ROBERT SILVERBERG

UMIRANJE IZNUTRA

Robert Silverberg
DYING INSIDE
Copyright 1972

Za B i T i C i mene
- koji ovo skupa iznojismo

1
Dakle, opet moram i i u centar grada, do univerziteta i rintati za pare. Ne treba mi mnogo
da iza em na kraj - dvesta dolara mese no - ali ve mi ponestaje para i ne usu ujem se da opet
pozajmim od sestre. Studentima e uskoro biti potrebni seminarski radovi za prvo tromese je, a
to je uvek siguran posao. Umoran, nagrien mozak Dejvida Seliga jo jednom se moe iznajmiti.
Valjda u uspeti da zaradim sedamdeset pet dolara u ovom divnom oktobarskom jutru. Vazduh je
otar i ist. Visoki vazduni pritisak prognao je vlagu i izmaglicu iznad Njujorka. U takvim
uslovima moja oslabljena mo ipak raste. Hajdemo onda, ti i ja, dok se jutro prostire kroz grad.
Pravac stanica podzemne eleznice Brodvej - IRT. Pripremite vae karte, molim.
Ti i ja. Na koga ja to mislim? Uostalom, ja idem sam u centar grada. Ti i ja.
Pa, naravno, mislim na samog sebe, i na ono stvorenje koje ivi u meni, skrivaju i se u
leglu, pijuniraju i bezazlene smrtnike. Taj podli monstrum u meni, taj bolesni monstrum, umire
bre ak i od mene. Jeits je jednom napisao dijalog bi a i due; zato onda ne bi Selig, koji je
podeljen sam unutar sebe na na in koji jadni Jeits nikada ne bi razumeo, mogao govoriti o svom
jedinstvenom i prolaznom daru kao da je on u aureni uljez nastanjen u njegovoj glavi? Zato da
ne? Hajdemo onda, ti i ja. Hodnikom. Pritiskamo dugme. Ulazimo u lift. Unutra smrdi na beli
luk. Ti seljaci, ti smrdljivi Portorikanci svuda ostavljaju prepoznatljiv miris. Moje komije.
Volim ih. Idemo dole. Dole.
Sada je deset i etrdeset tri po Isto nom vremenu. Trenutna temperatura vazduha u
Central parku je esnaest stepeni. Vlanost vazduha je dvadeset devet procenata, a pritisak opada.
Duva severoisto ni vetar brzinom od osamdeset kilometara na sat. Prognoza vremena za danas,
ve eras i sutra: vedro i sun ano, sa najviom temperaturom oko osamnaest stepeni. Mogu nost
padavina je nula posto za danas, a deset za sutra. Zaga enost vazduha je mala. Dejvid Selig ima
neto preko etrdeset jednu godinu. Visok je malo iznad proeka, mrav kao i sve neenje
naviknute na oskudnu kuhinju, njegov uobi ajeni izraz lica je blag, zagonetno namrten. Dosta
mirka. U svojoj plavoj jakni od teksasa, tekim izmama, prugastim zvoncarama iz
ezdesetdevete, na prvi pogled izgleda mladoliko, bar od vrata na dole, ali u stvari li i na begunca
iz ilegalne istraiva ke laboratorije gde izborane, elave glave zrelih ljudi kaleme na tela mladi a.
Kako mu se ovo dogodilo? U kom trenutku su njegovo lice i elo po eli da stare? Kablovi lifta
njihanjem stvaraju utisak vriske i podrugljivog smeha dok se sputao iz svog dvosobnog sklonita
na dvanaestom spratu. Bio je u nedoumici da li su ti kablovi stariji od njega. On je tridesetpeto
godite. Pretpostavlja da zgrada datira iz tridesettre e ili trideset etvrte godine. asni, Fiorelo H.
Laguardije, gradona elnik. Iako je moda i mla a - recimo, iz vremena neposredno uo i rata.
/Se a li se etrdesete, Davide? Te godine smo te vodili na svetski sajam. Ovo je trajlon, a ono je
perisfera./ Bilo kako bilo, zgrade stare. A ta ne stari?
Lift se uz kripu zaustavio na sedmom spratu. Pre nego to su se ikrabana vrata otvorila,
osetio sam svojim umom vitalnost panskog plesa sa druge strane. Naravno, mogu nost da je lift
pozvala mlada Portorikanka je velika - zgrada vrvi od njih, njihovi muevi obi no su na poslu u
ovo doba - ali ja sam siguran da ose am njen psihi ki izliv, a ne da ga samo naslu ujem. I nisam
pogreio. Ona je niska, crnka, verovatno ima oko dvadeset tri godine i u poodmakloj je trudno i.
Jasno mogu da osetim dvostruki nervni izliv, ivu narav koja kidie iz njenih plitkih senzualnih
misli, i naelektrisano, nejasno pulsiranje fetusa, oko est meseci starog, zatvorenog unutar njenog
tvrdog, ispup enog tela. Ima tup izraz lica i iroke kukove, male sjajne o i i tanka, si una usta.
Drugo dete, prljava dvogodinja devoj ica, dri maj in palac. Ulaze i u lift, dete mi se nasmei, a

ena uputi kratak, sumnji av pogled.

Stoje le ima okrenute prema meni. Glupa tiina. Buenos dias, senora. Lep dan, zar ne,
gospo o? to je lepo i slatko dete. Ali ostao sam nem, ne poznajem je; ona sli i, ostalim
stanarima ove zgrade, ak su i njene misli standardne, liene individualnosti, bezli ne:
neodre ene misli o adma ici i pirin u, o ovonedeljnim rezultatima lutrije i ve eranjem TV hitu.
Ona je prostakua ali je i ljudsko bi e i ja je volim. Kako li se zove? Moda je gospo a
Altagracija Morales. Gospo a Amantina Figueroa. Gospo a Filomena Merkado. Volim njihova
imena. ista poezija. Raskrstio sam sa puna kim neformiranim devojkama koje su se zvale
Sandra Vmer, Beverli varc, ila Vajsbard. Gospo o, da vi moda niste g a Inosencija
Fernandez? Gospo a Klodomina Espinoza? Gospo a Bonifacija Kolon? Moda gospo a
Esperanca Dominikez. Eksperanca. Nada. Volim te, Eksperanca - izvor ve nosti u ljudskim
prsima. /Bio sam tamo prolog Boi a da gledam borbe bikova. Eksperanca Springs, Novi
meksiko; odseo sam u Holidej Innu. Ne, alim se./ Prizemlje. Hitro sam koraknuo napred da
zadrim vrata otvorena. Slatka, tupava bremenita chiquita nije mi se ni nasmeila dok je izlazila.
Sad skokom do stanice metroa, treba pro i jedan dugi niz zgrada. Iako toliko daleko od
centra, ine su i dalje nad zemljom. urim uz napuklo, istroeno stepenite i stiem na platformu
metroa, ne zadihavi se. Rezultat urednog ivota, pretpostavljam. Jednostavna dijeta, bez puenja,
kiseline i masno e, malo alkohola, nimalo narkotika. Stanica metroa je, u ovo vreme, gotovo
pusta. Malo zatim ujem kripu to kova koji se pribliavaju, metal o metal, i istovremeno hvatam
razaraju i udar nenadane ete misli, koja hrli prema meni sa severa, zbijena u nekoliko vagona.
Isprva, nagomilane due putnika guraju me snano kao homogena masa, trepere poput pihtija
noenih bujicom, stvaraju kompleksan organizam u kome nema pojedina nih identiteta. Dok voz
klizi u stanicu, u stanju sam da razberem izolirani ispad i ciku li ne diskrecije, divlji ubod strasti,
kretanje mrnje, bol kajanja, iznenadno namerno unutranje mumlanje, koje raste iz zbrkane
totalnosti udesnih malih padina i uboda melodija koja se uzdie iz mra ne orkestralne mrlje
Malerove simfonije. Mo u meni je varljivo jaka danas. Primam dosta signala, snanije nego
proteklih nedelja. Tome je sigurno uzrok niska vidnost vazduha. Ali se ne zavaravam misle i da
je pad u mojoj sposobnosti proao. Kada mi je po ela opadati kosa, postojao je jedan sretan
period kad se proces na izgled zaustavio i ak se preobrazio, kad su fine tamne polusvilene pege
po ele nicati na mom elavom elu. Ali posle po etne nabujale nade zauzeo sam realniji stav.
Ovo nije nikakvo udnovato pregrupisavanje, ve samo promena hormona, privremeni prestanak
propadanja, na koji se ne treba osvrtati.
Vremenom, kosa je nastavila da me naputa. Isto je i u ovom slu aju. Kada neko zna da
neto unutar njega umire, tad nau i da ne veruje u povremene, prolazne vitalnosti. Danas je moja
mo jaka, ve sutra moda nita ne u primetiti osim udaljenog mu nog uborenja.

Naao sam sedite u uglu drugog vagona, otvorio knjigu i ekao da vonja otpo ne.
Ponovo itam Beketa, Malone umire; to odgovara mom preovla uju em raspoloenju koje je,
kako ste ve primetili, samosaaljevaju e. Vreme mi je ograni eno, to je razlog da jednog lepog
dana, kada se cela priroda smei i sija, muke naputaju crne, nezaboravne legije i zauvek briu
plavu boju neba. Moja situacija je stvarno bezizlazna. Koje lepe stvari, koje prolazne stvari u
propustiti zbog straha, straha od ponavljanja starih greaka, straha od nezavravanja posla na
vreme, straha od otkrivanja, po poslednji put, u poslednjem izlivu bede, nemo i i mrnje. Ima
mnogo oblika u kojima nepromenljivost trai ublaenje svoje bezobli nosti. Ah da, stari dobri
Semjuel, uvek spreman da sa re -dve prividno utei.
Negde oko sto sedamdesete ulice pogledam devojku koja sedi dijagonalno preko puta

mene i o ito me prou ava. Ima oko dvadeset godina, povrno je privla na, dugih nogu, pristojnih
grudi i guste kestenaste kose. Ona tako e ima knjigu - depno izdanje Uliksa, prepoznao sam
korice - ali knjiga, zanemarena, lei joj u krilu. Da li je interesujem? Ne itam joj misli; pri
ulasku u voz automatski sam stopirao prijem na minimum, trik koji sam nau io kao dete. Ako
sebe ne izolujem od rasprostranjene buke ljudi u vozovima ili drugim zatvorenim javnim
mestima, ne mogu se uopte koncentrisati. Ne pokuavaju i da razaznam njene signale, naga ao
sam ta misli o meni, igraju i se igre koju esto upranjavam. Kako pametno deluje... mora da je
dosta propatio, lice mu izgleda mnogo starije od tela... nenost u njegovim o ima... tako su
tune... pesnik, student... kladim se da je vrlo strastven... ulae svu svoju ljubav u fizi ki akt... ta
ita? Beketa? Da, pesnik, pisac, mora da je to... moda je neko poznat... ne smem biti previe
agresivna. Ohladi e se zbog nametljivosti. Stidljiv osmeh, to e ga uloviti... jedna stvar vodi
drugoj... pozva u ga na ru ak.. Tad, da proverim svoje intuitivne pretpostavke, uklju ujem se u
njene misli. U po etku bez uspeha. Moja prokleta opadaju a mo me ponovo izdaje! Ali sad se
vra a - stati no u po etku, poto primam nizak stepen nejasnih razmiljanja svih putnika oko
sebe, i tad jasan, sladak zvuk iz njene due. Ona razmilja o karate treningu kome e prisustvovati
kasnije ovog jutra. Zaljubljena je u svog instruktora, mii avog Japanca lica roavog od boginja.
Vide e ga ve eras. Nejasno se prise a ukusa sakija i japan evog snanog obnaenog tela koje se
njie nad njom. Ona uopte ne misli o meni. Ja sam samo deo okoline, kao mapa podzemne
eleznice pored moje glave. Selig, tvoja egocentri nost te svaki put ubija. Zapaam da se ona
stvarno stidljivo smei, ali ne meni. Opazivi da buljim u nju, njen osmeh naglo nestade. Ponju
ponovo usmeravam na knjigu.
Voz mi prua dug, znojav, neplaniran zastoj u tunelu izme u stanica severno od sto
trideset sedme ulice; kona no krene i stiem do sto esnaeste ulice, do univerziteta Kolumbija.
Penjem se prema dnevnoj svetlosti. Prvi put sam hodao ovim stepenicama pre etvrt veka,
oktobra pedeset prve, kao preplani maturant bubulji avog lica i kratko podiane kose, koji
dolazi iz Bruklina na razgovor radi prijema na koled. Ispitiva je bio vrlo odmeren, zreo, star
dvadeset etiri ili dvadeset pet godina. I pored svega, primili su me i od tada je ovo bila stanica
podzemne eleznice na kojoj sam silazio svaki dan, po ev od septembra pedeset druge godine, pa
sve dok . nisam otiao od ku e i preselio se blizu univerzitetskog kompleksa. Tada je postojala
stara eli na nadstrenica na nivou ulice, koja je ozna avala ulazak u podzemne dubine; nalazila
se izme u dve kolovozne trake i studenti, odsutnih misli, razmiljaju i o Kjerkogoru, Sofoklu i
Ficderaldu, neprestano su naletali na kola. Sad nadstrenice vie nema, za ulaz u podzemnu
eleznicu na eno je bolje reenje - premetena je na trotoar.
Idem sto esnaestom ulicom. Sa moje desne strane prostire se irok zeleni pojas Saut
Filda; sa leve strane, niske stepenice koje vode do Lou biblioteke. Se am se Saut Filda kada je
bio atletska staza usred univerzitetskog kompleksa; praina, postolja za bejzbol, ograda. Kao
bruco, ovde sam igrao softbol. Ili smo do kaseta da se presvu emo, i tad u patikama, polomajicama, uprljanim sivim orcevima, ose aju i se nagim me u ostalima u odelima ili
uniformama, sjurili bismo se niz nepregledne stepenice do Saut Filda na as fizi kog. Bio sam
dobar igra sofbola. Ne mii av, ali brzih refleksa i dobrog oka. A i imao sam tu prednost da
znam ta igra i misle. Baca bi, na primer, stajao i razmiljao: Ovaj tip je previe mrav da udari
jako loptu, baci u je visoko i brzo. A ja bih bio spreman na to i raspalio bih je daleko u levo
polje, optr avaju i postolje pre nego to bi iko shvatio ta se deava. Di ako bi protivni ka ekipa
pokuala providnu strategiju, da blago udare loptu i tr e, ja bih bez muke stigao do lopte i
zapo injao duplu igru. Naravno, bio je to samo softbol, a moje kolege su bili buckasti, niski i
debeli, nesposobni ni da tr e, a kamoli da itaju misli, ali ja sam uivao u neobi nom ose aju da
sam vrstan atleta i zanosio se matanjem da igram ueg stopera za Doderse. Bruklin Doderi,

se ate li se? Na drugoj godini studija preorali su Saut Fild i napravili travnat izlobeni prostor sa
stazama za etnju, u ast devetogodinjice postojanja univerziteta. Bilo je to 1954. godine. Boe,
zar tako davno. Ja starim... starim... po u da podvr em nogavice na pantalonama. Sirene pevaju
jedna drugoj. Ne verujem da e pevati meni.
Penjem se uz stepenice i sedam nekoliko metara od bronzanog kipa Alme Mater. To je
moja kancelarija, po lepom i runom vremenu. Studenti znaju gde mogu da me na u, a im
stignem to se brzo pro uje. Ima jo pet ili est osoba koje pruaju sli ne usluge kao i ja apsolventi bez para i sre e - ali ja sam najbri i najpouzdaniji i imam najbolju reputaciju.
Me utim, posao ne ide ba sjajno. Sedim ve dvadeset minuta, mekoljim se, piljim u Beketa,
razgledam Almu Mater. Pre nekoliko godina jedan radikal je bacio bombu i otetio je, ali sada
nema vidljivih tragova. Se am se da sam bio okiran kada sam uo vest, a onda sam se okirao
to sam uopte bio okiran - ta me briga za glupu statuu, simbol glupe kole? ini mi se da je to
bilo 1968, davno nekad u neolitu.
Gospodine Selig?
Iznad sebe nazirem velikog, krupnog sportistu. irokih ramena, bucmastog nevinog lika.
Neprijatno se ose a. Uzeo je kurs komparativne knjievnosti 18 i hitno mu treba seminarski rad o
Kafkinim romanima, koje nije ni pro itao. (Fudbalska sezona je u jeku; on je glavni Oslonac
ekipe i izuzetno je zauzet.) Predo avam mu uslove koje on urno prihvata. Dok stoji, kriom ga
posmatram, odmeravam njegov stepen inteligencije, bogatstvo re nika i stil. On je pametniji nego
to izgleda. Ve ina njih je takva. Oni bi sami mogi da napiu dosta dobre radove, kad bi samo
imali vremena. Pamtim utiske o njemu, dok on odlazi zadovoljan. Posle toga, razmena je ustra;
on alje brata iz studentskog udruenja, brat alje prijatelja, prijatelj svog brata iz drugog
studentskog udruenja i lanac se nastavlja sve dok ne procenim da sam prihvatio onoliko posla
koliko mogu da obavim. Znam svoje mogu nosti. I potrebe. Je u redovno slede e dve ili tri
nedelje, bez potrebe da traim od sestre i iskori avam njenu neradu dareljivost. Juditi e biti
drago to joj se ne javljam.
urim ku i da otpo nem svoj rad. Ja sam dobar - re it, vet u oponaanju stila studentskih
radova i raznovrstan. Snalazim se u knjievnosti, psihologiji, antropologiji, filozofiji, u tim lakim
predmetima. Hvala bogu to sam sa uvao svoje radove, koji i posle dvadeset godina mogu dobro
posluiti. Napla ujem tri i po dolara kucanu stranu, neki put i vie, ako precenim da muterija
ima para. Garantujem minimalno osmicu ili ne napla ujem nita. Nikada nisam bio u situaciji da
moram da vratim novac.

2
Kad mu je bilo sedam i po godina, poto je stvarao velike probleme svom nastavniku u
tre em razredu, poslali su malog Davida kolskom psihijatru, doktoru Hitneru, na pregled. Iao je
u skupu privatnu kolu u mirnoj, poumljenoj ulici u Park Sloup sektoru Bruklina; bila je to
socijalisti ki-progresivno orijentisana kola sa utabanom pedagokom podrkom ustajalom
marksizmu i frojdizmu i duvinizmu, a psihijatar je bio specijalista za poreme aje kod dece
srednjeg stalea i svra ao je svake srede popodne da zaviri u duu deteta problemati nog te
nedelje. Sada je bio red na Davida. Njegovi roditelji su, naravno, dali pristanak. Oni su bili
duboko zabrinuti zbog njegovog ponaanja. Svi su se slagali da je on izuzetno dete, neverovatno
je rano sazreo, testovi itanja i razumevanja ukazuju na nivo dvanaestogodinjaka, a odrasli su ga
smatrali skoro zastrauju e bistrim. Ali on je bio nemogu na asovima, nemiran, neu tiv; kolski
zadaci, njemu krajnje prosti, bili su mu o ajno dosadni; njegovi jedini prijatelji su bili
neprilago ena deca iz razreda koju je okrutno proganjao; ve ina dece ga je mrzela, a nastavnici
su se plaili njegove nepredvidljivosti. Jednog dana povukao je osigura sa protivpoarnog
aparata u hodniku jednostavno da vidi da li e pena i i, kao to je re eno. I jeste. Doneo je zmije
u kolu i pustio ih po auditorijumu. Veto je imitirao kolske drugove, pa ak i nastavnike, sa
zlobom. Doktor Hitner bi eleo da malo porazgovara sa tobom, rekla mu je majka. uo je da
si ti jedinstven de ak i eleo bi da te bolje upozna." David se opirao, estoko se bune i zbog
psihijatrovog prezimena. Hitler? Hitler? Ne elim da govorim sa Hitlerom. Bila je jesen 1942.
godine i igra re i je bila neizbena, ali on je zapeo za nju sa iritiraju om tvrdoglavo u. Doktor
Hitler eli da me upozna. Ne, Davide, ime mu je Hitner, Hitner, sa ,n, govorila je majka.
Ipak je otiao. Doepurio se do ordinacije psihijatra, i kad se Hitner pomalo dobro udno,
nasmeio i rekao Zdravo Davide, David je naglo podigao ukru enu ruku i zajedljivo viknuo
Hajl!
Doktor Hitner se nasmejao. Pogreio si oveka, re e. Ja sam Hitner, sa n. Verovatno je
sli ne ale i ranije uo. Bio je ogroman ovek duga kog konjastog lika, irokih mesnatih usta,
visokog zaobljenog ela. Vodenaste plave o i mirkale su iza nao ara bez okvira. Koa mu je
bila nena i rui asta, karakteristi no otrog mirisa; mnogo se trudio da izgleda prijateljski,
zabavno i da se ponaa kao veliki brat, ali David nije mogao odoleti utisku da je doktor Hitnerovo
bratsko ose anje samo gluma. To je neto to je ose ao kod ve ine odraslih, oni su se uvek
smekali, dok su u sebi mislili: Kakav zastrauju i razmaenko, kakav grozan balavac. ak su
i njegova majka i otac to mislili ponekad. On nije razumeo zato odrasli govore jedno, a misle
drugo, ali se ve privikao na to. Morao je nau iti da to o ekuje i prihvata.
Hajde da se neto igramo, ho e li? re e doktor Hitner.
Iz depa vunenog prsluka od tvida izvadio je malu plasti nu kuglu na metalnom lan u.
Pokazao ju je Davidu; zatim je povukao lanac i kugla se raspala u osam ili devet komadi a
razli itih boja.
Sad gledaj paljivo dok je sastavljam", re e doktor.
Njegovi debeli prsti veto su sastavili kuglu. Tad je ponovo rastavi i gume preko stola ka
Davidu.
Sad je red na tebe. Moe li je i ti sastaviti?
David se prisetio da je doktor po eo tako to je uzeo beli komad u obliku slova E i
uklapao ga sa plavim komadom u obliku slova D, ali se nije mogao setiti ta da radi sa njima;
sedeo je za trenutak zbunjen, sve dok mu doktor Hitner nije posluno uputio misaonu sliku

pravilnog reenja. David je shvatio i posle je bilo lako. Par puta mu je zapelo, ali je uvek uspevao
da izvu e odgovor iz doktorovih misli. Zato li on misli da me testira, udio se David, kad mi
neprestano daje toliko nagovetaja? ta time dokazuje? Kad je kugla bila sklopljena, David ju je
vratio.
Da li ho e da je zadri?" upita doktor Hitner.
Ne treba mi, odgovori David. Ali ju je ipak stavio u dep.
Igrali su se jo nekoliko igara. Bila je jedna igra sa kartama veli ine karata za igranje, sa
crteima ivotinja, ptica, drve a i ku a; trebalo je da ih poreda tako da napravi pri u i da je onda
ispri a doktoru. On ih razbaca nasumice po stolu, te izmisli pri u dok je slagao karte:
Patka odlazi u umu, vidite, i sretne vuka, te se pretvori u abu i presko i vuka ali pravo
u usta slona, ali ona pobegne kroz slonovu guzu i padne u jezero, a kad je izala ona ugleda
princezu, koja joj kae da ode kod nje ku i i da e joj dati medenjake, ali ona moe da joj ita
misli i vidi da je ona u stvari zla vetica koja..."
Druga igra se sastojala od listova papira na kojima su bile mrlje od mastila.
Da li te bilo koji od ovih oblika podse a na neto to postoji?" pitao je doktor.
Da, re e David, ovde je slon, vidite, ovde i ovde je rep, sav izguvan, a ovo mu je
dupence, a ovo je gde radi pi-pi.
On je ve otkrio da doktor Hitner postaje dosta zainteresovan kad on govori o guzi ili o
pi-pi, te je govorio mnogo toga to bi ga interesovalo, nalaze i takve stvari u svakoj mrlji. Ova
igra se Davidu inila prili no glupom, ali je o igledno bila vana doktoru Hitneru, koji je pravio
beleke o svemu to je David govorio. David je prou avao um doktora Hitnera dok je psihijatar
pravio beleke. Ve inu re i koje je snimio nije razumeo, ali je prepoznao nekoliko re i koje ga je
majka ve nau ila - koje ozna avaju delove tela: penis, vulva, guzica, rektum i sli ne stvari. O ito
je doktor Hitner mnogo voleo takve re i, pa je David po eo da ih koristi.
Ovo je slika orla koja grabi malo jagnje i odle e sa njim.
Ovo je orlov penis, ovde dole, a ovde je rektum jagnjeta. Na slede oj slici su ovek i ena,
oboje nagi, ovek pokuava da stavi penis unutar vulve ene, samo to ne moe da stane, i...
David je posmatrao kako nalivpero prele e preko papira. On se nakezi doktoru Hitneru i nastavi
da gleda slede u mrlju.
Nakon toga su igrali igru re i. Doktor bi izgovorio re i traio od Davida da kae prvu re
koja mu padne na pamet. Davidu je bilo zanimljivije da izgovara re i koje su doktoru Hitneru
padale na pamet. Trebalo mu je samo deli sekunde da ih snimi, a doktor Hitner izgleda nije
prime ivao ta se deava. Igra je izgledala ovako:
Otac.
Penis."
Majka."
Krevet."
Beba."
Smrt."
Voda."
Trbuh."
Tunel."
Lopata."
Mrtva ki sanduk."
Majka."
Da li je te re i trebalo da kae? Ko je bio pobednik u ovoj igri? Zato je doktor Hitner
izgledao tako uznemiren?

Kona no su prestali da se igraju i nastavili da pri aju.

Ti si vrlo bistar de ak, re e doktor Hitner. Ne moram da brinem da u te pokvariti to
ti to kaem, jer ti to ve zna. ta bi eleo da postane kad odraste?"
Nita."
Nita?"
Ja samo ho u da se igram i da itam mnogo knjiga i da plivam."
Kako e zara ivati za ivot?"
Ja u dobiti pare od ljudi kada mi budu potrebne."
Ako sazna kako, nadam se da e mi odati tajnu, re e doktor. Da li si sre an ovde u
koli?
Ne
Zato nisi?
Nastavnici su prestrogi. Rad je suvie glup. Deca me ne vole.
Zar se nikad ne zapita zato te oni ne vole?
Jer sam ja pametniji od njih, re e David. Jer ja... Opa. Skoro je rekao. Jer ja mogu da
vidim ta oni misle. Nikad nikome ne smem to re i. Doktor Hitner je ekao da zavri re enicu.
Jer pravim probleme u razredu.
A zato to radi, Davide?
Ne znam. Tako mi bre prolazi vreme.
Moda bi te ljudi vie voleli kad ne bi pravio toliko problema. Zar ne eli da te ljudi
vole?
Ba me briga. To mi nije potrebno.
Svakome su potrebni prijatelji, Davide.
Ja imam prijatelje.
Gospoda Fle er kae da ih nema mnogo, i da ih zlostavlja i ini nesre nim. Zato
tu e prijatelje?
Jer ih ne volim. Jer su glupi.
Onda oni nisu pravi prijatelji, ako tako misli o njima."
Sleu i ramenima, David re e: Mogu da se sna em i bez njih. Zabavljam se lepo i kad
sam sam.
Da li si sre an kod ku e?- Pretpostavljam.
Voli li mamu i tatu?
Pauza. Ose ao je doktorovu napetost. Ovo je vano pitanje. Daj ta an odgovor, Davide.
Daj mu odgovor koji on eli da uje.
Da, re e David.
Da li si ikad poeleo da ima brata ili sestru?
Ovoga puta bez dvoumljenja: Ne.
Sigurno nisi? Svi a ti se da bude sam?
David klimnu glavom. Posle podne je najlepe. Kad do em ku i iz kole, a ku i nema
nikoga. Zar u dobiti brata ili sestru?
Doktor se nasmejao. Budi siguran da ne znam. To bi zavisilo od tvojih roditelja, zar ne?
Vi im ne ete re i da mi donesu jednu bebu, ne ete, zar ne? Mislim, vi moete re i njima
da bi bilo dobro za mene da imam jednu seku ili batu, i tada e oni oti i i doneti je, ali ja stvarno
ne elim.U nevolji sam, shvatio je iznenada David.
Zato si pomislio da bih rekao tvojim roditeljima da bi bilo dobro da ti ima brata ili
sestru? doktor tiho upita, ne smekaju i se sada ni malo.
Ne znam, bila je to samo ideja. Koju sam naao u vaem umu, doktore. elim da

iza em odavde. Ne elim uopte da razgovaram sa vama. Hej, vae ime nije Hitner u stvari, zar
ne? Sa n? Kladim se da znam vae pravo ime. Hajl!

3
Nikad nisam uspeo da emitujem svoje misli drugima. ak i onda kad je mo u meni bila
najja a, nisam mogao da prenosim; mogao sam samo da primam. Moda ima ljudi koji imaju tu
mo , koji mogu prenositi misli onima koji nemaju nekog posebnog dara za primanje, ali ja nikad
nisam bio jedan od njih. Tako sam bio osu en da budem najruniji abac drutva, prislukiva ,
posmatra . Stara engleska poslovica glasi: Onaj ko viri kroz klju aonicu moe da vidi ono to
ega mu iti. Da. Tih godina kada sam zaista udeo za komunikacijom sa ljudima, ulagao sam
mnogo truda pokuavaju i da usadim svoje misli u njih. Sedeo bih u razredu bulje i u potiljak
neke devojke, misle i intenzivno na nju: Halo, Eni, David Selig zove, da li me uje? Da li me
uje? Volim te, Eni. Eni me nikad nije osetila, tok njenih misli bi nastavio da te e poput reke,
neometan postojanjem Davida Seliga.
Nema na ina na koji bih mogao govoriti drugim umovima, samo ih mogu pijunirati.
Na in na koji se sama mo manifestuje u meni, uvek je promenljive ja ine. Nikad je nisam
mogao svesno kontrolisati, osim to sam mogao da smanjim intenzitet primanja informacija i
jasno e misli; u principu morao sam da primim sve to bi zalutalo. Naj e e bih pokupio povrna
razmiljanja neke osobe, samoglasnike re i koje e potom izgovoriti. To bih primio u jasnom
govornom obliku, kao da ih je ve izgovorio, samo to je ton glasa bio druga iji, jednostavno to
nije bio ton govornog mehanizma. Ne se am se da sam ikad, ak ni u detinjstvu, pobrkao
izgovorene i misaone poruke.
Ova mogu nost da itam povrna razmiljanja bila je sve vreme prili no ujedna ena; jo
uvek uglavnom mogu da predvidim verbalni iskaz, naro ito kad sam sa nekim ko ima obi aj da
ponavlja u sebi ono ta eli da kae.
Mogao sam, i donekle jo uvek mogu, da predvidim najskorije namere, kao na primer
odluku da se uputi kratki desni kroe u vilicu. Moj na in saznavanja ovih stvari varira. Mogu
primiti jasan unutranji verbalni iskaz - ja u sad da uputim kratki desni kroe prema vitici - ili,
ako se desi da tog dana mo dejstvuje na dubljem nivou, mogu prosto primiti seriju negovornih
uputstva mii ima, koja rezultira, u deli ima sekunde, procesu dizanja desne ruke da bi zadala
kratki kroe u vilicu.Nazovimo to govorom tela na telepatskoj talasnoj duini.
Mogao sam jo jednu stvar da radim, ali nikad stalno, uklju io bih se u najdublje slojeve
mozga - gde ivi dua ako ba tako ho ete. Gde svest lei kupaju i se u tamnoj masi nejasnih,
nesvesnih fenomena. Ovde se kriju nade, strahovi, mo i opaanja, namere, strasti, se anja,
filozofski stavovi, moralna na ela, gladi, jadi, gomila nagomilanih doga aja i stavova koji
sa injavaju jednu li nost. Obi no neto od toga procuri do mene i onda kad je uspostavljen samo
povrni mentalni kontakt; nehotice saznajem neke informacije o obojenosti due. Ali povremeno
- sad skoro nikad - obra am veliku panju na prave stvari, na celu osobu. Ima zanosa u tome. Ima
oduevljavaju eg ose aja kontakta. Naravno, pomeanog sa probadaju im, umrtvljuju im
ose ajem krivice zbog sveobuhvatnosti moje znatielje: koliko njukalo moe biti ovek?
Uzgred, budi re eno, dua govori univerzalnim jezikom. Kad zavirim u um gospo e Esperanze
Dominikez na primer, ujem amor na panskom, u stvari ne znam ta ona misli jer ne razumem
mnogo panski. Kada bih zaao dublje u njenu duu, potpuno bih razumeo sve na ta bih naiao.
Um moe da misli na panskom, ili baskijskom, ili ma arskom ili finskom, ali dua misli na
bezjezi nom jeziku dostupnom svakoj uhodi due, podloj nastranoj osobi, koja dolazi da bi
zavirila u njene tajne.
Nema veze. Sve me to sada naputa.

4
Pol F. Bruno
Komparativna knjievnost 18
Profesor mic
15. 10. 1976.
Kafkini romani

U komarnom svetu romana Proces i Zamak samo je jedna stvar sigurna: da je centralna
li nost, zna ajno ozna ena inicijalom K, osu ena na frustraciju. Sve ostalo je nesigurno i snoliko;
sudnice se pojavljuju u iznajmljenim ku ama, tajanstveni uvari prodiru ne iji doru ak, ovek
za koga se mislilo da je Sordini je u stvari Sortini. Glavna injenica vai i dalje: K ne e uspeti u
svom pokuaju da pridobije milost.
Ta dva romana imaju istu temu i otprilike istu osnovnu strukturu. U oba romana K trai
milost i postepeno uvi a da e mu ona biti uskra ena. (Zamak je nedovren,ali se zaklju ak!
nazire). Kafka dovodi svoje junake do angaovanosli u njihovim situacijama na suprotne na ine:
u Procesu Joef K je pasivan sve dok neo ekivanim dolaskom dvoje uvara nije naveden da
reaguje; u Zamku K je prvo prikazan kao aktivna li nost koja ulae sopstveni trud da stigne do
misterioznog Zamka. Ali u stvari Zamak je traio da on do e; inicijativa nije potekla od njega,
tako da je i on po eo kao i Joef K. Razlika je u tome to Proces po inje neto ranije od samog
toka radnje, naime u najranije mogu em trenutku. Zamak se vie dri starog pravila o tome da
bude in medias rex, s time to je K ve prizvan i pokuava da se domogne Zamka.
Po etak knjige nagovetava naglost radnje. Ve u prvoj re enici Procesa Joef K biva
uhapen, a njegov pandan u romanu Zamak, ve na prvoj strani, stie do mesta za koje misli ila e
biti poslednje zaustavljanje pre nego to stigne do Zamka. Otuda, u oba romana K se uzaludno
bore ka svojim ciljevima. (U Zamku jednostavno da stigne do vrha brda; a u Procesu prvo da
razume prirodu svoje krivice, i tad o ajan zbog toga, da bude oslobo en krivice koju ne razume).
U stvari obojica se sve vie udaljavaju od svojih ciljeva svakim narednim korakom. Proces
dostie vrhunac u predivnoj sceni u Katedrali, verovatno najpotresnijom sekvencom u svim
Kafkinim delima, u kojoj K shvata da je kriv i da nikad ne e biti oslobo en. Poglavlje koje sledi,
koje opisuje K-ovo pogubljenje, vie je nego nepotreban prilog. Zamak je manje kompletno delo
od Procesa, nema pandana sceni u Katedrali (verovatno Kafka nije bio sposoban da smisli neto),
i time je umetni ki manje zadovoljavaju i od kra eg, napetijeg, sadrajnijeg Procesa.
Uprkos njihovoj povrnoj prostodunosti, oba romana se crne kao da su gra eni na
bazitrodelne strukture tragi nog ritma, koju je kriti ar Kenet Burke ozna io kao Namera, strast,
opaanje." Proces prati ovu emu sa vie uspeha od nekompletnog Zamka; namera da se dobije
oslobo enje prikazano je kao razdorna strast koju retko koji junak proivljava. Kona no, kada je
Joef K, sveden iz svog prkosnog, samouverenog dranja do stanja strepnje i straha, kad je on
igledno spreman da popusti pred snagama Suda, vreme je za kona nu spoznaju - opaanje.
Agent upotrebljen da ga dovede do scene klimaksa je klasi na kafkijanska figura misteriozni italijanski kolega prvi put u poseti gradu koji ima uticajne veze pa je stoga vaan
Banci. Tema se provla i kroz sva Kafkina dela, nemogu nost razgovora sa ljudima, ovde se
ponavlja: iako je Jozef proveo pola no i u i italijanski, spremaju i se za posetu, te je zbog toga

pospan, stranac govori nepoznatim junja kim dijalektom koji Jozef ne razume. Tada - kao
vrhunac komike - stranac se prebacuje na francuski koji je isto tako teko pratiti kao i njegov
italijanski, a njegovi gusti brkovi onemogu uju Joefove pokuaje da ita sa usana.
Kad napokon stigne u Katedralu, koju je zamoljen da pokae Italijanu (koji se, to nas
nimalo ne iznena uje, i ne dri vremena), napetost raste; Jozef luta po Katedrali, koja je prazna,
mra na, hladna, osvetljena samo sve ama koje trepere u daljini, dok napolju no neo ekivano
brzo pada. Tada ga svetenik poziva i prepri ava mu Vraterevu alegoriju. Tek kad se pri a zavri
shvatamo da je uopte nismo razumeli; daleko od toga da je to obi na pri a, kao to je u po etku
izgledala; pokazuje se kao sloena i teka. Jozef i svetenik naveliko diskutuju o pri i u maniru
dvojice rabinisti kih u enjaka, koji raspravljaju o ne emu iz Talmuda. Polako se njeni
nagovetaji naziru, i mi i Jozef vidimo da mu svetlost koja dopire od vrata Zakona ne e biti
dostupna dok ne bude prekasno.
Strukturalno, roman se upravo ovde zavrava. Jozef je kona no spoznao da je oslobo enje
nemogu e; njegova krivica je ustanovljena, a on ne e biti pomilovan. Njegovo traganje je
zavreno. Kona na etapa tragi nog ritma, spoznaja koja gasi strast, bila je dostignuta.
Znamo da je Kafka planirao naredna poglavlja da bi pokazao napredak Jozefovog su enja
kroz razli ite kasnije faze, koje se zavravaju njegovim pogubljenjem. Kafkin biograf Maks Brod
kae da se knjiga mogla produiti do beskona nosti. To je naravno ta no, to je usa eno u prirodi
Jozefove krivi ce da nikad ne do e do najvieg Suda, isto kao to i drugi K moe lutati a da nikad
ne stigne do Zamka. Ali strukturalno roman zavrava scenom u Katedrali; a ostalo to je Kafka
napisao, ne doprinosi bitno Jozefovoj samospoznaji. Scena u Katedrali kazuje nam ono to smo
od prve strane znali:da ne e biti oslobo anja. Radnja se zavrava ovom spoznajom.
Zamak je mnogo due delo, sa slabijom kompozicijom kojoj nedostaje snaga Procesa.
Ona luta. Strast kod K nije toliko jasno odre ena, i K je labilnija li nost, ne toliko psiholoki
zanimljiva kao to je u Procesu. Budu i da u prethodnom romanu aktivno reaguje im uvidi
opasnost u kojoj se nalazi, on u Zamku brzo postaje rtva birokracije. Promena karaktera u
Procesu kre e se od rane pasivnosti do aktivnosti, pa nazad do pasivnog pomirenja sa sudbinom
nakon spoznaje u Katedrali. U Zamku K ne prolazi kroz takve jasne promene; on je aktivan
karakter u po etku romana, ali uskoro se gubi u komarnom lavirintu sela ispod Zamka, i tone
dublje i dublje u degradaciju. Jozef K. je skoro heroj, dok je K iz Zamka samo pateti an.
Ove dve knjige predstavljaju razli ite pokuaje kazivanja iste pri e, kako od
egzistencijalno sre enog oveka koji je iznenada upleten u situaciju iz koje nema izlaza i koji,
posle pokuaja da izdejstvuje milost koja e ga osloboditi njegovog neugodnog poloaja, podlee.
I dan danas, Proces je bez sumnje od ve e umetni ke vrednosti, vrste kompozicije i sve vreme
pod tehni kim nadzorom pisca. Zamak, ili bar delovi koje posedujemo, ipak je potencijalno ve i
roman. Sve to je u Procesu, desilo bi se i u Zamku, i jo vie od toga. Ali, ose a se da je Kafka
prestao sa radom na Zamku jer je uvideo da mu nedostaje inspiracije da do kraja sprovede svoje
zamisli. On ne bi bio u stanju da opie svet Zamka sa sveobuhvatnom pozadinom brojgelovskog
seoskog ivota, sa sigurno u kojom opisuje gradski ivot u Procesu. Tu je jo i nedostatak
upornosti u Zamku, mi nikad nismo zabrinuti za K-ovu sudbinu jer je ona neizbena; kod Jozefa
K, iako se bori sa opipljivim silama, sve do kraja ivimo u nadi da je za njega pobeda mogu a.
Tako e, Zamak je previe teak. Kao Malerova simfonija, pada pod sopstvenom teinom. Pitamo
se da li je Kalka imao neku strukturu koja bi mu omogu ila da zavri Zamak Moda nije nikad ni
nameravao da zavri roman ve je nameravao da K luta po sve irim krugovima, nikad ne
dostiu i do tragi ne spoznaje da nikad ne e mo i da stigne do Zamka. Verovatno je to razlog za
relativnu bezobli nost kasnijeg dela. Kafkino otkri e da je K-ova prava tragedija, njegove tipi ne
glavne li nosti heroja i rtve, ne lei u kona noj spoznaji da ne e biti pomilovan, ve u injenici

da nikada ne e sti i ni blizu toi kona noj spoznaji. Ovde imamo tragi an ritam, Strukturu
rasprostranjenu u knjievnosti, skra enu da prikae preciznije savremene uslove ljudskog stanja uslova koji su tako mrski Kafki. Jozef K, koji zaista dostie neki vid milosti, time sti e oblik
prave tragi ne li nosti; K koji jednostavno tome dublje i dublje, moe predstavljati za Kafku
savremenog pojedinca, tako skrenog tragedijom vremena u kome ivi da je nesposoban za bilo
kakvu tragediju na individualnom planu. K je pateti na li nost, Jozef K, je tragi na. Jozef K, je
interesantniji karakter, ali verovatno je Kafka bolje razumeo K. Te za K-ovu pri u nije mogu
nikakav kraj, osim jedne bezrazlone smrti.

Pa i nije tako loe. est kucanih strana sa duplim proredom. Tri i po dolara po strani, to je
dvadeset jedan dolar, za manje od dva sata rada, a krupni atleta, gospodin Pol F. Bruno, dobi e
sigurno osmicu od profesora mica. Siguran sam u to, jer sam ja za isti taj rad, koji se razlikovao
samo u nekoliko nevanih besedni kih fraza, dobio osmicu od vrlo strogog profesora Dupea maja
1955. Standard je danas nii, posle dve decenije akademske inflacije. Bruno e moda ak dobiti
i devetku za seminarski o Kafki. Rad se odlikuje ozbiljnom inteligencijom sa izjedna enom
meavinom prefinjene proniciljivosti i naivne dogmati nosti, i profesor Dupe je rad ocenio kao
jasan i snaan 55 godine, to je napisao u beleci na margini. Sad je dosta. Vreme je da
klopam - sendvi , a moda i jaje usput. A onda u se uhvatiti u kotac sa Odisejom kao simbolom
drutva ili moda sa Eshilom i Aristotelijanskom tragedijom. Ne mogu da upotrebim nijedan od
mojih starih radova, ali ni ovi ne bi trebalo da budu mnogo teki. Stara pisa a maino, stara
varalico, budi mi i sad i uvek na usluzi.

5
Oldos Haksli je smatrao da je evolucija odredila da nai mozgovi slue kao filteri,
odbacuju i mnotvo spoljnih utisaka koji nemaju prave vrednosti za nas u svakodnevnoj borbi za
hleb. Vizije, misti na iskustva, psi fenomeni kao to su telepatske poruke drugih umova - sve
vrste stvari na ovoj osnovi bi nas uvek preplavljale da nema akcije koju je Haksli nazvao, u knjizi
pod naslovom Raj i Pakao, ograni eni modani ventil." Bogu hvala za ograni eni modani
ventil! Da se on nije razvio, sve vreme bi naa panja bila odvra ana scenama neverovatnih
lepota, spiritualnih uvi aja neodoljive raskoi, sagorevala bi u sasvim potenim kontaktima misli
sa drugim ljudskim bi ima. Sre om, rad ventila titi nas - ve inu nas - od toga, i mi imamo
slobodu da ivimo nae svakodnevne ivote, kupuju i jeftino, prodaju i drago.
Naravno, neki od nas rode se sa pokvarenim ventilima. Mislim na umetnike poput Boa ili
el Greka, ije o i nisu videle svet na na in kako on izgleda meni i tebi; mislim na vidovite
filozofe, ekstati are i sledbenike nirvane, mislim na bedne, nastrane pojedince, koji mogu itati
tu e misli. Na sve nas utljivce. Genetski sportovi.
Me utim, Haksli je verovao da se efikasnost ograni enog modanog ventila moe
umanjiti na razli ite veta ke na ine, daju i tako obi nom smrtniku pristup van ulnim podacima,
koje obi no moe videti nekoliko odabranih. On je smatrao da psihodeli ne droge imaju taj
efekat. Predlagao je meskalin koji deluje na enzimski sistem koji regulie modane funkcije i
tako smanjuje efikasnost mozga kao instrumenta koji treba da usredsre uje misli na probleme
ivota na naoj planeti. Ovo ... izgleda dozvoljava ulazak u svest nekim kategorijama mentalnih
doga aja koji su normalno isklju eni, jer ne poseduju nikakve vrednosti sa stanovita opstanka.
Sli no uplitanje bioloki beskorisnog, ali estetski i ponekad duhovno vrednog materijala, moe se
pojaviti kao rezultat bolesti ili umora, ili se moe prouzrokovati postom ili zatvaranjem u tamu i
potpunu tiinu.
Govore i u svoje ime, David Selig moe vrlo malo re i o psihodeli nim drogama. Imao je
samo jedno iskustvo sa njima, i to nimalo sretno. Bilo je to u leto 1968, dok je iveo sa Toni.
Iako je Haksli imao visoko miljenje o psihodeli nim drogama, on ih nije smatrao jedinim
putokazom vizionarskom iskustvu. Post i psihi ko ponienje mogu vas takode tamo odvesti.
Pisao je o misticima koji su redovno na sebi upotrebljavali vornati koni bi ili ak gvozdene
ice. Ova batinanja su ekvivalentna duim operativnom zahvatu bez anestezije i njihovo
delovanje na hemijske promene u telima tih pokajnika bilo je zna ajno. Velike koli ine histamina
i adrenalina oslobo ene su za vreme upotrebe bi a; i kad su rane, koje su bile posledice tog
bi evanja, po ele gnojiti (to se skoro uvek deavalo pre ere sapuna), razli ite toksi ne supstance,
stvorene raspadanjem proteina nale su se u krvotoku. Ali histamin prouzrokuje okove, a okovi
istom ja inom deluju na um kao i na telo.tavie, velika koli ina adrenalina moe prouzrokovati
halucinacije, a zna se da neki njegovi sastojci prouzrokuju simptome sli ne izofreniji. to se ti e
toksina iz rana - oni nepovoljno deluju na enzimske sisteme koji reguliu mozak, i smanjuju
njegovu sposobnost kao instrumenta sa snalaenje u svetu u kome samo bioloki najsposobniji
mogu da preive. Ovim se moe objasniti zato je Cure dArs govorio, u danima kad je bio
slobodan da samog sebe bi uje bez milosti, Bog nu nita ne bi odbio. Drugim recima, kad
pokajanje, ga enje samog sebe i strah od pakla osloba aju adrenalin, kada se operacijom na
samom sebi oslobode adrenalin i histamin, i kada inficirane rane puste raspadnut protein u krv,
sposobnost ograni enog modanog ventila je smanjena i neznani aspekti Mozga-na-slobodi
(uklju uju i psi fenomene, vizije, i, ako je on filozofski i eti ki spreman, misti na iskustva), sli e

se u svest askete.
Pokajanje, ga enje samog sebe, strah od pakla. Post i molitva. Bi evi i lanci. Gnojave
rane. Svakom kako mu drago, pretpostavljam. Svako je slobodan da bira. Dok se mo u meni
gasi, dok sveti dar umire, zanosim se milju da pokuam da je veta ki oivim. Kiselina (LSD),
meskalin, psilocibin? Ne verujem da elim da opet odem tamo. Telesno ponienje? ini mi se
zastarelo, kao krstaki ratovi ili gamae: neto to jednostavno ne odgovara 1976. godini.
Sumnjam da bih mogao da se uivim u bi evanje. ta mi preostaje? Post ili molitva? Kome?
emu? Ose ao bi se kao budala. Dragi Boe, daj mi opet moju mo . Dragi Mojsije, molim te
pomozi mi. Serem se na to. Jevreji ne mole za usluge, jer znaju da im niko ne e odgovoriti. ta
preostaje? Kajanje, ga enje samog sebe, i strah od pakla? To ve sad ose am, i uopte ne
pomae. Mi moramo prona i neki drugi na in da podstaknemo mo da oivi. Izmisliti neto
novo. Bi evanje uma, moda? Da, proba u to. Ja u izvaditi metafori ne toljage i upotrebiti ih na
sebi. Bi evanje bolnog, oslabljenog, pulsiraju eg, rastapaju eg uma. Izdajni kog, odvratnog uma.

6
Zato David Selig eli da mu se vrati mo ? Zato je ne pusti da se ugasi? Njemu je ona
uvek bila prokletstvo, zar ne? Odsekla ga je od drugova i osudila na ivot bez ljubavi. Ostavi se
orava posla, Davide. Neka se ugasi. Neka se ugasi. A sa druge strane, ta si ti bez mo i? Bez tog
jedinog kolebljivog, nepredvidljivog i nezadovoljavaju eg na ina kontakta sa njima, kako e
uopte mo i da ih oseti? Tvoja mo te priklju uje ove anstvu, u dobru ili zlu, jedini priklju ak
koji ima: ne moe dozvoliti da te se odrekne. Priznaj. Ti ga voli i ti ga prezire, taj tvoj dar.
Bez obzira na sve plai se da ga izgubi. Ti e se boriti da zadri i poslednju trunku, iako zna
da je uzalud. Nastavi da se bori. Ponovo itaj Hakslija. Pokuaj sa kiselinom, ako se usu uje,
probaj bi evanje. Probaj bar da posti. U redu, post. Ne u pojesti sendvi . Ne u ni jaje. Daj da
ubacim novi list u pisa u mainu i razmiljam o Odiseju kao simbolu drutva.

7
ujem zvonko kretanje telefona. Kasno je. Ko li to zove? Da li se to Oldos Haksli javlja
iz groba, podsti i me da budem hrabar? Doktor Hitner, sa nekim vanim pitanjima o vrenju
pi-pi? Toni, da mi kae da je u komiluku i da ima hiljadu paketi a ampula fenomenalne kiseline
i da li moe da svrati. Moe. Moe. Buljim u telefon, nemaju i pojma ko me to zove. Moja mo
ak i kad je bila na vrhuncu nikad nije mogla da prodre u svest Ameri ke telefonske i telegrafske
kompanije. Uzdiu i, podiem slualicu posle petog puta i ujem sladak kontraalt, glas moje
sestre Judite.
Da li sam te prekinula u ne em? Juditin tipi an po etak.
Provodim tiho ve e ku i. Vampiriem piu i rad o Odiseju. Ima li neki pametni
predlog, Judo?
Ve dve nedelje mi se ne javlja.
Nisam imao para. Posle onog to se desilo prolog puta nisam hteo da povedem razgovor
o novcu, a u poslednje vreme samo o novcu mogu da razmiljam i razgovaram, pa te zato nisam
zvao.
Sranje", re e ona, nisam bila ljuta na tebe.
Zvu alo je kao da si avolski ljuta."
Nisam ozbiljno mislila ono to sam rekla. Zato si mislio da sam to ozbiljno rekla. Samo
zato to sam vikala? Da li stvarno veruje da te smatram za - kako sam te ono nazvala?
Nesnalaljivim grebatorom, ini mi se.
Nesnalaljivi grebator. Sranje. To ve e sam bila nervozna, Dav; imala sam intimnih
problema, a pored svega trebalo bi da dobijem menstruaciju. Izgubila sam kontrolu. Drala sam se
zbog prve gluposti koja mi je pala na pamet, ali zato si verovao da ozbiljno mislim? Ti pre nego
bilo ko, ne bi smeo da to shvata ozbiljno. Od kada ti uzima zdravo za gotovo ono to ti ljudi
kau?
Ti si tako mislila, Judo.
Stvarno? Glas joj je odjednom tih i pokajni ki. Jesi li mutiran?
uo sam jasno i glasno.
O, Isuse, Dav imaj srca! Tog trenutka, u besu sam mogla svata pomisliti. Ali dublje od
tog ljutnje - dublje Dav - mora da si video da nisam ozbiljno mislila. Da te volim, da ne elim da
te odgurnem od sebe. Ti si sve to imam, Dav, ti i beba.
Njena ljubav mi je bljutava, a njen sentimentalizam je jo manje po mom ukusu. Vie ne
itam ono to je mnogo duboko, Judo. Ne primam mnogo ovih dana. Ionako ne vredi raspravljati
oko toga. Ja jesam nesnalaljivi grebator, i pozajmio sam od tebe vie nego to moe da mi da.
Brat koji je crna ovca, ose a se krivim kako sad stvari stoje. Nek sam proklet ako ikad vie
budem traio novac od tebe, izrekoh.
Krivica? Ti govori o krivici, dok ja...
Ne, upozorio sam je, ne po inji ti sad o krivici, Judo. Ne sad. Njeno kajanje to je u
prolosti bila hladna prema meni, jo vie mi smrdi nego njena novoste ena ljubav prema meni.
Ne verujem da ve eras mogu da odre ujem ko je kriv, i ko nije.
U redu, u redu, je li sad sve u redu sa novcem?
Rekao sam ti, vampiriem piu i seminarski rad. Ide mi nekako.
Ho e li da do e na ve eru sutra uve e?
Mislim da bi ipak trebalo da radim. Imam mnogo radova da piem, Judo. Sezona je u

punom jeku.
Bili bi sami nas dvoje. I klinac, naravno, ali stavi u ga ranije na spavanje. Samo ti i ja.
Mogli bi smo da razgovaramo. Imamo toliko toga da pri amo. to ne do e, Dav? Ne treba da
radi celi dan i celu no . Skuva u neto to ti voli. Spremi u pagete sa ljutim sosom. Bilo ta.
Samo kai. Ona me preklinje, ova ledena sestra koja mi nije pruila nita osim mrnje dvadeset i
pet godina. Do i i ja u ti biti mama, Dav. Daj mi da nekog volim, brate.
Moda prekosutra uve e; javi u ti se."
Nema anse da do e sutra?
Ne verujem", rekoh. Tiina. Ne eli da me moli. U toj jezivoj, iznenadnoj tiini, kaem:
ta ti radi, Judita? Da li se vi a sa nekim ko te interesuje?
Ne vi am se ni sa kim, prizvuk okrutnosti u njenom glasu. Ona je ve dve i po godine
razvedena; dosta se valerie; sokovi u njenoj dui su se ukiselili. Ima trideset jednu godinu.
Nalazim se na prelazu me u mukarcima. Moda sam se otka ila mukaraca zauvek. Ba
me briga i da se vie nikad ne tucam."
Prigueno i mrko se nasmejem. ta je bilo sa onim trgova kim putnikom s kojim si se
vi ala? Sa Mikijem?
Sa Martijem; to je bilo isto zezanje. On me je vodio po celoj Evropi sa popustom od
deset posto od prave cene. Ina e si to ne bih mogla priutiti. Ja sam ga iskori avala." Pa?
Ose ala sam se usrano zbog toga. Raskinula sam prolog meseca. Nisam bila zaljubljena
u njega. Mislim da mi se ak nije ni svi ao."
Ali si se prvo zezala sa njim dovoljno dugo da dobije put po Evropi."
Nisam ga nita kotala, Dav. Morala sam da idem u krevet sa njim; sve to je on trebalo
da uradi je da popuni neki formular. ta ho e da kae? Da sam kurva?
Judo..."
Dobro, kurva sam. Bar neko vreme pokuavam da ne skrenem sa pravog puta. Mnogo
sveeg soka od pomorande i ozbiljnog itanja. Sada itam Prusta, da li veruje? Upravo sam
zavrila Svanov put a sutra..."
Ja imam jo posla ve eras, Judo."
Izvini, nisam nameravala da smetam. Do i e na ve eru tokom ove nedelje?
Razmisli u o tome. Javi u ti se."
Zato me toliko mrzi, Dav?
Ne mrzim te. A upravo smo nameravali da zavrimo razgovor."
Nemoj zaboraviti da se javi", re e. Hvataju i se za slamke.

8
Toni. Trebalo bi da vam sada pri am o Toni.
iveo sam sa Toni sedam nedelja, jednog leta pre osam godina. To je najdue to sam
iveo sa nekim, osim sa svojim roditeljima i sestrom, koje sam ostavio to sam ranije mogao, i sa
sobom, od koga nikad ne mogu oti i. Toni je bila jedna od dve velike ljubavi mog ivota; druga
je bila Kiti. O Kiti u vam pri ati drugi put.
Mogu li da opiem Toni! Da pokuam, u nekoliko brzih poteza. Napunila je te godine
dvadeset etiri. Nesamostalna devojka visoka oko metar i ezdeset pet. Vitka. Okretna i nespretna
u isto vreme. Dugih nogu, dugih ruku, tankih zglobova, tankih lanaka. Sjajne ravne crne kose
koja je padala do ramena. Toplih, ivih sme ih o iju, okretnih i ispitiva kih. Duhovita,
otroumna devojka, ne ba lepog lica - velika usta, velik nos, izraene jagodice - ali ipak
izazivaju e seksi i veoma atraktivna, dovoljno da se ljudi okre u za njom. Velike, jake grudi.
Gotivim sisate ene. esto mi trebe meko mesto da odmorim svoju umornu glavu. Veoma esto
umornu. Moja majka je imala male grudi, bez udobnih jastu a. I da je htela nije mogla da me
neguje, a nije ni htela. (Da li u joj ikad oprostiti to mi je dozvolila da joj pobegnem iz utrobe?
Ah, nemoj tako Selig, pokai malo de ije ljubavi prema roditeljima, za ime boije). Nikad nisam
zavirio u Tonijin um sem dva put, jednog dana kad sam je upoznao i jednom par nedelja posle
toga, plus i tre i put na dan kada smo raskinuli. Tre i put je bio sasvim nesre an slu aj. Drugi put
je manje vie tako e bilo slu ajno, ne ba sasvim. Samo je prvi put bilo namerno, ispitiva ki. Kad
sam shvatio da je volim, vodio sam ra una da nikad ne zavirujem u njene misli. Onaj ko viri kroz
rupu moe videti ono to e ga mu iti. Lekcija koju sam nau io vrlo rano. Uostalom, nisam eleo
da Toni ita posumnja o mojoj mo i. Mom prokletstvu. Bojao sam se da bi je to moglo uplaiti i
udaljiti od mene.
Tog leta radio sam kao istraiva za 85 dolara nedeljno; poslednji u beskona noj seriji
povremenih poslova, za poznatog profesionalnog pisca koji je radio na sjajnoj knjizi o politi kim
mahinacijama uklju enih u formiranju Izraelske drave. Osam sati dnevno sam traio po starim
novinskim lancima, u srcu Kolumbija biblioteke. Toni je bila mla i izdava za izdava ku ku u
koja je trebalo da izda njegovu knjigu. Sreo sam je jednog popodneva u kasno prole e u
njegovom lepo ure enom apartmanu u 1st end Aveniji. Iao sam tamo da predam sveanj beleki
o govorima Harija Trumana za izbornu kampanju 1948. godine i desilo se da je ona bila tamo,
raspravljaju i o nekim ispravkama koje bi trebalo uraditi u po etnim poglavljima. Njena lepota
me je pecnula. Nisam bio sa enskom ve mesecima. Automatski sam pretpostavio da je ona
pi eva ljubavnica - tucanje izdava a, kako sam uo, tipi na je pojava u visokim slojevima
literarne profesije - ali stari instinkt iskusnog prislukiva a brzo mi je dao pravu sliku. Na brzinu
sam ga ispitao i otkrio da je njegov um bio zaga en uzaludnom enjom za njom. On je patio za
njom, a ona o ito nije marila za njega. Zatim sam zavirio u njen um. Tonuo sam duboko, i naao
se u toploj, gustoj ilova i. Brzo sam se orijentisao. Zalutali fragmenti iz autobiografije su me
bombardovali, nepovezani, nabacani: razvod, malo dobrog seksa i malo loeg, studentski dani,
putovanje na Karibe, sve je plivalo okolo na uobi ajen, haoti an na in. Brzo sam sve to preao i
naao ono to sam traio. Ne, ona nije spavala sa piscem. Fizi ki je on uopte nije privla io.
udno. Za mene je on bio privla an; romanti na i dopadljiva osoba, koliko sam ja kao dosadna
heteroseksualna dua mogao da sudim o tome). Njoj se nije svi alo njegovo pisanje, kako sam
saznao. Tada, jo uvek preturaju i okolo, saznao sam neto drugo, mnogo vie iznena uju e: ja
sam je izgleda uzbu ivao. Iz nje je jasno izletela fraza: Pitam se da li je slobodan ve eras.

Pogledala je u omatorelog istraiva a, dostojnog tridesettrogodinjaka koji je ve po eo da elavi

i nije joj bio odbojan. Bio sam toliko potresen - njene sjajne tamne o i, njene seksi noge, ciljale
su na mene - da sam glavom bez obzira izaao iz njenog uma.
Ovde je materijal o Trumanu", rekao sam svom poslodavcu. Dobi u jo iz Trumanove
biblioteke u Misuriju.
Par minuta smo razgovarali o mom slede em zadatku, tada napravih pokret kao da
nameravam da krenem. Brz, obazriv pogled ka njoj.
ekaj" re e ona, moemo da po emo zajedno. Skoro sam gotova ovde".
Pisac mi uputi otrovan i zavidljiv pogled. O boe, opet sam dobio otkaz. Ali on nas je
pristojno ispratio. Dok smo ili dole liftom stajali smo udaljeni, Toni u ovom oku, a ja u onom,
sa treptavim zidom napetosti i udnje koja nas je odvajala ali i spajala. Morao sam se boriti da joj
ne bih itao misli; plaio sam se, uasavao se, ne da u dobiti pogrean odgovor, ve onaj pravi.
Na ulici smo ostali udaljeni, drh i za trenutak. Kona no sam rekao da u uzeti taksi do Aper
Vest Sajda - ja, taksi, sa 85 dolara nedeljno - i da li je mogu odbaciti do negde. Ona re e da ivi u
sto petoj ulici u Vest Endu. Dovoljno blizu. Kad je taksi stao pred njenom zgradom ona me je
pozvala kod sebe na pi e. Tri sobe, nemamo nametene, uglavnom knjige, plo e, razbacani tepisi,
posteri. Ona je krenula da sipa vino, uhvatih je, privukog sebi i poljubih je. Ona je uzdrhtala, ili
sam ja bio taj koji je drhtao.
Uz toplu i kiselu supu kod Velikog angaja, kasnije te ve eri, ona re e da se seli za par
dana. Apartman je pripadao njenom sadanjem cimeru - mukarcu - s kojim je raskinula pre tri
dana. Nije imala gde da ode.
Imam samo jednu bednu sobu", rekoh, ali sa bra nim krevetom".
Stidljiv osmeh, njen, moj. Tako se ona uselila. Nisam pomiljao da se zaljubila u mene, ni
najmanje, ali nisam nameravao da pitam. Ako ono to je ona ose ala prema meni nije bila ljubav,
bilo je dovoljno dobro, najbolje emu sam se mogao nadati; a u intimi mog uma ose ao sam
ljubav prema njoj. Potrebno joj je bilo sklonite od nevremena. Desilo se da sam joj ja ponudio.
Ako je to sve to sam predstavljao za nju, neka tako bude. Neka tako bude. Bilo je vremena da
stvari sazru.
Spavali smo vrlo malo prve nedelje. Ne zbog toga to smo se tucali sve vreme, iako je i
toga bilo dosta; ve smo razgovarali. Bili smo novi jedan drugom, to je najbolje vreme u bilo
kojoj vezi, kada se prepri ava sva prolost, kada sve te e i kad ne treba razmiljati o emu bi
pri ali. (Nisam ba sve ispri ao. Jedino to sam krio od nje bila je glavna injenica mog ivota,
injenica koja je oblikovala svako moje shvatanje). Ona je govorila o svom braku - bila je mlada
kad se udala, dvadesetogodinjakinja, brak je bio kratak i prazan - te kako je ivela poslednje tri
godine posle razvoda - mukarci su se smenjivali, povrno eksperimentisanje okultizmom i
Rajhovom terapijom, novo posve ivanje izdava koj karijeri. Vrtoglave nedelje.

Onda, naa tre a nedelja. Drugi put da sam zavirio u njen um. Sparna junska no , pun
mesec koji je slao hladno osvetljenje kroz prljave zavese u nau sobu.Ona je sedela rairenih
nogu prema meni - njena omiljena poza - a njeno telo, vrlo bledo imalo je beli asti odsjaj u
jezivoj tami. Njene duge, mrave obline uzdizale su se iznad mene. Njeno lice, napola zaklonjeno
neoubuzdanom kosom. O i su joj bile zatvorene. Usne oputene. Njene grudi, gledaju i odozdo,
izgledale su ve e nego to stvarno jesu. Kleopatra na mese ini. Ona se ljujala i probijala put u
privatnu ekstazu, njena lepota i neobi nost me savlada, da nisam mogao odoleti da je ne gledam u
momentu vrhunca, gledaju i na svim nivoima, tako sam sruio barijeru koju sam marljivo
podizao, i u asu kad je ona doivljavala vrhunac, moj um je dodirnuo radoznali prst u njenoj

dui i dobio vulkansku ja inu njenog zadovoljstva. Nisam naao misli o meni u njenom umu.
Samo pravu ivotinjsku izbezumljenost, izviru i iz svakog ivca. Vi ao sam to i kod drugih ena,
pre i posle Toni, kad svravaju; one su ostrva, same u pustom svemiru, svesne samo svojih tela i
moda te krute nametljive motke koja ih probada. Kad ih obuzme zadovoljstvo to je neobi no
bezli na pojava, bez obzira na ja inu naboja; tako je bilo i sa Toni. Nisam se protivio, znao sam
ta da o ekujem i nisam se ose ao prevarenim ili odba enim. U stvari, sjedinjenje due sa njom u
tom zastrauju em trenutku posluilo mi je kao okida za sopstveno doivljavanje i za
utrostru avanje intenziteta. Tada sam izgubio kontakt sa njom. Promena koju je izazvao orgazam,
skrila je krhku telepatsku vezu. Posle toga sam se ose ao pomalo bedno to sam pijunirao, ali
nisam se ose ao optere en zbog toga. Kako je bilo arobno, i pored svega, biti sa njom u tom
trenutku. Biti svestan njene sre e, ne samo bezumnog gr evitog naprezanja njenih slabina, ve
bljesaka ljate eg svetla koje treperi u mra nim putevima njene due. Trenutak lepote i
enja,
obasjanje koje se nikad ne zaboravlja. Ali koje se nikad ni ne ponavlja. Odlu io sam, jo jednom,
da naa veza ostane ista i potena. Da je ne iskori avam. Da nikad vie ne zalazim u njene
misli.

Bez obzira na to, naao sam se, nekoliko nedelja kasnije, zabavljaju i se sa Tonijinom
sve u, po tre i put Slu ajno. Prokletim, odvratnim slu ajem. O, tre i put!
Promaaj - propast Katastrofa -

9
U rano prole e 1945. godine, kad je imao deset godina, njegovi voljeni roditelji doneli su
mu sestricu. Upravo, tako su se izrazili: njegova majka, smee i se najtoplijim lanim osmehom,
grle i ga, govore i kako je najbolje umela, tonom ovako se mi obra amo bistroj deci: Tata i ja
imamo divno iznena enje za tebe, Davide. Nabavi emo ti malu sestricu.
Naravno, to uopte nije bilo iznena enje. Oni su o tome raspravljali me u sobom
mesecima, moda i godinama, i uvek su pogreno predpostavljali da njihov sin, ma koliko bio
bistar, nije razumeo o emu su razgovarali. Misle i da on ne moe da povee jedan deo razgovora
sa drugim, da on nije sposoban da pravilno tuma i prethodne namerno neodre ene zamenice,
bujicu to i on. A u stvari, on im je itao misli. Tih dana njegova mo je bila otra i jasna;
lee i u spava oj sobi, okruen knjigama povinutih listova i albumima za marke, on je mogao bez
napora da se uklju i u sve to se deavalo iza zatvorenih vrata njihove sobe, udaljene sto pedeset
metara. Bilo je to kao beskona ni radio program, bez reklama. Mogao je da slua RJZ, REAF,
ROF, sve stanice na radiju, ali je jednu naj e e sluao, stanicu RPMS, radio Pol i Marta Selig.
Oni nisu imali tajni pred njim. Nije ga bilo sramota da pijunira. Natprirodno ozbiljan, upu en u
sve tajne, on je svakodnevno meditirao o otvorenim; goru im pitanjima bra nog ivota:
zabrinutost zbog finansija, ujedna enih trenutaka Slatke ljubavi, trenutaka priguene krivice zbog
mrnje prema dosadnom, ve nom saputniku, radost i patnja zbog snoaja, zbliavanja i
odvajanja, zagonetke neuspelog orgazma ili malaksalih erekcija, duboke i zastrauju e estita
koncentracija o rastu i pravilnom razvoju Deteta. Iz njihovih umova tekao je potok bogate
penuave pene a on je sve to lizao. itanje njihovih dua bila je njegova igra, njegova igra ka,
religija osveta. Oni nisu nikad posumnjali da on to radi. Bila je to jedna stvar za koju je stalno
traio uveravanje, zabrinuto je vrebao, stalno je bio uveravan: oni nisu ni sanjali da njegov dar
postoji. Oni su jednostavno mislili da je on abnormalno inteligentan, i nikad se nisu pitali kako on
nau i tako mnogo o tako neverovatnim stvarima. Verovatno da su shvatili istinu, zadavili bi ga u
krevetu. Ali nisu imali pojma. On je komotno nastavio da pijunira; godinu za godinom, njegova
opaanja su se produbljivala to je vie shvatao materijal koji su njegovi roditelji nesvesno nudili.
Znao je, da je doktor Hinter - zbunjen, iznena en udnim detetom Seligovih - verovao je
da bi za svakog bilo bolje kad bi David dobio krvnog srodnika. To su bile re i koje je upotrebio,
krvni srodnik, David je morao da i upa iz Hinterovog uma zna enje te re i, kao iz re nika.
Krvni srodnik: brat ili sestra. Oh, to izdajni ko kopile sa konjskom facom. Jedina stvar koju je
mali David traio da Hinter ne predloi, i naravno on je to predloio. Ali ta je drugo mogao da
ekuje? elja o krvnom srodniku je bila u Hinterovoj glavi sve vreme, mirovala je kao granata.
David, zaviruju i jedno ve e u maj in um, naiao je na tekst iz Hinterovog pisma. Jedinac je dete
lieno emocija. Bez grube igre i prevrtanja sa krvnim srodnikom, on nema na ina da nau i
tehniku ponaanja sa svojim vrnjacima, on razvija vrlo opasan i teko podnoljiv odnos sa
svojim roditeljima, za koje on postaje drug, a ne ovisnik Hinterov univerzalni lek za sve: puno
krvnih srodnika. Kao da nema neuroti ara u velikim porodicama.
David je bio svestan silnih pokuaja svojih roditelja da posluaju Hinterov savet. Nema
vremena za gubljenje, de ak je svakog dana sve stariji, bez krvnog srodnika, svakog dana mu
nedostaje tehnika kako da se ponaa sa svojim vrnjacima. I tako su se no ima jadna ostarela tela
Pola i Marte Selig hvatala u kotac sa problemom. Oni su se terali, mu ili, ka poraavaju em
obilju pohote, svakog meseca loe vesti su dolazile u naletu krvi: ne e biti krvnog srodnika ovog
puta. Njemu nisu nita rekli o tome stide i se, verovatno, da priznaju osmogodinjem detetu da se

stvari kao to su seksualni odnosi deavaju u njihovim ivotima. Ali on je znao. On je znao to je
maj in stomak nabrekao i zato su oni jo uvek u nedoumici da mu to objasne. Isto tako znao je
da maj in misteriozni napad slepog creva, jula 1944. godine, u stvari bio spontani poba aj. Znao
je zato su mesecima posle toga oboje bili tuni. Znao je da je doktor rekao Marti tog avgusta, da
nije ba pametno za nju da ra a u trideset petoj godini, da ako ve insistiraju na drugom detetu,
da je najbolje da usvoje jedno. Znao je o ev traumati ni odgovor na taj predlog: ta, doneti u
ku u kopile koje je neko odbacio? Jadni stari Pol leao je budan prevr i se, svako ve e,
nedeljama; ne priznaju i ni eni zato je bio toliko uznemiren, ali neznano otkrivaju i celu stvar
svom radoznalom sinu. Nesigurnosti, apsurdna neprijateljstva. Zato moram ja da uzdiem
nepoznato derite, samo zbog toga to ovaj psihijatar kae da e to pomo i Davidu? Kakvo u
sme e uneti u svoju ku u? Kako mogu voleti dete koje nije moje? Kako mogu znati da je ono
jevrejsko kad - ko zna? - moda ga je pravio neki irski dripac, neki italijanski ista cipela, neki
drvose a? Sve je ovo David opaao, uvi ao. Kona no se oglasio stariji Selig, zabrinuto, paljivo,
govore i svojoj eni: Moda Hinter grei, moda je ovo samo faza kroz koju David prolazi, i
drugo dete nije uopte pravo reenje. Govore i joj da uzme u obzir trokove, promene u na inu
ivota - oni nisu mladi, oni odavno imaju ustaljene obi aje, dete sada u njihovim ivotima,
ustajanje u etiri ujutro, plakanje, pelene. David je tiho bodrio svog oca, jer kome treba taj
nametljivac, taj krvni srodnik, taj neprijatelj mira? Marta je pla i uzvra ala, citiraju i
Hinterovo pismo, itaju i klju ne odlomke iz njene proirene biblioteke o de ijoj psihologiji,
daju i proklete statisti ke podatke o slu ajevima neuroze, me u jedincima. Starac popusti oko
boi a. O.K. O.K, usvoji emo dete, ali ne uzimamo bilo koje, uje mora biti jevrejsko.
Nedeljama su te zime obilazili agencije za usvajanje, pred Davidom se pretvaraju i da su ove
posete Menhetnu samo bezazleni izleti radi kupovine. Nisu ga prevarili. Kako moe neko
prevariti ovo sveznaju e dete? On je trebalo samo da zaviri iza njihovih ela da sazna da su oni
ili da kupe krvnog srodnika. Njegova jedina uteha je bila nada da ne e uspeti da ga na u. Jo
uvek je bio rat: ako nisi mogao da kupi kola, moda nisi mogao dobiti ni krvnog srodnika.
Mnogo nedelja izgledalo je da je u tome stvar. Nije bilo mnogo beba na raspolaganju, a one koje
su bile, izgledalo je da imaju velike mane. Nedovoljno jevrejska ili je beba izgledala vrlo krhko,
ili je bila previe pla ljiva, ili je bila pogrenog pola. Neki de aci su bili na raspolaganju ali Pol i
Marta su odlu ili da Davidu na u malu seku. To je ve mnogo ograni avalo stvari, jer ljudi nisu
teili da daju devoj ice na usvajanje, koliko su bili spremni da daju de ake. Jedne snene no i u
martu, David je otkrio zadovoljstvo koje je slutilo na zlo, na umu svoje majke kada se vratila sa
jo jednog izleta, i dobro zagledaju i, shvatio je da je potraga zavrena. Nala je prekrasnu malu
devoj icu, staru etiri meseca. Majka, stara devetnaest godina, ne samo da je bila provereno
jevrejka, ve ak i studentkinja, opisana od strane agencije kao vrlo inteligentna. O igledno ne
toliko inteligentna da spre i da bude oplo ena od strane zgodnog mladog kapetana ratne
avijacije, tako e jevrejina, kad je on bio na dopustu februara 1944. godine. Iako je ose ao griu
savesti zbog svoje nepanje, on nije bio spreman da oeni rtvu svoje poude, i sad se nalazio na
dunosti u Pacifiku, gde bi trebalo da bude, to se devoj inih roditelja ti e, deset puta oboren. Oni
su nju naterali da da dete na usvajanje. David se udio to Marta nije donela bebu ku i tog istog
dana, ali je uskoro otkrio da nekoliko nedelja treba da pro e zbog pravnih formalnosti. I krajem
aprila majka mu je saoptila Tata i ja imamo predivno iznena enje za tebe, Davide.
Dali su joj ime Judit Hana Selig, po o evoj majci, nedavno preminuloj. David ju je
zamrzeo im ju je video.
Bojao se da e je useliti u njegovu spava u sobu, ali nisu. Stavili su njen krevetac u
njihovu sobu. Ipak se njeno plakanje orilo po celom stanu, svake no i, to beskrajno, promuklo
kme anje. Neverovatno koliko je buke mogla da napravi. Pol i Marta su prakti no provodili sve

vreme hrane i je, ili se igraju i sa njom ili menjaju i joj pelene. Davidu to nije smetalo jer ih je to
zaokupiralo i oslobodilo ga pritiska. Ali je mrzeo to je Judita tu. Nije mu bilo nita slatko na
njenoj zdepastoj glavi, kovrdavoj kosi i udebljanim obrazima. Gledaju i je dok su je presvla ili,
pokazivao je akademsko interesovanje posmatraju i njen mali roza prorez, toliko stran njegovom
iskustvu; ali jednom kad ga je video, njegova radoznalost je bila zadovoljena. Tako zna i, one
imaju prorez umesto one stvari. O.K. Pa ta? Ustvari, ona je bila iritiraju e ometalo. Nije mogao
da ita na miru zbog buke koju je pravila, a itanje je bilo njegovo jedino zadovoljstvo. Stan je
uvek bio pun rodbine ili prijatelja; obavljaju i ceremonijalne posete novoj bebi, njihovi glupi
konvencionalni umovi preplavili su stan tupim mislima koje su se sudarale kao maljevi u
Davidovoj ranijoj svesti. Tu i tamo, pokuao bi da ita bebine misli, ali tamo nije bilo ni ega
osim neodre enih, nejasnih, bezobli nih delova zamagljenih utisaka; imao je vie rezultata
itaju i umove pasa i ma aka. Izgledalo je da uopte nema misli. Sve to je mogao da pokupi su
bili ose aji gladi, pospanosti i nejasno orgazmi ko osloba anje dok piki u pelene. Desetak dana
posle njenog dolaska, on je odlu io da pokua da je ubije telepatijom. Dok su mu roditelji bili
negde zauzeti, on je otiao u njihovu sobu, provirio u sestrinu kolevku od pru a, i skoncentrisao
se to je ja e mogao na to da ispere njen neformiran um iz glave. Ako bi samo mogao nekako da
isisa iskricu intelekta iz nje, da privede njenu svest u sebe, da je transformie u praznu bezumnu
koljku, ona bi sigurno umrla. Pomiljao je da zarije svoje kande u njenu duu. Fiksirao je
pogledom i skoncentrisao se gue i njene nejake modane impulse u potpunosti. Do i... do i...
tvoj um klizi ka meni... dobijam ga, dobijam ga celog... znam! Imam ceo tvoj um! Nepomerivi
se uopte od njegovog prizivanja, ona nastavi da gugu e i mae rukama. On je fiksirao jo ja e,
Udvostru uju i snagu svoje koncentracije. Njen osmeh se pokolebao i nestao. Njene obrve se
nabrae namrgo eno. Da li je ona znala da je on napada, ili je ona samo bila uznemirena
grimasama koje je on pravio? Do i... do i... tvoj um klizi ka meni...
Za trenutak on pomisli da moe stvarno da uspe. Ali tada ga ona prostreli pogledom
punim ledene zlobe, neverovatno divljim, stvarno uasavaju im poti i od bebe, on uzmakne
preplaen, strahuju i od iznenadnog protivnapada. Trenutak kasnije, ona nastavi da gugu e. Ona
je pobedila. Nastavio je da je mrzi, ali nikad opet nije pokuao da joj naudi. Ona je vremenom,
kad je bila dovoljno zrela da shvati ta je mrnja, bila svesna ta njen brat ose a prema njoj. Ona
je uzvra ala mrnjom. Dokazala je da je efikasnija od njega. O, to je ona bila stru njak za
mrnju.

10
Tema ovog sastava je moj prvi trip pomo u Asida.
Moj prvi i poslednji, pre osam godina. U stvari, ja uopte nisam probao asid ve je Toni.
Istinu govore i, D-liserdik i dietliamid nisu nikad proli kroz moj probavni trakt. Ja sam se u
stvari vercovao na Tonijinom tripu, na tom vrlo loem Tripu. Dozvolite da vam objasnim.
Desilo se to leta ezdeset osme. To leto je i samo po sebi bilo lo trip. Se ate li se uopte
ezdeset i osme. To je ona godina kad smo se svi suo ili sa injenicom da je sve propala stvar.
Mislim na ameri ko drutvo. Taj ose aj irenja trulei i neminovnog kolapsa, tako poznatog
svima nama - mislim da u stvari datira iz ezdeset osme. Kad je svet oko nas postao metafora za
proces rasta nasilne entropije koji se odvijao u naim duama - u mojoj dui, u svakom slu aju ve due vremena.
Tog leta Lindon Bejns Makbrajd bio je u Beloj ku i, veoma kratko, odsluuju i svoje,
posle abdikacije u martu. Bobi Kenedi se kona no sreo sa metkom sa njegovim imenom, isto vai
i za Martina Lutera Kinga. Ova dva ubistva nisu predstavljala iznena enje; jedino iznena enje
bilo je to se nisu ranije desila. Crnci su palili gradove - tada, oni su palili svoj komiluk, se ate li
se? Obi no svakodnevni ljudi po eli su da obla e nakaradnu ode u za posao, zvoncare i majice i
mini-minisuknje, kosa je bila dua ak i onima preko dvadeset pet godina. Bila je to godina
zalizaka i brkova a la Bafalo Bil. Din Mekarti, senator iz - odakle? - Minesote? Viskonsina? itao je poeziju na konferencijama za tampu, pokuavaju i da pridobije demokratsku
predsedni ku nominaciju, ali bilo je sigurno da e Demokratska stranka nominirati Huberta
Horacija Hamfrija, kad se budu skupili na konvenciji u ikagu. (Zar ta konvencija nije bila divan
primer ameri kog patriotizma?) U drugom taboru Rokfeler se mnogo trudio da dostigne
prevaranta Dika, ali su svi znali dokle e ga to dovesti. Bebe su umirale od neuhranjenosti negde
daleko u Biafri, ega se vi ne se ate, a Rusi su poslali trupe u ehoslova ku, kao jo jedan dokaz
socijalisti kog zajednitva. U mestu koje se zove Vijetnam, bacali smo napalm na sve na ta smo
naili, zagovaraju i mir i demokratiju, ali poru nik Viljem Kali je nedavno rukovodio
likvidacijom oko stotinjak zlonamernih i opasnih staraca, ena i dece u gradu Milaj, samo to mi
o tome tada nita nismo znali. Knjige koje su svi itali bile su: Parovi, Majra Zrekenrid,
Ispovesti Neta Tamera i Igra Novca. Zaboravio sam filmove iz te godine. Jaha i na duge staze
jo nije bio snimljen, a Diplomac je bio iz prethodne godine. Moda je to bila godina filma
Rozmarina beba. Da, to zvu i ta no: 1968. je sigurno bila avolova godina. Bila je to tako e
godina kada je puno ljudi srednjeg stalea, srednjih godina po elo upotrebljavati, stidljivo, re i
it i trava umesto marihuana. Neki su je i puili a ne samo pri ali o njoj. (Ja. Kona no
napunivi 33 godine.) Da vidimo, ta jo? Predsednik Donson naimenovao je Ejba Fortasa za
Vrhovnog Sudiju Vrhovnog Suda umesto Erla Vorena. Gde ste vi sada, Vrhovni Sudijo Fortas,
kad ste nam potrebni? Pariki mirovni pregovori, verovali ili ne, tek su bili po eli tog leta.
Kasnijih godina izgledalo je kao da ti pregovori traju od po etka sveta, ve iti i beskona ni kao i
Veliki kanjon i Republikanska stranka, ali ne, oni su izumljeni 1968. Deni Meklejn je bio na putu
da pobedi 31. utakmicu te sezone. Pretpostavljam da je Meklejn bio jedino ljudsko bi e koje je
mislilo da je 1968. vredela nekog iskustva. Ipak je njegov tim izgubio Svetsku Seriju. (Ne. ta ja
govorim? Tigrovi su pobedili 4:3, ali je Miki Loli bio zvezda, ne Meklejn). Eto, to je bila takva
godina Oh, Isuse, zaboravio sam jedan zna ajan deo istorije. U prole e ezdeset osme imali smo
nerede na Kolumbija univerzitetu, radikalni studenti su okupirali univerzitet. (Krik Mora Da
Ide), nastava je bila obustavljena (Zatvorite ga!), zavrni ispiti otkazani, suo avanje sa

policijom, no u kada je prili an broj lobanja studenata bio razmrskan, mnogo visokokvalitetne
krvi je teklo ulicama. Kako je to udno, da sam taj doga aj smetnuo s uma, kad je to, od svega
to sam ovde naveo, bilo jedino koje sam li no iskusio na svojoj koi. Stoje i na uglu ulica
Brodvej i sto esnaeste, gledaju i kordone fuzza kako nemilosrdno jure prema Batler biblioteci.
(Fuzz je bio naziv za policajce pre nego to smo po eli da ih zovemo svinje, malo kasnije te iste
godine). Dre i ruku visoko uzdignutu, prstiju rairenih u V za mir gestu, urlaju i idiotske parole
sa najbu nijima.
i u predvorju Dvorane Furland, dok su no ne patrole obu ene u plavo,
prolazile odlaze i u hajku. Debatiraju i o taktici sa upavim bradatim nacisti kim politi kim
vo om SDS-a, koji mi je na kraju pljunuo u lice i nazvao me smrdljivim liberalnim izdajicom.
Gledaju i slatke Bernard devojke kako cepaju svoje bluze i njiu grudima na napaljene,
razdraene pandure, dok istovremeno uzvikuju divlje anglosaksonizme koje Bernard devojke u
moje vreme nisu nikad ule. Gledaju i grupu mladih upavaca sa Kolumbija univerziteta kako
ritualno piaju na hrpu istraiva kih radova koji su bili oteti iz stola nekog nesretnog predava a
koji je spremao doktorat Tada sam shvatio da ne moe biti nade za ove anstvo, kad su ak i
najbolji me u nama u stanju da iznu u svrhu ljubavi i mira i ljudske jednakosti. Tih mra nih no i
zavirio sam u mnogo umova i naao samo histeriju i ludilo, i jednom, shvataju i, u o ajanju, da
ivim u svetu gde su se dve frakcije lu aka borile za kontrolu nad ludnicom, otiao da povra am
u Riversajd park posle izuzetno krvavih nereda i bio sam iznenada zate en (ja, zate en iznenada)
od strane okretnog etrnaestogodinjaka, crnca, deparoa koji mi je smee i se ukrao 22 dolara.
iveo sam blizu Kolumbija univerziteta 68, stanuju i u zaputenom hotelu u
sto etrnaestoj ulici, gde sam imao sobu srednje veli ine, uz upotrebu kuhinje i kupatila, bez
doplate za bubavabe. Bio je to isti hotel u kome sam stanovao kao student 1955-56. Zgrada je
tada bila oronula i bila je jo odvratnija avolja rup aga kad sam se vratio u nju dvanaest godina
kasnije - dvorite je bilo puno razbacanih, polomljenih priceva kao to su dvorita drugih zgrada
bila puna pikavaca - ali ja imam udan obi aj, moda mazohisti ki, da ne zaboravljam delove
svoje prolosti bez obzira koliko runi oni bili, i kad mi je bio potreban smetaj, izabrao sam isti
hotel. Uostalom, bio je jeftin - 14,50 dolara nedeljno - a ja sam morao biti blizu univerziteta zbog
posla, istraivaju i tu knjigu o Izraelu. Da li me jo uvek pratite? Govorio sam vam o svom
prvom tripu pomo u asida, koji je u stvari bio Tonijin trip.
iveli smo u naoj bednoj sobi skoro sedam nedelja - preivljavali smo toplotne talase i
kine oluje, nerazumevanja i pomirenja, bilo je to sre no vreme, verovatno najsre niji period mog
ivota. Ja sam je voleo i mislim da je ona volela mene. U mom ivotu nije bilo mnogo ljubavi.
Ovo nije namenjeno da izazove saaljenje, ve jednostavno injeni no stanje, objektivno
odmereno. Priroda mog slu aja umanjuje moju sposobnost da volim i da budem voljen. Covek u
takvim okolnostima, imaju i irok pristup u sva ije najdublje misli, stvarno ne moe da oseti
mnogo ljubavi jer ne veruje mnogo drugim ljudima: on zna previe o njihovim malim prljavim
tajnama i to ubija njegova ose anja prema njima. Nesposoban da uzvrati, on ne moe da dobije.
Njegova dua, o vrsnula zbog izolovanosti i nepratanja, postaje nepristupa na tako da drugima
nije lako da ga vole. Zamka se sama zatvori i on je zarobljen unutra. Pored svega toga ja sam
voleo Toni, paze i da ne zalazim previe duboko u nju, i nisam sumnjao da mi je ljubav
uzvra ena. ta u.stvari definie ljubav? Ja sam vie voleo da budem sa njom nego s nekom
drugom i ona tako e. Uzbu ivali smo jedno drugo na svaki mogu i na in. Nikad nismo jedno
drugom dosa ivali. Naa tela odravala su blizinu naih dua: meni nikad nije zatajila erekcija,
njoj nikad nije nedostajalo uzbu enja, a nae sparivanje dovodilo nas je do ekstaze. Ove stvari
bih nazvao parametrima ljubavi.
U petak posle sedam nedelja provedenih zajedno, Toni se vratila ku i s posla sa dve male
kocke belog papira za upijanje u svojoj tani. Posmatrao sam ih trenutak ili dva, ne razumevaju i.

Asid, kona no re e ona.

Asid?
Zna. LSD. Tedi mi ih je dao.
Tedi je bio njen ef, glavni urednik. LSD, da. Znao sam. itao sam Hakslija, o meskalinu
1957. godine. Fascinirao me je i mamio da ga probam. Godinama sam se zanosio Psihodeli nim
iskustvima, ak sam se jednom prijavio kao dobrovoljac za LSD istraiva ki program na
medicinskom centru Kolumbija. Zakasnio sam sa prijavom, i tada, kad je droga postala moda,
ule su se i stravi ne pri e o samoubistvima, psihozama, loim iskustvima. Znaju i da sam ranjiv,
odlu io sam da bi bolje bilo da asid ostavim drugima, iako sam jo uvek bio radoznao. A sada
ove kocke papira za upijanje koje su bile na dlanu Tonijine ruke.
Ovo bi trebalo da bude fenomenalno, re e ona. Sto posto isto, laboratorijskog
kvaliteta. Tedi je ve probao malo ovog i kae da je vrlo glatko, vrlo isto, nema opasnosti ili
nekog sranja. Mislila sam da bi sutra mogli da probamo, i da se u nedelju odmorimo.
Oboje?
to da ne?
Misli da je pametno da oboje budemo van pameti u isto vreme?
Uputi mi svojstven pogled. Misli da te asid dovodi van pameti?
Ne znam. uo sam mnogo zastrauju ih pri a.
Nisi nikad probao?
Ne, rekoh. A ti?
Pa, nisam. Ali sam zato gledala drugove dok su tripovali.
Osetih ubod na podse anje o ivotu koji je vodila pre nego to sam je upoznao.
Oni ne izgube pamet, Dejvide. To je neka vrsta divlje visine koja traje oko sat vremena,
kad se stvari ponekad pomeaju, ali u sutini kad neko tripuje on sedi najednom mestu tako
lucidno i tako smireno kao - na primer Oldos Haksli. Da li moe da zamisli Hakslija van
pameti? Brbljaju i i balave i i razbijaju i nametaj?
A ta kae o tipu koji je ubio svoju tatu dok je bio pod asidom? O devojci koja se
bacila kroz prozor?
Toni slegne ramenima. Oni su bili nestabilni, gordo re e. Verovatno je ubistvo ili
samoubistvo bilo ono emu su teili, a asid im je samo dao podsticaj koji im je bio potreban da
urade ono to su hteli. Ali to ne zna i da bi ti ili ja Ili je moda doza bila prejaka, ili je asid bio
pomean sa nekom drugom drogom. Ko zna? To se deava jednom u milion slu ajeva. Znam
ljude koji su probali po pedeset, ezdeset puta i nikad nisu imali problema. Zvu ala je
nestrpljivo. Bio je neki zatitni ki, prekoravaju i ton u njenom glasu. Njeno potovanje prema
meni je izgledalo jako umanjeno zbog ove moje neodlu nosti; bili smo na pragu pravog jaza.
U emu je stvar, Dejvide? Zar se plai da tripuje?
Mislim da nije pametno da oboje tripujemo istovremeno, to je sve. Kad nismo sigurni
gde e nas to odvesti.
Tripovati zajedno je najlepa stvar koju dve osobe mogu da urade, re e.
Ali je rizi no. Mi jednostavno ne znamo. Gledaj, ti moe nabaviti jo asida ako eli,
zar ne?
Najverovatnije mogu.
Dobro, onda. Daj da ovo uradimo postepeno, korak po korak. Nema urbe. Ti probaj
sutra, a ja u da posmatram. Ja u probati u nedelju, a ti e posmatrati. Ako nam se oboma svidi
uticaj asida na nas, slede i put emo probati zajedno. Jel' u redu, Toni? Jel u redu?
Nije bilo u redu. Video sam da ho e neto da kae, da uobli ava neki argument, neki
prigovor, ali sam tako e video da je zastala, povukla, preispitala svoje pozicije, i odlu ila se da

ne kae nita. Iako joj ni u jednom trenutku nisam itao misli, izrazi njenog lica dali su mi uvid u
redosled njenih misli.
U redu, re e blago. Nije vredno rasprave.
U subotu ujutro, ona je presko ila doru ak - re eno joj je da tripuje na prazan stomak - i
kad sam ja jeo, sedeli smo izvesno vreme u kuhinji sa jednom kockom papira za upijanje koja je
neduno bila na stolu izme u nas dvoje. Pretvarali smo se kao da nije tu. Toni je izgledala
utu eno; ne znam da li joj je smetalo moje insistiranje da tripuje bez mene, ili je bila samo
zabrinuta, sada kad je dolo vreme tripa. Nismo mnogo pri ali. Ona je napunila pepeljaru
polupopuenim cigaretama. S vremena na vreme nervozno se nasmeila. S vremena na vreme
uzeo bih njenu ruku i ohrabruju i se osmehnuo. Tokom ove dirljive scene nekolicina stanara sa
kojima smo delili kuhinju na ovom spratu hotela, ula je i izala. Prvo Eloiza, lukava crnkinja,
prostitutka. Onda gospo ica Teotokis, medicinska sestra odbojnog lica koja je radila u bolnici
Sveti Luka. Gospodin Vong, mali misteriozni debeljukasti kinez koji se uvek etao u ga ama.
Ejtken, peder, u enjak iz Toleda, i njegov bledi cimer, Donaldson. Neki su klimnuli glavom
prema nama, ali niko nije prozborio ni re , ak ni Dobro jutro. Ov e je bilo pravilo da se
ponaa kao da su tvoji susedi nevidljivi. Dobra stara tradicija Njujorka. Oko pola deset, Toni
re e: Donesi mi au soka od pomorande, molim te. Sipao sam au soka iz flae u friideru
na kojoj je bilo napisano moje ime. Namignuvi mi i iroko se osmehnuvi, lano odvana,
zguvala je papir za upijanje i gurnula ga u usta, naglo ispila sok da lake proguta.
Za koliko treba da po ne da deluje? upitah.
Za oko sat i po
U stvari trebalo je pedesetak minuta. Vratili smo se u nau sobu, zaklju ali vrata; slab,
kripav zvuk Baha dopirao je iz portabl gramofona. Pokuavao sam da itam, i Toni tako e;
stranice se nisu brzo okretale. Iznenada ona podie pogled i re e: Po injem da se ose am
druga ije.
Kako druga ije?
Vrti mi se u glavi. Kao kad ho u da povra am. Ose am bockanje u vratu.
Da ti donesem neto? au vode? Sok?
Nita, hvala. Dobro mi je. Stvarno mi je dobro. Bojaljiv ali iskren osmeh. Izgledala je
malo zabrinuta ali ni malo uplaena. eljna tripa. Odloio sam knjigu i posmatrao je oprezno,
ose aju i se zatitni ki, skoro ele i da se desi neto da joj budem na usluzi. Nisam eleo da ima
loe iskustvo ali eleo sam da joj budem potreban.
Davala mi je informacije o napredovanju asida kroz svoj nervni sistem. Hvatao sam
beleke dok mi ona nije ukazala da joj kripa olovke po papiru smeta. Po injali su vizuelni efekti.
Zidovi su joj izgledali pomalo konkavni, a pukotine na malteru dobijale su neobi ne oblike i
postajale su zamrene. Boje su bile neprirodno jarke. Snopovi svetlosti koji su prodirali kroz
prijavi prozor bili su prizmati ni, razbijaju i i bacaju i delove spektra po podu. Muzika - imao
sam gomilu njenih omiljenih plo a na menja u - poprimila je udan, novi intenzitet; teko je
pratila melodije, izgledalo joj je kao da se gramofon zaustavlja pa po inje, ali zvuk kao zvuk
imao je neki noviji neopisivi kvalitet gustine i opipljivosti koji ju je op injavao. ula je nekakav
zvuk nalik na zviduk, kao da vazduh struji niz njen obraz. Govorila je o proimaju em ose aju
neobi nosti - Ja sam na nekoj drugoj planeti, izgovorila je dva puta. Izgledala je ushi eno,
uzbu eno, sre no. Prise aju i se uasnih pri a koje sam uo da asid izaziva padanje u pakao,
opustoene prikaze kanjenih skitnica, prelepo ispri anih na.radost miliona italaca od strane
marljivih anonimnih novinara Tajma i Lajfa, skoro sam zaplakao od olakanja zbog injenice da
e Toni pro i bez ozleda. A plaio sam se najgoreg. Ali ona se dobro drala. O i su joj bile
zatvorene, lice vedro i pobedonosno veselo, disanje duboko i oputeno. Toni se nalazila

izgubljena u transcendentalnom carstvu misterije. Sada mi nije skoro nita govorila, prekidaju i
tiinu svakih nekoliko minuta da promrmlja neto nerazgovetno i zamreno. Ve je bilo prolo
pola sata od prve najave da se ose a udno. Kako je ponirala sve dublje u svoj trip, moja ljubav
prema njoj se produbljivala. Njena sposobnost da se suo i sa asidom bio je dokaz vrstine njene
li nosti i to me je radovalo. Divim se sposobnim enama. Ve sam planirao kako u sutra ja
tripovati - biraju i muzi ku pratnju, pokuavaju i da zamislim zanimljive oblike iskrivljenja
stvarnosti koje u iskusiti, raduju i se unapred kasnijem pore enju beleaka sa Toninim. alio
sam zbog kukavi luka koji me je liio zadovoljstva da tripujem sa Toni danas.
Ali ta je to sad? ta se deava sa mojom glavom? Otkud ovaj iznenadni ose aj guenja?
Ovo pulsiranje u prsima? Suvo grlo? Zidovi se savijaju; vazduh se ini teak i blizak; desna ruka
iznenada je pola metra dua od leve. Ovo su efekti koje je Toni opazila i opisala malo pre. Zato
ih sad ja ose am? Drhtim. Mii i poigravaju po sopstvenom naho enju u butinama. Zar ovo oni
nazivaju visoki kontakt? Samo zato to sam bio tako blizu Toni dok je ona tripovala - je li ona
izdisala estice LSD ka meni, zar sam omakom udahnuo neku zarazu iz vazduha?
Dragi moj Selig, re e naslonja pun sebe, kako moe biti tako glup? Ti o igledno
crpi ove fenomene direktno iz njenog uma.
igledno? Da li je to tako o igledno? Uzimam u obzir tu mogu nost. Da li nehotice
itam Tonijine misli? Izgleda da da. U prolosti, pokuaj koncentracije, bez obzira koliko slab,
bio je neophodan da bih bio u stanju da izotrim prislukivanje ne ijih misli. Ali izgleda da je
asid poja ao njenu energiju i da je ona doprla do mene netraena. Koje je drugo objanjenje
mogu e? Ona mi emituje svoje tripovanje; a ja sam se nekako uklju io na njenu talasnu duinu,
bez obzira na asnu odluku da potujem njenu intimu. A sada udnovatosti asida, ire i se kroz
jaz me u nama, zarazile su i mene.
Da li da iza em iz njenog uma?
Dejstvo asida me uznemirava. Pogledah Toni, ona izgleda preobraena. Mali tamni
mlade na njenom obrazu, blizu ivice usne, blesne kao vrtlog rasplamsanih boja: crvena, plava,
ljubi asta zelena. Usne su joj prepune, usta iroka. Svi ti zubi. Red po red po red, kao kod ajkule.
Zato nisam nikada do sada primetio ta grabeljiva usta? Ona me plai. Njen vrat se izduuje; telo
joj se zbija; grudi joj se kre u kao da ima nemirne ma ke ispod poznatog crvenog dempera koji
je i sam poprimio zlokobnu prete u purpurnu nijansu. Da bih joj pobegao bacam pogled ka
prozoru. Uo avam tragove naprslina na trokavim okvirima kojih nikada pre nisam bio svestan.
Sigurno e za koji trenutak naprsli prozor pu i i isprskati nas komadi ima stakla. Zgrada preko
puta je neprirodno zdepasta danas. Ta promenjena forma preti. Plafon mi se primi e tako e.
ujem priguene udarce bubnja odozgo - koraci suseda iznad mene, kaem sebi - i zamiljam
ljudodere kako pripremaju ve eru. Da li je ovo uobi ajena posledica uzimanja asida? Da li je to
to to mladi nae nacije rade sami sebi, dobrovoljno, ak eljno, u ime zabave?
Trebalo bi isklju iti ovo, pre nego to potpuno iznem. Ja elim napolje.
Pa, lako izvodljivo. Imam svoj na in da zaustavljam primanja, da blokiram priliv. Samo
ovoga puta mi ne uspeva. Bespomo an sam pred snagom asida. Pokuavam da se isklju im od
ovih nepoznatih i nesre enih utisaka, a oni bez obzira na to mariraju ka meni. iroko sam
otvoren za sve to izbija iz Toni. Ja sam uhva en. Tonem sve dublje i dublje. Ovo je trip. Ovo je
lo trip. Ovo je vrlo lo trip. Kako udno: Toni je dobro krenulo, zar. ne? Tako je izgledalo
posmatra u. Zato onda je, slu ajno se vercuju i, uvi am da mi je loe krenulo?
Sve stoje u Tonijinom umu sliva se u moj um. Poimanje ne ije due nije mi strano, ali ovo
je prenos kakav nikad ranije nisam imao, informacija oblikovana drogom, dolazi do mene u
sablasnoj izopa enosti. Ja sam neeljen posmatra Tonijine due i ono to vidim je gozba avola.
Zar takav mrak moe da postoji u njoj? Nita sli no nisam video prethodna dva puta: da li je asid

dosegao do nivoa komara meni do tada nepristupa nog? Njena prolost defiluje. Napadne scene
okupane u sablasnom svetlu. Ljubavnici. Sparivanja. Gnusobe. Bujica menstrualne krvi, ili je ta
crvena krv neto jo kobnije? Tu je ugruak bola: ta je to, okrutnost prema drugima, okrutnost
prema sebi? Vidi kako se podaje toj povorci monstruoznih ljudi! Oni mehani ki napreduju,
gromovita legija. Njihovi ukru eni udovi ljate uasnom crvenom svetlo u. Jedan po jedan
uranjaju u nju, vidim svetlost kako struji niz njene slabine dok je obra uju. Njihova lica su
maske. Ne znam nijednog. Zato nisam i ja u redu? Gde sam ja? Ah, tamo: skroz po strani,
bezna ajan, nebitan. Da li ta stvar predstavlja mene? Zar tako ona mene stvarno vidi? Dlakavi
vampirski imi, puzava zgr ena krvopija? Ili je to prosto sopstvena slika Davida Seliga o sebi,
koja poskakuje izme u nas kao odraz u berberskim paralelnim ogledalima? Boe, pomozi mi, da
li to ja prenosim njoj vibracije, a onda ih nalazim u njoj krive i je to prua sklonite komarima
koji nisu njeni?
Kako da prekinem ovu vezu?
Ustajem posr i. Teturaju i bangavo, zaga en. Soba se okre e. Gde su vrata? Kvaka
bei od mene. Nasr em ka njoj.
Dejvide njen glas odjeknu beskrajno. Dejvide Dejvide Dejvide Dejvide Dejvide
Dejvide.
Malo sveeg vazduha, promrmljam. Samo izlazim na trenutak.

Ne pomae. Komarne scene me progone. Oslonim se na vlaan zid, dre i se za treperavi

izvor svetlosti. Kinez prolazi pored mene kao duh. Negde u daljini ujem zvonjavu telefona.
Vrata friidera treskom su se zalupila, i opet, i opet, a kinez prolazi pored mene po drugi put iz
istog pravca, a kvaka bei od mene, dok se svemir okre e sam od sebe, hvata me u petlju
trenutka. Entropija opada. Zelena krv izbija iz zelenog zida. Bodljikav glas mi kae Selig? Neto
nije u redu? To je Donaldson, narkoman. Njegovo liceje poput mrtva ke glave. Njegova ruka na
mom ramenu je ko ata. Da li si bolestan? pita on. Odmahujem glavom. Naginje se prema
meni sve dok njegove prazne o ne duplje ne dospeju na par santimetara od mog lica; prou ava
me malo due. Kae: Ti tripuje, ove e! Zar ne? Sluaj, ako eli, do i dole niz hodnik, mi
imamo neto to ti moe pomo .
Ne. Nema problema.
Oteturam se u svoju sobu. Vrata, najednom savitljiva, ne e da se zatvore; guram ih obema
rukama, zadravaju i ih sve dok brava ne kljocne. Toni sedi tamo gde sam je ostavio. Izgleda
zbunjena Njeno lice deluje monstruozno, pravi Pikaso; okre em se od nje, zaprepa en.
Dejvide?
Glas joj je promukao i hrapav; zvu i istovremeno u dve oktave odjednom, popunjen
grubom vunom izme u gornjeg i donjeg tona Divlje maem rukama, pokuavaju i da je prekinem
u pri anju, ali ona nastavlja, izraavaju i zabrinutost za mene, zahtevaju i da zna ta se deava,
zato sam ulazio i izlazio iz sobe. Svaki zvuk koji ona ispusti mu i me. Ni scene ne prestaju da
teku iz njenog uma u moj. Taj upavi zubati imi sa mojim likom jo uvek mrko gleda iza ugla
njene lobanje. Toni, mislio sam da me voli. Toni, mislio sam da te inim sre nom. Pao sam na
kolena i istraivao prainom okoreo tepih, star milion godina, izbledeo stanjen otrcan komad
pleistocena Ona do e do mene, saginju i se zabrinuto, ona koja je tripovala pazila je na
blagostinju svog partnera bistrog uma, koji je na udan na in tako e tripovao.
Ne razumem, apnu e. Dejvide ti pla e. Lice ti je skroz uplakano. Da nisam rekla
neto pogreno? Molim te ne pla i, Dejvide. Ja sam imala tako dobar ose aj, a sad - jednostavno
ne razumem...

imi. imi. Koji iri svoja gumena krila. Otkrivaju i svoje ute o njake.
Ujedaju i. iaju i. Piju i.
Jedva sam izgovorio par re i: Ja sam - tako e - tripovao...
Moje lice pripijeno uz tepih. Miris praine u svim nozdrvama. Trilobiti puze kroz moj um.
imi puzi kroz njen.
Prodoran smeh u hodniku. Telefon. Vrata friidera: tup, tup, tup! Ljudoderi pleu na
spratu iznad. Plafon mi pritiskuje le a. Moj gladan mozak hara Tonijinu duu. Onaj koji viri kroz
klju aonicu moe videti ono to e ga mu iti. Toni kae: Ti si uzeo drugi asid? Kada?
Nisam.
Kako to onda tripuje?
Ne odgovaram.
im, sklup en, znojim se, stenjem. Ovo je silazak u pakao. Haksli me je
upozorio. Ja nisam eleo Tonijin trip. Nisam traio da ita vidim. Moje odbrane su sad unitene.
Ona me obuzima. Ona me prodire.
Toni kae: Da li ita moje misli, Dejvide?
Da. Jadno poslednje priznanje. itam tvoje misli.
ta si rekao?
Rekao sam da ti itam misli. Mogu videti svaku misao. Svako iskustvo. Vidim sebe na
na in koji me ti vidi. O, Isuse, Toni, Toni, tako je grozno!
Ona me cima i pokuava da me pridigne da je pogledam. Kona no ustajem. Njeno lice je
uasno bledo; pogled joj je uko en. Ona trai razjanjenje. ta je to o itanju misli? Da li sam to
stvarno rekao, ili je to neto to je njen asidom pomu en um izmislio? Stvarno sam to rekao,
rekoh joj. Pitala si me ako sam ti itao misli i ja sam rekao da jesam.
Nisam te uopte tako neto pitala, re e ona.
uo sam da si pitala.
Ali nisam... tresu i se sad. Oboje. Njen glas je prazan.
Ti pokuava da mi nametne da sam imala loe iskustvo sa asidom, zar ne Dejvide? Ne
shvatam. Zato bi ti eleo da me povredi? Zato me zbunjuje? Bio je to dobar trip. Bio je to
dobar trip.
Za mene nije, rekoh.
Ti nisi tripovao.
Ali jesam.
Uputi mi pogled potpunog nerazumevanja, otrgne se od mene i baci se na krevet, pla i.
Iz njenog uma, probijaju i se kroz udne prozore izazvane asidom, dolazi eksplozija sirovih
emocija: strah, ograni enost, bol, ljutnja Ona misli da sam namerno pokuao da je povredim. ta
god da kaem ne e popraviti situaciju. Nita nikad ne e popraviti situaciju. Ona me prezire. Ja
sam vampir, krvopija, pijavica; ona zna emu slui moja mo . Mi smo preli fatalni prag i ona
nikad ne e misliti o meni bez mu nine i stida. Niti ja o njoj. Izletim iz sobe, niz hodnik u sobu
koju su delili Donaldson i Ejtken. Lo trip, promrmljah. Izvinite to smetam, ali...

Ostao sam sa njima tog poslepodneva. Dali su mi sredstvo za smirenje i neno me doveli
do silazne putanje tripa. Psihodeli ne scene su mi jo uvek navirale od Toni nekih pola sata, kao
neka neumoljiva pup ana vrpca koja nas je spajala celom duinom hodnika; ali tada na moje
olakanje, ose aj veze po eo je da bledi i opada, i iznenada, sa nekom vrstom ujnog kljocanja u
asu prekida, potpuno je nestao. Blistavi fantomi prestali su da mu e moju duu. Boje, dimenzije
i sklop vratili su se u svoja pravilna stanja I napokon sam bio slobodan od tog nemilosrdnog
odraza sopstvene mate. Tada kad sam opet bio potpuno sam u glavi, hteo sam da pla em od

radosti jer sam spaen, ali suze nisu dolazile, sedeo sam pasivno, pijuckaju i sodu bikarbonu.
Vreme je prolazilo. Donaldson i Ejtken i ja pri ali smo na miroljubiv, civilizovan otrcan na in o
Bahu, srednjovekovnoj umetnosti, Ri ardu Niksonu, drogi i mnogim drugim stvarima. Jedva sam
ih poznavao pa ipak su bili spremni da utroe svoje vreme da bi olakali bol strancu. Kona no
sam se ose ao bolje. Neto malo pre est sati, zahvaljuju i se duboko, vratio sam se u sobu. Toni
nije bilo tamo. Mesto je izgledalo udno izmenjeno. Knjige su nestale sa polica, grafike sa
zidova; vrata od ormana bila su otvorena i pola stvari je nedostajalo. Ovako oamu en malaksao
tek sam kroz trenutak-dva uspeo da shvatim ta se desilo. Prvo sam pomislio na provalu, na
otmicu, ali tada sam uvideo istinu. Ona se iselila.

11
U vazduhu se danas moe naslutiti dolazak zime - vetar provokativno tipa za obraze.
Oktobar prebrzo prolazi. Nebo je flekavo i nezdravo, prekriveno alosnim, tekim i niskim
oblacima. Ju e je padala kia, odvajala li e od drve a, i ono sada lei prilepljeno za trotoar
Koled Voka, njihovi ofucani vrhovi lepraju na otrom povetarcu. Svuda unaokolo su barice.
Dok sam se pripremao da sednem pored masivne zelene statue Alme Mater, prvo sam preko
hladnih i vlanih kamenih stepenica uredno rasprostro novine, izabrane delove dananjeg izdanja
Kolumbija Dejli Spektator. Pre neto vie od dvadeset godina, dok sam bio glupo ambiciozni
student druge godine koji sanjari o karijeri novinara - kako lukavo, novinar koji ita misli! - Spek
je tada bio centralni deo mog ivota; sada mi slui da mi dupe ostane suvo.
Ovde sedim. Radno vreme. Na mojim kolenima lei debela vlaknasta fascikla, zatvorena
velikim gumenim lastiem. Unutra, uredno otkucanih pet seminarskih radova, svaki spojen
bakrenom spajalicom; rezultat mog nedeljnog truda. Kafkini romani, o kao tragi ar, Koncept o
sinteti kim a priori tvrdnjama, Odisej kao simbol drutva, Eshil i aristotelovska tragedija. Staro
akademsko sranje, potvr eno u svojoj beznadenoj fekalnosti od strane ovih pametnih momaka
radih da dozvole da im stari lisac to uradi. Ovo je dan ugovoren za dostavu radova i, moda, za
nove porudbine. Pet do jedanaest. Moje muterije e uskoro do i. U me uvremenu mogu da
posmatram defile. Studenti urno prolaze, nose i hrpe knjiga. Kosa se talasa na vetru, grudi
ivahno njiu. Svi oni mi izgledaju zastrauju e mladi, ak i oni bradati. Naro ito oni bradati. Da
li ste svesni da svake godine ima sve vie mladih ljudi? Njihovo pleme se stalno uve ava dok
matorci padaju na krivini, a i ja se pribliavam groblju. ak mi i profesori ovih dana izgledaju
mladi. Ima ljudi koji su doktorirali a koji su petnaest godina mla i od mene. Zar to ne ubija u
pojam? Zamislite de aka ro enog 1950. godine koji je ve doktorirao 1950. brijao sam se tri puta
nedeljno, masturbirao svake srede i subote; bio sam sr ani, napaljeni pubertetlija, visok 175
santimetara, sa ambicijama, patnjama i znanjem, sa osobeno u. 1950. godine, dananji mladi i
neiskusni profesori i doktori bili su krezuba novoro en ad, nabranih lica, koa lepljivih od
amnionskih sokova. Kako su mogli ti klinci tako rano da doktoriraju? Ti klinci su me prestigli
dok sam se ja vukao po stazi.
Nalazim da mi je druenje sa samim sobom dosadno kad padnem u samosaaljenje. Da
bih se zabavio, pokuavam da zavirim u umove prolaznika i da vidim to mogu videti. Igraju i
svoju staru igru, svoju jedinu igru. Selig Vojaer, vampir due, koji cepa intimnosti nevinih
stranaca da oraspoloi svoje hladno srce. Ali ne: danas moja mo odbija da radi. Samo
nerazgovetno mrmljanje dopire do mene, nedefinisano, oslobo eno sadraja. Nema diskretnih
re i, nema bljesaka li nosti, nema vizija sutine due. Ovo je jedan od loih dana Sva ulazna
energija utapa se u nerazumljivu masu; svaka informacija identi na je sa svim ostalima. To je
pobeda entropije. Prise am se Fosterove gospo e Mur, koja paljivo oslukuje otkrovljenje u
odjecima Marabar pe ina, a uje samo jednu te istu monotonu buku, isti bezna ajan zvuk koji
rastapa sve: Bum. Zbir i sutina odlu ne tenje ove anstva: Bum. Umovi koji prole u prolaze i
Koled Vokom sada mi emituju samo: Bum. Verovatno je to sve to zasluujem. Ljubav, strah,
vera, nevaspitanost, glad, samozadovoljstvo, svaka vrsta unutranjeg monologa, sve to dopire do
mene sa identi nim sadrajem. Bum. Moram ovo da popravim. Jo nije kasno da zapo nem rat
protiv entropije. Postepeno, znoje i se, bore i se, otimaju i se da neto primim, irim otvor,
ulaguju i se mojoj mo i da proradi. Da. Da. ivni. Digni se, ti bedni pijunu! Vrati mi ravnoteu!
Mo se pokrene u meni. Unutranji mrak se malo razbistri; zalutali komadi i izoliranih ali

razumljivih misli nalaze svoj put do mene. Neuroti an ali jo uvek ne sasvim lud. Idem da vidim
efa odseka i da mu kaem da odjebe. Karte za operu, ali moram. Tucanje je zadovoljstvo,
tucanje je vrlo zna ajno ali ima jo neto. Kao kad stoji na vrlo visokoj dasci za skakanje pred
sam skok. Ovo isprekidano haoti no brbljanje samo mi daje do znanja da mo jo uvek nije
mrtva, i time se zadovoljavam. Zamiljao sam mo kao crva zamotanog oko mog mozga; jedan
umoran crv, naboran i sklup an, njegova nekad sjajna koa sada je bubulji ava sa otrcanim
prljavim flekama. To je relativno skora slika ali ak i u sre nijim danima uvek sam mislio kao o
ne em odvojenom od mene, kao o nekom uljezu. Stanar. Ono i ja. ja i ono. O ovakvim stvarima
sam obi no diskutovao sa Najkvistom. (Da li je ipak on uao u ove sfere? Moda nije. Osoba
koju sam nekad poznavao, izvesni Tom Najkvist, moj bivi prijatelj. I on je imao nekog sli nog
uljeza u glavi). Najkvistu se nisu svideli moji stavovi. To je ludo, ove e, postavljati takvu
dualnost. Tvoja mo si ti. Ti si svoja mo . Zato pokuava da otu i sebe iz svog sopstvenog
uma? Verovatno je Najkvist bio u pravu, ali sada je prekasno. Ona i ja, tako e biti, dok nas smrt
ne rastavi.
Evo moje muterije, krupnog atlete, Pola F. Bruna Njegovo lice je nate eno i ljubi asto i
on se ne smei, kao da ga je subotnji heroizam kotao nekoliko zuba. Trgnuh gumeni lasti,
izvukoh Kafkine romane, i dadoh mu rad.
est strana, rekoh. Ve mi je bio dao deset dolara kapare. Do e mi jo jedanaest
dolara. Ho e li prvo da ga pro ita?
Koliko je dobar?
Ne e ti biti ao.
Verujem ti na re . Uspeva bolno, zatvorenih usta, da se osmehne. Izvla i svoj debeli
nov anik, prekrije moj dlan nov anicama. Brzo usko im u njegov um, samo iz zezanja, jer moja
mo ponovo funkcionie, brza psihi ka plja ka, i pokupim povrinske slojeve: raskliman zub na
utakmici, slatka nadoknada felacijom u Studentskom domu prole subote, neodre ene misli o
seksu posle utakmice slede e subote, itd. itd. to se ti e sadanje transakcije otkrih ose aj krivice,
stid, ak i malo ljutnje na mene to sam mu pomogao. O, pa: zahvalnost goya (nejevrejin). Stavih
pare u dep. On me pozdravi oporim klimanjem glavom i tutne Kafkine romane pod svoj
ogromni pazuh. urno, stide i se, odlazi, muvaju i se niz stepenice, u pravcu Dvorane Hamilton.
Gledam njegova iroka le a kako se udaljavaju. Iznenadni nalet poja anog zlosutnog vetra, koji
je doao sa Hadsona, stie sa istoka probadaju i i produvava me do kostiju.
Bruno je zastao kod sun anog sata, gde ga je vitki crni student, visok oko dva metra,
presreo. Koarka, sto posto. Crnac je u plavoj univerzitetskoj jakni, zelenim patikama i tesnim
frulastim utim pantalonama. Njegove noge su izgledale oko metar i po duge. On i Bruno su
malo popri ali. Bruno pokae prema meni. Crnac klimnu glavom. Shvatam da u dobiti novu
muteriju. Bruno nestaje, a crnac poskakuju i pre e prelaz i pope se uz stepenice. Vrlo je cm,
skoro ljubi aste koe, a ipak njegove crte lica imaju kavkaku otrinu, gnevne jagodice, ponosit
orlovski nos, tanke blede usne. On je strahovito zgodan, neka vrsta hodaju i kipa, neka vrsta
idola. Moda mu geni nisu uopte crna ki: Etiopljanin, moda iz nekog nomadskog plemena iz
doline Nila? On ipak nosi svoju bujnu uvijenu kosu prefinjeno podianu kao agresivni afri ki
venac oko pola metra ili vie u pre niku. Ne bih bio iznena en da su mu obrazi obeleeni, moj
um, jedva otvoren, pokupi periferne, opte odlike njegove li nosti. Sve se moglo predvideti, ak
je i stereotipno: o ekujem da je osetljiv, uobraen, da se brani, da je neprijateljski nastrojen, a
ono to dopire do mene je bu kuri razjarenog rasnog ponosa; preovladava fizi ko zadovoljstvo
samim sobom, eksplozivno neverovanje drugima, pogotovo belcima. U redu. Poznata ema.
Njegova produena senka iznenada me prekrije istovremeno kad se sun eva svetlost za
trenutak probije kroz oblake. Klate i se na petama, kae:

Tvoje ime je Selig? Klimnuh glavom. Jahja Lumumba. re e on.

Molim?
Jahja Lumumba. Njegove o i, blistavo bele nasuprot blistavo ljubi astom, besno sjaje.
Nestrpljenja u njegovom glasu odaje da mi je on rekao svoje ime, ili u najmanju ruku, ime koje
voli da koristi. Njegov ton je upu ivao na to da podrazumeva da je to ime koje e svako u krugu
univerziteta prepoznati. Pa ta bih ja mogao da znam o zvezdama univerzitetske koarke? On
moe da ubaci loptu kroz obru i pedeset puta na utakmici i ja jo uvek ne bih bio uo za njega.
On re e:
ujem da ti radi seminarske radove, ove e.
To je ta no.
Ima dobru preporuku od mog ortaka Brana. Koliko napla uje?
Tri i po dolara po strani. Otkucanoj sa duplim proredom.
Razmilja o tome. Pokazuju i zube re e: Kakva je to jebena plja ka?
Tako zara ujem za ivot, gospodine Lumumba. Mrzim sebe zbog tog ljigavog,
kukavi kog gospodine, To je otprilike dvadeset dolara za prose an rad. Za dobro ura en posao
treba dosta vremena, zar ne?
Aha, aha. prora unato sleganje ramenima. Dobro, ne diem frku ove e. Treba mi
jedan rad. Zna li neto o Juropidu?
O Euripidu?
To sam i rekao. On se ljutio na mene, nastupaju i sa preteranim crna kim manirizmom,
govori mi crna kim slengom, rekavi Juropid.
Onaj tip, grk koji je pisao drame.
Znam na koga misli. Kakva vrsta rada vam treba, gospodine Lumumba?
On izvu e par e papira iz depa jakne, i prave i se vaan, uze da ga prou ava. Profa eli
da mi uporedimo temu Elektre kod Juropida, Sofokla Eks... Eks...
Eshila?
E, da, njega, Pet do deset strana. Treba da bude gotov do desetog novembra. Moe li to
da sredi?
Mislim da mogu, rekoh, uzimaju i penkalo. Uopte ne bi trebalo da bude problema.
Pogotovu to me u nekim mojim belekama imam rad koji sam li no pisao jo 1952. na ovu istu
staru, izan alu temu iz klasi ne knjievnosti. Treba e mi neke informacije o vama, za naslov.
Kako se pie vae ime, ime profesora, broj kursa... On po e da mi daje te podatke. Dok sam ih
beleio, istovremeno sam otvorio prorez u svom umu za svoje uobi ajeno posmatranje
muterijine unutranjosti, da mi da neke ideje o pravilnom tonu koji treba da upotrebim u radu.
Da li u biti u stanju da napiem ubedljiv rad, imitiraju i takav seminarski rad kakav bi napisao
Jahja Lumumba. Bi e to ozbiljan tehni ki izazov ako treba da piem crna kim argonom,
pristupaju i temi ladno, dezerski, nadmeno, svaki red se smeje profesoru u debelo lice. Mislim
da mogu to da izvedem: ali eli li Lumumba da tako radim? Da li e pomisliti da mu se rugam
ako prihvatim njegov argonski stil, ili da li e izgledati da ga zezam, kao to bi on mogao da
zeza profil? Moram da znam ove stvari. Tako sam promuvao svoje zmijske ralje da pro u
njegov skalp, u skriveni sivi ele. Hej, veliki crni ove e. Ulaze i, pokupim neto ta niju i
ivotniju verziju njegove sutine koju on stalno projektira: izdignuti crna ki ponos, nepoverenje
prema bledolikom strancu, prigueni smeh zbog zadovoljstva svojom glatkom dugonogom
muskulaturom. Ovo su samo ostaci stavova, standardni nametaj njegovog uma. Jo nisam stigao
do nivoa koji odraava ovominutne misli. Nisam prodirao do sutine Jahje Lumumbe, do
jedinstvene individue, iji stil moram preuzeti. Prodirem dublje. Dok tonem osetih izraeno
zagrevanje psihi ke temperature, izliv toplote koja bi se verovatno mogla porediti sa iskustvom

rudara koji kopa osam kilometara u zemljinoj utrobi ka vatrama magme. Ovaj ovek Lumumba
stalno unutra vri; to shvatam. Sjaj iz njegove buntovne due me opominje da budem oprezan, ali
jo uvek nisam dobio informacije koje traim, te nastavljam dalje, sve dok me neo ekivano
istopljeni, razbesneli mlaz njegove svesti ne udari izuzetnom snagom. Jebeni jevrejski veliki
posrani mozak, Isuse kako mrzim ovog malog elavca majko, koji mi napla uje tri dolara i
pedeset centi za stranu trebalo bi da ga smodim, trebalo bi da mu razbijem zube, izrabljiva ,
ugnjetava , on ne bi ni platio toliko jevreju, kladim se da je to specijalna tarifa za crnce, sigurno
bi trebalo da ga smodim, to je dobro, smoditi ga, trebalo bi mu rasuti zube, dignuti ga i baciti u
kantu za ubre, ta ako bi sam napisao taj jebeni rad, da mu pokaem da mogu, ali ne mogu,
sranje, ne mogu, u tome je celi jebeni problem, mama, ne mogu, Juropid, Sofokle, Eksil ko ima
pojma o njima, imam o drugim stvarima da razmiljam, utakmica protiv Rutgersa, jedan na
jednog, niz teren, daj mi loptu ti glupi stvore, tako je, skok ut, i ko Lumumbe! pri ekajte on je
bio fauliran u trenutku ubacivanja sad on ide do linije slobodnih bacanja, velik, siguran, visok
dva metra i deset, nosilac svih rekorda na Kolumbija univerzitetu, tapka loptu, jednom, drugi put,
ut, ko! Lumumba je na putu ka jo jednoj velikoj ve eri, Juropid, Sofokle, Eksil, kog li avola
moram ita da znam o njima, da piem neto o njima, od kakve koristi za crnog oveka, ti stari
mrtvi gr ki jeba i, zato su oni zna ajni za iskustvo crnaca, zna ajni, zna ajni, zna ajni... ne
samo meni, ve i jevrejima, sranje, ta iko od njih zna, pogotovu ovaj govnar, majko, ovde
moram da mu dam dvadeset dolara da uradi neto za to ja nisam sposoban, da sam uradim, ko
kae da moram, kakva je korist od toga, zato zato zato zato...
Urlikaju a pe nica. Vru ina me savladava. Bio sam u kontaktu sa estokim umovima i
ranije, e im od ovog, ali tada sam bio mla i, ja i, snalaivljiji. Ne mogu da izdrim ovu
vulkansku erupciju. Snaga njegovog prezira prema meni je pove ana procentualno sa snagom
samoprezira koji ose a to mu je potrebna moja usluga. On je nosilac mrnje. Moja jadna i
oslabljena mo ne moe da izdri. Neka vrsta automatskog sigurnosnog ure aja prese e to da me
zatiti od preoptere enja: mentalni primaoci se sami isklju ie. Ovo je novo iskustvo, neobi no,
ovaj fenomen rasterecenja.T oje kaoda otpadaju udovi, ui, jaja, sve to moe da otpadne, ne
ostavljaju i nita sem glatkog trupa. Priliv energije nestaje, um Jahje Lumumba se povukao i sad
mi je nepristupa an, nalazim sebe kako nevoljno vra am proces prodiranja sve dok ne osetim
njegovo najpovrnije odlike, tad ak ni te, samo sivi krznati izliv koji ozna ava njegovo prisustvo
pored mene. Sve je nejasno. Sve je umotano. Bum. Opet se vra amo na to. Zuji mi u uima: to je
rezultat iznenadne tiine, tiine glasne kao grmljavina Nova faza na silaznoj putanji mo i. Nikad
nisam toliko izgubio kontrolu i ovako skliznuo iz ne ijeg uma. Podignem pogled, oamu en,
ote en. Tanke usne Jahje lumumbe su vrsto stisnute; on bulji dole prema meni sa odvratno u,
nemaju i pojma ta se desilo. Klonulo izgovorih:
eleo bih deset dolara sad, unapred. Ostatak e mi dati kada ti dostavim rad. On mi
hladno kae da nema para da mi da danas, slede i ek od stipendije treba da stigne tek po etkom
slede eg meseca. Treba da posao uradim na poverenje, kae. Uzmi ili ostavi, ove e.
Da li moe da mi da petaka? upitah. Kao, za dogovor. Poverenje nije dovoljno.
Imam trokove. On besni. Protee se do pune visine: izgleda visok devet ili deset metara. Bez
re i iz nov anik vadi nov anicu od pet dolara guva je i baca u moje krilo, podrugljivo.
Vidimo se ovde devetog novembra, ujutro, viknuh za njim, dok je on odlazio. Juropid,
Sofokle, Eksil. Sedim oamu en, drhte i, sluaju i urlaju i tiinu. Bum. Bum. Bum.

12
U trenucima kada je razmiljao kao Dostojevski, David Selig je voleo da misli o svojoj
mo i kao o nekom prokletstvu, o surovoj kazni za neki nezamislivi greh. Kainov znak, moda.
Naravno da je njegova naro ita sposobnost stvarala mnogo problema, ali u svojim svetlim
trenucima, znao je da nazivanje svoje mo i prokletstvom isto sranje, melodramati na
popustljivost prema samom sebi. Mo je bila boanski poklon. Mo ga je dovodila do ekstaze.
Bez mo i bio je nita, bezveznjakovi ; sa njom bio je bog. Da li je to prokletstvo? Da li je to tako
strano? Neto udno se doga a kad gamet sretne gameta i sudbine kae: Evo Selig, budi bog!
Ovo bi ti odbacio? Sofokle je u svojoj osamdeset i osmoj godini izrazio veliko olakanje to je
nadiveo pritiske telesne strasti. Ja sam najzad oslobo en od tiranina, re e mudri i sre ni Sofokle.
Moemo li pretpostaviti da je Sofoklu Zevs dao priliku da retroaktivno zaustavi celi tok svojih
dana, da li bi on izabrao doivotnu impotenciju? Ne obmanjuj sebe Davide: bez obzira kako te
gadno zajebe ta telepatska stvar, a zajebala te je prili no gadno, ti ne bi mogao bez nje ni minut.
Jer je mo donosila ekstazu.
Mo je donosila ekstazu. To je cela mudrost u jednoj jedinoj re enici. Smrtnici su ro eni
u dolini suza i uzimaju svoje trenutke kad god mogu. Neki, trae i zadovoljstvo, prisiljeni su da
se okrenu seksu, drogi, pi u, televiziji, filmu, kartama, berzi, trkama, ruletu, bi evima i lancima,
skupljanju prvih izdanja, krstarenju po Karibima, kineskim miriljavim bocama, anglosaksonskoj
poeziji, gumenoj ode i, profesionalnim ragbi utakmicama, emu sve ne. On nije, ukleti David
Selig, nije. Sve to on treba da uradi jeste da sedi mimo aparata iroko otvorenog i da upija
misaone talase koji prolaze na telepatskoj mrei. Sa najve om lako om, proiveo je hiljadu tu ih
ivota. Bogatio je svoju riznicu plja kaju i hiljade dua. Ekstaza. Naravno, ekstati ni deo je bio
do pre nekog vremena.
Najbolje godine su bile one izme u etrnaeste i dvadeset i pete. Mlad i jo uvek vrlo
naivan, vrlo neoblikovan da bi mogao da ceni podatke koje je prikupio. Kad je bio stariji, njegova
rastu a ogor enost, njegov mrzovoljan ose aj izolacije, smanjio je njegovu sposobnost da se
raduje. Ali od etrnaeste do dvadeset i pete. Zlatno doba. Ah!
Tada je sve bilo mnogo slikovitije. ivot je bio kao bu enje iz sna. Nije bilo zidova u
njegovom svetu; on je mogao i i bilo kuda i videti bilo ta. Intenzivan ukus postojanja Proetost
bogatim sokovima opaanja Sve dok nije preao etrdesetu, Selig nije shvatio koliko je izgubio
proteklih godina u smislu finog fokusiranja i dubine polja. Mo nije osetljivo slabila dok on nije
ve bio dosta zamakao u tridesete godine, ali je o igledno slabila u laganim fazama itavog
njegovog ivota, i ezavala tako postepeno da je on ostao nesvestan sve ve eg gubitka. Pramena
je bila apsolutna, kvalitativna vie nego kvantitativna. ak i u dobrom danu, sada, primanja nisu
dolazila onom estinom kao ona kojih se se a iz svoje mladosti. Tih davnih godina mo mu je
donosila ne samo deli e razgovora u glavi i rasutih deli a due, kao sada, ve i veseli svet boja,
strukture, mirisa, gustine: svet kroz beskona nost drugih ose aja koja je primao, svet zarobljen i
koji je na njegovo zadovoljstvo prikazan na staklastom prozra nom sfernom platnu u njegovom
umu.

Na primer. On lei naslonjen na avgustovski plast sena koji ga grebe, u vru em

bruguleskovskom predelu, podne tek to je prolo. Ovo je 1950. godina, a on lei oputen na pola
puta izme u svog petnaestog i esnaestog ro endana Neki zvu ni efekti, Maestro: Betovenova

esta, gradi se neno, slatke flaute i raskalani pikolo. Sunce se njie na bezobla nom nebu. Neni
vetri njie vrbe koje se grani e sa kukuriznim poljem. Mladi kukuruz treperi. Poto
ubori.
vorak krui nad glavom. On uje cvr ke. uje zujanje komaraca i smireno ga gleda kako pikira
na njegova gola, bez dlaka, od znoja sjajna prsa. Noge su mu isto gole; on ima na sebi samo
tesne, izlizane farmerke. Gradski de ak, koji uivaju i u prirodi.
Farma je u Ketskilu, dvadeset milja severno od Elenvila. Vlasnitvo je ielovih. Oni su
pleme preplanulih tevtonaca, koji proizvode jaja i raznorazno povr e i koji nadopunjuju svoje
prihode svakog leta iznajmljuju i svoju ku u u gotskom stilu nekoj porodici gradskih jevreja koji
trae okrepljenje na selu. Ove godine stanari su Sam i Aneta tajn iz Bruklina, Njujorkog, i
njihova k erka Barbara. tajnovi su pozvali svoje bliske prijatelje, Pola i Martu Selig da provedu
nedelju dana na farmi sa svojim sinom Davidom i k erkom Juditom. Samo tajn i Pol Selig
smiljaju plan, koji je osu en da definitivno isprazni njihove ra une u banci i da unite
prijateljstvo izme u dve porodice, da sklope ortakluk i da postanu radnici koji zamenjuju delove
na televizijskim aparatima. Pol Selig se ve ito uputa u nemudre poslovne poduhvate. Danas je
tre i dan posete i ovog poslepodneva, to je bilo vrlo udno, David se naao potpuno sam. Njegov
otac je otiao na celodnevno kampovanje sa Samom tajnom: da u miru oblinjih brdaca
utemelje detalje njihovog komercijalnog udara. Njihove ene su se odvezle, uzevi petogodinju
Juditu sa sobom, da istrauju antikvarnice u Elenvilu. Niko nije ostao na imanju osim utljivih
ielovaca koji su sumorno obavljali svoje beskona ne poslove i esnaestogodinje Barbare tajn,
koja je bila Davidova kolska drugarica od tre eg razreda osnovne do gimnazije. Hteli ne hteli,
David i Barbara su bili naterani da zajedno provedu dan. tajnovi i Seligovi su o igledno imali
neizre ene nade da e se roditi ljubav izme u njihovih potomaka. To je bilo naivno sa njihove
strane. Barbara, bujna i relativno lepa tamnokosa devojka, glatke koe i dugih nogu, prefinjenog i
otmenog dranja, bila je est meseci starija od Davida, hronoloki i tri ili etiri godine ispred
njega u drutvenom razvoju. Ona ga nije mrzela, ali ga je smatrala za neobi nog, uznemiruju eg,
stranog i odbojnog. Nema pojma o njegovom daru - niko ne zna; on se pobrinuo za to - ali ona je
imala sedam godina da ga posmatra izbliza i zna da je neto sumnjivo kod njega. Ona je
konvencionalna devojka, jasno opredeljena da se rano uda (za doktora, advokata, trgova kog
posrednika) i da ima mnogo dece, tako da je mogu nost da se rodi ljubav izme u nje i nekog tako
mra nog i udnog kao to je David Selig mala. David to vrlo dobro zna i nije nimalo iznena en,
niti ak uznemiren kada Barbara zbrie tog prepodneva. Ako neko pita, re e ona, kai da sam
otila da se proetam po umi. Ponela je depno izdanje antologije poezije. Nije prevarila
Davida time to je ponela knjigu sa sobom. On zna da ona ide da se tuca sa devetnaestogodinjim
Hansom ileom kad god ugrabi priliku.
Tako je on ostavljen svojoj dovitljivosti. Nema veze. On zna da se sam zabavlja. Luta po
farmi izvesno vreme, pilji u kokoinjac i u kombajn i zatim se smeta u miran kutak polja. Vreme
je za umni film. Lenio baca mreu. Mo se budi i iri, trae i poticaj. ta li u primiti, ta li u
primiti? AH. Ose aj kontakta. Njegov trae i um je uhvatio u zamku jedan drugi um, neki zuje i,
mali, nejasan, estok. To je u stvari um p ele. David nije ograni en da kontaktira samo sa
ljudima. Naravno p ela nema verbalnih, niti konceptualnih izliva. Ako p ela uopte misli, David
nije sposoban da otkrije te misli. Ali uspeva da u e u p elinu glavu. Prima jak ose aj kako to
izgleda biti sitan i kompaktan, krilat i upkav. Kako je suv p elin svet: beskrvan, osuen, bez
vlage. On uzle e. On prole e. On eskivira pticu u letu, monstruoznu kao krilati slon. On se zarije
duboko u oroen cvet pun polena. Ponovo se die u visine. Vidi svet kroz p eline facetirane o i.
Sve se prelama u hiljadu fragmenata, kao kad se gleda kroz naprslo staklo; osnovna boja svega je
siva, ali sa udnim prelivima na ivicama, periferna plava i ljubi asta, koja ne odgovara nikako
bojama koje su njemu poznate, Efekat, on bi mogao re i dvadeset godina kasnije, je izuzetno

tripozan. Um p ele je ograni en. Davidu brzo dosadi. Naglo napusti insekta i zumira svoja
uvi anja prema tali, uklju ivi se u duu kokoke. Ona nosi jaje! Ritmi ko unutranje gr enje,
prijatno i bolno, kao otputanje velikog govna. Izbezumljeno kokodakanje. Opijaju i miris
kokoinjca, otar i jak.Ose aj da ima previe sena okolo. Svet ovoj ptici izgleda mra an i
dosadan. Napon. Napon. Oooh! Orgazmi ko uzbu enje! Jaje je izlegnuto i bezbedno je palo.
Kokoka je odahnula, zadovoljena i izmorena. David je naputa u tom trenutku zanosa. Zalazi
duboko u oblinju umu, nai e na ljudski um, ulazi u njega. Koliko je bogatije i e e
uspostavljenje veze sa svojom vrstom. Njegov identitet se pomea sa umom njegove veze, sa
umom Barbare tajn, koju Hans iel tuca. Ona je gola i lei na tepihu od li a koje je opalo
prole godine. Noge su joj rairene a o i zatvorene. Koa joj je vlana od znoja. Hansovi prsti se
zariju u neno meso njenog ramena, a njegov obraz, hrapav od plave neobrijane brade, strue
njen obraz. Njegova teina priti e joj grudi, spljosnuvi ih i prazne i joj plu a. Sa ujedna enim
prebadanjem i neizmenjenim tempom on prodire u nju, dok se njegov dugi kruti ud polako i
strpljivo nabija u nju opet i opet, uzbu uju i ose aj se iri kao u viru. mrekasto se talasaju i niz
njene slabine, smanjenom estinom kako se udaljava. Kroz njen um David posmatra udar vrstog
penisa u mekanu klizavu unutranju opnu. Uhvatio je i njeno bu no lupanje srca. Prime uje kako
zakucava petama listove Hansovih nogu. Svestan je glatko e njenog znoja na zadnjici i butinama.
Sada ose a prvo vrtoglave gr eve orgazma. David se bori da ostane sa njom, ali zna da ne e
uspeti; prilepiti se za svest onoga koji svrava je kao pokuati da jae divljeg konja. Njena
karlica skaku e i podie se, njeni su se nokti zarili o ajni ki u le a njenog ljubavnika, glava joj je
okrenuta na jednu stranu, bori se za vazduh, i kako doivljava erupciju zadovoljstva, ona izbacuje
Davida iz svog neobuzdanog uma. On ne ide daleko, u tupavu duu Hansa iela, koji neznaju i
daruje nevinom voajeru par trenutaka spoznaje, kako to izgleda krkati rernu Barbare tajn, gurati
i gurati i gurati i gurati, njeni unutranji mii i divlje steu i nabreklo iljato oru e, i tad, skoro
odmah, dolazi golicanje Hansovog nadiru eg klimaksa. eljan informacija, David se dri svom
snagom, nadaju i se da odri kontakt sve do uzburkanog ispunjenja, ali ne, on je odba en na
slobodu, nekontrolisano poskakuju i, svet prolazi vitlaju i se prolazi pored njega u vrtlogavim
arama boja, dok - klik! - on prona e novo uto ite. Ovde je sve mimo. Klizi kroz mra nu tamnu
sredinu. On nema teinu; njegovo telo je dugo, vitko i okretno; um mu je skoro prazan, ali kroz
njega ose a slabo, hladno talasanje niskog stepena. Uao je u svet ribe, verovatno re ne pastrmke.
On se kr e nizvodno u brzoj vodi re nog rukavca, uivaju i u nenosti svojih pokreta i predivnoj
strukturi bistre ledene vode koja prolazi pored njegovih peraja. On moe da vidi vrlo malo i jo
manje da omirie: informacije mu dolaze u obliku malih udara po krljutima, sitna savijanja i
reme enje. Lako odgovara na svaku pristiglu vest, sada se savija da izbegne vrh kamena, sada
lepra svojim perajama da savlada neku brzu podvodnu struju. Proces je zadivljuju i ali pastrmka
je sama po sebi dosadan drug, i David, budu i da je za dve ili tri minute iscrpeo pastrmkino
iskustvo, rado se prebacuje na sloeniji um onog momenta kada mu se priblii. To je um
tvrdoglavog starog Dorda iela, Hansovog oca, koji radi u udaljenom uglu kukuniznog polja.
David do tada nikad nije provirio u um starijeg iela. Stari ovek je plahe naravi, duboko zaao u
estu deceniju, utljiv, tvrdoglavo tumara obavljaju i svoje svakodnevne obaveze, dok mu je
izraena vilica zatvorena u zamrznutom, mrkom iskazu. David se povremeno pitao da nije moda
on nekad bio uvar u koncentracionom logoru, iako je znao da su eilovi doli u Ameriku 1935.
godine. Farmer je tako zra io neprijatnom psihi kom svetlo u da se David klonio njega, ali
toliko je bilo dosadno sa pastrmkom da je on ipak usko io u ielov um; klize i kroz guste slojeve
neshvatljivog mozganja na nema kom, stigao do samog dna farmerove due, do jezgra.
Zaprepa en je. Stari iele je misti ar, zanesenjak! Tu nema tvrdoglavosti i strogosti. Nema
mra ne luteranske osvetoljubivosti. Ovo je isti Budizam; iele stoji na plodnoj zemlji svojih

polja, naslonjen na motiku, stopala vrsto usa enih, razgovaraju i sa svemirom. Bog preplavljuje
njegovu duu. On dodiruje jedinstvo svih stvari. Nebo, drve e, zemlja, sunce, biljke, reke, insekti,
ptice - sve je jedno, deo neprekidne celine, a iele odjekuje u savrenom skladu sa time. Kako je
to mogu e? Kako moe takav sumoran, nepristupa an ovek u svojim dubinama doivljavati
takav zanos?
Oseti njihovu radost! Utisci ga natapaju! Pti ija pesma, sun eva svetlost, miris cve a i
busen izorane zemlje, ukanje otrih zelenih kukuruznih klipova, kapanje znoja niz pocrveneli
dugi vrat, krivina planete, pramenasta prevremena kontura punog Meseca - hiljadu oduevljenja
okruuje ovog oveka. David deli tb zadovoljstvo. On kle i u svom umu pun potovanja i
zaplaen. Svet je snana himna. iele prekide svoj zastoj, podie motiku i otpo inje sa radom;
jaki mii i se zateu i metal uranja u tlo i sve je kao to treba da bude, sve se uskla uje sa
boanskim planom. Da li ovako iele provodi svoje dane? Da li je takva sre a mogu e? David je
iznena en to su mu o i pune suza. Ovaj prosti ovek, ovaj ograni eni ovek, ivi u
svakodnevnoj milosti. Iznenadno zlovoljan, ogor eno zavidan, David osloba a svoj um, zavitla
ga i usmeri, i opet uleti u Barbaru tajn. Ona lei na le ima, znojavo lepljiva, izmorena. Kroz
njene nozdrve David oseti smrad ustajale sperme. Ona prelazi rukom po svojoj koi, otrasaju i
ostatke li a i trave sa sebe. Lenjo, ona dodiruje svoje omekale bradavice. Um joj je spor,
dosadan, skoro prazan kao pastrmkin, malo pre: seks je icrpeo iz nje li nost. David se prebaci u
Hansov um i ne nalazi kod njega nita bolje. Ispruen pored Barbare, jo uvek teko diu posle
naprezanje, on je trom i potiten. Njegov naboj je ispaljen i sva udnja je nestala iz njega;
pospano gledaju i devojku koju je imao, svestan je uglavnom telesnog mirisa i zamrenosti njene
kose. Kroz gornje nivoe njegovog uma provrlja enjiva misao, na engleskom sa nespretnim
nema kim naglaskom, o devojci sa susedne farme koja e neto uraditi svojim ustima to Barbara
odbija da uradi. Hans e je videti u subotu uve e. Jadna Barbara, pomisli David, radoznao je ta
bi ona rekla kad bi znala ta Hans misli. Dokono on pokuava da premosti njihova dva uma,
ulaze i u oba sa vragolastom nadom da misli mogu te i od jednog ka drugom umu, ali on je
pogreno prora unao svoj domet i shvata da je opet kod starog iela, duboko u njegovom transu,
dok je istovremeno odrao kontakt sa Hansom. Otac i sin, starost i mladost, svetenik i
bezbonik. David odrava dvojni kontakt za trenutak. Stresa se. On je ispunjen gromovitim
ose ajem celine ivota.

Bilo je tako sve vreme u tim godinama: beskrajni trip, upe atljivo putovanje. Ali mo
opada. Vreme bledi. Entropija nas obara. Sve bledi. Sve prolazi. Sve umire.

13
Juditin mra an, natrpan stan ispunjen je mirisima. ujem je u kuhinji kako uurbano trpa
za ine u lonac: ljuta paprika, origano, taragon, beli luk, klin i, senf u prahu, ulje od sezama,
indijski kari, bog zna ta jo ne. Vatra gori i u loncu se kr ka. Njen posni vatreni pageti sos pravi
se, smesa nepoznatog porekla, inspirisana meksi kim, delom se uanskim, delom ma arskim, a
delimi no isto njen izum. Moja nesretna sestra nije ba neka doma ica, ali par jela koje zna da
skuva, izuzetno su dobra, njeni pageti se hvale na tri kontinenta. Ube en sam da ima mukaraca
koji idu u krevet sa njom samo da bi imali tu privilegiju da ve eraju ovde.
Doao sam nepredvi eno rano, pola sata pre zakazanog vremena, zatekavi Juditu
nespremnu, ak i neobu enu; tako da sam sam dok ona priprema ve eru.
Uzmi si pi e, dobaci ona. Idem do bifea i sipam meru crnog ruma, a zatim odlazim u
kuhinju po led. Judita, zbunjena, u ku noj haljini i sa maramom na glavi, divlje se razletela,
zadihano biraju i za ine. Sve radi maksimalnom brzinom.
Pridrui u ti se za deset minuta, re e zadihano, uzimaju i mlin za biber. Da li ti klinac
pravi puno teko a?
Moj ne ak, na njega je mislila. Njegovo ime je Pol, u ast naem ocu koji je na nebu, ali
ga ona nikad tako ne zove, samo beba ili klinac. etiri godine star. Dete razvedenih roditelja,
predodre eno da bude napetih ivaca, kao i njegova majka.
On mi uopte ne smeta, uveravam je, i vra am se u dnevnu sobu.
Stan je jedan od onih starih, ogromnih stanova sa Vest Sajda, prostran, sa visokim
plafonom koji u sebi ima neku vrstu obeleja intelektualne atmosfere u neposrednom susedstvu.
Ogromna dnevna soba sa mnogo prozora koji gledaju na Vest End aveniju; sve ana trpezarija,
velika kuhinja, glavna spava a soba, de ija soba, soba za poslugu, dva kupatila. Sve za Juditu i
njenog malog. Stanarina je astronomska, ali Judita moe da plati. Ona dobija vie od hiljadu
dolara mese no od biveg mua i zara uje umereno ali pristojno za ivot od svoje plate kao
izdava i prevodilac; pored toga ima prihoda od akcija, koje joj je lukavo izabrao pre par godina
bivi ljubavnik sa Vol Strita, koje je ona kupila od svog dela nasledstva od naih roditelja, to je
bilo iznena uju e veliki iznos. (Moj deo je otiao na izmirenje nagomilanih dugova; sve se
istopilo kao junski sneg.) Stan joj je nameten delom u stilu ezdesetih godina Grinid Vilid i
delom u stilu sedamdesetih i Gradske Elegancije - crne staja e lampe, sive mreaste stolice,
crvenociglasti stalak za knjige, jeftine slike i voskom obloene Kjanti flae na jednoj strani; koni
kau , keramika, psihodeli na svilena platna, stakleni sto , veliki zasa en kaktus, na drugoj
strani. Bahova embalo soneta zve i iz sterea vrednog hiljadu dolara. Pod crn kao ebonovina i
sjajan kao ogledalo presijava se izme u bujnih, debelih tepiha. Hrpa raskupusanih knjiga,
depnih izdanja, nabacana je kod jednog zida. Naspram toga stoje dva neotvorena drvena
sanduka; vino koje je pristiglo od njenog vinara. Moja sestra vodi ovde dobar ivot. Dobar i
jadan.
Klinac me nepoverljivo gleda. Sedi par metara daleko od mene, uz prozor, zabavljen
nekom zamrenom plasti nom igra kom, ali me paljivo posmatra. Zlokobno dete, vitko i napeto
kao njegova majka, daleko i hladno. Nas dvojica ne troimo ljubav u svojim odnosima:'bio sam u
njegovom umu i znam ta misli o meni. Za njega sam ja jedan od mnogo mukaraca u ivotu
njegove majke, pravi ujak se ne razlikuje mnogo od bezbroj kvazi-ujaka, koji ve ito ostaju na
spavanju; pretpostavljam da on misli da sam ja samo jedan od njenih ljubavnika koji se e e
pojavljuje od drugih. Razumljiva greka. Ali dok su mu se oni zamerili samo zbog toga to se

bore protiv njega da bi stekli njenu naklonost, on hladno gleda na mene jer misli da sam naneo
bol njegovoj majci; on me ne voli iz obzira prema njoj. Kako je pronicljivo primetio desetine
godina staru paukovu mreu neprijateljstva i napetosti koja oblikuje i definie moj odnos sa
Juditom! Tako, ja sam neprijatelj. On bi me rasporio kad bi samo mogao.
Pijuckam pi e, sluam Baha, neiskreno se smekam klincu, i udiem miris pageti sosa.
Mo je gotovo sasvim mirna; trudim se da ovde ne koristim mnogo, a danas su primanja ionako
jalova. Posle izvesnog vremena, Judita iza e iz kuhinje i brzo prolaze i kroz dnevnu sobu, re e:
Do i da pri a sa mnom dok se obla im, Dav.
Pratim je do spava e sobe i sedam na krevet; ona se skinula u kupatilu, ostavljaju i vrata
otvorena samo tri i etiri santimetra. Poslednji put sam je video nagu kada je ona imala sedam
godina. Ona re e:
Drago mi je to si odlu io da do e.
I meni tako e.
Izgleda strano napet.
Samo sam gladan, Judo.
To emo srediti za pet minuta. Zvuk vode koja te e. Ona kae jo neto, ali zvuk vode
je ja i. Lenjo gledam po spava oj sobi. Muka bela koulja, previe velika za nju, visi
neobavezno na kvaci od ormana. Na no nom sto u stoje dva debela udbenika Antiti ka
neuroendokrinologija i Studije o fiziologiji termoregulacije. Ne verujem da Judita to ita. Moda
su je unajmili da ih prevede na francuski. Uo avam da su knjige nove, iako je jedna izdanje 1964.
a druga 1969. godine. Obe su od istog pisca: K.F. Silvestri, M.D, Ph.D.
Ide u medicinsku kolu ovih dana?
Misli zbog knjiga? One su Karlove.
Karl? Novo ime. Dr. Karl. F. Silvestri. Dodirnuh olako njen um i izvukoh njegovu sliku:
visok, krupan, snaan ovek, trezvenog lika, irokih ramena, snane brade sa rupicom, guste i
duge kose proarane sedim vlasima. Pedesetih godina, naga am. Judita oboava starije mukarce.
Dok joj napadam svest, ona mi pri a o njemu. Njen sadanji prijatelj, klin ev najnoviji ujak.
On je neko vrlo zna ajan u Medicinskom Centru Kolumbija; autoritet o ljudskom telu.
Uklju uju i i njeno telo, pretpostavljam. Tek razveden posle dvadeset pet godina braka. Da, da,
ona voli da ih uhvati na odskoku. Sreli su se pre tri nedelje kod zajedni kog prijatelja,
psihoanaliti ara. Videli su se samo etiri ili pet puta; on je uvek zauzet, sastanci odbora u ovoj ili
onoj bolnici, seminari, konsultacije. Ne tako davno, Judita mi je rekla da je izme u mukaraca,
moda bez mukaraca uopte. O igledno nije. Mora da je ozbiljna veza ako ona pokuava da ita
njegove knjige. One mi izgledaju apsolutno nerazumljive, sve sami grafikoni i statisti ke tabele, i
teka latinska teminologija.
Izlazi iz kupatila obu ena u gladak ljubi asti kombinezon i nose i min ue od kristala
koje sam joj ja poklonio za njen dvadeseti ro endan. Kad god do em kod nje u posetu, ona uvek
pokuava da to obelei nekim malim sentimentalnim znakom koji bi nas povezao. Ve eras su to
min ue. Nae druenje se kvalitativno oporavlja, dok neno, na vrhovima prstiju, prolazimo
pored bate gde ovih dana naa mrnja lei zakopana Mi se poljubimo, bratsko-sestrinski zagrljaj.
Prijatan miris.
Zdravo, re e ona. Izvini to sam bila tako neuredna kad si doao.
Moja greka Stigao sam prerano. Ionako nisi bila uopte neuredna.
Vodi me u dnevnu sobu. Dobro se dri. Judita je privla na ena, visoka i veoma vitka,
egzoti nog izgleda, tamne kose, tamnog tena, otrijih jagodica. Vitak i estok tip. Pretpostavljam
da je smatraju vrlo seksi, osim to ima neto okrutno oko njenih tankih usana i njenih brzih
svetle ih o iju, a ta okrutnost, koja se sve vie ispoljava ovih godina posle razvoda i

nezadovoljstva, odbija ljude. Imala je ljubavnika na tuce, pove i broj, ali ne i mnogo ljubavi. Ti i
ja, seko, ti i ja. Ista smo sorta.
Postavila je sto dok sam joj sipao pi e; uobi ajeno, Perno sa ledom. Klinac je, hvala bogu,
ve jeo; mrzim kada je on za stolom. On se igra sa svojom plasti nom igra kom i povremeno me
kiselo pogleda. Judita i ja se kucnemo aama, teatralno.
Ona se hladno osmehne.
Nazdravlje, kaemo. Nazdravlje.
Zato se ne preseli nazad u centar? upita ona. Mogli bismo se e e vi ati.
Tamo je jeftinije. A da li mi elimo da se e e vi amo?
ta nam drugo preostaje?
Ti ima Karla.
Ja nemam njega niti nekog drugog. Samo klinca i svog brata.
Setih vremena kad sam pokuao da je ubijem u kolevci. Ona ne zna za to. Da li smo mi
stvarno prijatelji, Judo?
Sada jesmo. Napokon.
Mi nismo bili skloni jedan drugom svih ovih godina.
Ljudi se menjaju, Dav. Oni odrastaju. Ja sam bila glupa, stvarno blesava, tako obuzeta
samom sobom da nisam mogla dati ita osim mrnje, bilo kome oko mene. Sada je to prolo. Ako
mi ne veruje, zaviri u moj um i vidi.
Ti ne eli da tamo zavirujem.
Samo napred, re e. Dobro pogledaj i vidi da li sam se promenila prema tebi.
Ne, radije ne bih. Sipam jo jednu au ruma. Ruka mi pomalo drhti. Zar ne bi trebalo
da pogleda ta radi pageti sos? Moda kipi.
Neka kipi. Nisam popila pi e. Dav, da li jo uvek ima problema? Sa svojom mo i,
mislim?
Da, jo uvek. Vie nego ikad.
ta misli da ti se deava?
Stresao sam se. Bezbrian, starija Gubim je i to je sve. To je kao kosa, pretpostavljam.
Puno kose kad si mlad, onda sve manje i manje dok kona no ne o elavi. Jebi ga. Ionako mi
nikad nije donela neko dobro.
To ti ne misli ozbiljno.
Kai mi koje mi je dobro u inila, Judo?
Na inila te je nekim specijalnim. Bio si jedinstven. Kad bi sve ilo pogrenim putem
uvek si mogao da se vrati na to, znaju i da moe u i u umove, da moe videti i nevi eno, da se
moe pribliiti duama ljudi. To je boji dar.
Beskorisan dar. Osim to mi je pruio nekoliko sporednih poslova.
Pravila te je bogatijom li no u. Kompleksnijim, interesantnijim. Bez nje, mogao si biti
neko sasvim obi an.
Sa njom je ispalo da sam neko sasvim obi an. Niko i nita. Bez nje sam mogao biti
sre an niko i nita a umesto toga sam utu eni niko i nita.
Ti sebe puno saaljeva, Dav.
Imam puno razloga da se saaljevam. Ho e li jo Pernoa, Judo?
Ne, hvala. Moram da mislim na ve eru. Ho e li da sipa vino?
Ona ode u kuhinju. Sipao sam vino, i onda sam doneo iniju sa salatom na sto. Iza mene,
klinac je po eo da izgovara podrugljive, bezvezne slogove vrlo neobi nim, odraslim baritonom.
ak i u ovom sadanjem stanju glupe prevarenosti ose am pritisak klin eve hladne mrnje iza
sebe, oko potiljka. Judita se vratila, nose i pun krcat posluavnik: pageti, hleb sa belim lukom,

sir. Ona mi uputi topao osmeh, o igledno iskren, kad smo sedali za sto. Kucnemo se aama sa
vinom. Jedemo u tiini par minuta. Hvalim pagete. Kona no ona kae:
Mogu li ja malo da ti itam misli, Dav?
Samo izvoli.
Kae da ti je drago to ti mo opada. Da li to lae mene ili samog sebe? Jer ti lae
nekoga. Ti mrzi i samu pomisao na to da je gubi, zar ne?
Pa, pomalo.
Puno, Dav.
U redu. Puno. Dvoumim se. eleo bih da sasvim nestane, ako je izgubim, ko sam ja?
Gde je moja li nost? Ja sam Selig, ita misli, zar ne? udesni ovek uma. A ako prestanem da
budem to - da li me razume, Judo?
Razumem, Bol se vidi na tvom licu. Ba mi je ao, Dav.
Zato?
to je gubi.
Mrzela si me iz dna due to sam je upotrebljavao na tebi, zar nije tako?
To je drugo. To je bilo mnogo davno. Znam kroz ta sad prolazi. Ima li pojma zato je
gubi?
Ne. Pretpostavljam da je to proces starenja.
Moe li se ita uraditi da se zaustavi taj proces?
Sumnjam, Judo. Ja ak i ne znam zato imam taj dar, na prvom mestu, a kamoli kako da
ga odrim. Ne znam ni kako funkcionie. To je samo neto u mojoj glavi, genetska sretna
slu ajnost, stvar sa kojom sam roden, kao na primer da sam se rodio sa pegama. Ako pege po nu
da blede, da li ti moe na i na ina da to spre i, ako ne eli da izblede?
Nisi nikad dozvolio da te prou avaju, zar ne?
Ne.
Zato nisi?
Ne volim da mi ljudi zaviruju u glavu kao to i ti to ne voli, rekoh lagano. Ne bih
eleo da budem medicinski slu aj. Uvek sam se drao povu eno. Da je neko ikad saznao ovo o
meni, postao bih parija. Verovatno bi me lin ovali. Da li zna koliko ljudi sam otvoreno priznao
istinu o sebi? U celom svom ivotu, ta misli, koliko?
Tuce?
Troje, rekoh. Ni njima nikad ne bi dobrovoljno priznao.
Troje?
Ti. Pretpostavljam da si sumnjala sve vreme, ali nisi nikad bila sigurna dok nisi napunila
esnaest godina, se a li se? Onda, to je Tom Najkvist, koga vie ne vi am. Devojka po imenu
Kiti, koju tako e vie ne vi am.
A visoka crnka?
Toni? Nikad joj direktno nisam rekao. Pokuao sam da sakrijem od nje. Otkrila je
indirektno. Mnogo ljudi je verovatno otkrilo indirektno. Ali ja sam rekao samo trima osobama.
Ne elim da me ljudi smatraju za udaka. Dakle neka nestane. Neka umre. Samo da se
oslobodim.
Ti ipak eli da je zadri.
Da je zadrim i da je izgubim, u isto vreme.
To je protivure no.
Da li sam sebi protivure im? Vrlo dobro, onda ja protivure im samom sebi. Ja sam
veliki, ja sadrim mnotvo. ta da kaem, Judo? ta da ti kaem a da bude istina?
Da li te boli?

Koga ne boli?
Ona kae: Gubljenje mo i skoro je kao kad postaje impotentan, zar nije Dav? Da u e u
ne iji um i da otkrije da se ne moe spojiti sa njim? Rekao si da je bilo ekstaze, nekad.
Tapoplava informacija, to zastupni ko iskustvo. A sad ti ne moe da dobije ni toliko, ili ak
nita. Tvoj um ne moe da ga digne. Da li ti to vidi na taj na in, kao seksualnu metaforu?
Ponekad. Sipam joj jo vina. Par minuta sedimo u tiini, riju i po pagetima,
pokuavaju i da razmenimo osmehe. Skoro da ose am toplinu za nju. Oprotaj za sve godine
kada se ponaala prema meni kao prema cirkuskoj atrakciji. Ti podli jeba u, Dav, ne ulazi u moj
um ili u te ubiti! Voajeru. pijunu. Dri se dalje od mene, dri se dalje. Nije htela da se
upoznajem sa njenim verenikom. Verovatno se plaila da bi mu rekao za ostale mukarce. Volela
bih kad bi te jednog dana nala na mrtvog na ulici, Dav, sa svim mojim tajnama koje trunu u
tebi. Tako davno. Moda se mi sada volimo, bar malo, Judo. Samo malo, ali ti mene voli vie
nego to ja volim tebe.
Vie ne doivljavam vrhunac, re e naglo. Ti zna da sam obi no doivljavala, skoro
svaki put... Prvo Dete vru ih pantalonica, to sam bila ja. Ali pre otprilike pet godina neto se
desilo, otprilike u vreme kad se moj brak po eo raspadati. Kratki spoj negde dole. Po injala sam
doivljavati svaki peti put, svaki deseti put. Ose aju i kako sposobnost da odgovorim nestaje iz
mene. Lee i i ekaju i da se to desi i naravno to je upropastilo sve. Tucala sam se sa oko
stotinjak mukaraca posle razvoda, plus-minus pet ili deset i niti jedan me nije doveo do vrhunca,
a neki od njih su bili rasni, pravi bikovi. To jedna od stvari na kojima e Karl da radi sa mnom.
Tako da znam kako to izgleda, Dav. Kroz ta mora da prolazi. Izgubiti svoj najbolji na in da
kontaktira sa drugima. Izgubiti postepeno svaki kontakt sa sobom. Postati stranac u svojoj
sopstvenoj glavi. Ona se nasmei. Da li si znao to o meni? O problemima koje imam u
krevetu?
Malo oklevam. Ledeni bljesak u njenim o ima je odaje. Agresivnost. Ogor enost koju
ose a. ak i kad pokuava da bude draga, ne moe a da ne mrzi. Kako je krh na odnos! Mi smo
zarobljeni u nekoj vrsti braka, Judita i ja, stari propali brak koji se jedva odrava. A ipak, jebi ga.
Da, kaem joj. To mi je poznato.
Tako sam i mislila. Nisi nikad prestao da me ispituje. Njen osmeh je razdragan
mrnjom. Drago joj je to gubim mo . Laknulo joj je. Ja sam uvek irom otvorena za tebe,
Dav.
Ne brini, ne e biti jo dugo. Oh, ti sadisti ka kurvo! Oh, ti prelepa jeba ice! I ti si sve
to ja imam.
Ho e li jo pageta, Judo? Sestro, sestro, sestro.

14
Jahja Lumumba
Drutvene nauke 2A
za profesora Kaca
10. 11. 1976.
Tema Elektre kod Eshila, Sofokla i Euripida

Upotreba Elektre kao glavne zamisli Eshila, Sofokla i Euripida je studija izmenjenih
dramatskih metoda i modela napada. Radnja je uglavnom ista u Eshilovoj Koefori i u Sofoklovoj
i Euripidovoj Elektri: Orest, prognani sin ubijenog Agamemnona, vra a se u rodnu Mikenu, gde
nalazi svoju sestru Elektru Ona ga nagovara da osveti Agamemnonovo ubislvo ubijaju i
Klitemenstru i Egista, koji su usmrtili Agamemnona nakon njegovog povratka iz Troje.Upotreba
radnje uveliko se razlikuje kod svakog dramaturga.
Eshil, za razliku od svojih kasnijih suparnika, se drao prvenstveno eti kog i religioznog
aspekta Orestovog zlo ina. Karakterizacija i motivacija u Koefori su jednostavno dovedene do
podsmeha - kao to, uostalom, moemo videti kada se sveobuhvatniji i umniji Euripid podsmeva
Eshilu zbog cene prepoznavanja u svojoj Elektri. U Eshilovoj drami Orest se pojavljuje u drutvu
svog prijatelja Pilada i stavlja ponudu na Agamemnonov grob: uvojak svoje kose. Oni se povla e,
a Elektra jadikuju i dolazi do groba. Prime uje uvojke kose, prepoznaje da je to kosa kakvu
imaju deca mog oca, i zaklju uje daju je Orest stavio na grob kao simbol svoje tuge. Orest se
ponovo pojavljuje i predstavlja se Elektri. To je taj neverovatan na in prepoznavanja koji je
Euripid parodirao.
Orest otkriva da je Apolonovo proro anstvo njemu nalagalo da osveti Agamemnonovo
ubistvo. U drugom poeti nom pasusu, Elektra ja a Orestovu hrabrost i on ide u pohod da ubije
Klitemenstru i Egista. Na prevaru uspe da ude u dvorac, predstavljaju i se svojoj majci
Klitemenstri kao glasnik iz dalekog Fokisa, donose i vesti o Orestovoj smrti. Kad je uao, ubija
Egista i tada, suprotstavljaju i se majci, optuuje je za ubistvo i ubija je.
Drama se zavrava Orestovim vi enjem Finija koje dolaze da ga progone jer je poludeo
zbog zlo ina koji je po inio. On trai spas u Apolonovom hramu. Misti an i alegori ni nastavak
Enumenidi prikazuje Oresta oslobo enog od krivice.
Ukratko, Eshil se u svojoj drami nije preterano osvrtao na verodostojnost radnje. Njegova
namera u trilogiji Orestija bila je teoloka: da ispita ponaanje bogova kad se prokletstvo baci na
jednu ku u, prokletstvo koje ni e iz ubistva i koje vo i ka drugim ubistvima. Klju ni momenat
njegove filozofije verovatno je ova re enica: Samo sam Zevs pokazuje savren put ka znanju:
On vlada, ljudi e ste i mudrost kroz patnju kolovanja. Eshil rtvuje dramsku tehniku, ili je bar
smatra od sekundarne vanosti da bi fokusirao panju na religijske i psiholoke aspekte
materoubistva.
Elektra Euripida je bezmalo na suprotnoj strani od Eshilovog koncepta; iako koristi istu
radnju, on razra uje i inovira da stvori daleko bogatiji tekst. Elektra i Orest stoje oputeno kod
Euripida. Elektra je skoro luda ena, oterana sa dvora, udata za seljaka, koja prieljkuje osvetu;
Orest je kukavica, uunjava se u Mikenu na sporedni ulaz, prezirno ubija Egista sa le a,
namamljuju i Klitemenstru ratnim lukavstvom na njenu sudbinu. Euripid je zainteresovan za

dramati nu verodostojnost, dok Eshil nije. Posle poznate parodije Eshilove scene prepoznavanja,
Orest se Elektri ne otkriva po kosi ili veli ini stopala, ve po...

O boe. Sranje, sranje, sranje. Ovo je mrtvo. Ovo ne vredi ama ba nita. Moe li Jahja
Lumumba da napie neto sli no ovom ubretu? Uvrnuto od prve re i. Zato bi Jahju Lumumbu
bolelo uvo za gr ku tragediju? Zato bi mene? ta je Hekuba njemu ili on Hekubi da bi on plakao
za njom? Pocepa u ovo i po eti ispo etka. Napisa u rad malo ivlje. Da u mu i onaj stari ritam
crna kog slenga. Boe pomozi mi da razmiljam kao crnac. Ali ne mogu. Ali ne mogu. Ali ne
mogu. Isuse, ho u da povra am. Mislim da me hvata groznica. ekaj. Moda e mi doint
pomo i. Da, da. Hajde da lebdim i pokuam opet. Mala pljugica travice. Unesi malo duha u to.
Pametnjakovi , belo jevrejsko kopile, unesi malo duha u to, uje li? Dobro sad. Bio jednom ovaj
frajer Agamemnon, on je bio jedan vaan jeba , uje, on je bio glavni dasa, ali su ga ipak sjebali.
Njegova stara Klitemenstra, ona se tucala sa onim tupoglavcem, jebenim Egistom, i jednog dana
ona mu kae: Bejbi, ajde da skenjamo starog Agija, ti i ja, i ti e tad postati kralj - bi e kralj,
ho e li da bude kralj? - ho e - i super emo se provoditi. Agi, on je u Vijetnamu i tamo sre uje
stvari i kad do e ku i, pre nego to ukapira ta se deava oni ga probue, da, oni su ga stvarno
proburazili, i to sve njega radi. A sada, ona luda pi ka Elektra, ona je k erka starog Agija, ona se
stvarno uznemiri to su ga tako sredili, te re e svom bratu, njegovo ime je Orest, ona kae, sluaj
bre Oreste, elim da ti sredi ono dvoje jeba a, elim da ih stvarno dobro sredi. Sad ovaj frajer,
Orest, on je bio odsutan neko vreme, on ne zna ta se deava, ali Super, pogodio si ove e! Provalio si fazon. Sada nastavi i objasni Euripidovu upotrebu
deus ex machina i katarti ne vrline Sofoklove realisti ke dramske tehnike. Sigurno. Koji si ti
glupi mokljan Selig. Koji glupi mokljan.

15
Pokuavao sam da budem dobar prema Juditi, pokuavao da budem ljubazan i da je
volim, ali naa mrnja stalno se ispre avala izme u nas. Rekoh sebi, ona je moja mla a sestra,
moj jedini srodnik, moram je vie voleti. Ali ne moe se voleti na silu. Ne moe se oiveti ljubav
samo na osnovu dobrih namera. Uostalom, moje namere nisu bile toliko dobre. Od samog
po etka smatrao sam je za rivala. Ja sam bio prvenac, ja sam bio taj koji je bio teak i
neprilago en. Trebalo je da ja budem centar svega. Bili su to uslovi ugovora sa bogom: moram
da trpim jer sam druga iji, ali kao kompenzacija za to celi svemir treba da se vrti oko mene. Beba
- devoj ica koja je doneta u nae doma instvo bila je namenjena meni kao terapeutska pomo , da
se ophodim bolje sa ljudskom vrstom. To je bio odgovor: ona nije smela da ima nezavisnu
stvarnost kao osoba, nije smela da ima svoje prohteve, da postavlja uslove ili da crpi njihovu
ljubav. Da bude samo stvar, komad nametaja. Ali znao sam da ne treba da verujem u to.Imao
sam tada deset godina, setite se kad su je usvojili. Desetogodinjaci nisu nimalo naivni. Znao sam
da moji roditelji, neose aju i se vie obaveznim da usmeravaju svu svoju panju isklju ivo ka
svom tajanstveno napetom i problemati nom sinu, naglo i sa olakanjem prebaciti panju i ljubav
- da, naro ito ljubav, - draesnom, nekomplikovanom detetu. Ona e zauzeti moje mesto u
centru: posta u vrdav i zastareli proizvod. Nisam mogao da joj to ne zamerim. Da li mi zamerate
to sam pokuao da je ubijem u kolevci? A sa druge strane, moete da razumete korene njene
hladno e prema meni. Sada posle toliko vremena, ne nameravam da se branim. Ja sam zapo eo
ciklus mrnje. Ja, Judo, ja, ja, ja. Mogla si ga prekinuti samo ljubavlju, naravno, da si to htela. Ali
nisi.
Jedne subote poslepodne maja 1961. godine, otiao sam do ku e svojih roditelja. Tih
godina nisam esto iao tamo, iako mi je trebalo dvadeset minuta metroom do njih. Bio sam van
porodi nog kruga, nezavisan i udaljen, i ose ao sam snaan otpor prema bilo kakvoj vrsti
ponovnog vezivanja Jer sam prema svojim roditeljima ose ao odre eno neprijateljstvo: zbog
njihovih propalih gena ovakav sam doao na svet. Pored toga tu je bila i Judita koja me je
spre avala svojim prezirom: da li mi jo treba to? Drao bih se dalje od njih troje nedeljama,
mesecima, sve dok setni maj ini telefonski pozivi ne bi bili previe za mene, dok teina krivice
nije prevladala moj otpor.
Bio sam sretan kad sam doavi tamo, naao da Judita jo uvek spava u svojoj sobi. U tri
sata posle podne? Pa, re e moja majka, sino se kasno vratila ku i. Juditi je bilo esnaest godina,
zamislih je kako ide na koarkaku utakmicu nae gimnazije sa nekim mravim, bubulji avim
momkom i kako posle ide na pi e. Lepo spavaj, sestro, samo ti nastavi da spava. Naravno njeno
odsustvo stavlja me u direktno i nezati eno suo avanje sa mojim alosnim i iscrpljenim
roditeljima. Moja majka, blaga i tmurna; moj otac, klonuo i ogor en. Celog mog ivota, oni su se
stalno smanjivali. Sada su postali vrlo mali. Izgledalo je da e uskoro sasvim nestati.
Nikad nisam iveo u ovom stanu. Godinama su se Pol i Marta borili da dre trosoban stan
koji nisu mogli da izdravaju, prosto zato to je postalo nemogu e da Judita i ja delimo istu
spava u sobu od kad je ona prerasla detinjstvo. U trenutku kad sam ih napustio i otiao na studije
uzeo sam sobu u blizini univerziteta, a oni su nali manji i jeftiniji stan. Njihova spava a soba
bila je desno od ulaza, a Juditina niz dugi hodnik, iza kuhinje, sa leve strane; pravo je bila dnevna
soba, u kojoj je moj otac sedeo pospano listaju i Tajms. On ovih dana nije nita itao osim
novina, iako je njegov um nekad bio aktivan. Od njega je dopiralo tupo, blatnjavo ose anje
premorenosti. Po prvi put u svom ivotu solidno je zara ivao, u stvari, na kraju e biti vrlo

imu an, pa ipak je sebe sputavao psihologijom siromanog oveka: jadni Pol, ti si gubitnik
vredan aljenja, ti si zasluio mnogo vie od ivota. itao sam novine kroz njegov um, dok je on
okretao strane. Ju e je Alan epard napravio svoj epohalan suborbitalan let, prvi ovekov let u
svemir od strane Sjedinjenih Drava. SAD su izbacile oveka 185 km u svemir, izvikivao je
udarni natpis. epard upravlja kontrolama u kapsuli, izvetava radio o petnaestominutnom letu.
Bauljaju i traio sam neki na in da uspostavim kontakt sa svojim ocem.
ta misli o putovanju u svemir? upitah. Jesi li sluao direktan prenos? On slegne
ramenima. Koga bole uvo za to? Sve je to ludo. Tra enje sva ijeg vremena i novca.
Elizabet u poseti Papi u Vatikanu. Debeli Papa Jovan, izgleda kao dobro uhranjen rabin.
Donson se sreo sa rukovodiocima u Aziji zbog upotrebe trupa SAD. Lako je preleteo preko toga,
preska i preko stranice. Zatraena Goldbergova pomo za rakete. Kenedi potpisao zakon o
minimalnim nadnicama. Nita ne registruje, ak ni Kenedijev govor o smanjivanju poreza.
Zadrao se na sportskim stranicama. Slab plami ak interesovanja. Blato ini Keribeka izrazitijim
favoritom za dananji 87. Kentaki derbi. Na zapadnoj obali, Jenki protiv Ejndelsa u prvoj
utakmici tre e serije igra pred 21.000 ljudi.
ta misli, ko e dobiti derbi? pitam. Odmahnuo je glavom. ta ja znam o konjima?
On je, shvatih, ve mrtav, iako e u stvari njegovo srce kucati jo deset godina Prestao je da
reaguje. Svet ga je pobedio.
Ostavih ga njegovim tekim mislima i po eh da razgovaram sa majkom: Hadassah
itala ka grupa kojoj je pripadala slede eg etvrtka raspravlja e o knjizi Ubiti pticu rugalicu, pa
je elela da zna da li sam je pro itao. Nisam. ta radim? Da li sam gledao neki dobar film?
Lavventura, rekoh. Je li to francuski film? pita ona. Italijanski, rekoh. elela je da joj prepri am
o emu se radi. Strpljivo je sluala, gledaju i brino, ne prate i nita.
S kim si iao? upita. Vi a li se sa nekim dobrim devojkama?
Moj sin neenja. Ve ima 26 godina a jo se nije ni verio.- Skrenuo sam temu o ovom
dosadnom pitanju, strpljivom spretno u koja je rezultat dugog iskustva. Izvini Marta. Ja ti ne u
doneti unuke koje prieljkuje. Mora e ih dobiti od Judite; to ne e dugo ekati.
Treba da prelijem pile, re e ona i nestade. Sedeo sam sa ocem neko vreme, a kad vie
nisam mogao da izdrim, otiao sam niz hodnik do kupatila, koje je odmah pored Juditine sobe.
Njena vrata bila su pritvorena. Zavirih unutra. Svetla su bila ugaena, roletne sputene, ali
dodirnuh njen um i otkrih da je budna i da razmilja o tome da ustane. U redu, u ini prvi korak,
budi ljubazan, David. Ne e te nita kotati. Lagano kucnuh na vrata.
ao, ja sam, rekoh. Je l' da u em?
Ona je sedela na krevetu, imala je na sebi nabranu belu ku nu haljinu preko tamnoplave
pidame. Zevaju i, proteu i se. Njeno lice, obi no napeto, bilo je naduveno od preteranog
spavanja Ve vie iz navike u oh u njen um i na oh neto novo i iznena uju e. Eroti nu
inauguraciju moje sestre. Sino . Sve: jurnjava u kolima, rast uzbu enja, iznenadno shvatanje da
e ovo biti vie od petinga, ga ice idu dole, nespretna zamena pozicija, petljanje sa
prezervativom, trenutak poslednje nedoumice poputaju i se potpunoj elji, brzi neveti prsti koji
podravaju vlanost nevine naprsline, oprezno nespretno turanje, probod, iznena enje od otkri a
da je prodiranje izvreno bezbolno, klizanje tela uz telo, de akova brza eksplozija, neurednost
posledica, krivica, smuenost i razo aranje kako se zavrilo, a Judit je jo nezadovoljena. Vonja
do ku e, tiina, posti eno lice. Ulazak u ku u, na vrhovima prstiju, promukli pozdrav budnim i
obazrivim roditeljima. Tuiranje kasno no u. Pregledanje i i enje deflorisane i malo nate ene
vulve. Neugodan san, esto prekidan. Dug period budnosti, u kome je razmatran sino ni doga aj:
ali je i uplaena. Nevoljnost da ustane i da se slede eg dana suo i sa svetom, naro ito da se suo i
sa Polom i Martom. Judita, tvoja tajna nije tajna za mene.

Kako si? upitah.

Teatralno nemamo kae, razvla

i: Spava mi se, bila sam do kasno napolju. Otkud ti

ovde?
Svratim ponekad da vidim porodicu.
Dobro je to sam te videla.
To nije prijateljski, Judo. Zar sam ti toliko odvratan?
Zato me uznemirava, Dav?
Rekoh ti, pokuavam da budem drutven. Ti si moja jedina sestra, jedina koju u imati
ikada. Palo mi je na pamet da provirim i da kaem zdravo.
To si uradio. I?
Mogla bi da mi kae ta si radila od kad sam te poslednji put video.
Da li te stvarno interesuje?
Da li bih te pitao da me ne interesuje?
To je ta no, re e ona. Tebe boli uvo ta sam radila. Tebe boli uvo za bilo koga, osim
za Davida Seliga, zato se pretvara da je druga ije? Nema potrebe da mi postavlja ljubazna
pitanja. Nije potrebno kad dolaze od tebe.
Hej, pri ekaj malo! Daj da se ne sva amo tako brzo, sestro. Otkud ti ideja da...
Da li me se seti svake nedelje? Ja sam komad nametaja za tebe. Mokra mala sestra.
Derite. Smetnja. Jesi li ikad razgovarao sa mnom? O bilo emu. Da li zna u koju kolu idem. Ja
sam, za tebe pravi stranac.
Ne, nisi.
ta ti pa zna o meni?
Dosta toga.
ta, na primer?
Prekini, Judo.
Jedan primer. Samo jedan. Jednu stvar o meni. Na primer...
Na primer. U redu. Na primer, znam da si se sino tucala.
Oboje smo bili zapanjeni. utke sam stajao okiran; ne veruju i da sam dozvolio da te
re i pre u preko mojih usana; Judita se stresla kao da je naelektrisana, telo joj je uko eno;
povla i se, njene o i bljete od zaprepa enja. Ne znam koliko smo dugo ostali skamenjeni,
nemo ni da progovorimo.
ta? re e ona kona no. ta si rekao, Dav?
ula si.
ula sam, ali mislim da sam sanjala. Reci ponovo.
Ne u.
Zato ne e?
Ostavi me na miru, Judo.
Ko ti je rekao?
Molim te, Judo-
Ko ti je rekao?
Niko, promrmljah.
Njen osmeh je bio zastrauju e pobedonosan. Zna ta, verujem ti. Iskreno ti verujem.
Nije ti niko rekao. Izvukao si to pravo iz mog uma, je li tako Dav?
Kamo sre e da nikad nisam uao u sobu.
Priznaj. Zato ne e da prizna? Ti zaviruje ljudima u misli, zar ne, David? Ti si neka
vrsta cirkuskog udaka. Pretpostavljala sam to ve neko vreme. Sve te tvoje pretpostavke, koje
uvek budu ta ne, i stidljiv, laan na in kojim se pravda kad si u pravu. Tvoje pri e kako si imao

sre e da neto pogodi. Sigurno! Sigurno, sre a! Znala sam ta je po sredi. Rekla sam sama
sebi, ovaj jeba mi ita misli. Ali rekoh sebi da je to ludo, da ne postoje takvi ljudi, to ne moe
biti mogu e. Ali to je istina, zar ne? Ti ne poga a. Ti gleda. Mi smo ti irom otvoreni i ti nas
ita kao knjigu. pijunira nas. Zar nije tako?
ujem zvuk iza sebe. Sko im, uplaen. Ali to je samo Marta, koja proviruje u Juditinu
sobu. Nejasan, sanjiv osmeh.
Dobro jutro Judita. Ili bolje re i, dobro poslepodne. Lepo razgovarate, deco? Ba mi je
drago. Ne zaboravi da doru kuje Judita. I nastavi dalje.
Judita otro re e: Zato joj nisi rekao? Opii joj celu stvar. S kim sam bila sino , ta sam
radila, kako sam se ose ala...
Prekini Judo.
Nisi mi odgovorio na drugo pitanje. Ti poseduje tu udnu mo , zar ne? Zar ne?
Da.
I ti tajno pijunira ljude celog ivota.
Da. Da.
Znala sam. Nisam znala, ali u stvari jesam, sve vreme. A to objanjava mnogo toga.
Zato sam se prljavo ose ala kad sam bila klinka dok si ti bio u mojoj blizini. Zato sam ose ala
da ako bilo ta uradim, da e se to verovatno pojaviti u sutranjim novinama. Nikad se nisam
ose ala sama, ak i kad bih se zaklju ala u kupatilo. Nisam ose ala da sam sama. Ona zadrhti.
Nadam se da te nikad vie ne u videti, Dav. Sada kad znam ta si. elela bih da te nikad nisam
videla. Ako te posle ovoga ikad uhvatim da proviruje u moje misli, odse i u ti jaja. Kapira?
Odse i u ti jaja. A sad se isti da se obu em.
Iza oh spoti i se. U kupatilu uhvatio sam se za hladnu ivicu umivaonika i pribliio
ogledalu da prou im svoje zajapureno, usplahireno lice. Izgledao sam oamu eno i zbunjeno, crte
lica bile su mi nepokretne, kao da me je strefio log. Znam da si se sino tucala. Zato sam joj to
rekao? Slu ajnost? Re i su izletele iz mene jer me je podbadala iza ta ke razboritosti? Ali nikad
ranije nisam nikome dozvolio dame provocira da otkrijem tajnu. Slu ajnost ne postoji, kae
Frojd. Nikada nema lapsusa. Sve je promiljeno, najednom ili drugom nivou. Mora da sam rekao
to to sam rekao Juditi jer sam eleo da ona napokon sazna istinu o meni. Ali zato? Zato njoj?
Ve sam rekao Najkvistu, da; tu nije bilo rizika; ali nisam nikome drugome priznao. Uvek ulaem
mnogo truda da se ne sazna, je li tako gospo ice Mueler? A sad Judita zna. Dao sam joj oruje
kojim bi me ona mogla unititi.

Dao sam joj oruje. udno je to ga nikad nije upotrebila.

16
Najkvist re e: Tvoj problem, Selig, jeste u tome to si ti duboko religiozan ovek koji ne
veruje u boga. Najkvist je uvek govorio tako, a Selig nikad nije bio siguran da li to stvarno misli
ili se samo igra re ima. Bez obzira koliko je duboko Selig prodirao u njegovu duu, nikad nije bio
siguran ni u ta, Najkvist je bio suvie prepreden, suvie neuhvatljiv.
Igraju i na sigurno, Selig ne re e nita. Stajao je le ima okrenut Najkvistu, gledaju i kroz
prozor. Sneg je padao. Uske ulice bile su pretrpane snegom; ak ni gradski ista i nisu mogli da
se probiju, a udno spokojstvo je provladalo. Jaki vetrovi nanosili su smetove. Parkirana kola
nestajala su pod belim pokriva em. Nekoliko ku epazitelja iz okolnih zgrada radilo je napolju,
kopaju i snano. Sneg je sa pauzama padao poslednja tri dana. Doslovno, prekrio je ceo
severoistok. Padao je na prljave gradove, na neplodna prigradska polja, padaju i neno na
Apala e i dalje isto no, neno padaju i na tamne nemirne talase Atlanskog okeana. Nita se nije
kretalo u gradu Njujorku. Sve je bilo zatvoreno: kancelarije, kole, koncertne dvorane, pozorita.
eleznica je bila bez posla, a autoputevi blokirani. Na aerodromima se nita nije deavalo.
Koarkake utakmice u Medison Skver Gardenu bile su otkazane. Onemogu en da ide na posao,
Selig je u Najkvistovom stanu ekao da me ava pro e provode i toliko vremena sa njim da mu je
njegovo drutvo bilo teko i okrutno. Ono to se ranije kod Najkvista inilo zabavnim i
armantnim postalo je grubo i varljivo. Najkvistovo laskavo samopouzdanje pokazalo se kao
uskogrudnost; njegovi slu ajni upadi u Seligov um nisu vie bili srda ni izlivi intimnosti, ve su
bili svesna agresivnost. Njegova navika da glasno ponavlja ono to je Selig mislio je bilo
neverovatno iritiraju e i izgleda da nije bilo na ina da ga spre i da to radi. Evo ga opet to radi,
istrgnuo je citat iz Seligovog uma i besedni ki, pomalo podrugljivo, re e: Ah, ba je lepo.
Njegova dua se polako onesve ivala dok je sluao kako sneg polako pada kroz svemir; polako
pada kao silazak njihovog poslednjeg kraja, na sve ivo i mrtvo. To mi se svi a. ta je to
Davide?
Dejms Dojs, re e Selig mrzovoljno, Mrtvaci, iz Dablinaca, rekao sam ti ju e da to
ne radi.
Zavidim ti na irini i dubini kulture. Volim da pozajmljujem otmene citate od tebe.
Dobro. A da li mora uvek da mi ih vra a?
Najkvist, ire i ruke, kad se Selig okrenuo od prozora, ponizno izvrne dlanove i re e:
Izvinjavam se. Zaboravljam da ti se ne svi a.
Ti nikad nita ne zaboravlja, Tome. Ti nikad nita ne uradi slu ajno. Tada, ose aju i
krivicu zbog svoje zlovolje, re e, Isuse: ve mi se smu io sneg!
Sneg je svuda, re e Najkvist. Nikad ne e prestati. ta emo danas da radimo?
Isto to i ju e i prekju e, pretpostavljam. Sede emo i gledati snene pahuljice, sluati
plo e i cirkati.*
Kako bi bilo da se tucamo?
Ne verujem da si moj tip, re e Selig.
Najkvist se prazno osmehne. Ba smeno ove e, mislio sam da na emo par dama koje
su naputene negde u ovoj zgradi i da ih pozovemo na malu urku. Zar misli da nema dve
slobodne dame pod ovim krovom?
Pretpostavljam da bi mogli da pogledamo, re e Selig sleu i ramenima. Ima li jo
burbona?
Done u ga, re e Najkvist.

Doneo je flau. Najkvist se kretao neverovatno lenjo, kao ovek koji se kre e kroz gustu
nevoljnu atmosferu ive ili nekog drugog viskoznog fluida. Selig ga nikad nije video da uri. Bio
je teak, ali ne debeo, nabijenih ramena, krupnog vrata, kockaste glave, kratko podiane plave
kose, pljosnatog, irokog nosa i lakog, ednog osmeha. Vrlo, vrlo arijevski je izgledao: bio je
Skandinavac, moda ve anin, odgojen u Finskoj i presa en u Sjedinjene Drave u desetoj
godini. Jo uvek ima neuhvatljivih tragova akcenta u njegovom govoru. Rekao je da ima dvadeset
osam godina, a izgledao je stariji, bar Seligu, koji je tek uao u dvadeset tre u godinu. Sadje
februar, 1958. godine, era kad je Selig jo uvek iveo u nadi da e uspeti u svetu odraslih.
Ajzenhauer je bio Predsednik, berza je otila do avola, postsputnjikovska emotivna propast je
mu ila sve, iako je prvi ameri ki svemirski satelit ve bio poslat u orbitu, poslednji modni hit za
ene je bila dak koulja od jute. Selig je iveo u Bruklin Hajtsu, u ulici Pierpont, provode i par
dana nedeljno u kancelariji na Petoj Aveniji, za izdava ku ku u gde je neizvesno prevodio kopije
raznih izdanja za tri dolara na sat. Najkvist je iveo u istoj zgradi, etiri sprata iznad njega.
On je bio jedina osoba za koju je Selig znao da poseduje mo . Ne samo to, ve ga mo
nije nimalo osakatila. Najkvist je koristio svoju mo jednostavno i prirodno kao to je koristio o i
ili noge, za svoju sopstvenu prednost, bez izvinjavanja i bez krivice. Verovatno je bio najmanje
neuroti na osoba koju je Selig ikad upoznao. Po zanimanju je bio grabljivac: zara ivao je
okupacijom tu ih umova; ali kao i svaka divlja ma ka, napadao je samo kad je gladan, nikad ne
napadaju i iz ljubavi prema napadu. On je uzimao ono to mu je trebalo, nikad ne pitaju i
provi enje koje ga je pravilo tako nadmo nim da uzima, iako nije uzimao vie nego to mu je
trebalo, a njegove potrebe su bile umerene. Nije imao nikakav posao i, navodno, nikad ga nije ni
imao. Kad god bi mu trebalo novca provozao bi se podzemnom eleznicom do Vol strita,
besciljno tumarao kroz smrknute kanjone finansijskog rejona i slobodno pretraivao umove
zatvorenih biznismena u izvesnim prostranim sobama. Bilo kog dana, uvek se neto vano
deavalo, neto to bi moglo uticati na berzu - udruivanje, rascep akcija, otkrivanje naslage rude,
povoljan izvetaj o prihodima - Najkvist nije imao problema da vidi bitne detalje. Te informacije
brzo je prodavao po umerenoj ceni, nekoj dvanaestorici ili petnaestorici prihvatnih ulaga a koji
su nau ili na najsre niji mogu i na in da je Najkvist pouzdan pekulant. Mnogi od nebrojenih
izliva informacija na kojima su se sticala brza bogatstva na sto nom tritu pedesetih godina bili
su njegovo delo. Tako je zara ivao za dobar ivot, dovoljno da se izdrava u simpati nom stilu.
Njegov stan bio je mali i dopadljiv - crni Naugahajd tapacirung, lampe iz Tifanija, tapete u stilu
Pikasa, dobro snabdeven bar za pi e, odli an hi-fi sistem koji je bez prekida svirao Monteverdija
i Palestrinu, Bartoka i Stravinskog. iveo je draesnim ivotom neenje, izlaze i esto,
pose uju i omiljene restorane, koji su svi bili zaba eni u etni ki - japanski, pakistanski, sirijski,
gr ki. Krug njegovih prijatelja bio je mali ali odabran: uglavnom slikari, pisci, muzi ari, pesnici.
Spavao je sa mnogo ena ali ga je Selig retko video sa istom dva puta.
Kao i Selig, i Najkvist je mogao da prima ali nije mogao da alje informacije, on je bio,
sve u svemu, sposoban da utvrdi kad bi neko uao u njegov um. Tako su se i upoznali. Selig, tek
to se uselio u zgradu, predao se svom hobiju, dozvoljavaju i svojoj svesti da slobodno tumara od
sprata do sprata, ele i da do e do podataka o svojim komijama. Tumarao je okolo, ispituju i
as ovu glavu, as onu, ne nalaze i nita interesantno, i tad iznenada:
Kai mi gde si.
Kristalno jasna linija re i svetlucala je na periferiji odlu nog, popustljivog uma. Iskaz je
doao neposredno, brzinom izri ite poruke. Ipak Selig je shvatio da se nikakav in aktivne
transmisije nije odvio; on je jednostavno naao re i koje su pasivno leele i ekale. Brzo je
odgovorio:
Ulica Pierpon broj 35.

Ne, to znam. Mislim, gde si u zgradi?

Na etvrtom spratu.
Ja sam na osmom. Kako se zove?
Selig.
Ja sam Najkvist.
Mentalni kontakt je bio iznena uju e blizak. Skoro kao seksualni odnos, kao da klizi u
ne ije telo, ne u um, i on se postideo zvu ne muevnosti due u koju je uao: ose ao je neto ne
ba dopustivo u takvoj bliskosti sa drugim ovekom. Ali nije se povukao. To naglo me usobno
komuniciranje kroz tamnu prazninu bilo je slatko iskustvo, previe obe avaju e da bi se odbacilo.
Seligu se za tren u inilo da je proirio svoju mo , da je nau io kako da alje i kako da uzima iz
drugih umova. Bila je to iluzija, znao je to. On nije slao nita, nitije Najkvist. On i Najkvist samo
su uzimali informacije iz svojih umova. Svaki je usadio fraze da bi ih onaj drugi naao, to nije
ba isto, u uslovima situacione dinamike, kao i slanje poruka jedan drugome. Ali to je bila fina i
verovatno bespredmetna razlika; sveukupan efekat neporednog poloaja dva iroko otvorena uma
prima a je bio uspean krug odailjanje/primanje, pouzdan kao telefon. Brak istinskih umova,
me u kojima se ne dozvoljava da bude postavljena zapreka. Probaju i stidljivo, Selig je dospeo u
nie slojeve Najkvistove svesti, tragaju i za ovekom kao i za porukama; dok je to radio, bio je
nejasno svestan nelagodnosti u dubini svog sopstvenog uma, verovatno je to bila indikacija da
Najkvist to isto i njemu radi. Nekoliko dugih minuta oni su istraivali jedan drugoga, poput
zagrljenih ljubavnika pri prvom odnosu, iako nije bilo ni eg ljubavnog u Najkvistovom dodiru,
koji je bio hladan i bezli an. Pa ipak Selig je zadrhtao; ose ao se kao da stoji na ivici provalije.
Napokon, neno se povukao, to je uradio i Najkvist. Tada ovaj drugi re e:
Do i gore. eka u te kod lifta.
Bio je ve i nego to je Selig o ekivao, stena od oveka, njegove plave o i su bile odbojne,
njegov osmeh isto formalan. On je bio dalek ali ne hladan. Uli su u stan: prigueno svetlo, zvuk
nepoznate muzike, atmosfera nerazmetljive elegancije. Najkvist mu je ponudio pi e i zatim su
razgovarali, dre i se podalje od umova koliko je to bilo mogu e. Bila je to pokorna poseta, ne
sentimentalna, bez suza to su napokon zajedno. Najkvist je bio drutven, pristupa an, zadovoljan
to se Selig pojavio, ali uopte nije bilo deliri no uzbu en zbog otkri a drugara udaka.
Verovatno zbog toga to je i pre poznavao sli ne udake.
Ima nas jo, re e on. Ti si tre i, etvrti, peti koga sam sreo otkad sam u Americi. Da
vidim: jedan u Cikagu, jedan u San Francisku, jedan u Majamiju, jedan u Mineapolisu. Ti si peti.
Dve ene i tri mukarca.
Je si li jo u kontaktu sa ostalima?
Ne.
ta se desilo?
Rasturili smo se, re e Najkvist. ta si o ekivao? Da emo osnovati drutvo? Vidi,
pri ali smo, igrali smo se sa svojim umovima, upoznali jedni druge i posle izvesnog vremena
dosadilo bi nam. Mislim da su dvojica umrla do sada. Ne pada mi teko da budem izoliran od
drugih svoje vrste. Ne mislim o sebi kao o jednom iz plemena.
Nisam nikad sreo nekog drugog. Do danas, re e Selig.
To nije vano. Vano je da ivi svoj ivot. Koliko si imao godina kad si otkrio da moe
to da radi?
Ne znam. Pet, est godina, tako neto. A ti?
Nisam shvatio da imam neku specijalnu mo sve dok nisam napunio jedanaest godina.
Mislio sam da svi to mogu da rade. Tek posle, kad sam doao u Ameriku i uo ljude da
razmiljaju na drugom jeziku shvatio sam da je neto neobi no sa mojim umom.

Kojom vrstom posla se bavi? upita Selig.

Radim to manje mogu, re e Najkvist. Nasmeio se i gurnuo svoja ula grubo u Seligov
um. Izgledalo je kao neka vrsta poziva; Selig prihvati i izvadi svoju antenu. Lutaju i kroz
njegovu svest, on brzo stvori sliku Najkvistovog posla u Vol Stritu. Video je sveukupni bilans,
ritam njegovog razdralaganog ivota. Bio je zadivljen Najkvistovom leerno u, njegovom
sveobuhvatno u, jasno u njegovog duha. Kako je bistar njegov duh! Kako ga ivot nije
obeleio! Gde li je uvao svoju patnju? Gde li je krio svoju usamljenost, strah, nesigurnost?
Najkvist, povla i se, re e:
Zato samog sebe toliko saaljeva?
Zar to radim?
Na elu ti pie. U emu je tvoj problem, Selig? Gledao sam u tebe i nisam video u emu
je problem, samo sam video bol.
Problem je to to se ose am odvojen od drugih ljudi.
Odvojen? Ti? Ti moe u i u ljudski um. Ti moe da radi neto to 99,999 posto
ljudske vrste ne moe. Oni moraju da se gr e upotrebljavaju i re i, procene, signale, a ti ide
pravo do sri zna enja Kako moe da se pretvara da si odvojen?
Informacije koje dobijam su beskorisne, re e Selig. Ne mogu da delujem na njih. Kao
da ih uopte ne primam.
Zato?
Jer je to samo voajerizam. pijuniram ljude.
Ose a krivicu zbog toga?
Zar ti ne ose a?
Nisam traio ovaj dar, re e Najkvist. Ja ga samo slu ajno imam. A kad ga ve imam,
koristim ga. Svi a mi se to. Svi a mi se ivot koji vodim. Sam sebi se svi am. Zato se ti sam
sebi ne svi a, Selig?
Ti mi kai.
Ali Najkvist nije imao ta da mu kae, i kad je popio pi e, Selig se vratio u svoj stan. Kad
je ulazio, njegov stan mu je izgledao tako udan da je proveo par minuta dre i poznate
predmete: fotografiju svojih roditelja, malu kolekciju mladala kih ljubavnih pisama, plasti nu
igra ku koju mu je psihijatar dao pre mnogo godina Najkvistovo prisustvo nastavilo je da mu zuji
u umu - posledica posete, nita vie, jer Selig je bio siguran da Najkvist sada ne ita njegove
misli. Ose ao se tako potresen ovim susretom, tako zate en, da je odlu io da ga nikad vie ne
vidi, u stvari, da se to pre preseli negde drugde, u Manhatan, Filadelfiju, Los An eles, bilo gde
van Najkvistovog dohvata Ceo svoj ivot je udeo da upozna nekog ko ima mo , i sad kada ga je
upoznao, ose ao se ugroenim. Najkvist je toliko imao kontrolu nad svojim ivotom da je to bilo
zastrauju e. On e me ismejavati, pomisli Selig. On e me prodrati. Ali panika je nestajala. Dva
dana kasnije, Najkvist je svratio da ga pita da li ho e da iza u na ve eru. Jeli su u oblinjem
meksi kom restoranu i napili se Karta Blanka. Seligu se jo uvek inilo da se Najkvist igra s
njim, da ga zeza, dre i ga na distanci i golicaju i ga; ali sve je to radio tako ljubazno da nije
ose ao mrnju. Najkvistov arm bio je neodoljiv, a njegova snaga vredna panje kao model
ponaanja. Najkvist je bio kao stanji brat koji je pre njega proao kroz ove iste traume i davno pre
njega izaao neote en; sad je bodrio Seliga da prihvati uslove svog postojanja. Nadljudsko
stanje, kako ga je Najkvist nazivao.
Postali su bliski prijatelji. Dva ili tri puta nedeljno izlazili su zajedno, jeli zajedno, pili
zajedno. Selig je uvek zamiljao prijateljstvo sa nekim od svoje vrste kao nenadmano estoko;
ali nije bilo; posle prve nedelje diskutovali su o daru koji su obojica imali, nisu nikad ni estitali
jedan drugom to su napravili savez protiv nenadarenog sveta oko sebe. Ponekad su komunicirali

re ima, ponekad direktnim kontaktom umova; postalo je to lako, veselo druenje, zategnuto samo
kada je Selig padao u uobi ajeno stanje zamiljenosti, a Najkvist bi ga ismevao to se predaje
takvom stanju poputanja samom sebi. ak ni to nije bio problem me u njima sve do dana kad je
po ela me ava, kada je sva napetost postala preterana jer su provodili toliko vremena zajedno.
Dodaj mi svoju au, re e Najkvist.
Sipao je zlatnosme i burbon. Selig se udobno smestio i pijuckao dok je Najkvist uzeo da
trai devojke. Zadatak je bio obavljen za pet minuta. On je podrobno pretraio zgradu i naao dve
cimerke na petom spratu. Pogledaj re e Seligu. Selig je uao u Najkvistov um. Najkvist se
prikop ao na svest jedne od devojaka - senzualne, pospane, ma kaste - i gledao je njenim o ima
drugu, visoku, suvonjavu plavuu. Dvostruko prelomljen mentalni lik je, i pored svega, bio dosta
jasan: plavua je dugonoga, sladostrasna i manekenskog dranja. Ova je moja, re e Najkvist.
Kai mi da li ti se svi a tvoja. On presko i, i Selig za njim, u um plavue. Da, manekenka,
inteligentnija od druge devojka, hladna, sebi na, strastvena Iz njenog uma, kroz Najkvista,
dolazila je slika njene cimerke koja se izleavala na kau u u roza ku noj haljini: niska, bucmasta,
ri okosa, sisata, okruglog lica. Moe, re e Selig. to da ne? Najkvist, pretrauju i umove,
naao je broj telefona devojaka, pozvao ih, njegov arm je proradio. One su dole gore na pi e.
Ova grozna snena oluja, re e plavua, prodrhtavi. Dovodi do ludila! Njih etvoro popilo je
mnogo alkohola uz zveckanje deza: Mingusa, MJQ, ika Hamiltona. Crvenokosa je izgledala
bolje nego to je Selig o ekivao, nije bila ba toliko debela ni prosta - zbog dvostrukog
preklapanja mora da je dolo do krivljenja slike - ali se mnogo kikotala, uvideo je da mu se
nekako ne svi a. Ipak, sada nije bilo vreme za povla enje. Kona no, dosta kasno uve e, oni se
odvojie u parovima, Najkvist i plavua odoe u spava u, Selig i crvenokosa ostae u dnevnoj
sobi. Selig se samouvereno nasmeio kad su napokon ostali sami. Nikad nije nau io da obuzda taj
de ki osmeh, koji je, to je znao, otkrivao meavinu prevremenog i ekivanja i bujanje straha.
Zdravo, re e on. Poljubili su se i njegova ruka po e prema njenim grudima, a ona se baci na
njega na bestidan, gladan na in. Svi aju mi se mravi mukarci, re e ona, kikotaju i se,
tipaju i njegovo suvonjavo telo. Njene grudi su se dizale ka njemu kao rui aste ptice. Ljubio ju
je plaljivom nevinom estinom. Za vreme ovih par meseci njihovog druenja, Najkvist ga je
povremeno snabdevao svojim sopstvenim kartiranim devojkama, ali prolo je nekoliko nedelja
od kako je spavao sa nekom, pa se pobojao da e to njegovo uzdravanje da ga dovede do
prebrzog svravanja. No, alkohol je umirio njegov ar taman dovoljno da mu omogu i normalan
dug i snaan odnos.
Ba kad je shvatio da je crvenokosa suvie pijana da bi svrila, Selig oseti golicanje u
svojoj glavi: Najkvist je uao u njegov um. Ovo pokazivanje radoznalosti, ovaj voajerizam,
izgledao je kao neobi na diverzija za obi no suzdranog Najkvista. pijuniranje je moj trik,
pomisli Selig i za trenutak je bio toliko uznemiren to je bio posmatran za vreme vo enja ljubavi,
da je po eo da omekava. Svesnim naporom ponovo se sabrao. Nema ovo nikakvo dublje
zna enja, re e sam sebi. Najkvist je sasvim amoralan i radi ta god zaeli, proviri ovde, proviri
onde, bez obzira na vlasnitvo, i zato bih sebi dozvolio da mi njegovo ispitivanje smeta?
Oporavljaju i se, on se usmeri ka Najkvistu i uzvrati ispitivanje. Najkvist mu poeli
dobrodolicu:
Kako ti ide, Dejvi?
Dobro. Ba dobro.
Ovde imam jednu strasnu. Pogledaj.
Selig je zavideo Najkvistu na njegovom hladnokrvnom dranju. Bez stida, bez krivice,
bez ikakvih ko nica. Nema ni traga nekom egzibicionisti kom ponosu niti voajeristi kom
dahtanju; njemu je sve izgledalo tako prirodno da sad ho e da razmenjuje takve kontakte. Selig,

me utim, nije mogao spre iti ose anje da ho e da povra a dok je posmatrao, kroz zatvorene o i,
kako Najkvist urno obra uje plavuu,i gledao je Najkvista kako na isti na in gleda njega,
preklapaju e slike njihovog paralelnog snoaja odjekuju od uma do uma. Najkvist zastade za
trenutak da otkrije i izolira Seligov ose aj nelagodnosti i podsmehnu se neno. Zabrinut si da tu
postoji neka vrsta skrivenog homoseksualizma, re e mu Najkvist. Ali ja mislim da je ono to te
stvarno plai kontakt, bilo koja vrsta kontakta. Jesam li u pravu? Grei, re e Selig, ali je ose ao
da je smisao pogodio sutinu. Slede ih pet minuta izu avali su jedan drugome umove, sve dok
Najkvist nije odlu io da je vreme da svri, i orkansko drhtanje njegovog nervnog sistema izbaci
Seliga, kao i obi no, iz njegove svesti. Ubrzo zatim, poto mu je postalo dosadno da bari vrdavu,
znojavu crvenokosu, Selig je dozvolio da ga njegov klimaks savlada, i tresnu dole, podrhtavaju i,
umoran.
Najkvist je uao u dnevnu sobu pola sata kasnije, plavua je bila sa njim, oboje su bili
nagi. Nije se trudio da kuca na vrata, to je pomalo iznenadilo crvenokosu; Selig nije znao kako
da joj objasni da je Najkvist znao da su oni zavrili. Najkvist je pustio muziku i svi su sedeli u
tiini, Selig i crvenokosa su se zabavljali sa burbonom, Najkvist i plavua su cepali sko ; i dok je
svitalo, poto je sneg po injao slabije da pada, Selig, kao za probu, predloi drugu rundu tucanja,
ali sa izmenom partnera. Ne, re e crvenokosa. Ja sam se istucala. elim da idem da spavam.
Neki drugi put, vai? Nespretno je preturala trae i svoju ode u. Na vratima, lelujaju i i
posr i, cvrcnuto pozdravljaju i, dozvolila je da joj neto izleti. Moram da primetim da ima
neto neobi no u vama dvojici, re e ona. In vino veritas. Da niste pederi, kojim slu ajem, a?

17
Na mrtvoj sam ta ki. Smiren, stati an, usidren. Ne, to je la, ili ako nije la onda je u
najmanju ruku blaga dezinformacija, gomila metafori nih greki. Ja se povla im. Povla im se sve
vreme. Moja plima odlazi. Otkriven sam, kao gola stenovita plaa, vrsta poput gvo a, sa
teglja ima koji prolaze, prljave sme e morske trave koja se njie prema udaljavaju im morskim
talasima. Zeleni rak tr kara... Da, ja se povla im, to zna i da se smanjujem, da se umanjujem.
Znate li, ose am se dosta smireno zbog toga. Naravno moje raspoloenje je promenjivo ali
Ja se ose am
dosta smireno
zbog toga sada.
Ovo je tre a godina od kad sam po eo da uzmi em od sebe. Mislim da sam po eo u
prole e 1974. godine. Sve do tada radila je bez greke, mislim na mo , uvek tu kada sam u prilici
da se pozovem na nju, uvek pouzdana izvode i sve svoje uobi ajene trikove, slue i me u svim
mojim prljavim potrebama; a tada bez upozorenja, bez razloga, po ela je da umire. Male greke u
primanju. Sitne epizode psihi ke impotencije. Povezujem ove doga aje sa ranim prole em,
pocrneli kasni sneg jo uvek se zadrao na ulicama, i nije to moglo biti ni 75. niti je to bilo 73, to
me navodi da smestim prete i napad u godinu izme u te dve. Bio bih ugodno i lepo smeten u
ne ijoj glavi, izu avaju i skandale za koje se mislilo da su sigurno sakriveni, a iznenada bi sve se
pomutilo i postalo neizvesno. Kao da itate Tajms i da tekst naglo postane Dojsovo snoliko
blebetanje izme u jednog reda i drugog, tako da je taj direktan dosadan izvetaj poslednje
predsedni ke komisije za utvr ivanje beskorisnih injenica preobraen u magloviti neprobojan
izvetaj o borborigmiju starog Ervikera. Kad bi se to desilo posrnuo bih i povukao se zastraen.
ta bi ste vi radili kad bi ste bili ube eni da ste u krevetu sa osobom za kojom vae srce udi, a
probudite se i na ete se da tucate morsku zvezdu? Ali ove nejasno e i obmane nisu bile najgori
deo: mislim da su to bile inverzije, potpune inverzije signala. Kao na primer, iskra ljubavi, kad je
ono to se u stvari emitira hladna mrnja. Ili obrnuto. Kad se to desi elim da udaram glavom o
zid da bih isprobao stvarnost. Od Judite su jednog dana dopirali jaki talasi seksualne udnje,
nadmo na rodoskrvna udnja, koja me je stajala pristojne ve ere jer sam potr ao od muke i
povra ao u kupatilu. Sve je greka, sve je prevara; ona me je ga ala kopljem a ja sam to shvatio
kao Kupidonove strele; jo ve a budala sam ja. Onda, imao sam praznine, mali prekid ose aja
usred kontakta, posle toga dolazile su pomeane vibracije, izmeane ice, dva uma dolazila su
istovremeno, a ja nisam znao da kaem koji je koji. Jedno vreme apercepcija boja je nestajala,
iako se posle vra ala; jedan od mnogih lanih povrataka. Bilo je jo mnogo gubitaka, jedva
primetnih, ali kumulativnih u svom efektu. Pravim spisak o stvarima koje sam mogao raditi koje
sad vie ne mogu. Inventar smanjivanja. Kao ovek koji umire i koji je vezan za postelju,
paraliziran ali posmatra, gledaju i kako ro aci kradu njegova dobra. Ovog dana nestao je
televizor, a onog Tekerijeva prva izdanja, onda kaike, sad su mu uzeli Piranesis, sutra e to biti
erpe i lonci, Venecijanske roletne, kravate i pantalone, a slede e nedelje uze e prste na nogama,
creva, ronja e, testise, plu a i nozdrve. ta e im nozdrve? Uzvra ao sam dugim etnjama,
hladnim tuevima, tenisom, ogromnim dozama vitamina A i drugim obe avaju im, neverovatnim
lekovima; u poslednje vreme e e sam eksperimentisao sa postom i istim mislima, ali takva
borba sada mi izgleda neadekvatna i ak bogohulna; ovih dana trudim se da raspoloeno
prihvatim gubitak, sa uspehom koji ste mogli opaziti. Eshil me je upozorio da ne utiram trnje,
Euripid tako e a ini mi se i Pindar, a ako bih proverio u Novom Zavetu mislim da bih i tamo

naao takvo nare enje; i tako se pokoravam, ne utiram, ak ni kad je trnje naje e. Prihvatam,
prihvatam. Da li opaate da taj kvalitet prihvatanja raste u meni? Nemojte greiti, ja sam iskren.
Bar jutros sam na putu da prihvatim, dok zlatni avgustovski sun evi zraci plave moju sobu i
ispunjavaju moju dronjavu duu. Leim ovde i vebam tehnike koje e me u initi nepovredivim
od saznanja da ona odlazi od mene. Traim sre u za koju svesno znam da lei zakopana u
opadanju. Ostari zajedno sa mnom! Najbolje tek dolazi. Kraj ivota zbog kog postoji po etak.
Verujete li u to? Ja verujem. Popravljam se u verovanju svega i sva ega. Pa, ponekad sam
poverovao u ak est nemogu ih stvari, pre doru ka Dobri stari Brauning! Kako je samo utean:

Do ekajte svako odbijanje

Koje pretvara glatkost zemlje u neravnine
Na svaki ubod koji se javi ne sedi ne stoji, ve idi!
Neka nae radosti se podele u trostrukom bolu.
Trudi se, i ne mari mnogo za umor.

Da. Naravno. I neka naa bol bude trostruka radost, mogao je dodati. Takva radost ovog
jutra. A ono sve dolazi od mene, sve se povla i. Izlaze i iz mene iz svake pore.

Tiina me obuzima. Ni sa kim ne u razgovarati kada ona ode. I niko ne e govoriti sa

mnom.

Stojim iznad klozetske olje i strpljivo ispiavam svoju mo . Prirodno je da ose am

gor inu zbog toga ta mi se deava, ose am aljenje, ose am - zato da okoliam? - ose am
ljutnju i frustraciju i beznadenost, ali isto tako, to je neobi no, ose am stid. Obrazi mi gore, o i
ne e da sretnu druge o i, jedva mogu da se suo im sa drugovima smrtnicima iz prostog stida, kao
da mi je neto dragoceno bilo povereno i da sam izneverio. Moram re i svetu, potroio sam svoju
imovinu, rasipao sam svoju batinu, dozvolio sam da mi isklizne, da ode, da ode. Ja sam vorc,
vorc. Moda je to porodi na crta, taj stid kada do e do katastrofe. Mi iz porodice Selig volimo
da kaemo svetu da smo uredni ljudi, kapetani svojih dua, a kad nas neto spolja baci dole mi se
postidimo. Se am se da su moji roditelji jedno vreme imali kola, tamno zeleni evrolet iz 1948.
godine kupljen po nekoj apsurdno niskoj ceni 1950. godine, i mi smo, se vozili negde u Kvinsu,
verovatno smo ili na babin grob, godinje hodo a e, ijedna kola izletee iz slepe ulice i udarie
nas. Crnac koji je bio za volanom, bio je pijan i nadmen. Niko nije bio povre en, ali na branik je
bio ulubljen i reetka razbijena, karakteristi na pre ka u obliku slova T koja je identifikovala
model iz 1948. visila je slobodno. Iako udes nikako nije skrivio moj otac, on je crveneo i crveneo,
emituju i grozni av stid, kao da se on izvinjavao svemiru to je uradio neto tako nepromiljeno
kao na primer da dozvoli da ima sudar. Kako se on izvinjavao drugom voza u, moj ljutit i
ogor en otac! Sve je u redu, sve je u redu, sudari se deavaju, ne smete se uznemiravati zbog
toga, vidite mi smo svi dobro. Pogledaj moja kola, ove e, vidi moja kola, nastavljao je, da pri a
drugi voza , o ito svestan da je sa blagim ovekom i ja sam se plaio da e mu otac dati pare za
oporavku, ali moja majka, plae i se iste stvari, skrenula ga je sa tog puta. Nedelju dana kasnije
jo uvek je bio posti en; provirio sam u njegov um dok je razgovarao sa prijateljem i uo sam ga
kako pokuava da nabaci da je moja majka vozila, to je bilo apsurdno - ona nikad nije imala

voza ku dozvolu - i tad sam ose ao stid zbog njega. Judita je, tako e, kad joj je propao brak, kad
je otila iz jedne nemogu e situacije, registrovala ogromni bol zbog sramne injenice da neko
tako odre en i efikasan u ivotu kao to je Judita Hana Selig stupila u slab, kriminalan brak koji
se morao na vulgaran na in raskinuti po sudnicama. Ego, ego, ego. Ja, udesan ita umova,
ulaze i u misteriozan pad, izvinjavam se za nepaljivost. Ja sam negde zagubio svoju mo .
Ho ete li mi oprostiti?

Dobro je oprostiti.
Najbolje je zaboraviti'
ive i mi brinemo
Umiru i mi ivimo

Zapiite jedno izmiljeno pismo, gospodine Selig. Harumf. Gospo ica Kiti Holtajn. Ne
znam Zapadno ezdeset i neka ulica, grad Njujork. Preverite adresu kasnije. Ne optere ujte se
oko potanskog pretinca.
Draga Kiti
Znam da godinama nisi ula nikakve vesti od mene ah /a mislim da je sad prikladno da
pokuam da ponovo stupim u kontakt sa tobom. Trinaest godina je prolo i mora da smo oboje
sazreli, mislim, zale uju i stare rane i omogu avaju i nam da uspostavimo kontakt. Bez obzira
na ljutnju koja je nekad postojala, ja nikad nisam izgubio svoju naklonost prema tebi. Ti si mi
ostala u svetlom se anju.
Govore i o mom umu. ima neto to bi trebalo da ti kaem. Ja vie ne mogu da radim
dobro stvari sa njim. Pod stvarima podrazumevam mentalnu stvar, trik itanja misli, koji
naravno nisam radio na tebi ni u kom slu aju, ali koji je odre ivao i oblikovao moj odnos prema
svima ostalima na svetu. Ta mo izgleda da mi sad izmi e. Ona nam je prouzrokovala toliko bola,
se a li se? Ona je bila to to nas je na kraju i odvojilo, kao to sam pokuao da objasnim u svom
poslednjem pismu, onom na koje nisi nikad odgovorila. Za koju godinu ili tako, ko zna; est
meseci, mesec ili nedelju dana ona ce posve nestati, i ja u biti samo obi no ljudsko bi e kao i ti.
Ne u vie biti udak. Verovatno e onda postojati mogu nost da obnovimo na odnos koji je bio
prekinut 1963. godine i da ga izgradimo na realnijim osnovama.
Znam da sam inio gluposti. Odbacivao sam te nemilosrdno. Odbijao sam da te prihvatim
takvu kakva si, pokuao sam da stvorim nekog drugog od tebe. Neto nastrano, u stvari, nekog
nalik na sebe. Tada sam mislio da imam dobre teorijske razloge to sam to pokuao, ali oni su,
naravno, bili pogreni, morali su da budu pogreni, a nikad nisam to uvideo dok ve nije bilo
kasno. Tebi sam izgledao uobraen, premo an, diktator - ja, umeren, neupadljivi ja! Jer sam
pokuao da te promenim. I napokon sam ti dosadio. Naravno, tada si bila vrlo mlada, bila si - da
li da kaem? - plitka, neformirana i pruala si mi otpor. Ali sada poto smo oboje odrasli, mogli
bismo da pokuamo ponovo.
Jedva da znam kako e mi ivot izgledati kao obi nom ljudskom bi u koje je nesposobno
da zaviruje u misli. Upravo sada se koprcam, trae i definiciju o sebi, trae i strukture. Ozbiljno
razmiljam da pristupim rimokatoli koj crkvi (Dobri Isuse, stvarno, razmiljam li o tome? To je
prvi put da ujem tako neto! Smrad tamjana, mumljanje popova, zar je to to elim?) Ili moda
episkopalnoj, ne znam. To je pitanje moje aklimatizacije ljudskoj vrsti. A tako e elim da se
ponovo zaljubim. elim da budem deo nekog drugog. Ve sam po eo za probu, plaljivo da
ponovo stupam u kontakt sa svojom sestrom Juditom, poto sam celog ivota ratovao sa njom,

po eli smo da uspostavljamo kontakt po prvi put i to me ohrabruje. Ali treba mi vie: ena koju
u voleti, ne samo fizi ki ve u svakom pogledu. Imao sam je samo dva puta u ivotu, jednom si to
bila ti, drugi put pet godina kasnije devojka koja se zvala Toni i koja nije li ila na tebe, oba puta
je ova moja mo upropastila sve, prvi put jer sam se previe pribliio, drugi put jer nisam mogao
da se dovoljno pribliim. Kako mi mo izmi e, kako ona umire, verovatno postoji mogu nost da
napokon uspostavimo obi nu ljudsku vezu, onu vrstu koju obi ni ljudi odravaju sve vreme. Jer ja
u biti obi an. Jer ja u biti vrlo obi an.
Razmiljam o tebi. Ti ima sada 35 godina, bar tako mislim. To mi zvu i tako staro, iako
sam ja napunio 41. (Nekako 41 ne zvu i staro!) Jo uvek mislim o tebi kao da ima 22 godine.
Izgleda mi ak i mla a od toga: radosna, otvorena, naivna. Naravno, to je bila moja fantazija,
zamisao o tebi; nita nemam da bih uzeo za uzor osim spoljanosti, nisam mogao da primenim
svoj uobi ajeni trika na tvoju psihu, tako da sam izmislio Kiti koja verovatno nije stvarna Kiti.
Svejedno, ti ima 35 godina. Zamiljam da izgleda mla e od 35. Da li si se udala? Naravno da
jesi. Sretan brak? Mnogo dece? Jesi li jo uvek u braku? Kako ti je ven ano prezime i gde ivi,
kako te mogu na i? Ako si u braku, da li emo se mo i videti? Nekako mislim da ti ne moe da
bude sasvim verna ena - da li te to vre a?- i da mora da bude mesta u tvom ivotu za mene, kao
prijatelja, kao ljubavnika. Da li uopte vi a Toma Najkvista ? Da li si nastavila da se vi a sa
njim posle naeg prekida? Da li si bila ogor ena na mene zbog stvari koje sam ti rekao o njemu u
onom pismu ? Ako ti se brak rasturio, ili ako se uopte nisi udavala, da li bi sada ivela sa
mnom? Ne kao udata ena, ne jo, samo kao partner. Da mi pomogne da pro em poslednje faze
ovoga to mi se doga a? Toliko mi je potrebna pomo . Potrebna mi je ljubav. Znam da je ovo
bedan na in da se tako neto predloi, govore i: Pomozi mi, utei me, ostani sa mnom. Radije bih
posegnuo za tobom kada sam jak nego kad sam slab. Ali sada sam slab. Postoji ova lopta tiine
koja raste u mojoj glavi, koji eiri, iri, ispunjava mi celu glavu, stvaraju i veliku prazninu.
Preivljavam polagano procurivanje stvarnosti. Mogu samo da vidim ivice stvari, ne i njihove
sastojke, a sada i ivice tako e postaju nejasne. O Isuse. Kiti trebam te. Kiti kako da te na em?
Kiti jedva da sam te poznavao. Kiti Kiti Kiti.

Tvang. Bu an akord. Tving. Prekinuta ica. Tvong. Nenatimovana lira. Tvang. Tving.
Tvong.

Draga deco boija, moja propoved ovog jutra bi e vrlo kratka elim samo da razmislite i
meditirate o dubokom zna enju i misteriji ovih nekoliko redaka koje u da istrgnem iz svetog
Toma Eliota, zamiljenog vodi a kroz teka vremena Voljeni, usmeravam vas na njegova etiri
Kvarteta, na paradoksalni redak: U mom po etku je moj kraj, koji se proiruje nekoliko strana
kasnije sa komentarom: to mi nazivamo po etak je esto kraj. A pravljenje kraja je pravljenje
po etka Neki od nas zavravaju upravo sad, draga deco, to jest, aspekti njihovog ivota koji su
jednom njima bili centralni dolaze do kraja. Da li je to kraj ili je to po etak? Moe li kraj jedne
stvari da ne bude po etak druge? Ja se s tim slaem, voljeni. Mislim da zatvaranje jednih vrata ne
isklju uje otvaranje drugih. Naravno, treba imati hrabrosti da se zakora i kroz ta nova vrata kad
ne znamo ta je iza njih, ali onaj koji ima veru u Naeg Gospoda, koji je umro za nas, ko potpuno
veruje njemu koji je doao da spasi ljude, ne treba da ima strah. Nai ivoti su hodo a e ka
Njemu. Mi moemo preivljavati male smrti svakog dana, ali se ponovo ra amo od smrti do
smrti, dok napokon ne odemo u tamu, u me uzvezdani prazni svemir gde nas On eka, a zato
bismo se mi toga bojali, ako je On tamo? Dok ne do e to vreme proivimo na ivot ne

preputaju i se samosaaljenju. Prisetite se uvek da je svet pun uda, da uvek ima novih
zagonetki;ono to izgleda kao kraj nije pravi kraj, ve samo prolaznost, stanice na putu. Zato
bismo tugovali? Zato bismo se predali svojim jadima da nai ivoti budu svakodnevna
odricanja? Ako izgubimo ovo, da li istovremeno gubimo ono? Ako izgubimo vid, da li i ljubav
odlazi? Ako ose anja izblede, zar sene moemo vratiti starim ose anjima i traiti utehu u njima?
Mnogo od naeg bola je samo zbrka.
Budite onda raspoloeni na dananji boiji dan, voljeni, i ne pravite nikakve zamke u koje
ete se sami uhvatiti, niti dozvolite sebi da popustite grehu bede, i ne pravite lane granice
izme u kraja i po etka, ve nastavite napred, uvek tragaju i, ka novim ekstazama, ka novim
vezama, ka novom svetu i ne dajte mesta strahu u vaoj dui, ve se predajte Isusovom miru i
ekajte ono to mora da se desi. U ime oca, sina i svetoga duha, amen.

Sada dolazi tamna ravnodnevnica u pravom asu. Svetli mesec svetluca kao bedna stara
lobanja. Li e se sui i opada. Vatra se gasi. Golub iznuren, zamahuju i krilima leti ka tlu. Tama
se iri. Sve je oduvano. Ljubi asta krv sporije te e u uskim venama; hladno a se hvata na
napregnutom srcu; dua i ezava; ak i noge postaju nepouzdane. Re i ne vrede. Nai vodi i
priznaju da su izgubljeni. Ono to je bilo solidno postaje providno. Stvari prolaze. Boje blede.
Ovo je sivo vreme i plaim se da e biti jo sivlje, jednog od ovih dana. Stanari ku e, misli
presuenog uma u sunoj sezoni.

18
Kad se Toni iselila iz mog stana u sto etrnaestoi ulici, ekao sam dva dana pre nego to
sam ita prduzeo. Pretpostavljao sam da e se vratiti kad se smiri; pretpostavljao sam da e se
javiti, pokajni ki, iz stana nekog prijatelja i reci mi da se izvinjava to je pani ila i da do em po
nju taksijem. Tako e u ta dva dana nisam bio raspoloen da preduzimam bilo kakvu akciju, jer
sam jo uvek patio od posledica svog prestupni kog tripa, ose ao sam se kao da me je neko
uhvatio za glavu i vukao je, rasteu i mi vrat kao lasti, putaju i da se kona no vrati na mesto uz
otar tvonk! koji mi je rasturao mozak. Proveo sam ta dva dana u krevetu, uglavnom dremaju i,
povremeno itaju i i istr avaju i kao sumanut u hodnik svaki put kad bi zazvonio telefon.
Ali ona se nije vratila i nije ni zvala, i u utorak posle tri pa po eo sam da je traim. Prvo
sam zvao njenu kancelariju. Tedi, njen ef, u tiv sladak, kolovan ovek. Vrlo blag vrlo
raspoloen. Ne, nije bila ove nedelje na poslu. Ne, ona se uopte nije javljala. Da li je hitno? Da li
mi treba njen ku ni broj telefona. ..Zovem od njene ku e, rekoh. Ona nije ovde i ne znam gde
je otila. Ovde je Dejvid Selig, Tedi. Oh" re e on Vrlo blago, sa velikim saaljenjem. Oh. A
ja rekoh. Ako slu ajno zove, da li biste joj mogli re i da mi se javi? Posle toga po eo sam da
zovem njene prijateljice, one ije sam brojeve mogao na i. Alisu, Doris, Helenu, Pem, Grejs.
Ve ina od njih pouzdano sam znao nije me simpatisala. Nije mi bila potrebna telepatija da bih to
shvatio. One su mislile da ona gubi vreme sa mnom, da trai ivot sa ovekom bez karijere,
mogu nosti, novca, ambicija, talenta ili izgleda. Svih pet mi je reklo da se nisu ule sa njom.
Doris, Helen i Pam su zvu ale iskreno. Druge dve u inilo mi se, lagale su. Uzeo sam taksi i
odvezao se do Alisinog stana u Vilidu i usmerio gore jedno zavirivanje, zam! devet spratova i u
njen um, saznao sam mnogo stvari o Alisi koje stvarno nisam eleo da znam, ali nisam otkrio gde
je Toni. Ose ao sam se prljavim to pijuniram i nisam isprobao Grejs. Umesto toga, javio sam se
svom poslodavcu, piscu iju knjigu je Toni izdavala, i pitao da li se on video sa njom. Ne,
nedeljama, re e mi on ledeno. orsokak. Izgubio sam svaki trag.
Drhtao sam u sredu, pitaju i se ta da radim, i kona no, melodramati no, pozvao sam
policiju. Dao sam naredniku, koji se dosa ivao, njen opis: visoka, mrava, duga crna kosa, sme e
i. Da li su prona ena neka tela u Central Parku u poslednje vreme? U kantama za ubre u
podzemnoj eleznici? U prizemljima stambenih zgrada u Amsterdam Aveniji? Ne. Ne. Ne. Sluaj
ortak, ako ita doznamo, obavesti emo te, ali nije mi to zvu alo ozbiljno. Toliko to se ti e
policije. Zabrinut, beznadeno napet, odetao sam do Velikog angaja na bednu dopola pojedenu
ve eru, dobra hrana ba ena u ubre. (Deca u Evropi gladuju, Dav. Jedi. Jedi.) Posle, sede i nad
alosno razbacanim ostacima kampa sa pirin om i ose aju i da ponirem duboko u bezna e,
realizovao sam jeftin trik na na in koji sam uvek prezirao: izu avao sam razne devojke koje su
bile same u ovom velikom restoranu, bilo ih je prili an broj, trae i jednu koja je bila usamljena,
odba ena, ranjiva, seksualno dostupna i, u principu, kojoj je hitno trebalo poja anje ega. Nije
stvar u tome da se tuca ako ima siguran na in da sazna koje slobodan, ali nema onda puno
sporta u traganju. Ona je bila, ribica u buretu, prolazno atraktivno udata, od dvadeset i kusur
godina, bez dece, iji se mu instruktor na Kolumbija univerzitetu, o igledno vie interesovao za
svoju doktorsku disertaciju, nego za nju. Provodio je svaku no zazidan u hrpi knjiga u
Batlerovoj biblioteci rade i na istraivanju, puze i kasno ku i, iscrpljen, razdraljiv i, u principu,
impotentan. Odveo sam je u svoju sobu i ni meni nije mogao da se digne - to joj je smetalo; ona
je pretpostavljala da je to znak odbijanja - pa sam proveo dva napeta sata sluaju i njenu ivotnu
pri u. Kona no sam uspeo da je povalim, i svrio sam skoro odmah. Nisam se ba najbolje

ose ao. Kad sam se vratio poto sam je otpratio do ku e ugao stodesete ulice i Reversajd Drajva telefon je zazvonio. Pem. ula sam se sa Toni, re e ona i iznenada sam se ose ao ljigavo zbog
glupe utehe u neverstvu. Ona je kod Boba Larkina u njegovom stanu u Isto noj osamdesettre oj
ulici. Ljubomora, o aj, ponienje, agonija.
Kog Boba?
Larkina.
Larkina?
To je onaj visokocenjeni unutranji direktor o kome ona stalno govori.
Meni nije.
Jedan od Tonijinih najstarijih prijatelja. Vrlo su bliski. Mislim da ju je on izvodio dok je
ona ila u gimnaziju. Duga pauza. Tada se Pem neno i prigueno nasmeja mojoj unutranjoj
tiini. Oh opusti se, opusti se, Dejvide! On je peder! On je samo neka vrsta oca-ispovednika za
nju. Ona ide njemu kada ima problema.
Vidim.
Vas dvoje ste raskinuli, zar ne?
Nisam siguran. Pretpostavljam da jesmo. Ne znam.
Ima li neto to mogu da uradim da pomognem? Ovo da ujem od Pem, za koju sam
uvek mislio da je mene smatrala za destruktivan elemenat, koja je Toni savetovala da me se
otarasi.
Samo mi daj njegov broj telefona, rekoh.
Nazvao sam. Zvonilo je i zvonilo i zvonilo. Napokon je Bob Larkin podigao slualicu.
Peder, stvarno, sladak dubok glas koji je ukao; ne mnogo razli it od glasa Tedija sa posla. - Ko
ih u i da pri aju takvim homonaglaskom? Upitam:
Da li je Toni tu? Obazriv odgovor:
Ko zove, molim? Rekao sam mu. Zamolio me je da pri ekam i minuta ili tako neto je
prola dok se dogovarao sa njom, stavivi ruku preko slualice. Napokon se javio i rekao da je
Toni tu, da, ali da je vrlo umorna i da se odmara te da ne e da sada razgovara sa mnom.
Hitno je, rekoh. Molim vas, kaite joj da je hitno.
Jo jedna mumlaju a konferencija. Isti odgovor. On je neodre eno predloio da pozovem
za dva ili tri dana. Po eo sam izvoljevati, da zavijam, da molim. Usred tog neslavnog nastupa
telefon je naglo promenio ruke i Toni mi re e:
Zato zove?
To mora da je o igledno. elim da se vrati.
Ne mogu.
Nije rekla ne u. Rekla je ne mogu.
Rekoh: Da li bi htela da mi kae zato?
Ne ba.
Nisi ak ostavila ni poruku. Ni re i obrazloenja. Tako si brzo str ala.
ao mi je, Dejvide.
To je zbog ne eg to si videla u meni dok si lebdela, zar ne?
Nemojmo o tome da razgovaramo, re e ona, Gotovo je.
Ne elim da bude gotovo.
Ja elim.
Ja elim. To je bio kao zvuk velikih vrata koja se zalupie ispred nosa. Ali nisam hteo da
joj dozvolim da mi vrati strele bar ne za sada. Rekao sam joj da je zaboravila neke svoje stvari u
mojoj sobi, neke knjige, neto od ode e. La: ona je doslovno sve uzela. Ali ja mogu biti ubedljiv
kad sam sateran u oak; i ona je po ela da misli da to moe biti istina Ponudio sa se da joj stvari

donesem odmah. Ona nije elela da do em. Vie je volela da me nikad vie ne vidi, rekla mi je
to.Tako je manje bolno za oboje. Ali njenom glasu je nedostajala ubedljivost; bio je vii i mnogo
nazalniji nego to je bio kad je govorila iskreno. Znao sam da me jo uvek voli, manje ili vie;
ak i posle umskog poara, neke od izgorelih grana nastavljaju da ive, a novi zeleni pupoljci
izbijaju iz njih. Rekao sam to sebi. Koja sam bio budala. U bilo kom slu aju, ona nije mogla
sasvim da me odbaci. Isto kao to nije bila u stanju da se uzdri a da ne podigne slualicu, sada je
nemogu e da me odbije da joj pri em.
Pri aju i vrlo brzo, ubedio sam je da popusti. U redu, re e ona. Do i. Do i. Ali gubi
vreme.
Bilo je skoro pono . Letnji vazduh bio je lepljiv i vlaan, nagovetavao je kiu. Nisu se
mogle videti zvezde. Pourio sam kroz grad, gue i se sa isparenjima vlanog grada i u no u
svoje razbijene ljubavi. Larkinov stan bio je na devetnaestom spratu neizmerno novog tornja od
bele cigle, daleko kod Jork Avenije. Putaju i me da u em, uputio mi je nean, saaljiv osmeh,
kao da kae: Ti jadno kopile, ranjen si i krvari, a sad e opet biti rastrgnut. Imao je oko trideset
godina, zdepast ovek, de kog lika sa dugom, urednom sme om kosom i velikih nejednakih
zuba. Emitovao je toplinu, simpatiju i ljubaznost. Mogao sam da razumem zato je Toni njemu
dolazila u ovakva vremena.
Ona je u dnevnoj sobu, rekao je. Levo.
Bilo je to veliko, bezgreno mesto, nekako udnog dekora, razbacanih delova boja koje su
plesale po zidovima, prekolumbijski eksponati u osvetljenom izlobenom prostoru, neobi e
afri ke ma ke, nametaj od hroma i elika - ona vrsta neverovatnih stanova ije fotografije vi ate
u nedeljnom Tajmu. Dnevna soba je bila jezgro spektakla, prostrana, belih zidova sa dugim
nakrivljenim prozorom koji je otkrivao svu lepotu Kvinsa preko Ist rivera. Toni je sedela na
udaljenom kraju kau a, blizu prozora, u uglu kau a, tamno plavog iaranog zlatnim pegama. Bila
je obu ena u staru aljkavu ode u koja je odudarala od raskoi oko nje: crveni demper, izgrien
od moljaca, koji sam mrzeo, kratka staromodna crna suknja, tamne arape - zavalila se zlovoljno
se naslanjaju i na jedan lakat, njene noge su trcale nepodesno. Bio je to poloaj u kome je
izgledala ko ato i neljupko. Cigareta je visila u njenoj ruci, a pored nje je bila pepeljara puna
pikavaca. Njene o i bile su puste. Njena duga kosa bila je zamrena. Nije se pomerila dok sam
kora ao prema njoj. Takav izliv neprijateljstva dolazio je od nje, da sam se zaustavio na metar i
po udaljenosti.
Gde su stvari koje je trebalo da donese? upita ona.
Nije ih uopte bilo. To sam rekao samo da bih imao izgovor da te vidim.
To sam i mislila.
U emu je greka, Toni?
Ne pitaj. Samo ne pitaj. Njen glas se spustio na svoj najnii nivo, oporo hrapav
kontraalt. Nije trebalo uopte da do e ovde.
Kad bi mi rekla ta sam uradio...
Pokuao si da me povredi, re e ona. Pokuao si da me ubedi da sam imala loe
iskustvo sa asidom. Ugasila je cigaretu i odmah zapalila drugu. Njene o i, mutne i prikrivene,
odbijale su da sretnu moje. Kona no sam shvatila da si mi neprijatelj, da sam morala da
pobegnem od tebe. Zato sam se spakovala i otila.
Tvoj neprijatelj? Ti zna da to nije istina.
Bilo je neobi no, re e ona. Nisam razumela ta se deava i razgovarala sam sa nekim
ljudima koji su potroili mnogo asida i oni isto ne mogu da razumeju. Bilo je kao da su nai
umovi spojeni, Dejvide. Kao da se telepatski kanal otvorio izme u nas. Svata se prelivalo iz tebe
u mene. Odvratne stvari. Otrovne stvari. Ja sam mislila tvoje misli. Videla sam sebe kako me ti

vidi. Se a li se, kad si rekao da ti isto tripuje, iako nisi uzeo asid? I tada si mi rekao da izgleda
da, kao, ita moje misli. To je ono to me je uplailo. Na in na koji su nai umovi bili upetljani
zajedno, do poklapanja. Da postanu jedan. Nikad nisam znala da asid moe to da uradi ljudima.
Bio je to znak za mene da joj kaem da to nije samo asid, da to nije bila neka vrsta
drogirane varke, da je to to je osetila bilo sudaranje specijalne mo i koja mi je bila data od
ro enja, dar, prokletstvo, nastranost prirode. Ali re i su mi zastale u grlu. Meni su zvu ale
suludo. Kako bih mogao da priznam tako neto? Dopustio sam da pro e taj trenutak. Umesto toga
sakato rekoh: Dobro, bio je to udan momenat za oboje.Bili smo malo van pameti. Ali trip je
gotov. Sad ne treba da se krije od mene. Vrati se Toni.
Ne.
Za par dana onda?
Ne.
Ne razumem ovo.
Sve se promenilo, re e ona. Ne bih mogla vie da ivim sa tobom. Previe me plai.
Trip je gotov, ali ja gledam u tebe i vidim avole. Vidim neto to li i na slepog mia,
polu oveka, sa velikim gumenim krilima i dugim utim zubima i - oh Isuse, Dejvide, ne mogu
spre iti nita od ovoga. Jo uvek ose am kao da su nai umovi spojeni. Stvari koje se unjaju iz
tvog uma u moj. Nije trebalo da probam asid. Nemarno, ona ugasi cigaretu i prona e drugu. Ne
ose am se oputeno sad. elela bih da ode. Glava me boli samo to sam tako blizu tebe. Molim
te. Molim te. ao mi je, Dejvide.
Nisam se usudio da zavirim u njen um. Plaio sam se da bi me ono to bih naao tamo
rasturilo i upropastilo. Ali tih dana moja mo je jo uvek bila jaka tako da nisam mogao da ne
primam, bez obzira da li sam hteo ili ne, opti nii stepen mentalnog zra enja od bilo kog blizu
sebe, a to to sam primio od Toni je potvr ivalo ono to je govorila. Nije prestala da me voli. Ali
asid, iako je bio lisergi an a ne sulferi an, uplaio ju je i nagrizao, nau vezu, otvaraju i taj uasni
prolaz izme u nas. Bilo je mu enje za nju da bude u istoj sobi sa mnom. Nita to bih uradio nije
moglo da se nosi sa tim. Uzimao sam u obzir strategije, traio prilaz sa raznih strana, na in da je
ubedim, da je izle im nenim ozbiljnim re ima. Nema na ina. Uopte nema na ina. Isprobao sam
tuce prilaza u svojoj glavi i svaki se zavravao Tonijinim preklinjanjem da se izgubim iz njenog
ivota. Tako. Kraj. Sedela je tamo skoro nepokretna, oborenih o iju, tamnog lika, njena iroka
usta u vrstie se u bolu, njen brilijantan osmeh ugasio se. Izgledala je dvadeset godina starija.
Njena neobi na, egzoti na lepota pustinjske princeze u celosti ju je napustila. Iznenada, ona mi je
izgledala vie stvarna, u tom velu bola, nego ikad ranije. Gore i od patnje, iva od bola. A nema
na ina da je uhvati.
U redu, mimo rekoh. I meni je tako e ao. Gotovo, zavreno, brzo, iznenada, bez
upozorenja, metak prolete kroz vazduh, granata se kotrljala izdajni ki u ator, nakovanj pada iz
vedrog neba. Zavreno. Ponovo sam. Nema ak ni suza. Plakati? Zato bih plakao?
Bob Larkin je, tokom naeg kratkog, priguenog razgovora, takti no ostao napolju, kod
bifea u hodniku obloenom zaslepljuju im crnim i belim opti kim iluzijama. Ponovo mi je uputio
nean, samilostan osmeh dok sam izlazio.
Hvala to ste mi dozvolili da vas ometam ovako kasne, rekoh ja.
Uopte nema problema. Ba teta to je tako ispalo izme u tebe i Toni.
Klimnuh glavom. Da, ba teta.
Gledali smo jedan drugog nesigurno, i on krene ka meni, zarivi na trenutak svoje prste u
moju miicu, govore i mi bez re i da se saberem, da istrajem ovu oluju, da se sredim. Bio je
toliko otvoren da je moj um neo ekivano uronio u njegov, i video sam ga jasno, njegovu dobrotu,
ljubaznost, njegovo aljenje. Iz njega je dopirala do mene slika, jasno, vrsto zatvoreno se anje:

on i uplakana, skrhana Toni, prethodne no i, lee i nagi zajedno na njegovom

pomodnomokruglom krevetu, njena glava se njie na njegovim dlakavim, mii avim grudima,
njegove ruke maze blede, teke kugle njenih grudi. Njeno telo se trese od potrebe. Njegova
nevoljna opadaju a muevnost bori se da joj ponudi utehu u seksu. Njegova nena dua u sukobu
sama sa sobom, prepuna saaljenja i ljubavi prema njoj ali uasnuta njenom uznemiruju om
enstveno u, te grudi, ta riba, njena nenost. Ne mora, Bob, ponavljala je ona, ne mora,
stvarno ne mora, ali on joj kae da eli, da je vreme da to urade posle viegodinjeg poznanstva;
to e te oraspoloiti, Toni, uostalom oveku je ponekad potrebna promena, zar ne? Njegovo srce
ide ka njoj ali njegovo telo se opire i njihovo vo enje ljubavi, kad se desilo, poureno je,
pateti no, nespretno, gibanje njihovih mu enih nevoljnih tela, zavrava se sa suzama,
drhtavicom, podeljenom alo u i kona no, smehom, trijumfom nad bolom. Poljupcima joj je
brisao suze. Ona mu se do groba zahvaljivala za njegov trud. Onda su zaspali snom dece, jedno
pored drugog. Kako kulturno, kako paljivo. Jadna moja Toni. Zbogom. Zbogom.
Drago mi je da je dola kod tebe. Otpratio me je do lifta. ta jo da izustim?
Ako se predomisli, pobrinu u se da te nazove, rekao je. Stavih ruku na njegovo rame
kao to je i on uradio, i uputih mu najbolji osmeh iz svog repertoara. Zbogom.

19
Ovo je moja jazbina. Na dvanaestom spratu Marbl Hil Hausisa, ugao Brodvej i dvesto
dvadeset osme ulice, prethodno je zgrada projektovana za gra ane srednjeg stalea, a sada je
uto ite za besklasne i iskorenjene urbane ruevine. Dve sobe, kupatilo, kuhinjica, hodnik. Nekad
davno niste se mogli useliti ovde ako niste oenjeni i sa decom. Sada se par samaca uguralo
unutra, na osnovu toga to su siromani. Stvari se menjaju kako grad trune; pravila se kre.
Ve inu stanara zgrade ine Portorikanci, sa ponekim Ircem ili Italijanom. U ovoj jazbini papista,
jedan Dejvid Selig predstavlja anomaliju. Ponekad on pomisli da duguje svojim susedima da
svaki dan veto prevede Shma Yisroel, ali on ne zna re i. Kol Nidre, moda. Ili Kaddish. Ovo je
hleb jada koji su nai preci jeli u Egiptu. Sretan je to je izveden iz Egipta u Obe anu zemlju.
Da li biste voleli da razgledate jazbinu Dejvida Seliga? Vrlo dobro. Molim vas, po ite
ovuda. Ne dirajte nita, molim, i ne ostavljajte vake na nametaju. Osetljiv, inteligentan,
ljubazan, neuroti an ovek koji e biti va vodi nije niko drugi nego Dejvid Selig li no. Nije
dozvoljeno davanje bakia. Dobrodoao narode, dobrodoao u moje skromno boravite.
Obilazak emo zapo eti od kupatila. Vidite, ovo je kada - ona uta mrlja u porcelanu ve je bila
tamo kad sam se uselio - ovo je olja, ovo je kutija za lekove. Selig provodi dosta vremena ovde;
ta prostorija je zna ajna za dublje razumevanje njegovog postojanja. Na primer, on se ponekad
tuira dva ili tri puta dnevno. ta mislite, ta je to to on pokuava da spere? Ostavi tu etkicu za
zube na miru, de ko. U redu, po ite za mnom. Da li vidite one postere u hodniku? To su primerci
iz ezdesetih godina. Ovaj ovde pokazuje pesnika Alena Ginsberga, u kostimu Ujka Sama. Ovaj
ovde je gruba vulgarizacija istan anog topolokog paradoksa holandskog tampara M.G. Eera.
Ovaj ovde poster prikazuje mladi par kako vodi ljubav na talasima Pacifika. Pre osam ili deset
godina, stotine hiljada mladih ukrasili su svoje sobe sli nim posterima. Selig, iako ni tada nije bio
ba mlad, radio je to isto. On je esto pratio prolazne hitove i modne trandove u pokuaju da sebe
jo vr e uklopi u strukture privremenog postojanja: Pretpostavljam da su ovi posteri sada
prili no vredni; on ih nosi sa sobom od jednog do drugog jeftino iznajmljenog stana.
Ovo je moja spava a soba. Tamna i uska, sa niskim plafonom to je tipi no za gradsko
zidanje pre jedne generacije. Prozor drim zatvoren sve vreme tako da me uzdignuti voz, grme i
nebom kasno no u, ne probudi. Dosta je teko zaspati ak i kada je oko vas tiina. Ovo je njegov
krevet, u kome sniva teke snove, povremeno, ak i sada, nerado ita misli svojih suseda i
udruuje njihove misli sa svojim matarijama. Na ovom krevetu, zaveo je najmanje petnaest ena
tokom svog dvoipogodinjeg boravka ovde. Ne gledajte tako posti eno, mlada damo! Seks je
zdrav za ljude i ostaje bitan element Seligovog ivota, ak i sada u srednjim godinama! Moe mu
to postati ak zna ajnije u godinama koje dolaze, jer seks je, nakon svega, na in uspostavljanja
komunikacije sa ljudima, a izvesni drugi kanali komuniciranja izgleda da se zatvaraju za njega.
Ko su te devojke? Neke od njih nisu devojke, neke su ene u godinama. On ih armira na svoj
srameljiv na in i ube uje da provedu jedan sat zadovoljstva sa njim.Retko pozove neku od njih
po drugi put, a i one koje pozove esto odbijaju poziv, ali to je u redu. Njegove potrebe su
podmirene. ta je to? Petnaest devojaka za dve i po godine nije mnogo za samca. Ko si ti da
sudi? On nalazi da mu je to dovoljno. Uveravam vas, on nalazi da mu je to dovoljno. Molim vas
ne sedite na krevetu. To je stari krevet, polovan, kupljen na popust na gornjem platou koji vodi
Armija Spasa u Harlemu.
Digao sam ga za par dolara kad sam se iselio iz pre anjeg stana, nametene sobe u
Aveniji Sent Nikolas, a bio mi je potreban neki nametaj. Nekoliko godina pre toga,

sedamdesetprve ili sedamdesetdruge, ima sam vodeni krevet, jo jedan primer mog pra enja
prolaznih hitova, ali se nikad nisam navikao na talasanje i uborenje, te sam ga kona no dao
jednoj dami irokih kukova kojoj se taj krevet najvie dopao. ega jo ima u spava oj sobi? ini
mi se vrlo malo toga interesantnog. Ormari koji sadri standardnu ode u. Par enskih noenih
papu a. Napuklo ogledalo: da li ste sujeverni? Kosa polica za knjige vrsto nabijena starim
asopisima koje on nikad vie ne e pogledati - Partizanski pregled, Pariki pregled, Njujorki
pregled knjiga, Susreti, gomila pomodnih knjiga, plus par urnala o psihoanalizi i psihijatriji,
koje Selig sporadi no ita u nadi da uve a svoje li no znanje; on ih uvek odbaci na stranu u
trenucima dosade i razo aranja. Hajde da iza emo odavde. Ova soba mora da vam se ini
deprimiraju om. Prolazimo pored kuhinjice - poret sa etiri ringle, friider , sto obloen
formikom - gde on sprema vrlo skromne doru ke i ru kove (za ve eru obi no ode napolje) i
ulazimo u glavni deo stana, u dnevnu/radnu sobu, u obliku slova L, prepunih, plavih zidova.
Ovde moete da posmatrate pun raspon intelektualnog razvoja Dejvida Seliga. Ovo je
njegova kolekcija plo a, oko stotinjak dobro istroenih plo a, neke od njih kupljene su daleke
pedesetprve (zastarele mono plo e). Skoro jedino klasi na muzika, mada moete zapaziti dve
vrste uljeza: pet ili est plo a deza koje datiraju iz 1959. i pet ili est plo a rok muzike iz 1969,
obe vrste nabavljene su u bezuspenom pokuaju da proire horizonte njegovog ukusa. Ina e,
ovde biste uglavnom mogli na i opore stvari, trnovite, nepristupa ne: enberg, kasniji Betoven,
Maler, Berg, Bartokovi kvarteti, Bahove pasakalje. Nita to biste rado zvidali posle jednog
sluanja. On ne zna mnogo o muzici, ali zna ta voli; ne bi vam se to mnogo svidelo.
A ovo su njegove knjige, akumulirane od desete godine i sa ljubavlju tegljene od jednog
stana do drugog. Arheoloki slojevi njegovog itanja lako se mogu izolovati i ispitati, il Vern,
H.G. Vels, Mark Tven, Daiel Hemet na dnu. Sabatini. Kipling. Ser Valter Skot. Van Lun, Pri a
o ove anstvu, Veril, Veliki osvaja i June i Centralne Amerike. Knjige trezvenog, ozbiljnog,
otu enog de aka. Iznenada, sa adolescencijom, kvantni skok: Orvel, Ficderald, Hemingvej,
Hardi, laki Folkner. Pogledajte ova retka depna izdanja iz etrdesetih i ranih pedesetih u starom
formatu koji se vie ne koristi, sa stanjenim plasti nim koricama! Vidite to ste mogli onda kupiti
za samo 25 centi! Pogledajte samo te dozlaboga izazovne slike, dre avo tampanje! Ove
nau nofantasti ne knjige tako e su iz tog doba. Gutao sam ih cele, nadaju i se da u na i neki
klju sopstvenoj poreme enoj prirodi u fantazijama Bredberija, Hajnlajna, Asimova, Sterdena,
Klarka. Pogledajte, ovde je Stejpldonova knjiga udni Don, ovde je Beresfordovo udo iz
Hampdenajra, ovde je cela knjiga nazvana Autsajderi: Deca uda, puna pri a o malim
supervamprima sa nastranim mo ima. Podvukao sam mnogo pasusa u toj poslednjoj, obi no
mesta na kojima se nisam slagao sa piscima. Autsajderi? Ti pisci, mada obdareni, bili su
autsajderi, pokuavali su da zamisle mo i koje nisu nikad imali; a ja, koji nisam bio autsajder, ja
mladi tumara po umovima (knjiga datira iz 1954. godine), hteo sam da raspravljam sa njima.
Oni su isticali teko e supernormalnosti, zaboravili su ekstazu. Mada, razmiljaju i sada o
teko ama i ekstazi, moram priznati da su znali o emu su pisali. Drugovi, danas imam sve manje
prigovora. Ovo je aleja pacova, gde mrtvi gube svoje kosti.
Pogledajte kako je Seligovo itanje bivalo odre enije u studentskim godinama. Dojs,
Prust, Man, Eliot, Paund, stara avangardna hijerarhija. Francuski period: Zola, Balzak, Montenj,
Selin, Rembo, Bodler. Ova debela knjiga Dostojevskog zauzima pola police. Lorens. Volf.
Misti no razdoblje: Augustin, Akvinski, Tao Te ing, Upaniade, Bhagavad-Gita. Psiholoko
razdoblje: Frojd, Jung, Adler, Rajh, Rajk. Filozofsko razdoblje. Marksisti ko razdoblje. Sav taj
Kestler. Nazad ka literaturi: Konrad, Forster, Beket. Idu i dalje prema prelomnim ezdesetim
godinama. Belou, Pin on, Malamud, Majler, Barouz, Bart. Kvaka 22 i Politika iskustva. O da,
dame i gospodo, vi ste u prisustvu vrlo na itanog oveka!

Ovde imamo njegove spise. Kov eg sa blagom li nih stvari koje ekaju jo nepoznatog
biografa. Svedo anstva, uvek sa slabom ocenom iz vladanja (Dejvid pokazuje malo interesa za
rad i esto uznemirava razred.). Grubo nacrtane estitke za ro endan za majku i oca. Stare
fotografije: da li ovaj debeli pegavi de ak moe biti suvonjava individua koja sada stoji pored
vas? Ovaj ovek sa visokim elom sa usiljenim uko enim osmehom je pokojni Pol Selig, otac
naeg subjekta, preminuo (olav hasholom!) 11. avgusta 1971. godine zbog komplikacija nastalih
posle operacije naprslog ira. Ova ena sede kose, titastih o iju je pokojna Marta Selig, Polova
supruga, Dejvidova majka, preminula (oy, veh, mama!) 15. marta 1973. godine od tajanstvenog
truljenja unutranjih organa, verovatno kancerogenog. Ova namrgo ena mlada dama, hladnog i
otrog lica je Judita_Hana Selig, usvojeno dete, nevoljena sestra. Datum na pole ini fotografije:
juli 1963. godine. Judita je tada imala osamnaest godina, i u kulminaciji svoje mrnje prema
meni. Koliko li i na Toni na ovoj slici! Ranije nikada nisam uo io tu sli nost, ali one imaju isti
senovit jemenski izgled, istu crnu dugu kosu. Ali Tonijine o i uvek su bile tople i voljene, osim
na samom kraju, a Juditine o i nikad nisu imale nita za mene, samo led, led, plutonski led. Hajde
da nastavimo sa istraivanjima privatne imovine Dejvida Seliga. Ovo je njegova kolekcija eseja i
seminarskih radova, pisanih tokom studija (Karou je dostojanstven i elegantan pesnik, u ijim se
radovima vide uticaji Donsonovog preciznog klasicizma i Donove groteskne mate interesantna sinteza. Njegove pesme su ugla eno konstruisane i otre dikcije; u pesmi kao to je
Ne pitaj me vie gde Jupiter prebiva, on je perfektno usvojio Donsonovu harmoni nu strogost,
dok u drugim, kao to je Mediokritet u odba enoj ljubavi ili Pretnja nezahvalnoj lepoti
njegovo pisanje je srodno Donovom.). Dobro je ispalo za D. Seliga to je uvao svo ovo literarno
blebetanje: sada, u njegovim poznim godinama, ovi papiri postali su kapital od koga ivi, jer ve
znate, naravno, kako centralna figura naeg istraivanja zara uje za ivot ovih dana. ta jo
nalazimo u ovim arhivama? Kopije bezbroj pisama. Neka su bezli na. Dragi Predsedni e
Ajzenhauer. Dragi Papa Jovane. Dragi Generalni Sekretaru Hamarskojlde. esto, nekada, iako
retko poslednjih godina, slao je ovakva pisma u daleke krajeve zemljine kugle. Njegov nestalni
jednostrani pokuaj da uspostavi kontakt sa gluvim svetom. Njegovi mu ni uzaludni pokuaji da
uspostavi red u svetu koji se o ito pribliava poslednjoj termodinami koj propasti. Ho emo li
pogledati neke od tih dokumenata? Vi kaete, Guverneru Rokfeleru, da sa umnoavanjem
nuklearnog naoruanja naa bezbednost zavisi od verovatnosti nae spremnosti da se oslonimo
na svoju zastraenost. To je teka odgovornost nas kao javnih radnika i kao gra ana da spasimo
ivote i zatitimo zdravlje ljudi. Zakasnela nastojanja narodne odbrane ne mogu se opravdati
naim ube enjem da je nuklearni rat tragedija i da moramo da teimo svim asnim sredstvima da
osiguramo mir. Dozvolite mi da se usprotivim. Va program o sklonitima od bombe,
guverneru, je projekat moralno osiromaenog uma. Skrenuti energiju i sredstva od istraivanja
usmerenih ka trajnom miru do ove eme glava-u-pesku je, mislim, glupa i opasna politika koja....
Guverner, koji je uzgredno odgovorio, zahvalio se i poslao poseban otisak istog tog govora na
koji je Selig protestovao. Da li se moe o ekivati vie?
Gospodine Niksone, vaa celokupna kampanja zasnovana je na teoriji da Americi nikad
nije bilo bolje nego pod vladavinom predsednika Ajzenhauera, i hajde onda da imamo jo etiri
godine istog. Meni vi zvu ite kao Faust, koji vi e za prolaznim trenutkom. (Ali ostani, tako si
lep!) Da li sam previe pismen za vas, gospodine potpredsedni e? Molim vas, imajte na umu da
Faust izgovara te re i kada Mefistofle dolazi da uzme njegovu duu. Da li se vama iskreno ini
da je ovaj trenutak u istoriji tako sladak da bi ste zaustavili sat zauvek? Sluajte obeshrabljenost
u zemlji. Sluajte glasove crnaca sa Misisipija, sluajte pla gladne dece fabri kih radnika koji
su izba eni sa posla zbog Republikanske recesije, sluajte.... Draga gospodo Hemingvej: molim
vas da mi dozvolite da dodam svoju re hiljadama onih koji izraavaju aljenje zbog smrti vaeg

mua. Hrabrost koju je on pokazivao kad je bio suo en sa ivotnom situacijom kja je postala
nesnosna i nepodnoljiva uistinu je primer za nas koji Dragi Dr. Baber.... Dragi Profesore
Tojnbi.... Dragi Predsedni e Nehru.... Dragi gospodine Paund: ceo civilizovan svet raduje se sa
vama zbog vaeg oslobo enja iz okrutnog i neprirodnog zatvora koji..... Dragi Lorde Rasel....
Dragi Predsedni e Hru ov.... Dragi G. Malro.... Dragi.... Dragi.... Dragi.... Zadivljuju a
kolekcija prepiski, morate se sloiti, sa isto tako zadivljuju im odgovorima. Pogledajte, ovaj
odgovor kae, Vi ste moda u pravu, a ovaj kae: Zahvalan sam zbog vaeg interesovanja, a ovaj
kae: Naravno vreme ne dozvoljava li ni odgovor na sva prispela pisma, ali ne sumnjajte, molim
vas, i budite uvereni da e vaim mislima biti posve ena panja, a ovaj kae: Poaljite tom
ku kinom sinu smiruju e pismo.
Na alost mi nemamo zamiljena pisma koja je on stalno diktirao sebi ali nikad nije
poslao. Dragi gospodine Kjerkegor: ja se potpuno slaem sa vaom proslavljenom tvrdnjom koja
izjedna ava apsurdno sa injenicom da su sa bogom sve stvari mogu e i izjavom: Apsurd
nije jedan od faktora koji mogu biti diskriminisani unutar pravilnog dometa razumevanja: on nije
identi an sa nemogu im, neo ekivanim, nepredvi enim. U svom sopstvenom iskustvu sa
apsurdnim.... Dragi gospodine ekspir: Kako ste zgodno vi to sro ili kad ste napisali Ljubav
nije ljubav koja se menja kada na e zamenu, ili koja se savija sa odstranjiva em da se odstrani.
Va sonet, me utim, kao da moli da se postavi pitanje: ako ljubav nije ljubav, ta je to onda, taj
ose aj bliskosti koji moe tako apsurdno i neo ekivano biti uniten sitnicom? Ako bi ste mogli da
predloite neke druge egzistencijalne na ine opho enja prema drugima koji.... Poto su prolazna,
proizvod lutaju ih impulsa, i esto neshvatljiva, mi nemamo zadovoljavaju i pristup takvim
komunikacijama koje je Selig ponekad proizvodio i stotinu na sat. Dragi gospodine sudijo
Holms: u slu aju Juno Pacifi ke Kompanije protiv Jensena, 244 protiv 205, 221 (1917), vi ste
presudili: Prepoznajem bez sumnje da sudije ine i moraju presu ivati, ali oni mogu to initi
samo u me uprostorima; oni su ograni eni na masu do pokretanja estica. Ova veli anstvena
metafora nije mi potpuno jasna, moram priznati i....

Dragi gospodine Selig,

Sadanje stanje u svetu i celokupnom ivotu je bolesno. Da sam doktor i da se trai moj
savet, morao bih odgovoriti: Stvorite tiinu.
Iskreno va
Soren Kjerkegor
(1813-1855)

A onda, tu su jo i ove tri fascikle sa debelim be koricama. On nisu dostupne javnoj

inspekciji, jer sadre pisma li ne prirode. Pod uslovima naeg sporazuma sa zadubinom Dejvida
Seliga, meni je zabranjeno da citiram, iako mogu da parafraziram. Ovo su njegova pisma i
poneko pismo od devojaka koje je on voleo ili je eleo da voli. Najranije datira iz 1950. godine i
u gornjem uglu crvenim velikim slovima je primedba, NIKAD POSLANO, Draga Beverli, tako
po inje, i puno je sramnih grafi kih seksualnih scena. ta bi nam mogao re i o toj Beverli, Selig?
Pa, ona je bila niska, slatka i pegava, velikih grudi, vedre naravi, sedela je ispred mene na
asovima biologije, i imala je jezivu sestru bliznakinju, Estelu, koja se mnogo mrgodila i zbog
nekog genetskog propusta bila ravna onoliko koliko je Beverli bila sisata. Moda je to razlog to

se toliko mrgodila. Esteli sam se svi ao na njen oporo sumoran na in, i mislim da bi ak
eventualno spavala sa mnom, to bi inilo mom petnaestogodinjem egu mnogo dobrog, ali ja
sam je prezirao. Ona je izgledala kao umrljana, loe ura ena kopija Beverli, koju sam voleo.
Imao sam obi aj da bos lutam po Beverlinom umu dok je nastavnica, gospo ica Mueler,
monotono predavala mitozu i hromozome. Ona je dala danu Viktoru licu, krupnom mravom
zelenookom, crvenokosom de ku koji je sedeo pored nje, i ja sam nau io dosta o seksu od nje u
jednom upadu, sa dvanaest sati zakanjenja dok je emitovala svakog jutra svoje avanture od
prethodne no i sa Viktorom. Nisam bio ljubomoran na njega. Bio je zgodan i samouveren i
zasluio je nju, a ja sam tada ionako bio previe stidljiv i nesiguran da se sa nekim tucam. Tako
sam se tajno vercovao u njihovoj romansi i matao da radim sa Beverli one stvari koje je Viktor
radio sa njom, sve dok o ajni ki nisam eleo da u em u nju li no, ali moja istraivanja njenog
uma govorila su mi da sam joj samo zabavan kao patuljasto dete, udak, aljivdija. Kako onda
da uspem? Napisao sam joj ovo pismo opisuju i u ive i znojave detalje svega to su ona i Viktor
radili i rekoh: Da li se ne udi kako sve to znam, ha, ha, ha? Dublji smisao toga bio je da sam ja
neka vrsta supermena sa snagom da prodrem u intimnost enskog uma. Rezonovao sam da e je
to survati pravo u moje naru je, obeznanjenu iz strahopotovanja, ali dublje razmiljanje dovelo
me je do saznanja da bi ona mislila ili da sam lud ili privirkivalo, i u bilo kom slu aju bi se
potpuno ohladila, tako da sam odloio pismo, ne poslavi ga. Moja majka ga je nala jedno ve e,
ali nije se usudila da mi ita o tome kae, beznadeno blokirana kada je bio u pitanju seks; samo
ga je vratila u svesku. Te ve eri pokupio sam njene misli i otkrio da ga je ona kriom pro itala.
Da li je bila okirana i uznemirena? Da, bila je, ali tako e je ose ala ponos to je njen de ak
kona no postao ovek, koji pie prostote zgodnim devoj icama. Moj sin pornograf.
Ve ina pisama iz ove fascikle datira izme u 1954. i 1968. godine. Poslednje je pisano
oktobra 1974, posle toga Selig je po eo da ose a sve manje i manje kontakta sa ostatkom ljudske
vrste i prestao je da pie pisma, osim u svojoj glavi. Ne znam koliko je devojaka ovde
predstavljeno, ali mora da ih je bilo poprili no. Uopte, ovo su sve bile povrne afere, poto se
Selig, kao to znate, nikad nije enio niti je ak imao ozbiljnih odnosa sa enama. Kao u slu aju
Beverli, i sa onima koje je najdue voleo, obi no nikad nije stvarno imao odnose, iako je bio
sposoban da se pretvara da ose a ljubav za neku koja je u stvari bila slu ajno poznanstvo.
Ponekad je upotrebljavao svoj dar da bi seksualno iskoristio ene, naro ito kad je imao oko
dvadeset pet godina. On nije ponosan na taj period. Zar ne biste voleli da itate ova pisma, vi
smrdljivi voajeri? Ali ne ete. Ne ete staviti ape na njih. Zato sam vas uopte pozvao ovde?
Zato vam dozvoljavam da zavirujete u moje knjige i moje fotografije i neoprano su e i
zamrljanu kadu? Mora da je moj ose aj za osobenost opao: izolacija me gui; prozori su zatvoreni
ali su zato bar vrata otvorena. Potrebni ste mi da biste mi potkrepili ose aj za stvarnost gledaju i
moj ivot, uklapaju i delove mog ivota u vae li no iskustvo, otkrivaju i da sam stvaran, ja
postojim, ja patim, ja imam prolost, ako nemam budu nost. Tako da kad odete moete re i: Da,
poznajem Dejvida Seliga, u stvari znam ga vrlo dobro. Ali to ne zna i da moram sve da vam
pokaem. Hej, ovde je pismo za Ejmi! Ejmi koja me oslobodila nevinosti u prole e pedeset tre e.
Zar ne biste voleli da znate pri u kako se to dogodilo? Sva iji prvi put je neodoljivo zanimljiv.
Pa, jebite se: ne elim da raspravljam o tome. Ionako nije neka pri a. Stavio sam ga u nju i ja sam
doiveo a ona nije, tako je to bilo, a ako elite da znate ostatak, ko je ona bila, kako sam je zaveo,
izmislite sami detalje. Gde je Ejmi sada? Ejmi je mrtva. Kako Vam se to svi a? Njegovo prvo
tucanje, a ve ju je nadiveo. Ona je poginula u saobra ajnoj nesre i u svojoj dvadeset tre oj
godini, i njen mu, koji me je jedva poznavao, pozvao me je da mi to kae, jer sam nekad bio
njen prijatelj. On je jo uvek bio u traumi jer ga je policija naterala da do e i identifikuje le, a
ona je stvarno bila razmrskana, unakaena, osaka ena. Kao neto sa druge planete, tako je

izgledala, rekao mi je. Izba ena sa prednjeg sedita kroz oferajbnu pravo u drvo. A ja sam
rekao:
Ejmi je bila prva devojka sa kojom sam spavao, a on je po eo da me tei. On tei mene,
a ja sam samo pokuavao da budem sadisti an.
Vreme prolazi. Ejmi je mrtva a Beverli je puna ka doma ica srednjih godina, kladim se.
Ovde je pismo za Deki Njuhaus, u kome joj piem da ne mogu da spavam jer razmiljam o njoj.
Deki Njuhaus? Ko je to? A, da. Metar ezdeset osam i par sifona od kojih bi se Merilin Monro
ose ala preoptere enom. Slatka. Glupa. Napu enih usana, nenoplavih o iju. Deki nije bila nita
naro ito osim njenih sisa, ali to je bilo dovoljno za mene, sedamnaestogodinjaka zalu enog za
grudima, bog zna zato. Voleo sam je zbog njenih grudi, tako loptastih i vidljivih u tesnim belim
polo majcama koje je volela da nosi. Leto 1952. godine. Volela je Frenka Sinatru i Perija Komoa
i imala je FRENKI ispisano, karminom na levoj butini svojih traperica i PERI na desnoj. Ona je
tako e volela nastavnika istorije, mislim da se zvao Leon Sisinder ili Zipinger ili tako neto,
tako e je imala ispisano LEON na trapericama, od kuka do kuka. Poljubio sam je dva puta i to je
bilo sve, ak bez jezika; ona je bila stidljivija i od mene, uplaena da bi neka grozna muka ruka
povredila isto u onih mo nih sisa. Pratio sam je okolo, pokuavaju i da ne ulazim u njen um jer
me je deprimiralo da vidim kako je plitka. Kako se to zavrilo? A, da; njen mla i brat Anri rekao
mi je kako je on vi a nagu sve vreme ku i, a ja, o ajan da vidim bar indirektno na mah njene
sifone, zagnjurih u njegove misli i ukradoh pogled iz druge ruke. Nisam znao do tada kako vaan
brushalter moe biti. Neobuzdane, one su visile do njenog malog okruglog stomaka, dva bedema
njihaju eg mesa sa ispup enim plavim venama. Izle ilo me je od zalu enosti. Tako davno, to mi
je tako nestvarno sada, Deki.
Ovde. Pogledajte. pijunirate me. Moje arko izbezumljene izjave ljubavi. Pro itajte ih
sve, ta me briga? Dona, Elsi, Magda, Mona, Sju, Luiz, Karen. Zar ste mislili da sam seksualno
lien? Zar ste mislili da me moja hroma mladost navela da posr em u muevnosti, nesposoban da
nalazim ene? Ja sam kopao za svoj ivot me u njihovim butinama. Draga Koni, kako je to bila
luda no ! Draga ikita, tvoj parfem se jo uvek ose a u vazduhu. Draga Elejn, kada sam se jutros
probudio tvoj ukus sam osetio na usnama.Draga Kiti...
Oh, boe. Kiti. Draga Kiti, imam toliko toga da ti objasnim, da ne znam odakle da
po nem. Ti me nikad nisi shvatila i ja tebe nikad nisam shvatio, i tako je ljubav koju gajim prema
tebi bila osu ena da nas pre ili kasnije dovede do loeg kraja. Koji je sada stvarnost. Nedostatak
komunikacije proirio se svuda u naem odnosu, ali zato to si ti bila druga ija od bilo koje
osobe koju sam ikad upoznao, istinski i kvalitativno druk ija, bila si za mene centar mojih
matarija i nisam te mogao prihvatiti takvu kakva si, ve sam morao da nastavim da te ube ujem
i ube ujem, dok... oh, boe. Ovo je previe bolno. Kog avola radite itaju i tu a pisma? Zar
nemate ni malo pristojnosti? Ne mogu vam ovo pokazati. Obilazak je gotov. Napolje! Napolje!
Svi napolje! U ime boje, iza ite napolje!

20
Uvek je postojala opasnost da bude otkriven. Znao je da mora biti oprezan. Ovo je vek
lovaca na vetice, kada nekog ko je napustio drutvene norme hvataju i spaljuju na loma i.
pijuni su bili svugde, trae i tajnu mladog Seliga, nadaju i se da e otkriti odvratnu istinu o
njemu. ak i gospo ica Mueler, njegova nastavnica biologije. Ona je bila bucmasta enica, nalik
na pudlicu, stara oko etrdesetak godina, tunog lica i tamnih kolutova ispod o iju; imala je
brutalno kratko oianu kosu, nalik na neku vrstu tajanstvene brave, a na potiljku se uvek videlo
da je nedavno obrijan, i dolazila je svakog dana na asove u sivoj laboratorijskoj kecelji.
Gospo ica Mueler zala je vrlo duboko u carstvo van ulnih natprirodnih fenomena. Naravno,
tada, 1949. god, nisu upotrebljavali fraze kao zala je vrlo duboko, kad je Dejvid Selig bio u
njenom razredu, ali neka anahronizam ostane: bila je ispred svog vremena, prerano ro en hipik.
Ona je stvarno bila zabrazdila iza racionalnog, nepoznatog. Znala je da se sna e u gimnazijskom
nastavnom programu iz biologije ak i u snu, koji je i bio na in, manje vie, na koji je predavala.
ta je nju palilo, stvarno, bile su stvari kao telepatija, vidovitost, telekineza, astrologija, sve o
parapsihologiji. I najmanja provokacija je bila dovoljna da je odvrati od dnevnih poslova, u enja
o metabolizmu ili krvotoku ili ta ve , i da pri a o svojoj pasiji. Bila je prva u svom kvartu koja je
posedovala Ji ing. Provela je dosta vremena unutar organskih kutija. Verovala je da u Velikoj
piramidi iz Gize ima boanskih otkrovenja za ove anstvo. Traila je dublje istine u Zenu, optoj
sematici, Bejtsovim vebama za vid, i shvatanjima Edgara Sajsa. (Kako lako mogu da produim
njeno traganje posle jednogodinje izloenosti! Mora da je nastavila sa dijanetikom,
Velikovskim, Brajdi Marfijem i Timoti Lirijem zavrila u starosti, kao guru dama u nekom
visokom gnezdu u Los Angelesu, duboko u psilocibinu i pejotu. Jadna blesava, lakoverna,
samilosna, stara ku ka.)
Naravno, drala je korak sa istraivanjima oko van ulnih opaanja koja je J.B. Rajn radio
dole na Djuk univerzitetu. Dejvid je bio prestravljen kadgod bi ona pri ala o tome. Konstantno se
plaio da e ona podle i i isprobati neke Rajnove eksperimente u razredu i tako ga izbaciti iz
skrovita. On li no je itao Rajna, naravno, Domet uma i Nove granice uma, ak je provirio u
nejasan urnal o parapsihologiji nadaju i se da e na i neto to bi ga objasnilo njemu samom,
ali tamo nije bilo ni eg osim statistike i maglovitih pretpostavki. Dobro, Rajn mu ne predstavlja
pretnju sve dok se bude bavio glupostima u Severnoj Karolini. Ali zbunjena gospo ica Mueler
mogla bi da ga skine do gole koe i preda na loma u.
Neizbeno napredovanje ka katastrofi. Tema te nedelje, iznenada, bio je ovekov mozak,
njegove funkcije i sposobnosti. Vidite, ovo je cerebrum, ovo je cerebelum, ovo je produena
ki mena modina. De ja bata SINAPSI. Bucmasti Norman Hajmli , tee i ka sigurnoj petici,
znaju i ta no koje dugme da pritisne, podie ruku:
Gospo ice Mueler, da li mislite da e ikad biti mogu e da ljudi stvarno itaju misli.
Mislim ne pomo u trikova ili ne eg drugog, ve stvarnom mentalnom telepatijom!?
Oh, radosti gospo ice Mueler! Njeno puna ko lice blista. To je bio signal da zapo ne
animiranu diskusiju o ESP-u, parapsihologiji, neobjanjivim fenomenima, supemormalnim
na inima komuniciranja i opaanja, Rajnovim istraivanjima i tako dalje, i tako dalje, bujica
metafizi ke bezna ajnosti. Dejvid je eleo da se sakrije ispod klupe. Re telepatija naterala ga
je da se trgne. Ve je sumnjao da pola razreda shvata ta je on. A sada bljesak divlje paranoje. Da
li gledaju u mene, da li bulje i pokazuju i gurkaju i klimaju glavama i potvr uju? Naravno, ovo je
nerazuman strah. Pretraio je svaki um u razredu vie puta, o ajni ki pokuavaju i da se zabavi

tokom suvih perioda dosade i znao je da je njegova tajna sigurna. Njegovi kolski drugovi, mlade
Bruklinske bubalice, nikad ne e shvatiti velom pokriveno prisustvo supermena u svojoj sredini.
Oni su mislili da je on udan, da, ali nisu naslu ivali koliko je udan. Da li e gospo ica Mueler
sada da otkrije njegov veo? Govorila je o sprovo enju parapsiholokih eksperimenata u razredu
da pokae potencijalne mogu nosti ljudskog mozga. Oh, gde da se sakrijem?
Nema izlaza. Slede eg dana donela je karte.
Ovo su takozvane Zenerove karte, sve ano je objanjavala, dre i ih gore, mau i njima
kao da je Divlji Bil Hikok i da se deli fle rojal. Dejvid u stvari nikad nije video pakovanje tih
karata, ipak su mu bile poznate kao pakovanje koje su njegovi roditelji upotrebljavali u svojim
beskona nim igrama kanaste.
Njih je sastavio pre dvadeset pet godina na univerzitetu Djuk Dr Karl E. Zener i Dr J.B.
Rajn. Drugi naziv za njih je ESP karte. Ko zna ta ESP zna i?
Debeljukasta ruka Normana Hajmli a bila je podignuta. Van ulno opaanje, gospo ice
Mueler!
Vrlo dobro, Normane. Odsutno, ona po e da mea karte. Njene o i, obi no
bezizraajne, sijale su kao kod kockara u Las Vegasu. Ona re e:
U pilu ima dvadeset pet karata, podeljenih u pet ,vrsta ili simbola. Ima pet karata koje
su obeleene sa zvezdom, pet sa krugom, pet sa kvadratom, pet sa talasima i pet sa krstom ili
znakom plus. Ina e one izgledaju isto kao obi ne karte za igranje .
Dala je karte Barbari tajn, jo jednoj od svojih miljenica i rekla da prepie tih pet
simbola na tablu.
Ideja je u tome da subjekt koji se ispituje redom pogleda svaku kartu, koje su okrenute
nadole, i da pogodi simbol na toj karti. Test moe da se isproba na razne na ine. Neki put
ispitiva prvo kratko pogleda svaku kartu; to tom subjektu prua priliku da odabere ispravan
odgovor iz ispita evog uma, ako moe. Neki put ni subjekt ni ispitiva ne gledaju karte unapred.
Neki put subjektu je dozvoljeno da dodirne kartu pre nego to kae svoje miljenje. Neki put on
ima povez preko o iju, u drugim slu ajevima moe mu biti dozvoljeno da zagleda pole inu svake
karte. Bez obzira kako se radi test, osnovni cilj je uvek isti: da subjekt odredi, upotrebljavaju i
van ulne mo i, aru na karti koju ne moe da vidi. Estela, pretpostavimo da subjekt uopte nema
van ulne mo i, ve deluje na osnovu iste logike. Koliko ispravnih odgovora bi mogli da
ekujemo od njega, od dvadeset pet karti?
Estela, iznena ena, pocrveni i bubnu: Uh... dvanaest i po?
Gospo ica Mueler se kiselo nasmei i okrenu se prema pametnijoj, sre nijoj bliznakinji.
Beverli?
Pet, gospo ice Mueler?
Ta no. Uvek postoji ansa jedan prema pet da se pogodi to na vrsta, tako da pet
ispravnih odgovora od dvadeset pet ono to moe doneti ista sre a. Naravno, rezultati nisu nikad
tako uredni. U jednom krugu pri ispitivanju moete imati etiri ispravna pogodka, a onda u
slede em krugu est, pa onda pet, a onda moda sedam, a onda verovatno samo tri - ali prosek
tokom cele serije ispitivanja, trebalo bi da bude pet. To je tako, samo ako kao faktor dejstvuje
puki slu aj. U stvari, u Rajnovim eksperimentima neke grupe subjekata imale su prosek od est i
po ili sedam pogodaka od dvadeset pet, tokom niz ispitivanja. Rajn veruje da se nastup preko
proeka, moe objasniti samo pomo u ESP-a. Izvesni subjekti su postizali mnogo bolje rezultate.
Jedan ovek je ispravno pogodio uzastopno devet karata, dva dana za redom. A par dana kasnije
pogodio je petnaest karata uzastopno, zatim dvadeset jednu od dvadeset pet. anse protiv toga su
fantasti ne. Koliko vas misli da to nije bilo nita vie od sre e?
Tre ina razreda je podigla ruku. Neki tikvani koji nisu uspeli da shvate da je to

promo urno, da se pokae simpatija za nastavni in hobi. Neki nepopravljivi skeptici koji su
prezirali takve ini ne manipulacije. Me u njima je i Dejvid Selig. On je samo pokuavao da se
zatiti.
Gospo ica Mueler re e: Hajde da danas uradimo par testova, Viktore, ho e li ti da
bude nae prvo zamor e. Do i do table.
Cere i se nervozno, Viktor ile gegao se do table. Stajao je uko eno pored stola
gospo ice Mueler dok je ona presekla karte i ponovo ih presekla. Tada, brzo pogledavi prvu
kartu, ona je prosledi do njega.
Koji simbol? upita ona.
Krug?
Vide emo. Ne pri ajte nita. Dodala je kartu Babari tajn, govore i joj da stavi
ispravan znak ispred ispravnog simbola na tabli. Barbara je obeleila kvadrat. Gospo ica Mueler
letimi no pogleda slede u kartu.
Zvezda, pomisli Dejvid.
Talasi, re e Viktor. Babara obelei zvezdu.
Plus. Kvadrat glupane! Kvadrat.
Krug. Krug. Krug.
Iznenadni talas uzbu enja u razredu zbog Viktorovog pogodka. Gospo ica Mueler,
ljutitim pogledom, zatraila je tiinu.
Zvezda. Talasi. Babara je obeleila talase.
Kvadrat. Kvadrat, sloio se Dejvid. Kvadrat.
Jo jedan amor, vie priguen.
Viktor je poga ao ceo pil. Gospo ica Mueler vodila je rezultat: etiri ispravna pogotka.
Nije ak ni onoliko koliko je slu ajno. Ponovo ga je stavila na probu. Pet, u redu, Viktore, ti si
moda seksi, ali nisi telepata. Pogled gospo ice Mueler lutao je po razredu. Jo jedan subjekat?
Samo da to ne budem ja, mislio je Dejvid. Boe, samo da ne budem ja. I nisam bio. Prozvala je
Seldon Fejnberg. On je pogodio pet u prvoj rundi, est u drugoj. Vredno potovanja, neatraktivno.
Onda Alisa Koen, etiri i etiri, kamenit teren, gospo ice Mueler. Dejvid, prate i svaku kartu,
pogodio je svih dvadeset pet simbola svaki put, ali on je bio jedini koji je to znao.
Slede i? re e gospo ica Mueler, Dejvid se skupi u svojoj klupi. Koliko ima do zvona?
Norman Hajmli . Norman se dogega do nastavni inog stola. Ona letimi no pogleda
kartu. Dejvid, ispituju i nju pokupi sliku zvezde. Dosko ivi onda u Normanov um, Dejvid je bio
zapanjen to je tamo opazio lepravu sliku zvezde koja izopa eno zaokrugljuje svoje krakove da
bi se formirao krug, a onda ponovo postala zvezda. ta je to bilo? Da li odvaratni Hajmli ima
trunku mo i?
Krug, promrmlja Norman.
Ali pogodio je slede u - talasi - i slede u, kvadrat. Stvarno je izgledalo da on isto uspeva
da pokupi emanacije iz uma gospo ice Mueler. Debeli Hajmli imao je trunku dara. Ali samo
trunku; Dejvid, istrauju i njegov i nastavni in um, posmatrao je kako slike postaju sve
zamagljenije i potpuno nestaju oko desete karte, umor je rasturio Normanovu slabu snagu. Ipak
imao je sedam pogodaka, najbolje do sada. Zvono, molio se Dejvid. Zvono, zvono, zvono! Jo
dvadeset minuta.
Malo olakanje. Gospo ica Mueler ustro je podelila cedulje. Ona bi da testira ceo razred
odjednom.
Ja u govoriti brojeve od jedan do dvadesetpet, re e ona. A kako ja govorim svaki
broj, vi zapitite simbol koji mislite da vidite. Spremni? Jedan.
Dejvid je video krug. Zapisao je talase.

Zvezda. Kvadrat.
Talasi. Krug.
Zvezda. Talasi.
Kad se test privodio kraju, u inilo mu se da moda ini takti ku greku to namerno grei
svaki put. Sam sebi je rekao da ipak zapie dva ili tri ispravna odgovora, samo radi kamuflae.
Ali bilo je prekasno za to. Ostalo je jo samo etiri broja; bilo bi isuvie providno ako bi pogodio
par poto je do sada sve promaio. Nastavio je sa promaajima.
Gospo ica Mueler re e: Sada razmenite papire sa klupskim drugom i ocenite njegove
odgovore. Spremni? Broj jedan: krug. Broj dva: zvezda. Broj tri talasi. Broj etiri....
Napeto je traila rezultate. Da li je iko zabeleio deset ili vie pogodaka? Ne, nastavnice.
Devet? Osam? Sedam? Norman Hajmli je opet imao sedam pogodaka. On se pravio vaan:
Hajmli ita misli. Dejvid se odvratno ose ao zbog saznanja da Hajmli ima ak i trunku mo i.
est. etiri aka je imalo est pogodaka. Pet? etiri? Gospo ica Mueler je marljivo kratkim
belekama zapisivala rezultate. Ima li jo koji rezultat? Sidni Golblat je po ela kriom da se
osmehuje.
Gospo ice Mueler, a nula?
Ona je izgledala zapanjeno. Nula? Zar je neko imao svih dvadeset pet promaaja?"
Dejvid Selig!
Dejvid Selig je hteo da propadne kroz pod. Sve o i su bile uperene u njega. Saletali su ga
okrutnim smehom. Dejvid Selig je sve pogreio. Bilo je to kao da govore: Dejvid Selig se upisao
u ga e, Dejvid Selig je prepisivao na ispitu, Dejvid Selig je iao u enski WC. Zato to je
pokuao da se sakrije, u inio je sebe jako upadljivim. Gospo ice Mueler, izgledaju i strogo i
zagonetno, re e:
Rezultat od nula pogodaka moe biti dosta zna ajan, deco. To pre moe zna iti vrlo jaki
ESP, nego totalno odsustvo takvih mo i, kao to biste pomislili. Oh, boe. Vrlo jake ESP
sposobnosti. Ona je nastavila:
Rajn govori i o takvim fenomenima kao to su napredna dislokacija i nazadna
dislokacija, u kojima neobi no jaka ESP moe da se slu ajno fokusira na kartu ispred ispravne,
ili kartu iza nje, ili ak dve ili tri karte dalje. Tako bi subjekt na izgled imao ispod prose an
rezultat kada je u stvari poga ao perfektno, samo mimo mete! Dejvide, daj da pogledam tvoje
rezultate.
Nita nisam uspeo da pogodim. Gospo ice Mueler. Ja sam samo zabeleio moje
pretpostavke i verovatno su sve bile pogrene.
Daj mi da vidim!
Kao da marira po tribini, odneo joj je cedulju. Stavila je njegov papir do svog i pokuala
da ga pro ita, trae i neke korelacije, neku sekvencu dislokacije. Ali proizvoljnost njegovih
nemarnih greaka titila ga je. Napredna dislokacija jedne karte davala mu je dva pogodka; a
nazadna dislokacija jedne karte davala mu je tri pogotka. Ni eg zna ajnog u tome. I pored toga,
gospo ica Mueler nije htela da ga pusti.
elela bih da te ponovo testiram, re e ona. Proba emo nekoliko vrsta testova. Nula
pogodaka je fasciniraju e. Po ela je da mea karte. Boe, Boe, Boe gde si? Ah. Zvono!
Spaen zahvaljuju i zvonu!
U jednom bljetavom trenutku otkrivanja i sudelovanja, gospo ice Mueler, mogao sam da
potvrdim vae ivotno traganje za nemogu im, neobjanjivim, neznanim, iracionalnim,
udotvornim.
Moe li ostati posle asa?, upita ona. U agoniji odmahnuo je glavom. Moram da idem
na as geometrije, gospo ice Mueler.

Ona se ublai. Sutra, onda. Sutra emo izvriti test. Boe! Bio je budan cele no i u meteu
strahom, znoje i se, drhte i; oko etiri sata ujutro je povra ao. Nadao se da e ga majka naterati
da ostane ku i, da ne ide u kolu, ali nije imao sre e: u sedam i trideset on je bio u autobusu. Da li
e gospo ica Mueler da zaboravi na test? Gospo ica Mueler nije zaboravila. Sudbonosne karte
nalazile su se na stolu. Ne e biti beanja. Naao su u centru panje. U redu, Dejv, budi pametan
ovog puta.
Da li si spreman da po ne? upita ona, uzimaju i prvu kartu. Video je plus simbol u
njenom umu.
Kvadrat, re e on.
Video je krug. Talasi, re e on.
Video je krug. Plus, re e on.
Video je zvezdu. Krug, re e on.
Video je kvadrat. Kvadrat, re e on. To je jedan.
Paljivo je brojao. etiri pogrena odgovora, zatim jedan ta an. Tri pogrena odgovora,
jo jedan ispravan. Nasumi nim lanim razmacima, dozvolio je sebi pet pogodaka u prvom testu.
Na drugom imao je etiri. Na tre em, est. Na etvrtom, etiri. Da nisam previe prose an, pitao
se? Da li sada treba da joj dam sve ispravne u jednom krugu? Ali ona je gubila zanimanje.
Jo uvek ne mogu da razumem tvojih nula pogodaka, Dejvide. Govorila je njemu. Ali
meni se ini da ti nema nikakve ESP sposobnosti.
Trudio se da izgleda razo arano. ak izvinjavaju e, Oprostite, nastavnice, ja nemam ESP
sposobnosti. Ponizan i manjkav de ak vratio se na svoje mesto.

U jednom bljetavom trenutku otkrovenja i sudelovanja, gospo ica Mueler, mogao sam
potvrditi vae ivotno traganje za nemogu im, neobjanjivim, neznanim, iracionalnim,
udotvornim. Ali nisam imao hrabrosti da to uradim. Morao sam da brinem o sopstvenoj koi,
gospo ice Mueler. Morao sam da mislim na sebe. Ho ete li mi oprostiti? Umesto da vam dam
istinu, ja sam vas varao, gospo ice Mueler, i poslao vas da slepo se okrenete tarotu, horoskopu,
ljudima iz lete ih tanjira, hiljadama nadrealnih vibracija, milionima apokalipti kih astralnih
antisvetova, kada je moda dodir mog uma o va bio dovoljan da vas izle im ludila. Jedan moj
dodir. Trenutak. Treptaj oka.

21
Ovo su dani Dejvidove strasti, kad se previja u svom bodljikavom krevetu. Da sredimo to
postepeno. Tako manje boli.

Utorak. Dan izbora. Poslednjih meseci galama oko kampanje zamu uje vazduh. Slobodan
svet bira svog novog maksimalnog vo u. Ozvu eni kamioni tutnje Brodvejom, izvikuju i
slogane. Na slede i Predsednik! ovek za celu Ameriku! Glasajte! Glasajte! Glasajte! Glasajte
za X! Glasajte za Y! Prazne re i stapaju se, zamu uju i teku. Republokrat. Demikanac. Boum.
Zato bi trebalo da glasam? Ja ne u da glasam. Ja ne glasam. Nisam uklju en. Nisam deo tog
kruga. Glasanje je za njih. Jednom, poznog avgusta 1968. godine, mislim da je to tad bilo, stajao
sam ispred Karnagi Hola, razmiljaju i o tome da skoknem do male knjiare prekoputa ulice, kad
je iznenada celokupan saobra aj zastao na pedeset sedmoj ulici i mnotvo policajaca izniklo na
plo niku kao da su ratnici zubatih zmajeva koje je Kadmus poslao, a mnotvo motora je tutnje i
dolazilo sa isto ne strane, i gle! U tamnoj crnoj limuzini vozio se Ri ard M. Nikson, izabrani
Predsednik Sjedinjenih Ameri kih Drava, koji je veselo odmahivao okupljenom narodu. Moja
velika ansa, napokon, pomislih. Pogleda u u njegov um i bi u upoznat sa svim tajnama nae
drave; otkri u ta je to to ini nae velike vode istaknutim u odnosu na obi ne smrtnike. I
privirih u njegov um, a to to sam tamo naao ne u da vam kaem, osim da je to manje-vie ono
to je trebalo da o ekujem da u na i. Od toga dana nisam imao nikakvog posla sa politikom, ili
politi arima. Danas u ostati kod ku e za vreme glasanja. Neka izaberu slede eg Predsednika bez
moje pomo i.

Sreda. Zabavljam se sa poluzavrenim seminarskim radom za Jahja Lumumbu i drugim

sli nim projektima, par bezvrednih re enica za svaki. Ne napredujem. Judita zove. urka, re e
ona. Pozvan si. Svi e biti tamo.
urka? Kod koga? Gde? Zato? Kada?
U subotu uve e. Blizu Kolumbije. Doma in je Klod Germant. Da li ga zna? Profesor
francuske knjievnosti! Ne, ne zove se Germant Promenio sam mu ime da bih zatitio krivca.
On je jedan od onih novih karizmati nih profesora. Mlad, dinami an, zgodan, prijatelj Simon De
Bovoar, enea. Karl i ja idemo. A i mnogi drugi. On uvek poziva najinteresantnije ljude.
ene? Simon De Bovoar? Da li e oni biti tamo?
Ne, glupane, ne oni. Ali se isplati da ode. Klod prire uje najbolje urke od svih ljudi
koje ja znam. Briljantna kombinacija ljudi.
Meni vie li i na vampira.
On daje isto koliko i uzima, Dav. On me je posebno zamolio da te pozovem.
Otkud on uopte zna za mene?
Preko mene, re e ona. Pri ala sam o tebi. Umire od elje da te upozna.
Ja ne volim urke.
Dav..."
Znam taj prete i ton u glasu. Nemam ivaca da o tome raspravljam. U redu, rekoh,
uzdahuju i. Subota uve e. Daj mi adresu.
Zato sam tako popustljiv? Zato dozvoljavam Juditi da manipulie sa mnom? Je li ovako

gradim svoju ljubav prema njoj, predaju i se ovako?

etvrtak. Uradim dva pasusa pre podne, za Jahju Lumumbu. Vrlo sam osetljiv kako e
reagovati na ovo to piem za njega. Moe se desiti da mu bude odvratno. Ako to ikad zavrim.
Moram da zavrim. Nikad jo nisam prekora io rok. Ne usu ujem se. Posle podne sam se
proetao do knjiare na dvestotridesetoj ulici, treba mi sve vazduh i gledam kao i obi no, da
vidim da li se ita zanimljivo pojavilo od moje poslednje posete, pre tri dana. Prinudno kupih par
depnih izdanja, antologiju manje vanih metafizi kih pesnika, Apdajkov Povratak zeca, i teku
antropoloku studiju Levi-trausa, obi aji nekih Amazonskih plemena, koju znam da nikad ne u
sti i da pro itam. Novi radnik na kasi: devojka, devetnaest, dvadeset godina, bleda, plavua, bela
svilena bluza, kratka suknja na falte; bezli an osmeh. Privla na za oko. Ona uopte nije
interesantna, seksualno ili na bilo koji drugi na in, i dok mislim da prekorevam sebe to je
omalovaavam - ne dozvoliti da mi ita ljudsko bude strano - iz efaja joj privirih u um dok sam
pla ao knjige, tako da je ne bi povrinski osudio. Udubio sam se lako, duboko, dole kroz slojeve
trivijalnog, izu avaju i je bez prepreka, dolaze i pravo do prave stvari. Oh! Kakvo iznenadno
bletanje zajednitva, iz due u duu! Ona sija. Ona izbacuje vatru. Ona mi dolazi sa ivo u i
kompletno u koja me oamu uje, retko mi je dostupno ovakvo iskustvo. Nema sada vie
bezbojne manekenke. Vidim je u potpunosti, njene snove, njene fantazije, njene ambicije, njene
ljubavi, njene uzviene ekstaze (sino ni dahtav snoaj, stid i krivica posle), celokupno bu kanje,
zapinjaju e strujanje ljudske due. Samo jednom u poslednjih est meseci doiveo sam ovakav
kvalitet potpunog kontakta, samo jednom, tog groznog dana sa Jahja Lumumbom na stepenitu
Nie biblioteke. I dok se prise am tog cepaju eg, otupljuju eg iskustva, neto se otka i u meni i
doga a se isto. Tamna zavesa pada. Ja sam isklju en. Moje dranje za njenu svest je poja ano.
Tiina, ta uasna mentalna tiina, srlja da mc obuhvati -ja stojim tu, zevaju i, oamu en, opet sam
i uplaen, po injem da se tresem i ispustih kusur, a ona mi se zabrinuto obrati:
Gospodine? Gospodine? slatkim flautastim glasom devoj ice.

Petak. Probudio sam se sa bolovima, visokom temperaturom. Bez sumnje napad

psihosomatske groznice. Besan, ogor eni um nemilosrdno bi uje bespomo no telo. Hladno a
pra ena preznojavanjem, zatim opet hladno a. Bljuvanje na prazan stomak. Ose am se upljim.
Kao glava popunjena slamom. Avaj! Ne mogu da radim. Nakrabam par pseudo Lumumba
re enica i odbacim papir na stranu. Bolestan ko pas. Pa, dobar izgovor da ne idem na onu glupu
urku. itam manje vane metafizi are. Neki od njih i nisu tako nevani. Trahern, Kraak,
Vilijam Kartrajt. Kao na primer Trahem:

iste izvorne sile koje se truljenja gnuaju

uskoro se, poput najbistrijeg stakla
ili besprekomo polirane bronze,
slikom svog Objekta zaogrnue:
boanski utisci hitro su uli
i zapalili plamen u mojoj dui.
Raj se od stvari ne sastoji,
nego od svetlosti.
Raj je uvid jasniji.

Sre a samo pred onima blista

koji vide isto.

Posle toga sam ponovo povra ao. to ne treba biti shva eno kao kritika. Ose ao sam se
dobro neko vreme. Trebalo bi nazvati Juditu. Da mi skuva pile u supu. Oy, veh. Veh is mir.

Subota. I bez pomo i pile e supe sam se oporavio i odlu io da odem na urku. Veh is mir,
u piku. Seti se, seti se, esti novembar. Zato je Dejvid dozvolio Juditi da ga izvu e iz pe ine?
Beskrajna vonja podzemnom eljeznicom do centra; napokon poznata stanica, Kolumbija.
Moram da pea im par blokova, cvokotaju i, neprikladno obu en za prohladno vreme, do
ogromne stare zgrade na Riversajd Drajvu i stodvanaeste ulice gde, kako se pri a, Klod Germant
ivi. Oklevaju i, stojim napolju. Hladan, vlaan povetarac zlonamerno cepa preko Hadsona
prema meni, nose i prainu iz Nju Dersija. Uvenulo li e kovitla se u parku. Unutra, stari portir
sumnji avo me gleda.
Profesor Germant? rekoh ja.
On trznu palcem. Sedmi sprat, 7-G.
Pokazuju i mi prema liftu. Kasnim; skoro je deset sati. Penjem se u istroenom Otisu,
kvrc, kvrc, kvrc, kvrc, vrata lifta se otkotrljae, poster od svilenog platna u enterijeru upu uje na
put do Germantovog skrovita. Posteri nisu potrebni. Buka od mnogo decibela sa moje leve
strane kazuje mi gde je akcija. Pritisnem zvono. ekam. Nita. Zvonim opet. Previe buke da bi
me uli. Oh, kad bih bio sposoban da aljem misli umesto to mogu samo da ih primam! Najavio
bih se gromovito. Zvonim opet, agresivnije. Ah! Da! Vrata se otvaraju. Niska tamnokosa devojka
izgleda nesvrenog maturanta bila je obu ena u neku vrstu narandastog sarija koji ostavlja njenu
desnu dojku - malu - pokrivenu. Nudizam a la mode. Radosnim osmehom otkriva zube:
U ite, u ite, u ite!
Scena guve. Osamdeset, devedeset, stotinjak ljudi, svi odeveni u dre av stil
sedamdesetih, okupljeni u grupe od osam do deset ljudi, vi u dobokoumnosti jedan drugom. Oni
koji nisu drali viski i sodu, marljivo su dodavali travu, ritualno siktaju e uvla enje vazduha,
mnogo kaljanja, strastveno izdisanje. Pre nego to sam uspeo da skinem kaput neko mi tutnu
lulu od slonova e u usta.
Super hai, objanjavao je taj. Tek doao iz Damaska. Ajde ove e povuci dim!
Uzeh dim, hteo-ne hteo, i momentalno osetih uticaj. Trep em.
Da, uzviknu moj dobrotvor. Ima tu mo da zamuti ljudski um, zar ne?
U ovoj guvi moj um je ve dosta zamu en, me utim ne zbog trave, samo od preteranog
priliva. Moja mo izgleda da ve eras funkcionie na relativno visokom nivou, osim to ne
razlikujem osobe, pa nevoljno primam mastan sloj pomeanih transmisija, haos pristiglih misli.
Mra na stvar. Lula i prolaznik nestadoe i ja se naduvan spoti em prema prepunoj prostoriji
postavljenoj od poda do plafona prepunim policama knjiga. Ugledah Juditu istovremeno kad je
ona ugledala mene, i od nje mi dopire direktnom linijom njena poruka, u prvi mah neobuzdano
iva, na trenutke pomeana sa amorom: brate, bol, ljubav, strah, zajedni ka se anja, opratanje,
zaboravljanje, mrnja, odbojnost, guun aanjee, udaaljaaavaaanjeeee, zzzhhh, mmmm. Brate.
Ljubav. Mrnja, zzzzhhhh.
Dav! povi e ona. Oh, ovde sam, Dejvide!

Judita ve eras izgleda veoma seksi. Njeno dugo gipko telo zaklonjeno je ljubi astim
satenom, pripijenim uz telo, zakop anim do grla, koji jasno isti e njene grudi i male vrhove
njenih bradavica i rascep njene zadnjice. Na njenim nedrima ugodno je smetena blistava plo a
ada uokvirenog zlatom, zamreno izgravirana; njena kosa, rasputena, boanstveno se lepra.
Ose am ponos u njenoj lepoti. Stajala je izme u dva oveka koji impresivno izgledaju. Na jednoj
strani je Dr Karl F. Silvestri, autor Studija o fiziologiji termoregulatora. On prili no odgovara
liku koji sam i upao iz Juditinog uma pre nedelju ili dve u njenom stanu, ali je stariji nego to
sam pretpostavljao, najmanje pedeset pet godina, moda blie ezdesetim. Mnogo vii, tako e,
moda dva metra. Pokuavam da zamislim njegovo ogromno krno telo nad Juditinim vitkim i
ilavim, kako ga pritiska nadole. Ne mogu. On ima rumene obraze, tup samozadovoljan izraz
lica, blage pametne o i. On joj prua neto uja ki ili neto ak o inski. Sada vidim zato se Juditi
toliko svi a: on je ta mo na figura oca, figura koja jadni i umorni Pol Selig nikad nije mogao biti.
Sa Juditine druge strane nalazio se ovek za koga pretpostavljam da je profesor Klod Germant;
brzo se prebacih u njegov um i potvrdih svoju pretpostavku. Njegov um je iv, blistav, svetlucavi
bazen. On razmilja na tri ili etiri jezika istovremeno. Njegova goropadna energija iscrpljuje me
pri prvom, jedinom dodiru. Ima oko etrdesetak godina, neto nii od metar osamdeset pet,
mii av, atleta; njegova elegantna ri a kosa oblikovana je u talase baroknog stila, njegova kratka
kozja brada je besprekorno potkresana. Na in odevanja je tako naprednog stila da nemam re i
kojim bih ga opisao jer ne poznajem modu: neka vrsta ogrta a, naravno, zelenog i zlatnog,
materijala (lan? muslin?), skarletni pojas, upadljive pantalone od satena, picaste srednjovekovne
izme. Njegova kicoka pojava i izveta eno dranje nagovetavaju da bi mogao biti peder, ali on
snano emituje heteroseksualnost i iz Juditinog poloaja i naklonjenog na ina kojim ga gleda,
po eo sam da shvatam da su on i ona nekad morali biti ljubavnici. Moda su jo uvek. Isuvie
sam stidljiv da bih i to otkrio. Moji napadi na Juditinu intimu isuvie su ranjiva ta ka izme u nas.
Htela bih da vas upoznam sa mojim bratom Dejvidom, re e Judita. Silvestri sija.
Toliko sam uo o vama, gospodine Selig.
Da li ste stvarno! (Imam tog udnog brata, Karl. Moe verovati, on stvarno moe da
ita ljudske umove? Tvoje misli su njemu jasne kao emisija na radiju). Koliko li mu je Judita
stvarno otkrila o meni? Pokua u da ga isprobam.
Zovite me Dejvid. Vi ste Dr Silvestri, zar ne?
Tako je. Karl. Vie volim Karl.
uo sam puno o vama od Judite, rekoh. Ne uspevam sa isprobavanjem. Moj odvratni
umiru i dar; dobijam samo pucketaju e par e celine, neodre ene delove nerazumljivih misli.
Njegov um je nerazumljiv za mene. U glavi po inje da mi pulsira.
Judita mi je pokazala dve vae knjige. eleo bih da mogu da shvatim takve stvari.
Zadovoljno likovanje gordog Silvestrija. U me uvremenu, Judita po e da me predstavlja
Germantesu. On promrmlja svoje zadovoljstvo to me je upoznao. Skoro da o ekujem da me
poljubi u obraz, ili moda u ruku. Njegov glas je nean, predenje, u njemu ima neki akcenat ali ne
francuski.
Neto neobi no, meavina, francusko-italijanski, moda, ili francusko-panski. Ako nita
drugo, njega mogu da isprobam, ak i sada; iako je njegov um nestalniji od Silvestrijevog, ostaje
u mom dohvatu. Ukliznuh unutra da pogledam, ak dok smo razmenjivali trivijalnosti o vremenu
i nedavnim izborima. Isuse! Oivljeni Kazanova! On je tucao sve to hoda ili gmie, mukog,
enskog ili srednjeg roda, uklju uju i naravno i moju prisutnu sestru Juditu, koju je - prema
uredno sloenoj povrinskoj memoriji - zadnji put povalio pre pet sati, u istoj ovoj sobi. Njegovo
seme sada po iva u njoj. On je nerazumljivo zabrinut zbog injenice da nikad nije svrila sa njim;
prima to kao poraz svoje savrene tehnike. Sada je razmiljao o mogu nosti kako da na kulturan

na in i mene upeca pre nego to svane. Nema nade, profesore. Mene ne e pridodati svojoj
kolekciji Selig. Prijazno me je upitao o mom akademskom stepenu.
Samo jedan, rekoh. Diplomirao sam pedeset este. Razmiljao sam da napiem
diplomski o engleskoj knjievnosti ali ga nikad nisam napisao.
On predaje Remboa, Verlena, Malarmea, Bodlera, Lotremona, celu bolesnu posadu, i sebe
spiritualno identifikuje sa njima; na njegovim asovima sluaonice su pune oboavateljki sa
Bernarda ije se butine rado ire za njega, iako se on u svom Remboovskom aspektu ne protivi da
se povremeno evi sa srda nim momcima sa univerziteta. Dok govori sa mnom on sa ljubavlju
miluje Juditina le a. ini se da Dr Silvestri to ne prime uje, ili da ga nije briga.
Vaa sestra, promrmlja Germante, ona je divna, ona je original, krasota...
Kompliment, u francuskom smislu. Provirim jo jednom u njegov um i saznam da on pie
roman o ogor enoj, strastvenoj mladoj rasputenici i francuskom intelektualcu, koji predstavlja
oli enje ivotne energije, i o ekuje da zaradi milione od te knjige. On me fascinira: tako je
razmetljiv, tako izveta en, takav hotapler, a opet tako privla an uprkos vidljivim nedostacima.
Ponudio me je koktelima, viskijem sa sodom, likerima, konjakom, travom, haiom, kokainom,
ta god poelim. Ose am da me gui, te pobegoh od njega, sa olakanjem umakoh da bih nasuo
aicu ruma.
Neka devojka mi se obrati kod bara. Jedna od Germanovih studentkinja, nema vie od
dvadeset godina. Otra crna kosa pada u uvojcima; bokserskog nosa; divljih ose ajnih o iju;
punih mesnatih usana. Nije lepotica ali je na neki na in zanimljiva. O igledno sam i ja njoj
zanimljiv, jer mi se osmehne i re e:
Da li bi eleo da ide ku i sa mnom?
Tek sam doao.
Kasnije. Kasnije. Bez urbe. Izgleda kao da si zabavan za tucanje.
Da li to kae svakom koga tek upozna?
Mi se jo nismo upoznali, re e u naglaenom tonu. A ne kaem to svakome. Mnogima
da. ta ne valja? Devojke danas mogu da preuzmu inicijativu. Uostalom, prestupna je godina. Da
li si ti pesnik?
Ne ba.
Izgleda kao pesnik. Kladim se da si ose ajan i da puno pati. Moja poznata glupa
fantazija, ostvaruje se na moje o i. Njene o i su krvave. Ufiksala se. Jedak miris znoja ose a se iz
njenog crnog dempera. Njene noge su isuvie kratke za njen torzo, kukovi su joj preiroko, grudi
preteke. Verovatno ima triper. Da li me ona zafrkava? Kladim se da si ose ajan i da puno pati.
Da li si pesnik? Pokuavam da je istraim, ali nema anse; moj mozak je tup od umora, a
kolektivna dreka gui sve individualne izlive.
Kako se zove? upita ona.
Dejvid Selig.
Lisa Holtajn, ja sam maturant na Bam
Holtajn? Ime me oivljava. Kiti. Kiti. Kiti! Jesti li to rekla? Holtajn?
Holtajn, da, i potedi me viceva o kravama.
Ima li sestru koja se zove Kiti? Katarina, pretpostavljam. Kiti Holtajn. Oko trideset pet
godina stara. Tvoja sestra, ili moda ro aka...
Ne. Nikad nisam ula za nju. Neko koga poznaje?
Koga sam poznavao, rekoh. Kiti Holtajn.
Uzeh svoje pri e i okrenuh se.
Hej, ona je pozivala za mnom. Zar si mislio da se alim? Da li e i i sa mnom ku i
ve eras ili ne e?

Crna grdosija se ispre i ispred mene. Ogroman Afro nimbus, zastrauju e praumsko lice.
Njegova ode a je sudaranje boja izlaze eg sunca. On, ovde? Oh, boe. Onaj koga je najvie
trebalo da vidim. Pomislih sa grizom savesti na nedovreni seminarski rad, epav, grbav, jedno
nikakvo odvratno sranje koje stoji na mom stolu. ta on radi ovde? Kako li je Klod Germantes
uspeo da uvu e Jahja Lumumbu u svoju orbitu? Crna maska ve eri, moda. Ili je delegat iz sveta
vrhunskih sportista, pozvan ovde da pokae intelektualnu mnogostranost naeg doma ina;
njegovu eklekti nu svestranost. Lumumba stoji iznad mene bulje i, hladnokrvno me ispituju i sa
svoje neverovatne visine nalik na Zevsa od ebonovine. Spektakularna crna ena dri ga pod ruku,
boginja, titanka, visoka preko metar devedeset, ija je koa kao izglancani oniks, o iju kao
svetionik. Zapanjuju i par. Sve nas posramljuju svojom lepotom. Lumumba kona no progovori:
Ja tebe znam, ove e. Ja tebe znam odnekud. Selig. Dejvid Selig.
Zvu i mi poznato. Odakle te znam?
Euripid, Sofokle i Eshil.
Koje sranje? Zbunjeno. Pauzira, a onda. Cere i se. A, da. Da, da, bebice. Onaj jebeni
seminarski. Kako napreduje, ove e?
Napredujem, napredujem.
Zavri e ga do srede? bilo je dogovoreno u sredu.
Zavri u ga, gospodine Lumumba. Trudim se. massa.
I treba, mom e. Ra unam na tebe.
Tom Najkvist?
Ime iznenada izleti, iskrsne, iz pozadine nerazgovetnog amora mrmljanja i brbljanja. Za
trenutak visi u zadimljenom vazduhu kao osueni list koji je zakovitlao slabi oktobarski
povetarac. Ko je izgovorio? Ko je izgovorio Tom Najkvist upravo tad? Ko je bio toj koji je
izgovorio njegovo ime? Prijatan bariton, ne vie od desetak metara od mene. Traim ko je
najverovatniji vlasnik tog glasa. Mukarci su svuda okolo. Ti? Ti? Ti? Nema na ina da
prepoznam. Da, postoji jedan na in. Kad su re i izgovorene naglas, one odjekuju u umu osobe
koja ih je izgovorila izvesno vreme. (Tako e i u umovima slua a, ali se odjeci razlikuju u
tonalitetu). Prikupih svoju ljigavu vetinu i napreu i se, zabadam igle da istraim oblinje svesti,
tragaju i za odjecima. Trud je ubistveno golem, glave u koje ulazim su vrste ko ate kupole, u
kojima se kroz par naprslina, borim da uglavim svoje mlitavo, nejako ispitivanje. Ali ulazim.
Traim pravilan odjek. Tom Najkvist? Tom Najkvist? Ko je izgovorio njegovo ime? Ti? Ti? Ah.
Tamo. Odjek je skoro nestao, samo neodre eno uplje zve kanje, u krajnjem uglu pilje. Visoki
debeo ovek sa smeno podkresanom plavom bradom.
Izvinite, rekoh. Nisam hteo da prislukujem, ali uo sam da ste spomenuli ime jednog
mog starog prijatelja...
Oh?
... i nisam se mogao uzdrati da ne do em i upitam vas o njemu. Tom Najkvist. Bili smo
svojevremeno dobri drugovi. Ako znate gde se on sada nalazi, to radi..."
Tom Najkvist?
Da. Siguran sam da sam io da ste njega spomenuli.
Tup osmeh. Mislim da je dolo do nekakvog nesporazuma. Ja ne znam nikoga po tom
imenu. Dime? Frede?
Moete li vi pomo i?
Ali ja sam ube en da sam uo... Odjek. Boum u pe ini. Da li sam pogreio? Na toj
maloj razdaljini, pokuah da u em u njegov um, da tragam po njegovoj dokumentaciji za ikakvo

saznanje o Najkvistu. Ali sada ne mogu uopte da funkcioniem. Oni ivo zasedaju. Najkvist?
Najkvist? Da li je iko uo da je neki Najkvist pomenut? Da li neko poznaje izvesnog Najkvista?
Jedan od njih iznenada uzviknu: Don Lajbnic!
Da, re e onaj puniji veselo. Moda ste uli da smo njega pomenuli. Ja sam govorio o
Donu Lajbnicu pre par trenutaka. Zajedni ki prijatelj. U ovoj graji to je moglo da ti zvu i isto
kao Najkvist.
Lajbnic. Najkvist. Lajbnic. Najkvist. Boum. Boum. Vrlo mogu e, sloim se. Bez
sumnje, mora da se to dogodilo. Glupo s moje strane. Don Lajbnic. Izvinite to sam vam
smetao.
Germantes re e, sti i i miluju i mi lakat: Ti bi stvarno trebalo da prisustvuje mojim
predavanjima ovih dana. Ove srede posle podne po injem sa Remboom i Verlenom, prvo od est
predavanja o njima. Pokuaj da svrati. Bi e u krugu univerziteta u sredu, zar ne?
Sreda je dan kad moram dostaviti Jahji Lumumbi seminarski rad o gr kim tragi arima.
Bi u na fakultetu, da. Bolje da budem. Ali otkud Germantes to zna? Zar on nekako uspeva da u e
u moj um? ta ako i on tako e ima mo ? I ja sam irom otvoren njemu? ta? On moe sve znati,
moje jadne pateti ne tajne, moje svakodnevno uve anje gubitka, a on tu stoji, tite i me jer ja
propadam, a on je otar kao to sam ja ikad bio. A onda brz paranoi an bljesak: ne samo da on
poseduje dar, ve je verovatno i neka vrsta telepatske pijavice, koja me ispija, prenose i mo
pravo iz mog uma u njegov. Moda me je on potajno prislukivao od sedamdeset etvrte godine.
Odbacujem ove bespotrebne idiotarije. Pretpostavljam da u biti tamo u sredu, da.
Verovatno u svratiti.
Ne postoji ansa da odem da sluam predavanje Kloda Germantesa o Rembou i Verlenu.
Ako on ima mo , neka nju stavi u svoju lulu i popui je!
Bilo bi mi drago kad bi doao, re e on meni. On se nagne ka meni. Njegova androgena
mediteranska glatkost dozvoljavala mu je da uzgredno prekora i izgra eni ameri ki moral o
uobi ajenoj distanci izme u mukaraca. Ose am miris njegovog losiona za kosu, losiona za
brijanje, dezodoransa i ostale parfeme. Mali blagoslov: moja ula ne i ezavaju sva odjednom.
Tvoja sestra, promrmlja on. Izvanredna ena! Kako je volim! Ona esto pri a o tebi.
Stvarno?
Sa puno ljubavi, i sa puno krivice. Izgleda da ste vi bili otu eni mnogo godina.
Sada je to gotovo. Kona no postajemo prijatelji.
To je prekrasno za vas oboje. On pokae namignuvi mi. Taj doktor. Nije dobar za nju.
Isuvie je star, isuvie stati an. Posle pedesete ve ina mukaraca izgube kapacitet da rastu. On e
joj dosaditi za est meseci.
Moda je dosada ono to joj treba, odgovorili. Imala je uzbudljiv ivot, koji je nije
usre io.
Nikome nikad nije potrebna dosada, Germani re e, i namigne.
Karl i ja bismo voleli da do e na ve eru slede e nedelje, Dav. Ima toliko toga o emu
nas troje treba da pri amo.
Vide u, Judo. Nisam jo siguran ni u ta za slede u nedelju. Ja u te nazvati.
Lisa Holtajn. Don Lajbnic. Mislim da mi je potrebno jo jedno pi e.

Nedelja. Veoma mamuran. Hai, rum, vino, droga, bog zna ta jo. A neko mi je turao
krobni nitrat pod nos oko dva sata ujutru. Ta gnusna jebena urka. Nije uopte trebalo da odem.
Moja glava, moja glava, moja glava. Gde je pisa a maina? Moram ipak neto da radim. Idemo
onda:

Dakle, vidimo, razlike u metodi prilaza ove trojice tragi ara istoj pri i. Eshilova panja
je prvenstveno okrenuta teolokim implikacijama zlo ina i neumoljivom radu bogova: Orest je
rascepan izme u Apolonove naredbe da ubije svoju majku i svog sopstvenog straha od
materoubistva, i kao rezultat svega, on poludi. Euripid se zadrava na karakterizaciji, i uzima
manje alegori an...

Do avola, nita ne valja. Ostavi za kasnije.

Tiina me u mojim uima. Odjekuju a crna praznina. Nita mi ne polazi za rukom danas,
nita. Mislim da je moda posve nestala. Ne mogu ak ni amor suseda da ujem. Novembar je
najodvratniji mesec, luk ni e iz mrtvog mozga. A ja ivim kao u Eliotovoj pesmi. Pretvaram se u
re i na jednoj strani. Zar u sedeti ovde i aliti samog sebe? Ne. Ne. Ne. Ne. Bori u se.
Spiritualne vebe zamiljane da povrate moju mo . Na kolena, Selig. Sagni glavu. Koncentrii se.
Preobrazi se u jednu finu iglu misli, tanan telepatski laserski zrak, koji se protee iz ove sobe u
blizinu divne zvezde Betelez. Jesi li uspeo? Dobro. Taj otar isti mentalni zrak prodire kroz
svemir. Dri ga. Dri ga vrsto. Nikakvo irenje sa strane nije dozvoljeno, ove e. Sada se
uspinji. Mi se penjemo Jakobovim merdevinama. Ovo e biti vantelesno iskustvo, Davide. Gore.
gore i odlazi! Dri se kroz plafon, kroz krov, kroz atmosferu, kroz jonosferu, kroz stratosferu,
kroz bilo kakvu sferu. Samo napolje. U prazan me uzvezdani prostor. O, tama tama tama. Hladan
ose aj i izgubljen motiv akcije, ne zaustavljaj to! Samo pozitivno razmiljanje je dozvoljeno na
ovakvom putovanju. Uzleti! Uzleti! Ka malom zelenom oveku na Betelgezu IX. Dohvati
njihove umove, Selig. Napravi kontakt. Napravi... kontakt. Vini se, ti lenjo jevrejsko kopile!
Zato ne uzle e? Uzleti!
Pa?
Nita. Nada. Niente. Nigde. Nulla. Nicht.
Survanje nazad na zemlju. Na tihi sprovod. Dobro, predaj se, ako je to ono ta eli. U
redu. Odmori se negde neko vreme. Odmori a onda se moli. Selig. Moli sc.

Ponedeljak. Mamurluk je proao. Um mi opet prima. U toj boanstvenoj eksploziji

kreativne izbezumljenosti ponovo sam napisao temu Elektra", kod Eshila. Sofokla i Euripida,
od glave do pete, preina io sam je potpuno, preispitao je, pojasnio i poja ao ideje i istovremeno
uhvatio ono to mislim da je savrena nijansa nonalantne crna ke sumornosti. Ba kad sam
otkucao poslednje re i, zazvonio je telefon. U pravo vreme; sad se ose am drutvenim. Ko zove?
Judita? Ne. To je Lisa Holtajn.
Obe ao si da e me odvesti ku i posle zabave, re e ona mamurno, optuuju e. ta si
ti kog avola uradio, izmigoljio se?
Kako si dobila moj broj?
Od Kloda. Profesora Germantesa. avolski je spretan. On sve zna. uj, ta sada
radi?
Razmiljam da idem pod tu. Radio sam celo jutro i smrdim kao tvor.
Kojim se poslom bavi?
Vampiriem seminarske radove za ljude na Kolumbiji-
Ona je razmiljala o tome za trenutak. Ti stvarno ima udnu pamet, ove e. Stvarno
mislim: ime se bavi?

Upravo sam ti rekao.

Duga probavna tiina. A onda:
Dobro. Mogu da shvatim. Ti vampirie seminarske radove. Gledaj, Dejve, idi se
istuiraj. I kai mi koliko mi treba da stignem do tebe podzemnom eleznicom od stanice sto
desete ulice i Brodvej?
Moda etrdesetak minuta, ako odmah uhvati voz.
Izvrsno. Vide emo se onda za sat vremena. Klik.
Slegoh ramenima. Luda enska. Zove me Dejv. Niko me ne zove Dejv. Skidaju i se,
uputim se ka tuu, dugom ugodnom sapunjanju. Posle se izvalih u retkoj stanci oputanja, Dejv
Selig, ponovo ita svoj jutarnji trud i nalazi zadovoljstvo u onome to je stvorio. Nadajmo se da
e i Lumumba. Tada uzeh Apdajkovu knjigu. Stigoh do etvrte strane i telefon ponovo zazvoni.
Lisa: nalazi se na stanici kod dvesto dvadeset pete, eli da zna kako da do e do mog stana. Ovo je
sada vie nego ala. Zato me ona tako prostosrda no progoni? Ali nema veze. Ja mogu da igram
njenu igru. Dajem joj uputstva: Deset minuta kasnije kucanje na vratima. Lisa, u debelom crnom
demperu, onom istom koji smrdi na znoj, od subote uve e, i tesne plave farmerke. Stidljiv
osmeh, koji totalno odudara od njenog karaktera.
ao, re e ona. Raskomotila se. Kad sam te videla prvi put, imala sam neki intuitivni
ose aj o tebi: kod ovog tipa ima neto specijalno. Mora se njime tucati. Ako sam ita nau ila, to
je da moram verovati svojoj intuiciji. Ja strujim nizvodno, Dejv, strujim nizvodno. Sad je ve i
skinula demper. Njene grudi su teke i okrugle, sa sitnim, gotovo neprimetnim bradavicama.
Jevrejska zvezda je udobno smetena u dubokoj uvali me u njima. Tumara po sobi, razgleda
moje knjige, plo e, fotografije.
Pa kai mi, po e ona. Sada kad sam ovde. Zar nisam u pravu? Ima li i eg specijalnog u
tebi?
Bilo je nekad.
ta?
Za mene je da to znam, a za tebe da to otkrije, kaem i prikupljaju i svoju snagu,
uguravam svoj um u njen. To je brutalan frontalni napad, silovanje, pravo tucanje mozga.
Naravno, ona nita od toga ne ose a. Kaem:
Vremenom sam imao jedan stvarno neobi an dar. Sad je uglavnom istroen, ali jo uvek
posedujem jedan deo, u stvari sada ga na tebi primenjujem.
Fenomenalno, re e ona, i skide svoje farmerke. Nema ga ica. Bi e debela pre nego to
napuni trideset godina. Butine su joj debele, stomak joj tr i. Stidne dlake su joj neobi no guste i
rasprostranjene, ne li e na trougao nego na neku vrstu dijamanta, crni dijamant dopire od njenih
slabina skoro do kukova. Zadnjica joj je duboko ugnuta. Dok sam ispitivao njeno telo lu ki
sam preturao po njenom umu, ne ostavljaju i nijednu oazu privatnosti, uivaju i u svom prisustvu
dok traje. Nema potrebe da budem ljubazan. Nita joj ne dugujem: ona mi se sama nabacila.
Prvo, proverim, da vidim je li me slagala kad je rekla da nikad nije ula za Kiti. Istina, Kiti joj
nije nikakav rod. Bezna ajna podudarnost prezimena, to je sve.
Sigurna sam da si pesnik, Dejv, re e ona kako smo se spojili i bacili na neraspremljen
krevet. To je isto intiutivni bljesak. ak i ako sada radi te seminarske radove, poezija je tvoja
prava zanimacija, zar ne?
Pro oh rukom preko njenih grudi i stomaka. Otar miris dolazi sa njene koe. Nije se
prala poslednja tri ili etiri dana, kladim se. Nema veze. Njene bradavice misteriozno izronie,
sitna kruta ljubi asta ispup enja. Ona se uvija, ja nastavih da plja kam njen um kao to su Goti
plja kali Forum. Ona mi je irom otvorena; ushi en sam zbog neo ekivanog povratka svoje
snage. Njena autobiografija se sama prikazuje. Ro ena u Kejmbridu. Dvadeset godina stara.

Otac profesor. Majka profesorka. Ima mla eg brata. Nemarno detinjstvo. Male boginje, ospice,
arlahna groznica. Pubertet u jedanaestoj, izgubila nevinost u dvanaestoj. Abortus u esnaestoj.
Par lezbijskih avantura. Straan interes za dekadentnu francusku poeziju. Droga, meskalin,
psilocibin, kokain, ak se i ose alo. Germantes joj daje. Germantes ju je odvukao u krevet petest puta. iva se anja na to, njen um mi pokazuje vie o Germantesu nego to elim da vidim.
On se kotirao dosta visoko kod nje. Lisa se pojavljuje jaka, agresivna, njen imid - li ni, kapetan
svoje due, gospodar svog lica... Ispod svega toga stvarnost je suta suprotnost, naravno; ona se
neverovatno boji. Nije loe dete. Ose am malo krivice zbog neo ekivanog agresivnog na ina
kojim sam spopao njen um, nisam uopte imao obzira za njenu privatnost. Ali ja imam svoje
potrebe. Nastavljam da tumaram njenim umom, u me uvremenu ona je spustila glavu do mojih
butina. Jedva da se se am kada mi je poslednji put neko to radio. Ona je iskusni felacionist. Hteo
bih da uzvratim, ali ne mogu sebe navesti to da uradim; neki put sam gadljiv, a ona nije neko ko
bi me zaludeo. Oh, pa, ostavi u tu stvar za sve Germantese ovog sveta. Leim i primam priliv iz
njenog uma i prihvatam dar njezinih usta. Ose am se muevno, elasti no, samopouzdano, a zato
ne bih, dobija, dvostruko zadovoljstvo istovremeno, glava i ra vite? Nisam se povukao iz njenog
uma, ipak sam se napokon povukao iz njezinih ustiju, okrenuo se, razdvojio joj butine, duboko
ukliznuo u njenu vrstu usku luku. Selig zvani pastuv. Selig bik.
Ooohhh, re e ona, savijaju i kolena. Ooooh. I po esmo da se igramo ivotinje sa dve
grbe. Prikriveno sam se dvostruko hranio, priklju ivi se u njeno zadovoljstvo i time udvostru io
sopstveno; svaki udar donosio mi je umnoeno i slatko eksponencijano zadovoljstvo. Ali tada se
desilo neto smeno. Iako je ona bila blizu vrhunca - doga aj za koji znam da kad se dogodi da e
uznemiriti na mentalni kontakt, priliv iz njenog uma ve biva nepostojan i nerazgovetan, vie
buka nego signal, slike se gube u tutnjavi umova. Ono to mi dolazi je osaka eno i daleko;
koprcao sam se da odrim kontakt sa njenom sve u, ali bez uspeha, bez uspeha, ona mi je
iskliznula, iz trena u tren uzmicala mi je, sve dok vie nije bilo ikakvog spoja. I u tom trenutku
razdvajanja moja mukost je iznenada klonula i ispala iz nje. Ona, iznena ena, bila je okirana.
ta te je spustilo? upita. Nalazim da je nemogu e da joj objasnim. Prisetim se da me
Judita pitala, pre par nedelja, da li sam gledao na gubitak mentalne mo i kao na metaforu za
impotenciju. Neki put da, odgovorio sam joj tada. A sada, ovde, po prvi put, metafora se stapa sa
stvarno u; dva pada su integrisana. On je impotentan ovde i on je impotentan onde. Jadan
Dejvid.
Pretpostavljam da mi je panja bila odvra ena, rekoh joj. Ali zato, ona ima svoje
vetine; slede ih pola sata ona me je obra ivala, prstima, usnama jezikom, kosom, grudima, ne
uspevaju i ni im da me uzbudi, u stvari sve vie mi je odvra ala sa svakom svojom razjarenom
usredsre eno u.
Ja to ne razumem, re e ona. Tako si dobro po eo, je li neto to se ti e mene to te je
odvratilo? Ja je razuveravam. Bila si sjajna, bebice. Ovakve stvari se neki put jednostavno dese i
niko ne zna zato. Ja joj kaem:
Hajde samo da se odmorimo i moda e se vratiti u ivot. Mi se odmaramo. Jedan do
drugog, miluju i njenu kou na apstraktan na in, isprobavam usput par probnih pokuaja da joj
prodrem u um. Niti treptaj na telepatskom nivou niti treptaj. Grobna tiina. Da li je to to, kraj
upravo ovde i sad? Zar sada kona no nestaje? I sad sam kao i svi ostali. Osu en da se snalazim
samo re ima.
Imam ideju, re e ona. Idemo da se zajedno istuiramo. To ponekad zna uzbuditi
mukarca. Nisam imao prigovor na to; moda e to i da upali, a u svakom slu aju ona e bar
nakon toga lepe mirisati. Uputili smo se prema kupatilu. Jaki mlazevi oivljavaju e mlake vode.
Uspeh. Usluge njenih sapunjavih ruku oivele su me. Sko ismo do kreveta. Jo uvek

ukru en, bio sam na njoj i uzeo je. Gasp gasp gasp, moan moan moan. Nita ne mogu da dobijem
na mentalnim talasima. Iznenada ona se smeno zgr i, naprezanje, estoko ali brzo, i moja
sopstvena napetost je brzo poprati. Toliko za seks. Skupili smo se jedno pored drugog, miluju i
se posle odsjaja. Ponovo pokuah da je isprobam. Nula. Nuu-la. Nestala je? Mislim da je stvarno
nestala. Mlada damo, danas si prisustvovala istorijskom doga aju. Propadanju izuzetne ESP
sposobnosti. Ostavljaju i za sobom samo ovu moju smrtnu ljusku. Teko meni.
Volela bih da pro itam neku tvoju pesmu, Dejv, re e ona.

Ponedeljak uve e, oko sedam i trideset. Lisa je napokon otila. Izaao sam na ve eru u
oblinju piceriju. Dosta sam miran. Udar koji me je zadesio, u stvari, jo nije registrovan. udno
je da mogu biti tako pomirljiv. U jednom trenutku, to znam, to e neizbeno da me totalno
obuzme, slamaju i me, smrskavaju i me; ja u plakati, vikati, lupati glavom o zid. Ali za sada
sam iznena uju e smiren. Jedan neobi an posmrtni ose aj, kao da sam nadiveo sebe. A i ose aj
olakanja; odlaganje je prekinuto, proces je zavren, umiranje je okon ano, a ja sam ga preiveo.
Naravno ne o ekujem da ovo raspoloenje traje. Ja sam izgubio neto izuzetno u svom bi u, i
sada o ekujem strah i jad i o ajanje koji e sigurno uskoro eksplodirati.
Izgleda da je moje tugovanje odloeno. Ono to sam mislio da je skroz nestalo, nije jo
nestalo. U oh u piceriju i ovek za tezgom uputi mi maloduan hladan njujorki osmeh
dobrodolice, i ja dobih ovo, ne trae i, od onoga ta se nalazi iza njegove masne face: Hej, pa
evo ga onaj peder koji uvek trai vie ringlica.
itam ga jasno. Tako zna i, jo nije mrtva! Jo nije sasvim mrtva! Samo se odmara za
trenutak. Samo se skrila.

Utorak. Hladno a me proima do sri, jedan od onih uasnih dana kasne jeseni kada je
svaka kap vlage isce ena iz vazduha, a sun evi zraci su kao se iva. Zavrio sam jo dva
seminarska rada koje u predati sutra. itam Apdajka. Judita je zvala posle ru ka. Uobi ajen
poziv na ve eru. Moj uobi ajen neodre en odgovor.
ta misli o Karlu? upita ona.
Vrlo postojan ovek.
On eli da se udam za njega.
Pa?
Isuvie je rano. Ja ga stvarno i ne poznajem, Dav. Svi a mi se, strahovito mu se divim,
ali ne znam da li ga i volim.
Onda nemoj da se zaleti, rekoh. Njeno sentimentalisti ko oklevanje mi je dosadno. Ne
razumem zato se iko ko je dovoljno star da zna kona ni rezultat ipak eni. Zato je ljubavi
potreban ugovor? Zato staviti sebe u ralje drave i dati joj moc nad tobom? Zato pozivati
advokate da se jebu sa tvojom imovinom? Brak je za nezrele, i za nesigurne i za neznalice. Mi
koji vidimo kroz takve institucije, trebalo bi da budemo sretni da ivimo zajedo bez legalne
prinude, eh, Toni? Eh? I rekoh:
Uostalom, ako se uda za njega on e verovatno zahtevati da otka i Germantesa. Ne
verujem da bi mu se to svidelo
Ti zna o meni i Klodu?
Naravno.
Ti uvek sve zna.
To je bilo ba o igledno, Judo

Mislila sam da tvoja mo slabi.

Ona slabi, slabi, bre nego ikada. Ali to je ipak ba bilo o igledno. I golom oku.
U redu. ta misli o njemu?
On je smrt. On je ubica.
Krivo si ga procenio, Dav.
Provirio sam u njegov um. Video sam ga, Judo. On nije ljudsko bi e. Ljudi su igra ke za
njega.
Kad bi sada mogao da uje sopstveni glas, Dav. Mrnju, ljubomoru bez ustezanja...
Ljubomoru? Zar sam toliko rodoskrnavan?
Uvek si bio, re e ona. Ali ostavi prolost. Stvarno sam pomislila da bi ti prijalo da
upozna Kloda.
I jeste. Fascinantan je. Isto tako mislim da su i kobre fascinantne.
,.Oh, jebi se, Dav.
Ti eli da se pretvaram da mi se on svi a?
Ne ini mi ikakve usluge. Stara hladna Judita. Kakvo je Karlovo miljenje o
Germanesu?
Ona se u uta. Kona no: Dosta negativno, Karl je, zna, dosta staromodan, isto kao i ti.
Ja?
Oh, ti si tako prokleto ispravan, Dav! Ti si takav puritanac! Ceo moj prokleti ivot ita
mi bukvicu o moralnosti. Prvi put kad sam se tucala, bio si tu, prete i pokazuju i prstom na
mene...
Zato se on ne svi a Karlu?
Ne znam. On misli da je Klod zlokoban. Izrabljiva . Njen glas je iznenada potiten i
monoton. Moda je on samo ljubomoran. On zna da ja jo uvek spavam sa Klodom. Oh, Isuse,
Dav, zato se mi ponovo prepiremo? Zato ne moemo jednostavno samo razgovarati?
Ja nisam taj koji se prepire. Ja nisam taj koji je podigao glas.
Ti me izaziva. Uvek to radi. Prvo me pijunira, a onda me izaziva i pokuava da me
utka.
Odvikavanje od starih navika je teko, Judo. Stvarno, mada; ja nisam ljut na tebe.
Zvu i tako izveta eno!
Ja nisam ljut. Ti si. Naljutila si se kad si videla da smo se Karl i ja sloili oko tvog
prijatelja Kloda. Ljudi se uvek naljute kad im se kae neto to oni ne ele da uju. Sluaj, Judo,
radi to god te volja. Ako je Germantes tvoj tip, samo izvoli.
Ne znam. Jednostavno ne znam. Neo ekivan ustupak: Moda ima neto bolesno u
mom odnosu sa njim. Njeno okrutno samopouzdanje naglo nestade. To je ono divno kod nje:
dobija druga iju Juditu svaka dva minuta. Sada, razneena, tope i se, izgledala je nesigurna
zbog svojih muka, prema meni.
Da li e do i na ve eru slede e nedelje? Mi arko elimo da se vidimo s tobom.
Pokua u.
Zabrinuta sam zbog tebe, Dav. Da, evo po inje. Izgledao si tako napet na urci u
subotu.
Dosta mi je teko. Ali nekako u uspeti. Nije mi do pri anja o sebi. Ne elim njeno
saaljenje, jer kad dobijem njeno, po u sam sebe da saaljevam. uj, zva u te uskoro, u
redu?
Da li si jo uvek pun bola, Dav?
Prilago avam se. Prihvatam celu stvar. Ho u da kaem, bi u u redu.
emo se, Judo.
Pozdravi Karla. I Kloda, do-


Sreda ujutro. Idem do univerziteta da predam poslednju gomilu remek-dela. ak je
hladnije nego ju e, vazduh je bistriji, sunce je sjajnije, udaljenije. Svet izgleda isuen. Mislim da
je vlanost vazduha minus esnaest procenata. Ovo je klima u kojoj sam nekad funkcionisao
izuzetnom jasno om precepcije. Ali skoro nita nisam primio tokom vonje podzemnom
eleznicom do Kolumbije, samo malo zbrkanog blebetanja i siktanja, nita konkretno. Vie ne
mogu biti siguran kog dana imam mo ; izgleda da je danas jedan od onih dana kad je odsutna.
Nepredvidljiv, takav si ti, ti koji ivi u mojoj glavi, nepredvidljiv. Bacaka se nasumice u
samrtnim mukama. Idem do svog uobi ajenog mesta i svojih muterija, one dolaze, dobijaju od
mene ono zbog ega su dole, stavljaju zelene nov anice u moj dlan. Dejvid Selig, dobrotvor
nediplomirane ljudske vrste. Vidim Jahja Lumumbu kao crnu sekvoju, kako se probija od
Batlerove bibiloteke. Zato se tresem? To je zbog hladno e u vazduhu, zar ne, nagovetaj zime,
kraj godine. Kako se koarkaka zvezda pribliavala mahao je, klimao glavom, osmehivao se; svi
ga poznaju, svako mu se javlja. Ose am izvestan ose aj da u estvujem u njegovoj slavi. Kada
sezona po ne, moda u i i i gledati ga kako igra.
Ima li rad, ove e?
Ovde je. Odvojim rad sa hrpe. Eshil, Sofokle, Euripid. est stranica. To je dvadeset
jedan dolar, manje pet koje si mi ve dao, duguje mi esnaest dolara.
ekaj, ove e. On sede pored mene na stepenice.
Prvo, moram da pro itam ovaj jebeni rad, je l' tako? Odakle ja znam da si ga poteno
uradio, ako ga ne pro itam?
Gledam ga dok ita. Nekako sam o ekivao da e mrdati usnama, da e zastajkivati kod
nepoznatih re i, ali ne, njegove o i su brzo preletale preko re enica. Gricka usnu. itao je sve
bre i bre, nestrpljivo okretao stranice. Pro itavi ga, on me pogleda, a u njegovim o ima se vidi
smrt.
Ovo je sranje, ove e, re e on. Mislim da je ovo pravo sranje. Kakav trik izvodi?
Garantujem da e dobiti najmanje osmicu. Ne mora da plati dok ne dobije ocenu.
Bilo ta ispod osmice i...
Ne, sluaj ti mene. Ko pri a o oceni? Ja uopte ne mogu da predam ovu jebenu stvar.
Gledaj, pola je crna ki sleng, a druga polovina direktno je prepisana iz neke knjige. Ludo sranje,
to je to u stvari. Profa e to pro itati, onda e me pogledati, i re i: Lumumba, za koga me ti
smatra? Ti misli da sam glup, Lumumba? Ti nisi napisao ovo ubre, to e on meni re i. Ti ne
veruje ni jednu re od ovoga.
Ljutito se pridigao. Evo sad, pro ita u ti jedan deo ovog, ove e. Pokaza u ti ta si mi
dao.
Listaju i stranice, gledao je mrgodno, pljuvao, odmahivao glavom. Ne. Zato, do avola,
to da radim? Zna li ta si hteo s tim da kae, ove e? Ismejava me, to je to. Igra se sa glupom
crn ugom, ove e.
Pokuavao sam da izgleda uverljivo, da si ti to napisao...
ubre. Jo me jebe u mozak, ove e. Izmislio si hrpu smrdljivog jevrejskog sranja o
Euripidu i nada se da u imati problema pokuavaju i da ovo predam kao moj rad.
To je la. Uradio sam najbolji mogu i rad za tebe, i nemoj misliti da se nisam dobro
oznojio. Kad si ve unajmio oveka da ti uradi seminarski rad, mislim da mora biti spreman da
ekuje izvesne...
Koliko ti je vremena trebalo za ovo? Petnaest minuta?
Osam sati, moda deset, rekoh. Zna ta mislim da pokuava da uradi Lumumba? Ti

primenjuje obrnuti rasizam. Jevreji ovo, jevreji ono - ako ve toliko ne voli Jevreje, zato nisi
nao crnca da ti napie seminarski rad? Zato ga nisi sam napisao? Poteno sam uradio tvoj rad.
Ne svi a mi sa da ujem da se skrnavi, nazivaju i ga smrdljivim jevrejskim sranjem. A govorim
ti da ako preda ovaj rad, sigurno e dobiti prolaznu ocenu, najverovatnije e dobiti osmicu, u
najmanju ruku.
Obori e me, to e biti.
Ne. Ne. Moda ti ne uvi a na to sam ja ciljao. Daj da pokuam da ti objasnim. Ako mi
da rad na par minuta tako da bih ti mogao pro itati par stvari... moda e ti biti jasnije ako ja...
Ustaju i, pruam ruku da uzmem rad, ali on se nakezio i drao ga visoko iznad moje
glave. Trebale bi mi merdevine da ga dohvatim. Nema svrhe da ska em.
Hajde, do avola, nemoj se igrati sa mnom! Daj mi rad!
Sko ih, a on trzne zglobom ruke i est stranica odleti niz vetar i nastavie da lete isto no
niz Koled Voka. Umiru i, posmatrao sam kako odlaze. Stiao sam pesnice; iznena uju i izliv
besa eksplodirao je u meni. elim da razbijem njegovo podrugljivo lice.
Nije trebalo to da uradi, rekoh. Nije trebalo da ga tek tako baci.
Ti mi duguje mojih pet dolara, ove e.
Sa ekaj malo. Ja sam uradio posao za koji si me ti iznajmio, i...
Ti si rekao da ne napla uje rad ako nije dobar. U redu, rad je pravo sranje. Nema
naplate. Daj mi mojih pet dolara.
Ne. Ne igra fer, Lumumba. Pokuava da me odere.
Ko koga ovde peljei? Ko je postavio uslove za na biznis? Ja? Ti. ta da radim sada za
seminarski rad? Moram da ga prijavim kao nedovrenog, a to je tvoja krivica. Na primer, ta ako
me oni izbace, ili ne izaberu u tim zbog toga? Huh? Huh? ta onda? Gledaj, ove e, muka mi je
da te gledam. Daj mi petaka.
Da li on ozbiljno misli da mu vratim pare? Ne mogu da procenim. Pomisao da moram da
mu vratim novac mi je odvratna, a nije samo zbog toga to bih izgubio novac. eleo bih kad bih
ga mogao pro itati, ali ne mogu dobiti nita iz njega na ovom nivou; totalno sam blokiran sada.
Blefira u. Rekoh:
ta je ovo, robovlasnitvo naopako okrenuto? Ja sam uradio posao. Boli me uvo koji je
tvoj ludi iracionalan razlog zbog ega si odbio da ga primi. Ja u da zadrim petaka. Barem
petaka.
Daj mi pare, ove e.
Idi do avola
Po eo sam da odlazim. On me zgrabi - njegova ruka, sasvim je rairena prema meni, mora
da je duga kao jedna moja noga - i povu e me prema sebi. Po eo je da me trese. Zubi mi
cvoko u. Njegov kez je iri nego ikad, ali o i su demonske. Zamahnuh pesnicom ka njemu, ali,
on me dri na odstojanju da ne mogu ak ni da ga dirnem. Po injem da urlam. Gomila je po ela
da se okuplja. Iznenada trojica ili etvorica, u univerzitetskim jaknama, nas opkolie, svi su crni,
svi divovi, mada nisu veliki kao on. Njegovi klupski drugovi. Smejali su se, urlali, skakali tamo
amo. Ja sam igra ka za njih.
Hej, ove e, da li te on uznemirava?, upita jedan od njih.
Treba li ti pomo , Jahja?, vikao je drugi.
ta ti ovaj bledoliki govnar radi, ove e? javi se tre i.
Oni su stali u krug i Lumumba me gumu prema onome sa njegove leve strane, koji me
uhvati i zavitla me dalje naokolo u krug. Ja se okre em, spoti em; zanosim; nisu mi dopustili da
padnem. Okolo i okolo i okolo. Ne iji lakat udari u moju usnu. Okusim krv. Neko mi lupi amar,
a moja glava se okrene unazad. Prsti se zabadaju u moja rebra. Shvatih da u biti vrlo teko

povre en, da e me u stvari ovi dinovi prebiti. Glas koji jedva prepoznajem kao svoj ponudi
Lumumbi naknadu, ali niko nije prime ivao. Oni su nastavili da me vitlaju od jednog do drugog.
Sada nema amaranja, nema zabadanja, ve pesni enja. Gde je univerzitetska policija? Upomo !
Upomo ! Pajkani spaavajte! Ali niko ne dolazi. Ne mogu da uhvatim vazduh. Oni vrite na
mene, racisti ke epitete, re i koje jedva razumem, argone duevne bra e koji mora da je
izmiljen prole nedelje; ne znam kako me nazivaju, ali mogu da osetim mrnju u svakom slogu.
Upomo ? Upomo ? Svet se divlje vrti. Sada znam kako se koarkaka lopta ose a, ako bi
koarkaka lopta uopte mogla da ose a. Neprekidno udaranje, zamagljenost beskrajnih pokreta.
Molim vas, bilo ko, neko, pomozite mi, zaustavite ih. Bol u grudima: grumen belog toplog metala
iza grudne kosti. Ne mogu da vidim. Mogu samo da ose am. Gde su mi stopala? Kona no
padam. Gledaj samo kako se brzo stepenice primi u. Hladan poljubac kamena napravi masnicu
na mom obrazu. Moda sam ve izgubio svest; kako mogu da znam? Bar jedna uteha. Ne mogu
pasti nie od ovoga.

22
Bio je spreman da se zaljubi kad je sreo Kiti, vie nego zreo, i udeo je za emocionalnom
vezom. Verovatno je u tome bio problem; ono to je on ose ao prema njoj nije bila toliko
zaljubljenost koliko zadovoljstvo zbog ideje da je zaljubljen. Ili moda nije. Nikada nije svoj
ose anje prema Kiti shvatio na neki obi an na in. Oni su imali svoju romansu leta 1963. godine,
godine koju on pamti kao poslednje leto svojih nadanja i dobre volje pre duge jeseni entropi nog
haosa i filozofskog o ajanja koje je zahvatilo zapadno drutvo. Dek Kenedi je tada upravljao
stvarima, i dok mu nita nije polazilo za rukom - politi ki, on je ipak uspevao da odaje utisak da
e ipak u svemu uspeti, ako ne odmah, a onda sigurno u njegovom neizbenom drugom mandatu.
Nuklearne probe u atmosferi su upravo bile zabranjene. Vru a linija izme u Vaingtona i
Moskve tek se uspostavljala. Dravni sekretar Rask je u avgustu izjavio da je vlada Junog
Vijetnama brzo preuzimala kontrolu nad dodatnim seoskim povrinama. Broj Amerikanaca koji
su poginuli u Vijetnamu jo nije dostigao sto.
Selig, koji je tad imao dvadeset osam godina, tek se odselio iz stana u Bruklinu u manji u
Vest Seventizu. Tada je jo radio kao deoni ar, od svih najmanje verovatnih stvari. To je bila
ideja Toma Najkvista. Posle est godina, Najkvist je jo uvek bio njegov najblii i verovatno
jedini prijatelj, iako je njihovo prijateljstvo znatno oslabilo poslednjih par godina. Najkvistova
skoro arogantna sigurnost u samog sebe uticala je da se Selig ose a sve nekomotnije, te je Selig
nalazio da je poeljno da napravi neku distancu, psiholoku i geografsku, izme u sebe i starijeg
oveka. Jednog dana Selig je enjivo rekao da kad bi mu uspelo da sakupi izvesnu sumu novca recimo dvadeset pet hiljada dolara ili tako neto - da bi otiao na usamljeno ostrvo i proveo par
godina piu i roman, ija bi glavna tema bila otu enje u savremenom ivotu, ili neto u tom
smislu. On nije nikad napisao neto ozbiljno i nije bio siguran da to iskreno eli. Potajno se nadao
da e mu Najkvist jednostavno dati novac - Najkvist bi mogao da digne dvadeset pet hiljada
dolara u toku jednog posle podneva ako je to eleo - i re i: Evo, drugar, idi i budi kreativan.
Ali Najkvist nije tako radio. Umesto toga on bi rekao da je najlaki na in za nekog bez
kapitala da brzo napravi puno novca da se prihvati posla agenta neke metarske firme. Provizija
bi bila pristojna, dovoljna za ivot i da jo neto ostane, ali pravi novac bi doao tek kad bi se
pratili svi veti manevri iskusnih metara - kratke prodaje, kupovina novih zaliha, arbitrani
poduhvati. Ako se tom dovoljno posveti, rekao mu je Najkvist, moe da napravi novaca ba
koliko zaeli. Selig je prigovorio da on ne zna nita o Vol Stritu.
O svemu bih te mogao nau iti za tri dana, re e Najkvist.
U stvari trebalo mu je mnogo manje. Selig je skliznuo u Najkvistov um na jedan ubrzani
saeti krus finansijske terminologije. Najkvist je sve definicije imao uredno sloene: opte
deonice i one koje su poeljne, kratke i duge deonice, ulaganje i zvanje, obveznice, konvertibile,
dobici kapitala, specijalne sitaucije, doprinosi koji se gase i oni koji tek rastu, ponude druge
kategorije, specijalisti i ta oni rade, trite izvan berze, Dou-Donsa prosek, eme i grafikoni, i
sve ostalo. Selig je sve to memorisao. Postojala je neka vrsta snanog slikovitog kvaliteta u tom
prenoenju, iz uma u um, sa Najkvistom koji olakava memorisanje. Slede i korak bio je da se
prijavi kao regrut. Svaka velika metarska firma traila je pripravnike - Meril Lin , Gudbadi,
Hajden Stoun, Klark Dod, celo jato. Selig je nasumice izabrao jednu od njih i konkurisao. Oni
su mu dali jedan test o berzi kao jedan od na ina preliminarne selekcije; on je znao ve inu
odgovora, a one koje nije znao pokupio je iz umova kolega koji su tako e testirani, ve ina ih je
pratila berzu od detinjstva. Imao je sve ta ne odgovore; bio je primljen. Posle kra eg

pripravni kog perioda bio je registrovan kao predsednik, rade i u jednoj novoj metarskoj
kancelariji na Brodveju u blizini sedamdeset druge ulice.
Bio je jedan od pet agenata, svi su bili relativno mladi. Klijentela je preteno bila
jevrejska i uopte, svi su bili matori: sedamdesetpetogodinje stare udovice iz ogromnih
apartmana iz sedamdeset druge ulice i penizonisani proizvo i ode e koji su grickali cigare i
iveli u Vest End aveniji i Riversajd drajvu. Neki od njih su imali stvarno puno novaca koji su
investirali na vrlo predostroan na in. Neki su gotovo bili bez prebijene pare, ali su insistirali na
kupovini etiri akcije Kon Edisona ili tri akcije Telefonske kompanije samo da bi iveli u iluziji
prosperiteta. Poto je ve ina klijenata bila stara i nije radila, celokupan obim poslovanja u
kancelariji ugovarao se li no, a ne preko telefona; uvek je bilo prisutno deset do dvanaest starijih
gra ana koji su se muvali oko berzanskog telegrafskog aparata, tu i tamo jedan od njih doteturao
bi se do stola svog agenta ljubimca i izdao nalog. etvrtog dana Seligovog poslovanja jedan
cenjeni klijent doiveo je fatalan sr ani napad tokom prikupljanja svoje dobiti. Niko nije bio
iznena en ak ni uzbu en, ni ostali agenti, niti prijatelji rtve: posetioci su umirali u kancelariji u
proseku jedanput mese no, nau io je Selig. Kismet. Na e se u takvoj situaciji da o ekuje da ti
prijatelj rikne, kad za e u odre ene godine. Ubrzo je Selig postao miljenik, naro ito me u
starijim damama; svi ao im se jer je bio sladak jevrejski de ak, a nekolicina mu je ponudila da ga
upoznaju sa pristojnim unukama. On je uvek odbijao ove ponude, ali ljubazno; dostigao je ta ku
da bude ugla en i strpljiv sa njima, igraju i se unuka. Ve ina ih je bila nekolovana, prakti no
nepismene ene, koje su odravale u stanju doivotne naivnosti od strane svojih energi nih,
pohlepnih supruga sklonim sr anim bolestima; sada, kad su nasledile vie pare nego to bi na bilo
koji na in mogle potroiti, niti imale neku stvarnu ideju kako da ih uloe, u potpunosti su zavisile
od slatkih, mladih agenata. Proviruju i u njihove umove, Selig je gotovo uvek nalazio da su
nejasni i alosno nerazvijeni - kako neko moe iveti sedamdeset pet godina a da nikad nije imao
neku ideju? - ali par ivahnih dama pokazivalo je sr anost, strastvenu selja ku gramzivost,
zanosnu na neki svoj na in. Mukarci su bili manje prijatni - puni love, ali uvek u potrazi za
na inom na koji bi zaradili vie. Vulgarnost i svirepost njihovih ambicija bila ju je odbojna, te je
u njihove umove zavirivao samo onda kad je to bilo neophodno, samo toliko da bi stekao bolju
predstavu to su svojim investicijama hteli da dobiju tako da bi ih on usluio na na in na koji oni
ele da budu uslueni. Mesec dana medu tim ljudima bilo je sigurno vie nego dovoljno da
Rokfelera pretvore u socijalistu, zaklju io je on.
Poslovanje je bilo ustaljeno i nita se izuzetno nije deavalo; jednom stekavi krug
redovnih muterija Seligova provizija je bila oko sto ezdeset dolara nedeljno, to je bilo vie
nego to je ikad zara ivao, ali ni izbliza onoliko koliko je zamiljao da posrednici mogu zaraditi.
Sre an si to si ovde doao da radi u prole e, re e mu jedan kolega. U zimskim
mesecima svi se klijenti presele na Floridu, a mi onda moemo da se uguimo pre nego to nam
se da neki posao.
Kao to je Najkvist predvideo, bio je sposoban da obrne neto na svoju ruku, to mu je
donosilo pristojan profit; u kancelariji su uvek cirkulisali mali lepi posli i, dobri saveti koji su se
isplatili. Po eo je sa ute evinom od tristapedeset dolara i brzo je nagomilao svoj sveanj do
visoke etvorocifrene brojke, zara uju i na Krajsleru i Kontrol Dati i RCA i Sanrej DX ulju, hitro
i spretno trguju i deonicama kada bi doprle glasine o stapanjima, rascepu deonica, ili
dinami nom rastu deonica odre ene kompanije; ali otkrio je da Vol Strit ide u dva pravca, i
ve ina njegovog dobitka istopila se u loe procenjenim razmenama u Bransviku, Bekman
Instrumentima, i Martin Marieti. Doao je do saznanja da nikad ne e imati dovoljno da bi mogao
oti i i napisati roman. Moda je to i dobro; da li je svetu potreban jo jedan romanopisac, amater?
Pitao se koji je slede i posao koji e obavljati. Posle tri provedena meseca kao posrednik imao je

neku ute evinu u banci, ali ne mnogo, i bilo mu je uasno dosadno.

Sre a mu je dovela Kiti. Ona je dola jednog sparnog jutra u julu u devet i trideset. Berza
jo nije bila otvorena, ve ina muterija bila je pobegla na Katskil da provede leto i kancelarija je
bila pusta; bio je tu Martinson - upravnik, Nadel - jedan od posrednika, i Selig. Martinson je radio
na obra unu, Nadel je pri ao preko telefona s nekim u centru grada, pokuavaju i da povoljno
okon a komplikovan posao u Amerikan Fotokopi, a Selig, besposlen, sanjario je da se zaljubljuje
u .ne iju prekrasnu unuku. Tada se vrata otvorie i ne ija prekrasna unuka u e. Nije ba
prekrasna, ali veoma privla na: devojka od oko dvadesetak godina, tanana i srazmemo gra ena,
visoka oko metar ezdeset pet, razbaruene svetlosme e kose, plavo-zelenih o iju, lepih crta lica,
draesno vitke gra e. inilo se da je stidljiva, inteligentna, nekako nevina, interesantna meavina
zrelosti i naivnosti. Nosila je belu svilenu bluzu - zlatan lanac je leao na njenim malenim
grudima - i do lanka dugu sme u suknju, koja je nagovetavala skladno gra ene noge. Ne, nije
prekrasna devojka ali je sigurno zgodna. Osveenje za o i. Kog avola, udio se Selig, trai u
svojim godinama u ovom hramu Mamona? Dola je ovde pedeset godina pre vremena. Znatielja
ga je gonila da uputi svoju probnu builicu u njen um, dok mu se ona pribliavala. Trae i samo
povrne stvari: ime, godite, bra ni status, adresu, broj telefona, cilj njene posete - ta jo?
Nije dobio nita.
To ga je okiralo. Bilo je to neverovatno iskustvo. Jedinstveno. Da za e do uma i ustanovi
da je on apsolutno nepristupa an, neprovidan, skriven kao iza nekog neprobojnog zida - tako
neto nikada ranije nije mu se desilo. Nije dobijao ikakve signale od nje. Ona je mogla biti
plasti na manekenska lutka u izlogu neke robne ku e, ili bezumni robot sa neke druge planete.
Sedeo je trep i, pokuavaju i da objasni svoj neuspeh, da uspostavi kontakt. Bio je toliko
zaprepa en potpunom prazninom, da je zaboravio da slua ono to mu je ona pri ala, i morao ju
je zamoliti da mu ponovi.
Rekla sam da bih elela da otvorim posredni ki ra un. Vi ste agent-posrednik?
Plaljivo, trapavo, pogo en iznenadnom mladala kom nespretno u, pruio joj je par
formulara. U me uvremenu ostali agenti su pristigli, ali prekasno: po pravilima ku a ona je bila
njegova muterija. Sede i pored njegovog pretrpanog stola, rekla mu je o svojim potrebama
investicije, dok je on studirao elegantno stanjenu strukturu njenog nosa, opiru i se bez uspeha
smetenosti i zagonetnosti mentalne nepristupa nosti, i, bez obzira ili verovatno zbog te
nepristupa nosti, ose ao je da se bespomo no zaljubljuje u nju.
Imala je dvadeset dve godine, tek pre godinu dana je diplomirala na vioj koli, dolazi sa
Long Ajlenda, i stanovala je sa jo dvema devojkama na Vest End aveniji. Neudata - ne tako
davno postojala je jedna duga uzaludna ljubavna veza koja je zavrena raskidom veridbe, to e
kasnije otkriti. (Kako mu je to bilo neobi no da ne otkrije sve odjednom, da uzima informacije
kad mu se prohte.) Imala je osnovu iz matematike, radila je kao programer, izraz koji mu je,
1963. godine, malo zna io; nije bio siguran da li ona konstruie kompjutere, da li radi na njima,
ili ih popravlja. Nedavno je nasledila est i po hiljada dolara od tetke iz Arizone, a njeni roditelji,
koji su o ito bili strogi i veliki zagovornici vaspitanja - sna i se sam ili propadni, rekli su joj da
sama investira novac, kao na in da preuzme odgovornost zrelih ljudi. Tako da je ona svratila u
metarsku kancelariju, u komiluku, kao jagnje koje dolazi na strianje, da investira svoj novac.
ta elite? upita je Selig. Da stavite na sigurne plave etone, ili da bude malo akcije,
ansa da kapitalno zaradite?
Ne znam. Ne znam osnovne stvari o berzi. Samo ne bih elela da uradim neto glupo.
Neki drugi posrednik - Nadel, recimo - odrao bi joj govor u stilu, bez rizika nema
dobitka, i savetovao bije da zaboravi na stare i iznurene koncepte kao to su dividende, usmerio
bi je na portofolio akciju - Teksas Instrumenti, Kolins Radio, Polaroid, takve i sli ne stvari. A

onda bi obrtao njen ra un svakih par meseci, pretvorio bi Polaroid u Kseroks, Teksas Instrumente
u Fer ajld Kamere, Kolins u Amerikan Motors, Amerikan Motors opet u Polaroid prave i sebi
zavidnu proviziju a, moda bi zaradio i njoj neto novca, ili bi moda izgubio jedan deo. Selig
nije imao petlju za takve manevre.
Ovo e zvu ati nesvarljivo, re e on, ali hajde da idemo na sigurno. Preporu io bit ti
par sigurnih stvari koje ti nikad ne e doneti bogatstvo ali te isto tako ne e ni povrediti.
Jednostavno ih moe staviti na stranu i posmatrati kako rastu, bez potrebe da proverava trite
svakodnevno, da vidi da li treba da prodaje. Jer ti, u stvari, ne eli da se brine zbog
kratkotrajnih nestabilnosti, zar ne?
Ovo je bilo apsolutno suprotno uputstvima koje je dobio od Martinsona kako da savetuje
nove muterije, ali do avola sa tim. Nabavio joj je akcije Dersi Standarda, akcije Telefonske
kompanije, malo IBM, dve od dobre elektro mree, i trideset deonica zamrznutog fonda zvanog
Lehman Korporacija, koje su posedovale i njegove starije muterije. Ona nije postavljala pitanja,
nije htela ni da zna ta zna i zamrznuti fond.
Tako, re e on. Sada ima portofolio. Ti si sad kapitalista.
Ona se nasmei. Bio je to stidljiv, poluusiljen osmeh, ali mu se u inilo da je opazio
flertovanje u njenim o ima. Bio je na mukama jer nije bio u mogu nosti da je ita, pa je bio
prinu en da zavisi samo od spoljnih signala, da bi bio u stanju da zna kako stvari stoje. Ali ipak
je reskirao.
ta radi ve eras?, upita on. Ja radim do etiri.
Bila je slobodna, re e ona. Osim to radi od jedanaest do est. Dogovorili su se da do e
po nju oko sedam sati, kod nje ku i. Nije mogao da pogrei u oceni njenog toplog osmeha, dok je
izlazila iz kancelarije.
Ti sretno kopile, re e Nadel. ta si uradio, dogovorio si sastanak sa njom? To je
krenje SEC pravila, da agent ugovara tucanje sa muterijama.
Selig se samo nasmeje. Dvadesetak minuta poto se berza otvorila, skinuo je dvesto
deonica sa Molibdena na Ameksu i do ru ka zaklju io svoju prodaju za ta ku i po nie. To bi
trebalo da bude dosta da pokrije trokove ve ere, ra unao je on, i jo neto da ostane. Najkvist
mu je savetovao da to ju e uradi, Moli je dosta kratak, sigurno e ispasti. Tokom zatija
poslepodne, ose aju i se zadovoljan samim sobom, telefonirao je Najkvistu da ga izvesti o svom
poduhvatu.
Prerano si zatvorio, re e Najkvist odmah. On e pasti jo pet ili est ta aka ove
nedelje. Pametan ulaga novca to eka.
Nisam toliko pohlepan. Zadovolji u se sa tri brze nov anice.
To nije na in da se obogati.
Izgleda da mi nedostaje kockarski instinkt, re e Selig. Dvoumio se. On u stvari i nije
zvao Najkvista da bi pri ao kako je skratio Molibden. Sreo sam devojku, hteo je to da kae, i
imam ovaj udan problem sa njom. Sreo sam devojku. Sreo sam devojku. Iznenadan strah ga je
zadrao. Najkvistovo tiho, pasivno prisustvo na drugom kraju telefonske linije inilo se prete e.
On e mi se smejati, pomisli Selig. On mi se uvek smeje, tiho, misle i da ja to ne vidim. Ali ovo
je besmisleno. On re e:
Tome, neto neobi no se desilo danas. Jedna devojka je svratila u kancelariju, vrlo
privla na devojka. Vide u se sa njom ve eras.
estitam ti.
ekaj. Stvar je u tome da sam bio potpuno nesposoban da je itam. Ho u re i, da nisam
mogao primiti nikakav signal. Praznina, apsolutna praznina. Nikada mi se to nije desilo, ni sa
kim. Da li se tebi tako neto dogodilo?

Ne verujem.
Samo praznina. Ne mogu da shvatim. ta bi to moglo da bude da ona ima tako jako
platno?
Moda si danas umoran, predloi Najkvist.
Ne. Ne. Sve druge mogu da itam, kao i uvek. Samo nju nisam mogao.
Da li ti to smeta?
Naravno da mi smeta.
Zato kae naravno?
Seligu je izgledalo o igledno. Mogao je da oceni da ga Najkvist mami - smiren glas,
ravan, neutralan. Igra se. Na in da pro e vreme. Poeleo je da ga nije nazvao. Neto vano
izgleda je dolazilo na telegrafski aparat, a i drugi telefon je svetlucao. Nadel, podigavi slualicu
uputi mu jedan divlji pogled: Hajde, ove e, imamo sad posla! Grubo, Selig progovori:
Ja sam... pa, vrlo sam zainteresovan za nju. A kopka me to to nemam na ina da pro em
do njene sutine. Najkvist re e: Ho e re i da si ljut to ne moe da je pijunira.
Ne svi a mi se taj izraz.
iji je to izraz? Moj nije. Tako ti gleda na to to mi radimo, zar ne? Kao na pijuniranje.
Ti se ose a krivim to pijunira ljude, zar ne? Ali izgleda da si uznemiren kad ne moe da
pijunira.
Pretpostavljam, priznao je Selig zlovoljno.
Sa tom devojkom nalazi se ba en na staru trapavu tehniku pretpostavljanja, da se
ophodi sa ljudima kao to je ostatak sveta stalno osu en da postupa, i tebi se to ne svi a. Istina?
Kod tebe to zvu i kao zlo, Tome.
A ta bi ti eleo da ti kaem?
Ne elim nita da kae. Samo ti kaem da postoji devojka koju ne mogu da itam, da
nikada pre nisam bio u takvoj situaciji, te se pitam da li ti ima neku teoriju koja objanjava zato
je ona takva kakva je.
Nemam, re e Najkvist. Trebalo bi malo da razmislim.
U redu, onda ja...
Ali Najkvist jo nije bio zavrio. Ti shvata da ja ne znam da li je ona neprovidna za
telepatski proces uopte ili je neprevidna samo tebi, Dejvide.
Ta mogu nost je pala na pamet i Seligu trenutak pre toga. Uvideo je da ga je to duboko
uznemirilo. Najkvist je nastavio mirno:
Recimo, ti je dovede jednog dana i da ja pokuam da je pogledam. Moda u ja biti u
stanju da nau im neto korisno o njoj.
Uradi u to, re e Selig bez oduevljenja. Znao je da je takav susret nuan i neizbean, ali
ideja da izloi Kiti Najkvistu inila ga je nespokojnim. Nije mu ba bilo jasno zato bi se to
trebalo dogoditi.
Jednog dana, uskoro, re e on. uj, svi telefoni svetle.
emo se, Tome.
Daj joj jedan za mene, re e Najkvist.

23
David Selig
Seligove studije 101, Prof. Selig
10. novembar 1976. god.
Entropija kao faktor svakodnevnog ivota

Entropija je u fizici definisana kao matemati ki izraz koji izraava stepen do kojeg je
energija termodinami kog sistema tako distribovana da se ne moe pretvoriti u rad. U optijem
metafori nom smislu, entropija se moe protuma ili kao nepovratna tendencija sistema,
uklju uju i i svemir, ka pove anju nereda i inertnosti. Drugim recima, ne ije stanje sve vreme se
pogorava, sve dok na kraju nije tako o ajno da jednostavno nemamo ak ni na in da utvrdimo
koliko je stvarno loe.
Veliki ameri ki fizi ar Dosija Vilard Gibs (1839-1903.) bio je prvi koji je primenio drugi
zakon termodinamike - zakon koji definie pove anje nereda energije kada se nasumice kre e u
zatvorenom sistemu - na herniju. Gibs je bio taj koji je odlu no formalno proglasio princip da se
nered spontano pove ava srazmerno starenju svemira. Medu onima koji su proirili Gibsovo
razmatranje u domen filozofije bio je briljantni matemati ar Norbert Viner (1894-1964.), koji je
objavio, u svojoj knjizi Ljudska upotreba ljudske vrste - kako se entropija pove ava, svemir, i
svi zatvoreni sistemi u svemiru, imaju prirodni trend da se pogoravaju i gube svoje
karakteristi nosti, da se kre u od najmanje do najvie verovatnih slanja, od stanja
organizovanosti i diferencijacije u kojima postoje razlike i oblici, do stanja haosa i istovetnosti. U
Gibsovom svemiru red je najmanje verovatan, haos je najverovatniji. Ali dok svemir kao jedna
celina, ako uopte postoji svemir kao celina, ima tendenciju opadanja, postoje lokalne enklave
iji se pravci izgleda suprostavljaju svemiru kao celini i u kojima postoji ograni ena i privremena
tendencija ka pove anju organizovanosti. ivot, kao oblik, moe se na i u takvim enklavama.
Iako Viner pozdravlja svaki oblik ivota, a naro ito ljudska bi a, kao heroje u ratu protiv
entropije - koju on izjedna ava u jednom drugom odeljku sa ratom protiv zla: Taj slu ajan
element, ta organska nedovrenost (to jest, taj osnovni element slu aja u strukturi svemira), onaj
je za koji bez preterivanja moemo re i da je zao. Ljudska bi a, kae Viner, nastavljaju
antientropijski proces. Mi posedujemo ulna opaanja. Mi komuniciramo medu sobom. Mi
primenjujcnio znanja; koja od drugih nau imo. Prema tome predstavljamo neto vie od pasivnih
rtava u spontanom irenju univerzalnog haosa. Mi, kao ljudska bi a, nismo izolovani sistemi.
Mi uzimamo hranu, koja proizvodi energiju, spolja, mi smo kao rezultat, dolovi log ve eg sveta
koji sadri te izvore nae vitalnosti. Ali jo zna ajnija je injenica da mi primamo informacije
naim ulima i delamo prema tim informacijama. Drugim re ima, tu postoji povratna sprega.
Kroz komunikaciju, mi u imo da kontroliemo okolinu i Viner jo kae:
Kontrolom i komunikacijom uvek se borimo protiv tendencije prirode da degradira
organizovanost i da uniti zna aj; tendencija... da se pove a entropija. Dugoro no gledano
entropija neizbeno mora sve da nas pobedi; kratkoro no gledano, moemo se boriti. Mi jo
uvek nismo nemi posmatra i poslednjih stadijuma unitenja sveta.
Ali ta se doga a ako se ljudsko bi e preobrazi, omakom ili namerno, u jedan izolovan
sistem?

Recimo, u pustinjaka. On ivi u tamnoj pe ini. Informacije ne dopiru do njega. On jede

pe urke. One mu daju samo toliko energije da bi opstao, ali u svemu ostalom nedostaje priliv.
Primoran je da se osloni na svoje sopstvene duhovne i mentalne izvore, koje kona no iscrpljuje.
Postepeno se haos iri u njemu, postepeno snage entropije preuzimaju vlast nad ovom ganglijom,
onom sinapsom. On prima umanjenu koli inu senzornih podataka sve dok se potpuno ne preda
entropiji. On prestaje da se kre e, da raste, da die, da funkcionie na bilo koji na in. Takvo
stanje poznato je kao smrt.
ovek ne mora da se sakrije u pe inu. ovek moe da napravi unutranju migraciju,
zaklju avaju i se od izvora koji mu daju ivotnu energiju. Ovo se esto radi jer izgleda da su
izvori energije pretnja stabilnosti nad sobom. Doista, primanja predstavljaju pretnju li nosti:
jedan udarac obi no poremeti ravnoteu. Me utim, sama ravnotea predstavlja pretnju li nosti,
iako se esto ba ovo predvi a. Postoje ljudi koji ive u braku i koji se, dre i se jedno drugog,
zatvaraju prema ostalom svetu, prave i tako neku vrstu zatvorenog sistema od dve osobe iz kojeg
je sva vitalnost, stalno i neumoljivo proterana ubistvenom ravnoteom koju su oni uspostavili.
Dvoje mogu propasti isto tako kao i pojedinac, ako su dovoljno izolovani od svega ostalog. Ja to
nazivam lanom monogamijom. Moja sestra Judita je rekla da je napustila svog mua jer je
ose ala da umire, iz dana u dan, dok je ivela sa njim. Naravno, Judita je kurva.
Prirodno, prestanak primanja informacija putem ula nije uvek eljen. To nam se deava
bez obzira hteli mi to ili ne.
Ako sami ne u emo u kutiju, i onako e nas ugurati u nju. U tom kontekstu sam i mislio
da e nas dugoro no gledaju i entropija pobediti. Bez obzira koliko bili vitalni, koliko jaki,
koliko eljni znanja, prijem informacija i ezava kako vreme prolazi. Vid, sluh, dodir, miris - sve
odlazi, kao to je dobri stari Vil rekao, i mi zavravamo bez zuba, bez o iju, bez ukusa, bez
ega. Bez i ega. Ili, kako taj isti mudri ovek re e, iz sata u sat sazrevamo i sazrevamo, a onda iz
sata u sat trunemo i trunemo, i tu negde se zavrava pri a.
Nudim sebe kao slu aj koji e to potvrditi. ta nam istorija ovog oveka otkriva? Jedno
neobjanjivo smanjenje nekad izvanrednih snaga. Smanjenje broja primljenih informacija. Mala
smrt, izdrana za ivota. Zar ja nisam rtva entropijskih ratova? Zar pred vaim o ima ne
nestajem sada u stati nost i tiinu? Zar moj bol nije o igledan i dirljiv? Ja umirem od toplotne
smrti. Spontano raspadanje. Slu ajan trzaj verovatno e unitava me. I ja postajem nitavilo. Ja
postajem prah i pepeo. Ja u ovde ekati metlu koja e me pomesti.

To je vrlo re ito, Selig. Evo ti desetka. Tvoje pisanje je jasno i ubedljivo, i pokazuje
odli no razumevanje sutine filozofske problematike. Moe da bude najbolji u generaciji. Da li
se sada ose a bolje?

24
Bila je to luda ideja, Kiti, glupa fantazija. Nikada ne bi uspela. Od tebe sam traio
nemogu e. Postajao je samo jedan jedini mogu i ishod, u sutini: a to je, da u ti ja dosa ivati
mu iti te, a time i oterati od sebe. Pa, okrivi Toma Najkvista? bila je to njegova ideja. Ne, okrivi
mene. Ja nisam morao da sluam njegove lude ideje, zar ne? Okrivi mene. Okrivi mene.

Aksiom: Greh je protiv ljubavi pokuavati da se promeni dua onoga koga voli, ak i
onda ako misli da e je jo vie voleti nakon to si je preobratio u neto drugo.

Najkvist je rekao: Moda i ona ita misli; onda bi se blokada mogla tuma iti kao
smetnja, sudar izme u tvojih transmisija i njenih, koji brie talase u jednom pravcu ili u oba.
Tako da nema transmisije od nje prema tebi i verovatno nikakve od tebe prema njoj.
Sumnjam u to, odgovorio sam mu. Bilo je to avgusta 1963. godine, dve ili tri nedelje
poto sam te upoznao. Tad jo nismo iveli zajedno, ali smo ve bili u krevetu nekoliko puta.
Ona ne poseduje ni najmanji trag telepatske sposobnosti, insistirao sam, ona je sasvim
normalna. To je osnovna stvar o njoj, Tome; ona je sasvim normalna devojka.
Ne budi tako sigurna, rekao je Najkvist.
Jo te nije upoznao. eleo je da te upozna, ali ja nisam nita ugovorio. Tada nisi jo ni
ula njegovo ime.
Ako ita znam o njoj, to je da je razborita, zdrava, uravnoteena, apsolutno normalna
devojka. Prema tome, ona nije ita misli.
Zato to su oni koji itaju misli ludi, bolesni i neuravnoteeni. Kao ti i ja. Q.E.D, eh?
Govori samo u svoje ime, ove e.
Dar razara duh, rekao sam. Potamnjuje duu.
Tvoju, moda. Moju ne.
Tu je bio u pravu. Telepatija ga nije ozledila. Moda bih ja imao ista probleme i da nisam
bio ro en sa tom nadareno u. Ne mogu sve svoje neuspehe da pripisujem prisustvu jedne
neobi ne sposobnosti, zar ne? Bog zna da postoji mnogo neuroti ara koji nisu nijednom u ivotu
itali misli.

Silogizam:
Neki telepati nisu neuroti ari.
Neki neuroti ari nisu telepati.
Prema tome, telepatija i neuroza nisu nuno povezane.

Zaklju ak:
Moe izgledati normalan kao pita od treanja i opet imati mo .

Nastavio sam da budem skepti an. Najkvist se pod pritiskom sloio, da ako poseduje

mo , verovatno bi mi je do sada otkrila, kroz izvesne nesvesne postupke koje bi svaki telepata
odmah prepoznao; ja nisam otkrio takve postupke. Pretpostavio je, me utim, da si ti moda
latentni telepata - da nadarenost postoji, nerazvijena, nefunkcionalna, koja vreba na povrini tvog
uma i slui da zatiti tvoj um od mojih istraivanja. To je samo hipoteza, rekao je on. Ali to me je
mamilo do iskuenja.
ta i da poseduje tu latentnu mo ? rekoh. Da li bi se ona mogla probuditi, ta misli?
Zato da ne? Upita Najkvist.
eleo sam da verujem u to. Imao sam tu viziju o tebi, kako si probu ena za primanje
punim kapacitetom, sposobna da prima transmisije sa lako om i otrinom kao Najkvist i ja.
Kako bi tada naa ljubav bila duboka! Bili bismo potpuno otvoreni jedan prema drugom, lieni
malih lai i odbrane koje ak i najblie ljubavnike onemogu avaju da u istini postignu jedinstvo
due. Ve sam osetio ograni eni oblik te nisam gajio ljubav prema njemu, on mi se ak nije ni
svi ao, tako da je to bilo rasipanje, brutalna ironija, da nai umovi mogu imati takav intiman
kontakt Ali ti? Ako bih te samo mogao probuditi, Kiti! A zato ne bih? Pitao sam Najkvista da li
bi to moglo biti mogu e. Pokuaj i otkrij, rekao je. Napravi eksperimente. Drite se za ruke,
sedite zajedno u mraku, uloi neku energiju u pokuaju da dopre do nje. Vredelo je pokuati, zar
ne? Da, rekao sam, naravno da je vredelo pokuati.
inila si se latentna u mnogim drugim stvarima, Kiti: potencijalno ljudsko bi e radije
nego jedno koje to jeste. Zra ila si mlado u. Izgledala si mnogo mla a nego to si i u stvari bila;
da nisam znao da si zavrila viu kolu, mislio bih da ima osamnaest ili devetnaest godina. Ti
nisi itala mnogo van delokruga tvog interesovanja - matematika, kompjuteri, tehnologija - a,
poto to nisu bila podru ja mog interesovanja, smatrao sam da nisi nita pro itala. Nisi putovala;
tvoj svet je bio ograni en Atlantikom sa jedne i Misisipijem sa druge strane, a najdui put u tvom
ivotu je bio letovanje u Ilinoisu. Nisi ak ni imala mnogo seksualnog iskustva: tri oveka, zar
nije tako, u tvoje dvadeset dve godine, a samo sa jednim od njih si bila u ozbiljnijoj vezi? Tako
da sam te video kao sirovinu koja eka ruku vajara. Ja bih bio tvoj dobro initelj.
Septembra 1963. godine, preselila si se kod mene. Ionako si provodila toliko vremena kod
mene, da si se sloila da nema smisla da i dalje ide od tebe do mene. Ose ao sam se vrlo
oenjenim: mokre arape su visile preko ipke za zavesu u kupatilu, jedna etkica za zube vie na
polici, duge sme e dlake u lavabou. Tvoja toplina pored mene u krevetu svake no i. Moj stomak
naslanjao se na tvoju glatku hladnu guzu, i tako dalje. Dao sam ti knjige da ita: poeziju,
romane, eseje.
Kako si ih marljivo prodirala! itala si Trilinga u busu odlaze i na posao, a Konrada u
tihim popodnevnim satima, a Jejtsa nedeljom ujutru dok sam bio u lovu na Tajms. Ali izgleda da
te nita od toga nije oduevljavalo: nisi imala nikakve uro ene sklonosti za knjievnost; mislim
da si teko razlikovala Lorda Dima od Laki Dima, Malkoma Lourija od Malkoma Kaulija,
Dejmsa Dojsa od Dojsa Kilmera. Tvoj um, koji je tako lako savladao COBOL i FORTAN,
nije mogao da deifruje jezik poezije i ti bi digla pogled dok bi itala Pustu zemlju, zbunjena, da
bi mi postavila neka naivna pitanja, gimnazijalska koja su me satima posle toga nervirala.
Beznadean slu aj, pomislio bih poneki put. Iako si m , onog dana kad je berza bila zatvorena,
odvela do kompjuterskog centra gde si radila i ja sam sluao tvoja objanjenja o aparatima i o
tvojoj funkciji, kao da si mi govorila na kineskom. Razli iti svetovi, razli ite vrste umova, a ipak
sam se uvek nadao da u stvoriti most.
U strateki odmerenim trenucima elipti no sam pri ao o svom interesovanju za
ekstrasenzorne pojave.
Udesio sam da to izgleda kao da mi je hobi, hladna nestrastvena prou avanja. Bio sam
zadivljen rekao sam, mogu no u da se dostigne istinska komunikacija izme u ljudskih bi a.

Pobrinuo sam se da ne nastupim kao neki fanatik; niti da odam svoj slu aj; svoj o aj drao sam
skriven. Jer te, iskreno govore i, nisam mogao itati, bilo mi je lake da se s tobom pretvaram
enja km objektivno u nego sa bilo kim drugim. A i morao sam da s pretvaram. Moja
strategija nije mi dozvoljavala bilo kakvo iskreno ispovedanje. Nisam eleo da te uplaim, Kiti,
nisam eleo da ti budem odbojan time to bih ti davao razloge da pomisli da sam udak, ili, kao
to bi ti verovatno izgledalo, lu ak. Stoga, to mi je samo hobi.
Nisi mogla da poveruje u ESP. Ako to ne moe biti izmereno voltmetrom ili snimljeno
na elektroencefalograf, govorila si, to nije stvarno. Budi tolerantna, molio sam te. Postoje takve
stvari kao to su telepatska mo . Ja znam da postoje. (Budi oprezan, Dav!) Nisam mogao da
citiram itanje EEG-a - nikad u ivotu nisam bio u blizini, nekog EEG-a, te nemam predstavu da
li bi moja mo bila registrovana. A sebe sam spre avao da slomim tvoj skepticizam time to bih
pozvao nekog neznanca na kome bih isprobao neke drutvene igre koje su vezane za itanje
misli. Ali mogao sam ti ponuditi i druge argumente. Pogledaj Rajnove rezultate, pogledaj samo
sve ove serije ispravnih itanja Zenerovih karata. Kako to objanjava, ako ne pomo u ESP? A i
dokazi o telekinezi, teleportaciji, vidovitosti...

Ti si nastavila da bude skepti na, hladno si opovrgavala ve inu podataka koje sam
citirao.Tvoje rezonovanje je bilo otroumno i zatvoreno; nita nije bilo zamagljeno tvom umu kad
je on bio na doma em terenu, nau nom metodu. Rajn je, rekla si, krivotvorio svoje rezultate tako
to je testirao heterogene grupe jer je za dalje testiranje uzimao samo one subjekte koji su imali
neobi no mnogo sre e, odbacuju i ostale u svom istraivanju. I to je tampao samo one rezultate
koji su naoko samo dokazivali njegovu tezu. To je statisti ka anomalija, a ne ESP, time si
opovrgavala sve one testove sa Zenerovim kartama, na tome si insistirala. Uostalom, ispitiva i su
obuzeti predrasudom u korist verovanju u ESP, a to sigurno vodi tome da se po ine nesvesne
greke u proceduri, nehoti na jednostrana pove anja koja neizbeno uti u na iskrivljenje
rezultata. Oprezno sam te pozvao da isproba neke eksperimente sa mnom, dozvoljavaju i ti da
postavi proceduru koja e ti odgovarati. Rekla si da pristaje, uglavnom, bar tako mislim, jer je
to bilo neto to bismo zajedno mogli raditi, a - to je bilo po etkom oktobra - mi smo ve
samosvesno tragali za podru jima zajedni kog interesovanja, jer je tvoje knjievno prosve ivanje
postalo teret za oboje.
Sloili smo se - kako sam to suptilno uradio, izgledalo je kao da je to tvoja ideja! - da se
koncentriemo na transmitovanje slika ili ideja, jedno ka drugom. I odmah na po etku imali smo
okrutno varljiv uspeh. Skupili smo paket slika i pokuali da ih izmenjamo mentalno. Jo uvek
imam ovde u arhivi, nae beleke tih eksperimenata:

Nisi imala nijedan direktan pogodak. Ali etiri od deset odgovora mogli bi se smatrati kao
bliske asocijacije: neveni i rue, zgrada Empajer stajta i zgrada Pentagona, slon i traktor,
lokomotiva i avion. (Cve e, gra evine, oprema za naporan rad, na in transporta.) Dovoljno da
nam da lanu nadu o istinskoj transmisiji.
Pra en je slede im:

Nijedan direktan pogodak ni za mene. Ali tri bliske asocijacije, iste vrste, od deset:
tropska plaa i sun ani pejsa, most Dorda Vaingtona i Vaingtonov spomenik, guva na auto
putu i konica, zajedni ki imenitelji su sun eva svetlost, Dord Vaington i snano nabijena
aktivnost. U stvari obmanuli smo sami sebe gledaju i ih kao bliske asocijacije pre nego slu ajnost
Moram da priznam da sam sve vreme tumarao u mraku, vie pretpostavljaju i nego primaju i, a i
imao sam malo nade ak i tad u kvalitet naih odgovora. Pored svega toga, te kolizije slika,
verovatno nasumi nih, probudile su tvoju radoznalost: ima ne eg u tome, moda, po ela si
govoriti. I mi smo nastavili dalje.
Menjali smo uslove transmisije misli. Pokuali u apsolutnoj tami, u odvojenim sobama.
Probali smo sa upaljenim svetlima, dre i se za ruke. Probali smo dok smo seksualno optili: ja
sam prodirao u tebe i drao te u svom naru ju i intenzivno razmiljao o tebi, a ti si intenzivno
razmiljala o meni. Probali smo i u pijanom stanju. Probali smo i dok smo postili. Probali smo u

uslovima iznurenja nespavanjem, prinu uju i se da ostanemo budni dok je kazaljka pravila
krugove, u silnoj nadi da e iznureni, oamu eni umovi dopustiti da mentalni impulsi skliznu
kroz barijeru koja nas je razdvajala. Probali smo to i pod dejstvom droge ili acida, ali niko nije
razmiljao o drogi ili acidu ezdeset tre e godine. Traili smo tuce drugih na ina da bi otvorili
telepatski vod. Verovatno se prise a ak i sada nekih detalja; stidim se kad se setim, znam da
smo se hvatali u kotac sa svojim uzaludnim projektom iz no i u no , vie od mesec dana, dok je
tvoje u estvovanje u tome bujalo i dostiglo vrhunac i ponovo nestajalo, prolaze i kroz seriju faza
od skepticizma do mlakog neutralnog interesa do nesumnjivog oduevljenja i entuzijazma, zatim
do spoznaje neizbenog neuspeha, ose aja nemogu nosti da se dostigne cilje, sve je to vodilo
zasi enosti, dosadi, i iritaciji. Nita od toga nisam uvi ao: mislio sam da si odana tom poslu kao
to sam ja bio. Ali to je prestajao da bude eksperiment i igra; bilo je to, videla si, jednostavno
opsednuto traganje, a ti si nekoliko puta u novembru pitala da li bismo mogli prestati. Cela ta
stvar oko itanja misli, rekla si tad, zadavala ti je mu ne glavobolje. Ali nisam mogao odustati,
Kiti. Nisam se obazirao na tvoje prigovore i insistirao da nastavimo. Bio sam zagrien, bio sam
na mukama, zastraio sam te bez milosti da sara uje, tiranisao sam te u ime ljubavi, uvek
imaju i na umu tu telepatsku Kiti koju u kona no napraviti. Svakih deset dana, moda, neki
varljiv treptaj prividnog kontakta, bodrio je moj idiotski optimizam. Mi emo se probiti, umovi
e nam se dodirnuti. Kako bih mogao sada prestati, kad smo bili tako blizu? Ali mi nikad nismo
bili blizu.
Po etkom novembra Najkvist je priredio jednu od svojih povremenih ve era, opskrbljen
hranom iz jednog od najdraeg restorana u Kineskoj etvrti. Njegove zabave uvek su bile
briljantni doga aji; odbiti poziv, bio bi apsurd. Tako da sam te kona no morao suo iti s njim.
Vie od tri meseca sam te manje-vie namerno krio od njega, izbegavaju i trenutak suo avanja iz
nekog straha koji nisam potpuno razumeo. Doli smo kasno: sporo si se spremala za izlazak.
Zabava je bila u punom jeku, petnaestak ljudi, mnogi od njih su bili slavne li nosti mada ne za
tebe jer ta si ti znala o pesnicima, kompozitorima, piscima? Predstavio sam te Najkvistu. On se
nasmeio i promrmljao sladak kompliment i dao ti umiljat, bezli an poljubac. Ti si izgledala
stidljivo, skoro kao da ga se plai, da se plai njegove sigurnosti i smirenosti. Razumevi
nekoliko uobi ajenih fraza, otiao je da otvori vrata. Malo kasnije, kad smo dobili prvo pi e,
usadio sam misao za njega:
- Pa? ta misli o njoj?
Ali on je bio isuvie zauzet drugim gostima da bi me ispitao, i nije se potrudio da
odgovori na moje pitanje. Morao sam sam da traim svoj odgovor u njegovoj glavi. Ubacio sam
se on me je letimi no pogledao preko sobe, shvativi ta radim u potrazi za informacijom.
Naslage trivijalne gostoljubivosti maskirale su njegov povrinski sloj; on je istovremeno nudio
pice, vodio razgovor, signalizirao da se unese predjelo iz kuhinje, a u sebi je proveravao spisak
zvanica da vidi ko jo treba da do e. Ali ja sam brzo proao kroz to i za trenutak pronaao mesto
gde su se nalazile misli o Kiti. Odmah sam saznao ono to sam traio i prestravio se. On te je
mogao itati. Da. Njemu si bila prozirna kao svi ostali. Samo si za mene bila zatvorena, iz nama
nepoznatih razloga.
Najkvist je u trenutku prodro u tebe, ve te je procenio, ve je stvorio miljenje o tebi,
stajalo je tamo za mene da prou im: on te je video tako nezgrapnu, nezrelu, naivnu, ali isto tako
privla nu i armantnu, tako te je stvarno video. Ne pokuavam, zbog onog to se posle desilo, da
iznesem da je njegovo miljenje o tebi bilo kriti nije od onog koje je on o tebi stvarno imao. Ti si
bila jako mlada, bila si neprefinjena, i on je to video. To otkri e me je uko ilo. Ljubomora me je
preplavila. To to ja treba da radim tako teko, toliko nedelja da te dohvatim, to nije vodilo
nigde, a on je mogao da prodre tako lako u tvoje dubine, Kiti! Bio sam odmah sumnji av.

Najkvist i njegove pakosne igre: da li je ovo jo jedna? Da li te je on mogao itati? Kako mogu
biti siguran da nije usadio pri u za mene? On je tu informaciju pokupio:
- Ti mi ne veruje? Naravno da je itam.
- Moda da, moda ne.
- Ho e da ti dokaem?
- Kako?
- Gledaj!
Ni trenutak ne prekidaju i svoju ulogu doma ina, uao je u tvoj um, dok je moj ostao
priklju en u njegov. I tako, kroz njega, imao sam svoj prvi i jedini letimi ni uvid u tvoju
unutranjost, Kiti, reflektovana kroz Toma Najkvista. Oh! Bio je to uvid koji nikad nisam eleo.
Video sam sebe kroz tvoje o i, kroz njegov um. Fizi ki sam izgledao, ako nita drugo, bolje nego
to bih mogao pomisliti, moja ramena ira nego to su stvarno bila, moje lice mravije, crte lica
su pravilnije! Ti si me videla kao strogog oca, kao odbojnog vaspita a, kao gun aju eg tiranina.
itaj ovo, itaj ono, usavri svoj um, devojko! Naporno u i da bi bila dostojna mene! Oh! Oh! Ta
arka odbojnost prema ESP eksperimentima: vie nego beskorisnim za tebe, golema dosada,
ekskurzija u ludilo, zasi enost, iscrpljuju e mu enje. Iz no i u no sam te, kao manijak,
uznemiravao. ak i nae tucanje bilo je obuzeto tim budalastim traganjem za kontaktom naih
umova. Kako sam ti se zgadio, Kiti! Kako si mislila da sam udovino dosadan.
Trenutak takvog otkri a bio je vie nego dovoljan. Uboden, povukao sam se izvla i se
brzo iz Najkvista. Pogledala si me preplaeno; prise am se, kao da si znala, na nekom
podsvesnom nivou, da su mentalne energije kruile po sobi otkrivaju i privatnost tvoje due.
Trepnula si a tvoji su se obrazi zarumeneli i naprasito, uranjaju i, popila si pi e. Najkvist mi
uputi cini an osmeh. Nisam mogao da ga pogledam u o i. Ali ak i tada sam se opirao tome to
mi je pokazao. Zar nisam i pre uvi ao neobi na prelamanja u takvim izmenjivanjima? Zar bi
trebalo da verujem u sigurnost njegove slike o tvom miljenju o meni? Nije li on sen io i farbao?
Prepredeno ubacivi iskrivljene i uveli ane slike? Zar, sam te istinski toliko nervirao, Kiti, ili je
on vragolasto pretvarao umerenu dosadu u ivu mrskost? Izabrao sam da ne verujem da sam ti
ba toliko dosa ivao. Mi obi avamo da tuma imo doga aje zavisno od na ina na koji bi eleli da
ih vidimo. Ali ja sam se zavetovao da lake s tobom postupam u budu nosti.
Kasnije, poto smo jeli, video sam te da ushi eno razgovara sa Najkvistom u krajnjem
dnu sobe. Flertovala si i bila si smuena, kao to si bila sa mnom onog prvo dana u metarskoj
kancelariji. Zamiljao sam da diskutujete o meni i da niste laskavi. Pokuao sam da uhvatim tok
razgovora kroz Najkvista, ali na moju prvu pokusnu probu on me besno pogleda:
- Izlazi iz mog uma, ho e li?
Posluao sam. uo sam tvoj smeh, isuvie glasan, izdizao se iznad amora razgovora.
Nisam eleo vie da se optere ujem tobom. Usmerio sam se na razgovor sa vitkom malom
japankom, vajarkom, ije su ravne mrkoute grudi virile, neprivla no, iz dubokog izreza crne
odore, naao sam da razmilja na francuskom, da bi joj se svi alo ako bih je ja pitao da po e sa
mnom ku i. Ali ja sam otiao ku i sa tobom, Kiti, sede i namrgo eno i klonulo pored tebe u
praznom vagonu podzemne eleznice, a kad sam te pitao o emu si pri ala sa Najkvistom ti si
rekla:
Oh, samo smo se zafrkavali. Samo smo se zezali.

Oko dve nedelje kasnije, jednog bistrog i sveeg oktobarskog poslepodneva, Predsednik
Kenedi je ubijen u Dalasu.
Berza se zatvorila rano posle zlokobnog posrnu a i Martinson je zatvorio kancelariju,

izlaze i, oamu en, na ulicu. Ja nisam mogao lako da prihvatim stvarnost, razvoj doga aja. Neko
je pucao na Predsednika... Neko je pogodio Predsednika... Neko je pogodio Predsednika u
glavu... Predsednik je u kriti nom stanju... Predsednik je primio poslednji obred... Predsednik je
mrtav. Ja nikad nisam bio naro ito politi ki nastrojena osoba, ali ovaj prekid dravne zajednice
opustoio me je. Kenedi je bio jedini Predsedni ki kandidat za koga sam glasao i koji je pobedio.
I oni su ga ubili: pri a mog ivota saeto u krvavu pri u sa moralnom poukom. A sada e
Donson biti Predsednik. Mogu li se prilagoditi? Gr evito se drim zona stabinosti. Kad sam
imao deset godina i kada je umro Ruzvelt, Ruzvelt koji je bio Predsednik celog mog ivota,
izgovarao sam nepoznate slogove Predsednik Truman i odbacio ih odmah, govore i sebi da u ga
i dalje zvati Predsednik Ruzvelt, jer je to bilo onako kako sam navikao da zovem Predsednika.
Tog novembarskog posle podneva dobijao sam emanacije straha sa svih strana, dok sam
sa strahom hodao ku i. Paranoja je uglavnom bila prisutna. Ljudi su oprezno ili postrance, jedno
rame ispred drugog, spremni da jurnu. Bleda lica ena virila su iz razmaknutih zavesa sa prozora
visokih zgrada, visoko iznad tihih ulica. Voza i su gledali u svim pravcima na raskrsnicama, kao
da su o ekivali tenkove da se stute niz Brodvej. (U ovo doba dana uglavnom se verovalo da je
atentat bio prvi udar desni arskog pu a.) Niko se nije zadravao napolju: svi su iveli u nekom
skrovitu. Svata se moe sada desiti. Mnotvo vukova bi moglo navaliti sa Riversajd drajva.
Zalu eni patrioti mogli bi izvriti pogrom. Iz svog stana - zabarikadiranih vrata, zatvorenih
prozora - pokuavao sam da te nazovem u kompjuterskom centru, razmiljaju i da moda nekako
nisi ula novosti, ili sam verovatno samo eleo da ujem tvoj glas u ovom traumati nom trenutku.
Telefonske veze bile su u prekidu. Posle dvadesetak minuta odustao sam od pokuaja. Zatim sam
besciljno tumarao od spava e do dnevne sobe i nazad, stiskaju i tranzistor, trae i stanicu iji bi
mi informativni bilteni rekli da je on, nakon svega, jo uvek iv; skrenuo sam u kuhinju i naao
tvoju poruku na stolu, poruka na kojoj je pisalo da me ostavlja, da vie ne moe ostati sa mnom.
Na poruci je bilo zabeleeno i vreme 10:30 ujutru, zna i pre atentata, u jednom drugom dobu.
Strmeknuo sam prema plakarima u spava oj sobi i video ono to pre nisam zapazio, da su nestale
tvoje stvari. Kad me ene ostavljaju, Kiti, one odu iznenada i kriom, bez upozorenja.

Predve e sam nazvao Najkvista. Ovoga puta telefonske veze bile su slobodne.
Je li Kiti tu?, upitao sam.
Jeste, re e on. Samo malo sa ekaj.
I ti si uzela slualicu. Objasnila si mi da e da ivi sa njim izvesno vreme, dok se ne
sredi. On ti je bio vrlo koristan. Ne, nisi se ljutila na mene, nije bilo gor ine, uopte.
Jednostavno, izgledalo ti je da sam ja bezose ajan, dok je on imao taj instinktivan, intiutivan
ose aj za tvoje emocionalne potrebe - on je bio sposoban da ti se pridrui, Kiti, a ja to nisam
uspeo. Tako si otila njemu po nenost i ljubav. Zbogom, rekla si, i hvala ti na svemu, i ja sam
promrmljao jedno zbogom i spustio slualicu. Tokom no i vreme se promenilo i vikend crnih
oblaka i hladne kie otpratio je Kenedija u njegov grob. Sve sam to propustio - zaobljen kov eg,
hrabru udovicu i juna ko dranje dece, ubistvo Osvalda, pogrebnu povorku, svu tu trenutnu
istoriju. U subotu i nedelju spavao sam do kasno, napio sam se, pro itao est knjiga ne shvativi
ni jednu jedinu re . U ponedeljak, na dan nacionalne alosti, napisao sam ti ono nepovezano
pismo, Kiti, objanjavaju i sve, kazuju i ta sam pokuavao da napravim od tebe i zato,
priznaju i ti svoju mo i opisuju i koje je efekte to imalo na moj ivot, kazuju i ti isto o
Najkvistu, upozoravaju i te ta je on, da i on poseduje mo , da te on moe itati i da ti pred njim
nema tajni, govore i da ni slu ajno ne pomisli da je on stvarno ljudsko bi e, govore i ti da je on
maina, samoprogramiran za maksimalan li ni uspeh, kazuju i ti da ga je mo napravila hladnim

i okrutno jakim budu i da je mene inila slabim i napetim, insistiraju i da je on u sutini isto tako
bolestan kao i ja, jedan manipulativan ovek, nesposoban da prui ljubav, sposoban samo da
uzima. Rekao sam da e te on povrediti, ako sebi dozvoli da bude ranjiva. Ti nisi odgovorila. Ja
nikad vie nisam uo nita o tebi, nikad te vie nisam video, a isto tako nikad vie nisam uo niti
video ni njega. Trinaest godina. Nemam predstavu ta se dogodilo sa vama dvoma. Verovatno
nikad ne u ni saznati. Ali sluaj. Ja sam te voleo, damo, na svoj nespretan na in. Ja te i sada
volim. A ti si za mene zauvek izgubljena.

25
On se budi, ose aju i se kruto i bolno i utrnulo, zato en u pustoj, sumornoj bolni koj sobi.
igledno ovo je bolnica Svetog Luke, najverovatnije soba za hitne slu ajeve. Njegova donja
usna je nate ena, levo oko mu se nerado otvara, nos mu pravi nepoznati vidu i zvuk svaki
put kad udahne vazduh. Da li su ga ovde doneli na nosilima poto su oni koarkai zavrili sa
njim? Kad mu je uspelo da pogleda dole - njegov vrat, neobi no ukru en, ne ele i da ga poslua
- on vidi samo otrcanu belinu bolni ke mantije. Svaki put kad bi udahnuo zamiljao je da moe
osetiti neravne ivice slomljenih rebara koje se me usobno struu; skliznuvi ruku ispod mantije,
dodirne svoja gola prsa i uvi a da ga nisu previli. Ne zna da li treba da mu lakne ili da bude
zabrinut zbog toga.
Paljivo se podie da bi seo. Bu ne impresije iznena uju. Soba, velika kao hala, bila je
puna ljudi i bu na, kreveti gurnuti jedan uz drugog. Oko svakog kreveta su zavese ali te zavese
nisu navu ene. Ve inu primljenih bolesnika ine crnci, i mnogo njih je u ozbiljnom stanju;
okrueni su mnogobrojnim aparatima. Unakaeni noevima? Razderani od oferajbni? Prijatelji
i ro aci, skupljeni oko svakog kreveta, gestikuliraju i raspravljaju i psuju; normalan ton glasa je
kev e dranje. Ravnodune bolni arke prostruje kroz sobu, pokazuju i hladnu zabrinutost za
pacijente kao uvari muzeja za mumije izloene u kov ezima. Niko ne obra a panju na Seliga
izuzev Seliga, koji se vra a sopstvenom samoispitivanju. Vrhovima prstiju istrauje po obrazima.
Bez ogledala ne moe da proceni koliko mu je lice izobli eno, ali ima puno osetljivih mesta.
Leva strana klju ne kosti bridi od bola koji mu je zadao jedan povrni karate udarac. Njegovo
desno koleno emituje lupanje i tipanje, kao da ga je uganuo kad je padao. Pa opet, ose a manje
bola nego to se moglo naslutiti; moda su mu dali neku inekciju.
Njegov um je zamagljen. On prima neto mentalnog zra enja od ovih oko sebe, ali sve je
pomeano, nita nije posebno jasno; on prima amor ali ne razumljiv govor. Pokuavaju i da se
smesti u povoljan poloaj, tri puta je pitao bolni arke da mu kau koliko ima sati, jer mu je
nestao sat; one su prolazile, ignoriu i ga. Kona no, krupna crna ena koja se stalno smejala, u
nabranoj roza haljini, pogledala ga je i rekla:
Sad je petnaest do etiri, ljubavi.
Ujutru? Posle podne? Verovatno posle podne, zaklju i on. Dijagonalno preko puta njega,
dve bolni arke po ele su da uzdiu neto to je najverovatnije intravenozni sistem za hranjenje,
sa plasti nom cev icom koja je vijugala u nozdrve ogromnog nesvesnog crnca u zavojima.
Seligov stomak nije slao signale da je gladan. Od mirisa hemikalija u bolni kom vazduhu bilo mu
je muka; jedva da moe da lu i pljuva ku. Da li e ga nahraniti ve eras? Koliko dugo e ga ovde
zadrati? Ko pla a? Da li bi trebalo da trai da obaveste Juditu? Koliko je teko ozle en?
Staista je uao u sobu; maleni tamnoputi ovek, zbijenog i dobro gra enog tela,
Pakistanac, reklo bi se po izgledu, kre i se sa odskakuju om precizno u. Izguvana i prljava
maramica koja mu je tr ala iz depa na grudima kvarila je, me utim, gizdav, ugla en izgled
njegove tesne bele uniforme. Iznena uju e, on dolazi pravo do Seliga.
Rentgen ne pokazuje da je bilo ta slomljeno, re e on bez ikakvog uvoda, odlu nim i
nerezonantnim glasom. Tako da su vae jedine ozlede manja ugruvanost, modrice, posekotine i
jedan nevaan potres mozga. Mi smo spremni da odobrimo vae otputanje. Molim vas, ustanite.
Pri ekajte, re e Selig iznemoglo. Tek sam se osvestio. Ne znam ta se deavalo. Ko
me je doveo ovde? Koliko dugo sam bio bez svesti? ta...
Nita ne znam. Vaa otpusna lista je potvr ena, a bolnici je potreban ovaj krevet. Molim

vas. Ustanite na noge, sada! Ja imam puno posla.

Potres? Zar ne bi trebalo da provedem no ovde, u najmanju ruku, ako sam imao potres?
Ili sam ve proveo no ovde? Koji je danas dan? .
Dovedeni ste danas oko podne, re e staista, jo vie uznemiren. Bila vam je ukazana
prva pomo u sobi hitne pomo i i pregledali su vas, poto ste bili pretu eni na stepenitu Lou
biblioteke.
Jo jednom nare uje komandu da se dignem, ali ovoga puta bez re i, ve sevanjem o iju i
uprtim kaiprstom. Selig ispituje um staiste i uvi a da mu je pristupa an, ali tamo nema ni eg
vidljivog izuzev nestrpljivosti i iritiranosti. Na jedvite jade Selig uspeva da se spusti iz kreveta.
Njegovo telo izgleda kao da se dri na okupu pomo u ice. Kosti mu struu i kripe. Jo uvek je
imao ose aj da mu krajevi slomljenih rebara pritiskaju grudni ko; da li je mogu e da je rentgen
neta an? Hteo je da to pita, ali ve je kasno. Staista koji je bio u viziti, odleprao je do drugog
kreveta.
Doneli su mu ode u. Navukao je zavese oko kreveta i po eo da se obla i. Da, krv na
njegovoj koulji, kao to se i plaio; isto i na pantalonama. Sve je zaprljano. Proverio je ta je
dobio: sve je tu, nov anik, sat, depni ealj. A ta sad? Jednostavno da odem odavde? Ne treba
nita da potpiem? Selig se nesigurno primicao vratima. On je ak, u stvari, i stigao do hodnika
neopaen. Onda se odjednom stvorio staista kao iz ektoplazme i pokazivao na jednu drugu sobu
niz hodnik, govore i:
Pri ekajte tamo dok se ovek iz obezbe enja ne pojavi. ovek iz obezbe enja? Kakav
ovek iz obezbe enja?
Ima jo, kao to se plaio, da potpie papire pre nego to se oslobodi od stiska bolnice.
Upravo kad je zavrio sa birokracijom, jedan demekast, ezdesetogodinjak, sivog lica, u
uniformi univerzitetskog obezbe enja uao je u sobu, pomalo zadihan, i re e:
Ti si Selig?
Potvrdno sam mu stavio do znanja da jesam.
Dekan eli da te vidi. Jesi li sposoban sam da hoda ili eli da ti donesem kolica?
Hoda u, re e Selig.
Zajedno smo izali iz bolnice, niz aveniju Amsterdam do sto petnaeste ulice, do
univerziteta, portirnica, uli smo u Van An Kvad. ovek iz obezbe enja iao je neposredno pored
mene, ne govore i nita. Uskoro, Selig se naao ispred kancelarije dekana Kolumbija koleda,
ekaju i. ovek iz obezbe enja ekao je sa njim, blago skrtenih ruku, zamotan u auru dosade.
Selig se po eo ose ati kao da je u neku ruku uhapen. emu to? Neobi na pomisao. Zato bi se
on imao plaiti dekana? On ispituje dosadni um oveka iz obezbe enja, ali ne moe nita da na e
u njemu, osim lutaju e, pramenaste mase magle. Pitao se ko li je dekan, ovih dana. Jo uvek se
dobro se ao dekana iz svog studentskog doba: Lorens embrlen, sa leptir manom i blagim
osmehom, bio je dekan univerziteta, isto kao i dekan Mek Najt, Nikolas McD. Mek Najt,
kalu erski entuzijasta (Sigma Chi?) sa formalnim, jasno odre enim ponaanjem iz devetnaestog
veka, bio je dekan studenata. Ali to je bilo pre dvadesetak godina. embrlen i Mek Najt su
sigurno imali nekoliko naslednika, ali o njima nita ne zna; on nikad nije bio jedan od onih koji
itaju novine svog univerziteta.
Jedan glas iz kancelarije, re e: Dekan Kuing e ga primiti sad.
Hajde idi unutra, re e ovek iz obezbe enja.
Kuing? Lepo ime za dekana. Ko li je on? Selig u e mrmljaju i, nespretan zbog ozleda i
nesnosnog bola u kolenu. Okrenut njemu sedi iza sjajnog, besprekomo istog, stola ovek irokih
ramena, glatkih obraza, mladala kog izgleda, model mladog rukovodioca, obu en u tamno
konzervativno odelo. Selig je prvo pomislio o mutacijama koje vreme donosi. Uvek je imao sliku

o dekanima kao o uzvienom simbolu autoriteta; manje vie stariji ili u najmanju ruku srednjih
godina, ali eto ovde je bio dekan univerziteta i izgledao je kao da je Seligov vrnjak. A onda je
shvatio da dekan nije samo anonimni vrnjak ve , u stvari, i kolski drug, Ted Kuing generacija
56-te, ve tada je figurirao kao neko u kampusu, bio je predsednik klase, zvezda ameri kog
fudbala ijedan od najboljih studenata, koga je Selig poznavao samo iz vi enja. To uvek
iznena uje Seliga. to podse anje da on vie nije mlad, da je sada njegova generacija ta koja ima
kontrolu nad mehanizmom vlasti.
Ted? izlanuo je. Zar si ti sada dekan. Tede? Isuse, nikad to ne bih pogodio. Kada...
Sedi Dejv, re e Kuing ljubazno, ne pokazuju i neko veliko prijateljsko raspoloenje.
Jesi li teko ozle en?
U bolnici su mi rekli da nita nije slomljeno. A ja se ose am polumrtvo. Dok se
raskomotio u fotelji pokazivao je na krvave mrlje na ode i i modrice na licu. Govor mu
predstavlja napor, vilica mu kripi u zglobu.
Hej, Tede, prolo je puno vremena! Mora da je prolo dvadeset godina od kad sam te
poslednji put video. Jesi li se setio mog imena ili su me identitikovali po li noj karti?
Sredili smo da mi platimo trokove le enja, re e Kuing, koji je odavao utisak da nije
uo Seligovo pitanje. Ako bude jo bolni kih trokova, pobrinu emo se i za njih. Moe da to
dobije napismeno ako eli.
Usmena obaveza mi odgovara. A u slu aju da si zabrinut da u podneti prijavu, ili tuiti
univerzitet, pa, na ne bih tako neto uradio. De aci e uvek biti de aci, oni e sebi dopustiti da im
ose anja malo odu, ali...
Mi nismo bili naro ito zabrinuti time to bi ti podneo prijavu, Dejv, re e Kuing tiho.
Pravo pitanje je da li emo mi podneti tubu protiv tebe.
Mene? Zbog ega? Jer sam bio zlostavljan od strane vaih koarkaa? Jer su oni
povredili svoje skupe ru ice na mom licu? On pokua bolno da se osmehne. Kuingovo lice
ostalo je ozbiljno. Za trenutak zavladala je tiina. Selig se borio da shvati Kuingovu alu. Ne
nalaze i pametan razlog za alu, odlu io se da se upusti u ispitivanje uma. Naleteo je na zid.
Iznenada je isuvie bojaljiv da nastavi, u strahu da ne e uspeti da se probije.
Ne razumem ta ho e da kae, kona no je izgovorio. Podneti tubu zbog ega?
Zbog ovoga, Dejv. Po prvi put Selig je spazio hrpu, mainom otkucanih stranica na
dekanovom stolu. Kuing ih gumu napred.
Da li prepoznaje? Evo, pogledaj ih.
Selig ih je potiteno listao. To su seminarski radovi, svi njegove proizvodnje, Odisej kao
simbol drutva. Kajkini romani. Eshil i Aristotelska tragedija. Rezignacija i prihvatanje u
Montenjovoj filozofiji. Virgilije kao Danteov mentor. Neki od njih su ocenjeni: devetka, osmica,
devetka, desetka i imaju komentare na marginama, uglavnom povoljne. Neki su neocenjeni osim
to su uprljani i zamazani: te je trebalo da uru i kada ga je Lumumba udesio. Sa neizmernom
panjom sloio ih je u hrpu, sloivi precizno sve ivice pod jednu liniju, i lagano ih gurne nazad
Kuingu.
U redu, re e. Ima me.
Jesi li ih ti napisao?
Da.
Jesi li napla ivao?
Da.
To je alosno, Dejv. To je stvarno alosno.
Ja treba da zara ujem za ivot. Oni ne daju stipendije studentima univerziteta.
Koliko su ti pla ali ove radove?

Tri ili etiri dolara po otkucanoj strani.

Kuing je odmahnuo glavom. Bio si dobar, to ti moram priznati. Ovde ima jo osam do
deset tipova koji rade u istom fahu, ali ti si jednostavno najbolji.
Hvala.
Ali ti si imao jednu nezadovoljnu muteriju, u najmanju ruku nezadovoljnu. Pitali smo
Lumumbu zato te je prebio. On je rekao da te je iznajmio da mu napie seminarski rad i da si ti
napisao jedan traljav rad, da si ga opeljeio, i da si onda odbio da mu vrati novac. U redu, mi sa
njim postupamo na na na in, ali isto moramo i sa tobom da postupamo. Mi smo pokuavali da te
na emo ve due vreme, Dejv.
Jeste li?
Mi smo poslednjih semestara poslali kopije tvojih radova u tuce odeljenja, upozoravaju i
ljude da budu oprezni na tvoju mainu za kucanje i tvoj stil. Ali nisu svi hteli da sara uju. Jer
dosta naeg profesorskog kadra nije marilo da li su seminarski radovi koje su dobijali lani ili ne.
Ali mi smo marili, Dejv. Puno nam je stalo do toga.
Kuing se naslonio napred. Njegove o i, uasno ozbiljne, traile su Seligove. Selig je
gledao u stranu. Nije mogao da podnese toplinu koje su te o i zra ile.
Krug je po eo da se zatvara pre par nedelja, nastavljao je Kuing. Prikljetili smo par
tvojih muterija zapretivi im izbacivanjem. Oni su nam odali tvoje ime, ali nisu znali gde
stanuje, te nismo imali na ina da te na emo. Tako da smo ekali. Znali smo da e se ponovo
pojaviti da dostavi i trai nove radove. Tada smo dobili ovaj izvetaj o neredu na stepenitu Lou
bibilioteke, koarkaki igra i tuku nekog, i nali smo tebe sa gomilom nedostavljenih radova koje
si gr evito stezao pod mikom, i to je bilo to. Nisi vie u biznisu, Dejv.
Trebalo bi da traim advokata, re e Selig. Ne bih ti trebao nita vie da priznam.
Trebalo je sve da pori em od po etka, kad si mi pokazao te radove.
Nema potrebe da bude tako stru an i zvani an to se ti e tvojih prava.
Bi e potrebno, kad me odvede na sud, Tede.
Ne, re e Kuing. Mi te ne emo goniti sudskim putem, osim ako te ne uhvatimo da
opet protura seminarske radove. Mi nemamo interesa da te strpamo u zatvor, u svakom slu aju
nisam siguran da to to ti radi predstavlja neki kriminalni prekraj. Ovo to mi u stvari stvarno
elimo jeste da ti pomognemo. Ti si bolestan, Dejv. ovek tvoje inteligencije, tvog potencijala,
da padne na tako niske grane, da zavri falsifikuju i seminarske radove za studente - to je
alosno.
Dejv, to je strano alosno. Mi smo raspravljali o tvom slu aju ovde, dekan Belini, dekan
Tomkins i ja, i mi smo smislili rehabilacioni plan za tebe. Mi moemo da na emo neki posao za
tebe u krugu univerziteta, kao asistent istraiva , moda. Uvek ima doktorskih kandidata kojima
su potrebni asistenti, a mi imamo neki mali fond u koji bismo neto uloili i skupili pare za neku
platu za tebe, nita mnogo, ali u najgorem slu aju onoliko koliko bi zaradio na seminarskim
radovima. Tako e bismo te poslali kod naeg psihologa savetnika, dodue on nije predvi en niti
zamiljen da preuzima nae bive studente, ali ne vidim zato ne bismo bili fleksibilni oko toga,
Dejv. Govore i u svoje ime, rekao bih samo da smatram da je to vrlo sramno da se ovek iz klase
pedeset este na e u takvoj neprilici kao ti, ako nita drugo onda bar zbog duha lojalnosti prema
naoj klasi ja elim da u inim sve to je u mojom mo i da ti pomognem da se sredi i da po ne
da ispunjava obe anje koje si pokazivao kad...
Kuing nastavi da pri a, ponovo utvr uju i i ukraavaju i svoje stavove, nude i
samosaaljenje bez osu ivanja, obe avaju i pomo svom napa enom kolskom drugu. Selig,
sluaju i nepaljivo, otkrije da mu se Kuingov um po eo otvarati. Zid koji je ranije odvajao
njihove svesti, najverovatnije produkt Seligovog straha i umora, po eo je da se rastvara, i Selig je

sada bio u stanju da opazi generalnu sliku Kuingovog uma, koji je energi an, jak, sposoban, ali u
isto vreme i konvencionalan i ograni en, tup republikanski um. Prozai ni um Ivy League. Njega
u stvari ne zanima Selig ve sopstveno samozadovoljstvo: najbistriji Kuingov sjaj proizilazi od
svesnosti zbog zadovoljstva li nog uspeha, i statusa, ukraenog - ku om u predgra u, stamenom
enom plavuom, troje lepe dece, rutavim psom, blistavim novim Linkoln kontinentalom.
Guraju i malo dublje, Selig uvi a da Kuingovo pokazivanje zabrinutosti za njega varljivo. Iza
ozbiljnih i iskrenih o iju, ose ajnog samilosnog osmeha lei vatreni prezir. Kuing ga prezire.
Kuing misli da je on korumpiran, nepotreban, nevredan, sramota ove anstva u globalu i klase
56 Kolumbije koleda naro ito. Kuingu sam odvratan fizi ki, kao i moralno, gledaju i ga kao
neopranog i ne istog, kao mogu eg sifilisti ara. Kuing sumnja da je homoseksualac. Kuing
ose a za njega prezir kao prema onim narkomanima i hipicima. Nemogu e je da Kuing razume
nekoga koje imao prednost kolovanja na Kolumbiji da dozvoli sebi da sklizne u degradaciju
koju je Selig prihvatio. Selig se skupi zbog Kuingovog gnuanja. Zar sam toliko dostojan
prezira, udio se on, zar sam takvo ubre?
Njegov stisak Kuingovog uma oja ao je i produbio se. Prestao je da mu smeta toliki
prezir koji je Kuing ose ao prema njemu. Selig odluta u stanje apstraktnosti u kojem vie ne
identificira sebe sa mizernim prostakom koga Kuing vidi. ta Kuing uistinu zna? Moe li
Kuing ose ati ekstazu stvarnog kontakta sa drugim ljudskim bi em? A ima ekstaze u tome. Kao
bog, on se vozio u Kuingovom umu, tone i prolazi kroz spoljne odbrane, prolazi sitni ponos i
snobizam, prolazi kroz samopohvalnu gizdavost, pravo u carstvo apsolutnih vrednosti, u
kraljevinu autenti nog ega. Kontakt! Ekstaza! Taj tupavi Kuing samo je spoljna ljuska. Ovde je
Kuing kojeg ak ni Kuing ne zna: ali zato Selig zna.
Selig nije bio tako okretan godinama. Svetlost, zlatna i nepomu ena, preliva njegovu
duu. neodoljivo raspoloenje radosti obuzelo ga je. On tr i kroz maglovit raj u svanu e,
ose aju i neno ibanje rosne zelene bujne paprati po nogama. Sun evi zraci probijaju se kroz
visoko li e na granama, a kapi rose sijaju blagom unutranjom iskrom. Ptice se bude. Njihova
pesma je nena i slatka, udaljeno cvrkutanje, pospano i meko. On tr i kroz umu, i nije sam,
jedna ruka stegne njegovu; a on zna da on nikad nije bio sam i da nikad ne e biti sam. Zemlja u
umi je vlana i spuvasta pod njegovim bosim nogama. On tr i. On tr i. Nevidljivi hor poga a
harmoni nu notu i dri je, dri je, uzdiu i je u savreni vrhunac, sve dok u trenutku kad je izaao
iz gaja i uleteo na suncem obasjanu livadu, taj uzdignuti ton ispunjava ceo svemir, koji odjekuje
magi nom potpuno u. On se baci licem okrenutim prema glu, grle i svet, previjaju i se na
mirisnom travnatom tepihu, poravnjaju i svoje ruke sa krivom planete, i svestan je unutranjeg
kucanja zemlje. To je ekstaza! To je kontakt! Drugi umovi okruuju njegov. U bilo kom pravcu
se pokrene, on ose a njihovo prisustvo; oni mu pruaju dobrodolicu, podravaju i ga, poseu i
za njim. Do i, kau oni, pridrui nam se, pridrui nam se, budi jedan od nas, odbaci pocepane
iskidanosti li nosti, odbaci sve to te dri odvojenog od nas. Da, odgovori Selig. Da. Ja
potvr ujem ekstazu ivota. Potvr ujem radost kontakta. Ja se predajem vama. Oni ga dodiruju.
On njih dodiruje. Zbog ovoga, znao je on, dobio je svoj dar, svoj blagoslov, svoju mo . Za ovaj
trenutak potvr ivanja i ispunjenosti. Pridrui nam se. Pridrui nam se. Da! Ptice! Nevidljivi hor!
Rosa! Livada! Sunce! On se smejao, uzdignuo se i prelama se u ekstati an ples; zabaci glavu
unazad da bi pevao, on koji se nikad u ivotu nije usudio da zapeva, a tonovi koji su dolazili iz
njega su bogati i puni, isti; ispravno su poga ali centar osnovnog tona. Da! Oh, spajanje,
dodirivanje, sjedinjenje, jedinstvenost! On vie nije David Selig. On je deo njih, a oni su deo
njega, i u toj ushi enosti, ekstati noj smesi on iskusi gubitak sebe, on odbaci sve to je umorno i
istroeno i bolno za njega, on odbaci svoj strah i neizvesnost, on odbaci sve to ga je odvajalo od
samog sebe toliko godina. On se probio. Kompletno je otvoren i neizmeran signal iz kosmosa

sliva se slobodno u njega. On prima. On emituje. On upija. On odaje. Da. Da. Da. Da.
On zna da e ova ekstaza trajati ve ito.
Ali u trenutku tog saznanja, on ose a da klizi iz njega. Radosne horske note se
razvodnjavaju. Sunce pada prema horizontu. Udaljeno more, povla i se, isisava obalu. On se
bori da zadri veselo raspoloenje, ali to se vie bori vie je gubi. Zadrati plimu? Kako?
Odloiti padanje no i? Kako? Pesma ptica sada je slaba. Vazduh postaje hladan. Sve odlazi od
njega. On stoji sam u nadolaze oj tmini, prise aju i se ekstaze, ponovo je hvataju i na mahove,
oivljavaju i je - jer je ve otila, i mora se dozvati putem volje. Otila je, da. Vrlo je tiho,
iznenada. On uje jedan poslednji zvuk, i ani instrument u daljini, violon elo je, verovatno,
odapeto, picikato, predivan melanhoni an zvuk. Tvang. Bu an akord. Tving. ica se prekida.
Tvong. Nenatimovana lira. Tvang. Tving. Tvong. I nita vie. Tiina ga je obuzela. Kona na
tiina, koja tutnji kroz upljine njegove glave, tiina koja je pratila rastrojstvo ica violon ela,
tiina koja dolazi sa smr u muzike. On nita ne uje. On nita ne ose a. On je sam. On je sam.
On je sam.
Tako je tiho, mrmljao je. Tako privatno, tako - je - privatno - ovde.
Selig?, upita neki duboki glas. ta se deava, Selig?
Dobro mi je, re e Selig. On pokua da ustane, ali nita nema vrstinu. Survao se na
Kuingov sto, na pod kancelarije, padaju i kroz samu planetu, trae i i ne nalaze i stabilnu
platformu.
Tako je tiho. Tiina, Tede, ta tiina!
Snane ruke ga prihvatie. Svestan je obrisa koji se uurbano kre u oko njega. Neko je
zvao doktora. Selig je odmahivao glavom, protestuju i da je sa njim sve u redu, da mu nije ama
ba nita, izuzev tiine u njegovoj glavi, izuzev tiine, izuzev tiine.
Izuzev tiine.

26
Stigla je zima. Nebo i grad sa injavali su besprekornu, neumitnu celinu sivila. Uskoro e
biti snega. Iz nekih nejasnih razloga, iz ovog komiluka nije odneseno ubre tri ili etiri dana, i
nabijene plasti ne kese sme a nagomilane su ispred zgrada, a ipak u vazduhu nema smrada od
ubreta. ak ni mirisi ne mogu bujati na ovim temperaturama: hladno a isce uje svaki smrad,
svaki znak organske stvarnosti. Ovde samo beton trijumfuje. Tiina vlada. Suvonjave crne i sive
ma ke, bespomo ne, statue samih sebe, izviruju iz uli ica. Saobra aj je lagan. Hodaju i urno niz
ulice od podzemne eleznice do Juditinog apartmana, odvra ao sam pogled od lica nekolicine
ljudi koje sam mimoiao. Ose ao sam se stidljiv i samosvestan me u njima, kao ratni veteran koji
je tek otputen iz rehabilitacionog centra, a jo je uvek posti en zbog svoje unakaenosti.
Prirodno, ja nisam u stanju da kaem ta oni misle, njihovi umovi su sada zatvoreni za mene i oni
prolaze pored mene kao da nose tit neprobojnog leda; ali, ironi no, ja imam tu iluziju da oni
imaju pristupa meni. Oni mogu da gledaju pravo u moj um i vide to sam postao. Eno ga Dejvid
Selig, mora da tako razmiljaju. Kako je samo nepaljiv! Kako je bio slab uvar svog dara!
Zabrljao je celu stvar i dozvolio da sve sklizne iz njega, glupan. Ose am se krivim to izazivam
takvo razo aranje. Ipak, ne ose am se toliko krivim kao to sam mislio. U nekom krajnjem
stepenu piam se na sve to. Ovakav sam, kaem sebi. Ovakav u sada biti. Ako vam se to ne
svi a, jedite govna. Pokuajte da me prihvatite. Ako ne moete to da uradite, onda me
jednostavno ignoriite.

Kao to se najiskrenije drutvo uvek pribliava usamljenosti, tako i najbolji govor

kona no zamre u tiinu. Tiinu uje svaki ovek, u svim vremenima i na svim mestima.
Tako je rekao Toro, 1849. godine, u svom radu Nedelja na rekama Konkord i Merimak.
Naravno Toro je bio neprilago en i otpadnik sa vrlo ozbiljnim neurotskim problemima. Jo dok
je bio mladi , tek izaao iz koleda, zaljubio, se u devojku zvanu Elen Seval, ali ona ga je odbila,
i on se nikad nije oenio. Pitam se, da li je ikad spavao sa nekom. Verovatno nije. Ja ne mogu da
zamislim Toroa da se uistinu tuca, moete li vi? Oh, moda nije umro nevin, ali mora da mu je
seksualni ivot bio jadan. Verovatno nije ak ni masturbirao. Moete li stvoriti sliku njega pored
jezera kako drka do besvesti? Ja ne mogu. Jadni Toro. Tiina se uje, Henri.

Zamislio sam, dok sam se pribliavao Juditinoj zgradi, da sre em Toni na ulici. Izgledalo
mi je da vidim jednu visoku figuru koja hoda prema meni iz pravca Riversajd drajva, bez kape,
umotana u ogroman narandast kaput. Kad smo na razdaljini od petnaestak metara, prepoznajem
je. Neobi no, ne ose am ni uzbu enje niti razumevanje nad ovim neo ekivanim ponovnim
susretom; ja sam dosta smiren, skoro nepokretan. U nekoj drugoj prilici moda bih preao ulicu
da izbegnem mogu uznemiravaju i susret. Ali sada ne: hladnokrvno sam joj prepre io put,
osmehnuo, digao ruke u znak pozdrava.
Toni?, rekoh. Zar me ne prepoznaje?
Ona me posmatra, mrti se, izgleda zbunjeno na trenutak. Ali samo na trenutak.
Dejvide. Zdravo.
Lice joj izgleda jo mravije, jagodice izraenije i otrije. Ima nekoliko sivih pramenova u
kosi. U dane kad sam je poznavao, imala je jedan briljiv sivi uvojak oko slepoo nice, vrlo

neobi an; sada su sive vlasi rasprostranjene me u crnima. Pa, naravno, ona je sada u svojim
srednjim tridesetim godinama. Nije vie ba devojka. Ima isto godina, u stvari, koliko sam ja
imao kad sam je prvi put sreo. Ali u stvari ja znam da se ona uopte jedva promenila, samo je
malo zrelija.
Izgledala je lepo kao uvek. Ipak udnja je odsutna u meni. Sva strast je potroena, Selig.
Sva strast je potroena. A ona je isto misteriozno slobodna od uznemirenosti. Se am se naeg
poslednjeg susreta, pogled pun bola na njenom licu, prepune pepeljare pikavaca. Sad je njen izraz
ljubak i oputen. Oboje smo proli kroz godine oluja.
Ti izgleda dobro, rekoh. Koliko je prolo, osam godina, devet?
Znam odgovor na to. Samo je testiram. A ona prolazi test, odgovaraju i:
Leto ezdeset osme godine. Laknulo mi je kad sam video da nije zaboravila. Jo uvek
sam poglavlje u njenoj autobiografiji. Kako si ti, Dejvide?
Nije loe, konverzaciona praznina. ta radi ovih dana?
Ja sam sada u Randu. A ti?
Slobodan umetnik, rekoh. Tu i tamo.
Je li udata? Ruke su joj u rukavicama te sa te strane nemam odgovor. Ne usu ujem se da
pitam. Nesposoban sam da isprobam. Isforsirah osmeh i prebacih teinu sa jedne noge na drugu.
Tiina koja je bila me u nama iznenada izgleda nepremostiva. Zar smo iscrpli sve mogu e teme
tako rano? Nije ostalo vie prostora za kontakt izuzev onih isuvie bolom ispunjeni da bi se
obnovili?
Ona re e: Promenio si se.
Stariji sam. Umorniji. elaviji.
Nije to. Promenio si se negde iznutra.
Izgleda da jesam.
Pre sam se ose ala nelagodno sa tobom. Neka vrsta gadljivog ose aja. Vie to ne
ose am.
Misli, ono posle tripa?
I pre i posle, re e ona.
Uvek si se ose ala nelagodno sa mnom?
Uvek. Nikad nisam znala zato. ak ni onda kad smo stvarno bili bliski, ose ala sam...
ne znam, na oprezu, izba ena iz ravnotee, napeta, tako sam se ose ala kad sam bila s tobom. A
to je prolo sad. U potpunosti otilo. Pitam se samo zato.
Vreme le i sve rane, rekoh. Dvosmislena mudrost. Pretpostavljam da si u pravu. Boe,
kako je hladno! Misli li da e pasti sneg?
Mora e da padne skoro.
Mrzim hladno vreme. Uvukla se unutar svog kaputa. Nikad je nisam poznavao kad je
bilo hladno vreme. Prole e i leto, zatim zbogom, izlazi napolje, zbogom, zbogom. udno kako
malo ose am za nju sada. Ako bi me pozvala u svoj apartman, verovatno bih rekao: Ne, hvala ti,
idem da posetim svoju sestru. Naravno ona je zamiljena, to bi trebalo da ima neke veze sa tim.
Ali isto tako ne dobijam nikakvu transmisiju od nje. Ona nita ne alje, ili, pre, ja nita ne
primam. Ona je samo statua same sebe, kao ma ke u uli icama. Zar u biti nesposoban da
ose am, sada poto sam nesposoban da primam? Ona re e:
Drago mi je da sam te videla, Dejvide. Hajde da se na emo poneki put, ho e li?
Svakako. Da odemo na pi e i pri amo o starim vremenima.
Ba bi mi bilo drago.
uvaj se, Dejvide.
Ti isto, Toni.

Osmehnuli smo se. Uputih joj mali smean pozdrav za rastanak. Rastali smo se; nastavih
da hodam ka zapadu, ona je urila niz vetrovitu ulicu prema Brodveju. Ose am se malo toplije
poto sam je sreo. Sve je hladno, prijateljski, neemotivno izme u nas. Sve umrlo, u stvari. Sva
strast je potroena. Drago mi je da sam te videla, Dejvide. Hajde da se na emo neki put, ho emo
li? Kad sam stigao do ugla shvatio sam da sam zaboravio da je pitam za telefon. Toni? Toni? Ali
ona je bila van vidokruga. Kao da je nikad i nije bilo.

Mala naprslina u lutnji

koja e vremenom na initi muziku nemom,
i ire i se polagano utia e sve.

To je Tenison: Merlin i Vivijen. Jeste li ranije uli tu strofu o naprslinu u lutnji, zar niste?
Ali nikad niste znali da je to Tenison. Niti sam ja. Moja lutnja je iskidana. Tvang, Tving, Tvong.
Evo jo jedne male knjievne dragocenosti:

Svaki zvuk e zavriti u tiini, ali tiina nikad ne umire.

Samjuel Miler Hageman je to napisao, 1876. godine, u svojoj pesmi zvanoj Tiina. Jeste li
ikad uli za Samjela Miler Hagemana? Ja nisam. Ti si bio mudar stari lisac, Same, ko god si bio.

Jednog leta, kad sam imao osam ili devet godina - u svakom slu aju, bilo je to pre nego
to su usvojili Juditu - otiao sam sa roditeljima u odmaralite u Katskilsima, na par nedelja. Bio
je tamo de iji kamp, gde su nas u ili da plivamo, igramo tenis, softbol, umetnostima i vetinama,
i drugim aktivnostima, tako da smo ostavljali odrasle slobodne da igraju remi i da kreativno piju.
Jednog popodneva u de ijem kampu podignut je improvizovani ring za bokserske me eve. Ja
nikad nisam stavio na ruke bokserske rukavice, a me evi su bili slobodna dobrovoljna pozivnica
za sve de ke kampa, nalazio sam da sam nikakav bokser, tako da nisam bio ushi en. Posmatrao
sam prvih pet me eva sa velikim zaprepa enjem. Svi ti udarci! Ti krvavi nosevi!
Tad je doao red na mene. Moj protivnik je bio de ak po imenu Dimi, par meseci mla i
od mene, ali vii i tei i mnogo atletskije gra en. Mislim da su nas instruktori-savetnici namerno
uvrstili zajedno u ring, nadaju i se da e me Dimi prebiti: ja nisam bio njihovo omiljeno dete.
Po eo sam se tresti pre nego to su mi natakli rukavice.
Prva runda! uzviknuo je savetnik, i mi smo prilazili jedan drugom. Udaljeno sam uo
Dimovo razmiljanje da me udari u bradu, i kako se njegova rukavica primicala mom licu, ja
sam se sagnuo i udario ga u stomak. To ga je razljutilo. Sada je smislio da me batina u stranji
deo glave, ali i to sam video da dolazi i koraknuo u stranu i udario ga u vrat, blizu adamove
jabu ice. On je zapuio usta i okrenuvi se otiao, napola u suzama. Za nekoliko trenutaka se
vratio da napadne, ali ja sam nastavljao da preduhitrujem njegove pokrete i on me nije ni
dodirnuo. Prvi put u ivotu ose ao sam se jakim, sposobnim, agresivnim. Dok sam ga udarao,
pogledao sam iza improvizovanog ringa i video svog oca ispunjenog ponosom, i Dimovog oca
pored njega koji je izgledao srdit i zbunjen. Kraj prve runde. Ja sam se oznojio, poskakivao,
cerio.

Druga runda: Dim je napredovao odlu an da me raznese u komadi e. Zamahuju i divlje,

pomamno, jo uvek ciljaju i u moju glavu. Drao sam glavu tamo gde je nije mogao dostignuti i
otplesao okolo do njegovog boka i udario ga ponovo u stomak, vrlo jako, a kad se savio udario
sam ga u nos i on je pao, pla i. Savetnik koji je bio zbunjen vrlo brzo je izbrojao do deset i
podigao moju ruku.
Hej, Doe Luis!, drao se moj otac.
Hej, Vili Pep! Savetnik mi je predloio da odem do Dima i da mu pomognem da
ustane te da se rukujemo. Kako se pridigao na noge ja sam vrlo jasno primetio kako se on
odlu uje da me glavom udari u zube, a ja sam se pretvarao kao da ne obra am panju, osim kad
je navalio, koraknuo sam hladno u jednu stranu i lupio ga pesnicama po krstima. To ga je skrhalo.
Dejvid vara! Stenjao je. Dejvid vara!
Kako li su me samo mrzeli zbog promu urnosti! Ono to su oni tuma ili kao spretnost, je
moja prepredena ste ena sposobnost da uvek pretpostavim ta e se dogoditi. Pa, sada to ne e biti
problem. Oni e me svi voleti. Vole i me, premlati e me, ubi e boga u meni.

Judita je otvorila vrata. Obukla je jedan stari sivi demper i plave pantalone sa rupom na
kolenu. Ispruila je svoje ruke prema meni i ja je vatreno poljubih, steu i je tesno uz moje telo
otprilike pola minuta. ujem muziku iznutra: Zigfredova idila, ini mi se. Nena, prelepa,
prihvatljiva muzika.
Jo nije po eo da pada sneg? upita ona.
Jo nije. Sivo je i hladno, to je sve.
Done u ti pi e. Idi u dnevnu sobu.
Stajao sam do prozora. Par snenih pahuljica proleti. Moj ne ak se pojavio i posmatrao
me sa udaljenosti od osam metara. Na moje zaprepa enje, smeio se. On je toplo rekao:
Haj, ujka Dejvide!
Mora da ga je Judita na to nagovorila. Budi fin prema ujka Dejvidu, mora da ga je tako
savetovala. On se ne ose a dobro, u poslednje vreme imao je puno problema. I tako je klinac tu
stajao, i bio fin prema ujka Dejvidu. Misim da se ranije nije nikad osmehnuo prema meni. On mi
ak nije ni lepo gukao iz kolevke. Haj, ujka Dejvide. U redu klinac. Ja te razumem.
Halo, Poli. Kakav si mi?
Dobro, re e on. Sa tim njegove drutvene drai su iscrpljene; on se zauzvrat nije
raspitivao o stanju mog zdravlja, ve je podigao jednu od svojih igra aka i upio se u njenu
zamrenost. Ipak njegove velike tamne sjajne o i nastavile su da me ispituju svakih par trenutaka,
a ini se da u tim letimi nim pogledima nema neprijateljstva.
Zavrio je Vagner. Tumarao sam po stalku sa plo ama, izabrao jednu, i stavio je na
gramofon. enberg, Verklaerte Nacht. Muzika orkanske patnje potom pra ena smireno u i
odstupanju. Tema ponovnog prihvatanja. Lepo. Lepo. Zanosne arije me zarobie. Bogato, bujno
sazvu je. Pojavila se Judita, donose i mi au ruma. Ona ima neto blae za sebe, eri ili vermut.
Izgleda pomalo prijazno ali vrlo prijateljski, vrlo otvorena.
iveli, re e ona.
iveli.
Stavio si dobru muziku. Mnogo ljudi ne bi verovalo da enberg moe biti senzualan i
nean. Naravno, to je vrlo rani enberg.
Da, rekoh. Romanti ni sokovi imaju obi aj da se osue kako starimo, eh? ime se
bavi u poslednje vreme, Judo?
Ni sa im naro ito. Uglavnom iste stare stvari.

Kako je Karl?
Vie ne vi am Karla.
Oh!
Zar ti to nisam rekla?
Ne, rekoh. Ovo je prvi put da to ujem.
Ja nisam navikla na to da ti govorim o tim stvarima. Dav.
Bolje da se navikne na to. Ti i Karl...
Postao je vrlo uporan u nastojanju da se ven amo. Rekla sam mu da je isuvie rano, da
ga ne poznajem dovoljno, da se plaim da gradim svoj ivot ponovo kad bi to verovatno moglo
biti pogrena gra a za mene. Bio je povre en. Po eo je da mi popuje o povla enju iz veze i
obe anja, o samodestruktivnosti, i sli nim sranjima. Usred svega toga shvatila sam ga kao neku
vrstu oca-patrona; ti razume, veliki i pompezan i strog, ne kao ljubavnika ve kao mentora,
profesora, a to nisam elela. Tad sam po ela razmiljati kakav bi on bio za deset ili dvanaest
godina. Bio bi u svojim ezdesetim godinama a ja bih jo bila mlada. I shvatila sam da za nas
nema zajedni ke budu nosti. To sam mu i rekla to sam nenije mogla. Nije zvao poslednjih
desetak dana, i pretpostavljam da ne e vie ni zvati.
ao mi je.
Nema problema, Dav. U inila sam pametnu stvar. Sigurna sam u to. Karl je bio dobar za
mene, ali to nije moglo biti trajno. Moja faza Karla. Vrlo zdrava faza. Stvar je u tome da ne
dozvoli jednoj fazi da traje due od sopstvenog saznanja da je gotova.
, Da, rekoh. Sigurno.
eli li jo malo ruma?
Malo kasnije.
A ta je s tobom? upita ona. Pri aj mi o sebi. Kako se navikava, sada poto - sada
poto...
Sada poto je moja faza supermena gotova?
Da, re e ona. Je li stvarno otila, eh?
Stvarno. Sva. Bez sumnje.
Pa onda, Dav? Kako ti je otkad se to desilo?

Pravda. Dosta se pri a o pravdi, bojoj pravdi. Brine se o pravi nima. ini loe
grenicima. Pravda? Gde je pravda? Gde je bog, kad smo ve kod toga? Je li on stvarno mrtav, ili
je samo na odmoru, ili je samo zaboravan? Gledajte njegovu pravdu. On alje poplave u Pakistan.
Cap, milion ljudi umre, grenici i nevini zajedno. Pravda? Moda. Moda navodno nevini u stvari
i nisu tako nevini. Zap, posve ena opatica u bolnici za gubave dobija gubu i usne joj odpadnu
preko no i. Pravda. Cap, katedrala koju su vernici gradili, dve stotine godina, svedena je na
netesano kamenje posle jednog zemljotresa dan pre Uskrsa. Cap. Cap. Bog nam se smeje u lice.
To je pravda? Gde? Kako? Mislim, uzmite u obzir moj slu aj. Ja sad ne pokuavam da iscedim
neko saaljenje od vas; ja sam potpuno objektivan. Vidi, ja nisam traio da budem nat ovek. To
mi je dato u trenutku za a. Boji neshvatljiv ef. ef koji me je opredelio, formirao, r avo me
izradio, dislocirao me, a bio je nezasluen, netraen, sasvim nepoeljan, osim ako ne eli da
misli o mom genetskom nasle u u uslovima ne ije druge loe karme, a poserem se na to. Bilo je
to nasumi no cimanje. Bog je rekao: Nek ovo dete bude nat ovek, i gle! Mladi Selig je bio
nat ovek, u ograni enom smislu re i. Bar za izvesno vreme, Bog me je pripremio za sve ono to
se doga alo; izolacija, patnja, usamljenost, ak i samosaaljenje. Pravda? Gde? Gospon daje, ko
zna zbog kog vraga, a Gospon i uzima. ta je sada On uradio? Mo je nestala. Ja sam sada prost

ovek narode, ba kao ti i ti i ti. Nemojte me krivo shvatiti: ja prihvatam svoju sudbinu, ja sam se
totalno pomirio sa tim, ja NE traim od vas da me saaljevate. Ja jednostavno elim da napravim
smisao, neki, od svega ovoga. Sada, poto je mo nestala, ko sam ia? Kako da odredim sebe?
Izgubio sam svoju specijalnost, svoju mo , svoju ranu, svoj razlog za razdvojenost. Sve to mi je
sada. ostalo je se anje da sam bio druk iji. Oiljak od toga. to bi trebalo sada da radim? Kako da
se odnosim prema ljudskoj vrsti, sada poto je razlika otila, a ja sam jo ovde? Ono je umrlo. Ja i
dalje ivim. Koju si udnu stvar uradio meni, Boe, ja se ne bunim, ti razume. Ja samo pitam,
mirnim, smirenim glasom. Ja se raspitujem za prirodu boje pravde. Mislim da Boetov stari
harfist ima pravu sliku o tebi, Boe. Ti nas vodi napred u ivot, ti dozvoljava da siromaan
ovek bude kriv, a onda ga ostavlja njegovoj patnji. Jer se sva krivica osveti na zemlji. To je
razlog da se ale. Ti ima krajnju mo , Boe, ali odbija da prihvati i krajnju odgovornost. Zar je
to fer? Ja mislim da tako e imam razloga da se alim. Ako ima pravde, zato toliko od ivota
izgleda nepravedno? Ako si stvarno na naoj strani, Boe, zato nam daje ivot pun bola? Gde je
pravda za bebu ro enu bez o iju? Za bebu ro enu sa glave dve? Za bebu ro enu sa mo i koja nije
oveku namenjena? Samo pitam, Boe. Prihvatam tvoju presudu, veruj mi, ja se klanjam tvojoj
volji, jer bih isto mogao - kakav izbor imam, u stvari? - ali ja jo uvek imam pravo da pitam, je li
tako?
Hej, Boe? Boe? Da li slua, Boe?
Ja mislim da ne slua. Ja mislim da te je ba briga. Boe, mislim da si me dosad jebao.

Di - da - de - du - di - da. Zavrava se muzika. Nebeska harmonija ispunjava sobu. Sve se

stapa u jedno. Snene pahuljice kovitlaju se iza prozorskog okna. Prava stvar, enberg. Ti si
razumeo, bar dok si bio mlad. Kad si uhvatio istinu ispisao si je na papir. ujem ta mi govori,
ove e. Ne postavljaj pitanja, kae. Prihvati. Samo prihvati, to je moto. i Prihvati. Prihvati. to
god ti do e, prihvati.

Judita kae: Klod Germantes me je pozvao da idem na skijanje sa njim u vajcarsku, za

vreme boi nih praznika. Mogu da ostavim bebu kod prijatelja u Konektikatu. Ali ne u i i ako
sam ti potrebna, Dav. Jesi li u redu? Snalazi li se?
Naravno. Pa nisam paralizovan, Judo. Nisam izgubio vid. Idi u vajcarsku, ako to eli.
Bila bih odsutna samo osam dana.
Preive u.
Kad se vratim, nadam se da e se iseliti iz svog stana. Trebalo bi da ivi ovde, blizu
mene. Morali bismo se e e vi ati.
Moda.
Mogla bih te ak i upoznati sa nekim svojim prijateljicama. Ako si zainteresovan.
Predivno, Judo.
Ne zvu i isuvie oduevljeno zbog toga.
Nastupaj lagano sa mnom, rekoh joj. Nemoj me obasipati sa milion stvari odjednom.
Treba mi vremena da pojmim stvari, da ih razvrstam.
U redu. To je kao neki novi ivot, zar nije, Dav?
Novi ivot. Novi ivot, to je to, Judo!

Oluja je sada e a. Kola nestaju pod prvim slojevima beline. Za vreme ve ere,

vremenska prognoza s radija predvidela je nagomilavanje dvadeset do dvadeset pet santimetara

snega pre jutra. Judita me je pozvala da prespavam kod nje, u sobi ku ne pomo nice. Pa, zato da
ne? Sada posle toliko vremena, zato bih je odbio prezirno? Osta u. Ujutro u proetati Polija u
parku sa sankama, na novom snegu. Sada stvarno pada. Sneg je tako prekrasan. Pokrivaju i sve,
iste i sve, brzo pro i ava ovaj umoran i nagrien grad i njegove umorne nagriene ljude. Ne
mogu da skinem pogled sa njega. Lice mi je sasvim blizu prozora. U ruci drim au konjaka, ali
ga ne ispijam, jer me je sneg uhvatio u hipnoti nu op injenost.
Buu! Neko je uzviknuo iza mene.
Tako sam neobuzdano posko io da je konjak poleteo iz ae i poprskao prozor. U strahu
se okrenuh, pognuto, spreman da se branim; onda se instiktivan strah smiri i ja po nem da se
smejem. Judita se isto smejala.
Ovo je prvi put da sam te ikad iznenadila, re e ona. Za trideset i jednu godinu prvi
put!
Tako si me prestraila.
Ja sam stajala ovde tri ili etiri minute razmiljaju i da bi ti pro itao. Pokuavaju i da ti
nekako skrenem panju, ali ne, ne, ti nisi reagovao, ti si jednostavno nastavio da bulji u sneg. Te
sam se prikrala i viknula ti u uvo. Stvarno si se preplaio, Dav. Uopte nisi glumio.
Zar si mislila da sam te lagao o tome to mi se dogodilo?
Ne, naravno da nisam.
Onda zato si mislila da glumim?
Ne znam. Pretpostavljam da sam bila malo nepoverljiva. Ali vie ne sumnjam. Oh, Dav,.
Dav. Tako mi je ao zbog tebe!
Nemoj, rekoh. Molim te, Judo.
Ona je lagano plakala. Kako je to neobi no, gledati Juditu kako pla e. Zbog ljubavi prema
meni, nita manje. Zbog ljubavi prema meni.

Vrlo je tiho sada.

Svet je beo napolju, a siv iznutra. Prihvatam to. Mislim da e ivot biti miroljubljiviji.
Tiina e postati moj maternji jezik. Bi e jo otkri a i saznanja ali prevrata nema vie. Verovatno
e se neka boja vratiti u svet za mene, kasnije. Moda.
ive i, mi se nerviramo. Umiru i, mi ivimo. Ima u to na umu. Bi u dobro raspoloen,
Tvang. Tving. Tvong. Dok ponovo ne umre, zdravo, zdravo, zdravo, zdravo.