zatim se odmah pokajao. Ako se planeta okree,
sunce mora biti nisko i ujutru i uvee. Jedino je u podne visoko.
Uveravajui sebe u to, ipak nije mogao izmeniti predstavu koja se
stvarala itavog ivota. Znao je da postoji neto kao to je no. I sam je
iskusio kako se izmeu njega i sunca moe bezbedno ispreiti itava
jedna planeta. Znao je da postoji zavesa sivih magli, koje ga tite od
onog to mu najvie preti u otvorenom prostoru. Pa ipak, kad god je
mislio na povrinu planete, nametala mu se slika blistave svetlosti i
sunca visoko nad obzorjem.
Pogledao je preko ramena da bi uhvatio jo jedan odblesak sunca.
Pitao se koliko je daleko od kue, ako bi bio prisiljen da potrai zaklon.
Gladija je pokazivala na drugi kraj kamene klupe.
"To je prilino blizu tebe, zar ne?" upita Bejli.
Ispruila je svoju malenu ruku s dlanom nagore: "Privikavam se,
zaista."
Seo je i okrenuo se prema njoj da bi izbegao sunce.
Ona se nagnula nazad i iupala mali cvet u obliku aice, prilino
jednostavan, spolja ut, a prugast i beo iznutra.
"Ovaj cvet je sa Solarije. Inae, mnoge vrste ovde poreklom su sa
Zemlje."
Bejliju je bila potrebna hrabrost da prui ruku prema cvetu.
"Prekinula si mu ivot", ree.
"To je samo jedan cvet, a ovde ih ima na hiljade." Odjednom, pre no
to su Bejlijevi prsti dodirnuli ute latice, ona odmae cvet i zaarenih
oiju ree: "Moda pokuava da mi prigovori kako sam u stanju da
prekinem i ljudski ivot samo zato to sam otkinula cvet?"
Bejli odgovori toplo i pomirljivo: "Nita nisam hteo da ti
prigovorim. Mogu li da ga vidim?"
Bejli u stvari nije eleo da ga dotakne. Izrastao je u vlanoj zemlji i
jo je bilo blata na njemu. Kako ti ljudi mogu biti tako nepaljivi u
dodiru s obinim blatom, a istovremeno tako oprezni kada je u pitanju

ovek sa Zemlje?
Ipak je kaiprstom i palcem uzeo peteljku. Pogleda bolje u cvet.
Latice, koje su izbijale iz sredita, bile su sastavljene od vie delova
gotovo papimatog tkiva, a samo sredite bilo je ispupeno, dok je na
ivicama imalo tamne dlaice koje su podrhtavale na vetru.
"Usuuje li se da ga pomirie?" upita Gladija.
Odjednom je bio svestan mirisa cveta. Nagnuo se ka njemu i rekao:
"Kao parfem ene."
Gladija pljesnu rukama od veselja: "Ba si pravi Zemljanin. Ono to
si u stvari hteo da kae jeste da enski parfem ima miris cveta."
Bejli pomirljivo klimnu. Prostor je poeo da ga umara. Senke su
postajale due, a predeo mraniji. Ipak je odluio da ne popusti. Hteo je
da nestanu oni sivi zidovi oko njegovog portreta. Hteo je, iako je to bilo
sanjarski smeno.
Gladija uze cvet iz njegovih ruku. On joj to dopusti. Polako je
rastvarala latice.
"Svaka ena ima svoj miris, zar ne?" ree ona.
"Zavisi od parfema", ree Bejli mirno.
"Potrebna je blizina da se to oseti. Ja ne upotrebljavam parfeme, jer
mi niko ne dolazi blizu. Ovo je izuzetak. Zamiljam da ti, sigumo, esto
udie tue mirise. Na Zemlji, tvoja je ena uvek s tobom, zar ne?"
Sva se bila usredsredila na cvet, koji je namrteno kidala.
"Nije uvek sa mnom. Ne u svakom trenutku", odgovori Bejli.
"Ali uglavnom jeste. I kad god eli..."
Bejli je prekide: "Da li zna zato je doktor Libig hteo da te uputi u
robotiku?"
Ralanjen, cvet je bio samo peteljka i veni. Gladija ga prignjei
prstima i baci u jezerce, gde je neko vreme lebdeo na povrini.
"Mislim da je hteo da postanem njegova pomonica", odgovori.
"Da li ti je to rekao, Gladija?"
"Negde pri kraju, da, Elija. Mislim da je bio nestrpljiv. U svakom
sluaju, pitao me je zar ne mislim da bi bilo uzbudljivo da radim na
polju robotike. Naravno, rekla sam mu da nita ne moe biti dosadnije
od toga. To nije mogao da mi oprosti."
"I, posle toga, nije vie hteo da eta s tobom?"
Ona odgovori: "Zna, mislim da se tako neto moralo dogoditi.
Verovatno se uvredio. Ali ta sam mogla?"
"Ali pre toga si mu govorila o svaama s doktorom Delmarom?"
Ona grevito stee pesnice. Telo joj se ukoi, a glava nae u stranu.
Glas joj je postao neprirodno visok:

"O kakvim svaama govori?"

" 0 svaama s tvojim muem. Cuo sam da si ga mrzela."
Lice joj se iskrivi i osu mrljama: "Ko ti je to rekao? Dotan?"
Gledala ga je otro.
"Doktor Libig mi je to spomenuo. Mislio sam d aje istina."
Bila je potresena: "Jo pokuava da dokae kako sam ga ja ubila.
Ja neprestano mislim da si mi prijatelj, a ti si samo detektiv."
Podigla je pesnice uvis. Bejli je ekao.
"Zna i sama da ne sme da me dodiruje."
Ruke joj padoe. Poela je beumno da plae. Okrenula je glavu.
Bejli se pridie i zatvori oi da ne bi gledao uznemirujue duge
senke.
"Doktor Delmar nije bio suvie oseajan ovek, zar ne?" upita je.
"Bio je vrlo zaposlen ovek", ree ona prigueno.
"S druge strane, ti jesi oseajna. Nala si oveka koji te je zanimao.
Razume li?"
"S... ... ta sam mogla? Znam da je to runo, ali nisam mogla
drugaije. Runo je ak i go... go... govoriti o tome."
"Pa ipak, o tome si govorila s doktorom Libigom."
"Morala sam neto uiniti. Dotan mi je bio pri ruci. On tome nije
poklanjao panju, a ja sam se oseala bolje."
"Da li je to bio razlog zbog koga si se svaala s muem? On je bio
hladan i odbojan, a tebi to nije bilo pravo?"
"Ponekad sam ga mrzela." Ona bespomono slee ramenima. "On je
bio samo dobar Solarijanac, ali nam nije bilo doputeno da imamo... da
imamo... " Neto se slomi u njoj.
Bejli je ekao. Oseao je muninu u elucu. Slobodan vazduh ga je
pritiskao. Kad su Gladijini jecaji postali tii, on upita to je blae
mogao: "Da li si ga ubila, Gladija?"
"Ne... nisam!" Ali odjednom dodade, kao da je u njoj popustio svaki
otpor: "Nisam ti sve rekla."
"Dobro. Reci mi sada."
"Mi smo se u ono vreme svaali, u vreme kada je ubijen. Stare
svae! Ja sam vikala na njega, ali se on nije kretao. Jedva da je ikad ita
rekao, a time je sve postajalo gore. Bila sam tako ljuta, tako ljuta...
Posle toga se vie nieg ne seam."
"Uh!" Bejli se lako zanjiha i potrai pogledom prazni deo kamene
klupe. "Sta podrazumeva pod tim da se nieg ne sea?"
"Mislim, to to sam vikala, to je on bio mrtav, a roboti su doli..."
"Jesi li g ati ubila?"

"Ne seam se, Elija, ali setila bih se da sam to ja uinila, zar ne? Ali
ja se nieg drugog ne seam. Bila sam prestraena, bila sam vrlo
prestraena. Pomozi mi, molim te, Elija."
"Ne boj se, Gladija. Pomoi u ti!" Bejlijev je nemiran mozak
kopkao sluaj nestalog oruja. Sta se s njim dogodilo? Neko ga je
uklonio. Ako je tako, onda je to mogao uiniti samo ubica. Budui da je
Gladija odmah posle ubistva naena na mestu zloina, ona to nije mogla
uraditi. Neko drugi je morao biti ubica. Ma ta se mislilo na Solariji, bio
je to neko drugi.
Bejli pomisli, oseajui slabost: moram nazad u kuu.
"Gladija...", hteo je da kae, ali mu pogled osta prikovan za sunce.
Bilo je gotovo na obzorju. Bio je okrenuo glavu da ga pogleda, a ono ga
je zarobilo mranom arobnou. Nikad takvo nije video. Bilo je veliko,
crveno i donekle zamagljeno, tako da je mogao da ga posmatra bez
treptanja. Nad njim su bili krvavo crveni oblaci razastrti u tanka vlakna,
od kojih ga je jedno seklo kao cma mrlja.
"Sunce je crveno", promrmlja Bejli.
Cuo je priguen Gladijin glas.
"Uvek je crveno pri zalasku, crveno i umirue", uzvrati ona turobno.
Bejliju se tog asa javi privienje. Sunce se okretalo dole ka obzoiju
jer se povrina planete udaljavala brzinom od hiljada milja na sat.
Planeta se okretala pod golim suncem, okretala se i nita nije uvalo
ljudske mikrobe na njegovoj ustalasaloj povrini. Planeta se okretala
veno, okretala...
Bila je to njegova glava koja se vrtela, kamena klupa nagnuta nad
njim, nebo koje se nadnelo, modro, tamnomodro. Sunca vie nije bilo.
Nestalo je zajedno sa vrhovima stabala i s tlom koje se pelo i s tankim
Gladijinim glasom...

16. REENJE
Bejli je najpre bio svestan zatvorenog prostora, a zatim lica koje se
nagnulo nad njim.
Trenutak je zurio ne prepoznajui ga, a onda uzviknu:
"Denile!"
Na robotovom licu nije bilo ni traga olakanja ili bilo kog oseanja
koje bi ovek oekivao posle Bejlijevog uzvika.
"Dobro je to si se osvestio, partneru Elija. Mislim da nisi pretrpeo
nikakvu fiziku povredu", dodade.
"Sasvim sam dobro?" proveravao se Bejli, nastojei da se izdigne na
laktove. "Do vraga, zar sam u krevetu? Zato to?" udio se.
"Danas si nekoliko puta bio izloen otvorenom prostoru. Sve je to
uticalo na tebe. Potreban ti je odmor."
"Najpre mi je potrebno nekoliko odgovora." Bejli pogleda unaokolo
i pokua da uveri sebe kako vie ne osea vrtoglavicu. Prostor u kome
se nalazio nije mu bio poznat. Zavese su bile navuene. Vetako
osvetljenje mu je prijalo. Ipak se oseao mnogo bolje: "Kai mi, na
primer, gde sam."
"U jednoj sobi kue gospoe Delmar."
"Sledee pitanje, ali bez okolienja: Sta ti radi ovde? Kako si se
oslobodio robota kojima sam te poverio?"
Denil odgovori: "Mislio sam da ti ovakav razvoj dogaaja nee biti
drag, ali u interesu tvoje bezbednosti i mojih naloga nisam imao drugi
izbor..."
"Sta si uradio?" prekide ga Bejli.
"Pre nekoliko asova gospoa Delmar je pokuala da dobije vezu s
tobom."
"Tako je." Setio se da je i Gladija ranije, u toku dana, govorila o
tome. "To mi je poznato."
"Tvoja naredba robotima, koji su me drali u zarobljenitvu,
doslovno je glasila: 'Ne smete ubudue dopustiti da stupi (re je bila o
meni) u vezu s bilo kojim ljudskim biem, izuzev sa mnom, ili s bilo
kojim robotom, izuzev s vama, i to bilo neposredno, bilo preko
stereovizije'. Ali, partneru Elija, nisi pomenuo nita o drugim ljudskim
biima ili drugim robotima koji bi traili vezu sa mnom. Shvata li
razliku?"
Bejli je gunao.
Denil nastavi: "Nepotrebno je da se ali, partneru Elija. Greka u
tvojim naredbama omoguila mi je da doem ovamo i spasem ti ivot.

Vidi, kad je gospoa Delmar stupila u vezu sa mnom, to su joj moji

roboti-uvari dopustili, pitala je za tebe, a ja sam joj sasvim istinito
odgovorio da ne znam gde bi ti mogao biti, ali da u pokuati da te
naem. Izgleda da joj to nije odgovaralo. Rekao sam joj da si kuu
moda samo privremeno napustio, to u ja proveriti, a ona neka u
meuvremenu da nalog prisutnim robotima da pretrae kuu."
"Zar se nije udila to ti sam ne izdaje naloge robotima?"
"Mislim da je stekla utisak da ja, kao stanovnik Aurore, nisam kao
ona navikao na robote i da su njene naredbe jae i delotvornije, pa e ih
roboti spremnije izvriti. Jasno je da su Solarijanci ponosni na svoju
sposobnost upravljanja robotima i da su kivni na stanovnike drugih
planeta koji bi hteli da zapovedaju njihovim robotima. Da li je to i tvoje
miljenje, partneru Elija?"
"I tako, ona im je naredila da iziu?"
"Nije ilo lako. Najpre su se bunili, ali, naravno, nisu mogli da
izdre, jer si im ti dao nalog da ne smeju da kau ko sam ja. Ona ih je
prevezla edne preko vode, ali je konani nalog morala da izda vikom i
ljutnjom."
"Zatim si ti iziao."
"Jesam, partneru Elija."
Steta, pomisli Bejli, to Gladija tome nije pridala vanost, inae bi
mu to ispriala dok su bili u vezi.
"Dugo ti je bilo potrebno da me pronae", ree on robotu.
"Roboti na Solariji povezani su informacionom radio-mreom. Vet
Solarijanac lako moe saznati ono to hoe, ali neko kao ja, bez
iskustva, sluei se s bezbroj maina, izgubie mnogo vremena dok
ustanovi jedan jedini podatak. Bilo mi je potrebno vie od jednog sata
da ustanovim gde se nalazi. Ostalo sam vreme izgubio posetivi posle
tebe radno mesto doktora Delmara."
"Sta si tamo radio?"
"Istraivao sam za svoj raun. Zao mi je to ti nisi bio prisutan, ali
interesi istrage nisu mi ostavili nikakvu mogunost izbora."
Bejli upita: "Da li si razgovarao s Klorisom Kantoro, ili si je moda
posetio?"
"Razgovarao sam s njom, ali ne iz nae kue, ve iz jednog drugog
dela njene zgrade. Trebalo je da pogledam neka dokumenta. To sam
mogao i preko stereovizije, ali ne bi bilo zgodno jer bi roboti, koji su
znali ta sam, lako mogli da me ponovo zarobe."
Bejli se oseao gotovo potpuno zdrav. Izvukao je noge iz kreveta i
ustanovio da se nalazi u neemu nalik na nonu koulju. Buljio je u

sebe s negodovanjem:
"Daj mi moje odelo", ree.
Denil poslua.
"Gde je gospoa Delmar?" zapita dok se oblaio.
"U kunom pritvoru, partneru Elija."
"Kako? Ko je to naredio?"
"Ja. Zatvorena je u svojoj spavaoj sobi, a nadziru je roboti. Njeno je
pravo zapovesti ogranieno samo na line potrebe."
"Ti si izdao takvo nareenje?"
"Roboti na ovom gazdinstvu ne znaju ko sam."
Bejli se obukao. "Znam za sumnju u Gladiju", ree. "Ona je imala
priliku, ak i bolju od one za koju smo najpre saznali. Ona nije dotrala
na mesto zloina privuena muevljevim krikom. Ve je bila tamo."
"Da li tvrdi da je bila prisutna kad je izvren zloin i da zna
izvritelja?"
"Ne tvrdi. Ne sea niega to se odnosi na odsudni trenutak. Takoe,
izgleda da je imala i motiv."
"Kakav motiv, partneru Elija?"
"Jedan od onih koje sam od poetka smatrao moguim. Rekao sam
sebi: da je ovo Zemlja, da je doktor Delmar bio takav kakvog ga
opisuju, a Gladija takva kakva izgleda, usudio bih se da tvrdim da je
ona bila zaljubljena u njega, onda, ili bar ranije, a da je on bio zaljubljen
samo u sebe.
Tekoa je u tome to ne znam da li Solarijanci oseaju ljubav i
delovanje ljubavi u zemaljskom smislu. Moja ocena, to se njihovih
oseanja tie, kao i delovanja prema tuim oseanjima, nije pouzdana.
Zato sam morao s nekim od njih lino da razgovaram. Ne preko
stereovizije, ve lino."
"Ne razumem te, partneru Elija."
"Ne znam da li mogu da ti to objasnim. Ovde ljudi imaju svoje
genetske osobine, koje se paljivo ustanovljavaju pre, a proveravaju
posle roenja."
"Znam."
"Ali geni nisu sve. I okolina deluje na njih. Okolina moe da dovede
odreeno lice u neurotino stanje, koje se iz analize gena da naslutiti tek
kao mogunost. Da li si primetio koliko panje Gladija poklanja
Zemlji?"
"Primetio sam, partneru Elija, i smatrao sam to njenom pripremom
da utie na tebe."
"Pretpostavimo da je to zanimanje bilo istinsko i da je ak prelazilo

u divljenje. Pretpostavimo da ju je uzbuivalo mnotvo ljudi sa Zemlje.

Pretpostavimo da ju je i protiv njene volje privlailo neto to su je uili
da smatra prljavim. Trebalo je da proverim ove pretpostavke u
direktnim susretima sa Solarijancima. Zbog toga sam se po svaku cenu
morao osloboditi tebe, Denile. Zato sam morao odustati od stereovizije
kao naina voenja istrage."
"Ti mi to nisi objasnio, partneru Elija."
"Da li je objanjenje moglo da utie na ono to ti po prvom zakonu
smatra svojom dunou?"
Denil je utao.
Bejli nastavi: "Eksperiment je tekao dobro. Sastao sam se, ili
nastojao da se sastanem, s vie osoba. Neki stari sociolog pokuao je da
izdri, ali je na pola puta odustao. Neki strunjak za robotiku nije hteo
da pristane ak ni pod pretnjom sile. I sama mogunost sastanka bacila
ga je gotovo u detinjaste strepnje. Grickao je prste i plakao. Pomonica
doktora Delmara bila je zbog svoje slube na neki nain naviknuta na
prisustvo oveka, ali trpela me je samo na udaljenosti od deset koraka.
S druge strane, Gladija..."
"ta, partneru Elija?"
"Gladija je pristala na sastanak jedva oklevajui. S lakoom je trpela
moje prisustvo, s vremenom je njena napetost sve vie poputala. Sve je
to odgovaralo odreenoj psihozi. Nije joj zadavalo brigu to to me vidi.
Zanimala ju je Zemlja. Isto je tako mogla razviti i nesvakidanje
interesovanje za svog vlastitog mua. Sve se to da objasniti jakim, za
ovaj svet psihoneurotinim interesovanjem za lini dodir s pripadnicima
suprotnog pola. Doktor Delmar nije bio ovek koji bi doputao ili
pomagao takva oseanja. Njoj je to moralo biti vrlo muno."
Denil klimnu: "Dovoljno muno da poini ubistvo u trenutku
snanog uzbuenja."
"Uprkos svemu, ja se ne slaem s tim, Denile."
"Da nisi, moda, partneru Elija, pao pod uticaj sopstvenih nebitnih
pobuda? Gospoa Delmar je privlana ena, a ti, kao ovek sa Zemlje,
ne mora biti psihopata da bi davao prednost linom prisustvu neke
privlane ene."
"Mogu ti navesti bolje razloge", primeti Bejli s nelagodnou.
Denilov hladni pogled bio je prodoran; prodirao je do sri. Brzo je
dodao: "Ako je ona ubica svog mua, onda je ona takoe mogui ubica
efa Gruera!" Gotovo zausti da Denilu objasni mogunost ubistva
pomou robota, ali se savlada. Nije bio siguran kako bi na njega
delovalo saznanje o robotima kao slepom oruju smrti. Bilo bi to, po

svoj prilici, previe i za Denila.

"I tvoj mogui ubica", dodade Denil.
Bejli se namrti. Nije imao nameru da govori Denilu o otrovanoj
strelici koja je promaila. Nije hteo da pojaa ve ionako jak oseaj
zatite koji je Denil imao prema njemu.
"Sta ti je Klorisa rekla?, upita ljutito. "Trebalo je da je upozorim da
uti." Ali kako je mogao znati da e se u blizini nai Denil i postavljati
pitanja?
Denil odgovori mimo: "Gospoa Kantoro nema s tim nikakve veze.
Bio sam lino prisutan prilikom pokuaja ubistva."
Bejli je bio potpuno zbunjen: "Tebe nije bilo tamo."
"Ja sam te lino pre jednog sata podigao i doneo ovamo", potvrdi
Denil.
"O emu ti to govori?"
"Zar se ne sea, partneru Elija? Bilo bi to gotovo savreno ubistvo.
Nije li ti gospoa Delmar predloila da izie na otvoren prostor?
Nisam bio prisutan, ali oseam da je bilo tako."
"Da, ona mi je to predloila."
"Moda te je ak i podsticala da izie iz kue."
Bejli se seti svog portreta i svih zidova koji ga zatvaraju. Da li je to
mogla biti smiljena primena psihologije? Da li neko sa Solarije moe
intuitivno da prodre u psihu jednog Zemljanina?
"Nije", odgovori onDenilu.
"Da li ti je ona predloila da doe do vetakog jezerca i sedne na
kamenu klupu?" upita Denil.
"Pa... jeste."
"Prisea li se da te je ona posmatrala i mogla primetiti kako te
spopada vrtoglavica?"
"Jednom ili dvaput pitala je da li elim da se vratim."
"Moda to nije ozbiljno mislila. Mogla je videti kako ti je na klupi
sve gore. Mogla te je gumuti, mada to i nije bilo nuno. U trenutku
kada sam stigao do tebe i prihvatio te, ti si ve poeo da pada s kamene
klupe u metar duboku vodu, u kojoj bi se bez sumnje udavio."
Sad se i Bejli priseti svog stanja u poslednjim trenucima svesti.
"Dovraga!" procedi.
"Stavie", bezbrino e Denil, "gospoa Delmar je sedela blizu tebe,
gledala te kako pada, a nije se ni pomerila da te zadri, kao to se ne bi
potrudila ni da te izvue iz vode. Moda bi pozvala robota, ali taj bi
sigurno kasno stigao. Posle svega, ona bi objasnila kako te, naravno,
nije smela dodimuti, ak ni da bi ti spasla ivot."

Prilino istinito, pomisli Bejli. Niko ne bi posumnjao u njenu

nesposobnost da dodirne drugog oveka. Ako bi se iko iemu udio,
udio bi se tome to je sedela tako blizu njega.
Denil nastavi: "Vidi i sam, partneru Elija, da je njena krivica gotovo
van sumnje. Tvrdio si da bi ona u tom sluaju morala biti i mogu
Gruerov ubica. To je tvoj dokaz da nije kriva. Sada vidi da je svakako
kriva. Jedini razlog da te ubije isti je onaj zbog koga je pokuala da
ubije Gruera, a to je da se oslobodi upomog istraitelja prvog zloina."
"Citav tok dogaaja mogao je biti i sluajan", ree Bejli. "Ona nije
morala znati kako na mene deluje otvoreni prostor."
"Prouavala je Zemlju. Poznavala je osobine Zemljana."
"Uveravao sam je da sam danas bio napolju i da se polako
privikavam na to."
"Ona je to mogla oceniti bolje od tebe."
Bejli stisnu pesnice: "Smatra je suvie mudrom. To se ne poklapa sa
stvamim zbivanjima. Ja u to ne verujem. U svakom sluaju, ne moe se
nekom pripisati ubistvo dok se ne objasni nestanak ubilakog oruja."
Denil ga je uporno gledao: "Ja i to mogu objasniti, partneru Elija."
Bejli se zagleda u svog saradnika robota s tupim izrazom.
"Kako?"
"Setie se, partneru Elija, da su tvoje misli tekle ovako: ako je
gospoa Delmar ubica, tada je oruje, kakvo god ono bilo, moralo ostati
na mestu zloina. Roboti, koji su se skoro odmah pojavili, nisu primetili
nikakav trag oruja, dakle, ubica ga je uklonio. Prema tome, ona nije
mogla biti gospoa Delmar. Je li tano?"
"Tano je."
"Pa ipak", nastavi robot, "postoji mesto gde roboti nisu gledali."
"Koje mesto?"
"Ispod gospoe Delmar. Bila ona ubica ili ne, pala je u nesvest usled
krajnjeg uzbuenja, a oruje, kakvo god bilo, nalazilo se pod njom, van
domaaja pogleda."
"Tadabi orujebilo otkriveno", primeti Bejli, "im su je odmakli!"
"Tano", ree Denil, "ali nju nisu odmakli roboti. Ona nam je jue za
vreme veere sama rekla da je doktor Tul naredio robotima da joj stave
jastuk pod glavu i da je ostave. Nju je odmakao doktor Tul kada je
doao da ie poseti."
"Pa?"
"Proizlazi, partneru Elija, da sada imamo jo jednu mogunost.
Gospoa Delmar je ubica. Oruje je bilo na mestu zloina. Doktor Tul
je odmakao Gladiju i uklonio oruje da bi je zatitio."

Bejli oseti plimu nadmenosti. Bio je toliko zaveden, da je gotovo

oekivao razuman zakljuak. On ree: "Ali ne vidim nikakav motiv!
Zato bi doktor Tul tako neto uinio?"
"Iz sasvim opravdanog razloga. Sea li se primedbe gospoe
Delmar koja se odnosila na njega: 'Pazio je na mene jo od detinjstva.
Prema meni je uvek bio prijateljski raspoloen i ljubazan.' Pitao sam se
da li bi on mogao da ima neki poseban razlog da se toliko brine za nju.
Zbog toga sam posetio odgajalite dece i ispitao tamonja dokumenta.
Ispostavilo se da je tano ono to sam slutio samo kao mogunost."
"A toje?"
"Doktor Altim Tul je otac Gladije Delmar, a jo je vanije da on to
zna."
Bejli nije mogao da ne veruje robotu. Duboko je alio samo to to je
robot Denil Olivav, a ne on sam, doao do podataka koji zatvara logian
tok misli. Pa ipak, sve karike lanca nisu bile na broju.
"Jesi li razgovarao s doktorom Tulom?" upita Denila.
"Jesam. I njega sam stavio u kuni pritvor."
"taje rekao?"
"Priznao je da je otac gospoe Delmar. Predoio sam mu dokument
o toj injenici, kao i upitnik o njenom zdravlju koji je on ispunio dok je
jo bila dete. Taj lekar imao je u tome vie slobode nego neki drugi
Solarijanac."
"Zato je ispitivao njeno zdravlje?"
"I to sam saznao, partneru Elija. Bio je ve star kada je dobio
dozvolu z a jo jedno dete, a to je jo zanimljivije, uspelo mu je da ga
zane. On je to smatrao zaslugom svojih gena i svog fizikog zdravlja.
Bio je moda ponosniji na svoje dete nego to je to uobiajeno na ovom
svetu. tavie, bilo mu je vano da neguje taj oseaj. Bio je lekar, dakle,
vrio je poslove koji se na Solariji malo cene jer su vezani za line
dodire. Zbog toga je odravao neprekidnu vezu sa svojim izdankom."
"Da li Gladija ita zna o tome?"
"Koliko je poznato doktoru Tulu, ona o tome nita ne zna."
"Da li doktor Tul priznaje da je uklonio oruje?" upita Bejli.
"Ne priznaje."
"Onda nisi nita postigao, Denile."
"Nita?"
"Nita ako ne pronae oruje i ne dokae da ga je on uklonio, ili
ako ga ne navede da prizna. Lanac deduktivnih zakljuaka vredi neto,
ali to jo nije dokaz."
"Bez podrobnog ispitivanja, za koje ja nisam sposoban, ovek nee

hteti da prizna. Njemu je draga vlastita ker."

"Ne slaem se", ree Bejli. "Njegova oseanja prema kerki nisu ni
izdaleka takva na kakva smo mi navikli. Solarija je drugaija."
Koraao je po sobi da bi se smirio.
"Denile, ti si izvrio savren primer loginog razmiljanja, ali,
uprkos svemu, nita od toga nije razumno." (Logino, ali ne i razumno.
Nije li to definicija robota?)
Bejli nastavi: "Doktor Tul je proao svoje najbolje godine, star je i
ne verujem da ga zanima ijenica da je pre tridesetak godina mogao da
zane dete. Cak i Svemirci postaju senilni. Zamisli ga kako se brine za
onesveenu kerku i ubijenog zeta. Moe li predstaviti sebi
neobinost njegovog poloaja? Moe li tvrditi da bi u tom sluaju i
dalje vladao sobom? To jest, da bi bio toliko priseban da izvede niz
toliko smiljenih radnji?
Pogledaj! Prvo, on je morao pod telom svoje kerke primetiti oruje,
koje je bilo tako dobro skriveno da ga roboti nisu mogli primetiti.
Drugo, premda je tek neznatan deli neega mogao da vidi, ipak je
mogao zakljuiti da je u pitanju oruje, a odmah zatim doneti dalju
odluku, to jest da se neprimeen iskrade s orujem, jer ako se ono ne
nae, protiv njegove kerke, kao ubice, nikakva optuba ne moe
opstati. Prilino zapetljano za zbunjenog starca, zar ne? I onda tree:
odluke je trebalo sprovesti u delo, a i to je prilino teko za smetenog
starca. I, na kraju, bilo mu je potrebno hrabrosti da jednom lai zataka
teak zloin. Sve to si ti naveo moe biti rezultat loginog razmiljanja,
ali nita od toga razumski nije opravdano."
"Da li ima neko drugo reenje zloina, partneru Elija?" upita Denil.
U toku razgovora Bejli je sedeo, a sada je ponovo pokuao da
ustane, ali nije mogao da savlada i umor i dubinu stolice, pa je ispruio
ruku prema Denilu: "Dodaj mi ruku, Denile", ree moleivo.
Denil se upilji u vlastitu ruku: "Oprosti, partneru Elija?"
Bejli tiho prokune doslovno shvatanje robota. "Pomozi mi da se
dignem", ree.
Denilova snana ruka die ga bez napora.
Bejli ree: "HvalaL. Ne, nemam drugog reenja. To jest, imam, ali
ono u najmanju ruku zavisi od poloaja oruja."
Nestrpljivo je zakoraio prema tekoj zavesi koja je zauzimala
gotovo ceo zid. Podigao je krajiak i ne znajui ta radi. Upiljio se u
crnu mrlju stakla, dok nije postao svestan injenice da gleda u nonu
tamu. Spustio je zavesu ba u trenutku kada mu se Denil pribliio da to
isto uradi.

U onom deliu sekunde u kome je Bejli posmatrao robotovu ruku

kako poravnava zavesu opreznom nenou majke koja zatiuje svoje
dete od vatre, odigrao se u njemu mali preokret.
Zgrabio je ponovo zavesu, vukui je iz Denilove ruke. Upotrebivi
svu snagu, smakao ju je sa prozora ostavljajui za sobom poderotine.
"Partneru Elija!" meko e Denil. "Sada ti je sigurno poznato koliko ti
teti otvoren prostor."
"Znam", ree Bejli, "koliko mi koristi."
Zurio je kroz prozor. Nita se sem tame nije moglo videti, a ta je
tama bila slobodan vazduh. Bio je to jedinstven, ist prostor, iako je bio
neosvetljen, a on stoji suoen s njim.
I prvi put je stajao prema njemu slobodno. Nije to bio vie izazov, ni
luda radoznalost, ni putokaz za reenje jednog ubistva. Izloio se, jer je
znao da tako mora biti, jer je to oseao kao potrebu. U tome je bila sva
razlika.
Zidovi su take nemonih. I tama i mnotvo su take. On je to
nesvesno i ranije oseao. Mrzeo ih je kao take, ak i onda kada je
mislio da ih najvie voli i da su mu najvie potrebne. Zato bi mu inae
smetale Gladijine sive ograde oko njegovog portreta?
Osetio je kako se ispunjava pobedom i, kao da je taj oseaj izvor
svih nadahnua, jo je jedna misao kao vatromet eksplodirala u njemu.
Bejli se teturajui okrete prema Denilu: "Znam", apnu. "Tako mi
svega, znam!"
"Sta zna, partneru Elija?"
"Znam ta se dogodilo s orujem. Znam ko je krivac. Sve su karike
lanca na svom mestu."

17. SASTANAK
Denil nije doputao da odmah krene u akciju.
"Sutra!" rekao je odluno, ali s potovanjem. "To je moj predlog,
partneru Elija. Kasno je, a tebi je potreban odmor."
Bejli priznade da je to istina. Osim toga, trebalo je izvriti pripreme.
Dosta toga je valjalo uraditi. Doao je do reenja zagonetke. Ali
njegovo je reenje, kao i Denilovo, poivalo na dedukcijama, a one kao
dokaz nisu mnogo vredele. Solarijanci e morati da mu pomognu.
Morae da bude potpuno sabran. On, Zemljanin, prema pola tuceta
Svemiraca! Zaista, mora se odmoriti i pripremiti.
Ipak, nee moi da spava. Bio je siguran da nee moi. Nee mu
pomoi mekoa irokog kreveta koji su mu pripremili veti roboti, kao
ni neni mirisi, ni tiha muzika u zasebnoj sobi Gladijinog doma. Bio je
siguran u to.
Denil skromno sede u mrani ugao.
"Da li se jo boji Gladije?" upita ga Bejli.
Robot odgovori: "Ne bi bilo pametno da ti dopustim da spava sam i
bez zatite."
"Neka bude kako ti hoe. Je li ti jasno ono to traim da uradi?"
"Jasno mi je, partneru Elija."
"Nadam se da te u tome ne spreava prvi zakon."
"Ograniava me donekle u odnosu na sastanak. Da li e biti
naoruan i da li e dovoljno paziti na svoju bezbednost?"
"Nemaj brige. Hou."
Denil odahnu s olakanjem, a u tome je bilo neeg toliko ljudskog da
Bejli uhvati samog sebe kako pokuava da prodre u tamu sobe ne bi li
prouio neljudsku savrenost robotovog lica.
Denil primeti: "Ljudsko ponaanje nije mi se uvek inilo dosledno."
"I nama bi bila potrebna tri zakona, ali ja sam srean to ih
nemamo", ree Bejli.
Zurio je u tavanicu. Mnogo je toga zavisilo od Denila, a ipak mu nije
mogao mnogo toga rei. Roboti su bili isuvie umeani. Aurora je imala
razloga da poalje Denila kao svog predstavnika, ali to je svejedno bila
greka. Robot je ogranien u delovanju.
Ako sve bude ilo kako treba, za dvadeset asova sluaj e biti
okonan. Za dvadeset etiri asa on e, pun nade, biti na putu prema
Zemlji. Cudna nada. Nada u koju je jedva verovao, a ona je bila izlaz za
Zemlju. Ona mora biti izlaz za Zemlju.
Zemlja! Njujork! Desi i Ben! Udobnost, porodina toplina i dragost

doma!
Napola pospan, prebirao je misli o Zemlji, ali one mu ipak nisu
pruile utehu koju je oekivao. Neto se strano uvuklo izmeu njega i
zemalj skih gradova.
U nekoj neodreenoj vremenskoj taki sve je izbledelo.
Bejli je spavao.
Poto se probudio ispavan, okupao se i obukao. Fiziki je bio
spreman. Pa ipak, nije bio siguran. Nije bilo u pitanju to to e u
jutarnjem bledilu njegova misaona zgrada biti manje vrsta. Vie se to
odnosilo na nunost susreta s Svemircima.
Posle svih iskustava s njima, ostalo je pitanje kako e sve to na njih
delovati. Ili e morati i dalje da radi naslepo?
Prva se pojavila Gladija. Naravno, to je za nju bilo jednostavno.
Imala je vezu u vlastitoj kui. Neto kao lokalna mrea. Bila je bleda i
utljiva. U uskoj, beloj haljini liila je na hladan kip. Bespomono je
zurila u Bejlija. On joj se zauzvrat nasmei, to je izgleda umiri.
Jedan po jedan, pojavljivali su se ostali. Etlbi, ef Uprave
bezbednosti, pojavio se odmah posle Gladije. Sve je na njemu odavalo
nezadovoljstvo, i mravo telo, i nabusito dranje, i isturena brada. Zatim
Libig, strunjak za robotiku, nestrpljiv i ljut, umornih oiju koje su s
vremena na vreme lutale naokolo. Kvemot, sociolog, malo umoran,
nasmejanih, duboko usaenih oiju, prijatan prema Bejliju, kao da
govori: mi smo se sastali, bili smo prisni.
Kad se pojavila, Klorisa Kantoro je bacila kratkotrajni pogled na
Gladiju, glasno zamrcala, a zatim se upiljila u tle. Izgledalo je da joj je
neprijatno u prisustvu ostalih.
Poslednji se pojavio doktor Tul, lekar. Bio je iscrpljen, gotovo
bolestan.
Svi su bili tu izuzev Gruera, koji se polako oporavljao od posledica
trovanja, te nije mogao prisustvovati zasedanju. (Dobro, pomisli Bejli,
moemo i bez njega!) Svi su bili posebno obueni za ovu priliku, sedei
tu pri sputenim zavesama.
Denil je to dobro uredio. Bejli se grozniavo nadao da e Denil
uspeno obaviti i preostali deo posla.
Bejli pogleda Svemirce, naizmenino jednog za drugim. Srce mu je
lupalo. Svaki od njih zurio je u njega iz razliitog ambijenta. Zbrka
svetla, pokustva i zidne dekoracije izazivala je kod Bejlija oseaj
vrtoglavice.
Bejli zapoe: "Hteo bih da razjasnim sluaj ubistva doktora Rikejna

Delmara, uzimajui u obzir motiv, priliku i sredstvo. U tom sluaju..."

Etlbi ga prekide: "Hoe li to biti dug govor?"
Bejli odgovori otro: "Moda. Pozvan sam ovamo da istraim zloin,
a to je sutina moje profesije. Ja najbolje znam kako i ta moram uraditi.
(Ne primaj nita od njih, pomisli, ili e sve da zataji! Nametni se!
Nametni se!)
Nastavio je, dajui reima punu otrinu i odreenost. "Najpre, motiv.
Na neki nain, od sva tri pomenuta zahteva, motiv najmanje
zadovoljava. Prilika i sredstvo predstavljaju objektivne inioce. Daju se
injenino ispitati. Motiv je, meutim, lina stvar. On moe biti neto
to drugi zapaaju: osveta zbog javnog ponienja, na primer. Ali moe
biti i takav da je sasvim skriven: nerazumna, ubilaka mrnja osobe
koja tako dobro vlada sobom da to nikada ne iskazuje.
Svi ste mi vi, ovom ili onom prilikom, izrazili uverenje da je zloin
izvrila Gladija Delmar. Niko od vas nije ukazao na jo neku
mogunost. Da li je Gladija imala svoj razlog? Dr Libig je pomenuo
jedan. Rekao je da se Gladija esto svaala sa muem, a i Gladija mi je
to kasnije priznala. Bes koji se moe izroditi iz svae zaista kod nekih
osoba moe izazvati potrebu za ubistvom. Neka bude tako.
Samo, pitanje je da li je jedino ona imala razlog. Ja ne bih rekao.
Sam doktor Libig... "
Strunjak za robotiku gotovo skoi sa stolice. Njegova ukoena ruka
bilaje uperena premaBejliju: "Zemljanine, pazi ta govori!"
"Samo teoretizujem ", hladno e Bejli. "Vi ste, doktore Libig,
saraivali s doktorom Delmarom na novim tipovima robota. Sto se tie
robotike, vi ste najbolji strunjak na Solariji. To ste i sami rekli, a ja u
to verujem."
Libig se smeio, otvoreno polaskan.
Bejli nastavi: "Ali ja sam uo da je doktor Delmar nameravao da
prekine saradnju sa vama, jer se nije slagao s nekim vaim gleditima."
"Nije istina! Nije istina!"
"Moda, ali ta ako jeste? Ne biste li vi u tom sluaju imali razloga
da ga se oslobodite pre nego to vas javno ponizi prekidanjem saradnje?
Meni se ini da vi to ne biste tako lako podneli."
Bejli brzo nastavi, da ne bi Libigu pruio priliku da to opovrgne: "A
vi, gospoo Kantoro!? Smru doktora Delmara vi postajete fetalni
inenjer, to je prilino vana dunost."
"Nebesa, o tome smo ve govorili", povie Klorisa, smetena.
"Znam da jesmo, ali o tome se ipak da govoriti. Sto se tie doktora
Kvemota, on je redovno igrao ah s doktorom Delmarom. Moda mu je

smetalo to tako mnogo gubi u igri."

Sociolog se mimo umea: "Sigumo je da gubitak u ahu nije
dovoljan razlog, gospodine detektive."
"Zavisi od toga koliko vanosti pridajete igri. Motiv ubici moe da
bude ta god hoete, a svima ostalima to moe izgledati beznaajno. U
redu. Nije vano. Tvrdim samo da motiv nije dovoljan. Svako moe
imati svoju pobudu, posebno kad je u pitanju takav ovek kakav je bio
doktor Delmar."
"Sta mislite time da kaete?" upita Kvemot s negodovanjem.
"Samo to da je doktor Delmar bio 'dobar Solarijanac'. Svi ste ga vi
takvim opisali. On je strogo ispunjavao sve drutvene zahteve Solarije.
Bio je idealan ovek, gotovo ljudska apstrakcija. Kome se takav ovek
moe dopadati, a, pogotovo, ko bi ga mogao voleti? Covek bez mane
slui samo za to da upozori druge na njihove nedostatke. Tenison, jedan
pesnik iz primitivnog doba, napisao je jednom: 'Sav je mana, ko mana
nema'."
"Niko nee ubiti oveka samo zato to je dobar", ree Klorisa
mrtei se.
"Vi isuvie malo znate", odgovori joj Bejli i nastavi prelazei preko
njene upadice. "Doktor Delmar je bio svestan zavere na Solariji. Re je
o zaverenicima koji su se spremali da napadnu ostale svetove Galaksije,
u nameri da ih osvoje. On je eleo to da sprei. Zbog toga su zaverenici
imali jake razloge da ga uklone. Svaki od vas moe biti zaverenik,
ukljuujui (da bi bili sigurni) i gospou Delmar, ali i vrioca dunosti
efa Uprave bezbednosti Korvina Etlbia."
"Mene?" upitaEtlbi, ne miui se.
"Cim ste posle Gruerove nezgode doli na njegov poloaj, vi ste
nesumnjivo pokuali da obustavite istragu."
Da bi prikupio snagu, Bejli gucnu nekoliko kapi napitka. (Napitak
direktno iz originalne posude, nedirnut tuom rukom, pa ak ni
robotovom.) Sve dosad, bila je to igra kako bi dobio u vremenu, a bio je
zahvalan Solarijancima to su mirno sedeli. Nisu kao Zemljani imali
iskustva u optenju sa ljudima u tesnim prostorijama. Nisu bili za borbu
prsa u prsa.
"Zatim, prilika", nastavi Bejli. "Opte je miljenje da je priliku imala
samo gospoa Delmar, jer se jedino ona mogla lino pribliiti rtvi.
Da li smo sigumi u to? Pretpostavimo da je neko drugi, a ne gospoa
Delmar, odluio da ubije doktora Delmara. Nee li ta oajnika odluka
staviti u drugi plan neprijatnost linog dodira? Da je iko od vas morao
da ubije, zar ne bi izdrao blizinu osobe, tako dugo koliko mu je

potrebno da izvri in? Zar se ne bi mogao uvui i u Delmarovu kuu...

II

Etlbi se hladno umea: "Vi nita o tome ne znate, ovee sa Zemlje.

Nije re o tome da li bismo mi hteli ili ne. Cinjenica je da sam doktor
Delmar ne bi dopustio da mu se iko priblii, uveravam vas. Kad bi iko
doao u njegovu blizinu, nezavisno od njegove vanosti ili jaine
njihovog prijateljstva, doktor Delmar bi traio da ode, ili, ako bi to bilo
nuno, posluio bi se robotom da ga istera."
"Istina", ree Bejli, "ali samo ako bi doktor Delmar znao da je u
pitanju lino prisustvo."
"Sta hoete time da kaete?" upita doktor Tul, iznenaen i drhtavog
glasa.
"Kada ste stigli na mesto zloina", odgovori mu Bejli otvoreno ga
posmatrajui, "da pruite pomo gospoi Delmar, ona je smatrala da ste
u vezi samo preko stereovizije, sve dok je niste stvarno dodirnuli. Tako
mi je ona sama rekla, a ja nemam razloga da sumnjam u to. Ja, lino,
navikao sam samo na neposredan sastanak. Kada sam doao na Solariju
i sreo se sa efom Uprave bezbednosti Gruerom, smatrao sam da imam
posla s njim lino prisutnim. Kad je na kraju naeg razgovora Gruer
najednom nestao, bio sam vie nego iznenaen.
Zamislite sada obmut sluaj! Uzmimo na primer nekog zrelog
oveka koji stalno upotrebljava stereovizor, a ne sastaje se ni sa kim,
osim, u retkim prilikama, sa svojom enom. Pretpostavimo da mu se
neko drugi zaista pribliuje, neko drugi, ne njegova ena. Zar Delmar
ne bi automatski smatrao da je i u tom sluaju re o stereovizoru,
pogotovu ako bi neko pouio robota da obavesti Delmara kako je
uspostavljena veza?"
"Nemogue!" reeKvemot. "Pozadinabi otkrila varku."
"Moda, ali koliko je vas svesno pozadine u ovom trenutku? Proao
bi minut ili tako neto dok bi doktor Delmar shvatio da neto nije u
redu, a za to vreme njegov bi prijatelj, ili ma ko bio, zakoraio ka njemu
i razmrskao mu lobanju."
"Nemogue!" ree Kvemot vrsto.
"Mogue je", ree Bejli, "i zbog toga treba brisati priliku kao
apsolutni dokaz da je gospoa Delmar ubica. Ona je imala priliku, ali su
je isto tako imali i drugi."
Bejli ponovo zastade. Osetio je kapljice znoja na elu, ali nije smeo
da ih obrie kako time ne bi otkrio svoju slabost. Trebalo je da do kraja
odri silinu juria. Osobu na koju je ciljao morao je dovesti u krajnje
podreen poloaj. Bilo je to teko, s obzirom na meusobni odnos

Zemljaninai Svemirca.
Bejli je osmotrio sabesednike jednog po jednog i doao do zakljuka
da se sve, u najmanju ruku, povoljno odigrava. Cak je i Etlbi bio
ljudski vezan za zbivanja.
"Tako dolazimo do sredstva", ree Bejli, "a taj je elemenat zloina
vrlo zagonetan u ovom sluaju. Oruje kojim je zloin izvren nije
nikada pronaeno."
"To znamo", upade Etlib. "Da nije toga, raspravu protiv gospoe
Delmar smatrali bismo zavrenom. U tom sluaju detektiv nam ne bi ni
bio potreban."
"Moda je tako", odgovori mu Bejli, "ali dopustite da se ipak time
pozabavim. Zloin je izvrila gospoa Delmar ili neko drugi. Da je to
uradila gospoa Delmar, oruje bi se nalo na mestu zloina, ukoliko
kasnije nije uklonjeno. Gospodin Olivav, moj saradnik s Aurore, koji se
ne nalazi meu nama, smatra da je doktor Tul imao mogunosti da
ukloni oruje. Pitam sada doktora Tula, ovde pred svima nama, da li je
on uklonio oruje dok je gospoa Delmar bila u nesvesti."
Dr Tul je drhtao. "Nisam, nisam! Kunem se. Pitajte me ta hoete,
ali ja vam se kunem da nisam nita ni dirnuo."
"Da li ima meu vama nekog ko misli da doktor Tul lae?" upita
Bejli.
Nastala je tiina, za vreme koje je Libig gledao u neto izvan
Bejlijevog vidnog polja, mrmljajui da je ve kasno.
Bejli nastavi: "Sledea je mogunost da je neko drugi izvrio zloin,
a zatim otiao s orujem. Ali ako je tako, pitamo se zato? Cinjenica da
je neko odneo oruje upuuje nas na to da gospoa Delmar nije krivac.
Ako je ubica bio neko spolja, tada je taj morao biti velika budala, s
obzirom na to da nije ostavio oruje i tako praktino osudio gospou
Delmar. Bilo ovako ili onako, trebalo je da oruje bude tamo! Ali nije
ga bilo."
Etlbi ponovo upade: "Smatrate li nas vi ludacima ili slepcima?"
"Smatram vas Solarijancima", mirno mu odgovori Bejli, "i zbog toga
nesposobnim da prepoznate oruje koje jeste ostavljeno na mestu
zloina."
"Ne razumem ni rei", promrmlja Klorisa zbunjeno.
Cak je i Gladija, koja sve dotadanje vreme skupa nije ni miiem
mrdnula, posmatrala sada Bejlija bez razumevanja.
"Dakle?" upita Libig ljutito.
"Oigledno je da, iskljuivi ono to je nemogue, moramo ono to
preostaje smatrati istinitim, ma koliko neverovatno bilo. Ubilako

oruje bio je robot naen na licu mesta, a niste mogli da ga uoite jer se
tome protivilo vae vaspitanje."
Najednom su svi zaagorili. Samo je Gladija utala i zurila u prazno.
Bejli podie ruke: "Mir! Tiina! Dozvolite da vam objasnim!"
Bejli je jo jednom izneo sluaj pokuaja ubistva efa Gruera, kao i
nain na koji je ono moglo biti izvedeno. Ovoga je puta dodao i to da su
i njega samog pokuali da ubiju dok se nalazio u odgajalitu.
Libig e nestrpljivo: "Hoete da kaete da je robot otrovao strelicu
ne znajui da je u pitanju otrov, a da je drugi robot dao strelicu deaku i
rekao mu da ste Zemljanin, a da nije znao da je strelica otrovana."
"Tako neto. Oba su robota bila u svemu pouena."
"Sasvim neverovatno", ree Libig.
Kvemot je bio bled. Izgledalo je kao da e se svakog trenutka sruiti:
"Nema Solarijanca koji bi se koristio robotima da povredi oveka."
"Moda je i tako", ree Bejli slegnuvi ramenima. "Cinjenica je,
ipak, da se robotima moe tako upravljati. Pitajte o tome doktora
Libiga. O n je strunjak."
"To se ne moe odnositi na ubistvo dr Delmara", ree Libig."To sam
vam jue rekao. Kako bi neko mogao navesti robota da razmrska
lobanju oveku?"
"Smem li da objasnim kako?"
"Naravno, ako moete."
Bejli prihvati izazov. "Posredi je novi model robota koji je doktor
Delmar ispitivao. Znaenje svega toga mi nije bilo jasno sve dok prole
noi nisam doao u situaciju da zatraim pomo od robota reima:
'Dodaj mi ruku!' Robot je zbunjeno gledao u sopstvenu ruku kao da
traim da je otkai. Morao sam da ponovim zahtev na manje neodreen
nain. Ali sve me je to podsetilo na neto to mi je doktor Libig rekao
neto ranije ba toga dana. Eksperimentisalo se robotima sa zamenjivim
udovima.
Pretpostavimo da je robot koga je doktor Delmar ispitivao bio
upravo takve vrste, sposoban da se slui s vie promenljivih udova
razliitog oblika, podesnih za razne naroite zadatke. Pretpostavimo
takoe da je ubica znao za to i da je naglo rekao robotu: 'Daj mi ruku!'
Robot bi u tom sluaju odvojio ruku i pruio mu je. Takva ruka je
izvanredno oruje. Poto je doktor Delmar bio mrtav, robot je ponovo
uzeo i spojio svoju ruku."
Gluvo zaprepaenje polako je ustupilo mesto agoru primedbi. Bejli
je poslednju reenicu morao izgovoriti gotovo viui, pa ipak je glas bio
jedva ujan.

Zaarenog lica, Etlbi ustade sa stolice i zakorai napred: "ak i da

je bilo tako, ubica je gospoa Delmar. Ona je bila tamo, svaala se sa
njim, posmatrala mua dok je radio s tim robotima. Morala je znati i za
rezervnu ruku, u koju ja, uzgred reeno, ne verujem."
Gladija je polako plakala.
Bejli je nije gledao. "Naprotiv", rekao je, "sasvim je lako dokazati da
ubica, ma ko to bio, nije mogla biti gospoa Delmar."
Dotan Libig odjednom prekrsti ruke i naorua se prezirom.
Bejli to primeti: "Vi ete mi u tome pomoi, doktore Libig. Kao
strunjak za robotiku, priznaete da upravljanje robotima zahteva
izvanrednu sposobnost, pogotovo kada je u pitanju tako sloen zadatak
kao to je ubistvo. Jue sam imao i priliku da pokuam da u kuni
pritvor stavim neku osobu. Dao sam iscrpne naloge trojici robota da
dobro uvaju tu osobu. Pa ipak, bilo je rupa u mojim nalozima i
zatvorenik je pobegao."
"Ko je bio zatvorenik?" upita Etlbi.
"To nije vano", nestrpljivo e Bejli. "Ali je vana injenica da laik
ne moe u svakom sluaju upravljati robotima. A s obzirom na to kako
stvari stoje na Solariji, izvesni Solarijanci mogu biti potpuni laici. Na
primer, ta Gladija Delmar zna o robotici?... Molim, doktore Libig?"
"Kako?" zablenu se strunjak.
"Vi ste pokuali da pouavate gospou Delmar o robotici. Kakav je
ona bila uenik? Da li je ita nauila?
Libig e smeteno: "Ona nije...", zapoe i ne dovri.
"Nije se uopte snalazila, zar ne? Ili biste moda voleli da ne
odgovorite?"
"Moda se ona samo pretvarala", ukoeno e Libig.
"Da li ste spremni da kao strunjak za robotiku potvrdite da je
gospoa Delmar dovoljno veta da navede dva robota na zloin?"
"Kako bih mogao dati potvrdan odgovor na tako neto?"
"Dopustite mi onda da stvari osvetlim iz drugog ugla. Ko god je
pokuao da me ubije dok sam bio u odgajalitu morao je najpre putem
interkomske robotske komunikacije ustanoviti gde se nalazim. Najzad,
ja nikome nisam rekao gde idem, a to su znali samo oni roboti koji su
me vodili od mesta do mesta. Moj partner Denil Olivav uspeo je da me
nae pri kraju dana, ali uz naroite tekoe. Ubica je, s druge strane,
izveo to vrlo lako. Ne samo da je uspeo da ustanovi gde se nalazim,
nego je imao vremena da smisli i izvede trovanje strelice i odapinjanje,
sve to dok sam se ja jo tamo nalazio. Da li je gospoa Delmar mogla
sve to da izvede?"

Korvin Etlbi se nae napred: "ta vi mislite, ko je to mogao da

izvede?"
Bejli odgovori: "Dr Dotan Libig sam sebe smatra najboljim
strunjakom za robotiku na ovoj planeti."
"Da li je to optuba?" povika Libig.
"Jeste!" odgovori Bejli glasno.
Bes u Libigovim oima polako je bledeo. Ono to ga je zamenilo
nije bio mir, ve neka vrsta uzdrane napetosti.
"Posle ubistva ispitao sam Delmarovog robota", progovori Libig.
"On nije imao zamenjive udove, odnosno, njegovi su udovi bili pokretni
u onoj meri u kojoj su mogli da se odvoje specijalnim oruem i vetom
rukom. Robot, dakle, nije mogao predstavljati oruje kojim je Delmar
ubijen, a vi za to nemate dokaza."
"Ko jo moe posvedoiti da je vaa tvrdnja istinita?" upita Bejli?
"Moja re ne dolazi u pitanje."
"Ovde dolazi. Ja vas optuujem. Ono to ste rekli u vezi s robotom
nema nikakve vrednosti. Bilo bi drugaije da neko drugi stoji uz vas.
Uzgred reeno, vi ste isuvie brzo uklonili robota. Zato?"
"Nije bilo nikakvog razloga da ga uvam. Njegov je pozitronski
mozak bio razoren. Bio je neupotrebljiv."
"Zato?"
Libig uperi drhtavi prst na Bejlija i besno odgovori: "Covee, to ste
me ve jednom pitali i ja sam vam odgovorio. Bio je prisutan kod
ubistva koje nije mogao spreiti."
"I rekli ste mi da to uvek prouzrokuje potpuno rastrojstvo. Uvek i
bez izuzetka. Meutim, kad je Gruer bio otrovan, robot koji mu je
doneo zatrovano pie bio je samo toliko pokvaren da je tek malo
posrtao i greio u govoru. To se dogodilo odmah poto je neposredno
uestvovao u neemu to se u tom trenutku inilo kao ubistvo. Bio je,
dakle, vie nego svedok, pa ipak je bio sposoban da daje jasne
odgovore."
"Robot, mislim robot u Delmarovom sluaju, bio je bolje upoznat s
ubistvom nego Gruerov robot. Taj Delmarov robot morao je upotrebiti
vlastitu ruku kao ubilako oruje."
"Sve su to besmislice", procedi Libig. "Vi nita ne znate o robotici."
"Moda je tako", odgovori Bejli. "Meutim, ja predlaem da ef
Uprave bezbenosti Etlbi ispita dokumenta vae fabrike i radionice za
popravke. Moda emo otkriti da li ste proizvodili robote sa zamenjivim
udovima, a ako jeste, da li ste takvog robota poslali doktoru Delmaru."

"Niko nee kopati po mojim dokumentima", uzviknu Libig.

"Zato? Ako nemate ta da krijete, zato?"
"Ali tako mi Solarije, zato bih ja ubio Dalmara? Recite mi? Iz kojih
pobuda?"
"Koliko ja znam, postoje dve", odgovori mu Bejli. "Vi ste bili u
prijateljskim odnosima s gospoom Delmar. I vie od toga. I Solarijanci
su ljudi, bar do neke granice. Vi se niste nikad prisno pribliili nekoj
eni, ali to nije moglo da vas sauva od, nazovimo to tako, ivotinjskog
nagona. Vi ste se sastajali s gospoom Delmar - oprostite - vi ste bili u
vezi s njom i onda kada je bila prilino lako odevena i..."
"Nije istina!" povika Libig grcajui.
I Gladija je odluno apnula: "Nije istina."
"Moda ni vi sami niste bili svesni prirode svojih oseanja", prihvati
Bejli. "Ako ste to donekle mrano i slutili, onda ste zbog slabosti
prezirali sebe samog, a mrzeli gospou Delmar, poto je ona taj oseaj
budila u vama. Takoe, mora da ste mrzeli Delmara poto mu je ona
bila ena. Nastojali ste da gospoa Delmar postane vaa pomonica. I to
je bila neka vrsta kompromisa s vaim libidom. Ona je to odbijala, a vi
ste jo jae poeli da je mrzite. Ubivi doktora Delmara, tako da sumnja
padne na nju, istovremeno ste se osvetili i njoj i njemu."
"Ko e poverovati u tu jeftinu, melodramsku priu?" upita Libig
hrapavim apatom. "Jo neko sa Zemlje, jo neka ivotinja, ali
Solarijanac ne."
"Moje se tvrdnje ne zasnivaju samo na toj pobudi", ree Bejli, "koja
ipak postoji, makar je vi i ne bili svesni. Jai je razlog bio taj to je
doktor Delmar stajao na putu vaim namerama, pa ste ga morali
ukloniti."
"Kakvim namerama?" upitaLibig.
"Vaim namerama iji je cilj bio da osvojite Galaksiju, doktore
Libig", uzvrati Bejli.

18. ODGOVOR NA POSTAVLJENO PITANJE

"Ovaj Zemljanin je ludak!" povikaLibig. "Z artonije oigledno?"
Neki su bez rei zurili u Libiga, a neki u Bejlija.
Bejli im nije pruio priliku da se opredele. On brzo nastavi: "Vi,
doktore Libig, znate bolje od mene da je Delmar nameravao da prekine
s vama. Gospoa Delmar je mislila da je njen mu to nameravao da
uini jer ste bili energino protiv braka. Ja tako ne mislim. Sam doktor
Delmar je zamiljao budunost u kojoj e brak biti suvian, poto bi se
oploenje vrilo vetakim putem. Ali doktor Delmar je radio s vama.
On je znao i nagaao o vama mnogo vie od svih ostalih. On je morao
znati za vae opasne eksperimente i trudio se da vas zaustavi. O tome je
neto nabacio efu Grueru, ali mu nije dao pojedinosti jer ih ni sam nije
znao. Oigledno, postali ste svesni njegovih sumnji i ubili ga.
"Ludost!" ponovi Libig. "Sa svim ovim ne elim vie da imam
nikakva posla."
Etlbi se umea: "Pustite ga, Libig, da govori!"
Bejli se ugrize za uznu da ne bi pre vremena otkrio zadovoljstvo
zbog oiglednog nedostatka simpatija u Etlbiovom glasu: "Tokom
onog istog razgovora sa mnom, u kome ste mi vi, doktore Libig,
pomenuli robote s promenljivim udovima, govorili ste i o
meuplanetnim brodovima s ugraenim pozitronskim mozgovima.
Suvie ste tada govorili. Da li je to bilo zbog toga to ste me, kao
Zemljanina, smatrali nesposobnim da shvatim primenu robotike, ili to
ste trenutak ranije bili ugroeni pretnjom da u vas lino posetiti, pa ste
bili radosni kada sam od toga odustao? U svakom sluaju, ve mi je
doktor Kvemot rekao da je tajno oruje Solarije u pozitronskom
mozgu."
Kvemot, koji je tako iznenadno bio pomenut, skoi besno i povie:
"Ja sam mislio..."
Bejli mu nije dao da doe do rei: "Znam, mislili ste socioloki. Ali
to me je podstaklo na razmiljanje. Zamislite meuplanetni brod s
ugraenim pozitronskim mozgom u odnosu na brod kojim upravlja
ovek! U ovom poslednjem dok rat traje ne mogu se upotrebiti roboti.
Robot ne bi hteo da unitava ljudska bia na neprijateljskim brodovima
ili svetovima. Robot ne moe da shvati razliku izmeu prij atelj skih i
neprijateljskih ljudskih jedinki.
Naravno, robotima se moe rei da na neprijateljskim
meuplanetnim brodovima nema ljudi, kao i da planeta koju treba
razoriti nije nastanjena. Ali bilo bi im veoma teko to i dokazati. Robot

zna da na brodu na kome se nalazi ima ljudi, kao to zna da na svetu na

kome postoji ima stanovnika. Potreban je zaista vet strunjak za
robotiku, kao to ste vi, doktore Libig, da bi se u tom sluaju uspeno
rukovalo robotima, a takvih je strunjaka vrlo malo.
S druge strane, meuplanetni brod s ugraenim pozitronskim
mozgom sa zadovolj stvom e napadati, kako mi se ini, brodove na
koje je usmeren. Smatrae prirodnim da su i drugi brodovi bez ljudi.
Lako je urediti da takvi brodovi ne primenjuju obavetenja koja bi im
slali neprijateljski brodovi u nameri da ih upozore na varku. Sa svojim
naoruanjem i odbrambenom moi, uz neposredno upravljanje pomou
pozitronskog mozga, takvi bi brodovi bili daleko pokretljiviji od
brodova s ljudskom posadom. Bez prostora potrebnog za ljude ili za
snabdevanje, odnosno za preiavanje vazduha i vode, pozitronski
brodovi mogu da prenose mnogo vie oruja, da imaju vri oklop, da
budu znatno sigurniji od napada nego obini brodovi. Brod sa
pozitronskim mozgom moe pobediti itavu flotu drugih brodova. Da li
se varam?"
Poslednja je reenica ispaljena u trenutku kada se doktor Libig digao
sa stolice. Sada je stajao ukoen, gotovo u gru. Sta je oseao? Bes?
Strah?
Nije bilo odgovora. Neto se prolomi u vazduhu. Svi se ludaki
uskomeae. Klorisa je imala lice furije, a i Gladija je bila na nogama,
pretei svojim sitnim akama.
Svi su gledali prema Libigu.
Bejlijeva napetost popusti. Zatvorio je oi. Pokuavao je da, bar za
trenutak, opusti miie i olabavi tetive.
Uspeo je. Najzad je pritisnuo pravo dugme. Kvemot je jednom
uporedio robote Solarije s Helotima Sparte. Tvrdio je da roboti ne mogu
da se pobune, tako da Solarijanci mogu da se odmaraju.
Ali ta ako neki ovek naui robote da napadnu ljude? Sta onda ako
ih naui na pobunu?
Zar to ne bi bio smrtni zloin? Zar se ne bi i poslednji stanovnik, u
svetu kao to je Solarija, pobunio protiv onih za koje sumnja da su
proizveli robota sposobnog da napadne oveka; na Solariji, gde roboti
stoje prema oveku u odnosu dvadeset hiljada prema jednom?
Etlbi povie: "Vi ste uhapeni! Zabranjeno vam je svako diranje
knjiga ili dokumenata dok ih vlada ne ispita..." Nastavio je gotovo
isprekidano, jedva ujno od opteg metea.
Bejliju se priblii neki robot: "Poruka, gospodaru, od gospodara
Olivava."

Bejli dostojanstveno uze obavetenje, okrete se prema ostalima i

uzviknu: "Samo trenutak!"
Njegov glas je imao gotovo magino dejstvo. Svi su se okrenuli
prema njemu i sveano ga posmatrali. Ni na ijem licu (osim na
Libigovom, koji je ukoeno zurio u prazno) nije bilo nieg osim napete
panje za ono to e rei ovek sa Zemlje.
U to e Bejli: "Ludo je oekivati da e doktor Libig ostaviti na miru
svoje knjige dok do njih ne doe neki vladin slubenik. Zato je, pre no
to je poelo ovo zasedanje, moj partner Denil Olivav otiao do
gazdinstva doktora Libiga.
Ovoga asa sam dobio njegovu poruku. Sada je ve tamo i bie kod
doktora Libiga za koji trenutak kako bi mogao da mu ogranii
aktivnost."
"Ogranii?" zaurla doktor Libig gotovo ivotinjski uasnut. Oi su
mu se rairile od straha. "Neko e doi ovamo? Ne! Ne!" Ono drugo
"ne" bio je krik.
"Neete biti povreeni ako se ne budete opirali", hladno e Bejli.
"Ali ja ne elim nikog! Ja ne mogu podneti niiju blizinu." Strunjak
za robotiku pade na kolena nesvestan toga. Obe je ruke sklopio u
oajnikom pokuaju molbe. "Sta elite od mene? Da li vam je potrebno
priznanje? Delmarov robot je imao zamenjivu ruku! Jeste, imao je! Ja
sam uredio sve da otrujem Gruera. Ja sam uredio da strelica bude
odapeta na vas. Ja sam ak smiljao i meuplanetne brodove koje ste
pominjali. Nisam uspeo, ali jesam, smiljao sam ih. Samo neka mi
ovek ne dolazi blizu. Neka stoji daleko od mene."
Stao je nerazgovetno da muca.
Bejli klimnu. Jo jedno pravilno dugme. Pretnja neposrednim
dodirom moe delovati tako da se iznudi priznanje bolje od bilo kog
fizikog muenja.
Tada, na neki um ili pokret izvan vidnog ili ujnog polja prisutnih,
Libigova se glava iskrivi, a usta otvorie. Podigao je obe ruke da bi se
od neega odbranio.
"Natrag!" molio je. "Idite. Ne dolazite. Molim vas, ne pribliujte se.
Molim vas..."
Odmicao se nazad, puzei na rukama i kolenima, a tada, odjednom,
posee u dep kaputa, izvue ruku i brzo je prinese ustima. Zatim se
dvaput zanjie i najzad pade na lea.
Bejli je hteo da uzvikne: ludae, ne primie ti se ovek ve jedan od
robota koje si toliko voleo.
Denil Olivav banu u vidno polje i za trenutak se zabulji u zgren lik.

Bejli nije disao. Da je Denil mogao shvatiti da je njegova

ovekolikost ubila Libiga, mozak bi mu pretrpeo uasne posledice.
Ali Denil to nije znao. Njegovi su fini prsti dodirivali Libiga tu i
tamo, a onda mu je podigao glavu kao da mu je neizmerno dragocena.
Ljuljukao ga je i milovao.
Njegovo lepo oblikovano lice zurilo je u ostale.
"Covek je mrtav", proapta.
Bejli je iekivao. Ona sama traila je da se jo jednom sastanu, a
kada se pojavila, oi mu se rairie.
"Dola si", ree.
"Jesam", odgovori Gladija. "Odmah si znao?"
"Ima rukavice."
"Oh!" Ona zbunjeno pogleda u ruke. Tada e toplo: "Smeta ti?"
"Ne smeta. naravno da ne smeta. Ali zato si se odluila na lini
sastanak radije nego na sastanak preko stereovizora?"
Ona se bledo smeila: "Moram se navii na blizinu ljudi, zar ne
Elija, kad ve moram da odem na Auroru."
"Sve je ve ureeno?"
"Izgleda da gospodin Olivav ima uticaja. Sve je ureeno. Neu se
vie nikad ovamo vratiti."
"Dobro, Gladija. Bie srenijatamo. Znam to."
"Malo me je strah."
"Znam. Za tebe to znai stalnu blizinu drugih ljudi, a, osim toga,
manje udobnosti nego na Solariji. Ali priviknue se, i, to je jo
vanije, zaboravie na sve strahote kroz koje si prola."
"Ne elim da ba sve zaboravim", ree Gladija toplo.
"Zaboravie." Bejli je, ne bez aoke, posmatrao vitku enu koja je
stajala pred njim. "Jednom e se i udati. Mislim, stvarno udati."
"To mi u ovom trenutku ne izgleda naroito privlano", ree ona
tuno.
"Promenie miljenje."
Neko su se vreme gledali bez rei.
"Nisam ti jo zahvalila."
"To mi je bila dunost", ree on.
"Sad e natrag na Zemlju, zar ne?"
"Hou."
"Vie se nikad neemo videti?"
"Verovatno ne. Ali neka ti to ne smeta. U najboljem sluaju, za
svega etrdeset godina ja u biti mrtav, a ti e izgledati jedva malo

drugaije nego sada."

Lice joj se iskrivi: "Ne govori tako."
"Ali tako jeste."
"Zna li da je sve ono o Dotanu Libigu istina?" ree hitro, kao da ju
je neto sililo da promeni razgovor.
"Znam. Nekoliko strunjaka za robotiku pretrailo je njegove spise i
ustanovilo da je eksperimentisao meuplanetnim brodovima bez ljudske
posade. Nali su i robote sa zamenjivim udovima.."
"Zato se bavio tako stranim stvarima? Sta ti misli?" upita Gladija,
drui.
"Jer se bojao ljudi. Ubio se da bi izbegao prisustvo oveka, a bio je
spreman da uniti ostale svetove samo da bi Solarija i tabu blizine ostali
nedirnuti."
"Ne razumem zato je bio takav", ona e apui, "kad lina
prisutnost moe biti vrlo..."
Ponovo tiina, dok su stajali jedno prema drugom na samo tri koraka
udaljenosti.
Najednom e Gladija glasno: "Oh, Elija, ti e to smatrati suvie
slobodnim od mene."
"Sta u to smatrati suvie slbodnim?"
"Smem li da te dodimem? Nikad te vie neu videti, Elija..."
"Ako zaista eli?"
Prilazila mu je svetlucavih oiju, korak po korak, sva ustreptala.
Kada je bila samo korak daleko od njega, poela je polako da skida
desnu rukavicu.
Bejli mahnu: "Ne budi luda, Gladija!"
"Ne bojim se", ree, pruajui mu nesigumo obnaenu ruku.
I
Bejlijeva je ruka drhtala. U njegovom je stisku njena ruka bila
prestraena i srameljiva, a kad ju je pustio, povukla se i neoekivano
ga dodimula vrhovima prstiju po licu. Taj dodir je bio lak kao perce.
"Hvala ti, Elija. Zbogom!"
"Zbogom, Gladija!" apnu on, posmatrajui je kako se udaljuje.
Nita nije moglo u njemu izbrisati oseaj gubitka, pa ni pomisao na
brod koji je ekao da ga vrati na Zemlju.
Pogled Alberta Minima, podsekretara, bio je podeen za sveanu
dobrodolicu: "Radujem se to vas opet vidim na Zemlji. Va je
izvetaj, naravno, stigao pre vas i ve se prouava. Dobro ste obavili
posao. Koristie vam to u linim podacima."
"Hvala", ree Bejli. U njemu vie nije bilo mesta za nova

oduevljenja. To to se ponovo nalazio na Zemlji, opet u sigurnosti

elinih peina, u blizini Desi (s kojom je ve govorio), sve ga je to
otupelo za ostala uzbuenja.
"Meutim", ree Minim, "va se izvetaj odnosi samo na istragu
ubistva. Postoji li jo neto to bi nas moglo zanimati? Da li biste me o
tome izvestili? Usmeno?"
Bejli je oklevao. Ruka mu uobiajenim pokretom krenu ka
unutranjem depu, traei toplu utehu lule.
Minim e odmah: "Moete da puite, Bejli."
Bejli sporo i paljivo izvede obred paljenja.
"Nisam sociolog", ree.
"Niste?" Minim se kratko nasmeja. "Meni se ini da smo to ve
jednom raspravili. Uspean detektiv mora u malom prstu da ima
sociologiju, pa ak i ako nije nikad uo za Heketovu jednainu. Mislim,
na osnovu vae trenutne nelagodnosti, da poneto znate o onome to se
odnosi na Spoljnje svetove, ali da niste sigumi da li e mi se to dopasti."
"Ako tako mislite, gospodine... D obroL Kad ste mi dali nalog da
poem na Solariju, pitali ste me koje su slabosti Spoljnjih svetova.
Tvrdili ste da je njihova snaga u robotima, u naseljenosti i trajanju
niihovih ivota, ali niste znali u emu su nihove slabosti."
"Dakle?"
"Mislim, gospodine, da znam u emu su njihove slabosti."
"Znai da moete da mi odgovorite. Dobro. Idemo dalje."
"Njihove su slabosti, gospodine, roboti, slaba naseljenost i dug
ivot."
Minim je zurio u Bejlija, ne menjajui izraz lica. Prsti su mu bili
zaposleni eprkanjem po papirima na radnom stolu.
"Kako ste doli do toga?" upita.
Na putu od Solarije ka Zemlji Bejli je sate i sate proveo u sreivanju
misli. U mati je odmeravao birokratska shvatanja Vaingtona prema
svemu to je uravnoteeno i razumno. U ovom trenutku nije mogao da
se snae.
"Nisam siguran da vam to mogu objasniti", ree.
"Ne smeta. Cujmo. Zasad, samo priblino."
"Solarijanci su se odrekli neega to oveanstvo poseduje ve
milion godina, neeg to je vrednije od atomske snage, Gradova,
poljoprivrede, orua, vatre i svega ostalog, jer je to neto to omoguuje
sve ostalo."
"Ne uspevam da pogodim. Sta je to?"
"Zajednica, gospodine. Saradnja meu pojedincima. Solarija je od

svega toga odustala. To je svet usamljenih jedinki, emu se raduje samo

sociolog te planete. Uzgred reeno, taj sociolog, jedan jedini, nikad nije
uo za socioloku primenu matematike, ve je izmislio sopstvenu
nauku. Nema nikoga ko bi ga pouio, ko bi mu pomogao, ili ko bi se
setio neega to je propustio. Jedina nauka koja cveta na Solariji jeste
robotika, kojom se bavi desetak njih, a kada se poremete odnosi oveka
i robota, moraju pozvati nekog sa Zemlje da im pomogne.
Umetnost je, gospodine, na Solariji apstraktna. Apstraktna umetnost
na Zemlji je jedan od oblika umetnosti, a na Solariji je to jedini oblik.
Humanost je nestala. Cilj kome se tei je oktogeneza, zaee bez dodira
mua i ene."
"Sve je to strano, ali pitanje je da li je opasno."
"Mislim da nije. Bez dodira oveka sa ovekom nema osnovnog
ivotnog smisla. Intelektualne vrednosti su iezle, kao i svrha ivota.
Stereovizija nije zamena za prisustvo. Toga su Solarijanci svesni, ali
tome upravo tee.
Ako usamljenost nije dovoljna da prouzrokuje puni zastoj, dodajmo
tome jo i trajanje ivota. Na Zemlji imamo neprekidno priticanje
mladih ljudi koji su skloni promenama, jer nemaju vremena da otvrdnu
na svom ivotnom putu. U tome je izvanredna prednost. Zivot treba da
je dovoljno dug da se ispune zadaci, a dovoljno kratak da bi bilo mesta
za omladinu koja e nezaustavljivo priticati. Na Solariji omladina
isuvie sporo pridolazi."
Minim je i dalje pipkao svoje besmislene figure. "Zanimljivo!
Zanimljivo!" Podigao je pogled. S lica kao da mu je pala maska. "Vi ste
otroumni, gospodine detektive."
"Hvala", ree Bejli tvrdo.
"Znate li zato vas podstiem da mi iznesete svoje gledite?" Bio je
gotovo kao dete koje miluje sva zadovolj stva. Nastavio je, ne ekajui
odgovor: "Nai su sociolozi ve izvrili prethodnu analizu vaeg
izvetaja, a mene je zanimalo da li vi imate neko miljenje o sjajnim
vestima za Zemlju koje ste doneli. Vidim da imate."
"Ali priekajte", ree Bejli. "Im atogajo."
"Naravno da ima", potvrdi Minim irokrogrudo. "Solarija ne moe
tako lako ispraviti svoj zastoj. Preli su odsudnu taku, a njihova
zavisnost od robota otila je predaleko. Roboti ne mogu da disciplinuju
decu, iako bi disciplina mogla doneti samo dobro. Roboti se ne mogu
ogluiti o bol koji disciplinom zadaju, iako je to za konano dobro. A,
takoe, svi roboti, uzeti zajedno, ne mogu zavesti red na planeti time to
e dopustiti da njene institucije budu razorene, ma koliko u

meuvremenu postale tetne. Oni nisu u stanju da sagledaju dalje od

onog to se neposredno zbiva. I tako, jedini mogui zavretak Spoljnjih
svetova jeste zastoj, a time e Zemlja biti osloboena njihove nadmoi.
Ovi novi podaci sve menjaju. Fizika pobuna nee biti neophodna.
Osloboenje e doi samo od sebe."
"Cekajte", ree ponovo Bejli, ovog puta glasnije: "Mi razgovaramo
samo o Solariji, a ne i o drugim Spoljnjim svetovima."
"To je ista stvar. Va sociolog sa Solarije, Kimot..."
"Kvemot, gospodine."
"Dobro, Kvemot. Zar nije rekao da se Spoljnji svetovi razvijaju u
pravcu Solarije?"
"Rekao je, ali on nita ne zna iz prve ruke o Spoljnjim svetovima. On
nije nikakav sociolog. Zaista nije. Mislio sam da sam to dovoljno
naglasio."
"To e nai ljudi jo proveriti."
"I njima e nedostajati podaci. Mi nita ne znamo o zaista velikim
Spoljnjim svetovima, na primer o Aurori, Denilovom svetu. Meni ne
izgledaju razumna oekivanja da e svi ti svetovi konano biti kao
Solarija. U stvari, postoji samo jedan svet u Galaksiji koji je nalik na
Solariju..."
Minim je zadovoljnim i kratkim zamahom odnegovane ruke
prekinuo dalji razgovor o tome: "To e nai ljudi jo proveriti. Siguran
sam da e se sloiti sa Kvemotom."
Bejli je sve mranije gledao. Ako su sociolozi na Zemlji dovoljno
gladni vedrih vesti, oni e, to se toga tie, lako pronai nain da se u
svemu sloe s Kvemotom. Sve se moe podvrgnuti brojkama ako se
uporno i dugo tome tei, a preskau se i zatakuju istinski podaci.
Bejli je oklevao. Da li je bolje da uti ili da progovori sada dok mu
je kao slualac na raspolaganju ovek koji u vladi zauzima tako visok
poloaj...
Isuvie je oklevao. Preturajui neke papire, Minim je ponovo
progovorio, ovog puta ozbiljnije: "Da objasnimo sada neke pojedinosti
u vezi s Delmarovim sluajem, a onda moete da idete. Da li ste hteli da
naterate Libiga na samoubistvo?"
"Hteo sam samo da ga prisilim na priznanje, gospodine. Nisam
predvideo samoubistvo kao posledicu krenja tabua linog dodira.
Ironija sudbine! To je izazvao robot koji taj tabu nije ni mogao prekriti.
Ali da vam pravo kaem, ne alim njegovu smrt. Bio je to opasan
ovek. Proi e mnogo vremena dok se u nekom drugom oveku ne
steknu i njegove slabosti i njegova genijalnost."

"Slaem se", ree Minim suvo. "Dobro je to je mrtav. Ali ta bi bilo

od vas da su Solarijanci propustili da uvide da Libig nije mogao ubiti i
Delmara?"
Bejli izvue lulu iz usta. Cutao je.
"De-de!" izazva ga Minim. "Vi i sami znate da to nije on uinio. Bilo
je potrebno lino prisustvo, a Libig bi radije umro nego to bi tako neto
i dopustio. U stvari, on i jeste umro da bi to izbegao."
"U pravu ste, gospodine", ree Bejli. "Raunao sam da e Solarijanci
biti toliko uasnuti zbog zloupotrebe robota da se nee ni dosetiti."
"Dakle, ko je ubio Delmara?"
Bejli polako odgovori: "Ako mislite na osobu koja mu je zadala
smrtonosni udarac, to je bila ona, gospodine, koju su svi smatrali
krivom, Gladija Delmar, ena rtve."
"I vi ste dopustili da otputuje?"
"Moralno, ona nije bila odgovorna. Libig je znao za njene este i
teke svae s muem. Morao je znati i kako je ona u trenucima ljutnje u
stanju da pobesni. Libig je hteo da Delmar pogine pod okolnostima koje
e biti optuujui po njegovu enu. Zbog toga je poslao Delmaru onog
naroitog robota, a mislim da je robota smiljeno i veto pouio kako e
svoju odvojivu ruku pruiti Gladiji kad ova zapadne u potpuni bes. S
takvim se orujem u ruci nala ona u odsudnom trenutku i tada je
reagovala naglo i slepo, tako da ni Delmar ni robot nisu mogli da je
spree."
"Robotova je ruka morala biti uprljana krvlju i ulepljena kosom."
"Verovatno", ree Bejli, "ali Libig se pozabavio robotom ubicom.
Njemu nije bilo teko da da nalog robotima, koji su to primetili, da sve
zaborave. Doktor Tul je to mogao da opazi, ali je sav bio zauzet oko
lea i ene u nesvesti. Libigova se greka sastojala u tome to je mislio
da e Gladijina krivica biti tako oigledna, da je nee spasiti ni okolnost
da se na mestu zloina nije pronalo oruje. Naravno, nije predvideo ni
to da e neko sa Zemlje biti pozvan da vri istragu."
"Tako ste vi, posle Libigove smrti, uredili da Gladija otputuje sa
Solarije. Da li ste to uradili za sluaj da neki Solarijanac ponovo pone
da kopa po sluaju Delmar?"
Bejli slee ramenima. "Ona je mnogo propatila. Bila je svaija rtva,
muevljeva, Libigova i svih ostalih."
"Niste li malo izvrdali zakon da biste udovoljili linom hiru?" upita
Minim.
Bejlijevo se duguljasto lice uozbilji: "Nije to bio hir. Mene nisu
obavezivali zakoni Solarije. Najvanija mi je bila korist Zemlje i zbog

nje sam morao da tim zakonima podredim opasnog Libiga. to se tie

gospoe Delmar... " Bejli pogleda Minima i oseti da mu je muno ono
to namerava da kae, ali je znao da mora rei. "to se tie gospoe
Delmar, ona mi je posluila zajedan eksperimnt."
"Kakav eksperiment?"
"Zanimalo me da li e pristati da poe na planetu gde je lini dodir
normalna stvar. Bio sam radoznao da doznam hoe li imati hrabrosti da
izdri ruenje svih onih navika koje su joj bile duboko usaene. Bojao
sam se da e odbiti i upomo nastojati da ostane na Solariji, dakle, da
radije ostane na planeti svog iskuenja nego da otputuje i napusti
izvitoperene solarijanske oblike ivota. Meutim, izabrala je promenu, i
ja se tome radujem jer u tome vidim pozitivan znak. Cinilo mi se da se
za nas time otvaraju vrata spasa."
"Za nas?" strogo e Minim. "ta, do avola, mislite time da kaete?"
"Ne posebno za vas ili mene, gospodine", nastavi ozbiljno Bejli.
"Mislio sam na oveanstvo. Vae je miljenje o Spoljnjim svetovima
pogreno. Kod ostalih nema zabrane linog dodira. Oni su vrili istragu
na Solariji. Sa mnom je bio R. Denil Olivav, to i sami znate, a on e
podneti svoj izvetaj. Postoji opasnost da pou putem Solarije, ali
postoji i mogunost da uoe do ega ih to moe dovesti. U tom sluaju
radije e odravati razumnu ravnoteu i tako ostati gospodari svemira."
"To je vae miljenje?" upita Minim.
"Jo neto! Postoji svet nalik na Solariju, naa Zemlja!"
"Detektive Bejli!"
"Upravo tako, gospodine! Mi smo nalije Solarije. Oni su se povukli
u usamljenost, a mi smo to isto uradili u odnosu na Galaksiju. Oni se
nalaze na mrtvoj taki svojih nepovredivih gazdinstava. Mi se nalazimo
na mrtvoj taki, imajui u vidu nae podzemne gradove. Oni su voe
bez sledbenika, izuzev robota koji ne mogu da im prkose. Nas zatiuju
samo zatvoreni Gradovi." Bejli stisnu pesnice.
Minim se nije slagao: "Detektive, vi ste se namuili. Potreban vam je
odmor i imaete ga. Mesec dana odmora s punom platom i na kraju toga
unapreenje."
"Hvala vam, ali to nije sve to elim. Hou da me sasluate. Postoji
samo jedan izlaz iz orsokaka, a to je onaj prema otvorenom, prema
svemiru. Tamo ima na milione svetova, a Svemirci su zauzeli samo
pedesetak. Njih je malo i dugo ive. Nas je mnogo i brzo umiremo. Mi
smo prikladni za istraivanje novih svetova i njihovo naseljavanje.
Brojnost stanovnitva nas tera na to, a brza smena pokolenja snabdeva
nas hrabrom omladinom. Nai su preci bili ti koji su prvi naselili

Spoljnje svetove!"
"Da, shvatam, ali bojim se da je nae vreme isteklo."
Bejli je osetio kako Minim eli da ga se oslobodi, ali se nije dao.
"Kada su prvi doseljenici izgradili tehniki monije svetove od naeg,
mi smo se povukli u katakombe koje smo sami izgradili. Svemirci su
nas doveli u podreen poloaj, a mi smo se sakrili. Nije trebalo da bude
tako! Da bismo izbegli ritmiki ciklus delovanja pobuna i represija,
moramo da se nadmeemo s njima, da ih sledimo ako moramo, da ih
vodimo ako moemo. Da bismo to mogli, moramo se privii na otvoren
prostor. Ako je to za nae pokolenje prekasno, moramo prevaspitati
nau decu. To je ivotno pitanje."
"Detektive, vama je potreban odmor."
Bejli besno ree: "Sluajte me, gospodine! Ako su Svemirci jaki, a
mi ostanemo takvi kakvi smo, onda e Zemlja biti unitena u roku
manjem od jednog veka. Na to se rauna, kao to ste sami rekli. Ako su
Svemirci slabi i ako dalje slabe, mogli bismo izbei poraz - ali, ko kae
da su Svemirci slabi? Solarijanci jesu, i to je sve to znamo."
"Ali... "
Bejli mu nije dao da doe do rei: "Nisam zavrio. Bili Svemirci
slabi ili jaki, mi jedno ipak moemo izmeniti, a to je nain ivota.
Iziimo iz elinih peina i pobune nam nikada nee biti potrebne.
Moemo se proiriti po sopstvenim svetovima i tako i sami postati
Svemirci. Ostanemo li i dalje zatvoreni na Zemlji, neemo spreiti
tetnu i sudbonosnu pobunu. Bie jo gore ako se ljudi zavedu
pogrenom predstavom o slabosti Svemiraca. Hajde, pripitajte
sociologe! Prenesite im moje gledite. Ako jo sumnjaju, preduzmite
neto da me poalju na Auroru. Dopustite mi da donesem izvetaj o
istinskim Svemircima. Tada ete videti ta Zemlja mora... "
Minim klimnu: "Da. Da. Do vienja, sad, detektive Bejli."
Bejli je iziao strano uzbuen. Otvorenu pobedu nad Minimom nije
ni oekivao. Za jedan dan ili jednu godinu ne mogu se savladati
ukalupljeni misaoni oblici. Ali zapazio je trag zamiljenosti i
nesigumosti koji se pojavio na Minimovom licu, da bar za odreeno
vreme izbrie njegove preanje nekritiko oduevljenje.
Bejli je slutio kako e se stvari dalje odigravati. Minim e traiti
miljenje sociologa, a jedan ili dvojica od njih ispoljie nesigumost.
Cudie se. Savetovae se saBejlijem.
Neka proe godina dana, razmiljao je, i ja u se nai na putu za
Auroru. Neka se izmeni jedno pokolenje, i mi emo ponovo u svemir.

Bejli stupi na ekspresnu traku to je vodila na sever. Uskoro e videti

Desi. Hoe li ona shvatiti? Da li e Benov potomak u svojoj
sedamnaestoj godini iveti na nekoj praznoj planeti, gradei ivot na
otvorenom prostoru?
Misao ga je plaila. Jo se bojao otvorenog prostora. Ali vie se nije
plaio straha! Od straha nije morao vie da bei. Mogao je da se bori
protiv njega.
Bejli oseti kako ga preplavljuje neto kao ludilo. Od samog je
poetka otvoren prostor imao za njega neku udnovatu privlanost.
Tako je bilo jo od onda kad je u terenskom vozilu izigrao Denila da bi
se otvorio krov, kako bi mogao prkositi vazduhu.
Tada nije mogao potpuno shvatiti svoju elju. Denil je mislio da u
tome ima neeg neprirodnog, a on sam je smatrao da mu je to potrebno
iz profesionalnih razloga, kao nuna mera za reenje tajne zloina. Tek
one poslednje veeri na Solariji, kad je s prozora smakao zavesu,
shvatio je potrebu za otvorenim prostorom kao potrebu dovoljnu samoj
sebi, radi zadovoljstva i slobode koju donosi.
Tu istu potrebu mogli bi osetiti milioni i milioni stanovnika Zemlje
ako bi im se na to skrenula panja i ako bi mogli savladati prve korake.
Pogledao je unaokolo.
Ekspres je urio napred. Sve je oko njega bilo vetako: i
osvetljenje, i ogromni blokovi stanova koji promiu za njim, i blistave
reklame, i izlozi, i fabrike, i umovi, i mnotvo ljudi, - ljudi, i ljudi, i
Ijudi...
Bilo je to sve to je voleo, to je nerado i sa strahom naputao, za
im je mislio da ezne dok se nalazio na Solariji.
U ovom mu je trenutku sve to bilo strano.
Nije mogao da se u tome snae.
Otiao je da rei zagonetku ubistva, a uz put mu se dogodilo neto
drugo.
Rekao je Minimu da su Gradovi katakombe, a oni to i jesu. Gradoviutrobe. A ta mora najpre uiniti ovek ako hoe da ivi? Mora izii iz
utrobe. Kad jednom izie, vie se ne vraa.
Bejli je jednom iziao iz Grada i vie se ne moe vratiti. To vie nije
bio njegov Grad. Celino nebo nad njim takoe mu je bilo tue. Tako i
mora biti. Tako e biti i sa drugim i Zemlja e se jo jednom roditi i
posegnuti za svemirom.
Srce mu je ludo udaralo. Sumovi ivota oko njega zaronili su u
neujan mramor.
Setio se svog sna na Solariji i najzad ga shvatio. Podigao je glavu.

Sada je mogao da vidi kroz elik i beton katakombi. Mogao je videti

mamac postavljen u svemiru kako zavodniki poziva ljude da iziu.
Mogao ga je videti kako blista - golo sunce!