Fil Dojs & arlot Sils

Vetine
getalt savetovanja i psihoterapije

P r e v o d:

Vesna Vuka

SADRAJ
Strana
Poglavlje 1 Poetak putovanja - pripreme...................................3
Poglavlje 2 Fenomenologija i teorija polja.................................18
Poglavlje 3 Svesnost......................................................................29
Poglavlje 4 Uspostavljanje terapijskog odnosa..........................43
Poglavlje 5 Procena i dijagnoza...................................................59
Poglavlje 6 Razmatranje tretmana..............................................72
Poglavlje 7 Jaanje podrke.........................................................83
Poglavlje 8 Eksperimentisanje.....................................................98
Poglavlje 9 Modifikacije kontakta.............................................113
Poglavlje 10 Nezavreni posao......................................................131
Poglavlje 11 Transfer i kontratransfer........................................141
Poglavlje 12 - Telesni proces i regresija........................................156
Poglavlje 13 Praktina pitanja....................................................168
Razvijanje linog stila..............................................168
Vremenski ogranieno savetovanje..........................169
Grupni rad.................................................................174
Rad na snovima........................................................178
Procena i upravljanje rizinim situacijama...............183
Poglavlje 14 ire polje..................................................................190
Savetovanje u multikulturalnom drutvu..................190
Moralne dileme.........................................................196
Spiritualnost..............................................................199
Poglavlje 15 Kraj putovanja.......................................................203

1 - Poetak putovanja pripreme

Smatramo da dobra getalt praksa moe biti opisana sledeim karakteristikama:
Fokus na iskustvu koje se odvija ovde-i-sada (primenom svesnosti,
fenomenologije i paradoksalnog principa promene)
Pruanje dijalokog odnosa
Perspektiva teorije polja i holizma
Kreativan, eksperimentalan stav prema ivotu i terapijskom procesu.
U ovoj knjizi emo se baviti istraivanjem ova etiri aspekta prakse. Meutim,
odluili smo da na samom poetku pomenemo pitanja koja prethode svakoj vrsti
savetovanja. Prvo poglavlje je prvenstveno namenjeno savetnicima ili
psihoterapeutima koji su na obuci i obuhvata sledee oblasti:

Pripremanje sebe i radnog prostora

Prvi susret sa klijentom
Beleke sa prve seanse
Objanjenje kako funkcionie getalt terapija
Sklapanje ugovora
Odluivanje za koga vaa praksa nije pogodna
uvanje zapisa sa seansi
Korienje formulara za voenje beleki

Pripremanje sebe i radnog prostora

Nain na koji ste namestili i sredili svoj radni prostor prenee klijentu znaajnu
poruku. Va stil oblaenja i nivo njegove formalnosti takoe e delovati na utisak
koji klijent stie o vama i o savetovanju. Ovi detalji u znaajnoj meri govore o
vama kao terapeutu, a takoe odaju utisak o tome kako nameravate da se odnosite
prema klijentu. Sveprisutna tema ove knjige jeste da je terapijsko iskustvo neto
to se ko-konstruie to znai da kako ste vi sa vaim klijentom uticae na to
kako je klijent sa vama i obrnuto.

Sugestija: Zamislite da ste klijent koji dolazi i vizualizujte sve prizore i zvuke
koje doivljavate pre nego to stignete pred vrata. Uite u svoj radni prostor kao
da ste klijent, zapazite ta je to to vidite i kakvi su vam utisci. Zamislite da
sreete sebe kao terapeuta. Kako se oseate? ta mislite? Koje su vam reakcije?

Naravno da je podjednako bitan faktor i stepen vaeg prisustva u sadanjem

momentu, kao i vaa stvarna otvorenost i spremnost da sluate klijenta. Mnogi
savetnici dolaze na posao preokupirani nekim svojim brigama, to ih spreava da
budu potpuno prisutni za klijenta. Dok neke od ovih reakcija mogu biti bitne za
terapiju, neke od njih moraju da se stave u zagradu da se ostave po strani kao
nebitne. Bilo bi dobro da se smirite i uradite vebu uzemljenja pre nego to klijent
doe.

Sugestija: Osetite teinu svog tela na stolici i stopala kako dodiruju pod.
Postanite svesni svog disanja, zapazite da li je ubrzano ili usporeno. Postanite
svesni svake napetosti u telu i proverite da li vaa energija slobodno tee ili je
zakoena brigama o neem to je prolo ili to tek treba da nastupi. Da li
preteno oseate, imate senzacije ili razmiljate? Procenite koja je od vaih briga
nebitna za nastupajuu seansu i naite naina kako da je ostavite po strani.
Pokuajte da imenujete ono to se deava u vama i onda pustite. Fokusirajte se na
prizore i zvuke u vaem okruenju, na va oseaj sebe. Uite potpuno u sadanji
momenat, u ovaj jedinstveni trenutak u vremenu.
Zatim:

Proverite vae beleke sa poslednje seanse i prisetite se aktuelne teme

Podsetite se onoga to je vano da imate na umu, na primer, da li je klijent

preterano nervozan ili vrste odnosa u kome je sa vama

Setite se ideje ili namere koju imate za ovu seansu

Onda oslobodite svoj um od svega ovoga i jo jednom uite u sadanji

momenat kako bi bili spremni da doekate klijenta.

Prvi susret sa klijentom

Savetnik treba da obavi nekoliko znaajnih zadataka, a meu prvima je
uspostavljanje veze i poverenja sa klijentom. Ovaj osnovni zadatak prouavaemo
u Poglavlju 4. Sada emo ukratko govoriti o ostalim zadacima vezanim za prvu
seansu.
Razmislite o tome ta e klijent videti i doiveti od asa kada ue na ulazna
vrata do asa kada sedne na stolicu. Razmislite o njegovim ve formiranima
oekivanjima. Moda ste prethodno obavili telefonski razgovor u kome je zakazan
susret i ve ste oboje stekli neke utiske jedno o drugom.
Smatramo da je korisno da se klijentu naglasi da prva seansa predstavlja
uzajamnu procenu koja omoguava da obe strane odlue o korisnosti terapije.
Ponite tako to ete klijenta pitati za dozvolu da zabeleite njegove biografske
podatke kao to su godite, lanovi porodice i dr. Naki smatraju da je uzimanje
istorijskih podataka antiteza getalt prakse, a da je istinski getalt jednostavno
istraivanje onoga to jeste. Ovu temu emo detaljno obraivati kasnije u knjizi.
Meutim, mi verujemo da je vano da terapeut zna kako da proceni predoeni
problem i da razmotri da li e terapija koju nudi biti korisna za dotinog klijenta ili
e mu moda vie odgovarati neki drugi terapijski pristup. Takoe je potrebno da
budete u stanju da procenite efekte koje neke potencijalno jake i uznemiravajue
tehnike mogu imati na klijenta. Uzimanje istorijskih podataka je neophodan deo
ove procene.
U daljem tekstu daemo primer inicijalnih upitnika. Upitnici 1 i 2 sadre veinu
vanih pitanja koja vam predlaemo da postavite klijenta pre nego to ga primite
na terapiju. Oni e vam olakati uzimanje klijentove istorije, ukazujui vam na sve
oblasti za koje je bitno dobiti informacije. To su lini podaci, pregled vanih
ivotnih dogaaja, psihijatrijska istorija itd.
Ne zaboravite da je vano da ime, adresu i broj telefona klijenta drite odvojeno
od drugih podataka.

INICIJALNI UPITNIK 1
Ime i prezime:
Adresa:
Telefon mob:
kua:
posao:
Datum roenja:
Ime lekara ili drugih specijalista, adresa i telefon:
Datum poetnog intervjua:
Upuen od:

(ovaj upitnik treba uvati odvojeno od drugih beleki o klijentu)

_________________________________________________________________

INICIJALNI UPITNIK 2

Ime ili ifra:

Datum poetka terapije:

Zanimanje:

Rasa/Kultura:

Brano stanje:

Deca:

Roditelji:
Braa/sestre:
Medicinska/psihijatrijska istorija:
Alkohol/Droga/Pokuaji samoubistva/Samo-povreivanje:
Sadanji nivo funkcionisanja i nivo stresa:
Prethodna terapija/savetovanje:
Sadanje teme/problemi:
Oekivanja i eljeni rezultati terapije:
Ugovor. Uestalost i trajanje:

Cena:

Proverite sa klijentom da li se slae sa: 1) Ogranienjima principa poverljivosti u odnosu na

a) superviziju, b) rizik po klijenta ili druge. 2) Periodom otkazivanja pre zavretka terapije. 3)
Uslovima vaeg otkazivanja ili njegovog proputanje seansi. 4) Korienjem snimanog i pisanog
materijala u profesionalne svrhe.

Potrebno je da odluite o strukturi prve seanse, vodei rauna da obezbedite

dovoljno vremena da klijent ispria svoju priu i da se povee sa vama, kao i da
oboje odluite da li bi bilo korisno da se i dalje viate. Takoe je potrebno da
klijenta upoznate sa uslovima poverljivosti i otkazivanja, etikim kodeksom i dr.
Dok su klijenti u fazi orijentacije u odnosu na vas i na situaciju, predlaganje neke
vrste strukture seansi e verovatno kod mnogih od njih stvoriti oseaj sigurnosti i
obuhvatanja. Moete rei neto poput eleo/la bih da prvi deo naeg susreta
provedemo tako to u zapisati neke podatke o vama, a onda bih hteo/la da ujem
zato ste doli, a zatim bi moda desetak minuta pre kraja mogli da sumiramo i da
napravimo plan za dalje. Da li je to u redu?
Za vreme seanse, osim sticanja opteg utiska o klijentu, takoe ete pokuavati
da procenite da li je getalt terapija pogodna za tu osobu. Obino se nude neke
probne intervencije da se vidi kako klijent odgovara na ovaj odreeni pristup, na
primer:

Primeujem da diete ubrzano

Kako se oseate dok mi priate tu teku priu?
Da li mislite da ste vi imali nekog udela u toj situaciji?
Ganula me je pria o vaoj prolosti.

Posmatramo klijenta kako bi videli da li e ovaj pristup biti zanimljiv ili pogodan
za njega. Ove probne intervencije omoguavaju nam da uvidimo da li klijent
odgovara na na poziv da postane svesniji, da prihvati odgovornost za svoj ivot ili
kako reaguje na nae otvaranje. Oigledan opozicioni odgovor (na primer, Kakve
veze ima to kako se ja oseam zbog ove provale, elim samo da zaboravim na to i
budem srean?) je esto prva pojava impasa i vodi u korisnu diskusiju o tome
kako vi vidite da terapija moe biti korisna za klijenta.

Objanjenje kako funkcionie getalt terapija

Mnogi klijenti dolaze na terapiju sa nerealnim oekivanjima i zahtevima. Mnogi
e oekivati od vas da ih izleite ili da im barem kaete ta da rade; neki e eleti
da budete ekspert i prepustie vam se, zauzimajui pasivnu poziciju. Ne samo da je
etiki da klijentima naznaite ta treba da oekuju, ve i mnogi od njih ele da
znaju ta getalt terapija zapravo podrazumeva. Prilino je komplikovano da se to
ukratko objasni i mogli biste da pripremite kratak tekst koji ete im dati i u kome
sumirate ono to smatrate da su osnove vaeg pristupa.

Sugestija: Zamislite da vas je klijent upravo pitao: A ta je to getalt

savetovanje i kako funkcionie? ta ete odgovoriti i zato?
Sledi nekoliko primera koji mogu podstai vae razmiljanje:

Getalt terapeuti veruju da ljudi potencijalno imaju sve neophodne

sposobnosti da ree svoje probleme i da se suoe sa tekoama. Meutim, oni se
ponekad zaglave i potrebna im je pomo. Ja kao terapeut imam zadatak da vam
pomognem da jasnije sagledate svoju situaciju, da saznate kako vi uestvujete u
tome i da eksperimentiete sa pronalaenjem novih reenja ili naina kako da se
suoite sa tekoom.

Getalt je humanistika/egzistencijalna terapija, koja veruje da su ljudi

roeni sa resursima i sposobnou da budu u dobrom kontaktu sa drugima i da
vode zadovoljavajui, kreativan ivot. Meutim, esto u toku detinjstva, a ponekad
i kasnije, neto prekine ovaj proces i osoba postane zaglavljena u fiksiranim
obrascima i uverenjimaa o sebi. Getalt ima za cilj da istrauje i otkrije kako su ovi
obrasci jo uvek aktivni i kako utiu na va sadanji ivot. Ja se nadam da u vam
pomoi da pronaete novi i kreativniji nain da razreite probleme ili krize sa
kojima se suoavate.
Neki klijenti postanu razoarani i obeshrabre se. Odustaju, gubei svesnost o
svojim mogunostima. Za mnoge, terapija je mesto na kome ih neko po prvi put
slua bez osude i pritiska. Ovo moe stvoriti atmosferu medenog meseca to nee
veno trajati! Klijent koji nije pripremljen za periode bolne zaglavljenosti moe
postati obeshrabren kada proe poetno uzbuenje samo-otkrivanja. Stoga je vano
da u uvodnom objanjenju procesa terapije ukaete klijentu da e to putovanje
verovatno podrazumevati napor, posveenost, a ponekad i pojaanu neprijatnost.

Terapijski ugovor
Iako je getalt terapija uvek put u nepoznato, klijenti obino trae pomo kad se
nau u psiholokom distresu i jasno ele odreenu vrstu pomoi ili da neto bude
drugaije. Stoga je dobro imati neki dogovor u vezi optih pravaca terapije,
naroito to e vam to dati neke smernice u pogledu procene njene efikasnosti.
Ovakav terapijski ugovor se ponekad naziva labav, u smislu da je to dogovor o
procesu ili namerama, a ne vrst ugovor o jasno definisanom ishodu ili cilju. Na
primer, na kraju prve seanse Dim se sloio sa tim da eli da bolje razume zato se

njegovi odnosi sa enama uvek zavre tako da ga one ostave. Ono to je implicitno
jeste da on eli da ostvari bolje odnose sa drugima.
Naravno da se pravac i svrha terapije neizbeno menjaju kako se pojavljuje novi
materijal. Zato je ugovaranje zapravo tekui proces (ponekad i u okviru iste
seanse), Kako bi eleli da iskoriste dananju seansu? ili ta je znaajno za vas
upravo sada? Osim toga, ugovor moe i treba da se redovno obnavlja, na primer,
svaka tri meseca, kako bi se proverilo da li se potuju klijentovi ciljevi. Na primer:
Prolo je deset nedelja od naeg prvog susreta. Rekli ste da bi eleli da razumete
zato su vai odnosi bili neuspeni. Da li vam je sada neto jasnije?
Administrativni ugovor
Ono to e vam takoe biti potrebno jeste administrativni ugovor. To
podrazumeva dogovor izmeu vas i klijenta o poslovnim detaljima kao to su
termini, mesto, uestalost, cena, otkazivanje i ogranienje poverljivosti. Mnogi
savetnici i terapeuti daju svojim klijentima odtampan administrativni ugovor kako
bi njihov odnos bio jasan i kako bi izbegli mogunost da novi uznemireni klijent
zaboravi informacije koje su mu date. Naroito ako ste na obuci neophodno je da
imate pismeni ugovor koji klijent potpisuje. Time dobijate dozvolu da snimate
seanse, da diskutujete o klijentu na superviziji i da moda upotrebite materijal za
pisanje studije sluaja. Dajemo vam primer jednog administrativnog ugovora:
_________________________________________________________________
Informator
Ime savetnika:
Adresa:
Telefon:

Kvalifikacije:
Datum:

Cena seanse u trajanju od 50 min iznosi.... Ovo je podlono izmenama u

zavisnosti od...
U sluaju otkazivanja seanse potrebno je da me obavestite
unapred....Ukoliko otkazni rok bude krai od dogovorenog, nastojau da
vam ponudim novi termin u toku iste nedalje. Ukoliko to nije mogue,
onda e otkazana seansa biti naplaena.
Ja vodim beleke o seansama. One se ne mogu identifikovati po imenu i
uvaju se na bezbednom mestu.
Postoji mogunost da zatraim vau dozvolu da snimam seanse, to mi
omoguava da budem u toku sa onim to radimo. Ukoliko se slaete,

10

moete da se predomislite u bilo koje vreme i ja u obrisati ono to je

snimljeno.
Moj rad je u skladu sa Etikim kodeksom ....Ukoliko elite, moete dobiti
kopiju.
Seanse su potpuno poverljive osim u sluaju sledeih okolnosti:
a) S vremena na vreme ja diskutujem o svom radu sa supervizorom. Ovo je
standardna praksa i pomae mi da radim sa vama. Moj supervizor se
obavezuje istim Etikim kodeksom kao i ja.
b) Ako smatram da postoji opasnost da povredite sebe ili druge, uzimam pravo
da prekrim poverljivost kako bi spreili tetu. Meutim, ovo se deava
samo u ekstremnim okolnostima i uvek u pokuati da razgovaram sa vama
pre nego to preuzmem bilo koju akciju.
c) Ako Sud zahteva od mene da pruim neki dokaz (npr. u krivinom postupku)
U cilju dalje akreditacije i profesionalnog usavravanja postoji
mogunost da podnesem na evaluaciju pismeni rad i snimljeni materijal o
nekim seansama. U svakom ovakvom sluaju va identitet e biti
zatien, a dotini materijal bie dostupan samo profesionalcima koji su
obavezani istim Etikim kodeksom.
Ako je na rad dui od osam nedelja, preporuujem da otkazni rok bude
najmanje tri nedelje, kako bi mogli da na odgovarajui nain zavrimo.
__________________________________________________________________
U nekom odreenom setingu, na primer u oblasti primarne zatite, broj seansi je
jasno propisan. Klijentu je ponuen paket od npr. 6, 12 ili 20 seansi. Tamo gde je
duina terapije neodreena, smatramo da je dobro da se predloi poetni
kratkotrajni ugovor o, recimo, 4 seanse kako bi omoguili klijentu da stekne
predstavu o tome ta je getalt terapija i da li e mu ona biti korisna ili ne. Takoe
smatramo da ovo i nama daje ansu da bolje razumemo klijentovu situaciju i da na
osnovu toga predvidimo koliko dugo je potrebno da bude u terapiji.
Ukratko reeno, korisno je imati ugovor radi usaglaavanja oko pravca terapije,
to vam omoguava da ostvarite blisku saradnju sa klijentom. On predstavlja
osnovu i dogovor za poetak rada. On takoe definie vae granice i limite tako da
klijent zna kada ste na raspolaganju, ta nudite, a ta ne nudite. Konano, ugovor
je polazite koje se uvek moe dalje razmatrati.
O cenama
Ako radite u privatnoj praksi ili za agenciju koja oekuje da savetnik ugovori
cenu, onda ete biti u poziciji da morate napraviti jasan dogovor o ceni koju klijent

11

treba da plati. Savetnicima je obino ova tema neprijatna. Oni smatraju da je teko
odrediti novanu vrednost za ono to nude. Bilo bi korisno da pozovete svoje
kolege i da se raspitate o prosenoj ceni koja odgovara vaem nivou iskustva.
Takoe je vano imati na umu da je naplata znaajan deo terapijskog odnosa. To je
klijentov deo nagodbe za koji dobija pravo na vau zainteresovanost, posveenost i
strunost. Bez ovoga, klijent bi mogao imati potrebu da vam se prilagoava ili da
na neki nain bude obziran prema vama (kao u obinom prijateljstvu). Ukoliko
radite u agenciji gde se usluge ne naplauju, smatramo da je bitno da klijentu
naglasite koliko e plaati u smislu svog vremena i posveenosti procesu.
U poetnom telefonskom razgovoru ili intervjuu, recite koja je vaa uobiajena
cena. Ako odluite da elite ponuditi kliznu skalu ili odreeni popust, moete na
primer, rei Ako vam je cena problem, spreman/na sam da se dogovorimo. O
tome moemo razgovarati kad se sretnemo. Ili Ja imam kliznu skalu izmeu...din
i ... din. Ili Moja uobiajena cena je ...din., ali ponekad dajem popust i tada
naplaujem...din. Kada sa klijentom razgovarate o tome, potrebno je da
kriterijumi za nuenje popusta budu jasni, kako se zbog toga posle ne bi oseali
loe.
Podizanje cena moe biti problematino za savetnike. Moda biste eleli da
poveate vau cenu u skladu sa inflacijom, nekog odreenog datuma jednom
godinje ili u odnosu na dalje usavravanje. Ovo je potrebno uraditi oprezno, ali
bez izvinjenja. Preporuujemo da klijente obavestite nekoliko meseci unapred i da
obratite panju na njihovu reakciju. Pre nego to zaponemo dananju seansu,
eleo/la bih da vas unapred obavestim da od 1. januara poveavam svoju cenu na...
din. Kako e to uticati na vas? Budite spremni da pregovarate sa klijentima koji
ve jedva plaaju vau sadanju tarifu. Pitanje novca je pitanje kao i svako drugo i
otvorie neke korisne mogunosti za terapijsko istraivanje.
Pauze za vreme praznika i odmora
Ukoliko je mogue jo na poetku obavestite vae klijente o ovim pauzama. Ako je
ugovor izmeu vas otvoren, nee biti mogue da budete precizni u vezi termina.
Kaite klijentu da ete ga obavestiti nekoliko nedelja unapred u vezi ovih prekida
rada. Kada do toga doe, upitajte glasno da li separacija predstavlja problem za
klijenta. Terapeutov odmor moe biti vreme velikog stresa za dugorone klijente,
posebno za one koji se nalaze u fazi ranjivosti i zavisnosti od vas. ak iako klijent
ne izgleda zabrinuto, dobro je da napomenete koje su reakcije mogue. Uobiajene
teme koje se javljaju jesu odbacivanje i zaboravljanje, da li ete se vratiti ili ljutnja
zato to vam je vaniji sopstveni ivot od njegovog. Govoriemo jo o ovome u
Poglavlju 4.

12

Odluivanje za koga vaa praksa nije pogodna

Odlika kompetentnog terapeuta je da zna granice svojih sposobnosti. Vano je
da imate jasnu ideju o tome ko je van opsega vaih sposobnosti, iskustva i
strunosti. To mogu biti osobe sa psihozama (bilo da su akutne ili u povlaenju)
suicidalni i samo-destruktivni klijenti ili oni sa posebnim problemima kao to su
poremeaji ishrane ili zavisnosti. Ovo je jedan od razloga za uzimanje biografskih
podataka na poetku terapije. Mogue je da ne elite da radite sa klijentima koji
imaju sline teme kao i vi. Na primer, ako ste nedavno bili u alosti ili trenutno
radite na linoj temi zlostavljanja u detinjstvu, verovatno neete eleti da viate
klijente sa ovim temama, sve dok ih sami ne proradite. Pitanje granice je takoe
vano. Ne bi trebalo da na terapiju primate roaka, prijatelja, moda ni prijatelje
prijatelja, ukoliko elite da izbegnete problem granica ili sukob uloga ili interesa
(ovo takoe obuhvata roake ili bliske prijatelje aktuelnog klijenta). Razmislite da
li je mogue da u svakodnevnom ivotu naiete na klijenta ili na nekog lana
njegove porodice. Vianje klijenta ili nekoga iz njegovog kruga van terapijske
sobe, moe znaiti da saznate neto o njemu to vam nije rekao. Ovo takoe moe
uiniti da se on oseti izloeno i ugroeno. Ako smatrate da postoji mali ali
prihvatljiv rizik da ga sretnete van terapije (npr. u supermarketu, crkvi ili na
profesionalnoj konferenciji), moete se sa njim dogovoriti kako ete se oboje
ponaati tom prilikom.
Odluka da ne radite sa klijentom
U toku poetnog susreta i procene moete zakljuiti da ne elite da radite sa
nekim klijentom. Ovo je nezgodna situacija za mnoge savetnike. Priznati da
nemamo dovoljno kompetencija ili sposobnosti da uvek pomognemo svima, ne
uklapa se lako u sliku o nama! Meutim, naravno da je neophodno da se izdignemo
iznad naih omnipotentnih nagona i da razmotrimo ta je najbolje za klijenta i nas.
Takoe je znaajno da prilikom poetnog intervjua (ili prvog telefonskog
razgovora) ostavite dovoljno prostora za tu mogunost. Moete rei da je seansa
prilika da oboje odluite koja vrsta pomoi mu je potrebna i da li ste vi prava osoba
za to. Preporuujemo sledee:
Predlaem da se sretnemo radi poetne konsultacije. To e nam biti
ansa da se upoznamo. Da vidimo da li moemo zajedno da odluimo ta

13

vam je potrebno u terapiji i da li sam ja prava osoba koja vam moe

pomoi.
Ne samo da je za nas teko da priznamo svoja ogranienja, ve je takoe teko i za
klijenta da uje da ga neko odbija. Naroito to mnogi klijenti strahuju da su ve
previe teki ili poremeeni. Stoga je potrebno da pronaemo prave rei kojima
paljivo i obazrivo odbijamo klijenta. Generalno mogli biste rei neto kao:
Mislim da mi je jasno u emu je problem o kome govorite i vidim koliko je
to vano. Savetovanje svakako moe biti korisno, ali mislim da ja
nisam prava osoba koja vam to moe ponuditi.
Moete zatim nastaviti govorei da smatrate da mu je potreban neko ko je
specijalizovan za njegov problem ili, to je manje uobiajeno, da imate linu temu
ili pitanje granice to znai da niste pravi terapeut za njega. (Obino se ova seansa
ne naplauje)
Primeri:
Nivo stresa koji doivljavate je takav da smatram da u ovom trenutku
savetovanje ne bi bilo od pomoi i ja bih preporuio da prvo vidite vaeg
lekara i traite njegovo miljenje da vas uputi kod specijaliste.
ili
Jedna od tema koje ste spomenuli me je lino pogodila. Ja sam takoe
prole godine izgubio/la dete (roditelja/partnera itd.) i moja oseanja su,
naravno, jo uvek krhka. Drago mi je da smo se sreli, ali za vas je bitno
da imate terapeuta koji e biti vie tu za vas, a ne obuzet sopstvenim
temama. Mislim da bi bilo bolje da vas uputim nekom kolegi.
Ovim primerima upuujemo na nalaenje pogodnijeg terapeuta za klijenta. Gotovo
da je uvek najbolje pokuati da klijenta uputite nekome, nego da ga jednostavno
odbijete. Ovo znai da je naa odgovornost da budemo svesni postojanja drugih
raspoloivih resursa, ukljuujui kolege specijaliste ili klinike, medicinsko i
psihijatrijsko osoblje i dr.

14

Sugestija: Da bi se klijent oseao dobro sa tim to je upuen kod drugog,

potrebno je i da se savetnik osea dobro u vezi sa tim. Zamislite sebe da vas je
terapeut uputio kod nekog drugog zato to se nije oseao kompetentno da vam
pomogne. Koje su vae reakcije i odgovori na to? ta bi vam pomoglo da
prihvatite tu odluku?

uvanje zapisa sa seansi

Zapisi sa seansi su neophodni u etikom i profesionalnom smislu, iako ne
postoje pravila o tome koju vrstu beleaka treba da vodite. Ono to je vano jeste
da one treba da vam budu korisne. Neki terapeuti smatraju da je dobro odvojeno
voditi dve vrste beleaka. Formalne beleke obuhvataju sadraj, teme, proputene
seanse, plaanje itd. U stvari to su svi oni detalji kojih je klijent potpuno svestan i
moe da ih proita bez iznenaenja. U retkim situacijama kada ovi podaci treba da
se predoe sudu, potrebno je da se prezentuju kao istinski zapis istorije terapije.
Drugu vrstu beleaka (neformalne ili line) ine vaa privatna razmiljanja i
impresije, kontratransfer itd. To mogu biti trenutni utisci, dijagnostike spekulacije
i mogue greke koje mislite da ste napravili. One se mogu koristiti kao teme na
kojima moete raditi na superviziji. To je va lini dnevnik i niko ne bi smeo da ga
vidi (mada naelno sud moe zahtevati da vidi svaku zabeleku koja je relevantna
za sluaj). Ovi podaci treba da budu uniteni na kraju terapije pre nego to na
sigurno pohranite formalne beleke.

Sugestija: Zamislite da vam jedan od klijenata trai da vidi beleke na sledeem

susretu. Moete li ih jednostavno pokazati bez ikakvog problema?

15

__________________________________________________________________
Podsetnik za voenje formalnih beleaka
Poetna klijentova tema ili figura:
Sadraj terapije:
Glavne teme:
Dogovoreni budui fokus ili revizija:
Cena:

Obavetenje o odmoru ili otkazivanju:

__________________________________________________________________
__________________________________________________________________
Podsetnik za voenje linog dnevnika
Dijagnostiko miljenje:
Modifikacije kontakta/Impasi:
Glavne intervencije ili strategije (eksperimenti, instrukcije, samo-otkrivanje):
Opta uspenost intervencija:
Transfer/Kontratransfer:
ta bih drugaije uradio/la:
Da li je potrebno neto preduzeti pre sledee seanse:
Supervizijska pitanja:
ta je vano za sledeu seansu:
__________________________________________________________________
16

Ovaj Podsetnik moete staviti u fasciklu u kojoj drite beleke sa seansi. Na kraju
svake seanse moete ga pogledati kako bi se podsetili da li na neto treba obratiti
panju. Formalne beleke o klijentu potrebno je uvati na sigurnom mestu i
obeleiti ih ifrom ili imenom. Klijentovo ime i prezime, adresa i broj telefona
trebalo bi da se dre na zasebnom mestu. Ovi podaci se uvaju est godina nakon
zavretka terapije, kako zbog zakona tako i zbog mogunosti da se klijent vrati.
Posle tog vremena, podaci se unitavaju. Trebalo bi da se dogovorite sa nekim
kolegom da bude izvrilac u sluaju vae bolesti ili smrti, ime bi se vaa praksa
prekinula. Trebalo bi mu rei gde se nalaze podaci o vaim klijentima kako bi
mogao unititi stare podatke i kako bi pruio podrku postojeim klijentima i dalje
ih uputio.

Rezime
U ovom poglavlju dali smo prikaz zadataka koje getalt savetnik treba ga izvri u
toku priprema za poetak terapijskog rada. Pomenuli smo pitanje ugovora i znaaj
procene klijentove situacije kako bi bili u stanju da planiramo zajedniki rad.
Vratiemo se na ovu temu u Poglavljima 5 i 6. U meuvremenu, govoriemo o
osnovnim stubovima getalt prakse fenomenologiji, teoriji polja, svesnosti i
dijalogu.

17

2 Fenomenologija i teorija polja

Scena: Autori knjige su na pauzi, u restoranu.
arlot: Fenomenologija je jedan izuzetno zanimljiv koncept, meutim kada treba
da je opiem zvui prilino teko i dosadno. ta bi ti uradio da je oivi?
Fil: Pa, ta ti se sada deava? ta doivljava?
arlot: (gleda po prostoriji) Primeujem tamo jednu belu sveu koja osvetljava
sliku iza nje, tako da gotovo izgleda kao deo slike.
Fil: I kako se osea?
arlot: Zainteresovano i sreno.
Fil: Dakle, posmatra svoj svet i drago ti je to vidi da su stvari u skladu jedna s
drugom.
arlot: (smeje se) To sam ja zaista volim da vidim harmoniju.
Fil: Kad ja pogledam tu sveu, primeujem da kaplje po stolu i pitam se da li bi
trebalo neto da uradim povodom toga. Dakle, tvoja fenenomenologija u ovom
trenutku je da vidi harmoniju oko sebe, a moja je da uoim probleme koje bi
mogao reiti. Uzgred, ima mrvice na bluzi.

Fenomenoloki metod istraivanja

Fenomenoloki pristup podrazumeva pokuaj da budemo to je mogue blie
klijentovom iskustvu, da ostanemo u trenutku ovde-i-sada, umesto da
interpretiramo klijentovo ponaanje, da mu pomognemo da istrauje i postane
svestan kako daje smisao svom svetu. Drugim reima, ovaj pristup pomae klijentu
da sazna ko je on i kako je on to. Fenomenoloki metod je, u stvari, ne samo stav
ve i tehnika. On podrazumeva prilaenje klijentu otvorenog uma i sa iskrenom
radoznalou, gde nita nije vano osim otkrivanja njegovog linog iskustva. Na
ovaj nain, usmerava se i izotrava njegova svesnost o sopstvenim procesima i
izborima koje ini.
Fenomenoloki metod je prvi uveo Husserl (1931) koristei ga kao metod
istraivanja prirode postojanja. Prihvaen je u terapijskom kontekstu tako da je
postao metod istraivanja klijentovog subjektivnog znaenja i doivljaja sebe u
svetu.
Postoje tri glavne komponente. Prva je stavljanje u zagradu
(bracketing), pri emu se terapeutova uverenja, pretpostavke i procene
privremeno suspenduju da bi se kao po prvi put sagledao neki fenomen ili neka
situacija. Druga je opisivanje (deskripcija), pri emu se fenomen jednostavno
opisuje u terminima onoga to je neposredno oigledno ulima. Trea je
18

horizontalizacija, pri emu se svim aspektima fenomena daje potencijalno

podjednaka vanost. Ovome dodajemo i etvrti element aktivnu radoznalost - za
koji verujemo da unosi ivost u prethodne tri komponente.

Stavljanje u zagradu (bracketing)

Ovo je pokuaj da se identifikuju i priznaju pretpostavke, sudovi i stavovi koje
savetnik neizbeno unosi u terapijski odnos. Kada savetnik neto stavlja u
zagradu, on time pokuava da, to je mogue vie, to ostavi po strani i da bude
otvoren i prisutan za tog jedinstvenog klijenta u tom jedinstvenom trenutku.
Verovatno ste imali priliku da neku poznatu osobu vidite iz razliitog ugla (moda
posle njenog dugog odsustva) i tada vam se inilo kao da je vidite po prvi put.
Ovakvo iskustvo esto prati oseaj sveine, potovanja i zauenosti u prisustvu te
jedinstvene osobe koju ste ranije uzimali zdravo za gotovo. U praksi je, naravno,
nemogue da na ovaj nain stvari dugorono stavljate u zagradu i zaista bi bilo
nemogue da funkcioniemo bez pretpostavki i stavova. Ljudi su po svojoj prirodi
skloni da stvarima daju smisao i ne bismo mogli da smisaono ivimo ukoliko ne bi
uili iz iskustva, donosili zakljuke, pravili procene i formirali stavove. Meutim,
ljudi su takoe skloni da postanu rigidni i stereotipni da vide ono to oekuju da
vide i da tako izgube oseaj za novinu i nove mogunosti. Ne moramo puno da
tragamo kako bismo videli posledice stereotipnih stavova prema boji koe, rasi,
nacionalnosti ili mentalnim oboljenjima. Bracketing, meutim, ne znai pokuaj
da se oslobodimo prekoncepcija, stavova ili reakcija. To je pokuaj da budemo u
vezi sa novinom u momentu ovde-i-sada i da izbegnemo opasnost od donoenja
prenagljenih i prebrzih procena o znaenju nekog klijentovog jedinstvenog
iskustva.

Sugestija: Razmislite o sledeim izjavama:

a) Dimova majka je upravo umrla od raka.
b) Ketrin je unapreena na bolje plaenu poziciju.
c) Majls mi je rekao da je udario svoju sedmogodinju erku.
d) Keiko najavljuje da e stupiti u ugovoreni brak sa ovekom koga nikada
nije srela.
Zamislite da ujete svog klijenta kako izgovara ove reenice. Koja je vaa
neposredna reakcija, emocija ili procena kad ujete svaku izjavu? ak i sa
tako malo informacija moete videti kako brzo formirate miljenje. esto
smo iznenaeni kako isti dogaaj moe biti uoen na razliite naine. alost
19

koja moe znaiti olakanje ili ljutnju pre nego tugu, naoko srean dogaaj
koji znai anksioznost za klijenta, zlostavljanje koje se opravdava kao
neophodno ili iznenaujue drugaiji kulturni odgovor na pojedini dogaaj.

Teko je opisati kako praktikovati bracketing, ali korisno je da ponete od

namernog stava da su vaa miljenja i procene sumnjivi i da je potrebno da
saekate pre nego to donesete neki zakljuak. Ako nita drugo moete postati
svesni svojih predrasuda, zadrite ih za sebe i budite spremni da ih promenite ili
modifikujete u skladu sa novim dokazima. Moda e vam u ovome biti korisne
vebe uzemljenja i jednostavne svesnosti opisane u daljem tekstu.
Primer:
Dejms: Moja prijateljica Denis nedavno mi je rekla da je trudna.
(Savetnikova reakcija: Trenutno osea oduevljenje poto veruje da je
roditeljstvo radost)
Savetnikov odgovor: Kako se oseate u vezi sa tim? (Stavlja po strani svoje
vrednosti i reakciju i trai informaciju o klijentovom stavu)
Dejms: Zaista ne znam. Drago mi je zbog nje, naravno.
Sav.odgovor: Zvuite pomalo nesigurno.
Dejms: Da, valjda. To je novi ivot. Donoenje bebe na svet.
(Sav.reakcija: Poinje da osea neku vrstu negativne emocije)
Sav.odgovor: ta mislite o tome da Denis ima dete? (Stavlja po strani
osudu koja se pojavljuje i istrauje ono to je neizreeno)
Dejms: To je u redu. Ali me brine kako e ga podizati sama.
I tako dalje.
Stav stavljanja u zagradu je na izvestan nain slian istraivanju misterije.
Pokuavate da date smisao nekoj odreenoj situaciji, postavljate pitanja i otkrivate.
Kako se osea u vezi toga? ili ta to znai za tebe?, Koji smisao to ima?,
Kako se to dogodilo? , ali bez oekivanja onoga to ete otkriti (barem na
poetku). Trudite da dozvolite da se pojavi znaenje situacije, a stav bracketing-a
ili otvorenost je esto najbolji nain za to.

Sugestija: Zamislite klijenta koga viate neko vreme. Opiite ga u terminima

kategorija, na primer, njegovo zanimanje, pol, socio-ekonomski status, stil
linosti, kako vas vidi, ta zaista treba da uradi da bi se doveo u red (!) itd.
20

(posvetite ovome minut, dva...) Sada sve to odbacite i zamislite da sedite ispred
njega bez ijedne predrasude ili pokuaja davanja znaenja. ta zapaate u vezi
njega? Kako sedi? Kakav mu je telesni stav? Kakva mu je kosa, boja koe,
disanje? Kakav mu je izraz lica? Kakve vam se slike ili oseanja javljaju?

Deskripcija
Druga vetina koja je deo fenomenolokog istraivanja jeste deskripcija. Ovo
podrazumeva biti svestan onoga to je neposredno oigledno i opisivati ono to se
vidi. Stavljanjem u zagradu svojih pretpostavki i vrednosti, savetnik se
ograniava na opisivanje onoga to primeuje (vidi, uje, osea itd.), to zapaa da
klijent govori i to sam trenutno doivljava (bez interpretiranja).
Tipine intervencije mogu biti:
Primeujem da... (vam se disanje ubrzalo).
ini mi se ... (da kaete da je to veoma vano za vas).
Izgledate... (potreseni).
Svesna sam... (da ste stigli deset minuta kasnije).
Potrebno je da savetnik bude u vezi sa onim to je neposredno uoljivo, sa
klijentovim kontakt funkcijama (videti str. 33) i telesnim reakcijama. inei ovo,
pojavie se figura od interesa klijentov telesni stav, boja glasa, tempo disanja,
tema koja se ponavlja. Takoe je potrebno da savetnik obrati panju na svoju
sopstvenu fenomenologiju, moda na neki emotivni odgovor, telesnu napetost ili
gubitak interesovanja. Na ovaj nain, on opisuje (ponekad naglas, ponekad ne)
figure koje se pojavljuju i klijentovu temu. Ovakva aktivnost se takoe naziva
tracking to jest, praenje odvijanja pokreta fenomenolokog procesa tokom
vremena.

Primer:
Kes stie sa zakanjenjem, seda polako, sputenog pogleda, gotovo da ne
pomera telo i tiha je. Kako savetnik poinje da govori da joj je telo mirno, a
21

tiina snana, ona postepeno poinje da die pogled i kae da je svesna

koliko tuge nosi u sebi. Savetnik joj kae da je svestan da primeuje sitne,
nemirne pokrete njenih sklopljenih ruku. Kes postaje energizovanija i
poinje da ispoljava svoju patnju. Kasnije, savetnik zapaa da se Kesin glas
utiava i da ona ponovo postaje mirna. On deli svoja zapaanja i Kes kae
da se boji da ne postane previe rastrojena.
Zadivljujue je koliko ova tehnika moe da bude snana u pomaganju klijentu
da doe u dodir sa svojim iskustvom, kao i da otkrije ta ga spreava u tome.
Deskripcijom se pokazuje panja, podrka i interest za figuru koja se pojavljuje, a
koja bi inae ostala neprimeena. Savetnik zatim takoe pomae klijentu da
pronae sopstvena tumaenja, uverenja i znaenja, kao i da posveti punu panju
svojim oseanjima i iskustvu.
Sledi nekoliko rei upozorenja. esto se deava da ono to terapeut primeuje
jesu fenomeni ili reakcije koji su van klijentove svesnosti. Neki klijenti mogu
osetiti da su veoma izloeni, pa ak i posramljeni kada neko drugi zapaa njihove
pokrete tela, tenzije, boju glasa, izbor rei i sl. Vano je da terapeut svoje
komentare upuuje briljivo i na nain koji je relevantan. Klijent se ne sme oseati
kao da je stavljen pod mikroskop. Vratiemo se ovome kasnije.

Horizontalizacija ili izjednaavanje

Sve to se deava potencijalno je jednako (horizontalno) ili znaajno kao bilo
ta drugo. Savetnik ne pretpostavlja bilo kakvu hijerarhiju vanosti u onome to
vidi ili na ta odgovara. Pokret klijentovog tela moe biti isto tako znaajan kao i
ono o emu pria. Ovde se, naravno, radi o suptilnoj vetini. Bilo bi neprikladno da
savetnik nespretno tumai klijentov proces kako bi skrenuo njegovu panju na
neto nebitno. Ipak, treba imati na umu Perlsove rei da je getalt terapija
oiglednog, kao i principe teorije polja. Horizontalizacija se prirodno ostvaruje
ukoliko uspeno stavljamo u zagradu i svoje intervencije ograniavamo na
opisivanje onoga to jeste. Na ovaj nain, verujemo da svojom izotrenom
percepcijom zapaamo i imenujemo mogue veze ili anomalije. Naravno da i ono
to je u pozadini, to je odsutno ili nedostaje, moe takoe imati podjednak znaaj,
kao u sluaju klijenta koji o predstojeem razvodu govori sa malo emocija.
Primer:
Savetnik: Primeujem da gledate kroz prozor dok priate o svojoj eni.

22

Klijent: Zaista!? Da, valjda. Mada ne mislim da je to bitno. Vidim vrh

jednog visokog drveta na plai, ini se jako daleko i to je na neki nain
umirujue.
Savetnik: Na koji nain je umirujue?
Klijent: Ne elim da priam o tome mom braku. Ne elim da vam priam i
da to bude stvarno i da me vi gledate sa saaljenjem. Oseam da sam - uh,
znam da je to glupo - ljut na vas. Vi me navodite da priam o tome. Vi me
terate da vidim ta se zaista deava, a ja to ne elim.
Savetnik: Dakle oseate kao da vas ja navodim da priate o tome. Da imam
tu mo. I vi ste ljuti na mene i tako odoste na vrh drveta.
Klijent: Tano. Kao da ne moete dopreti do mene tamo gore, niko me ne
moe naterati da radim neto.
Savetnik: ini li vam se to poznato?
U ovom primeru, savetnik daje podjednak znaaj fenomenu gledanja kroz prozor i
sadraju klijentovi rei, ime neoekivano omoguava da se pojavi dublje
znaenje.

Aktivna radoznalost
...jedan od osnovnih zahteva bavljenja terapijom jeste da smo u stanju da
budemo fascinirani pacijentom (Polster, 1985;9)
Iako nije formalni deo fenomenolokog metoda, smatramo da je aktivna
radoznalost sutinski deo uloge getalt savetnika koji se trudi da razume klijentov
svet. Potrebno je da vas zanima kako neke situacije nastaju, kako klijent nalazi
smisao u njima, kako se ovo uklapa sa onim i ta to znai u irem polju. Na ovaj
nain pomaete klijentu da istrai i razjasni sopstveno poimanje stvari. Potrebno je
da jednostavno budete znatieljni u vezi svega to klijent doivljava.
Vaa radoznalost e vas esto navesti da postavljate puno pitanja. Zlatno pravilo
u vezi pitanja je da budete sigurni da su ona deo fenomenolokog istraivanja, a ne
ispitivanja. Vano je da izbegnete da se klijent oseti kao da se na njega
(neoekivano) sjurila panska inkvizicija. Ili kao da postoji taan odgovor na koji
elite da ga navedete. Izbegavajte zatvorena pitanja koja ograniavaju odgovore.
Na primer, uporedite pitanja Da li je to bilo teko?, Da li ste dobro spavali?,
Da li ste bili tuni? sa alternativama kao to su Kako je to bilo?, Kako ste
spavali? ili Kako ste se oseali?. Takoe budite oprezni sa pitanjima zato
koja mogu da zakoe ovu vrstu radoznalosti o kojoj govorimo. Obino pitanja
zato pozivaju na promiljen odgovor ili racionalizaciju, a to esto podrazumeva

23

kritiku, na primer, Zato si zakasnila na terapiju?. Bolje je da postavljanjem

otvorenih pitanja istraujete, kao na primer, Kako se to dogodilo?, Kako je to
kada kasni? - ovo su pitanja o klijentovom procesu, a ne sadraju.
Takoe je korisno i ono to nazivamo istraivanje mikro-procesa. Pozovite
klijenta da na trenutak obrati panju na svoje iskustvo kako bi postao svestan
sloenosti svog odgovora na neto. Izbegavajte pitanja zato, pa ak i kako i
koncentriite se na ta se deava upravo sada? ili ta se desilo ba tada?
Primer:
Savetnik: (lanu grupe) ta se desilo ba tada? Dordi je reagovao na ono
to si priao i ti si oborio pogled. Izgledao si kao da ti svata prolazi kroz
glavu. Onda si ga ljubazno upitao ta je mislio. ta se deavalo u tim
sekundama izmeu.
Red: Pa, on me je mnogo zapitkivao, i nisam mogao da ga pratim. Pre
svega bio sam izgubljen.
Savetnik: A ta se zatim desilo?
Red: Poeo sam da se oseam glupo.
Savetnik: A onda?
Red: Onda sasm poeo da se ljutim na Dordija. Izgledalo je kao da me
kritikuje - da mi govori da sam nesposoban.
Savetnik: A onda?
Red: Rekao sam sebi da je on dobar momak... samo pokuava da mi
pomogne. Tako sam pokuao da priam sa njim, ali oseao sam grenje u
stomaku. Onda sam se zbunio i spustio pogled.
Ovaj okvir istraivanja moe biti koristan za sagledavanje onih momenata kada
klijent iznenada promeni kurs i odgovori Ne znam na vae pitanje ta se desilo.
Sugestijom vratite se i priajte mi o tom odreenom momentu, sekundu po
sekundu, mogu se esto otkriti vani procesi koji se deavaju prebrzo da bi bili
prepoznati.
Drugo vano upozorenje je da od klijenta, osim ako nije dobro obuen u vetini
biti klijent, ne moemo oekivati da shvati ta radimo, ukoliko mu to nije
objanjeno. Umesto da samo pitamo ta kae vae stopalo?, bilo bi dobro da
novog klijenta upoznamo sa svesnou tela, na primer, na sledei nain: Primetila
sam da sve vreme dok priate lupkate stopalom i pitam se da li to ukazuje na neku
uznemirenost ili tenziju. Ako obratite panju na svoje stopalo, ega postajete
svesni? Ovo ne samo da objanjava kako radite i poziva na svesnost, ve takoe

24

omoguava odravanje veze sa onim o emu klijent pria, tako da ne rizikujete da

idete ni ispred njega ni iza njega.

Klinika primena
Fenomenoloki metod ima nekoliko konsekvenci. Prvo, klijenti esto uvide da ih
neko, moda po prvi put, slua bez osuivanja. Uzevi u obzir sveprisutnost samokritike i krivice kod mnogih klijenata, ovo moe imati snaan isceljujui uticaj.
Drugo, metod oblikuje i istie jaanje svesnosti kod klijenta. Klijent se podstie da
ostane u sadanjosti, u kontaktu sa svojim iskustvom, kao i da bude otvoren za
nove relevantne mogunosti. Tree, vi otkrivate, a to je jo vanije i klijent
otkriva, odreene naine na koje konstruie znaenje svog iskustva i svoje teme.
Ovo omoguava klijentu da otkrije i ponovo proceni svoju odgovornost u tome
kako ko-kreira svoje probleme. etvrto, metod nas ui da savetovanje postaje
zajedniko istraivanje.
Scena: Kasnije u restoranu...
arlot: Dakle kako moemo opisati pokret od fenomenolokog istraivanja
ka uoavanju obrazaca?
Fil: Nastavi sa svojim istraivanjem. ta sada doivljava?
arlot: Ok, primeujem vatru, i slike - zaista mi se sviaju slike - tu je stari
bakrorez Nelsona na palubi broda, taj slatki pas...I uivam u razgovoru sa
tobom, u vinu, u ovoj hrani i u tome to sam ovde...i primeujem da me grize
savest to nismo pozvali Doa da krene sa nama. Nadam se da se nee
naljutiti.
Fil: Dakle ti uiva u onome to doivljava ovde i sada, onda to prekida
brigom o prolosti i budunosti. Da li je to tvoj obrazac?
arlot: Da...valjda. Ali panju mi je privukla neka unutranja uznemirenost.
Fil: Zamisli da ostane u sadanjosti ak i sa tim oseanjem.
arlot: Onda pretpostavljam da bi to oseanje znailo da sam srena u
ovom asu, ali ta se moe desiti posle? To nee potrajati. Neto moe
krenuti naopako.
Fil: Dakle, umesto da ostane sa onim to se deava u nepredvidljivom,
egzistencijalnom svetu, ti bira da brine o neemu to si uinila u prolosti.
Da li ti je poznat taj obrazac?
arlot: U redu, pametnjakoviu. Jedi tu hranu.
Studenti esto pitaju koje aspekte klijentove fenomenologije treba da posmatraju ili
u vezi ega treba da budu radoznali. ta tano treba da prate pokrete tela, teme

25

koje se pojavljuju, uverenja ili emocije? Vano je da sebi dozvolite da

eksperimentiete. U znatnoj meri pratite ono to vas interesuje, iako ete sa
iskustvom dobijati feedback o svojoj efikasnosti, te e vaa vetina vremenom
postajati vie rafinirana. tavie, bilo bi naivno tvrditi da, do izvesne mere, na vau
panju nee uticati vaa uloga terapeuta i ugovor koji imate sa klijentom. Prirodno
je da budete zainteresovani za ono to se ini relevantnim za sadanji problem i to
nedostaje. Meutim, kasnije ete vie obraati panju na fenomene bliskog
iskustva (ono to je neposredno oigledno ili doivljeno), a ne na daleko iskustvo
(ono o emu klijent pria ili to izlae).
U jednom momentu, imaete dovoljno sakupljenih podataka ili informacija za
formiranje hipoteze o prirodi odreene klijentove figure koja se pojavljuje, o temi
ili problemu i o moguim intervencijama koje bi bile korisne. Vae razumevanje e
sada biti zasnovano na vaem neposrednom iskustvu, bie proveravano i
istraivano u partnerstvu sa klijentom, a ne kroz teorije ili spekulacije. Tada moete
izabrati da se udaljite od fenomenolokog metoda i da neto predloite ili da
direktno interveniete kako bi olakali proces, posebno ako je klijent zaglavljen.
Ovo je suptilno i fundamentalno pitanje za savetnika i u odreenom smislu
predstavlja kljuni faktor u getalt savetovanju. Na kojoj taki klijentovog tekueg
procesa treba intervenisati? Ne postoji jednostavan odgovor osim uenja iz
iskustva i eksperimenta, kao i este primene osnovnog fenomenolokog metoda,
kako bi istraili efekte i posledice vaih intervencija.

Teorija polja
Perspektiva teorije polja je temelj svega o emu smo prethodno govorili. Tri
oblasti fenomenolokog istraivanja: unutranji svet klijenta, spoljanji svet ili
okruenje (ukljuujui i savetnika) i neprestano promenljivi odnosi izmeu njih,
mogli bi se nazvati opti kontekst ili polje. Sa ovog stanovita osoba nikada nije
nezavisna ili izolovana (iako neko moe da smatra da je upravo takva situacija),
ve je uvek u kontaktu i povezana sa svim drugim u veoma stvarnom smislu. U
klinikom setingu, klijent se uvek posmatra kao holistika kombinacija psiholokih
i fizikih faktora u odreenom kontekstu. Stoga je svaka figura od interesa koja se
pojavljuje potpuno kontekstualno zavisna u pogledu svog znaenja. Na primer,
razmislite o razliitom znaenju zvona na ulaznim vratima a) kada oekujete
prijatelja, b) kada oekujete klijenta, c) kada ekate naruenu picu d) kada je tri
ujutro.
Dok termin polje u tehnikom smislu znai sve svaki objekat, situacija i
odnos u (poznatom!) univerzumu, u klinikoj praksi njegovo znaenje je vie
ogranieno, u zavisnosti od toga ta vi i klijent mislite da su znaajni uticaji polja u

26

pojedinim okolnostima. U praksi se koriste dve vrste fokusa. Prvi je iskustveno

polje. Pod ovim podrazumevamo polje neije svesnosti. To je metafora za nain
kako ljudi organizuju svoje iskustvo. To je njihova realnost ili fenomenoloko
polje i ono je jedinstveno za njih. Drugi fokus je aktuelno ili ire polje, vei
kontekst u kome postojimo, ukljuujui fiziki svet objekata. Ovo takoe obuhvata
i ono to nije u neposrednoj svesnosti, kao i sve skrivene mogunosti i potencijale
samo-izraavanja. Sve ovo predstavlja izazov za savetnika. On mora da razvija
naviku odravanja fleksibilnog fokusa klijentove situacije, to podrazumeva stalno
kretanje izmeu ue i ire perspektive polja. Ovo znai prebacivanje (altovanje)
panje napred i nazad, od klijentove neposredne figure ka pozadini, od klijentovog
iskustvenog polja ka irem polju stalno ostajui otvoren za veze i uticaje.
Sugestija: Uzmite veliki list papira i u sredini napiite svoje ime (ili ime klijenta
koga pokuavate da razumete). Onda nacrtajte tri ili etiri koncentrina kruga
oko centralne figure. U prvom krugu nacrtajte neki oblik, znak ili ga obojite tako
da to predstavlja vau (ili klijentovu) porodicu, sadanju i primarnu. Zatim u
sledeem krugu uradite isto za prijatelje, kolege i druge vane ljude, aktivnosti i
interesovanja. U sledeem krugu prikaite svoju kulturu, rasu ili religiju, a u
poslednjem zemlju, okruenje ili globalni kontekst. Sada se vratite i predstavite
druge uticaje koje smatrate bitnim. Odmaknite se i pogledajte crte da shvatite
kakav smisao ima ovo polje uticaja koje ste nacrtali. Ako ste izabrali klijenta za
ovu vebu, vidite da li ste nacrtali sliku u skladu sa onim to je klijent istakao o
svom ivotu ili to vi mislite da su vani uticaji. Ovo je kratak prikaz nekih
uslova u polju koje smatrate vanim u ovom momentu. Vremenom e se ova
slika promeniti i naravno, ona ne predstavlja uticaje u polju koji su skriveni ili
nesvesni.
Iz perspektive teorije polja klijent uvek aktivno organizuje svoje polje, kako u
pogledu tekuih potreba tako i u pogledu njegovih ranijih ili istorijskih
konfiguracija polja, njegovih fiksiranih getalta ili nezavrenih poslova iz prolosti.
Potrebno je da savetnik razume kako klijent to radi, koje znaenje daje, koje
fiksirane ili fleksibilne obrasce koristi za ostvarenje kontakta i koji su to uticaji ili
mogunosti u irem polju kojih klijent nije svestan. U poetnim stadijumima
terapije rad se svodi na to da klijent postane svestan injenice da on uvek
organizuje ili interpretira svoje polje, ime uspeno ko-kreira svoje iskustvo. Ovo
naravno znai da on moe svoje polje organizovati ili interpretirati drugaije (sa
pravom podrkom).

27

Zakljuak
Fenomenoloki pristup i istraivanje subjektivnog sveta klijenta inie vei deo
svake seanse. Moe se koristiti u radu na bilo kojoj novoj temi. To je primarna
tehnika za proirivanje svesnosti, za produbljivanje iskustva, za razumevanje kako
klijent konstruie svoj svet, za prouavanje znaenja, izbora i implikacija. Primena
fenomenolokog metoda je nain razumevanja klijenta, kao i poziv na pokret u
ovde i sada.

3 - Svesnost

28

Svesnost je kao odsjaj uglja, koji nastaje njegovim sopstvenim

sagorevanjem; ono to se dobija introspekcijom jeste kao svetlost koja se
odbija od predmeta na koga je uperena baterijska lampa. (Perls et al., 1989
/1951/:75).
Proirivanje i podsticanje pune i nesputane svesnosti je kamen temeljac getalt
terapije. Meutim, postoji mnogo razliitih znaenja pojma svesnost. Ponekad se
koristi u negativnom smislu kada govorimo o samo-svesti (kod postienosti) ili o
interpretaciji (kod preteranog samo-analiziranja). Ovakva znaenja promauju
poentu, zato to u getaltu svesnost nema veze sa miljenjem, reflektovanjem ili
samo-posmatranjem.
Svesnost je oblik iskustva koje bi se u irem smislu moglo definisati kao biti
u dodiru sa sopstvenim postojanjem, sa onim to jeste... osoba koja je
svesna zna ta radi, kako to radi, da ima mogunosti i da bira da bude to
to jeste (Yontef, 1993: 144-5)
U krajnjem sluaju, svesnost je neverbalni oseaj ili znanje o onome to se deava
ovde i sada. U svojoj osnovi ona je pozitivan, sutinski kvalitet celokupnog
zdravog ivljenja. Ona je energija za asimilaciju i rast na granici kontakta, za
samo-spoznaju, izbor i kreativnost. Jedan od naina za razumevanje svesnosti jeste
da je posmatramo kao kontinuum. Na jednom kraju nalazi se spavanje; nae telo
die, regulie svoje vitalne funkcije i spremno je da se probudi na opasnost. U
ovom sluaju, svesnost je minimalna i automatska. Na drugom kraju ovog
kontinuuma nalazi se puna samo-svesnost (ponekad nazvana pun kontakt ili
vrhunsko iskustvo). Oseamo se potpuno ivi, izrazito svesni momenta u kome
smo, sa oseajem povezanosti, spontanosti i slobode. Kretanje du ovog
kontinuuma menjae se iz dana u dan, iz asa u as iskustvo je ponekad dosadno
i rutinsko, a ponekad novo i izazovno.
esto nam se ini da malo dete ivi u svetu bezgranine svesnosti i entuzijazma
i da poseduje ivost i spontanost, koje esto izgubi kad poraste. Ovaj gubitak
novine se uglavnom deava usled fiksiranih getalta koji ograniavaju svesnost i
usled uticaja razmiljanja i seanja u vezi prolosti ili anticipacija budunosti. Ako
sam potpuno zaokupljen zadatkom ili razmiljanjem i nesvestan sebe, onda sam
van kontakta sa sredinom i samim sobom. Meutim, ako postanem svestan, ak
iako nastavim svoj tok misli, situacija se neznatno promenila. Ja sam svestan sada
da razmiljam o onda. Moglo bi se rei da je svesnost svest o mom postojanju,
ovde, sada, u ovom telu. Jedan od aksioma getalta jeste da kad odrastemo

29

moemo ponovo povratiti to iskustvo neposrednosti i, na razne naine, buenje ili

jaanje svesnosti je uvek osnovni zadatak getalt savetovanja i terapije.
Vano je da zapamtimo da je svesnost i znanje i bivanje. Ako klijentu predloim
da obrati panju na disanje, ja mu time govorim da on i zna da die i da iz asa u
as ima doivljaj disanja. Upravo to neprekidno iskustvo svesnosti moe biti vrlo
isceljujue u savetovanju. Zadatak savetnika je da zatim istakne ili identifikuje
naine na koje klijent prekida, ograniava ili gubi svesnost vitalnih aspekata svog
samo-funkcionisanja. Ograniavanje ili blokiranje svesnosti esto se manifestuje
kao nedostatak energije i vitalnosti ili rigidnost u odgovaranju. Ponovno
obnavljanje zdravog self-procesa nastupa kada se osvesti neko ponaanje ili stav, te
se ponovo neposredno doivi.
Konano, svesnost je neiscrpno sredstvo koje nam omoguava da budemo u
toku sa sobom. To je neprekidan proces, stalno na raspolaganju, za razliku
od nekog izuzetnog ili sporadianog prosvetljenja kao to je uvid koji se
deava samo u posebnim momentima ili u posebnim uslovima. Svesnost je
uvek tu kao ponornica, spremna da izbije i da nas napoji kad nam je
potrebno osveavajue i ivototvorno iskustvo. Osim toga, usmerenost na
svesnost dri nas zaokupljenim sadanjom situacijom, ime se poveava
znaaj terapijskih iskustava, kao i iskustava u svakodnevnom ivotu.
(Polster & Polster, 1974:211)
Dakle, jedan od najvanijih zadataka getalt terapeuta jeste poveanje svesnosti
klijenta svesnosti o onome ta osea i misli, kako se ponaa, ta se deava u
njegovom telu i informacijama o njegovim ulima; svesnosti o tome kako ulazi u
kontakt o njegovim odnosima sa drugim ljudima, o njegovom uticaju na sredinu i
njenom uticaju na njega.

Istraivanje svesnosti
Jednostavan i kako se ini, moda najoigledniji i prirodan nain proirivanja
svesnosti jeste da klijent ispria svoju priu nekome ko ga slua sa punom
svesnou. Kada namerno fokusirate svoju svesnost, vi onda obraate panju i
upravo je ta usmerena svesnost glavna terapijska aktivnost getalt savetnika.
Panju moemo usmeriti usko na odreeni aspekt funkcionisanja (npr. na disanje
ili na napetost u nekom delu tela) ili je moemo usmeriti iroko, kako bi videli
celovitu sliku (npr. obraanje panje na nain kako se odnosimo prema drugima).
Shvatajui ozbiljno misli i oseanja naeg klijenta, sa punom panjom, mi ga
pozivamo da uini isto. Reflektovanjem klijentu ono to ujemo, pitajui ga kako

30

se osea, zajednikim istraivanjem njegovog sistema verovanja, mi ga pozivamo

da slua sebe, kao i da bude potpuno svestan svog iskustva i naina na koji daje
smisao svetu. Odravanjem horizontalnog stava i obraanjem panje na celo polje
moemo pomoi klijentu da izrazi sve svoje aspekte, ukljuujui i ono to po
navici izbegava ili proputa.
U najoptijem smislu, savetnik nastoji da podstakne:

Ostajanje u ovde i sada

Izotravanje i proirenje svesnosti o tekuem iskustvu
Usmeravanje ili fokusiranje svesnosti na ono to se minimalizira ili
izbegava

Razmotrite sledee intervencije savetnika:

Obrati panju na disanje...
Moe li da oseti ta upravo sada osea...
Da li si svestan o emu razmilja...
Kog dela tela nisi svestan?
Primeujem da ti je telo postalo napeto, a disanje plitko.
Svrha ovih intervencija je da klijent postane svestan onoga to je van njegove
svesnosti. One nemaju za cilj da promene klijentovo iskustvo, ve da obnove ili
pojaaju holistiku svesnost ovde-i-sada. Takoe je vano shvatiti da bez iskrene
savetnikove zainteresovanosti, intervencije mogu postati suvoparne i mehanike. U
sutini, one bi trebalo da budu zasnovane na aktivnoj, stalnoj radoznalosti.
Primer:
Ben: Nisam siguran o emu u priati ove nedelje (izgleda uznemireno)
Terapeut: Saekajte malo da vidite ega ste svesni sad kad sedite ovde sa
mnom.
Ben: Niega nisam svestan.
Tzerapeut: Kako se sada oseate?
Ben: Prazno. (tiina)
Terapeut: Moete li mi opisati vae prazno.

31

Ben: Kao da sam napet i ne znam ta da radim.

Terapeut: Kako znate da ste napeti?
Ben: Ramena su mi stegnuta i oseam se neprijatno.
Terapeut: Neprijatno?
Ben: Da. (tiina)
Terapeut: Zanima me kako doivljavate tu neprijatnost.
Ben: Oseam se nekako postieno.
Teraput: I ta se onda deava?
Ben: Plaim se da ete me kritikovati.
Na ovaj nain Ben poinje da usmerava svoju panju na telesni proces,
postaje svestan svoje uznemirenosti u odnosu sa terapeutom i identifikuje
svoj strah od kritike koji ga ometa u kontaktu.

Zone svesnosti
Sada emo razmotriti ono to je Perls (1969) nazvao tri zone svesnosti. To su
unutranja zona, spoljanja zona i sredinja zona. Nedostatak ove konceptualizacije
je u tome to se njome rizikuje stvaranje utiska lane podele izmeu unutranjeg i
spoljanjeg iskustva. Svesnost je uvek holistika. Meutim, u metaforikom smislu
ove zone mogu biti vrlo korisne i kao sredstvo procene za terapeuta i kao nain da
se klijentu pomogne da postane svestan svih svojih aspekata. Prouiemo svaku
zonu kako bi odredili njihov znaaj.
Unutranja zona
Unutranja zona svesnosti odnosi se na unutranji svet klijenta, esto nevidljiv za
savetnika. On obuhvata takve subjektivne fenomene kao to su visceralne
senzacije, miina napetost ili oputenost, otkucaji srca i disanje, kao i onu
meavinu telesnih senzacija i oseaja koji su poznati kao telesno-afektivna stanja.
U unutranju zonu se takoe mogu uvrstiti i emocije (iako one na izvestan nain
mogu biti deo sredinje zone).
Najoigledniji naini irenja svesnosti o unutranjoj zoni jeste da klijentu
skrenemo panju na telo i senzacije. Ovo moemo uiniti pitanjem Kako se sada
osea?, ta sada doivljava? Ili komentarima onoga to zapaamo, kao npr.
Primeujem da ti je disanje plitko, Obrati panju na napetost u nonim
miiima.

32

Sugestija: Ako vam se ini da je klijent van dodira sa unutranjom zonom,

moete mu predloiti sledeu vebu:
Zamisli svoju svesnost kao svetiljku, koja se po tvojoj komandi, kree lagano
kroz tvoje telo. Obrati panju na svoja stopala, jedno po jedno (N.B. savetnik
zastaje 5-10 sekundi)... na noge (pauza 5-10 sek)... lea... ramena... genitalije...
stomak... grudi.. .ruke... ake... vrat... glavu...oi...lice...usta... Obrati panju na
oblasti koje su napete, a koje su oputene. Obrati panju na druge senzacije koje
doivljava u svom telu. Koje emocije zapaa? Gde su smetene? Ako ne
osea nita ili vrlo malo, ostani sa tom svesnou, produbi je i ponovi ovo
istraivanje.
Spoljanja zona
Ovo podrazumeva svesnost o kontaktu sa spoljanjim svetom. To ukljuuje nae
celokupno ponaanje, govor i aktivnost. Ova zona obuhvata korienje onoga to
nazivamo kontakt funkcije (gledanje, sluanje, govor, ukus, dodir, miris i pokret),
to podrazumeva sve naine na koje primamo ili kontaktiramo svet. Ako obratimo
panju na nae kontakt funkcije, moemo se izvetiti u svesnosti sadanjeg
trenutka, u zapaanju boja, oblika, zvukova, tekstura i dr. Svet oko nas postaje
bogatiji i vibrantniji na nain koji moe preobraziti nae iskustvo. Meutim, postoji
jo jedan razlog za fokusiranje na spoljanju zonu. Da bi bili svesni naih izbora i
da bi promenili nain naeg ponaanja, da bi moda dobili drugaije odgovore od
drugih ljudi, treba da postanemo svesni ta radimo i posledica koje to ima na druge
i na nas. Potrebno je da postanemo veti u zapaanju onoga to se deava oko nas.
Da ponovimo, najjednostavniji nain proirivanja klijentove svesnosti o njegovoj
spoljanjoj zoni jeste da mu se skrene panja na njegove aktivnosti, pokrete ili
ponaanje u sredini i u odnosu na stimuluse spoljanjeg sveta. Budi svestan sveta
oko sebe, ta zapaa?, ta uje?, Mogu li ti dati feedback o tome kakav si ti
sa mnom? itd.
Sugestija: Klijentu moete predloiti sledeu vebu: Usmeri svetiljku svoje
svesnosti van svog tela. Ne uri. ta moe da vidi, uje, oseti? ta osea u
vezi kontakta sa svetom oko sebe? Stolica na kojoj sedi, dodir odee na tvom
telu. Pogledaj okolo i vidi koliko boja i oblika moe da otkrije. Kakve zvuke
uje? Budi svestan svoje udaljenosti od mene, ta zapaa u vezi mene? Itd.

33

Sredinja zona
Sredinja zona se sastoji od naih misli, seanja, fantazija i anticipacija. Ona
obuhvata sve naine kojima dajemo znaenje unutranjim i spoljanjim
stimulusima. Ukratko, ova zona je medijator ili pregovara izmeu unutranjeg i
spoljanjeg. Jedan od njenih glavnih funkcija je organizacija naeg iskustva kako bi
doli do kognitivnog i emocionalnog razumevanja. Druga funkcija je predvianje,
planiranje, zamiljanje, stvaranje i pravljenje izbora. U sredinju zonu spadaju
uverenja i seanja. Ona je stoga i glavni uzrok naih problema i tekoa, jer
neizbeno sadri naa samo-ograniavajua uverenja, fiksirane naine shvatanja
sveta, kao i tendenciju da sadanjost ispunjavamo mislima o prolosti ili
budunosti. U sredinjoj zoni mi takoe etiketiramo naa iskustva to neizbeno
odreuje kako se oseamo u vezi njih.
Poveavanje svesnosti o sredinjoj zoni je moda najsuptilnije. Vano je da ne
pretpostavljamo ta neka osoba misli ili zamilja. Stoga moemo pitati ta sebi
kae o onome to se desilo?, Kakav smisao daje tome?, Kad bi to bila istina,
ta bi to znailo za tebe?, ta misli o tome ili ta zamilja ili ta fantazira ili
emu se nada? Ili mogli bismo rei To zvui kao da kae da to nije u redu
raditi.
Sugestija: Moete predloiti klijentu da reflektuje o prethodnoj vebi svesnosti
(ili bilo kojoj intervenciji). ta misli o tome? ta ti je znailo to sam te pitao/la
da 'omirie' svoje okruenje? Koje jo reakcije ima? Sada poni da se namerno
kree napred-nazad, iz jedne u drugu zonu. Uini to lagano tako da zaista sebi
dozvoli da bude svestan onoga to osea, misli, vidi, zamilja i sl. Ponovo
obrati panju na ono to se dogaa u tvom telu ta radi sa tim? Kako se
osea? ta misli ta to moe znaiti? ta zapaa oko sebe kako odgovara
na to?
U svakodnevnom ivotu zdrava osoba se stalno kree (altuje) napred-nazad
izmeu zona. Kada svesnost u odreenoj zoni postane preterana, posledica je
neuravnoteeno funkcionisanje, sa ponekad prilino problematinim rezultatima.
Primer:
Moli je bila preterano fokusirana na spoljanji svet i na to ta drugi
misle; desenzitizovala je sopstvena oseanja i rasuivanje. U terapiji je
izjavila da nikad nije znala ta da radi ili ak ta eli i da se oslanjala na
34

druge da odluuju umesto nje (dominantna spoljanja zona). Hari je

neprekidno bio u stanju zabrinutosti i opsednutosti ivotom (dominantna
sredinja zona), dok je Deana bila preterano svesna svojih telesnoafektivnih stanja, gotovo iskljuujui sve drugo, to je esto vodilo u
neobjanjivu paniku koju je bila nesposobna da kontrolie (dominantna
unutranja zona).

Relaciona svesnost
Nain na koji se terapeut i klijent odnose jedno prema drugom takoe postaje
znaajno sredstvo istraivanja sve tri zone svesnosti. Klijent iz trenutka u trenutak
odgovora na terapeuta i time pokazuje kako je svestan, kao i naine na koje nije
svestan. Najvanije orue terapeuta je on sam njegov odgovor na klijenta i
njegova sopstvena svesnost ovde-i-sada. Terapeut ne pokuava da objasni ili da
interpretira, ve koristi svoju prisutnost i vetine opservacije u korist klijenta.
Terapeut odgovara sopstvenim reakcijama, komentariui nain na koji je klijent u
terapijskoj sobi, njegov proces, oblasti koje izbegava ili minimalizira i
protivurenosti koje postoje, na primer, izmeu onoga to osea i to telesno
izraava. Terapeut je otvoren za istraivanje klijentovih reakcija (i projekcija) ka
njemu, uvek u cilju pomaganja klijentu da postane svestan sopstvenog iskustva.
Terapeut takoe treba da postane vet u praenju i prepoznavanju uticaja svojih
intervencija i prisustva. Na primer, postoji razlika izmeu klijenta koji pocrveni jer
mu je neprijatno i klijenta ija se boja lica menja zbog uzbuenja i entuzijazma.
Kada u toku procesa istraivanja doe do poveanja svesnosti to esto izaziva
fiziku pobuenost (i kasnije, relaksaciju). To vodi pojaavanju telesnih pokreta,
promeni energije, fleksibilnosti odgovora, vibrantnosti panje i samo-izraavanju.
Savetnik treba da bude budan kako bi prepoznao ove znakove, kako bi mogao
paljivo pratiti promenljivi tok klijentovog procesa svesnosti. Naravno da kao
savetnici ne moemo od sebe oekivati da budemo sveznajui. Stoga je uvek dobro
pitati klijenta!

Ciklus iskustva
Kao tradicionalan nain razumevanja toka svesnosti koristi se metafora koja se
naziva ciklus iskustva (takoe poznat i kao ciklus svesnosti, ciklus kontakta i
ciklus meuzavisnosti organizma i sredine). Ovo je jednostavan i upeatljiv nain
praenja formiranja, prekidanja i zavravanja figure. Ovaj ciklus obuhvata faze od
momenta doivljavanja neke senzacije, zatim njeno prepoznavanje i imenovanje,

35

otkrivanje njenog znaenja i odluivanja kako da odgovorimo, preuzimanje akcije,

ostvarivanje potpuno svesnog kontakta sa situacijom, zatim zavravanje i
povlaenje energije, kako bi bili spremni za sledei ciklus.
Slika 3.1.

Ciklus iskustva

36

AKCIJA
Angaovanje,
izraavanje,
eksperimentisanje,
razmatranje

MOBILIZACIJA
Pojavljivanje energije, planiranje,
odluivanje, osmatranje,
pripremanje

KONTAKT
Kompletiranje,
vibrantni
susret,
doivljaj Ja-Ti

ZADOVOLJENJE
Integracija, oseanje
zadovoljstva,
ponovno procenjivanje ili
prihvatanje

PREPOZNAVANJE
(svesnost)
prepoznavanje,
izotravanje,
procenjivanje

POVLAENJE
Putanje, gubitak
interesa i prestanak
ulaganja

SENZACIJA
Senzacije,
figure ili
potrebe koje
se pojavljuju

PLODNA
PRAZNINA
Ravnotea,
mirovanje u
nediferenciranom
polju

Ciklusi iskustva mogu biti jednostavni ili sloeni. Na primer, terapeut shvata da e
se seansa uskoro zavriti, mobilie energiju, klijentu skree panju na kraj,
pozdrave se i klijent odlazi, terapeut razmilja o seansi, povlai se i priprema se za
sledeeg klijenta. U sloenijem ciklusu, jedna socijalna radnica postaje svesna
svog sve veeg interesovanja za savetodavnu oblast. Raspituje se o mogunostima

37

obuke i bira kurs Getalta. Posle nekoliko godina, ona zavrava svoju edukaciju i
konano dobija diplomu. Zadovoljna, ona se povlai iz studiranja i odlazi na
spiritualno putovanje u Indiju (ili jednostavno napravi ludu zabavu!)
Meutim, problem u korienju ovog ciklusa kao terapijskog orua jeste u tome
to je ljudsko iskustvo esto sloenije od onoga to se moe predstaviti ovim
modelom. On nije pogodan za takve kompleksnosti kao to je potreba da se bira
izmeu kompetitivnih figura (ili ciklusa). S jedne strane, on je odlian za praenje
jednostavnih, pojedinih iskustava ili figura i moe biti koristan kao vodi za
otkrivanje gde se proces svesnog iskustva zaglavljuje ili skree. Ovo je naroito
znaajno za klijenta koji ima tendenciju da po navici prekida u istoj fazi ciklusa. Za
klijenta koji je uvek anksiozan moglo bi se rei da po navici prekida izmeu
mobilizacije i akcije, dok uspean radoholik prekida izmeu kontakta i
zadovoljstva. Korisno je dakle da se pita: koji deo sekvence je prekinut ili
modifikovan? Evo nekoliko moguih situacija:
Klijent koji je doiveo neku traumu ili zlostavljanje moe biti nepovezan
sa svojom unutranjom zonom telesno-afektivnih senzacija. (Prekid je
pre senzacija)
Osoba sa poremeajem ishrane moe prekidati u fazi prepoznavanja
emocija, pogreno etiketirajui senzaciju kao glad, a ne kao emocionalnu
potrebu. (Prekid je izmeu senzacija i prepoznavanja.)
Anksiozan i uznemiren klijent mobilie viak energije, ali je nesposoban
da preduzme adekvatnu akciju. (Prekid je izmeu mobilizacije i akcije.)
Promiskuitetan klijent preduzima akciju tako to stalno zapoinje novu
vezu, ali je nesposoban da napravi pravi kontakt u odnosu. (Prekid je
izmeu akcije i kontakta.)
Radoholik uspeno ostvaruje kontakt i zavrava poslovne projekte, ali je
nesposoban da doivi zadovoljstvo i odmah zapoinje novi projekat.
(Prekid je izmeu kontakta i zadovoljstva.)
Anksiozan klijent koji se naprestano plai smrti, ne moe da spava iako je
umoran. On nije sposoban da se povue i prepusti nepoznatom u snu.
(Prekid je izmeu zadovoljstva i povlaenja.)
Poslovni ovek koji je usmeren ka cilju, uvek u potrazi za novom
ansom, nesposoban je da meditira ili sedi u tiini, plaei se neizvesnosti
nitavila ili praznine. (Prekid je izmeu zadovoljenja i praznine.)
Svi ovi primeri ukazuju na prekide energije i verujemo da bi bilo zdravo za klijenta
da nae nain da postane svestan toga i da zavri ciklus iskustva. Meutim, nije
uvek tako. Znati ta dalje sledi u svakoj fazi ciklusa je kombinacija klijentove
38

svesnosti o sopstvenim potrebama (i mogunostima) i vaih sopstvenih nagaanja,

ali je klijent taj ko zaista moe znati ta za njega znai zavravanje i koliko je
potrebno da traje. Neki ciklusi se mogu zavriti u jednoj seansi, dok su za neke
potrebne godine. Neke sam klijent moe odbaciti ili modifikovati u korist neeg
drugog.
Pre nego to zavrimo, eleli bismo da vam ponovo skrenemo panju na
poslednji korak onaj koji je esto zapostavljen u literaturi na fazu koja se odvija
izmeu povlaenja i senzacija, kada smo zavrili ciklus, a jo nas nije zaokupila
sledea vibrantna figura. To je poznato kao plodna praznina. Nazvana je tako
kako bi se istakao znaaj jednostavnog bivanja tu, sa punom sveu sebe u svetu.
Za savetnika je to takoe mesto kreativne nezainteresovanosti, gde je on budan i na
raspolaganju klijentu, bez nekog utvrenog plana, spreman da odgovori na figuru
koja izranja. To je trenutak kada nema usmeravanja i kada se uvaava nepoznato.
To moe biti i preputanje prvenstvu organizmike samo-regulacije, kao i
preputanje pojavi spiritualne dimenzije.

Egzistencijalne dimenzije
Ljudi ne mogu podneti previe realnosti. (T.S.Eliot, Ubistvo u katedrali)
Veliki deo svog ivota ljudi provedu birajui da ive udobno, izbegavajui svesnost
o egzistencijalnim realnostima kao to su smrt, usamljenost, izolacija, neizvesnost,
smisao, sloboda i odgovornost. Zapravo, mnogi fiksirani getalti su kreativna
prilagoavanja ovim egzistencijalnim datostima. Na primer, dete koje izgubi majku
odluuje da nikad vie ne rizikuje bliskost sa nekim, kako bi izbeglo strah od
gubitka i bola. Kao odrasla osoba on nastavlja da sledi ovu odluku. ena se
podvrgava beskrajnim plastinim operacijama kako bi izbegla realnost starenja i
smrti. Druga osoba odluuje da prestane da se trudi oko stvari, zato to ne moe da
podnese realnost da nije savrena. Odgovornost je egzistencijalna realnost koja se
moda najvie istie u getalt terapiji. Kako svesnost raste mi sve vie shvatamo
da, ak iako nismo odgovorni za sve to nam se deava, mi jesmo zapravo
odgovorni za to kako se oseamo u vezi toga, za znaenje koje dajemo tome i kako
se nosimo sa tim. U pravom smislu rei, mi biramo nae iskustvo ak iako tako
ne izgleda. Posedovanje i prihvatanje odgovornosti za svoje iskustvo, kao i
odgovornosti za zajednicu, jesu oznake zrelog, ivota ispunjenog kontaktom.
Kada postanemo potpuno svesni realnosti ivljenja u svetu, to vodi ka
anksioznosti, za koju egzistencijalisti veruju da je normalno stanje bivanja (Cohn,
1997). Ovim istiemo koliko je bitno da klijent poseduje dovoljan nivo podrke pre
nego to otpone rad na svesnosti u vezi dubokih egzistencijalnih pitanja (videti

39

Poglavlje 7 o samo-podrci). Ovo takoe ukazuje na vanost razlikovanja

neurotine anksioznosti od egzistencijalne anksioznosti. Prva se tie ometanja
funkcionisanja ovde-i-sada, a potonja predstavlja drugo lice uzbuenja onog
nepoeljnog, ali neizbenog pratioca punog i vibrantnog ivota u sadanjosti.

Paradoksalna teorija promene

Sada emo govoriti o drugom znaajnom konceptu u getalt terapiji, koji je na
mnogo naina prirodan nastavak svega onoga to smo do sada rekli. Iako je
opisana kao teorija, Beisser-ova (1970) paradoksalna teorija promene, preciznije se
moe nazvati princip. Beisser tvrdi da Promena nastaje kada ovek postane ono
to jeste, a ne kada pokuava da postane ono to nije (str.77). Princip se zasniva
na ideji da svi klijenti poseduju resurse za rast i promenu ukoliko se dopusti
prirodan proces organizmike samo-regulacije.
Klijenti esto dou na terapiju verujui da se mogu promeniti u skladu sa
unapred odreenim planom ili elei samo da se oslobode odreenog neprijatnog
oseanja, misli ili stava. Nadaju se da e im se pomoi da dostignu idealizovanu
sliku ili ideju o tome kako ele da budu razliiti (na primer da se oslobodim
anksioznosti ili da me svi vole). Paradoksalna teorija promene istie da klijent
umesto da radi na tome da se promeni, treba da stupi to je mogue potpunije u sve
aspekte svog sopstvenog iskustva, postajui ih potpuno svestan. Kada je ovo
uinio, verujui u svoju organizmiku samo-regulaciju, promena e prirodno
uslediti. Ovaj princip se takoe moe shvatiti kada vidimo da ako klijent moe da
zauzme temeljni stav samo-prihvatanja, onda on zapravo ini radikalno razliitu (i
transformativnu) promenu u odnosu na svoj uobiajeni stav o sebi. Na ovo je
skrenuo panju Perls (1969) kada je istakao razliku izmeu samo-aktualizacije i
aktualizacije slike o sebi.
Ovaj sutinski koncept je paradoksalan jer podrazumeva da klijent treba da
odustane od pokuaja da se promeni kako bi se promenio. Time se zapravo tvrdi da
se prirodan proces rasta i promene odvija kroz stalnu svesnost, kontakt i
asimilaciju. Klijent (i savetnik) treba da bude spreman, uz dovoljno samo-podrke,
da veruju u organizmiku samo-regulaciju i da se prepusti traganju za nainom
kako da ivi to potpunije i autentinije.

Kreativna nezainteresovanost

40

Najbolji stav koji savetnik moe zauzeti kako bi olakao ovaj proces je stav
kreativne nezainteresovanosti. Ovaj koncept, koji potie iz istonjake duhovnosti,
slian je praksi budistike smirenosti ili stavu Kastanedinog (1975) besprekornog
ratnika. To ne znai (suprotno od onoga to sugerie naziv) da savetnika nije briga
za klijenta. Ovo stanovite se zasniva na ideji da savetnik nema nikakav oekivani
interes za bilo koji ishod. To je drugi nain suoavanja sa egzistencijalnom
neizvesnou pred nepoznatim to nije ba jednostavan zadatak. Ovo
podrazumeva praksu podravajue istinske zainteresovanosti spojenu sa
podjednako istinskim nepostojanjem investicije u bilo koji ishod. Savetnik je
voljan da prihvati ta god jeste i postaje. Ovo je u skladu sa spiritualnim
uticajima u getaltu, kao to je Zen Budizam, koji zastupaju prihvatanje ili
preputanje onome to jeste , to je neophodno za duhovni rast.
Ovaj model rasta esto se sree u fizikom svetu gde batovan obezbeuje
odgovarajue uslove, svetlost, topolotu i vodu, uklanja korov i titi biljku od
bolesti ili drugih moguih oteenja. Cvee tada raste prirodno i dostie svoj puni
cvat. Batovan ne pokuava da nametne svoju volju niti da uini cvet drugaijim
nego to on prirodno jeste. Savetovanje i terapija takoe podrazumevaju poverenje
u proces klijenta, a da se pri tom ne bude vezan za bilo koji ishod. To znai da je
savetnik slobodan da se potpuno angauje ma koji put klijent izabere. Naravno,
ovo je takoe i sutina teorije polja, fenomenolokog metoda i prihvatanja
klijentovog egzistencijalnog izbora. To je vera u zdravlje organizmike samoregulacije i u dublju mudrost koja postoji u svima nama. Pre svega, to je vera da
ako mi kao savetnici, obezbedimo prave uslove, klijent e u procesu terapije
izabrati svoj pravi pravac.
Stoga je jasno da ne postoji neka odreena vetina ili tehnika povezana sa
kreativnom nezainteresovanou. Ovde se radi o formiranju odreenog stava koji
je sr svih getalt vetina. Biti potpuno ovde i sada, sresti se sa drugom osobom
bez predumiljaja jeste potencijalno zastraujue iskustvo, ali je isto tako i
uzbuujue. Suoavamo se sa nepoznatim i to nas moe uiniti nesigurnim. Tada
oseamo snaan poriv da preuzmemo kontrolu planiranjem i predvianjem. Kao
getalt savetnici, trebalo bi da pokuamo da odolimo tom porivu i umesto toga da
rizikujemo da ostanemo u neizvesnosti.
Ovakvo paradoksalno shvatanje promene je potpuno opreno sa drugim
terapijskim modelima koji tee rezultatima u ponaanju, pokuavaju da otklone
simptome i vide otpor kao neto to treba prevazii. U getalt savetovanju,
simptomi i otpor su izrazi kreativnog prilagoavanja koje klijent ini u nekoj
situaciji, obino tamo gde nema dovoljno samo-podrke. Pokuavati da otklonimo
ili prevaziemo otpor je kao da pokuavamo da zatremo ili savladamo sutinski
deo osobe. Kada se prihvati neki problem ili dilema i kada se svesnost povrati, svi

41

razliiti aspekti i delovi klijenta su na raspolaganju kao resursi za prirodan rast i

promenu.
Primer:
(Preuzeto iz beleaka jednog od autora) an-Lik je doao na savetovanje
posle niza neuspelih veza, zbog ega se oseao jadno i plaio se novih
socijalnih situacija. Rekao je da eli da ponovo bude srean, ali nije hteo
da se vraa u prolost, doivljavajui to kao gubljenje vremena u ranijim
savetovanjima. Na prvom susretu eleo je da mu kaem ta da uradi kako bi
se oseao bolje i nadao se da u mu dati neke odgovore. Mislio je da je
njegova socijalna neadekvatnost (kako je on to opisao) posledica neega
to pogreno radi kada je u drutvu. Dogovorili smo se oko poetnih est
seansi i ja sam mu objasnio da se ne slaem sa njegovom predstavom o tome
kako bih ja mogao da mu pomognem i ponudio sam mu drugo reenje, da
prvo treba da razumemo njegovu priu pre nego to doemo do bilo kakvih
zakljuaka o tome ta mu je potrebno. Nije izgledalo da je an-Lik uveren u
to, ali se sloio da e pokuati, poto je bio oajan i osetio je malo olakanje
dok mi je priao o svom problemu. U toku nekoliko narednih meseci,
detaljno mi je ispriao svoju priu i sve manje je traio moje miljenje ili
sugestiju. (Neu navoditi moje intervencije, samo u da kaem da je bilo
dovoljno da se fokusiram na fenomenologiju i pruanje dijalokog odnosa.)
Kada smo posle est meseci razmatrali ta je uraeno, an-Lik je bio
zbunjen injenicom da uiva vie u ivotu, da je optimistian u pogledu svoje
situacije i da je zapoeo novu vezu, koja se do sada nije odvijala na
uobiajen nepovoljan nain. Nije mu bilo jasno kako su se stvari poboljale,
a da ni on niti ja nismo pokuavali da neto namerno promenimo.
Nae zajedniko iskustvo potvruje da je paradoksalni princip promene suptilan i
klijenti esto znaju da im je savetovanje pomoglo, ali ne mogu lako da artikuliu
neki odreeni razlog za to. Ovim meutim elimo da istaknemo da je ljudska
situacija esto vrlo sloena i verujemo da takoe ima mesta i za namernu,
promiljenu i eljenu promenu za koju je potrebna odlunost i hrabrost. Primer
moe biti vaa odluka da postanete savetnik i da ispunite sve uslove edukacije kako
bi dostigli eljeni cilj. Postoji tanana razlika izmeu introjektovanih, kulturnih ili
drutvenih pritisaka da se bude razliit i stvarne elje ili aspiracije koju je celovita
osoba, potpuno svesna slobodno izabrala. Hteli bismo da vam kasnije u knjizi
demonstriramo kako se jedno terapijsko putovanje moe izvesti uz potovanje

42

paradoksalne teorije promene, ali isto tako ostavlja prostora i za one ciljeve i elje
koji se namerno biraju.

Zakljuak
Znaaj svesnosti se neprestano naglaava u ovoj knjizi. Ona je deo procene,
sutina fenomenolokog metoda i dijalokog odnosa; ona je primarna funkcija
eksperimenta. Ona je dinamika koja stoji iza paradoksalnog principa promene. U
ovom poglavlju smo se fokusirali na samu svesnost, njeno znaenje i sutinsku
vrednost. Konaan komentar se, meutim, odnosi na ponovno isticanje vanosti
vae sopstvene svesnosti kao terapijskog orua. Va puni svestan kontakt sa
sobom, klijentom i odreenim uslovima u polju bie model za klijenta, kao i stalni
poziv da uini isto.

4- Uspostavljanje terapijskog odnosa

Terapijski odnos u getalt terapiji zavisi od tri elementa koji proizilaze jedan iz
drugog:

43

 Obezbeivanje bezbednog mesta koje obuhvata klijenta

Uspostavljanje radnog saveza
Pruanje dijalokog odnosa
U Poglavlju 1 opisali smo prvi korak terapijskog odnosa. On ini stvaranje takvog
fizikog okruenja koje predstavlja bezbedno terapijsko mesta u kome e klijent
oseati da je obuhvaen, da je dobrodoao i u kome sree vas, zainteresovanog i
kompetentnog terapeuta.
U ovom poglavlju istraiemo preostala dva elementa.

Radni savez
Radni savez zapoinje pruanjem pomoi, podrke i posveenosti od strane
terapeuta. Savetovanje poinje kada se klijent sloi sa poetnim uslovima (na
primer, redovan dolazak, cena i dr.) i kada je spreman da uestvuje u procesu
promene. Kada ste se vi i va klijent obavezali da radite zajedno, poinjete da
razvijate radni savez (koji se ponekad naziva terapijski savez ili radni odnos). Ovaj
savez podrazumeva razvoj aktivnog partnerstva i veze poverenja izmeu vas i
vaeg klijenta, gde postoji uzajamno razumevanje vaeg zajednikog rada i ciljeva
(Bordin, 1994).
Ovo takoe znai da ste se sloili da meusobno saraujete, verujui da oboje
imate dobre namere. Klijent veruje da vam je osnovna namera da radite u
njegovom najboljem interesu, ak i kad ponekad smatra da ste teki i provokativni.
Terapeut veruje da klijent u osnovi radi najbolje to moe kako bi sebi pomogao u
ovom zajednikom poduhvatu. Radni savez e opstati ak i kada klijent ponekad
misli da ste uasan terapeut ili kada vi smatrate da on ak i ne pokuava da
pomogne sebi! to se tie terapeuta, ovakvo poverenje se gradi njegovom
spremnou da ozbiljno shvati sve to klijent donosi, da gaji empatiju i potovanje
i da ostane sa klijentom ak i kada to postano teko.
Da bi se uspostavio radni savez esto je potrebno vreme i ponekad nee biti
vrst, naroito kada klijent osea da ga terapeut ne razume ili kritikuje. U ovakvim
situacijama bilo bi dobro da uvrstite savez tako to ete istraivati ta je to to ste
uinili (ili niste) to je dovelo do slabljenja poverenja i tako to ete biti spremni da
preuzmete svoj udeo u tome (na primer, nekorisna intervencija ili neoekivano
odsustvo). esto su spremnost terapeuta da bude tu za klijenta i otvoreno
suoavanje sa grekama, ono to uverava klijenta da ste iskreno posveeni radnom
savezu. To takoe modeluje posveenost preispitivanju tekoa u duhu otvorenosti
i istraivanja, a ne samo-kritike ili izbegavanja.

44

Jedan od najvanijih naina za podsticanje i jaanje radnog saveza jeste da se

stalno prati da li oboje veslate u istom pravcu. Potrebno je redovno zajedniko
preispitivanje koliko je va odnos bitan, koristan i uspean. Ovo podrazumeva
praenje progresa dogovorenih ciljeva, ispitivanje ta je bilo korisno ili nekorisno u
vaim intervencijama i prilagoavanje vaeg odnosa ili stratekog miljenja.
Potrebno je da klijent osea da je aktivan i uticajan partner u onome to se deava u
seansama. Sa svoje strane, terapeut treba da prilagodi nivo podrke ili
konfrontacije da bi podstakao ovaj partnerski odnos. Osim toga, terapeut mora
paljivo pratiti efekte svojih intervencija, kako bi znao po reakcijama svog klijenta,
da li je usklaen sa njim, da li ga ja shvatio ili ide prebrzo.
Jaina i brzina stvaranja solidnog radnog saveza zavisie od nekoliko faktora
klijentovog linog stila, njegove istorije poverenja u odnose, njegove odgovornosti
prema sebi, kao i vae sposobnosti da demonstrirate dosledno razumevanje i
podrku. U kratkoronim ugovorima, radni savez mora biti brzo uspostavljen. U
dugoronim ugovorima, naroito u sluajevima zlostavljanja i naputanja,
stvaranje radnog saveza moe biti sporiji proces i zapravo dugo vremena moe biti
glavni fokus savetovanja.
Da biste proverili da li imate uspostavljen radni savez, postavite sebi ova tri
pitanja:

Da li klijent ima bazino poverenje u vae napore da budete korisni i

konstruktivni veinu vremena?

Da li postoji jasnoa i slaganje u tome ta elite da uradite zajedno, kao i o

vaim razliitim odgovornostima?

Da li postoji posveenost da se ostane u odnosu ak i kad to postane teko i

bolno?
Sugestija: Razmislite o ova tri pitanja u kontekstu vae sopstvene terapije. Kada
je radni savez bio najjai, a kada je bio najslabiji? U emu je bila razlika? Da li
ste ikada posumnjali u terapeutovu dobru volju ili njegovu posveenost vama?
Sad razmislite o klijentu sa kojim vam je bilo teko i postavite ista pitanja. ta
mislite, ta bi va klijent odgovorio?

Radni savez je neophodna startna pozicija za razvijanje isceljujueg odnosa.

Poslednjih godina (to je podstaknuto mnogim istraivanjima efeketa psihoterapije,
videti Orlinsky et al.,1994), getalt terapija posebno istie terapijski odnos kao
najznaajniji faktor isceljenja u getalt praksi. Ovo predstavlja znaajnu promenu u
odnosu na staro, tradicionalnije shvatanje getalt rada, koji karakteriu
45

individualizam, konfrontacija i istaknut fokus na samo-dovoljnosti. Ovaj

staromodan pogled esto je, meutim, jo uvijek prisutan kao alostan stereotip.
Getalt terapija je viena kao terapija harizmatinih, ekspertnih tehniara, koji
stvaraju jake, nezavisne klijente, koji su podrani da svoje sopstvene potrebe stave
na prvo mesto tako to 'viu na praznu stolicu' ili 'rade svoje stvari'. Kao i veina
savremenih getaltista, mi smatramo da je terapijski odnos jezgro getalt prakse,
fokus koji je neophodan kako za energizovan kontakt tako i za isceljujuu
povezanost u autentinom susretu dva ljudska bia. Terapijski odnos je takoe
odlian kontekst za proirivanje klijentove svesnosti o sebi i o nainu kojim se
povezuje sa svim drugim odnosima u njegovom ivotu.

Dijaloki odnos
Ljudsko srce ezne za kontaktom iznad svega ezne za iskrenim
dijalogom... Svako od nas potajno i oajno ezne da nas neko 'sretne' da
nas prepozna u svoj naoj jedinstvenosti, naoj potpunosti i naoj ranjivosti.
(Hycner & Jacobs, 1995: 9)
Getalt teorija zastupa jedan poseban oblik terapijskog odnosa koji se naziva
dijaloki odnos. Ovaj koncept se razvio iz ideja filozofa Martina Bubera
(1958/1984) i moe se opisati kao:
stav kojim moemo iskreno oseati/osetiti/doiveti drugu osobu kao osobu
(ne kao objekat ili deo objekta), i spremnost da duboko 'ujemo' iskustvo
druge osobe bez prethodne osude. tavie, to je spremnost da se 'uje'
neizreeno, i da se vidi nevidljivo. (Hycner & Jacobs, 1995)
Terapeut koji nudi dijaloki odnos mora biti potpuno prisutan, autentian,
razumevajui i potvrujui svog klijenta. Ovo je, naravno, vrlo veliki zahtev i u
praksi veina nas moe samo teiti da ponudi neto takvo. Ipak, najvanija je
namera. Ovo je takoe ono to razlikuje getalt od mnogih drugih terapija, koje
veruju da su interpretacija, vete intervencije ili modifikacija ponaanja glavni
klju uspeha. Mnoge od ovih terapija daju manje znaaja 'stvarnosti' ili prisutnosti
terapeuta i odnosu sa klijentom, to predstavlja sutinski deo dijaloga u getalt
terapiji. Dijaloki odnos se sastoji od etiri elementa: prisutnost, konfirmacija,
inkluzija i spremnost za otvorenu komunikaciju.

Prisutnost

46

Najjednostavnije reeno, prisutnost znai da je savetnik potpuno tu za svog

klijenta. On se trudi, koliko je to mogue, da bude ovde i sada. On unosi celog sebe
u susret i spreman je da klijenta sretne iskreno i autentino. inei to, on doputa
da bude dirnut i pokrenut klijentovim uticajem. Ovo je vrlo vaan aspekt uloge
praktiara getalta, na koji emo se uvek iznova vraati. Za trenutak vidite da li
moete doi u sadanjost upravo sada. Postoji mnogo naina za to i ovde vam
nudimo tradicionalnu getalt vebu.
Sugestija: Ponite da se kreete ('altujete') izmeu tri zone svesnosti (ovo je
objanjeno u Poglavlju 3). Fokusirajte se na svoje disanje, na teinu svog tela na
stolici i pokuajte osetiti gde ste napeti, a gde oputeni. Ne pokuavajte da se
pomerate ili da neto promenite, samo dopustite sebi da postanete svesni onog to
oseate. Obratite panju na svaki oseaj ili telesnu senzaciju koje imate. Da li
vam je toplo ili hladno, da li ste smireni ili uznemireni, sreni ili tuni?
(Unutranja zona telesnih senzacija i oseanja).
Sada obratite panju na svoje kontaktne funkcije vida, sluha, mirisa, ukusa i
dodira. Dopustite sebi da doivite svaku od njih kako bi stekli snaan utisak o
sredini koja vas okruuje (Spoljanja zona vaeg okruenja).
Na kraju, uoite kako komentariete ono to oseate ili primate, na primer,
Ne svia mi se ova napetost koju zapaam u stomaku ili Zapanjen sam koliko
toga mogu videti kada zaista pogledam po sobi. Takoe je mogue da pravite
veze sa prolou ili da razmiljate o budunosti (Sredinja zona misli i
fantazija).
'altujte' napred-nazad izmeu ove tri zone svesnosti, da vidite gde su vaa
energija i panja najvie usmereni. Zapazite gde ste oseate protono, a gde se
oseate rigidno i zaglavljeno. Sada ste u boljoj poziciji da izaberete da budete u
sadanjem momentu. Odaberite neki predmet u sobi u kojoj ste i vidite da li
moete 'biti prisutni' za taj predmet.
Savetnik, naravno, ima suptilan zadatak da bude prisutan i za klijenta i za odnos.
Da bi primenjivao prisutnost savetnik unosi sva svoja ula i svesnost kako bi se
predao i potpuno prepustio tom susretu. Na izvestan nain, prisutnost je kvalitet
koji se pojavi kada odbacite (ili stavite u zagradu) sve svoje brige i tenje i kada
dopustite sebi da 'budete tu'. To je antiteza igranja uloga ili pokuaja da se ostavi
odreeni utisak. Terapeuti poetnici ponekad pitaju: Kako getalt terapeut treba da
se ponaa?, kao da postoji neko odreeno ponaanje ili uloga koju bi trebalo igrati.
Na izvestan nain, prisutnost se najbolje postie stvaranjem prostora za njeno
pojavljivanje. Ovo takoe podrazumeva da se bude stvaran, to znai da se ne

47

pretvarate da ste zainteresovani ako vas neto ometa, da ste podravajui ako vas
neto nervira. Pokazivanje naeg istinskog selfa' (Yontef, 1993:222) je, naravno,
praeno tekoama, i svi mi imamo ivotni zadatak da saznamo ta je to u nama to
je istinito, a ta je neautentino.
Sugestija: Samo-spoznaja je izvrsna pomo da se ostane prisutan. Vidite da li
moete otkriti ta vas to najee ometa da budete prisutni za svog klijenta. Da li
je to potreba da mislite o tome ta bi trebalo da radite? Samo-kritika sopstvenih
intervencija? Ili pokuaj da navedete klijenta da promeni svoja nekorisna
uverenja! Ako znate svoje zamke, biete spremniji.

Konfirmacija
Nai najdublji, najosnovniji pokretai samo-potovanja, samoljublja i samospoznaje bude se u prisustvu osobe koju doivljavamo kao potpuno
prihvatajuu. (Zinker, 1975:60)
Kontakt sa savetnikom ili terapeutom za mnoge ljude e biti prvo iskustvo da ih je
zaista sluao, da im se obraao i da ih je razumeo neko ko shvata ozbiljno njihove
misli, oseanja i potrebe. Ovo samo po sebi moe biti veoma mona isceljujua
sila. Ovo se moe opisati kao 'biti potpuno primljen' od strane drugog ljudskog
bia. Neka srena deca ovo doive sa svojim majkama, oevima i drugim
primarnim starateljima. Drugi okuse ovako neto od strane deda i baba ili roaka
koji im pruaju ljubav. Mnogi razvojni teoretiati vide ovu vrstu odnosa/iskustva
kao najvaniji temelj sigurnog i rezilijentnog oseaja sebe. Ovde ne govorimo o
nekom savrenom roditelju koji beskrajno voli i odobrava sve to njegovo dete
radi. Govorimo o oseaju da smo bezuslovno prihvaeni i da bez obzira koliko se
loe ponaali ili bili problematini, i dalje emo biti voljeni i vredni.

Sugestija: Razmislite o osobi (ili moda o nekom ljubimcu, psu ili hrku) iz
prolosti ili sadanjosti, za koju ste oseali da vas potpuno prihvata. Na koji
nain je ovo unelo promenu u va ivot? Kako je nedostatak toga uticao na vas?

48

Konfirmacija ne znai da se slaete ili da prihvatate sve to vam klijent kae.

Ponekad se neete sloiti sa njegovim vrednostima ili vam se nee sviati neka
njegova ponaanja o kojima pria. Terapeut moe imati, na primer, snane stavove
o rasizmu, nasilju i zlostavljanju, i ponekad e moda osetiti potrebu da ih kae
klijentu. Govoriemo o samo-otkrivanju kasnije u ovom poglavlju.
Getalt savetnik pokuava da prihvati ili zadri ne samo ono to je klijentova
figura, ve i ono to je otueno, deflektovano ili izvan svesnosti. Ovo podrazumeva
klijentov potencijal osobu kakva bi on mogao postati. U ovom smislu,
konfirmacija je obuhvatniji pojam nego 'prihvatanje'. Na primer, klijent koji je
sklon samo-kritici, esto nije u kontaktu sa svojom sposobnou za samo-pohvalu,
te savetnik treba da potvrditi oba ova kvaliteta. Teko je objasniti suptilnost ovog
koncepta, ali ste moda slian komentar od neke osobe doiveli kao izazov pun
potovanja, a od druge osobe kao kritiku koja vas posramljuje. Kao i druge
poeljne kvalitete, konfirmacija je neto emu teimo i nije je jednostavno
ostvariti. Ponekad se sreemo sa klijentima koje je teko potvrditi, posebno kada
smo uhvaeni u negativan kontratransfer (videti Poglavlje 11). Meutim, smatramo
da je korisno da imamo na umu sliku klijenta kao ranjivog bia, kao to smo i mi
sami, koje se bori da uradi najbolje to moe u tekim okolnostima.

Inkluzija
Ovo podrazumeva savetnikov pokuaj da klijentovo iskustvo ukljui u svoje
podruje razumevanja. Terapeut mora osetiti onu drugu stranu, pacijentovu stranu
odnosa, kao telesni dodir, da bi znao kako se pacijent osea (Buber, 1967:173).
Inkluzija je produetak ili ira forma empatije. U empatiji, savetnik pokuava da
upozna subjektivni svet klijenta, da vidi svet onako kako ga klijent vidi, bez
osuivanja ili davanja miljenja. Ukljuivanje takoe obuhvata i savetnikovu
svesnost o sopstvenim oseanjima, reakcijama i iskustvima. On tei da u
potpunosti obuhvati svet svog klijenta - telesnost, oseanja i misli. inei ovo,
savetnik potvruje iskustvo, a time i samog klijenta. On se ne udubljuje toliko u
klijentovu priu ili iskustvo da bi sebe izgubio. Naprotiv, on je stalno svestan svog
postojanja i prisutnosti, ali takoe bira da se uskladi sa drugim i doputa sebi da
bude zahvaen time. Inkluzija podrazumeva spoj ugledanog klijentovog fenomena
telesnog izraavanja, emocija, sadraja kao i savetnikove kreativne
imaginacije. Ipak, tano je da se veina meuljudske komunikacije dogaa izvan
svesnosti na mnogo suptilnih naina i mi vas podravamo da oslukujete slike,
senzacije ili oseanja koja doivljavate, to vam moe dati informacije o svetu
vaeg klijenta.
Tri perspektive ine praksu inkluzije. Prva je klijentova perspektiva. Ovo
podrazumeva obinu empatiju. Druga je vaa sopstvena perspektiva. Biete svesni
49

svoje fenomenologije, svojih reakcija i odgovora, od kojih e neki pripadati

terapijskoj seansi, a neki nee. Tree je perspektiva odnosa. Ovo je perspektiva
'izmeu', gde ono ta se deava ini ko-kreaciju, suptilni ples u kome oboje
uestvujete. Vi utiete jedno na drugog. Moete, na primer, biti svesni hladnoe i
distance u odnosu, a da to ne moete pripisati nikom od vas.
Sugestija: Setite se neke nedavne terapijske seanse u kojoj vam je klijent priao
o svom problemu, zamislite klijenta i postavite sebi sledea pitanja:
ta vam govori tim reima, tim telesnim dranjem, emocijama, energetskim
nivoom itd.?
ta mislite, koji e odreeni znaaj taj problem imati u svetlu njegove
prethodne istorije, na primer, detinjstva ili self-koncepta?
Ako zamislite da ste taj klijent, kako biste zamiljali da on doivljava taj
problem?
Sada se izmaknite iz ovoga i upitajte se:
Da imate ovaj problem, kako biste se oseali i ta biste mislili?
Koju biste vrstu odgovora eleli da dobijete od svog terapeuta upravo sada?
Sada otkrijte:
Sopstvene reakcije, misli i oseanja kada sluate klijenta

Kvalitet ili oseaj koji imate o tom ko-kreiranom odnosu

Kada ste proli kroz sve ovo, kako biste svoje razumevanje najbolje preneli
klijentu?

Moda ste primetili da ima razliitih naina da se bude empatian. Vi moete

odraavati ono to klijent neposredno i oigledno pokazuje ili doivljava. Druga
mogunost je da klijentu ponudite jednu vrstu empatije (koja se ponekad zove
napredna empatija) koju ini vaa imaginacija ili intuicija onoga to klijent moda
doivljava. Ova vrsta empatija moe nastati iz vaeg prethodnog poznavanja tog

50

klijenta ili zato to oseate neto to je van njegove svesnosti. Na primer, klijent ne
izgleda uznemireno zbog prekida veze za koju znate da je bila vrlo vana za njega i
imate intuitivni oseaj o dubini oseanja kojih on nije svestan.
Neka iskustva su univerzalna. Svi znamo kako je biti anksiozan, kako je oseati
tugu usled gubitka, kako je biti ljut ili razoaran. Koristiemo ova iskustva u
empatiji prema kljientu, iako ne smatramo da je klijentovo iskustvo isto kao i nae.
Nastojimo da istraimo njegov svet i njegova oseanja, da pokaemo ta smo
razumeli na svoj nain i naim reima i da na njegovo iskustvo odgovorimo
iskreno.

Komuniciranje inkluzije
Inkluzija se moe pokazati bez direktnog izraavanja klijentu. Ona se moe
komunicirati kroz stav, poloaj tela, boju glasa i sve neverbalne kontakte koje
ostvarujete sa klijentom. Inkluzija moe imati duboki isceljujui efekt, moe
uvrstiti radni savez, poveati poverenje i potvrditi klijentovo iskustvo. Ipak,
verbalno komuniciranje vaeg razumevanja moe dodati jednu dublju, snanu
dimenziju klijentovom shvatanju i prihvatanju sebe.
Najobuhvatnija praksa inkluzije sadri sve tri oblasti (miljenje ili imaginacija,
oseanja i telesni proces). Ako se uskladite na ovaj nain verovatno ete odgovarati
klijentovoj energiji i prirodno izraavati svoj odgovor. U svojoj elji da se
uskladite, neizbeno je da greite. To je prirodan i koristan proces. Jedna od
prednosti praktikovanja usklaivanja jeste to klijent osea da se borite da ga
razumete i spremni ste da priznate kada to ne moete. Sada emo pogledati primere
usklaene inkluzije. Pozivamo se na radove Sterna (1985) i Erskin et al. (1999)
koji ukazuju na razliite modalitete odgovora.
Kognitivna inkluzija ukljuuje saglasje sa klijentovim miljenjem i
rasuivanjem. Kao odgovor, moete reflektovati misli i uverenja koja postoje u
klijentovoj prii: Vidim da veruje da roditelji i deca ne bi trebalo da imaju velike
tajne meu sobom ili Pitate se ta to znai to vam nikad nije rekla ta je krenulo
naopako. Drugi primeri mogu biti, Dakle ti misli da je to tvoja greka to vas je
otac napustio kad si bio deak. Veruje da ga je tvoje problematino ponaanje
oteralo ili moete izgovoriti sopstvene misli, kao Mislim da veruje da neto nije
bilo u redu sa tobom.
Telesna inkluzija podrazumeva obraanje panje na klijentove fizike procese
(videti Poglavlje 12) i na vae telesne odgovore na to. Moete, na primer, doiveti
pritisak u grudima ili vratu, nervozu u stomaku, malaksalost ili muninu. Ove
naznake moete iskoristiti da se uskladite sa klijentovim reakcijama, ponekad
birajui da podelite ova oseanja, Poinjem da oseam neku jezu i pitam se da li

51

se moda ti tako osea. Ili Moje telo postaje napeto kako mi pria o tome ta se
dogodilo.
Emotivna inkluzija ukljuuje saglasje sa klijentovim emocijama ili afektima i
svesnost koji odgovor to izaziva u vama. Moete reflektovati oseanja koja vidite,
bilo da su otvoreno izraena ili se slute kroz izbor rei, izraze lice ili boju glasa.
Svesna sam da dok te sluam, oseam... , Izgleda tuno dok pria o ocu koji
vas je napustio. Ovakve reenice ponekad mogu zvuati suvoparno i hteli bismo
da uoite razliku kada savetnik kae Vidim da si tuan i kada prenosi oseaj
dirnutosti klijentovom tugom, koja je uticala na njega. Tada se moe rei Tvoja
tuga me je dirnula ili to jednostavno izraziti tonom vaeg glasa, pokretom,
pogledom, gestom ili ak zvukom. Spajanje sa klijentovim emocijama i afektima i
demonstriranje recipronog odgovora naziva se jo i usklaivanje afekta (koji je
detaljno opisao Stern, 1985, koji je ovo video kao sutinu zdravog razvoja deteta).
Pokazivanje sopstvenih oseanja kada vas je neto dirnulo u klijentovoj prii
moe imati snaan efekat na klijenta koji veruje da nema uticaja na druge ljude ili
da drugi ne obraaju panju na njega. Ili ako izraavate oseanja koja klijent sebi
ne dozvoljava na primer, bes to je bio zlostavljan, to moe biti veoma vano u
modelovanju prirodnog odgovora na tu priu. Meutim, oprez je neophodan. Ako,
na primer, odgovarate na klijentovu tugu, vodite rauna da ne izraavate vie od
njega. Ovo za posledicu moe imati da vi preuzimate njegovo iskustvo ime vi
postajete figura ili da klijenta uinite da se osea odgovornim to 'vas je
uznemirio'.
Dok praktikujete inkluziju sa svojim klijentom, neizbeno je da omaujete,
pravite korekcije i primate feedback. Zbog toga je vano da dajete blage
intervencije (Pitam se.... Zamiljam da.... Izgleda da ste....) i da proveravate
njihovu validnost sa klijentom kome je potrebno da se osea slobodnim da vam
kae da ga niste shvatili. Inkluziju i prisutnost je teko odravati i bie vam
potreban solidan oseaj samo-podrke, centiranosti i fleksibilnosti, kako biste se
mogli kretati izmeu svog sveta i sveta klijenta. Ne treba da se obeshrabrite ako ne
moete dugo ostati u ovome. Ono to je bitno jesu elja i namera da se to radi.

Spremnost za otvorenu komunikaciju

Otvorena komunikacija je etvrti princip dijalokog odnosa. Bitno je da se va
klijent osea slobodnim da komunicira sa vama sve ono to doivljava. Takoe je
vano da ste spremni da mu otvoreno komunicirate svoje odgovore u duhu jednog
iskrenog susreta. Ve smo opisali da je vaan deo inkluzije komuniciranje takve
empatije kojom e se potvrditi klijentovo iskustvo. Ali ta je sa vaim drugim
reakcijama? Da li i njih komunicirate ili ih zadravate za sebe? Ovo je pitanje na

52

koje nije lako odgovoriti. Ovo je razlog zato izbegavamo definiciju dijaloga kao
'iskrene i bezrezervne' komunikacije i vie volimo 'spremnost za otvorenu
komunikaciju'. Na vodei princip je da delimo ili komuniciramo iskreno ono to
bi moglo biti od pomoi i koristi za klijenta i da podelimo (ponekad) ono to se
nama ini da ometa na odnos.
Jasno je da nije terapijski da izgovorimo svaku svoju reakciju koja se pojavi. To
nesumnjivo moe preusmeriti klijentov tok; to mu moe nametnuti rei koje nisu
njegove ili prekinuti njegov proces samo-otkrivanja. Reakcije i oseanja mogu
poticati iz savetnikovog sopstvenog ivota ili nereenih pitanja i mogu biti
nametnuti klijentu. Klijenti sa problemima stida ili narcizma mogu lako biti
povreeni preranim samo-otkrivanjem. U najgorem sluaju, prirodan disbalans
moi koji postoji kada je jedna osoba u nevolji, a druga joj pomae, moe navesti
klijenta da bude savladan i ubeen da se sloi sa odgovorom koji nije istinit za
njega. On takoe moe odluiti da ne pominje ponovo neto, to izgleda da
'uznemirava' savetnika. Ovo je vrlo komplikovana tema. Sa druge strane:

Iskrenost je sutinski deo autentinog odnosa

Savetnikova oseanja kao to su tuga ili ljutnja - mogu pomoi klijentu da

identifikuje ili da podri sopstvena oseanja, prethodno deflektovana ili poricana

To moe pokazati da neko drugi shvata njegovo iskustvo

Moe potvrditi situaciju u kojoj je izostao zdrav odgovor, na primer, ljutnja

zbog zlostavljanja

Savetnikovo komuniciranje sopstvenog iskustva nije samo deo istinskog

susreta, ve znatno doprinosi uravnoteenju odnosa i ponitava deo nepotrebnog
disbalansa moi

Nova perspektiva, ponuena s potovanjem, moe transformisati klijentov

pogled na situaciju
Smatramo da je opte naelo da terapeut bude u mogunosti da ponudi dobar
razlog (ako se pita da kasnije reflektuje) zato je izabrao da klijentu govori o svom
iskustvu. Vetina je znati ta, kada, kako i koliko rei.

Kliniki primeri

53

Kada svoje odgovore koristite kao informacije koje mogu biti korisne i za vas i za
vaeg klijenta, time mu moete pomoi da otuena oseanja izau na povrinu.
Primer:
Kada je Tom rekao da nema nita protiv da promeni svoj termin jer je tako
vie odgovaralo terapeutkinji, ona je bila pomalo iznenaena znajui koliko
su mu bitni struktura i predvidljivost. Izrazila je svoje iznenaenje i Tom je,
poto je dobio 'dozvolu' da malo bolje sagleda situaciju, shvatio da je
zapravo bio uznemiren zbog predloene promene i naljutio se na
terapeutkinju.
Nekada ete se u ulozi terapeuta oseati zatitniki ili ete biti ljuti ili nemoni i
pomisliete da je razlog tome to to ste konstelirani u skladu sa klijentovim starim
obrascima odnosa. U tom sluaju, bilo bi korisno da pronaete nain kojim ete
briljivo klijentu davati feedback. Ovo u potpunosti moe biti uinjeno ovde i sada,
tako da klijent shvati uticaj koji ima na (makar) jednu osobu na svetu. ini mi se
da je sve to kaem pogreno i oseam da ti nita nije dobro to god uradim. Ovo
se takoe moe koristiti za poveanje svesnosti o tome ta se deava u njegovom
ivotu 'tamo napolju', to bi se moda moglo povezati sa onim to se deavalo
'tamo nazad' u njegovoj prolosti. Da li vam je ovo ikad neko rekao ranije?.
Govoriemo o ovome vie u Poglavlju 11.
Povremeno e vas va oseaj integriteta navesti da kaete klijentu da se ne
slaete sa - pa ak i ne odobravate njegovim stanovitem. U ovom sluaju,
potrudite se da to ne prenesete kao da osuujete njegovu linost, ve odreeno
ponaanje ili vrednost. Normalno, dobro bi bilo da jasno pokaete da izraavate
svoje sopstvene reakcije, a ne da tvrdite da je to 'istina'. Na primer, uoite razliku u
utisku koji ostavljaju sledei parovi izjava:

a) Nije u redu da se alimo na raun drugih rasa.

b) Teko mi je da ujem da se ali na raun drugih rasa.

a) Ne bi trebalo piti do besvesti.

b) Uznemirena sam kad ujem da pije do besvesti.

Ponekad klijentova tema moe da se poklopi sa nekim dogaajima u vaem ivotu.

U ovakvim situacijama, dobro je da ss njim podelite svoju sopstvenu priu. Ovo
moe pomoi klijentu da oseti da njegovo iskustvo nije tako neobino, to moe
biti znaajno za nekoga ko je uvek oseao da su njegova iskustva 'abnormalna' ili
da 'neto nije u redu sa njim'. Oseaj zajednikog iskustva moe biti velika
54

podrka. Prianje sopstvene prie moe biti nain da pokaete klijentu da ga

razumete ili da mu predloite kako da se suoi sa situacijom. Klijent se esto osea
sigurnije i uverenije kad uje da je njegov cenjeni terapeut takoe bio, na primer,
maltretiran u koli, da se oseao nepoeljenim kao adolescent, da se ponekad
oseao neadekvatnim ili nemonim, i da je preiveo. Ipak, samo-otkrivanja ove
vrste treba svesti na minimum. Osobi koja strepi da ne pripada ili da nee biti
shvaena, vie emo pomoi ako je ohrabrimo da postane svesna svog oseanja
otuenosti i njegovog izraavanja terapeutu koji saosea sa njim. Klijenti koji su
pitani kako su doiveli line prie terapeuta, esto su govorili da su se oseali kao
da su ostavljeni po strani.
________________________________________________________________
Smernice za samo-otkrivanje

Da li je znaajno za terapijski zadatak? Da li e ono demonstrirati

razumevanje, ojaati samo-podrku, produbiti proces, izotriti figuru i nee uticati
na pojavu projekcija itd.?

ak iako nije korisno, da li e preutkivanje umanjiti vau sposobnost da

budete sa klijentom. Smatramo da ak i ako jednostavno kaete da ste za trenutak
bili ometeni, to moe neto osloboditi i omoguiti nam da budemo vie prisutni.

Ako se neko oseanje, misao ili slika pojavljuju neko vreme, posebno
ako se to deava u mnogim seansama (i pojavljuje se samo prilikom susreta sa
nekim klijentom), mogli bi pretpostaviti da to ima veze sa sadrajem koji klijent
donosi, te bi bilo prigodno da to podelite. Ipak...

Razmotrite da li klijent donosi problem ili temu u vezi koje imate vrlo
snane reakcije ili miljenja. Ako je tako, onda, dok ne budete sigurni da neete biti
pristrasni, obuzdajte svoju reakciju o kojoj moete kasnije reflektovati ili idite na
superviziju.

Proverite da li je vaa elja za samo-otkrivanjem kontratransferno

odigravanje koje treba biti bolje shvaeno ili privremeno ostavljeno po strani..

Kada odluite da komunicirate ono to doivljavate, podrudite se da vae

intervencije jednostavno opisuju vaa oseanja, misli ili slike i da to nije
optereeno sa interpretacijama i procenama. Svoje intervencije moete izrei ovde
i sada: Svesna sam da se oseam tuno/ljuto/zadovoljno kada te sluam,
Oseam se uznemireno kada sluam kako te je zlostavljao. Ovo ima znatno

55

jasniji uticaj nego To je strano to ti se desilo ili Nije trebalo da se tako ponaa
prema tebi.

Zapamtite da tiina moe biti moan oblik komunikacije, u pozitivnom i

negativnom smislu

Nakon to ste sa klijentom podelili neto, budite paljivi prema

klijentovim reakcijama na to. Ono to traite je interes, angaovanje, odgovor ili
njegov izostanak, te je potrebno da budete spremni da mu pomognete da izrazi
kako se osea sa tim to ste ispriali.
Iako su ove smernice prilino detaljne, za njih vam je potrebno samo nekoliko
trenutaka i ne morate prekidati svoj susret sa klijentom. Generalno govorei,
mislimo da je najvanije posedovanje stava spremnosti za praktikovanje otvorene
komunikacije sa vaim klijentom. Da li ete izabrati da komunicirate ili ne, zavisi o
pojedinom kontekstu.
Problem samo-otkrivanja postaje posebno vaan onda kada klijent postavlja
lina pitanja o terapeutovom ivotu i prolosti. Bilo bi dobro da se pripremite
razmiljajui o vrsti samo-otkrivanja koju biste eleli napraviti i zato. Deo
odgovora nalazi se u vaem linom stilu getalt terapije. ta god odluili, vano da
imate na umu da je uvek bitno vreme kada se postavljaju pitanja. ak i kada
odgovorite na neko konkretno pitanje, vano je da istraite znaenje koje za
klijenta ima i njegovo pitanje i va odgovor. Klijent koji vas pita da li ste ikada
doiveli takvu situaciju, moda izraava strah da ga niste shvatili. tavie, on moe
biti obeshrabren ili ohrabren vaim odgovorm bio on afirmativan ili ne. Uopte, i
neotkrivanje sadraja vaeg ivota ima svoju vrednost, osim ako niste o tome
dobro razmislili. esto je zgodno rei To je zanimljivo pitanje, volela bih da malo
razmislim o tome pre nego to odgovorim ili Volela bih da se vratim na to pitanje
kasnije.

Rad u dijalokom odnosu

Kad terapeut praktikuje gore spomenuta etiri kvaliteta: prihvatanje, prisutnost,
inkluziju i otvorenu komunikaciju, onda on klijentu prua Ja-Ti ili dijaloki odnos.
Vi nastojite da svog klijenta sretnete kao celovito ljudsko bie bez analiziranja ili
pokuaja manipulacije, ve sa otvorenou i spremnou za ono to on jeste.
Praktikovanjem ovakvog stava, neizbeno ete shvatiti koliko je teko biti
dosledan. Veina ljudi je retko popuno prisutna i retko u mogunosti da due
vremena bude ukljuena.
56

Ako klijent (ili bilo koja druga osoba) takoe odgovara iz Ja-Ti pozicije, ovo bi,
na izvestan nain, bio vrhunac ljudske interakcije. Za Martina Bubera ovo je bila
krajnja taka i najvie ostvarenje dijaloga: dva ljudska bia potpuno prisutna jedno
za drugo u onome to se naziva 'Ja-Ti momenat'. (Ovo je isto podruje kao i
momenat 'potpunog i vibrantnog kontakta'). Moda ste i bili dovoljno sreni da
doivite neke od ovih posebnih momenata u terapiji (ili u ivotu!), obino kratkih,
gde je ostvarena duboka povezanost, esto bez rei, van vremena, i inilo se da
premauje uobiajene granice odnosa. Najjednostavnije reeno, to je iskustvo
nesebine povezanosti, gde smo se potpuno sreli i gde smo zadovoljni
ispunjenou i ivotnou momenta. U neto sloenijem smislu, ovo se opisuje kao
'izraz prisustva samog Boga' (Zinker, 1977: 3).
Kao terapeut imate odgovornost da procenite, isplanirate i 'razmislite o tome'
kako napreduje terapija. Kada delujete iz ove pozicije, onda vi imate Ja-To odnos
sa klijentom. To je onaj odnos koji je zasnovan na prethodnom ivotnom iskustvu.
Ljude i stvari posmatramo u terminima onoga to ve znamo o njima i svetu. Ovo
se odnosi na to kako mi provodimo nae ivote, troei veliki deo vremena u
odnosu sa sredinom koji se zasniva na tome da je iskoristimo ili upravljamo njome.
Uspean Ja-To odnos podrazumeva sposobnost da predvidimo kako se neka osoba
moe ponaati, kako moemo uticati na nju i kako nam ona moe odgovoriti.
Ovakav odnos je, naravno, osnovna aktivnost potrebna za sklapanje ugovora,
pravljenje procena, planiranje vremena i bavljenje klinikim pitanjima kao to je
iznenadna molba za duim seansama ili pregovaranje o tome kada da se zavri
terapija.
Pruanje dijalokog odnosa je takoe jedna vrsta postupnog eksperimenta u tom
smislu to terapeut treba stalno da prati i po potrebi modifikuje intenzitet svoje
prisutnosti i iskrene komunikacije, u zavisnosti od toga ta je najkorisnije za
klijenta. Ovo je naroito tano za klijente koji su veoma poremeeni ili imaju
osetljiv self-proces. Tada je odgovoran Ja-To stav neophodan za odravanje
potrebne strukture i obuhvaenosti.
Getalt terapeut koji radi dijaloki kretae se izmeu ova dve vrste odnosa, JaTi i Ja-To, u zavisnosti od situacije. Lynne Jacobs (1989) je opisala dijaloki odnos
u getalt terapiji kao neprekidnu meuigru ili kretanje napred-nazad izmeu Ja-Ti i
Ja-To modusa. Ja-To odnos e verovatno biti mnogo vie prisutniji u poetnim
fazama terapije, kada pratite napredovanje i kada se zaglavite. Prihvatanjem ovoga,
pokuaete da minimalizirate Ja-To odnos, shvatajui ga kao privremeno sredstvo i
to je vie mogue pribegavaete Ja-Ti stavu.
Nije mogue predloiti neke vebe za praktikovanje rada u Ja-Ti poziciji. Po
svojoj definiciji, ovo proizilazi iz stava iskrenog potovanja ljudskog bia koji
postoji tu ispred vas. Predlaemo da ovo 'stvarno' praktikujete sa svojim kolegama
i klijentima. to je najvanije nemojte se truditi da budete savreni. To e samo
57

ometati stvarni kontakt koji ostvarujete sa drugom osobom. Ponekad ete primetiti
da je vaa prisutnost nestala. Ponekad e vam biti teko da zaista uete u tue
iskustvo. Ponekad ete biti svesni svoje nespremnosti ili nemogunosti da izrazite
svoje oseanje moda zbog nedostatka pouzdanja da ete to 'uraditi ispravno'. Svi
ovo doivljavamo. Jednostavno, ostanite sa svojom namerom da se iskreno sretnete
sa klijentom i imajte poverenja da e ono to nastaje izmeu vas biti plodno tlo za
rast. Nastavite da traite podrku onda kada doivljavate da vam je to teko.

Fenomenoloki metod i dijalog

Ponekad nije jasno da li su fenomenoloki metod i dijaloki odnos kompatibilni.
Dijaloki odnos podrazumeva unoenje naeg celog selfa u susret, dok
fenomenoloki metod istie paljivo propisane tehnike. Napetost je naroito
izraena u oblasti 'stavljanja u zagradu' (bracketing). Smatramo da bi u svojim
originalnim formama, ova dva pristupa zaista bila nekompatibilna. Ipak, terapija
obuhvata vrlo specifinu verziju oba ova kvaliteta. Fenomenoloki metod koji se
koristi u terapiji nije potraga za istim znaenjem, ve istraivanje klijentove
fenomenologije u odnosu sa terapeutom. Terapeut u dijalogu treba da prihvati da su
terapijski uslovi sami po sebi jedna forma 'bracketing-a' ime line brige terapeuta
postaju nebitne ili samo malo bitne. Hycner kae, dijaloki pristup podrazumeva
terapeuta koji se okree ka klijentu i spreman je da svoju individualnost podredi
(makar trenutno) u svrhu dijaloga (1991:6). U svojoj 'terapijskoj formi',
fenomenoloki metod i dijalog su komplementarni. Jedan omoguava bivanje u
ovde i sada, dok drugi obezbeuje isceliteljsku mo usklaenog ljudskog kontakta.

Zakljuak
U ovom poglavlju opisano je formiranje terapijskog odnosa kroz niz koraka.
Uspostavljanje sigurnog konteksta, dogovor o terapijskim zadacima i razvoj veze
poverenja izmeu savetnika i klijenta. Getalt terapeut se tada moe pomerati u
pravcu dijalokog odnosa u kome on nudi prisutnost, konfirmaciju, inkluziju i
spremnost na otvorenu komunikaciju. Naravno da redosled ne mora biti ovakav; na
primer. dijaloki odnos moe biti neophodan da bi se razvilo poverenje ili pre
dogovora o smeru kojim ete krenuti. Ipak najvaniji aspekt getalt prakse jeste da
se klijent osea shvaenim i prihvaenim; da ga niko ne osuuje i da ga terapeut
shvata ozbiljno. U ovom smislu, fenomenologija i dijalog su temelj celokupnog
getalt savetovanja, ali, kao to Polster kae:
...iako je osnovno da terapeut bude autentian, to ipak nije dovoljno.
Pacijent se ponaa samo-poraavajue i terapeut mora obratiti posebnu
58

panju na karakteristine naine kojima se postavljaju prepreke kontaktu

(1995: 80)
Ovo nas vodi u sledea dva poglavlja koja se bave procenom i planiranjem
tretmana.

5 Procena i dijagnoza

59

Sam koncept procene mnogim getaltistima stvara dilemu. Ideja namernog

pokuaja zauzimanja objektivnog ili 'ekspertskog' stava u cilju procene ili
dijagnostikovanja klijenta je u suprotnosti sa mnogim temeljnim principima getalt
prakse. Prvo, ovaj koncept implicira strukturu da je osoba nekako fiksirana i
statina i da moe biti procenjena sa distance. Drugo, on se esto koristi da se
depersonalizuje ili porekne jedinstvenost klijenta i potencijalno podri autoritarna
poziciju superiornog znanja. Tree, on deluje nepotrebno ukoliko verujete da su
svesnost, dijalog i pun kontakt sami po sebi isceljujui. Meutim, mi takoe
vidimo i znaajne prednosti dijagnoze i procene, tamo gde je Ja-To odnos vaan i
neophodan.

Procena kao deo odnosa

Mi ne moemo da ne procenjujemo. Kao to smo opisali u Poglavlju 2, ljudska
bia su kreatori znaenja. Na nain nalaenja smisla sveta jeste jedna vrsta stalne
procene ili dijagnoze. Mi posmatramo, sreemo se i pokuavamo sve vreme da
razumemo. Na primer, mi prepoznajemo, reagujemo i stvaramo utiske o ljudima.
Skoro je nemogue da prvi put sretnemo neku osobu, a da o njoj ne formiramo
neko miljenje, da li nam se svia ili ne. esto su ovi procesi jedva svesni, ali su
ipak deo stalnog procenjivanja odnosa. Bez ovoga mi ne bismo mogli da sretnemo
starog prijatelja i da mu kaemo Ja te prepoznajem, ti mi se svia, elim da
budem sa tobom.
Isti proces se deava u savetovalitima. Od prvog susreta sa klijentom, savetnik
obraa panju, svesno i nesvesno, na mnotvo detalja ili utisaka, koliko osoba ima
godina, kako hoda, kakav joj je izraz lica, kako se oblai, kakav joj je emocionalni
ton, stil odnosa. Pojava ovih reakcija je poetak prikupljanja vanih informacija i
to je neizbean deo savetnikove uobiajene procene.

60

Sugestija: Setite se kad ste poslednji put procenjivali nekog klijenta (ili vaeg
prvog susreta kad ste upoznali neku osobu u privatnom ivotu). Kakvi su bili
vai prvi utisci, miljenja, sudovi i emocije pre nego to ste tu osobu upoznali
bolje? Moete li to opisati kao, Intuicija mi je govorila da..., Nekako sam
znala da mu mogu/ne mogu verovati..., Imala sam neki oseaj u vezi njega...,
bez ikakvih opipljivih dokaza? Koliko se ovaj va utisak kasnije pokazao
tanim? Iznenaujue je koliko prvi utisci mogu biti tani (a ponekad i netani).
Naravno, prihvatanje realnosti ove 'nesvesne dijagnoze' unosi napetost ili paradoks
u mnoga podruja getalt prakse. S jedne strane, mi teimo da uvaimo i potujemo
jedinstvenost svakog klijenta, u njegovoj jedinstvenoj situaciji, u njegovim
jedinstvenim odnosima. S druge strane, mi automatski stvaramo utiske i donosimo
sudove, svialo se to nama ili ne. Takoe je tano, sudei po naem iskustvu, da
mnogi kliniki fenomeni i ponaanja spadaju u prepoznatljive obrasce koji imaju
predvidljive posledice i terapijske implikacije. Da bi uspeno pomogli svojim
klijentima, moramo biti otvoreni da vidimo repetitivne obrasce, fiksirane getalte i
ustaljene stilove kontaktiranja, kako bi razumeli na koji nain njihovi stilovi
ostvarenja kontakta sa svetom doprinose njihovim problemima.
Na primer, ono to je karakteristino za zavisne klijente jeste da im terapijski
odnos postaje sam po sebi svrha, a gube iz vida svoju potrebu za rastom i
promenom. Depresivni klijenti su pod veim rizikom od samoubistva, dok
seksualno zlostavljani klijenti esto imaju poveanu osetljivost i ranjivost u vezi
svojih telesnih granica. Generalizacije kao to su ove ako se koriste lagano kao
mogui vodii, mogu omoguiti savetniku da u svom poslu bude efikasniji i
sigurniji.
Sugestija: Za trenutak razmislite da li postoje neki fiksirani ili repetitivni obrasci
ponaanja u vaem ivotu. Na primer, da li bi sebe opisali kao stidljivu ili
otvorenu osobu, da li ste 'tip koji razmilja' ili 'tip koji osea', mislite li da su
veze lake ili problematine, imate li neka samo-kritina ili samo-ograniavajua
uverenja? Odgovorite kratko sa Ja sam... Obratite panju kako je to kada
samog sebe etiketirate. Da li mislite da je takav opis samog sebe degradirajui ili
je to samo 'opis'? Koju etiketu ne biste eleli da vam se pripie i zato?

61

Poetna procena je kljuna za kompetentan profesionalan odgovor

U 'idealnoj' terapijskoj situaciji, na klijent bi bio osoba koja poznaje i prihvata
getalt principe. On bi bezrezervno uestvovao u savetovanju i jedina elja bi mu
bila da upozna sebe, ostvari svoj potencijal i vidi gde e ga njegova kreativnost
odvesti! U takvom sluaju, poetna dijagnoza ne bi bila vana i terapeut bi bio
slobodan da radi sa onim to se pojavljuje u svakom trenutku i svakoj seansi. S
vremena na vreme, sa klijentom bi razmatrao protekli rad kako bi bio siguran da
klijent dobija ono to eli. Ukratko reeno, njihov rad bi bio jedno istinsko
istraivako putovanje.
Meutim, prava je retkost da klijenti trae savetnika sa tako otvorenim stavom.
Klijenti obino dolaze sa nekom vrstom psiholokog problema. Za njih ivot
jednostavno 'ne funkcionie'. Ili pate od depresije, anksioznosti ili nekih
unutranjih previranja ili imaju tekoe sa svojim svakodnevnim funkcionisanjem
probleme u vezama, probleme na poslu ili sa nekim drugim aspektom
egzistencijalnog izazova ivljenja. Oni dolaze sa razumljivim oekivanjem da je
savetnik struan da im pomogne da ree problem u najkraem moguem roku.
Smatramo da bi bilo neprofesionalno da savetnik i klijent ne obrate panju na
sledea podruja:

Identifikovanje problema i onoga to klijent eli da promeni

Razumevanje znaenja i implikacija problema

Odluivanje, koliko je to mogue, da li smo podobni i kompetentni da

pomognemo u reavanju odreene vrste problema

Dogovaranje oko ostvarljivog cilja savetovanja

Odreivanje naina kojim se utvruje da li je savetovanje uspeno

Ovaj proces e, naravno, biti privremen i esto e se aurirati kako se klijent menja
i napreduje.

Fleksibilna i ko-kreirana dijagnoza pomae u stvaranju radnog saveza

Dijagnoza je najkorisnija kada je deskrpitivna, fenomenoloka i fleksibilna umesto
da samo definie i imenuje. Getalt dijagnoza je pokuaj da se ugledaju obrasci,
teme i repeticije koji su jedinstveni za klijenta. Ovo je prvenstveno procesna
dijagnoza, tj. ona se bavi sa tim kako se klijent ponaa u sadanjem trenutku i to je,
dakle opis aktivnosti ili getaltovanja. Na primer, umesto da opisujemo narcisoidnu
osobu ili poremeaj, mi opisujemo 'narcisoidni proces'.
62

Jedna definicija dijagnoze jeste da je ona dinamika deskripcija fiksiranog

getalta (ili nekoliko fiksiranih getalta) u ivotu klijenta procesa koji je postao
statian. Fiksiran getalt je deskripcija kreativnog prilagoavanja, u nekom
momentu, u odnosu na preanje ivotne okolnosti, koje je postalo ustaljeno, ali je
neprikladno u sadanjosti. Zadatak terapije je slabljenje ovog fiksiranog getalta i
pomaganje klijentu da se odvoji od ovog statinog istorijskog obrasca i okrene ka
fleksibilnom i responsivnom susretu u sadanjosti. Savreno zdrava osoba bi svaki
trenutak ivela kreativno i stoga ne bi imala 'dijagnozu'.
Predlaemo vam da kad god je to mogue zajedno sa klijentom 'kodijagnostikujete'. Ovo bi svakako trebalo da uradite na kraju poetne seanse
procenjivanja, ali takoe i onda kada imate snanu hipotezu o tome to se deava.
Na primer, moete rei klijentu da mislite kako njegov sadanji problem moe
imati veze sa procesom aljenja koji nije razreen ili da njegova telesna napetost
moe biti povezana sa potisnutom ljutnjom. Ovde je takoe potrebno da savetnik
getalt argon prevede na jezik koji je razumljiv klijentu. Na primer, Toliko toga
zadravate u sebi (retrofleksija), Duboko ste uvereni da je plakati pogreno
(introjekcija), Izgleda da nikad niste preboleli smrt svoga oca (nezavreni
poslovi). Klijent tada moe da se sloi, da se ne sloi ili da pojasni stvari kako bi
pomogao u ko-kreiranju preciznijeg dijagnostikog razumevanja. Na ovaj nain on
se aktivno ukljuuje u razumevanje sopstvenog problema. Ovo ga takoe osnauje
da savetovanje uini zajednikim poduhvatom.

Povezivanje sa drugim profesionalcima

Kako bi getalt stekao potovanje i kredibilitet u irem terapijskom polju smatramo
da getalt savetnici treba da znaju kako da svoje klijente opiu u dijagnostikim
terminima, to omoguava dijalog sa drugim psihoterapijskim pristupima. Ovo je
od sutinskog znaaja ako se klijent upuuje kod nekog ili je upuen od strane
drugog terapeuta, lekara ili psihijatra.
Sugestija: Izaberite nekog klijenta koga ste viali izvesno vreme i zamislite da
vam je njegov lekar zatraio izvetaj koji e mu omoguiti da ga uputi na
specijalistiki tretman njegovog problema (i vi i klijent se slaete da je to dobra
ideja). Kako bi opisali njegov problem, dijagnozu i fokus vaeg rada bez
korienja getalt argona?

63

Videete da e vam biti mnogo lake ako se upoznate sa formalnim dijagnostikim

metodama kao to su DSM-IV ili ICD10. Takoe je korisno imati pristup literaturi
i resursima drugih profesionalaca, na primer, razliiti tipovi depresije, mogui
ishodi, suicidalni rizici, stopa povratka bolesti, povezana stanja i simptomi itd.
Prenos nekih od ovih dijagnostikih sistema u getalt ve je dao mnoge rezultate
(videti Tobin, 1982 i Delisle, 1999 koji su na impresivan nain pokazali korisnost
DSM-IV klasifikacije poremeaja linosti vienu kroz prizmu getalta).

Metode procene i dijagnoze u Getaltu

Mnogi teorijski koncepti getalta su sami po sebi okviri za procenu, na primer,
zone svesnosti, modifikacije kontakta, stepen samo-podrke, pet slojeva neuroze
(Perls, 1969), stil kontakta ili odnosa itd. Za vas je vano da razvijete takav nain
procenjivanja koji je u skladu sa vaim sopstvenim posebnim stilom i pristupom.
Umee dijagnoze lei u opisivanju onoga to vidite i doivljavate, nalaenju
smisla u tome i razumevanju kako to klijentu stvara probleme. Vi nastojite da
vidite kako klijent funkcionie, kakva su njegova uverenja o sebi (i o svetu) i koji
su procesi odsutni, minimalni, adekvatni, preterani. Dok idete kroz dijagnostiki
prikaz pojavie se nekoliko figura koje e biti jasne ili interesantne. One mogu, ali
ne moraju biti relevantne. Dakle, kada je mogue i prikladno, dijagnozu je
potrebno podeliti sa klijentom koji e vam tada rei da li su pojedine karakteristike
koje ste identifikovali vane ili relevantne za njega.
Napravili smo model procene koji identifikuje tri oblasti mogueg fokusa:

Klijent u procesu

Klijent u odnosu

Uslovi polja

Svaki deo sadri predloena pitanja (ima ih mnogo vie) da bi podstakli vae
razmiljanje.

Klijent u procesu
Samo-podrka i podrka iz sredine
(Videti Poglavlje 7 za detaljno objanjenje)

64


Da li izgleda da klijent sedi dobro podran u stolici? Da li je njegovo disanje
oputeno i ujednaeno? Da li u vaem prisustvu deluje samouvereno ili nervozno,
nemirno ili rigidno ubrzano diui i pokazujui optu nelagodu?

Kako reaguje na vas? Da li vas slua i odgovara adekvatno ili izgleda da vas
ne uje, protivurei svemu to kaete ili se slae vrlo spremno kao da eli da vas
zadovolji?

Kakav mu je odnos sa sredinom? Da li ima bliske prijatelje, jake porodine

veze? Da li osea podrku od ovih ljudi ili je izolovan i usamljen?

Kako se nosi sa stresom? Da li koristi alkohol ili droge da se desenzitizuje ili

koristi zdravije oblike relaksacije kao to su vebe, sport, joga ili meditacija da bi
se opustio?

Dok vam opisuje svoj ivot, da li imate oseaj da je on osoba sa dovoljno

linih i sredinskih resursa ili vam se ini da uvek ivi u oskudici ili potrebi za
neim to nema? Da li vidi 'au kao polupraznu ili polupunu'?
Vidljive kontak funkcije
Kontakt funkcije su naini kojima klijent kontaktira svoju sredinu.

Pokret. Na primer, kako se va klijent kree ukoeno ili oputeno? Da li

pravi mnogo pokreta ili je miran?

Glas. Buan ili nean, udaljen ili prisutan, tean ili isprekidan, emocionalan
ili bezlian? Kakvu vrstu jezika va klijent koristi? Da li se odnosi na injenice i
konkretne stvari ili je poetian? Da li mu je govor slikovit? Da li pravi pauze dok
govori? Kada? Da li vam se ini kao da 'poseduje' svoje iskustvo, npr., Slupao
sam kola , umesto Kola su se slupala.

Gledanje. Da li vas gleda u oi? Da li je njegov pogled uporan ili nestalan?

Kada skree pogled i prema emu?

Sluanje. Da li klijent s lakoom uje ono to vi govorite? Da li uje tano ili

vam se ini da uje pogreno i pogreno razume?

Izgled. to primeujete o klijentovoj odei, kosi, koi i drugim odlikama?

Sledea etiri aspekta pocesne dijagnoze su ovde samo navedena, s obzirom da su
detaljno opisana u drugim delovima knjige.
Ciklus iskustva

(Poglavlje 3)

Modifikacije kontakta (Poglavlje 9)

65

Nezavreni posao ili fiksirani getalti (Poglavlje 10)

Polarnosti (Poglavlje 10)
Bazina uverenja
Koja su klijentova bazina uverenja o sebi, drugima i o svetu? Koje druge fiksirane
pozicije zauzima? Klijentova temeljna uverenja su centralna i sutinska za njegov
oseaj ko je on. Ona se esto formiraju u detinjstvu kao odgovor na ponavljana
relaciona iskustva i nastavljaju da deluju u odrasloj dobi, ne dovode se u pitanje i
ponekad ih gotovo nismo ni svesni. Primeri takvih bazinih uverenja su: Niko me
ne voli; Ljudima se ne moe verovati; Svet je opasno mesto. (Isto tako, zdraviji
ljudi imaju pozitivnija uverenja!) Meutim, klijent takoe moe slobodno izabrati
svoja uverenja (na primer, religijsko verovanje ili moralni stav). Ona esto ine
osnovu i objanjenje njegovih kreativnih prilagoavanja i modifikacija kontakta.

Klijent u odnosu
Klijent je, naravno, neprekidno u promenjivoj vezi sa svojom sredinom. Njegov
odnos sa vama savetnikom nije samo sredstvo za njegovo isceljenje i rast, ve i
mesto gde moe dublje istraivati kako on uopte gradi svoje odnose. Klijent moe
uoiti poznate obrasce organizovanja odnosa - svoje anksioznosti i izbegavanja,
uverenja, fleksibilnost i svoj stil kontakta. On takoe moe uoiti kako je drugaiji
u terapijskom odnosu, pod razliitim uslovima i sa razliitim mogunostima.
Verovatno je da e ovakve okolnosti u znatnoj meri poveati njegovu svesnost o
sebi.
Kako vi i klijent ostvarujete kontakt?

Kako biste opisali nain na koji se klijent odnosi prema vama?

Koju bi metaforu upotrebili da ga opiete (na primer, kao brzi voz)?
Kako i kada on prekida kontakt?
ta mislite kako vas klijent vidi?
Kakva oseanja i slike vam se javljaju kao odgovor na klijenta?
Na koga vas on podsea?

Klijent moe biti prisutan i ostvarivati dobar kontakt ili moe izgledati da vas ne
slua ili vas prekida dok govorite. Nain na koji se odnosi moe se iznenada
promeniti u zavisnosti od teme ili odnosa koje opisuje. Sve ovo vam daje vane
informacije i moete stei utisak o odreenom stilu odnosa koji moe biti znaajan
66

ili problematian. Vano je da, kad ste napravili neku vrstu procene klijenta,
paljivo sa njim istraujete da li je to uobiajen obrazac u njegovom ivotu i da li
je to za njega problem. Savetnik dakle, sprovodi istragu. Da li je klijent svestan
onoga to radi i na koji nain biva? Ako jeste, da li je uvek takav? Ako je takav
samo ponekad, u kojim okolnostima da li je takav samo sa vama? Da li on misli
da je to problem? Ovo je jo jedan nain ukljuivanja klijenta u proces njegove
line procene. To nije etiketa koja mu je nametnuta spolja, ve slika jedne osobe u
jednoj situaciji ijoj je ko-kreaciji on doprineo.
Primer:
Prilikom prvog susreta sa Beverli, savetnik je bio svestan da postaje sve
zadovoljniji sobom. Izgledalo je da su sve njegove opservacije u vezi Beverli
bile tane ona je odgovarala kao da je sve to je rekao bilo ono pravo.
Nakon nekog vremena, savetnik odluuje da proveri hipotezu. Na prijateljski
i humoristian nain je rekao Odaje utisak da je sve to ja kaem
apsolutno tano. To je vrlo lepo za mene naravno, ali pitam se da li si ti
samo ljubazna prema meni? Ima li obiaj da podrava i da se slae sa
onim to drugi ljudi govore? Naravno, Beverli je odgovorila Da imam,
ba ste to lepo primetili. Zautali su i oboje su shvatili da je ona opet to
uradila. Onda su se nasmejali i ona je rekla sa znatno manje adaptiranim
tonom glasa Ne, stvarno, znam da to radim i mislim da bi to moglo biti deo
problema. Savetnikova intervencija je imala vie funkcija. Proverena je
validnost njegove opservacije i hipoteze, istraen je Beverlin kapacitet za
samo-refleksiju, testirano je da li ona moe podneti blagu konfrontaciju i
otkriveno je kako ona reaguje na humor.
Odnos koji imate sa nekim klijentom razlikovae se od bilo kog drugog odnosa
koji imate. Nain na koji kreirate sebe, jedno drugo i polje bie jedinstven za
oboje. 'Ples' koji igrate u terapijskoj sobi takoe e sadravati informacije koje su
bitne za procenu. Svi odgovori koje imate prema klijentu su vani. Oni mogu biti
va kontratransfer (videti Poglavlje 11), mogu biti zasnovani na vaim prirodnim
sklonostima i averzijama ili mogu biti pokazatelj utiska koji klijent ostavlja na
druge ljude u svom ivotu.

67

Sugestija: Hakwins (1991:103) predlae sledee pitanje koje e vam pomoi da

identifikujete dinamiku izmeu vas i vaeg klijenta. Pretpostavite da ste se vi i
va klijent zatekli sami na pustom ostrvu. ta bi se dogaalo? Pokuajte ovo kao
vebu samo-supervizije.
Uslovi u polju

Koje opte ivotne okolnosti utiu na klijenta u datom trenutku?

Koji su se stresni dogaaji desili prole godine? poslednjih nekoliko

godina?

U kojoj ivotnoj fazi se nalazi klijent (neudata/neoenjen, stvaranje

porodice, srednje doba, penzija)?

Koji smisao ili znaenje klijent daje svom problemu i svojoj ivotnoj
situaciji? Da li misli da je 'sve njegova greka' ili je sve posledica okolnosti ili loe
sree?
Kulturni faktori
Svesnost o vanosti rase i kulture je naravno vana u toku savetovanja, ali je
najvanija u fazi procene. Savetnik i klijent su oboje deo osnovne strukture obilja
vrednosti i pretpostavki uglavnom nesvesnih koje se odnose kako na ispravne
naine ponaanja u razliitim situacijama, tako i na definicije zdravog procesa.
Ovo je posebno izraeno kada savetnik i klijent potiu iz razliitih rasa. Jedan od
autora ove knjige doivela je ok kada je dobila povratnu informaciju od jednog
Japanca, koji je bio lan grupe koju je vodila. Jednog dana joj je poverio da je dugo
vremena mislio kako je ona moda opasno nekompetentna zato to 'vama izgleda
ne smeta kada ljudi plau'. U njegovoj kulturi plakanje se tumai kao vrlo ozbiljan
znak gubitka kontrole i trebalo bi ga izbegavati. To je, kako je rekao, znak
neminovnog mentalnog sloma. Za voditelja grupe ovo je bila korisna konfrontacija
koja joj je istakla vanost proveravanja i razjanjenja raznih pretpostavki i normi.
Ironija je u tome to je u Britaniji situacija sledea: Uobiajeno je da grupe koje
vie izraavaju emocije budu marginalizovane. Veliki broj ljudi afrikog i afrikokaribskog porekla, koji su primljeni u psihijatrijske bolnice u Londonu, odraavaju
tunu istinu da mnogi policajci i psihijatri ne shvataju da u nekim kulturama glasni
i emocionalni izlivi nisu znak mentalne bolesti, nita vie nego oseati se
progonjenim u rasistikom drutvu. Savetnik koji je ukljuen u bilo koju vrstu
meukulturnog ili meurasnog savetovanja, trebalo bi da, to je mogue vie, bude
upoznat sa oiglednim razlikama u normama. Meutim, on mora imati na umu da
68

e i dalje postojati bezbroj suptilnih predrasuda posebno od strane osobe koja je

deo dominantne kulture. Savetnik mora biti spreman da istrauje fenomenoloki i
senzitivno, ne urei sa definicijama ili etiketama.
Ova razmatranja su u izvesnom smislu odnose na bilo koji odnos. ak i ako
klijent i savetnik potiu iz iste kulturne grupe, imae mnogo razliitih pretpostavki
i uverenja. Oboje e biti pod uticajem onoga to se moe nazvati multikulturna
osnova njihovog ivota. Njihove porodice, kole, prijatelji, udruenja, putovanja,
poslovi itd., kao i mini-kultura npr. severoistona Engleska naspram june
Engleske. tavie, postoji jo jedan nivo meukulturnog elementa. U terapijskom
odnosu, ma koliko savetnik bio pun potovanja, postoji disbalans moi. Kako i ne
bi, kada je jedna osoba u odnos ula rastrojena i sa iskustvom da ne ume da
upravlja svojim ivotom? Ona time sebe stavlja u ranjivu poziciju i otkriva svoje
najintimnije anksioznosti i strahove drugoj osobi koja, makar u tom setingu, ne deli
iste patnje. Zamislite dodatnu dinamiku kada su te dve osobe razliitih polova ili
razliitog doba. Obratite panju kako ste se vi oseali kada smo u primeru u
prethodnim reenicama odluili da klijenta opiemo kao ensku osobu.
Kada razlike u kulturi takoe postanu i razlike u rasi ili seksualnoj orijentaciji to
ima mnogo dodatnih implikacija za odnos, koje su znaajnije od povrnih slinosti.
Zamislite kakvu to vanost ima za odnos ako savetnik dolazi iz dominantne, a
klijent dolazi iz manjinske kulture da ne spominjemo manjinu koja se istorijski
smatra inferiornom od strane dominantne kulture.

Kontrolna lista
Koje su oigledne razlike izmeu vas i vaeg klijenta u sledeim oblastima?
Kultura
Klasa

Rasa
Pol

Nacionalnost
Seksualna orijentacija

Godine
Mo

Fizike sposobnosti
Stil linosti

Koje su implikacije za klijenta, za vas, za va odnos, koje tekoe moete predvideti i ta

biste mogli uraditi da ovo razmotrite?

Istorijsko polje
Problem klijenta je esto posledica kreativnog prilagoavanja koje je davno
uinjeno i koje je sada postalo fiksirani getalt. Veliki deo ovoga je van klijentove
svesnosti i moe se razumeti samo ako se poznaju raniji uslovi ili odgovori u polju.
Neto od ovoga e se prirodno pojaviti u toku terapije, a neto nee. Da bi se u
potpunosti shvatilo ta klijent donosi, savetnik mora da istrai ne samo sadanje
69

polje, ve i istorijsko polje. Uzimanje istorijskih podataka je manje vano od

situacije ovde i sada, ali ima mnoge prednosti.
Primer:
Neriza je dola na savetovanje zbog problema u vezi. Savetnik je nekoliko
nedelja radio ' u sadanjosti' sa odreenim uspehom, ali mu nije bilo jasno
zato se odnos ne produbljuje s obzirom na Nerizinu oiglednu potrebu za
ovom vrstom podrke. Tek kada je savetnik aktivno istraio njenu istoriju,
pojavila se sledea informacija. Nerizu su roditelji napustili i ona je kao
dete nekoliko puta menjala hraniteljske porodice i nije imala iskustva niti
oekivanja u pogledu podravajuih ili konzistentnih veza. Mislila je da nije
vano da ovo spomene savetniku i tek je postepeno poela uviati znaaj
njene sadanje situacije.
Sledi lista pitanja irokog spektra koje moete postavljati (setite se da ete ve
imati neke istorijske podatke; videti 'inicijalne upitnike' u Poglavlju 1). Naravno,
ne predlaemo da ih pitate sve odjednom. Imajte ih u svesti tako da moete
prikupljati informacije kako se odnos razvija:

Kako je bilo iveti u vaoj porodici?

Kakvu ste ulogu imali u vaoj porodici?
Kakve su vae veze? Kakve su bile vae veze dok ste bili mladi?
Da li je neko drugi u vaoj porodici imao ovaj problem?
Kako je bilo iveti u vaoj zajednici?
ta se deavalo oko vas kada ste prvi put doiveli ovaj problem?

Sugestija: Zamolite klijenta da uzme veliki list papira i da na sredini nacrta

liniju ('ivotna linija'). Zamolite ga da na ovoj liniji zapie vane dogaaje, kao
to su prvo kolsko iskustvo, prva devojka/mladi, prvi posao i druge vane
ivotne dogaaje. Za ovo je potrebno izvesno vreme i linija se moe docrtati,
kako se klijent sve vie prisea. Onda treba da se izmakne i pogleda celinu kako
bi video kakav se obrazac pojavljuje. Da li, na primer, postoji tema alosti? Da li
postoje periodi aktivnosti i periodi praznine? Koji je najvaniji deo linije ivota
za njega? Ova dijagramska reprezentacija klijentovog ivota moe biti vrlo
prosvetljujua. Takoe mu moete predloiti da na istom listu papira ucrta svoje
emocionalne reakcije na ove ivotne dogaaje i da pri tome koristi olovke
70

razliite boje.

Uobliavanje dijagnostikog materijala

Sledi 'Lista procene klijenta' koja e vam pomoi da sredite dobijene informacije o
klijentu. Moete je koristi nakon poetnog intervjua kao nain razmiljanja o
klijentu, a onda s vremena na vreme dodavati nove podatka koji se pojavljuju.
Obratite panju na ono to zapaate, ali nemojte pokuavati da sve shvatite na
seansi, jer takoe morate biti u sadanjem trenutku! U praksi se retko deava da
savetnik ima vremena da detaljno razmotri sve elemente liste i pokazae se da
odreeni aspekti postaju figura na osnovu koje formirate poetnu dijagnozu.
LISTA PROCENE KLIJENTA
KLIJENT U PROCESU
Samo-podrka i podrka iz sredine:
Vidljive kontakt funkcije:
Ciklus iskustva:
Senzacija
Prepoznavanje
Mobilizacija
Akcija
Kontakt
Zadovoljenje
Povlaenje
Modifikacije kontakt kontinuuma:
Konfluencija - Povlaenje
71

Introjekcija - Odbacivanje
Projekcija - Prisvajanje
Egotizam - Spontanost
Defleksija - Receptivnost
Desenzitizacija - Senzitivnost
Retroflekcija - Impulsivnost
Nezavreni poslovi/fiksirani getalti:
Polarnosti:

KLIJENT U ODNOSU
Priroda relacionog kontakta:
Vae reakcije i odgovori:
USLOVI U POLJU
Znaajne sadanje okolnosti
Znaajni istorijski dogaaji
Istorijski odnosi
Kulturni faktori

Zakljuak
Getalt dijagnoza predstavlja razumevanje ili procenu svih naina na koje klijent
stvara znaenje i kontaktira sa svetom. Smatramo da je ona najefikasnija i
uspostavljena sa potovanjem kada se ko-kreira zajedno sa klijentom. Vaa procena
klijenta e naravno biti vie deo Ja-To odnosa nego Ja-Ti odnosa. Meutim, ako se
procena vri senzitivno i s potovanjem, onda ona moe biti neto u emu je klijent
72

potpuno ukljuen. Njeno uobliavanje moe i savetniku i klijentu dati osjeaj

obuhvaenosti i strukture, kao i razumevanja. Kako terapija napreduje, savetnik e
se kretati izmeu modifikovanja ili auriranja procene i stavljanja u stranu
('bracketing'-a) svega ovoga, kako bi se potpuno angaovao i bio otvoren za
mogunost Ja-Ti odnosa.

6 - Razmatranje tretmana
Ovo poglavlje smo podelili u devet delova.

Korisnost koncepta tretmana

Podobnost procene
Implikacija dijagnoze
Ukljuivanje klijenta
Sprovoenje revizija
Posebna razmatranja odreenih dijagnoza
Razumevanje dinamikog odnosa izmeu dijagnostikih karakteristika
Odreivanje prioriteta
Faze tretmana

Da li je tretman koristan koncept?

Kao i u sluaju sa procenom i dijagnozom, svesni smo da na izvestan nain
zauzimamo kontraverznu poziciju time to jedno celo poglavlje posveujemo
neemu to nazivamo razmatranje tretmana, planiranje ili strategija tretmana (ove
termine koristimo naizmenino). Iako sve vei broj getalt autora koristi koncept
planiranje tretmana (na primer, Delisle, 1990; Kepner, 1995; Shub, 1992), jo
uvijek postoji razumljiva odbojnost da se ovaj koncept prihvati kao koristan za
getalt terapeute. U nekim terapijskim modelima, planiranje tretmana, kao i
dijagnoza, moe izgledati kao odvojen proces koji otuuje, u kome 'ekspert'
73

kategorizuje i etiketira neku osobu da bi primenio standardni tretman. Ovaj pristup

se moe sagledati u svom najekstremnijem vidu u nekim bolnicama u kojima se
mentalne bolesti tretiraju psihotropnim lekovima. esto se gubi iz vida celovitost
jedne osobe u njenim jedinstvenim uslovima u polju i pacijent se skoro nikad ne
konsultuje u vezi svog tretmana, osim na jednom povrnom nivou. Pored ovih
ogranienja, neki getaltisti smatraju da planiranje tretmana nije kompatibilno sa
iskustvom dijalokog odnosa i organizmikom samo-regulacijom prirodnom,
spontanom evolucijom koja tee iz zdravog kontakta.
Ipak, verujemo da u svakom terapijskom poduhvatu postoji snana potreba za
anticipacijom i razmatranjem moguih potreba, ishoda i zamki. Ovim se uzimaju u
obzir klijentove jedinstvene okolnosti, razmatra se i dogovara kada god je to
mogue i odgovara se na promenljive uslove u polju. Tipian plan tretmana
obuhvata:

Predvianje svih vrsta rizika ili opasnosti

Razmatranje najkorisnije vrste odnosa koja bi se ponudila klijentu (na

primer, stepen odgovarajue prisutnosti, empatije ili podrke)

Primena svog relevantnog znanja iz prethodnog klinikog iskustva ili

klinike literature o odreenoj vrsti problema.

Svesnost o prirodi toka odreene potrebe ili njenim prekidima (na primer, u
okviru ciklusa iskustva)

Svesnost o kulturnoj pripadnosti klijenta i implikacijama za terapiju. Ovo

obuhvata uticaj koju vre razlike (ili slinosti) izmeu kulture savetnika i kulture
klijenta.

Svesnost o klijentovom dobu, polu, fizikoj sposobnosti, seksualnosti i

njihovog uticaja na terapijski odnos i klijentov ivot.

Odreivanje prioriteta interventnih stilova (na primer, konfrontacija ili

podravanje).

Svesnost o bilo kom sistematskom, repetitivnom radu koji moe biti

potreban, posebno u vezi kreativnih prilagoavanja, modifikacija kontakta i
impasa.

Odreeni kriterijumi procene savetnikove efikasnosti sa klijentom.

Pod planiranjem tretmana podrazumevamo fleksibilan, neprekidan oseaj mogueg
smera koji se esto koriguje, kako na 'makro' nivou tako i u okviru jedne seanse.
Ovo podrazumeva postojanje jedne vrste mape, koja je manje vana nego gde se
nalazi klijentova energija u datom trenutku, ali koja ipak sadri znakove ili
obeleja posebnih potreba i rizika koji se odnose na odreenog klijenta. U ovom
smislu, razmatranja tretmana moe biti korisno ako se ono shvati kao odreivanje

74

prioriteta i rizika kako bi se izbegle opasnosti, a ne kao propisi za 'najbolji' pravac

akcije.

Podobnost procene
Prvi zadatak planiranja tretmana sastoji se u odluivanju da li je getalt terapija
prikladna za potencijalnog klijenta i da li ste vi najpodobniji savetnik.

Da li ste kompetentni da se bavite odreenim problemom? Ovo je i

profesionalna i lina odluka. Mogue je da niste dovoljno obueni ili da nemate
dovoljno iskustva da preuzmete klijenta koji ima dugotrajnu mentalnu bolest,
bolest zavisnosti, istoriju nasilja ili suicidalne impulse (videti Poglavlje 13).

Moda neete hteti preuzeti nekog klijenta zbog linih razloga. Moda vas
klijent plai, reaktivira neku nezavrenu prolu traumu ili ima temu za koju nemate
razumevanja. Verovatno nije neophodno da vam se budui klijent 'svia', ali bi
trebalo da makar oseate neku vezu, interes ili saoseanje. Klijenti zasluuju na
najvei trud, energiju i posveenost i mnogo je bolje klijenta uputiti nekome
ukoliko niste sigurni.

Klijent e moda eleti (ili e mu biti potreban) neki drugi terapijski

modalitet ili intervencije, a ne getalt. Na primer, neki klijenti ele da se samo
oslobode svojih simptoma, da im strunjak kae ta da rade, da dobiju podrku ili
da imaju prijatelja u svojoj usamljenosti.

Da li klijent prihvata i odgovara na getalt pristup (videti probne intervencije

u Poglavlju 1).

Da li je klijent podoban za terapiju koja naglaava odnos, samo-odgovornost

i izazov?

Implikacija dijagnoze
U mnogim sluajevima sama dijagnoza e implicirati va pravac rada. Na prvoj
seansi moda ete sresti klijenta koji je uplaen i nepodran. Moda ete primetiti
da klijent preuzima malo odgovornosti za svoje aktivnosti ili ete uti priu o
nedavnoj traumi koja nije u potpunosti izraena. Ovo su sve prezentacije koje
zahtevaju neposredni terapijski odgovor ili intenciju. Za nekog drugog klijenta koji
eli da radi na poboljanju odnosa sa drugim ljudima, najoigledniji pravac bie
istraivanje naina na koji klijent gradi ili prekida odnos sa vama. U toku
istraivanja sigurno ete naii na odreene potekoe, na primer, introjekcije ili
retrofleksije u odnosima sa drugim ljudima, na kojima ete raditi kad postanu
75

figure. Ovim primerom lako se moe videti kako se razvija pravac terapije i kako
se obrauju nove teme koje se prirodno pojavljuju.
Na neki nain ovo moe biti idealna forma getalt rada, gde terapeut ne stvara
unapred ideje o ishodu ili pravcu. Smatramo da e ovo biti est sluaj u dobroj
getalt terapiji. Meutim, sloenije situacije opisane u ovom poglavlju zahtevaju
namernu senzitivnost, odreen pristup ili pravac. U ovim sluajevima, predlaemo
da savetnik razmatranje tretmana dri u pozadini, konsultujui ga s vremena na
vreme, dok uglavnom ostaje u neprekidno promenljivoj novini trenutka. Kako se
situacija ili dijagnostiki prioriteti menjaju, plan tretmana e se aurirati ili
prilagoavati. Na mnogo naina ovo odgovara ritmikom kretanju napred-nazad od
Ja-Ti ka Ja-To, o emu smo govorili u poglavlju o dijalogu (Poglavlje 4).

Ukljuivanje klijenta
U prolom poglavlju opisali smo neke od razliitih dijagnostikih perspektiva koje
se mogu koristiti da bi se shvatile klijentove teme. Koja od njih ima prednost u
datom momentu zavisi od mnogih faktora, od kojih je najvaniji perspektiva
samog klijenta. Klijent e (ponekad) na poetnoj seansi predstaviti svoju najveu
potrebu ili figuru. Savetnik e onda, sumirajui kako on razume problem, zajedno
sa klijentom diskutovati o najboljem planu (ako ga ima) za sledee seanse. Ovaj
dogovor se jednostavno moe smatrati odlukom da se pokua shvatiti problem, da
se vidi kakve opcije klijent ima ili da se pomogne klijentu da nae podrku tokom
krize. ak i u sloenim situacijama kao to je evocirana trauma iz detinjstva ili
este neuspene veze, vano i korisno je pronai nain da se predvidi pravac. Ovo
moe obuhvatiti dogovorenu sekvencu (iako ne mora biti linearna) razvijanja
poverenja, detaljno prianje prie, priseanje posebnih epizoda, otkrivanje onoga
to je nezavreno u prolosti itd. Ove vrste diskusija su najee plodonosne u
vreme revizije, kada klijent moe da oseti napredak i mogunosti terapije i kada je
vie informisan o tome ta moe biti korisno u budunosti.
Naravno da postoje situacije kada nije mudro deliti svoje miljenje o
budunosti. Klijent moda nema dovoljno samo-podrke da shvati vaa nagaanja
(i dalja razmiljanja) o zlostavljanju u prolosti, idealizovanim drugim ili stilu
linosti. Terapeut mora da odrava delikatan balans izmeu otvorenosti i onoga to
je terapijski korisno.
Primer:

76

Katrin, privlana ena u svojim pedesetim dolazi na svoju prvu seansu u

stanju anksioznosti. Uglavnom je plakala i objasnila je savetniku da se
nedavno preplaila kada je otila na zakazani lekarski pregled, gde je dugo
ekala, a onda je izgubila ivce i izvikala se na recepcionerku. Ovo je bilo
uznemiravajue za nju zato to se, kako je rekla, ona NIKADA ne ljuti. Nije
znala otkuda sve ovo. Od tada se oseala plaljivo i jadno. Takoe je bila
zabrinuta to se osea otuenom od svoje porodice i prijatelja. Savetnik je
na njenu zabrinutost odgovorio empatijom i oboje su se sloili da su u toku
seanse ostvarili dobru vezu. Ugovorili su da rade zajedno u periodu od est
nedelja i da onda razmotre ta su postigli. Razgovarali su o zajednikom
shvatanju problema (preplavljujue emocije, oseaj izolovanosti) i sloili se
da u terapiji istrae situaciju i da se fokusiraju na jaanje Katrinine samopodrke i podrke iz sredine (zajednika dijagnoza i plan tretmana). Na
razmatranju u estoj seansi Katrin se zainteresovala poto je poela da
otkriva obrazac u nainu na koji se odnosi prema drugim ljudima u svom
ivotu, tako to je potiskivala ljutnju i povlaila se. Oseala se mnogo
stabilnijom i htela je da nastavi sa istraivanjem same sebe. Dogovorili su
se da nastave terapiju na neodreeno vreme (sa revizijom posle est meseci).
Fokus bi sada bio na Katrininom daljem upoznavanju sebe i nalaenju
drugih naina bivanja u odnosima (revizirani plan tretmana).

Sprovoenje revizija
Na prethodnim stranama nekoliko puta smo spomenuli sprovoenje revizija sa
klijentima i mada vi stalno revizirate, procenjujete i iznova se prilagoavate i
dogovarate sa klijentom, takoe je korisno da imate formalne revizione seanse.
Moete predloiti klijentu da razmisli o tome nedelju dana unapred. Na ovim
seansama moete:

Podsetiti se prvobitnog ugovora ili prethodne revizije, kao i aspiracija i

potreba koje je klijent izrazio na poetnoj seansi procene.

Proveriti da li klijent i vi mislite da napredujete.

Pitati klijenta kako se osea u terapiji sa vama, koji su mu aspekti bili

posebno korisno, a koji nekorisni, da li postoji neto to je eleo da ste drugaije
uradili ili da je on drugaije uradio.

Diskutovati o promenama koje treba napraviti u ugovoru ili vaem odnosu.

Ugovoriti novi kratkoroan ili dugoroan ugovor (ili datum zavravanja).

77

Predlaemo ovakvu reviziju otprilike na svakih tri do est meseci za dugorone

klijente, a za kratkorone ugovore ovaj period treba da bude krai. Takoe bi
korisna bila dodatna revizija za est meseci ili godinu dana nakon zavretka
terapije sa klijentom, kako bi se procenila klijentova situacija. Neki savetnici nude
besplatno ovakve seanse da bi procenili efikasnost nakon poslednjeg susreta.

Posebna razmatranja odreenih dijagnoza

U praksi, kod mnogih klijenata prisutni su problemi kao to su nedostatak samopodrke, fragilni self-proces ili kompleksni problemi koji zahtevaju znanje
strunjaka. Ukoliko se ne uzmu u obzir imlikacije odreenog profila klijenta, i
pored najboljih namera, moe doi do ozbiljnih greaka. Na primer, novi klijent
koji pati od dubokih narcisoidnih povreda moe od vas traiti da mu iskreno kaete
ta mislite o njemu; klijentkinja koja ima odlike granine linosti moe vas
zamoliti da vas vidi van terapije; klijentkinja koja je seksualno zlostavljanja moe
traiti da je zagrlite dok se prisea pretrpljene traume. U svim ovim sluajevima
zahteve klijenata treba sagledati iz ugla postojeeg klinikog znanja o posledicama
ispunjavanja njihovih elja. Stoga kod planiranja savetovanja prvo pitanje na koje
treba odgovoriti jeste - da li kod odreenog klijenta postoje neke posebne
okolnosti, stanja ili tekoe koje zahtevaju struno znanje ili poseban pristup? Ako
je to sluaj, korisno je konsultovati strunu literaturu ili se obratiti supervizoru ili
kolegi koji ima specijalizovano znanje iz te oblasti.

Razumevanje dinamikog odnosa izmeu dijagnostikih karakteristika

Mnoge dijagnostike karakteristike ine deo sloenog sistema ili dinamike koji se
moraju uzeti u obzir. Na primer, kako se odreeno kreativno prilagoavanje
uklapa u iri getalt klijentove samo-organizacije ili njegovog naina ivota.
Moda je opti nain funkcionisanja nekog klijenta takav da se on desenzitizuje ili
da retroflektuje. ta bi se desilo kada bi se oslobodio ovih modifikacija kontakta ili
ih transformisao? Da li one tite klijenta od nekog ozbiljnijeg poremeaja? Mnoga
kreativna prilagoavanja predstavljaju nain na koji osoba uspeva da se nosi sa
tekim, pa ak i opasnim ugroavanjima njene stabilnosti i opstanka. Retrofleksija
moe klijenta tititi od ubilakog besa, dok ga desenzitizacija moe tititi od
nepodnoljivog bola. Od velikog znaaja je uvremenjenost intervencija za
'otklanjanje retrofleksije'. Pre nego to odlui o strategiji tretmana savetnik treba da
stekne opte razumevanje povezanosti i unutranje dinamike dijagnostikih
karakteristika. Deo novog pristupa razmatranju tretmana moe dakle biti temeljno
fenomenoloko istraivanje pre preduzimanja neke akcije.

78

Odreivanje prioriteta
Bavei se ovim pitanjima, moete poeti da uviate kakav tok tretmana je
neophodan ili poeljan, a mi tvrdimo da je korisno, a ponekad i od najvee
vanosti, odrediti prioritete vaeg rada. Kada napravite listu dijagnostikih osobina
(moda koristei listu na str. 70 u Poglavlju 5), bie potrebno da odluite koji
aspekti zahtevaju trenutnu panju, a koji mogu da saekaju.
Primer:
Denifer je dola na savetovanje traei pomo da napusti partnera koji ju
je zlostavljao. Ona i savetnik su se sloili da je u sebi nosila previe
retroflektovanog besa, da je imala malo samo-pouzdanja i podrke ljudi iz
svog socijalnog okruenja. Savetniku je meutim bila jasno da ona nije
imala poverenja u proces savetovanja, da nije bila dovoljno svesna svoje
uloge u branom odnosu i da je sve svoje prijatelje okrviljivala to je ne
podravaju.
Savetnik je odluio da je potrebno da Denifer radi na izgradnji
podravajueg radnog saveza, da je ukljui u razumevanje dinamike odnosa
sa njenim partnerom i da sagleda razloge koji su doveli do nedostatka
podrke iz sredine. Denifer se sloila sa ovim planom. Tokom prvih
nekoliko nedelja stekla je znatno vie poverenja u svog savetnika i poela je
da govori o tome kako je ponekad i ona provocirala svog partnera i kako je
zahtevala od svojih prijatelja da bezrezervno stanu na njenu stranu protiv
njega. Tek kasnije je savetnik (uz Deniferin pristanak) odluio da je
spremna da se povee sa svojim retroflektovanim besom i da se uspeno
suprotstavi partneru i prijateljima na nain koji nee samo poveati tenziju.
U idealnom sluaju u odreivanju prioriteta treba se sloiti sa klijentom. Meutim,
u nekim sluajevima, naroito kad postoji mogua opasnost, kao to je rizik od
samoubistva ili mentalna bolest, potrebno je da savetnik odlui sam (ili pod
supervizijom) emu da da prioritet. Ovo naroito vai kada se radi sa klijentima
koji imaju osetljiv self-proces ili su bili rtve seksualnog zlostavljanja. U ovim
sluajevima poetna strategija tretmana treba da podrazumeva obezbeivanje
saoseajnog i obuhvatajueg odnosa, pre poetka intenzivnijeg rada. U getalt
literaturi postoji nekoliko impresivnih primera ovakvog odreivanja prioriteta.
Shub (1992) nudi koristan 'longitudinalni model' getalt terapije koji se sastoji od
poetne, srednje i kasne faze. Melnick i Nevis (1997) nude sistem dijagnoze i
tretmana koristei ciklus iskustva. Clemmens (1997) predlae 'model samo79

modulacije' - koji ine razvojne faze i zadaci dugoronog procesa oporavka od

zavisnosti. Delisle (1999) opisuje sekvencu rada sa poremeajima linosti, a
Kepner (1995) predlae 'Hologram zadataka isceljenja' koji se sastoji iz etiri faze
leenja koje se odnose na etiri zadatka isceljenja, koji se mogu koristiti u radu sa
zlostavljanom decom.

Faze tretmana
Jedinstvena priroda svake osobe, njen terapijski put i odnos koji ostvari sa
terapeutom unapred iskljuuje mogunost da se napravi jedan opti plan tretmana,
koji se moe odnositi na sve klijente. Ipak smatramo da terapijski put veine
klijenata ima nekih zajednikih taaka i da postoje neke univerzalne potrebe i
zadaci koji se odnose na rast. Namena sledeih smernica je da vam pomogne da
organizujete svoje razmiljanje, a ne da slepo sledite njihovu linearnu sekvencu.
One vam takoe mogu posluiti da proverite da li postoje neke oblasti koje ste
moda prevideli. (Govoriemo o radu u ovim oblastima dalje u knjizi.) Redosled
po kome se ove faze i oblasti pojavljuju i uoavaju moe biti razliit, iako se, u
irem smislu, sloeniji zadaci kasnijih faza baziraju na prethodnim osnovnijim
fazama. Naravno, mnogi od ovih zadataka se pojavljuju, ponovo prorauju i
integriu u svim fazama. Odluili smo da podelimo zadatke u pet faza.
Poetna faza
Ova faza na mnogo naina obuhvata osnovne uslove neophodne za getalt terapiju.
Getalt terapeut koristi fenomenoloku metodu da bi proirio svesnost, prua
dijaloki odnos, promovie zdravo funkcionisanje i podstie razvoj samo-podrke i
podrke iz sredine. Za neke klijente ovo e biti dovoljno za ponovno aktiviranje
zdravog procesa i za razreenje navedenih problema. Ovo moe biti idealno za
kratkorone intervencije. Ako, meutim,
Prva klijent
faza ima mogunost i odlui da nastavi
sa terapijom, ovi uslovi i relevantne vetine i tehnike bie i dalje potrebne u toku
cele terapije.
Stvaranje bezbedne sredine za terapijski rad

Razvijanje radnog saveza

Korienje fenomenolokog istraivanja
Poveanje svesnosti i samo-odgovornosti
Pruanje dijalokog odnosa
Jaanje samo-podrke, naroito kod klijenata sa fragilnim self-procesom
Identifikacija i prepoznavanje potreba i tema
Davanje prioriteta nekim dijagnostikim karakteristikama
Razmatranje kulturnih i drugih pitanja potencijalnih razlika
Planiranje rada sa posebnim stanjima (na primer, samo-povreivanje,
80
seksualno zlostavljanje, poremeaj linosti)
Ko-kreiranje plana tretmana

Otkrivanje pozadine
U ovoj fazi prelazi se u specifiniju strategiju, a esto i u direktne intervencije. Ona
pretpostavlja dovoljno dobar terapijski odnos sa dovoljno podrke, to omoguava
izazov i eksperimentisanje sa novim perspektivama i ponaanjima. Ona je vanija
za klijente sa kompleksnim ili dugotrajnim problemima za koje se gore navedeni
osnovni uslovi nisu pokazali dovoljnim.

81

Egzis

Druga faza

Istraivanje introjekata i modifikacija kontakta

Rad sa nezavrenim poslovima
Podravanje izraavanja ili katarze
Eksperimentacija sa novim ponaanjima i proirivanje mogunosti
Produbljivanje dijalokog odnosa

tencijalni susret
Ovo je faza kada je klijent ve radio na dosta svojih tema i ve je dolo do korisnih
promena, ali je sada dostigao taku zaglavljenosti ili impas. Na puno naina, ovo
moe biti najtei, ali i najisplativiji deo puta. Ovo je mesto gde e vam biti
potrebno da se oslonite na snani radni savez, jer e se ponekad klijent osetiti
obeshrabrenim, odbaenim, i nesigurnim da li eli da se suoi sa pojaanom
anksioznou impasa. Ovo je vreme kada se javljaju jake, a ponekad i primitivne
emocije. Klijent moe doi u kontakt sa snanim, uznemiravajuim polarnostima, a
vi morate biti vrlo podrani u svojoj sopstvenoj terapiji i superviziji. Mogue je da
se klijent suoi sa neim to mu moe delovati kao ivotno ugroavajua situacija
ili je u najmanju ruku bezizlazna i oajnika. Ovo je vreme kada neki klijenti
moraju doneti znaajnu odluku da li da nastave da rade na ovome ili da se
zadovolje onim to su ve postigli.

82

Trea faza
Suoavanje sa prazninom ili nepoznatim i poverenje u organizmiku
samo-regulaciju
Ponovno prihvatanje izgubljenih ili otuenih delova
Donoenje egzistencijalne odluke da se ivi i ide napred
Sistematian i stalan rad na destrukturisanju samo-ograniavajuih
bazinih uveranja, negativnih ivotnih obrazaca i skriptova
Hrabro suoavanje sa neizvesnou
Povezivanje sa duhovnou
Doivljavanje razvojno reparativnog odnosa

Integracija
Klijent je u ovoj fazi verovatno ve proao gore navede krize i sada se nalazi u
polju integracije. eleli bismo sada da podsetimo itaoce na ono to smo na
poetku govorili o ogranienjima ove vrste linearne teorijske strukture. U idealnom
sluaju klijenti e na prirodan nain integrisati i asimilovati kako rad napreduje.
Meutim, ponekad je potrebno da ovo urade svesno i namerno. Asimilacijom se
tada mogu pojaviti druga pitanja ili problemi, na kojima e se dalje raditi.

etvrta faza

Reorganizovanje ivotnih obrazaca na osnovu novih uvida i razumevanja

Fokusiranje na stvaranje zadovoljavajuih odnosa
Povezivanje sa irim poljem zajednice i drutva
Prihvatanje neizvesnosti i anksioznosti koje dolaze sa novinom
Preuzimanje odgovornosti za ivot

83

Zavravanje
Ova najvanija faza detaljno je opisana u poslednjem poglavlju. Ovde emo samo
nabrojati zadatke.

Peta faza

Tugovanje usled oekivanog gubitka odnosa

Doputanje recikliranja tema
Slavljenje onoga to je postignuto
Prihvatanje onoga to nije postignuto
Anticipiranje i planiranje buduih kriza
Putanje i kretanje napred

Zakljuak
Prva, a donekle i druga faza esto su dovoljne za klijente sa dobrom samopodrkom u privremenim krizama, za one kojima je potrebno samo-razumevanje i
lini razvoj, kratkotrajno savetovanje zbog specifinih ivotnih kriza. Druga faza
se vie odnosi na probleme u odnosima i bolne gubitke. Trea faza bavi se
pitanjima traume, promene linosti, duhovne krize ili potrage za smislom.
Kada smo govorili o dijagnozi predloili smo da ona treba da bude otvorena i da
se esto prilagoava u dogovoru sa klijentom. Na slian nain ovo vai i za
planiranje tretmana. Perls kae im struktura neuroze postane jasna terapeutu, on
treba da planira pravac delovanja, ali i da ostane pripravan i fleksibilan tokom
celog tretmana (1979:21).

84

7 Jaanje podrke
U ovom poglavlju baviemo se podrkom ne samo klijenta ve, to je
podjednako vano, i terapeuta. Iz perspektive getalta podrka je neophodna za
svako zdravo funkcionisanje i smatra se osnovom koja omoguava dobar kontakt.
Deo savetnikovog posla jeste da identifikuje razliite aspekte podrke u
klijentovom ivotu, kako bi se otkrilo ta nedostaje, ega je premalo, a ega
previe.
in hodanja je jedino mogu ako imamo dovoljno snane miie i kosti, dotok
energije, sposobnost da odravamo ravnoteu, kapacitet da pratimo i
prilagoavamo korak promenama terena itd. Za sve ove funkcije se moe rei da
su neophodna podrka hodanju. Disfunkcija u bilo kom aspektu (kao to su
nesvestica, uganue lanka) onemoguava uspeno i udobno hodanje. Slian
proces se odvija i u psiholokoj sferi. Zdrav self-proces, jasna energizovana figura i
zadovoljavajui kontakt su jedino mogui uz podrku kako individualnih tako i
sredinskih resursa. Snaga podrke zavisi od toga kako neka osoba inkorporira i
koristi te resurse. Primeri obe vrste dati su u donjoj tabeli :
Tabela 7.1 Vrste podrke
Samo-podrka

Sredinska podrka

- Dobro telesno zdravlje

- Podravajui stav tela i disanje
- Efikasne strategije snalaenja i kreativnog
prilagoavanja
- Odnos sa prirodom
- Snaan oseaj identiteta
- Realistina uverenja o sebi i o svetu
- Duhovna praksa

- Zdravo fiziko okruenje

- Adekvatni resursi, npr. hrana, smetaj
- Bliski odnosi
- Podravajua porodica i prijatelji
- Validacija od strane drugih
- Religijska ili socijalna mrea
- Zadovoljavajui posao
- Uivanje u slobodnim aktivnostima

Zdrava podrka podrazumeva poziciju meuzavisnosti u kojoj je osoba samopodrana, ali je takoe u stanju da prepozna kada joj je potrebna podrka iz
sredine. Poenta nije u tome da li osoba sebe podrava ili joj je potrebna podrka iz
sredine, ve u tome kako ona po slobodnom izboru koristi obe ove pozicije; kako
zapravo osoba sarauje sa svojom sredinom ili zajednicom radi uzajamne podrke,
kako balansira svoje sopstvene potrebe imajui u vidu potrebe drugih.

85

Sugestija: Setite se kada ste poslednji put bili u krizi, na primer, lini odnosi,
bolest ili stres na poslu. ta vam je olakavalo tekoe? ta vam je nedostajalo?
Kakvu ste podrku dobili od drugih ili ta vam je najvie trebalo od njih? Kako
ste se najbolje podrali i kako ste to mogli uiniti?

Razvijanje samo-podrke
Rad na fizikom procesu
Moda je najosnovniji aspekt samo-podrke fizika podrka. Teko da emo sebe
podrati ako smo umorni, gladni ili nam je fiziki neudobno. Naini na koji se
klijent odnosi prema svom telesnom procesu ovde i sada, u velikoj meri utie na
njegovu sposobnost da se samo-podri. Na primer, ukoliko obrati panju na svoje
disanje, on moe primetiti koji ga naini disanja (brzina i dubina) najvie
podravaju, inei ga da se osea smireno i stabilno. Klijent moe obratiti panju
na svoje dranje, nain na koji stoji, sedi ili se kree - i doiveti razliku u
unutranjem oseaju kako je to kad na primer, sedi uspravno ili kad se pogrbi ili
savije.
Primer:
Aleksu je u znaajnoj meri nedostajala kako samo-podrka tako i podrka iz
sredine. U fizikom smislu, disanje mu je plitko, a dranje kruto i napeto.
Njegova podrka iz sredine je takoe slaba; nema prave prijatelje niti
nekoga od poverenja. Nakon izvesnog razmatranja, savetnica je odluila da
se prvenstveno fokusira na podizanje nivoa njegove samo-podrke.
Predloila mu je da eksperimentie sa razliitim nainima disanja i telesnim
poloajima dok razgovaraju. Uskoro Aleks otkriva da kada dopusti sebi da
slobodno die i sedi oputeno, postaje slobodniji da izrazi sebe i osea se
pouzdanije u kontaktu sa savetnicom. Ona zapaa da Aleksov glas postaje
tii kada izgubi energiju i to joj slui da ga podseti da gubi svesnost o samopodrci.
Samo-podrka i telesni proces bie detaljnije razmatrani u Poglavlju 12.

86

Korienje jezika samo-odgovornosti

Znaajan pokazatelj naeg intrapsihikog iskustva je nain na koji koristimo jezik.
U znatnoj meri, jezik odraava pasivan stav prema ivotu, uverenje da nemamo
mo nad onim to nam se deava i da ne vladamo svojim ivotima. Kada smo
veoma mladi ili na drugi nain zavisni od drugih ili kada smo fiziki povreeni ili
ugroeni, moglo bi se rei da su nai odgovori uzrokovani spolja. Meutim,
ponekad se ponaamo kao da smo potpuno bespomoni u pogledu naeg
unutranjeg sveta. Umemo da kaemo Ti si me iznervirao, umesto da prihvatimo
svoje sopstveno iskustvo i da priznamo da smo mi odgovorni za nae odgovore, te
da kaemo Osetila sam bes kada si to uradio. Takoe koristimo izraze koji poriu
na izbor ili mo nad naem okruenjem. Pre emo rei Desilo se, Tanjir se
razbio, nego Ja sam razbila tanjir ili Ja ne mogu... umesto Ja biram da ne....
Nau bespomonost podstiemo preteranim (ili potcenjujuim) reenicama kao to
su To je bila apsolutna katastrofa ili Umro bih kad bi se to desilo itd.
Savetnik moe da pozove klijenta da, pre svega, postane svestan kakav jezik
koristi, kako bira rei i kako time smanjuje svoju samo-podrku. Mogu se
predloiti eksperimenti u kojima se koristi jezik samo-odgovornosti, kako bi klijent
uoio kako to utie na njegovu samo-podrku i njegov odnos prema svetu. Ovde se
ne radi o obinoj igri rei. Ovo bi moglo biti vrlo znaajno kako za definisanje tako
i za reenje problema. Kada klijent kae elim da moj ivot bude vredan
ivljenja, on svu odgovornost za to stavlja van sebe. Terapeut ga moe pozvati da
se seti onih situacija kada ivot zaista jeste vredan ivljenja i da vidi kako on
doprinosi tome. S druge strane, neki klijenti preuzimaju previe odgovornosti za
situaciju: Nikako nisam mogla rei ne mojoj prijateljici, to bi je unitilo, ili
Oseao bih krivicu da sam je pitao za pomo, ve ionako ima puno posla.
Savetnik bi tada trebalo da pozove klijenta da razmisli da li je on zaista odgovoran
za neiju osetljivost ili preuzima previe na sebe. Pitanja kao to su Da li si ikada
unitila nekoga kad si mu rekla ne? ili ta znai biti uniten? ta bi se zaista
dogodilo? mogu biti neoekivano snana konfrontacija za klijenta.
Sugestije za korienje razliitih vrsta jezika su eksperimenti koji pozivaju
klijenta da postane svestan svog jezika i toga kako jezik utie i doprinosi
stavovima koje ima o sebi i svom odnosu sa svetom. To nisu instrukcije za
superioran nain govora. U stvari, esto je obeshrabrujue kad vidimo getalt
poklonike koji su obueni da ispravno priaju, dok zapravo nikada nisu promenili
svoje osnovne stavove.

87

Sugestija: Razmislite o nekom dogaaju koji vas je uznemirio. Eksperimentiite

tako to ete prvo ispriati dogaaj pasivnim jezikom (na primer, moja
prijateljica je ponovo kasnila. Iznenada mi je na pamet pala misao da me ta
njena nepredvidljivost ini nemonom i kvari mi raspoloenje). Zatim ispriajte
tu priu ponovo, obraajui panju na jezik i preuzimajui odgovornost za svoje
iskustvo. (Na primer, moja prijateljica je ponovo kasnila. Iznenada sam se
osetila nemonom pred tom njenom nepredvidljivou i to mi se nije svidelo).
Da li primeujete neku razliku u pogledu vaeg oseaja sposobnosti i
samopouzdanja, kao i u pogledu naina na koji umanjujete svoju sposobnost da
se oseate drugaije?

Identifikacija sa sopstvenim iskustvom

Resnik (1990) tvrdi da je identifikacija sa sopstvenim iskustvom najbolja
samo-podrka. Ovo podrazumeva prihvatanje onoga ko smo, sa iskustvom koje
imamo u tom momentu. Resnik istie koliko nas to destabilizuje kad stalno
moramo da ulaemo energiju u poricanje ili izbegavanje sopstvenog iskustva ili
kad ga krijemo od drugih. Ako verujemo, na primer, da smo glupi ili da "ne bi
trebalo" da budemo ljuti, povreeni, zavidni, kompetitivni, onda esto neemo biti
svesni ovih oseanja i tako emo izgubiti svesnost o naim drugim resursima.
Korienjem fenomenolokog metoda i pruanjem dijalokog odnosa, savetnik
modeluje fokus i prihvatanje sadanjeg iskustva i podrava ovakvu identifikaciju.
Meutim, proaktivniji pristup se sastoji u praktikovanju prihvatanja, ak i
sugerisanju klijentu da sebi kae: "Ja sam anksiozan/ ljubomoran/ povreen itd. i
to je moje iskustvo upravo sada". Zadivljujue je koliko esto klijenti (pa i mi)
predupreuju svoja oseanja ili iskustva, tako to ih poriu, kritikuju,
minimaliziraju i deflektuju. Kaemo: "Ne smem biti anksiozan/ljut...", Zaista ne
treba da budem uplaen/uznemiren zbog toga", "Pa da, oekujem da u to
preboleti", "Znam da je glupo, ali ..."
Podravajui samo-dijalog
Drugi nain jaanja sutinske samo-podrke jeste da se pomogne klijentu da
identifikuje negativne poruke koje govori sebi i da umesto njih pronae pozitivne i
ohrabrujue reenice. Ovo moemo ilustrovati sledeim primerom.

88

Primer :
Alisa je shvatila da kad naini i najmanju greku, kae sebi
"O, tako sam glupa. Nikad ne mogu nita da uradim kako treba". Ove misli
prati oseanje anksioznosti i napetost u miiima solarnog pleksusa.
Savetnik je poziva da razmisli da li je to istina. Da li je glupa?
Najverovatnije nije. Alisa inae ima dve fakultetske diplome i uspeno radi
kao broker na berzi. Da li ponekad uradi neto kako treba? Da. Ona vrlo
esto zapravo obino - postigne ono to zamisli. Alisa je zajedno sa
savetnikom smislila reenicu koja je bila istinita i umirujua i koja moe da
joj pomogne u obnavljanju njene samo-podrke. Kad bi to bila samo
suprotna reenica kao "Ja sam genije. Mogu sve da uradim", to ne bi imalo
efekta. Alisa bi znala da to nije istina. Potrebno je da to bude reenica koja
e je vratiti u realnost ovde i sada. Izabrala je reenicu: "Ja sam vrlo
inteligentna. esto dobro uradim stvari. A ponekad pogreim".

Sugestija: Setite se interakcije sa nekom osobom posle koje ste se oseali loe.
Oivite tu scenu gde ste bili, ta se deavalo, ko je ta rekao, ta je jo bilo? A
na kraju, kad ste se loe oseali, ta ste rekli sebi, o sebi, o drugoj osobi ili o
ljudima, o ivotu? Da li su vam te misli poznate? Ako jesu, izaite iz te scene i
realistino razmislite o tim uverenjima. Velike su anse da te samoograniavajue misli nisu tane ili bar ne potpuno. Smislite afirmativniju
reenicu koja e dovesti u pitanje onu samo-ograniavajuu. Neka ta afirmativna
reenica bude realna. Na primer, ako kaete sebi Nikako ne bih mogao da se
konfrontiram tom kolegi, moda biste izabrali reenicu Ponekad je teko
konfrontirati se kolegama, ali ja imam sposobnost i snagu da to uinim ako to
izaberem. Smislite reenicu koja je za vas ispravna. U mislima, ponovo uite u
scenu i izgovorite je sebi.

Prizvani drug
Pozajmiemo ovu ternovu (1985) lepu frazu kako bi opisali strategiju samopodrke koja podrazumeva zamiljanje podravajue osobe u stresnom periodu.
Ovaj zamiljeni drug moe biti prijatelj, partner, terapeut, roak ili neko koga se
seamo iz detinjstva. Ova osoba je izabrana zbog toga to poseduje potrebne
kvalitete: da nam prui ljubav, saoseanje ili da nas moda zastupa - i ona se

89

poziva da prui unutranju podrku kada je to klijentu potrebno. Ova ideja moe
biti predloena i isprobana prvo kao eksperiment u seansi, kako bi klijent pronaao
lik koji je za njega najvie podravajui. Ovo sve moe da se odnosi i na samu
terapiju i mnogi klijenti sa sobom nose internalizovanog savetnika sa kojim u
mati mogu da priaju ili da ga se sete kao nekog ko je topao i ohrabrujui.
Ponekad predlaemo klijentima da, za vreme praznika ili u tekim situacijama,
odvoje neko vreme kada e biti sami i zamiljati da su na seansi ili da nam napiu
pismo (koje nam mogu doneti sledei put kad se sretnemo) ili da uzmu neki
tranzicioni objekat iz ordinacije ili im dajemo neku ohrabrujuu re ili afirmaciju
koje e se seati. Ovo moe biti znaajna podrka u vreme stresa ili separacije.
Sugestija: Ko je to u vaem ivotu koga doivljavate kao osobu punu ljubavi i
podrke, koja za vas predstavlja uzor, pa ak i inspiraciju? Razmiljajte o toj
osobi i o njenim kvalitetima koji su vam potrebni ili im se divite. Sada se vratite
u onu teku scenu iz prole vebe. Zamislite da je va podravajui drug sada sa
vama. ta bi vam rekao?

Strategije prevazilaenja stresa

Kada se klijent suoava sa nekom situacijom za koju strepi da e biti stresna i
da e sruiti njegovu samo-podrku, bilo bi vrlo korisno da se seti koje su to
strategije prevazilaenja bile funkcionalne u slinim okolnostima i da istrai kako
moe da ih prilagodi nastupajuoj krizi.
Primer:
Gariku, koji je oseao paniku na samu pomisao da dri govor na
prijateljovoj svadbi, predloeno je da razmisli o tome kako je uspean na
poslu kada treba da dri prezentacije pred kolegama i upravnim timom.
Shvatio je da ono to njegovu prezentaciju ini lakom jesu dijagrami,
koncept i projektor, koji ga podravaju. Odluio je da napravi teze glavnih
poenti govora, iako ga je znao napamet. Takoe je izabrao jo nekoliko
oslonaca za ilustraciju svog govora. Na narednoj seansi je ispriao kako
su strategije bile uspene i kako je bio u stanju da se nosi sa, na momente
iznenaujuim, pozitivnim reakcijama gostiju.

90

Sugestija: Mislite o neemu sa im vam je teko da se nosite ili o neemu zbog

ega ste nervozni. Da li ste proli kroz neto slino u prolosti? Kako ste u tome
uspeli? ta vam je bila podrka neki ljudi oko vas? Kako ste se oseali i ta ste
sebi govorili? Da li ste bili posebno obueni? Da li ste se pripremili na neki
odreeni nain? ta moete iz ovog nauiti kako biste isplanirali neki budui
dogaaj?

Razvijanje sredinske podrke

Podrka u polju
Na najjednostavnijem nivou savetnik moe ohrabriti klijenta da razmotri kako
koristi raspoloivu podrku u polju kao to su partner, porodica ili prijatelji. Ako se
u toku terapije uzburkaju duboke emocije, da li postoje neki ljudi kojima se moe
obratiti za podrku. Da li su klijentu poznati neki drugi izvori podrke u njegovoj
zajednici? Ovo moe biti bogat izvor informacija i iznee na povrinu mnoga
duboka uverenja o svetu i o odnosu prema svetu. Moda se pokae da klijent
uopte nema naviku da pita za podrku i ovo je tema koju treba istraiti u seansi.
On takoe moe imati mnoge introjekte ili verovanja kako ne zasluuje ili ne
doputa podrku (to je uobiajeno za mukarce).

Sugestija: Na listu papira nacrtajte mapu vae mree podrke (takoe ovu
vebu moete predloiti klijentu). Postavite sebe u sredinu i upiite ili nacrtajte
ljude ili stvari u vaem ivotu koji su za vas hranljive. Od onih elemenata koji su
vam najpouzdanija podrka nainite unutranji krug, a u spoljanji stavite one
manje relevantne elemente. Zatim nacrtajte kruni dijagram u kome ete
prikazati koji deo vremena u toku nedelje provodite sami ili radei, a koji deo sa
prijateljima, porodicom ili u nekim aktivnostima. Kako vam se ine te
proporcije? ta moete da promenite da biste poveali korienje podrke iz
sredine?

91

Terapeut kao sredinska podrka

Terapeut kao prisutnost koja podrava
Jedan od najoiglednijih vidova podrke iz sredine je naravno savetnik! Na
izvestan nain gotovo sve o emu govorimo u ovoj knjizi odnosi se direktno ili
indirektno na jaanje klijentove podrke. Ovo naroito vai za Poglavlja 1 i 4 u
kojima govorimo o podrci koja se prua klijentu putem terapeutovih granica,
radnog saveza i dijalokog stava terapeuta. U izvesnom smislu svaka terapijska
intervencija bi trebalo da bude podravajua.
Uloga izazova
Ipak, podrka nije uvek poeljna. U nekim situacijama terapeut treba da prui
podrku tako to e konfrontirati ili preispitivati klijentove fiksirane getalte. Nije
neobino da novi klijenti koriste terapijsko okruenje na nain za koji terapeut
veruje da je nekoristan - na primer, postaju previe zavisni ili stalno trae savet. U
ovim situacijama terapeut moe da odlui da odbije, po njegovom uverenju,
ovakav neprikladan zahtev koji bi inae spreio klijenta da dosegne sostvenu
podrku. U getalt terapiji je prisutna ta suptilna dilema kada ponuditi podrku ili
pomo, a kada konfrontaciju ili izazov.
Pre nego to konfrontirate klijenta uzmite u obzir sledee:
Moete li formulisati intervenciju tako da je klijent ne shvati kao kritiku
ili napad?
Da li je radni savez dovoljno snaan?
Da li je stid mogua reakcija imajui u vidu istoriju klijenta?
Da li je pravo vreme?
Primer:
Terapeut je primetio da se Beverli uvek sloi sa svim to on kae ili predloi.
Poela je da drhti i da se vrpolji kad su razgovarali o ideji da ponu da
istrauju njenu glavnu temu seksualnog zlostavljanja. Terapeut je znao da je
od vitalnog znaaja da terapija ne postane mesto ponavljanja zlostavljanja i
prekinuo je dalje istraivanje. Kada ju je blago upitao ta se sada deava sa
njom, Beverli je bila u stanju da kae da nije elela da pria o tom
dogaaju, ali nije mogla to da kae. U toku razgovora, ona je prepoznala
svoj stari obrazac adaptacije, a to je udovoljavanje drugom. Terapeut je
predloio lak eksperiment. Prvo, pokazao je sliku na zidu i rekao da mu se
92

svia. Beverli se sloila. Onda je predloio Beverli da pokae neto u sobi

to joj se ne svia. Pokazala je jednu kabastu fotelju. Terapeut je rekao da
mu se svia ta fotelja - i odmah se videlo da je Belverli postalo nelagodno.
Terapeut joj je predloio da eksperimentie sa izraavanjem svog neslaganja
i izjavljivanjem da joj se ne svia ni jedna stvar koju terapeut pokae. Ili su
po sobi i terapeut joj je pokazivao sliku, neki ukras ili deo nametaja i
izraavao sve vee oduevljenje. Beverli, na poetku oprezna, uskoro poinje
da uiva u igri i da artikulie razne naine neslaganja i izraavanja da joj se
neto ne svia. "Ne mogu da izrazim koliko se ne slaem"...Ja mislim
potpuno drugaije...Ne, to mi se ne svia...Ne, ne elim da sednem tu".
Poela je da se smeje, sela je uspravno i glas joj je dobio neku novu snagu.
Na kraju je rekla: "Sada mi je jasno. Podrau sebe ubudue". Napravila je
pauzu i dodala je zaueno: "Znate, mislim da je ovo prvi put da sam
nekome rekla ovako neto".
Rad na osetljivom self-procesu
Nekim klijentima toliko nedostaje samo-podrka da ponekad doive gubitak
granice selfa. Oseaju se ranjivim pa ak fragmentiranim, da to prevazilazi
obian doivljaj nelagode i esto je razarajue. Klijenti koji su u ekstremnom ili
hroninom stresu, oni sa poremeajem linosti i oni sa odreenom tipovima
psihotinog procesa mogu da se uvrste u ovu kategoriju.
Mala razoarenja ili neslaganja, komentari koji zvue kao kritika,
nerazumevanje ili nedostatak empatije od strane terapeuta ine da se ove osobe
osete fragmentirano, posramljeno ili naputeno. Mnogi navode da se oseaju kao
da im je sama egzistencija ugroena. Ovi klijenti nee moi bitno da promene svoj
nain bivanja sve dok njihova samo-podrka ne postane znatno jaa i stabilnija.
Moe delovati udno to smo ovu temu uvrstili u podrku u polju, a ne u samopodrku. Razlog za to je to verujemo da ovi klijenti nisu u stanju da razviju svoju
samo-podrku uz pomo prethodno navedenih tehnika. U odreenom smislu samo
sredina sadri onu sutinsku pomo koja je njima, makar na poetku, potrebna.
Verujemo da oseaj podranog selfa nastaje u dejim ranim odnosima. Ako
su odgovori sredine takvi da detetu stalno pruaju dovoljno ljubavi i afirmativne
usklaenosti, onda ono razvija kohezivni oseaj selfa i samopouzdanje u svoje
aktivnosti. Ovi rani uslovi u polju bie asimilovani u pozadinu klijenta da podre
sve nove figure ili potrebe koje se pojavljuju. Kada ovi rani odnosi u sredini nisu
za dete pouzdani, onda se ne uspostavljaju ovi obrasci samo-podrke, a rezultat
toga je fragilan self-proces. Ovakva ozbiljna oteenja klijentove samo-podrke ne
mogu se lako popraviti poveanjem svesnosti, istraivanjem novih naina
ponaanja, pa ak ni ovde i sada dijalokim odnosom. Bazina uverenja, fiksirani
93

getalti i obrasci odnosa su esto oblikovani oko zatite fragilnog selfa od daljeg
bola i remeenja. Oni su ...kompromisi prirodnog toka rasta koji su nastali u cilju
opstanka i integriteta" (Kepner, 1995:2). Oni stoga nisu podloni promeni sve dok
osoba ne uspostavi primarni nivo samo-podrke. Ba kao to problem nastaje u
odnosu, tako i oporavak moe vremenom biti ostvaren u odnosu.
Dinamika ranih odnosa se esto pojavljuje u terapijskom odnosu i klijent je
doivljava u svoj onoj prvobitnoj snazi i bolu. U poetku je potrebno da getalt
savetnik neko vreme prua klijentu paljivo usklaen dijaloki odnos u kome e
njih dvoje da uspostave blisku, poverljivu vezu koja omoguava novi doivljaj
sebe i drugog. Terapeutovo prisustvo je blago i bez pokuaja konfrontacije, on nudi
potvrivanje i obuhvatanje, ono to je toliko nedostajalo u polju. Korak po korak,
laganim poveanjem klijentove svesnosti i razumevanja njegovih dubokih procesa,
terapeut olakava klijentu da stekne novi oseaj podrke polja, koji se zatim moe
asimilovati. (Primere rada na ovaj nain vidite u Beaumont, 1993; Greenberg,
1989; Harris, 1992; Yontef, 1993.)
Stid
Poseban primer ovog fragilnog self-procesa je tesno povezan sa stidom.
Podrka i stid mogu se posmatrati kao dva kraja polarnosti. Oba su naini
regulisanja kontakta, kretanje prema ili povlaenje od onoga to je potrebno ili to
se odbija. Iako se podrka obino vidi kao neto dobro, a stid kao neto loe, u
odreenim uslovima u polju, previe podrke moe da ometa, a premalo stida moe
biti nekorisno. U svom pozitivnom smislu stid omoguava osobi da izbegne ili da
se zatiti od situacija u kojima ima malo ili nimalo podrke i koje mogu biti opasne
(Lee & Wheeler, 1996).
Jacobs (1996) govori o odreenim opasnostima u vezi stida koje se javljaju u
relacionom polju terapeuta i klijenta. Nejednaka mo u odnosu, transferne
mogunosti, relativna ranjivost klijenta i terapeutove nesvesne odbrane od
sopstvenog stida, zajedno utiu na to da se stid pojavi. Ve smo pomenuli fenomen
terapeutove odbrane od stida u vezi sa odlaskom na odmor.
Primer:
Kris je bio naroito ranjiv u periodu kad je njegov terapeut (jedan od autora
knjige) trebalo da ide na dug letnji odmor. Krisovo izraavanje oseanja
povreenosti i gubitka u seansi, normalno bi izazvalo simpatiju i
radoznalost kod savetnika. Umesto toga, on je bio ogoren i oseao je sve
vei pritisak da objasni neophodnost i svoje pravo da ide na odmor.
Nespreman za ovu unutranju reakciju, terapeut nije nita rekao i trenutak je
94

proao. Meutim, kasnije na superviziji postalo mu je jasno da je Kris kod

njega aktivirao stid zato to je odbacio ranjivog klijenta i terapeut je
nesvesno defanzivno reagovao kako bi samog sebe zatitio.
Kod nekih klijenata stid je tako duboko ukorenjen da se redovno pojavljuje u
terapijskom odnosu. Uzrok ovome je ono to Mackewn (1997) naziva veze stida,
koje se formiraju u naim najranijim odnosima. Kada malo dete energino izrazi
svoju potrebu ili uzbueno posegne u sredinu, njegovi staratelji odgovaraju
odbacivanjem, negodovanjem ili ak agresivno. Odbijanje, vraanje energije
unutra, doivljava se kao oseanje stida. Ako se ovo redovno dogaa, stid postaje
neodvojivo povezan sa svakom originalnom potrebom. Mackewn kae:
"Postoji trajna veza izmeu stida i neprihvatljive potrebe, ime se gubi
pristup potrebi. Potreba se utiava. Potreba povezana sa stidom ne nestaje.
Svaki put kad se ona nesvesno pojavi osoba doivi stid, kako bi nastavila da
doivljava potrebu kao ne-ja i kako bi nastavila da ivi u harmoniji sa
sredinom koja se percepira da ne podrava potrebu (1997:247).
Sugestije za rad sa stidom
Ve smo rekli da stid moe biti pokazatelj nedovoljne podrke da se osoba nosi
sa situacijom. To je takoe i terapeutu znak o klijentovom nedostatku podrke u
terapijskom sistemu. Nemojte nikada da forsirate klijenta da nastavi sa terapijskom
direkcijom koja izaziva stid.
Naite nain kako da stanete uz klijenta. Svi mi prepoznajemo oseanje stida.
Ipak to iskustvo moe biti krajnje izolirajue. To je kao da smo ispod reflektora, a
eleli bismo da propadnemo u zemlju. U ovakvoj situaciji, getalt intervencije koje
istiu terapeutovu odvojenost - poveanje svesnosti, komentari o dranju tela,
zapaanje klijentove nelagode - jo vie poveavaju oseaj da smo pred budnim
okom druge osobe koju doivljavamo da nas postiuje. Ovo je trenutak kada treba
da se fokusiramo na inkluziju i da zamislimo kako bi se mi oseali, ta bi mi eleli
da smo klijent. To je trenutak za nalaenje takve usklaenosti i afekta, kako bi stali
uz klijenta kao senzibilni saputnik, a ne kao posmatra. Veoma znaajan moe biti
komentar kojim emo podeliti svoje iskustvo, umesto da se izmaknemo od njega.

95

Primer:
Vesli je ponovo oiveo svoja oseanja kada se priseao oevog ponaanja i
odbacivanja, i poeo je da se smanjuje od stida. Savetnikov glas je bio pun
saoseanja kada je rekao: "Tako je teko suoiti se sa tim".
Identifikujte postojee oseanje. Priroda stida je takva da je proces esto izvan
svesnosti. Ono to je esto samo trenutni prekid odnosa povezan sa nekom
specifinom situacijom, doivljava se kao potpuna invalidacija celokupne osobe onoga ko je, kao potvrda njene potpune bezvrednosti i nitavnosti. Deo
terapeutovog zadatka je da pomogne klijentu da uvidi da doivljava odreeno
oseanje, koje se ponekad zove stid, i da je to samo jedan deo onoga to on jeste
(videti prethodno u vezi sa identifikacijom sa sopstvenim iskustvom). Ovo takoe
pokazuje da je to oseanje koje se moe tolerisati, prihvatiti i deliti s drugim
ljudskim biem. Kako Kepner kae: Ova oseanja "...makar moraju biti primeena
i artikulisana tako da postanu deo naeg izgovorenog konteksta, a ne naa
neizreciva pozadina (1995:42). Isceljenje se onda moe nai u relacionoj
povezanosti.
Prihvatite projekcije. Deo reakcije stida, suprotno od povlaenja, moe biti ljutnja
i bes usmereni na savetnika, zbog nekih intervencija ili komentara koji su izazvali
stid. Iako je nekim savetnicima mnogo tee da to podnesu, u izvesnom smislu ovo
je zdravija reakcija klijenta na uoenu pretnju. Opasnost za terapeuta lei u
mogunosti da se pokrene njegov sopstveni stid kao odgovor na klijentovu kritiku i
ljutnju. Potrebno je da izbegnete razumljivu potrebu da reagujete defanzivno ili da
se izvinjavate, ve pokuajte da primite i podnesete napad. Tada ete se nai na
boljem mestu za dijalog sa klijentom kako bi pronali smisao onome to se desilo i
preuzeli svoj deo tog ko-kreiranog iskustva.
Budite otvoreni za neverbalne znakove. Vano je da razvijete senzitivnost za
znakove koji ukazuju na poetak stida. Mnoge reakcije stida potiu iz vremena
kada je klijent bio previe mlad da bi artikulisao i razumeo proces stida i moi e
samo da to izrazi neverbalno. Klijent moe pokazati znake neprijatnosti, telesno
povlaenje, promenu boje koe, zaleenost i oseaj da nestaje. Ovo e vam
omoguiti da bre reagujete i spreite da se stvari pogoraju.
Primer:
Posle savetnikovog komentara o odreenoj dvosmislenosti u njenom
ponaanju, Molina energija je opala. Spustila je glavu i inilo se da joj je
96

neugodno. Savetnik je rekao: "Mislim da ti se nije svidelo ono to sam ti

rekao. Da li se osea kao da sam te napao?" Moli je odgovorila: "Samo
se oseam glupo", ali je podigla pogled pomalo iznenaena, jer se inilo da
savetnik krivi sebe, a ne nju. Savetnik je pozvao Moli da mu kae kako je
razumela njegovu primedbu i bilo je jasno da se oseala kritikovanom i
ponienom. Savetnik je tada rekao: "Mogu zaista da razumem kako ti je to
zvualo. Mislim da sam bio nespretan. Teko mi je kada vidim koliko te
povreuje kada pomisli da neko vidi da grei."
(Napomena: Savetnik se nadao da e ovim postii etiri stvari: Prvo,
pruzeo je svoj doprinos Molinoj neprijatnosti, potvrujui je u okviru kokreiranog odnosa. Drugo, on pojanjava i saosea za njenim oseanjima.
Tree, on proiruje Molinu svesnost o tome koliko ozbiljno ova njegova
greka moe da utie na njenu samo-podrku. etvrto, on modeluje kako da
se prihvati sopstvena greka, a da se pri tome ostane samo-podran.)
Prihvatite klijentovu sliku o sebi kao poetnu taku. Kada je klijent veoma
kritian prema sebi obino terapeut ne moe da odoli, a da ne ode na suprotan pol i
ne pokua da odvrati klijenta od ovakvih odgovora zasnovanih na stidu - posebno
kad je oigledno da klijent nije u pravu. Pokuaj da ubedimo klijenta da on nije
"potpuno kriv" ili pak "najgluplja osoba u porodici" ili "osoba koju niko ne moe
voleti", moe samo po sebi ponovo izazvati stid, poto savetnik postaje jo jedna
osoba koja mu govori da nije u pravu i da grei.
Primer:
Ro je dugo patila od problema ishrane koji je tajila. Kako je poinjala sve
vie da veruje terapeutu, tako je poela da otkriva svoju grubu sliku o sebi da je runa, debela i glupa. Terapeut, koji je bio dobro podran, uspeo je da
ostane kreativno nezainteresovan i radoznao, pitajui vie o detaljima i
stepenu ovih atributa. Izgledalo je da se Ro sve vie oputa kako je sve vie
govorila kako vidi sebe. Konano je stala i rekla da je to prvi put da je neko
slua, a da ne pokuava da je ubedi da nije runa, debela i glupa. Oseala
se prihvaenom i laknulo joj je to je neko razume. Na kasnijim seansama je
izjavila da i dalje osea izvesno olakanje i da je poela misliti, iako i dalje
veruje u sve svoje samo-kritike, da je one vie toliko ne uznemiravaju.

97

Odravanje terapeutove samo-podrke

Ukoliko elite da budete uspean i kompetentan terapeut, potrebno je da
obratite panju na vae radne uslove, nivo zadovoljstva i samo-podrke.
Predlaemo vam sledee:
Imajte redovnu superviziju
Znajte kad vam je potrebna lina terapija
Odravajte redovne kontakte sa kolegama kroz profesionalne grupe podrke
itd., naroito ako radite u izolovanoj sredini kao to je privatna praksa
Nastavite sa kontinuiranim profesionalnim razvojem, na primer,
uestvovanjem na konferencijama, radionicama i diskusionim grupama.
Radite sa balansiranim brojem tekih klijenata, koji vas odravaju u formi,
ali nema opasnosti od iscrpljivanja
Redovno vodite beleke sa seansi i preglede svakog sluaja kako bi pratili
svoju uspenost i zadovoljstvo
Naite podravajue aktivnosti i zanimanja izvan sveta terapije
Pored ovoga, razmislite kako biste mogli da podrite sebe posle odreene teke ili
stresne seanse, posebno ako vam se ona desi usred napornog radnog dana. Neko bi
u ovoj situaciji pozvao kolegu ili supervizora, otiao u kratku etnju, uradio vebu
uzemljenja ili meditacije ili se setio dobro obavljenog posla u prolosti. Neko drugi
bi upalio mirisni tapi ili sveu, otvorio prozor da promeni atmosferu ili bi izveo
neki ritual proienja. U svakom sluaju vaa odgovornost za sopstvenu podrku
je zapravo vaa odgovornost da budete spremni i raspoloivi za sledeeg klijenta
koga ete videti.
Sugestija: Postavite sebi sledea pitanja:
o Kad bih imao/la idealan broj klijenata kako bi se to razlikovalo od
sadanje situacije?
o Koji je idealan broj radnih sati nedeljno (uzevi u obzir finansijske
potrebe)?
o Da li imam klijenta sa kojim mislim da sam neuspean/na ili
zaglavljen/na, a izbegavam da razmiljam o tome?
o Kako se oseam na kraju radne nedelje energizovano? Umorno ali
zadovoljno? Iscrpljeno?
o Kad bih mogao/la da promenim svoju praksu ta bih eleo/la da bude
drugaije?
98

Sada odgovorite na ova pitanja. Da li vas je neki odgovor iznenadio? Razmislite

da li je potrebno neto preduzeti ili imate neko pitanje za superviziju?
Vano je da imate neku svest o vaoj uspenosti kao terapeut. Ovo ne znai
(posebno kao getaltisti) da sugeriemo da bi trebalo da postanete fokusirani na
cilj, ali verujemo da je potrebno da imate neke smernice kako biste izbegli
obeshrabrenost, samoobmane ili neefikasnu praksu. Sledee sugestije vam mogu
pomoi kako da reflektujete kada razmatrate nekog odreenog klijenta. One treba
da se shvate kao jedna opta perspektiva tokom vremena, a ne kao trenutna
provera, jer veina terapija neminovno prolaze kroz periode tekoe, konfuzije i
nezadovoljstva i za terapeuta i za klijenta, naroito kad se dotaknu vane teme.
Provera progresa

Klijent je zadovoljan napretkom terapije

Vi se slaete! (kao i va supervizor)
Bavite se potrebama koje su utvrene na vaoj poslednjoj zajednikoj
reviziji
Va kontratransfer je odgovarajui za ovu kliniku situaciju
Povratne informacije koje klijent dobija od prijatelja, porodice ili
kolega potvruju njegovu samo-procenu
Klijentov nivo funkcionisanja generalno je bolji i on pokazuje
povean nivo samo-podrke i samo-osnaivanja
Klijent lake ulazi u odnos i pravi bolji kontakt sa vama
Klijent asimiluje ono to je nauio i poinje da bude manje predvidljiv

Zakljuak
U praksi, oseaj da smo podrani kreira se naim odnosom prema sopstvenim
kapacitetima i resursima, kao i prema onima koji postoje u sredini. Iako po teoriji
polja oni nisu odvojeni ve meusobno povezani, izabrali smo Perlsovu (1969)
podelu na samo-podrku i sredinsku podrku, kako bi omoguili itaocu da pojmi
razliite aspekte podrke. Takoe smo opisali ulogu terapeuta koji ini deo podrke
sredine. Na kraju smo istakli i potrebu da savetnik obrati panju na sopstvenu
podrku.

99

8 - Eksperimentisanje
Kao to smo rekli u Poglavlju 1, kreativnost je jedna od etiri osnovne
karakteristike getalt terapeuta. Ovo se najbolje ogleda u oblikovanju i ko-kreiranju
eksperimenta, pri emu terapeut nudi klijentu priliku da isproba nove naine
ponaanja i bivanja. Eksperiment je najkorisniji kada su klijentovi problemi
fiksirani getalti ili kreativna prilagoavanja koji sada vie nisu funkcionalni.
Eksperiment je sredstvo slabljenja ovih fiksiranih procesa, kojim se proiruje
mogunost izbora. Rezultati novijih istraivanja takoe ukazuju na to da prilika da
se isproba novi nain bivanja predstavlja jedan od najznaajnijih isceljujuih
faktora u savetovanju i psihoterapiji (videti, na primer, Shmukler, 1999).
Eksperimenti se koriste:

Da se istrae novi naini bivanja i ponaanja.

Da se proiri svesnost.
Da se ojaa samo-podrka.
Da se izrazi ono to je neizraeno ili izvan svesnosti.
Da se ponovo prisvoje otueni aspekti selfa.
Da se zavre nezavreni poslovi.
Da se isprobaju i uvebaju oblici novih ponaanja.

Dobar eksperiment nastaje prirodno iz savetodavnog rada u koji su ukljueni i

terapeut i klijent. Pojavljuje se neka neistraena tema, otkriva se neki uporni impas
ili nemogunost klijenta da vidi razliite opcije svog problema. Klijent postaje
zainteresovan za nove mogunosti ili trai pomo za svoje stanje zaglavljenosti.
Terapeut doprinosi svojom kreativnou, imaginacijom i intuicijom kako bi
ponudio nove mogunosti za istraivanje.

Sekvenca eksperimenta
Eksperiment se moe podeliti u nekoliko preklapajuih faza koje se mogu pojaviti
po bilo kojem redu, ali obino imaju sledei redosled:

Identifikovanje figure koja se pojavljuje

Predlaganje eksperimenta
Stepenovanje 'rizika' i izazova koje nosi eksperiment

100

Odvijanje eksperimenta
Asimilacija i integracija nauenog

Identifikacija teme ili figure koja se pojavljuje

Dok klijent govori moete poeti da uoavate temu ili figuru koja se pojavljuje,
posebno onu koje se ini nezavrena, problematina, repetitivna ili zaglavljena.
Tema moe biti neto malo, kao nain na koji klijent postaje napet svaki put kada
pria o odreenoj stvari ili izvesni pad energije kad god se seti odreene osobe. Ili
tema moe biti i pria koja se uvek zavrava na isti nain.
Primer:
Beverli je govorila o tome kako joj se ini da u njenom ivotu nita ne ide
kako treba. Oseala se oajno i beznadeno kao da nema nimalo snage.
Dok je priala tu priu, esto je pominjala situaciju u kojoj ju je mu
kritikovao zbog neeg to je uradila i to je on morao ispravljati. Nekoliko
puta je ponovila Tu ne mogu nita da uinim.
U ovoj fazi moete videti temu koja se pojavljuje u ovom sluaju,
nezadovoljavajui odnos koji Beverli ima sa muem, pri emu odreena epizoda
prikazuje opti problem, Izgleda da te mu stalno nipodatava. S druge strane,
moe vam se pojaviti neka snana reakcija, slika ili fantazija. Na primer, to moe
biti slika koju moete podeliti sa klijentkinjom: Pojavila mi se slika da si
odgurnuta kao da si bespomona. U ovom sluaju vi za klijenta artikuliete figuru
koja se pojavljuje. Odgovor klijenta u smislu poveanja energije ili interesa
pokazae vam koliko ste bili precizni u isticanju ili razotkrivanju neega to ima
vanost i znaenje za njega.
Predlaganje eksperimenta
Teko je postaviti smernice na koji nain je dobro predloiti neki eksperiment. S
jedne strane, eksperiment moe osloboditi prekinuti proces ili upoznati klijenta sa
novim opcijama. S druge strane, eksperiment moe da se koristi za deflektovanje
nelagodnosti zbog onoga 'to jeste', prelazei odmah na akciju ili za izbegavanje
problema u odnosu izmeu terapeuta i klijenta. U ovom trenutku ini se da veina
getaltista veruje svojoj intuiciji, svom oseaju da je neto drugo potrebno, neki
novi input njihove energije. esto je dovoljan jednostavni eksperiment proirivanja
101

svesnosti da klijent promeni energiju i da prirodno ue u novi nain bivanja sa

sobom ili sa svetom. Meutim, ponekad klijent ostaje zaglavljen uprkos znanju da
postoji neto to bi hteo da bude drugaije. Iako ima novu svesnost ili uvid, on
ostaje fiksiran u starim okvirima miljenja, oseanja i ponaanja.
Meutim, da bi napravio ovu promenu, klijent se mora suoiti sa moguom
anksioznou koja prati nova i neizvesna istraivanja. Perls et al. (1989 [1951])
govore o terapiji kao 'sigurnoj opasnosti' gde je klijent dovoljno podran i
bezbedan da se suoi sa rizikom promene. Prvi korak je pregovaranje da li je
klijent spreman da proba neto novo. Kada po prvi put predlaete eksperiment
korisno je napraviti eksplicitni verbalni ugovor. Na primer:
ini se da je va odnos sa muem za vas veoma vaan i teak. Imam
predlog kako bismo to mogli istraiti na novi nain. To moe podrazumevati
da od vas traim da pokuate da zamislite ili izvedete neto to pre niste
probali. Jeste li zainteresovani da ovo istraimo?
Vano je da klijent zna da moe odbiti va predlog. Eksperiment sa klijentom koji
se prilagoava svom savetniku ne samo da je osuen na propast, nego rizikuje da
ponovi i pojaa stare fiksirane getalte i samo-ograniavajue obrasce. Klijentova
mogunost da odbije treba biti jasno izraena, kao: U redu je da kaete ne. Ovo
treba da se povee sa posebnom panjom na telesne signale i druge znakove
prilagoavanja. Ovo ne znai da klijent treba biti potpuno posveen; meutim,
njegova anksioznost treba biti jasno balansirana energijom i interesom (videti dole
Stepenovanje)
Sa iskusnijim klijentom kome je eksperiment poznat verovatno emo napraviti
samo implicitni ugovor govorei Imam predlog, da li ste zainteresovani? ,
elite li da ekperimentiete sa tim? Uprkos ovom neobaveznom pristupu, ipak je
vano da klijent zaista shvata da ima izbor da odbije (ak i kada ste vi vrlo
oduevljeni vaom brilijantnom idejom o eksperimentu!).
Stepenovanje
Sledei korak podrazumeva pronalaenje onog nivoa izazova koji e biti
najproduktivniji. Ono to je teko za jednog klijenta, moe biti lako za drugog.
Zadatak se sastoji u pronalaenju onog stepena rizika koji e stvoriti sigurnu
opasnost, u kojoj e se klijent oseati napeto, ali ipak kompetentno. Previe rizika
uinie da se klijent re-traumatizuje ili da se osea beznadeno, dok sa premalo
rizika klijent nee nita nauiti. Svaki e klijent imati razliit prag osetljivosti ili
rizika. Takoe, razliite aktivnosti e biti izazov za razliite ljude. Nekim
102

klijentima e biti najtee da se fiziki pokrenu, na primer, da ustanu sa stolice, dok

e drugima biti tee da izraze emocije ili da govore glasno. Veoma je lako pobuditi
stid kod nekih klijenta i potrebno je da terapeut bude vrlo svestan ovoga. ak i
poetni predlog Htela bih predloiti jedan eksperiment da istraimo tu potekou
moe izazvati nekorisnu uznemirenost ili stid. Klijentove verbalne i telesne
reakcije na va poetni predlog pokazae vam koliki rizik on uoava.
Predloila bih vam da razgovarate sa vaim muem o njegovom kriticizmu.
Moete li ga zamisliti sa nam u ovoj sobi kako sedi tamo na onoj stolici?.
Kad je ula predlog, Beverli je izgledala nervozno, ali je rekla Mislim da
to mogu, uplaena sam, ali sam spremna da pokuam.
Da je Beverli smatrala da je ovaj predlog previe teak mogli bismo pregovarati o
alternativnom eksperimentu sa slinim procesom. Na primer, mogli bismo je
zamoliti da se seti stvarne epizode kada ju je mu kritikovao i da onda zamisli da
razgovara sa njim u tom seanju. Dok se eksperiment odvija potrebno je da stalno
nadgledate rizik i da budete spremni da stepenujete rizik veeg ili manjeg
intenziteta, u zavisnosti od promene klijentove samo-podrke.
Postoji nekoliko naina na koje moete prilagoditi nivo rizika dok predlaete
eksperiment od najmanjeg mogueg izazova kao to su razmiljanje ili prianje o
novom nainu ponaanja, pa sve do primenjivanja nauenog u svakodnevnom
ivotu. Na primer, sledei eksperiment je naveden po poveanju stepena izazova za
Beverli:

terapiju.

Da govori o tome kako bi se mogla drugaije ponaati u toj situaciji.

Da vizualizuje eksperiment koji se odvija u njenoj imaginaciji.
Da glasno kae terapeutu kako je zamislila da se drugaije ponaa.
Da isprobava to ponaanje u terapijskoj sobi.
Da iskreno prisvaja sve ono to se pojavljuje u eksperimentu.
Da praktikuje novo ponaanje u realnoj situaciji nakon to napusti

Osim ovoga, postoji nekoliko naina na koje moete prilagoditi rizik dok
eksperiment traje:

Zatraiti od nje da se zaustavi na trenutak i da die.

Predloiti joj da se zaustavi i odmeri to doivljava.

103


Podsetiti je da ste tu kao podrka.

Pribliiti joj se ili se udaljiti od nje.

Promeniti situaciju. Na primer, savetnik moe rei elim da zamislite

da va mu za trenutak ne moe govoriti i da samo mora sluati ta vi imate da
kaete.

Predloiti joj da zamisli nekoga ko je podrava Moete li zamisliti

nekoga snanog da stoji pored vas?
Osnovno naelo jeste da u eksperiment ne unosite stav koji osuuje i ne smete se
zalagati za bilo koji odreeni pravac. Budite spremni da zaustavite, promenite ili
preokrenete pravac, nema ispravnog ishoda. To je upravo i poenta eksperimenta
da vidimo ta e se pojaviti.
Odvijanje eksperimenta
Eksperiment poinje sa jednostavnom figurom, slikom ili temom. Kako se
eksperiment razvija, dobija sve vie na formi i strukturi. Terapeut je najkreativniji u
ovoj fazi. Kako se eksperiment odvija potrebno je da terapeut, pratei klijentovo
kretanje, odgovara saoseajno i intuitivno, da predloi neto kada je to
odgovarajue, da bude voljan da odustane od jednog pravca i prihvati drugi. Pri
ovome terapeut koristi vetine opservacije, imaginacije i sopstvenog
kontratransfera, i uz klijentove povratne informacije, procenjuje pravac rada i
odmerava nivo svog uea.
Sada emo proiriti nau diskusiju na dva najvie koriena metoda getalt
eksperimenta.
Amplifikacija i moderacija (pojaavanje i umeravanje)
Uspena tehnika za poveanje svesnosti je pozivanje klijenta da preuvelia kako se
ponaa. Logika ovoga ogleda se u tome da se nae unutranje iskustvo esto
prikazuje u naem govoru tela i ponaanju. Prema tome, sluajni gest kao to je
mrtenje ili smeak, sleganje ramenima ili pokazivanje prstom, ako mu se obrati
panja, ako se pojaa ili odigra, moe biti snaan pokazatelj onoga to je na ivici
klijentovog iskustva. Isto tako, leerno verbalno izraavanje ili poseban ton glasa
moe otkriti oseanja koje osoba spreava ili izbegava.
Primer:

104

U terapiji para Nataa je napravila odreen pokret glavom i isturila bradu

kad je rekla Ne bih znala nita o tome. Predloeno joj je da pojaa obe
gestikulacije i svoje rei. To je i uradila, eksperimentiui sa razliitim
tonovima glasa. to je vie isturivala bradu i podizala glas, pojavio se
pobedonosan ton i ona je shvatila kako se osea mono kada je u poziciji
ne znam. Konano je buntovno rekla ... i ne moe me naterati. Njenom
muu Hariju takoe je predloeno da pojaava jednostavnim ponavljanjem
svojih rei Ljut sam, izgovarajui ih sve glasnije, dok nije osetio da je u
kontaktu sa sobom. Oboje su shvatili koliko su izbegavali da iskreno pokau
jedno drugom svoju ljutnju.
S druge strane, moete uvideti da, daleko od potrebe da pojaa energiju u
komunikaciji, va klijent izbegava svoje iskustvo korienjem preuveliavanja ili
brzine. Brza komunikaciju i korienje ekstremnog jezika mogu izgledati kao da je
klijent prilino otvoren, dok je zapravo van kontakta sa svojim pravim oseanjima i
mislima. Jedna klijentkinja je izjavila da se oseala toliko zbunjeno da se moja
glava bukvalno vrtela. Jednostavno to nisam mogla podneti. Mislila sam da u
eksplodirati. Ponuen joj je eksperiment da die ravnomerno i da se fokusira na
napetost u telu. Dok je usporavala, poela je plakati. Bila sam stvarno uplaena
rekla je i bila sam ljuta.
Prazna stolica
'Prazna stolica' je moda najpoznatija tehnika u getaltu koja se koristi za
eksperimentisanje. Ova tehnika je nain pojaavanja onoga to je na ivici
svesnosti, istraivanja polarnosti, projekcija i introjekcija. Njome se daje glas
klijentovom iskustvu i prepoznaju se i ponovo prisvajaju otueni aspekti. Prazna
stolica je takoe odlina za istraivanje interpersonalnih dinamika i 'isprobavanja'
novih ponaanja. Poto je ovo toliko poznata i koriena tehnika, detaljno emo je
istraiti.
Eksperiment 'prazna stolica' podrazumeva, kao to i naziv govori, korienje
druge stolice u terapijskoj sobi koju obino ne koriste ni terapeut ni klijent.
Veoma jednostavna forma ove tehnike jeste da se klijent pozove da zamisli nekoga
iz njegovog sadanjeg ivota ili prolosti kako sedi na stolici. Onda se on obraa
toj osobi, bez cenzurisanja svojih rei. To je dobar nain da na povrinu izbiju svi
aspekti situacije i da se osveste. Ovo takoe omoguava veu neposrednost
iskustva. Prazna stolica moe da se koristi kako bi se dao glas svim razliitim
delovima.

105

Primer:
Hikaro govori monotonim i depresivnim tonom o otkazanom izlasku na
veeru. Terapeut ga pita kako se osea zbog toga. U poetku se inilo da ne
moe rei a onda prilino mrzovoljno Pa, pretpostavljam da nije imala
izbora. Ovo je terapeutu bio pokazatelj da se tu moda dogaa neto vie.
Pozvao ga je da njegovo Nije imala izbora kae otvorenije. To je i uinio i
postajao je energizovaniji. Terapeut mu je predloio da sedne na drugu
stolicu i da se pusti. Pojavila se ljutnja. Kako sve vie ulazi u eksperiment,
Hikaro se snano kree izmeu tri pozicije. On saosea sa bolesnom
prijateljicom, koja je morala otkazati veernji izlazak, a ipak je ljut na nju
jer mu je pokvarila planove. Onda osea krivicu to se ljuti i ponovo je ali.
Uskoro poinje prepoznavati kako je ovo uobiajen obrazac za njega i
koliko esto mu se deava da je mrzovoljan i depresivan.
Prazna stolica je takoe tradicionalan nain istraivanja i pojaavanje impasa u
konfliktu 'topdog-underdog' (metafora za tipian unutranji sukob izmeu
introjekta i njegovog oponenta). 'Treba i mora' topdog-a izraavaju se sa jedne
stolice, a elje i potrebe underdog-a izgovoraju se sa druge. Sa podrkom terapeuta,
'plaljivi' underdog se ohrabruje da povrati svoju mo i suprotstavi se nasilju
introjektovanog topdog-a. Dobar ishod je obostrano omekavanje obe pozicije
svaka priznaje korisnost druge; na ovaj nain, klijent moe otkriti, prisvojiti i
pomiriti sukobljene delove svog iskustva.
Na poetku terapije, kada je klijentu nepoznata ovakva vrsta imaginativnog
rada, posebno je vano posvetiti vreme postavljanju scene i buenju klijentove
energije i zainteresovanosti za eksperiment. U svakom sluaju, dok se postavlja
scena za eksperiment, na primer, igranje uloga koje ukljuuje obraanje drugoj
osobi, dopustite klijentu da koristi to je mogue vie mate. Tipian poetak moe
da bude:
Ako biste mogli da zamislite svog mua u ovoj sobi, gde bi se nalazio? Da
li bi stajao ili sedeo? Koliko bi bio udaljen od vas? (Napomena: ovo
pomae da se stvori scenario koji je realistian distanciran i hladan otac,
na primer, nikada ne bi sedeo u ugodnoj trojci sa svojim sinom i terapeutom.
On bi, u najboljem sluaju, sedeo u udaljenom uglu sobe, napola okrenut,
itajui novine. To takoe doputa klijentu da neposredno proceni rizik od
osobe koju moe doivljavati kao pretnju.)
Sada zatvorite oi i zamislite kakvu odeu nosi, izraz njegovog lica,
nain na koji sedi ili stoji. (Napomena: ovim se moe pristupiti najvanijim
106

aspektima koje klijent ima u odnosu na tu osobu.) Polako otvorite oi i

pogledajte u njega. ta oseate? O emu razmiljate? ta vam govori, ima li
neto to biste mu eleli rei? (Napomena: esto e na ovom mestu biti
vidljiv problem koji klijent ima u ovoj situaciji. Na primer, On me
kritikuje ili Ne mogu ga pogledati u oi.
Sada e moda biti potrebno da ponovo ugovorite ili ponovo procenite ovaj
eksperiment. Da li ste zainteresovani da pronaete nain da se suoite sa svojim
muem, a da se ne slomite...koliko je rizino da mu kaete da prestane? Tehniku
prazne stolice je lako stepenovati od veoma jednostavnog istraivanja ovde i sada
do sloenog, aktivnog istraivanja delova selfa. Na primer, terapeut moe rei
novom klijentu:
Terapeut: Kad bi on sada bio ovde, ta biste mu eleli rei, a da ne morate
da pazite na svaku re?
Beverli: Rekla bih mu da mi je apsolutno dosta njegove stalne kritike.
(Ovo moe biti dovoljno, i terapeut i klijent mogu nastaviti priati o
klijentkinjinim tekoama sa muem, istraujui njena oseanja u ovde i
sada. Malo 'vei' stepen rizika moe biti:)
T: Zamislite da je sada on ovde da li biste bili voljni da mu to kaete
direktno?
B: Hm....Da. Mislite li ...?
T: Nekada moe biti korisno da konflikt dovedete upravo ovde.
B: OK, razumem.
T: Kada bi on sada bio u sobi sa nama, gde zamiljate da bi bio?
B: O, to je lako iza tog stola koji bi bio mnogo vei, a njegova stolica bi
bila via od moje.
T: Zamiljajte ga i dalje da sedi za stolom kako izgleda [i tako dalje] ...
ta elite rei?
B: Ti, kopile jedno, [ona uzviknu] ba si pravo kopile! ta misli ko si? ta
misli da sam ja?
T: Recite mu ko ste vi, Beverli.
B: Ja sam ... Ja sam Beverli Ja sam Beverli ... Nisam tvoja ... [Beverli se
povlai i okree se terapeutu] Upravo sam mu htela rei 'Ja nisam tvoja
posebna mala devojica'. Upravo sam neto shvatila. Znate li na koga me
podsea?
T: [toboe naivno] Na koga?
107

U ovom primeru prazna stolica je koriena kako bi se poveala Beverlina svesnost

o tome kako je svog ouha zamenila sa svojim partnerom, koji je kontrolie i
ograniava. Dodatni stepen rizika mogao bi biti da klijentkinja zamiljenoj osobi
iskae svoja najdublja oseanja i elje. Jo vei rizik bi bio da sedne na drugu
stolicu i pria iz druge pozicije ili da ukljui fiziko izraavanje kao to je
katarzino oslobaanje ili da eksperimentie sa pokretom.
Upozorenja
Kada se pojavi prilika za rad sa praznom stolicom (ili zapravo svaki eksperiment
ove prirode), terapeut mora da donese znaajnu odluku. Hoe li klijentu vie
koristiti uputanje u dijalog sa delovima selfa ili e kontakt sa savetnikom u ovde i
sada biti vie terapijski? Klijenti koji lake ostvaruju kontakte sa drugim ljudima
esto imaju koristi od istraivanja kontakta sa aspektima svog selfa u empatinoj
prisutnosti terapeuta. Dok klijent pria o nekoj dilemi ili osobi sa kojom ima
problem, jasno je da energija za tu figuru raste i produbljuje se, tako da se iznenada
moe osetiti kao da je trea osoba u prostoriji. Prelazak na dijalog sa tom treom
osobom ili delom selfa je neto prirodno. Meutim, postoje klijenti za koje je
ostvarivanje realnog kontakta sa drugim ljudskim biem neto nedostino (na
primer, oni koji su drutveno izolovani ili veoma povueni). To je, zapravo, sr
iscjeljenja. Za ove osobe, dijalog sa samim sobom moe biti dalje izbegavanje
kontakta sa 'stvarnim drugim'. Terapeut e primetiti da eksperiment brzo postaje
prazan i nezanimljiv. Osetie da je njegovo prisustvo potrebno samo kao publika ili
e se osetiti nebitnim. U ovakvim situacijama, klijentu se pomae da na stvarniji
nain bude u kontaktu sa sobom, tako to ostaje u kontaktu sa terapeutom, priajui
svoju priu, nastojei da prenese svoje iskustvo, videi i doivljavajui terapeutov
odgovor, odgovarajui na njega... i tako dalje.
Postoji jo jedno upozorenje koje elimo spomenuti pre nego to preemo na
istraivanje mnogih eksperimentalnih mogunosti. Ako je self-proces vaeg
klijenta slab (na primer, ako ima tendenciju ka fragmentiranju, graninim ili
psihotinim procesima), osnovno je naelo da se izbegava dijalog 'dve stolice' sa
razliitim delovima selfa. Ovim klijentima je potrebna stabilnost terapijskog
odnosa kao granica ili kao mesto za rad gde e biti obuhvaeni. Ako se upuste u
unutranji konflikt, polarnosti e verovatno biti ekstremne i verovatnoa integracije
bie manja nego pre. Dijalog prazne stolice sa ovim klijentima trebalo bi prvo
ograniiti na ovde i sada istraivanje interakcije sa stvarnom osobom u njihovom
ivotu, pri emu je cilj vebati nove naine komunikacije ili boljih strategija selfmenadmenta.

108

Fokus eksperimenta
Kao to smo rekli, bilo bi idealno da eksperiment ko-kreiraju savetnik i klijent. To
ne podrazumeva neku predodreenu formu. Ipak, ovde ukljuujemo listu ideja koje
mogu podstai vau matu. Sve one su sredstva za eksperiment. Nekim klijentima
e biti lake da eksperimentiu sa vizualizacijom, drugima sa kinestetikom ili
auditivnom svesnou, a nekima sa aktivnostima. Imajte na umu (i pitajte) koji su
to modaliteti dostupni klijentu. Moete li lako vizualizovati ljude, moete li osetiti
energiju ili emocije u svom telu? itd.
U obilju mogunosti, postoje glavne opte kategorije eksperimenta.
Ostajanje u impasu. Predlaganje klijentu da nita ne radi moe takoe biti
plodonosan eksperiment! Obino e klijent na razliite naine pokuavati da
izbegne suoavanje sa tekim mestom (na primer, modifikacijom kontakta, itd.).
Predlaganje da klijent ostane sa svojim doivljajem oseaja zaglavljenosti ili
nemoi moe imati dubok znaaj (videti Poglavlje 3, gde govorimo o
paradoksalnom principu promene).
Usmeravanje ili proirivanje svesnosti. Fokusiranje na unutranji doivljaj:
razliite telesne pozicije, zapaanje senzacija u telu ili oseanja, obraanje panje
na misli, proirivanje svesnosti o napetosti ili oputenosti sve ovo poveava
svesnost o fizikim procesima i poziva klijenta da uoi kako se njegove misli i
oseanja manifestuju u telu. Ohrabrivanje da ispita svoje unutranje doivljaje i da
ih naglas imenuje, takoe proiruje svesnost.
Voene vizualizacije: Klijent zatvori oi i istrauje (pod vostvom savetnika) neke
scene iz svoje prolosti koje moe promeniti u svojoj mati ili neku potencijalnu
budunost za njega. Klijent zamilja to je mogue vie detalja, koristei sva svoja
ula.
Korienje umetnikog materijala: Klijent predstavlja svoj unutranji ili spoljanji
svet koristei kreone, boje, plastelin, itd. Obino ovo radi na jednom velikom listu
papira koji omoguava oseaj obuhvaenosti i granice za eksperiment.
Preusmeravanje, preuveliavanje ili minimaliziranje uobiajene reakcije (ili
pronalaenje novog odgovora). Kada klijent govori o situaciji u kojoj je zaglavljen,
vidite da li moete da identifikujete centralnu karakteristiku ili stav kao to su
109

tvrdoglavost, krivica ili perfekcionizam. Tada vidite gde se ta osobina nalazi na

kontinuumu. Na primer, ta bi bilo suprotno ovoj osobini drugi kraj polarnosti?
Ili da li je ova osobina u sredini izmeu dva mogua ekstrema? Da li se klijent
ograniava na samo jednu poziciju na kontinuumu. Ovo vas moe voditi da mu
predloite da proiri svoj repertoar odgovora. Zapravo opcije su sledee: uradi
suprotno, uradi vie (pojaaj), uradi manje (smanji).
Odigravanje. Postoje dve vrste odigravanja ili igranja uloga. Jedna je kada klijent
ulazi u neku komunikaciji sa zamiljenim stvarnim osobama u svom ivotu bilo
iz prolosti ili sadanjosti. Ovo je posebno koristan eksperiment jer u terapijskoj
sobi omoguava direktan pristup ko-kreiranoj spoljanjoj situaciji. Druga vrsta je
kada klijent otelotvoruje otuene ili marginalizovane aspekte sebe, kojih nije
potpuno svestan. (Videti gore 'praznu stolicu'). Ovde je klijent u mogunosti da
vodi dijalog sa svojim razliitim osobinama ili delovima. Ovo se esto koristi u
istraivanju polarnosti. Na primer, klijentu koji je po navici ljubazan sa svima i
osea se iscrpljeno, moe se predloiti da zamisli okrutni deo sebe na stolici
nasuprot njemu i da otpone dijalog. Klijent takoe moe, esto menjajui mesta,
istraiti neslaganja ili konflikte i svoj unutranji dijalog, sluati i dati glas razliitim
'delovima' sebe. Ukratko reeno, odigravanja su korisna za zavravanje getalta
(izraavanje neizraenih oseanja i misli), razjanjavanja osnovnih uverenja ili
introjekata, prisvajanje otuenih aspekata selfa i vebanje novog ponaanja.
Grupni eksperimenti. Skulptura: Klijent koristi druge lanove grupe da
predstavljaju lanove njegove porodice ili radne grupe. On pozicionira lanove u
prostoru u odnosu jedan prema drugom. Istrauje se kako se on i drugi oseaju u
njihovim raznim pozicijama. Predstavnici mogu eksperimentisati sa pomeranjem
na druge pozicije i tako dalje.
Probe: Grupa je idealno mesto na kome se mogu vebati nova interpersonalna
ponaanja i naini bivanja sa drugom osobom (na primer, rei 'ne' ili izraziti
naklonost).
Dubleri: Drugi lanovi grupe preuzimaju uloge ljudi o kojima klijent govori. Uloga
se 'dublira' time to klijent stoji iza lana grupe sa rukama na njegovim ramenima i
kratko opisuje osobu Ja sam tridesetogodinja ena. Udata sam i umorna. elela
bih da prestanem da radim. Klijent moe, ako eli, traiti od nekog lana grupe da
igra i njega.
Zamena pozicija: Tema koja se pojavi izmeu dva lana grupe moe da se istrai
promenom mesta i svaki preuzima stav onoga drugog.
110

Psihodrama: Grupa se korisati da odigra celu 'dramu' iz klijentovog ivota. Klijent

moe posmatrati (birajui drugu osobu da ga igra) ili se pridruiti odigravanju da bi
uradio neto drugaije, da bi govorio sa nekim od likova itd.
Nemojte zaboraviti da u svoj repertoar ukljuite itav dijapazon odnosa terapeutklijent. Pozovite svog klijenta da istrai odnos sa vama. Na primer, Ima li neto
to mi niste rekli? Moda ima neto to vam se nije svidelo da sam rekla ili
uradila? Ili Moete li zamisliti da se ljutite na mene?
Beverli bismo mogli jednostavno predloiti da pogleda svog mua i da oseti
gde je napeta ili nemona. Mogli bismo je ohrabriti da sedi na drugaiji
nain, da pogleda u ono to osea, da vidi koje je poruke sebi slala ili da
vidi da li moe stupiti u dodir sa svojom hrabrou. Mogli bismo predloiti
da zamisli ili odigra suprotnu polarnost, da se zauzme za sebe i porekne da
je radila neto pogreno i odbije da pusti mua da on bude glavni. Mogla bi
eksperimentisati sa tim da mu kae da osea da je on maltretira ili s druge
strane, da preuvelia svoju pokornu i bespomonu poziciju.
Zapamtite da se eksperimenti mogu rangirati od jednostavnog usmeravanja
svesnosti, na primer, Obratite panju na svoje disanje do sloenog igranja uloga,
ukljuujui nekoliko figura iz prolosti. U ranoj fazi, terapeut e biti aktivniji,
ohrabrivae, predlagae i ulagae sopstvenu energiju. U pravom smislu rei, svaka
intervencija koju terapeut izvede u terapiji je eksperiment neke vrste. Bilo bi
korisno da se zapitate ta nedostaje u ovoj situaciji, a ako promenim jedan
element, u emu bi bila znaajna razlika. Postoji li neka osobina koju klijent nikada
nije izrazio, a koja bi ovde unela bitnu razliku?
Meutim, ako je eksperiment dobro zamiljen, klijent e postepeno preuzimati
i esto e poeti da se sam prilagodjava pravcima eksperimenta: Ne, neto bih mu
drugo trebao rei. Ili Upravo sam shvatio neto to pre nisam znao. Kako se
eksperiment odvija svojim prirodnim tokom, terapeut moe videti porast podrane
energije. Iako terapeut ima ideju ta bi mogao biti koristan ishod, to su samo
procesni ciljeve, na primer, da klijent izrazi odgovarajue emocije, doivi bolju
podrku, zavri nezavrene poslove, oseti zadovoljstvo, ponovo prisvoji otuene
delove. Meutim, terapeut nema na umu neki odreeni zavretak ili rezultat, on
nema sadrajne ciljeve. To treba potpuno prepustiti klijentu. Potrebno je da
terapeut zauzme stav kreativne nezainteresovanosti, gde je sve mogue i ne postoji
takva stvar kao to je pravi ili pogrean ishod.

111

Zavravanje
Ponekad e (na primer u igranju uloga) klijent odjednom izai iz uloge i inie se
da je eksperiment zaustavljen. Moda bi tada trebalo da kaete Izgleda da ste
izali iz uloge / zaustavili eksperiment i proverite da li klijent eli pauzirati, stati
ili krenuti u drugom pravcu. Meutim, obino e se pojaviti neka taka na kojoj se
ini da je eksperiment doao do kraja. Uopteno, ovo se deava onda kada klijent
pokazuje znakove zavravanja. To moe biti kada izae iz uloge, obrati se vama da
reflektuje o onome to se dogaalo, stekne iznenadni uvid ili kada promena
njegove energije ukae da se pomerio na drugo mesto. Na ovoj taki eksperimenta
vrlo je lako da terapeut bude zaveden svojim sopstvenim vienjem prikladnog
zavretka, te da podstakne klijenta da nastavi eksperiment. Ponekad mu je potrebno
puno discipline kako bi se drao principa kreativne indiferentnosti i dopustio
klijentu da doe do kraja kakav god on izabere.
S obzirom na ovo, nemogue je rei Ovo je pravo mesto da stanemo, moe se
samo rei da je dosegnuto novo interesantno mesto. Meutim, razumno je zavriti
eksperiment bar deset minuta pre kraja seanse, kako bi bilo dovoljno vremena za
ponovno uspostavljanje veze sa savetnikom, kako bi se mogli osvrnuti na ono to
se deavalo i pripremiti se za kraj seanse. Ovo se moe jednostavno izvesti tako to
se klijent podseti da sada mora stati jer se seansa blii kraju ili je potrebno
konkretnije rei da se eksperiment privremeno obustavlja (na primer) do sledee
seanse. Ponekad e biti potrebno da savetnik bude senzitivan i kreativan u
pronalaenju naina da pomogne klijentu da zavri eksperiment i da se vrati u
sadanji odnos.
Primer:
Beverli je odigravala estoku svau sa svojim zamiljenim muem i drhtala
je od emocija. Savetnik je shvatio da je ostalo samo petnaest minuta do
kraja seanse i odluio je prekinuti. Rekao je Beverli da se seansa uskoro
zavrava i da treba da pronae nain da za sada zavri ovu konfrontaciju.
Predloio joj je da kae muu da e za sada stati, ali da nije zavrila sa njim
i da e se vratiti. Zamislila je da ga alje na sigurno mesto, gde e on ekati
dok ga ona opet ne pozove. Savetnik je onda zamolio Beverli da se fokusira
na disanje, da obrati panju na kontakt funkcije, da se preorijentie na
prostoriju i prisustvo savetnika i proveri da li joj je jo neto potrebno pre
kraja seanse.

112

Asimilacija
Kad se eksperiment zavri to je esto pravo vreme za plodnu diskusiju. Klijent
moe govoriti i davati smisao onome to se dogodilo, kako u kognitivnom smislu
tako i u terminima implikacija za njegov ivot uopteno. Takoe za njega moe biti
znaajan trenutak kada uvidi da je njegov sistem vrednosti u znatnoj meri
ograniavao njegove izbore i mogunosti. Moda e biti potrebno sa klijentom
planirati kako da se ovo naueno primeni u njegovom ivotu. Ovde je od kljune
vanosti meuzavisnost individualnih i sredinskih resursa. Verovatno e biti
potrebno neko vreme pre nego to se potpuno integriu novi uvidi, svesnost i vea
mogunost izbora. Ponekad e klijent doiveti oigledno 'aha' iskustvo kada
iznenada ugleda mogunost drugaijeg naina ponaanja. Ponekad e eksperiment
biti prvi korak u istraivanju ili zavravanju veeg problema ili getalta.
Primer:
Nakon to je Beverli izrazila svoju ljutnju, pronala bolju samo-podrku i
bila u stanju da se suprotstavi slici svoga mua, shvatila je da je uvek
izbegavala sukob sa svojim ouhom. To je dovelo do nove faze u njenoj
terapiji kada je poela da istrauje istorijske korene svojih sadanjih
tekoa. Beverli je odluila da se ponaa na drugaiji nain van terapijske
sobe i da se suprotstavi ouhu zbog prolih dogaaja.
Ako klijent prekine eksperiment u sredini i iznenada se vrati u sadanji momenat,
to je vano ispitati. Savetnik treba da kae kako se eksperiment zaustavio na
trenutak i da pozove klijenta da postane svestan onoga to je prethodilo prekidu,
koje je znaenje toga i ta je moda potrebno da se sada desi kako bi se oseao
dovoljno upotpunjen.
Nudimo vam sledea dva predloga za kreiranje eksperimenta za sebe, da biste
doiveli kako se stvari mogu odvijati.
Sugestija: Razmiljajte o neemu to bi bilo poeljno, ali izgleda kao potpuno
nemogu zadatak. (Ne mislimo fiziki nemogue!) Zato je teak? ta bi bio
pravi napor za vas da to uradite ili neto slino tome? Kada ste odredili
promenu koju je potrebno napraviti kako bi ostvarili zadatak, umanjite nivo
rizika dok ne odredite veoma mali ali mogu korak ka ishodu. Eksperimentiite
sa preuzimanjem tog malog koraka. Zapazite kako se oseate i ta mislite.

113

Razmislite o rasponu intervencija koje su legitiman deo savetovanja. Postoji

li neto to nikada niste radili, rizik koji nikada niste preuzeli? ta bi bila
najrizinija stvar koju biste mogli uraditi kao savetnik? Smislite eksperiment
koji bi vam omoguio da napravite prvi mogui korak.

114

9 Modifikacije kontakta

Getalt terapeuti veruju da deo psiholokog zdravlja ini dobar odnos sa sobom i
drugima. Ipak, nain na koji ostvarujemo kontakt bie pod uticajem uslova u polju
u svakoj jedinstvenoj situaciji. Kako se uslovi i prioriteti menjaju, potrebno je da
prilagoavamo ili modifikujemo nae ponaanje da bi se na odgovarajui nain
suoili sa novom situacijom. Na primer, dobro je da prekinete svoj impuls da
preete ulicu i da se prvo zaustavite i proverite saobraaj, ali verovatno nije dobro
da prekinete impuls za plakanjem kada ste na neijoj sahrani. U izvesnom smislu,
zdravo ivljenje je samo po sebi kreativno prilagoavanje ili neprekidna
modifikacija kako bi pronali najbolji nain zadovoljavanja naih promenljivih
potreba i prioriteta, kao i najbolji spoj izmeu naih potreba i potreba drugih ili
sredine.
U idealnom sluaju, ovaj proces modifikacije je neprekidan i stalno se
preispituje kako sa menjaju uslovi polja. Ovo je lako razumeti ako posmatramo
dete u razvoju. Prirodan nain za bebu je da svoju uznemirenost ispoljava plaem i
da oekuje panju. U kasnijem uzrastu, kreativno prilagoavanje obuhvata
obraanje prijatelju i traenje utehe, pretvaranje uznemirenosti u rei. Kada su
odreene potrebe stalno prisutne i ponavljaju se, neizbeno je da dete naui naine
zadovoljavanja i kontrolisanja tih potreba koji su 'dovoljno uspeni' i to postaje
uobiajen odgovor. Ovo je neophodno i normalno. Meutim, problemi se javljaju
kada uobiajeni odgovor nije prilagoen novim i izmenjenim uslovima u polju.
Tada se formira stil kontakta (obino nesvestan) koji je uoljiv u nekoj specifinoj
situaciji ili koji je karakteristian za niz situacija i koji moe proimati sve aspekte
neijeg naina ostvarivanja kontakta. Osoba tada nije slobodna da pravi nove
izbore ili prilagoavanja i ponavlja iste odgovore koji su nekad bili korisni (ili se
tada makar tako inilo). Ovo je ponekad vidljivo kod zlostavljanog deteta koje kad
odraste izbegava sve bliske odnose ili kod ljudi koji uvek na stres odgovaraju
prejedanjem ili napijanjem. Mnogi razlozi zbog kojih klijenti trae savetovanje
jesu problemi kreativnog prilagoavanja koja su nekad bila odgovarajua, ali su
sad postala fiksirani getalti.

115

Od 'prekida' do 'modifikacija' istorijski prikaz

Jo od poetka getalt terapije, praktiari su poeli primeivati da postoje odreeni
zajedniki obrasci u modifikaciji kontakta. Oni su prvobitno vieni kao
izbegavanja ili skretanja koja prekidaju prirodan proces kontakta i zavravanja.
Pearl (1947) i Perls et al. (1989 /1951/) opisali su sledee obrasce:
Retrofleksija, Konfluencija, Desenzitizacija, Introjekcija, Projekcija, Egotizam
(Polsterovi su dodali Defleksiju, 1973).
Ovi poremeaji kontakta su poznati kao 'prekidi' i prvobitno su posmatrani kao
prepreka u ostvarivanju punog kontakta i vitalnosti. Vrlo rano getalt terapija je
postala pokuaj destrukturisanja prekida, kako bi se ponovo uspostavilo stanje
optimalnog zdravlja. Ipak, razumevanje prekida kontakta radikalno se promenilo
poslednjih godina (e.g. Swanson, 1988; Mackewn, 1977; Wheeler, 1991; Gestalt
Journal 1988:11 (2)). U terminima teorije polja, nijedan 'prekid' se ne moe
smatrati dobrim ili loim, korisnim ili nekorisnim, osim u okviru znaenja i potreba
svake jedinstvene situacije. Stoga su 'modifikacije kontakta' bolji nain da se opie
niz procesa koji jednostavno predstavljaju kreativna prilagoavanja koja jesu ili
nisu odgovarajua. Zdrava osoba treba da je u stanju da se kree du kontinuuma
izmeu potpunog izbegavanja kontakta, modifikovanog kontakta i punog kontakta,
zavisno od svake nove situacije. Sve ove pozicije su potencijalno zdrave i mogu se
jedino procenjivati u odnosu na uslove polja kao i na samu osobu.
Prema sugestijama Mackewn-a (1997) napravili smo shemu sedam najee
identifikovanih modifikacija, koje su predstavljene kao kontinuumi. Moemo ih
uporediti sa razliitim nijansama u karti boja. Sedam tradicionalnih 'prekida'
predstavljaju jedan pol kontinuuma. Svaki ima svoj suprotan pol i mnotvo 'nijansi'
izmeu. Ponekad e svaka pozicija na kontinuumu biti odgovarajua (na primer,
izolacija u toku spiritualnog povlaenja u samou i konfluencija izmeu majke i
bebe). Sada emo opisati ovih sedam modaliteta kontakta, uvaavajui da je svaka
pozicija na kontinuumu potencijalno zdrava i odgovarajua u zavisnosti od potrebe
i konteksta situacije.
U sledeoj tabeli naveli smo modifikacije kontakta. Za svaku osnovnu
modifikaciju predlaemo suprotnu polarnost, ime se definie kontinuum. Zatim
za svaki kontinuum predloemo nain rada sa polarnostima koje su postale
fiksirani getalti. Moda ete poeleti da identifikujute svoj sopstveni kontinuum
ili da istraite jedinstveni polaritet nekog odreenog klijenta.

116

Retrofleksija...........................................................................................Impulsivnost
Defleksija ..............................................................................................Primanje
Desenzitizacija ..................................................................................... Senzitivnost
Konfluencija...........................................................................................Povlaenje
Egotizam................................................................................................Spontanost
Projekcija.............................................................................................. Prisvajanje
Introjekcija.............................................................................................Odbijanje

Opta terapijska razmatranja

U mnogim situacijama klijenti imaju malo svesnosti o tome da modifikuju kontakt
na odreen nain ili da imaju neki drugi izbor. Ovde je terapeutov zadatak da
povea klijentovu svesnost i razumevanje naina kako ostvaruje kontakt. Takoe
je potrebno da uzmete u obzir ta nedostaje, koje su druge pozicije na raspolaganju
na kontinuumu polarnosti, ta se nalazi u klijentovoj pozadini, a ega nije svestan.
Na primer, klijent moda ne shvata da deflektuje svaku teku emociju tako to
menja temu ili da mu telo postaje napeto kada govori o svom ocu. On je moda
nesvestan mogunosti line ekspresije koju izbegava. Klijentu moete rei svoju
hipotezu koju moe razmotriti, o neemu to ste zapazili i to vam budi
radoznalost. Svesna sam toga da stiskate pesnice svaki put kad priate o ocu, da li
ste vi svesni da to radite? ili Da li ste ikada razmiljali o tome da izrazite deo
svoje ljutnje prema njemu?
Bilo bi korisno da se modifikacija shvati kao nain izbegavanja bola ili tekih
emocija. Moda je nekada to pomoglo da se osoba oseti sigurno i da preivi. Stoga
je ponekad potrebno da zamislite ili da saoseate sa bolom ili tekoom originalne
situacije, kako bi shvatili smisao modifikacije. Takoe je ponekad potrebno da
pomognete klijentu da nae novi kreativniji nain da se suoi sa situacijom koja je
nekad reavana ovim odreenim fiksiranim getaltom ili modifikacijom. Ponekad
to moe biti glavni fokus terapije dok se klijent trudi da ponovo prilagodi svoj
celokupan nain povezivanja.

117

Sada emo posebno istraiti svaku polarnost modifikacije. Prvenstveno emo se

fokusirati na situacije gde su modifikacije ustaljene i nefunkcionalne.

Retrofleksija .....Impulsivnost
Za osobu kaemo da je u retrofleksiji onda kada zadrava svoj impuls za
preduzamanjem akcije (govor, izraavanje oseanje, ponaanje). Energetski tok se
prekida i ovo moe imati nekoliko posledica. Zadrani impuls moe prirodno
nestati. Meutim, ako se proces esto ponavlja ili ako impuls sadri snanu
energiju, suzdravanje impulsa moe dovesti do toga da se energija okrene unutra
prema sebi. To moe dovesti do napetosti u telu, somatskih oboljenja, depresije ili
ak do samo-povreivanja.
Sugestije intervencija

Istraiti koja su uverenja, introjekti i rane odluke povezane sa

retrofleksijom. Posebno je vano saznati ta klijent veruje da e biti posledice
putanja energije u akciju. Retrofleksija treba biti 'ponitena' samo onda kada su
klijent i savetnik sigurni da klijent ima dovoljno podrke i razumevanja da e na
pravi nain upravljati sa onim to se oslobodi.
Primer:
Klijentkinja, Belana, ignorisala je svoju ozbiljnu nesigurnost u pogledu
ispoljavanja ljutnje i savladala je svoj introjekt da sebe zaustavlja
retroflektujui. Izabrala je da otro iskritikuje direktora svoje kompanije i
time je osigurala promenu, ali sa loim ishodom. Bila je degradirana. Ovo
je naravno uvrstilo njenu odluku da svoja oseanja zadrava u sebi i
retrofleksija je postala jo vie fiksirana.

Kako je retrofleksija obino zadrana u telu, korisno je da se, dok

radimo na njenom osloboenju, fokusiramo na telesne procese. Pozovite klijenta
da postane svestan toga gde se u njegovom telu nalazi zadrana energija. Takoe
mu moete predloiti da govori iz tog dela sebe, da tome da glas. U nekim
situacijama moete predloiti klijentu da 'ue u to' i da veba oputanje.

Odigrati retrofleksiju u sobi za savetovanje. Ovo je posebno korisno

kada je klijent identifikovao introjekt koji se esto nalazi u osnovi retrofleksije (na
primer, Nemoj da se ljuti). Klijent poinje da se fokusira na svoje telo,
preuveliavajui napetost i ponavljajui naglas introjekt. Ako i kada oseti da je
118

spreman, klijent moe osloboditi napetost i svoju energiju usmeriti napolje, uz

podrku terapeuta. (Videti u Poglavlju 8 o eksperimentima)
Drugi pol ovog kontinuuma je impulsivnost ili nesuzdrana ekspresija
najbolja verzija ovoga je spontana vibrantnost akcije i kontakta. Meutim, ovo se
takoe moe odnositi na neprimereno izraavanje oseanja ili impulsivno
reagovanje na nain koji je opasan po sebe ili druge, kao to je sluaj sa samopovreivanjem ili nekontrolisanim ili nasilnikim ispadima.
Primer:
Leonard je imao veoma nizak nivo tolerancije frustracije. U terapiji je
ispriao kako se na poslu esto razbesni ako neko od njegovih radnika
zaboravi da uradi neto ili ako je zauzeta telefonska linija. Poeo bi sa
gunanjem i hodanjem gore-dole, onda bi se to brzo proirilo na udaranje
vrata pesnicom (pri emu bi se esto povredio) ili bacanje telefona na pod.
Sugestije intervencija

Ako klijent shvati da mu je potrebno da naui da kontrolie svoju

impulsivnost, to mu moe pomoi da stekne naviku namernog osveivanja faza
ciklusa iskustva. On mora obratiti panju na svoje senzacije i oseanja, da ga ona
zainteresuju, da ih prizna i uvai. Tada moe razmotriti koje opcije za akciju
postoje i da onda izabere jednu. Prolazei kroz ove faze, on e sebe usporiti i doi
e u kontakt sa odgovarajuom akcijom. Za klijenta e moda ovaj proces biti
veoma teak i bie potrebno da ga u terapiji uvek ponovo doivljava. Terapeut
takoe moe ovo prilagoditi odreenom klijentu i esto ga pozivajui da bude
svestan svojih senzacija, da imenuje svoja oseanja i da dozvoli njihovo puno
uvaavanje.

Takoe mogu biti korisne vebe i tehnike uzemljenja koje su opisane

u prethodnim poglavljima. Klijenti koji su fiksirani u ovoj polarnosti esto imaju
doivljaj preplavljenosti svojim emocijama. Oni opisuju stvari kao U tom
trenutku sav se pretvorim u ljutnju. Oseam kao da u eksplodirati. Uzemljivanje
i pojaavanje svesnosti o telesnim granicama moe biti obuhvatajue i umirujue.

119

Defleksija.....Primanje
Defleksija podrazumeva izbegavanje ili odbacivanje unutranjeg stimulusa ili
nekog dela sredine, sa ciljem da se sprei potpuno priznavanje ili svesnost.
Defleksiju karakterie blokiranje samog stimulusa ili okretanje od njega, kao i
iznenadna promena pravca. Klijent esto deflektuje svoja oseanja i impulse
neprekidnim prianjem i smehom umesto da ih ozbiljno shvati ili stalnim
usmeravanjem na potrebe drugih. Defleksija uticaja drugih ljudi moe se videti kod
klijenta koji esto menja temu kada se pojavi neko odreeno pitanje, koji se pravi
da nije neto uo ili video, koji pogreno shvata ili redefinie ono to je reeno ili
uraeno. Defleksija je aktivan proces izbegavanja svesnosti, to znai da e klijent
takoe biti sklon da odbaci vae intervencije kada doe u dodir sa izbegavanim
materijalom. Ovaj proces moe biti izrazito suptilan i esto je jedini znak da je
prisutan kad savetnik shvati da sa klijentom razgovara o neemu, a nema pojma
kako su dotle doli.
Sugestije intervencija

Modelujte istrajnost i drite se uporno jedne teme, te klijentu ponudite

svoje hipoteze o tome ta moe biti problem. Pretpostavljam da ti je teko govoriti
o tome da si usvojen, bilo bi lake pokuati da izbegne ak i razmiljanje o tome
ili kao u ovom primeru:
Savetnik: Da li stvarno misli da te je namerno ignorisala?
Klijent: Pa, prola je ba pored mene, upravo kao to je uradila prole
nedelje. Zabila je nos u svoje papire.
Savetnik: I da li misli da je to bilo namerno?
Klijent: Nije teko bar rei 'zdravo' ljudima, zar ne? Ja sam samo eleo da
me primeti.
Savetnik: Zapaam da mi nisi odgovorio na pitanje ta misli je li to bilo
namerno.
Klijent: (zaustavlja se i za trenutak se ini da je bez rei, a onda se opustio)
Ne...Pa....Pretpostavljam da verovatno nije. Valjda nije. Ona me verovatno
nije primetila. Razmiljala je o neem drugom i...ali znate, ako prestanem
da se ljutim na nju to je bila nepristojna, ini mi se da je to jo gore. Ona
me jednostavo nije videla. To je uasno. Kao da sam nevidljiv.
Savetnik: ta znai za tebe biti nevidljiv?
Klijent: Da li sam ja toliko nebitan? Beznaajan?

120

Savetnik: Dakle, ako te ona nije primetila, to je neto to ima veze sa

tobom.....sa tvojom vrednou?

Ponekad ete morati paljivo, ali vrsto prekinuti proces defleksije, na

primer, Moram vas zaustaviti na trenutak.... pre nego to podelite svoja opaanja
o tome ta klijent radi ili reakciju na defleksiju. Svestan sam da svaki put kad
govorimo o odreenoj stvari, vi menjate temu. Da li ste to primetili? Ili biste
mogli rei, Primetio sam da niste odgovorili na moje pitanje i pitam se da li je to
zbog toga to niste spremni da priate o tome. Ovo, u izvesnom smislu, klijentu
daje dozvolu da izabere da ne pria o neemu, dok u isto vreme proiruje svesnost i
potvruje znaaj i svog 'tihog dela'.
Drugi pol ovog kontinuuma nazvali smo 'primanje'. Ovde je osoba dostupna i
otvorena da u potpunosti doivi svet oko sebe. Ovo zvui kao jedan veoma
pozitivan kvalitet, ali i on moe stvoriti probleme ako se prekomerno koristi. Svi
smo svakodnevno pod udarom bezbroj nadraaja, dok su nae unutranje i
sredinje zone stalan izvor senzacija, misli i oseanja. Prekomerno receptivna
osoba prima previe, za razliku od deflektivne osobe, i ima tendenciju da previe
obraa panju na ove stimuluse. Ovakvoj osobi je teko da ih ignorie ili da
selektivno odabere ono to je relevantno u nekom momentu. Ona moe u svom
govoru koristiti previe detalja i biti neodluna, jer se bori sa svim tim naoko
vanim materijalom. U najgorem sluaju, ovakvo stanje se moe videti kod ljudi sa
psihotinim procesom koji su toliko svesni svih nadraaja koje primaju da gube
sposobnost da formiraju smisaoni getalt.
Sugestije intervencija

Pomozite klijentu da bude vie u kontaktu sa svojom unutranjom i

sredinjom zonom oseanja i misli, kako bi identifikovao znaenje svojih reakcija i
imenovao akcije koje treba da preduzme.

Pomozite klijentu da odredi prioritete svojim iskustvima. Na primer,

ta ti je sada najvanije? Kako to zna? ta je jo vano?

Praktikujte vebe uzemljenja koje e kod klijenta pojaati doivljaj

tela

Istraite introjekte vezane za prilagoavanje drugima. Blago pozovite

klijenta da ispita ta zamilja da bi se desilo kad bi ignorisao neke stvari ili ljude,
kad bi propustio neki detalj i tako dalje.

121

Desenzitizacija.....Senzitivnost
Desenzitizacija je proces slian defleksiji. To je jo jedan nain da se izbegne
kontakt sa stimulusom. Meutim, dok se defleksijom uglavnom spreava da
nadraaj doe da sredinje zone svesnosti, desenzitizacija podrazumeva dublja
iskljuivanja - na nivou unutranje zone. Naznaku ovoga terapeut esto moe nai
u sopstvenoj fenomenologiji. On se esto osea pospano i tromo u prisustvu
desenzitizovnog klijenta, dok je odgovor na deflektujueg klijenta energizovaniji
(na primer, iritacija, frustracija ili uznemirenost)
Primer:
Keiko nikad nije znala kad je gladna niti je primeivala da tokom cele
terapijske seanse sedi na ivici stolice, nesvesna svojih zgrenih udova; anLikov brat je umro i on je rekao da nita ne osea; Denifer je bila brutalno
zlostavljana i o tome je priala glasom bez emocija.
Sugestije intervencija

Podstaknite klijenta da obrati panju na disanje, telesne senzacije,

fokusirajui se na poveanje telesne svesnosti i onoga ega je svestan i gde
zadrava svoju energiju.

Zatraite od klijenta da zamisli kako bi se mogao oseati u vezi neke

situacije ili kako bi neko drugi mogao reagovati.

Podelite vau sopstvenu reakciju na situaciju u vezi koje je klijent

desenzitizovan i ponudite mu mogue reakcije. Proverite kako je va odgovor
delovao na njega.

Tehnika koju je opisao Kepner (1995) mogla bi biti korisna. On

preporuuje da se otkrije u kom je delu tela klijent najsenzitivniji i da se zapone
snanije povezivanje sa tim delom, sa ciljem da se pokae klijentu kako da se
ponovo senzitizuje. Onda se postupno prelazi na susedne delove tela, u pokuaju
da se proiri polje senzitivnosti.
Kako se klijent ponovo senzitizuje, svakako ete se pomerati na podruje drugih
modifikacija kontakta. Ovo je naroito tano kada je desenzitizovan materijal
posebno traumatian. Iznoenjem materijala iz nesvesnog na videlo, posebnu
panju morate obratiti na klijentovu sposobnost samo-podrke, inae moe
direktno upasti u traumatski materijal bez dovoljnih resursa.

122

Osoba koja doivljava drugi kraj polarnosti - senzitivnost - je neposredno

svesna nadraaja u ovde i sada. Ona je usklaena sa sobom i okolnim svetom i to
ponekad moe znaiti dobar nivo podudarnosti i izuzetnu sposobnost empatije.
Ipak, kao neko ko previe prima, ova osoba moe patiti zbog preplavljenosti
nadraajima koje nije u stanju da ignorie. Ovo moe biti izraeno u hipohondriji,
ili to je uobiajenije, u nemogunosti da se proceni znaenje ili vanost neke
senzacije. S druge strane, ovakva preosetljivost moe biti izraena u kognitivnom i
emocionalnom smislu.
Primer:
Reg je koristio defleksiju kako ne bi bio svestan oseaja stida zbog svoje
beznaajnosti. Kad je ovo dublje istraeno, otkrio je svoju ekstremnu
hipersenzitivnost prema stvarnom ili zamiljenom omalovaavanju od strane
drugih. Bilo kakva sluajna primedba ili neodreena kritika bila mu je
nepodnoljivo poniavajua i on je svoju povreenost skrivao iza ljutnje i
okrivljivanja drugih, to je povezivao sa iskustvom koje je imao sa svojim
distanciranim i kritinim ocem.
Neki ljudi mogu da budu na oba kraja kontinuuma u isto vreme. Na primer,
hipohondar moe biti hiper-svestan svojih telesnih senzacija, istovremeno potpuno
desenzitizovan za svoje afektivne i emocionalne aspekte, zapaajui simptome
koje ne ume objasniti.
Sugestije intervencija

Sugestije su uglavnom sline kao i za desenzitizovane klijente. Vano

je da se radi veoma sporo, dajui klijentu vremena da se povee sa sobom i
znaenjem svojih senzacija.

Kada je klijent hipersenzitivan na stvarne ili zamiljene kritike, bilo bi

korisno istraiti ta se deava sa njim u takvim situacijama. ta osea? ta veruje o
sebi i o svetu? Korisno je da klijent koji veruje da ako nije savren onda nita ne
vredi, naui da testira realnost. Posebno je vano da terapeut bude spreman da sa
klijentom istrai proces koji se deava izmeu njih.

123

Konfluencija.....Povlaenje
Tema ove polarnosti se odnosi na bliskost i udaljenost. Zdrava osoba se lako i
nesmetano kree du kontinuuma izmeu stapanja (u momentu voenja ljubavi) i
povlaenja (zbog odmora ili meditacije). Fiksirana pozicija ukazuje na neke
tekoe prilikom povezivanja ili prilikom separacije. Osoba koja se plai da
bliskost sa drugom osobom predstavlja opasnost (od gubitka, odbacivanja,
povreenosti ili naputanja), problem reava tako to se ili stapa sa drugim ili se
psiholoki povlai.
Primer:
Naomi je uporno gledala savetnika dok je opisivala svoje probleme sa
muem. esto je uzdisala i pravila zagonetne komentare, to je savetnika
ostavljalo u nedoumici. Ponekad nije do kraja izgovarala reenice i
ostavljala je da ih savetnik dovri. Dok je govorila, klimala je glavom i
ohrabrujue se smeila savetniku.
Naomi: Nekad smo voleli biti zajedno, sve smo radili zajedno. Ali sada......
(klimnula je glavom kao da daje neki znak)
Savetnik: Stvari su se sada promenile?
Naomi: Da - sada se prepiremo i svaamo i znate...nekada smo priali o
svemu, ali....neke stvari su nepodnoljive.....
Savetnik: Time mislite da vie ne razgovarate o svojim razliitostima?
Naomi: Da. Nikada se nismo razilazili oko vanih stvari pa ili nevanih
stvari zapravo sve do....znate.....
Savetnik: Dakle, mislite nije bilo nikakvih razlika o kojima bi razgovarali.
Naomi: Oh, to je apsolutno tano. Nisam razmiljala o tome.
(Savetnik je poeo oseati da zaista teko radi. Nije bio siguran ta se
zapravo deava u Naominom braku, pa ipak izgledalo je da razgovor tee
dosta glatko. Poeo se pitati da li je ovo paralelan proces (relaciona
dinamika koja se ponavlja u razliitim situacijama) sa Naominim
spoljanjim odnosima.
Klijent koji modifikuje kontakt posredstvom konfluencije ponaa se kao da je deo
druge osobe u odnosu ili kao da je druga osoba deo njega samog. Konfluencija je
nemogunost da se odredi interpersonalna granica. Oseanja i elje druge osobe

124

lako preplave konfluentnog klijenta, koji odgovara kao da su njegovi, te takoe

vrlo esto postaje anksiozan kad se dogodi ili nagovesti separacija.
Sugestije intervencija

Ohrabrite osobu da koristi 'Ja' reenice umesto 'to' ili 'mi'. Takoe
moete modelovati proces tako to ete biti jasni kada za sebe kaete 'Ja'. Na
primer, moete rei Kada te ja sluam, oseam se tuno, kako se ti osea? ili Ja
sedim na ovoj stolici, ti sedi preko puta mene, ima li ideju ta eli od mene
upravo sada?

Pronaite i istaknite slinosti i razlike, To zvui kao da se slae sa

tim/ da se osea isto kao.........ali se takoe nisi sloio sa/ ne osea se isto kao...

Istraiti i ponuditi empatiju za strah od odvajanja, zavravanja i

gubitka.

Kada u terapijskom procesu doe do 'take klinikog izbora', podelite

svoje miljenje sa klijentom i ponudite mu opcije za nastavak terapije. Koja mu je
opcija privlana ili da li ima neke druge sugestije? Ovim naglaavamo da se sa
problemom ne suoava jedna ve dve osobe!
Klijent iji je naviknuti stil kontakta povlaenje, esto nee traiti terapiju.
Meutim, ponekad e doi govorei o tome kako mu se ini da drugi ljudi bolje
ive od njega i kako misli da mu 'neto nedostaje'. Moe opisivati sebe koristei
metaforu da se osea kao vanzemaljac ili da je zatoen u balonu ili da se nalazi iza
nevidljivog zida.
Sugestije intervencija

Kada radite sa ovom vrstom modifikacije kao naviknutog naina

kontakta, moete lako osetiti kao da se mesecima nita ne deava u terapiji.
Zadovoljite se time da dugo gradite radni savez i da nudite lagani dijaloki pristup.

Ako je klijent povuen tokom seanse, nemojte ga terati da vam kae

'ta se deava'. To lako moe pojaati njegovu povuenost. Zauzmite poziciju
kreativne nezainteresovanosti i ekajte sa njim u tiini, vodei rauna da se i vi ne
povuete i budete van kontakta. Praktikujte nenametljivo svoju ukljuenost. Budite
pripravni i zainteresovani. Povremeno moete uputiti poziv, Izgleda da ti je
potrebno da se sada povue i ja mogu ekati/ biti sa tobom. Samo elim rei da
ako eli da pria o tome ta se deava, biu veoma zainteresovan da ujem.

Ako se klijent povue tokom razmene sa vama, mogue (verovatno!)

da je to odgovor na vas. Moete rei da ste primetili da se povukao i da se pitate da
125

li ste rekli ili uradili neto zbog ega je poeleo da se odmakne. Ako on prihvati
svoju povuenost i kae vam kako ste joj vi doprineli, budite spremni da razumete
njegovo iskustvo i da osea potrebu da se zatiti. Moete ga pitati ta mu je
potrebno to bi mu pomoglo da se ponovo sretne sa vama.

Egotizam.....Spontanost
Zdrav egotizam predstavlja kapacitet za samo-refleksiju. Ovo se moe nazvati i
'samo-svest' u svom najboljem smislu. Egotizam kao naviknutu modifikaciju
karakterie preterana zaokupljenost sopstvenim mislima, oseanjima, ponaanjima
i uticajima na druge. Ova zaokupljenost moe biti pozitivna, kada se divimo i
estitamo sebi ili kritika i podrivajua; u oba sluaja to je izbegavanje realnog
relacionog kontakta. Zadatak se ovde sastoji u ohrabrivanju klijenta da se pomeri iz
samo-posmatranja i samo-refleksije u neposredniji kontakt sa vama i svojom
sredinom.
Primer:
Kes je esto prekidala priu o protekloj looj nedelji i uporno gledala kroz
prozor. Kad je savetnik upitao ta se deava, rekla je da razmilja o tome
kako je glupa, kako verovatno zvui smeno i kako se savetnik sigurno pita
kad e da se sabere.
Sugestije intervencija

Obratite panju kako u seansi klijent prekida kontakt sa vama da bi

vodio svoj unutranji dijalog i pozovite ga da se vrati i bude ovde i sada sa vama.
Saoseajte sa njegovim sadanjim iskustvom zabrinutosti za sebe i kakav utisak
ostavlja ili sa njegovom potrebom da bude savreno 'ispravan'.

Predloite tehnike uzemljenja sa fokusom na telesne procese i

namernog usmerenja panje na sredinu ('izgubite razum i vratite se ulima').
Drugu polarnost ini spontanost koja, ako je odgovarajua, oznaava puno,
vibrantno ivljenje ovde i sada. U nekim zapadnim kulturama spontanost
predstavlja retku iznimku u atmosferi promiljanja i retrofleksije. Meutim, kada je
neobuzdana, onda predstavlja odsustvo neophodne refleksije i samo-posmatranja.
Ironija je u tome to spontanost esto moe da bude uzrok neprikladnog ponaanja
savetnika, njegovih nepromiljenih intervencija i probijenih granica, to se na

126

alost naroito odnosilo na neke rane getaltiste. Ova polarnost se moe videti u
poremeajima impulsa, maninom i antisocijalnom ponaanju.
Primer:
Siete je bila divna, ivahna ena u svojim tridesetim. Na seansi procene,
meutim, otkrila je dugu istoriju svog izlaganja tekim i opasnim
situacijama. Na zabavama je kupovala tablete od stranaca i jednom
prilikom je bila opljakana. Drugi put se nala bez prebijene pare posle
pijanke u nekom stranom gradu. Nije videla nijedan razlog da pomisli da je
i sama na neki nain doprinela tome to joj se deavalo.
Sugestije intervencija

Previe impulivan klijent moe esto koristiti ovu modifikaciju kako

bi izbegao bolnija unutranja iskustva. To je kao da od svojih oseanja bei u
akciju. Dajte klijentu dovoljno prostora da ispria svoju priu, prekinite ga ako je
pretvori u 'uzbudljivu dramu'. Kakav su smisao imali za njega dogaaji, kakvo
miljenje i stavove ima u vezi njih? Pobrinite se da se zaustavi i opie svoja
oseanja (i ona koje je imao 'onda', kao i sadanja koja su izazvana seanjem).

Pomozite klijentu da razmisli o tome ta se deava u momentima pre

nego to oseti nagon da neto uradi. Pitajte ga ta se tada deava, ta osea (npr.,
dosadu, strah, prazninu, potrebu za neim, tugu). Istraite da li postoji potreba da
se izbegnu ova oseanja. Ako razmiljanje o njegovim iskustvima izazove
uznemirenost, fokusirajte se na izgradnju samo-podrke i odgovarajue podrke
sredine.

Projekcija.....Prisvajanje
Ponekad se javlja konfuzija oko koncepta projekcije. Tekoa nastaje zato to se
ova re koristi na najmanje tri razliita naina. Prvo, koristi se da ukae na
sposobnost da zamislimo ono to ne postoji, da anticipiramo moguu budunost, da
budemo kreativni. Umetnici projektuju svoje vizije na platna, u romane i na film.
U ovom smislu projekcija je bitna komponenta ljudskog delovanja (i mate koja
nas ini jedinstvenim ljudskim biima). Drugo, koristi se u smislu transfera, kad je
projektovani materijal istorijski i neodgovarajui; na primer, klijent koji vidi
savetnika kao figuru oca ili majke. Tree, projekcija se odnosi na odbaene ili
otuene delove selfa. Kada se klijent bori sa prihvatanjem nekog kvaliteta ili
aspekta svoje linosti koji nije kompatibilan sa njegovom self-konceptom, on ga

127

moe uspeno nesvesno projektovati na drugu osobu. Ovde govorimo o ovakvoj

upotrebi projekcije.
Primer:
Jedan na klijent koji je bio vrlo vredan ovek, priao nam je ta mu se
desilo kad se nakon jednog posebno napornog dana vratio kui. Na vratima
je sreo svoju enu i rekao joj je Izgleda zaista umorno, na ta mu je ena
mudro odgovorila Trebalo bi da odspava nekoliko sati. Kad se probudio,
ena ga je upitala Da li sada izgledam odmornije?
Sugestije intervencija

Perls (1969:72) je verovao da je patologija 'delimina projekcija' i da

proces ponovne asimilacije moe poeti podravanjem klijenta da uradi 'potpunu
projekciju'. Predlagao je da klijent prvo preuvelia svoju projekciju, te da je onda
obrne i da se to je mogue vie identifikuje sa tim kvalitetom. Prazna stolica je
idealna tehnika koja se koristi za ovu vrstu istraivanja.

Kada vas klijent vidi kao da ga kritikujete ili osuujete (a vi ste

sigurni da nije tako), prvo istraite znaenje i posledice koje ovo ima za njega.
Kako je to biti sa nekim za koga verujete da je uvek kritian prema vama?
Ponite istraivati mogunost da on ima potpuno iste osobine. Da li si ikada bio
kritian prema meni? Na poetku e klijent esto poricati da uopte moe imati
takvu osobinu. Ne, nikada nisam bio kritian prema tebi, ti uvek daje sve od
sebe..... Bie potrebno da ponete postupno, na primer Ako bi bio kritian prema
meni, na ta bi se to odnosilo? Ponekad predlaemo da klijent pogleda po sobi
kako bi naao predmete, boje ili oblike koji mu se ne sviaju, kako bi vebao da
kritikuje neto to pripada terapeutu. Ovo se postepeno moe pojaavati sve dok
klijent ne bude dovoljno ohrabren da kae da mu se ne svia kako terapeut pria ili
se ponaa prema njemu (to je sigurno bogato polje mogunosti).

Drugi pristup bi bio da se istrai kako je klijent poeo verovati svojim

projekcijama. ta ste uinili ili rekli to ih je dovelo do zakljuka da ste bili
kritini? Projekcija je obino ko-kreirana. Traite 'zrno istine' u klijentovom stavu.
Vrlo je mogue da ste i sami na neki nain doprineli njegovom iskustvu, a biti
spreman da se to prihvati, moe normalizovati njegovo iskustvo i odbaeni stav.

Odravanje kretivne indiferentnosti u toku istraivanja kao to je ovo

moe biti veoma vano u normalizaciji otuenih kvaliteta, kao i u izbegavanju
reakcija stida.
128

Polarnost prisvajanja je oduvek bio kamen temeljac getalt prakse. To je koncept

prihvatanja odgovornosti za sve aspekte nas samih. Meutim, ako odemo previe
daleko, to podrazumeva da klijent prihvata ili prisvaja i ono to nije njegova
odgovornost ili da preuzima na sebe ono to nije njegovo. U krajnjem sluaju to se
manifestuje u samo-okrivljivanju ili preterenoj krivici.
Sugestije intervencija

Empatino istraivanje klijentovog oseanja odgovornosti i krivice

moe otpoeti proces odreivanja ta pripada njemu, a ta ne.

Ukljuite klijenta u kognitivno istraivanje situacije, koristei

njegovu sredinju zonu kako bi se odredile injenice. Pitajte kako zna koje su
stvari njegova odgovornost, a koje nisu. Ovo je posebno korisno kod seksualnog
zlostavljanja ili iznenadnog gubitaka i alosti.

Introjekcija.....Odbijanje
Introjekcija je proces kojim se neko miljenje, stav ili instrukcija iz sredine
prihvata bez pogovora kao da je istinita. Introjekt nije na odgovarajui nain
analiziran, preraen ili asimilovan i zapravo je strano telo koje je preuzeto i
zadrano. Prema naem iskustvu, introjekti se nalaze u sreditu veine drugih
modifikacija kontakta. Jasan primer introjekta moe se videti u nasilnim
instrukcijama upuenih deci koja ih esto progutaju bez razumevanja, Ne igraj se
blizu reke ili Vrati se kui pre mraka. Drugi primeri introjekata su Nemoj
nikad da zavisi od drugih ili Nikada nee uspeti. Osoba koja je pod uticajem
introjekta osea jak pritisak da mu se povinuje i neprijatnost ako pokua da mu se
suprostavi. Ponekad, ako obrati panju na sredinju zonu, klijent moe uti stvarnu
instrukciju i ako se zapita, on zapravo moe rei ko mu je to 'dao'. Ipak, introjekti
su vaan deo efekasnog funkcionisanja, oni nam omoguavaju da usvojimo vana
socijalna pravila i da savladamo obrazovni sistem. Kao terapeutima oni nam
doputaju da usvojimo privremene strategije zasnovane na iskustvima drugih, dok
ne naemo svoje sopstvene. Na primer, terapeut u treningu koji radi sa klijentom
koji ima istoriju nasilja, moe pratiti introjekt Nikad se ne viaj sa klijentima
nasamo u zgradi kasno uvee.
Sugestija: Setite se svog detinjstva i vidite koje su poruke i instrukcije bile deo
vaeg porodinog ivota. Da li su postojala posebna pravila u vezi jela, Ne
stavljaj laktove na sto, Ne jedi otvorenih usta. Koje poruke ste dobili o svom
129

telu, iskrenosti, moralu, kulturi? Sada razmislite koliko od ovih ranih instrukcija
jo uvek sledite. Da li ste ih kao odrasla osoba slobodno izabrali ili postoje neke
po kojima ivite na preispitujui ih?
Mnogi problemi koje klijent donosi na terapiju zasnovani su na uverenju ili stavu
koji je progutan nesvesno i nikada nije doveden u pitanje. Terapeutov posao je da
pomogne klijentu da osvesti ove introjekte tako da moe izabrati da li e ih zadri
ili ne. Terapeut ne bi trebalo da ima nikakav uticaj na to koja su uverenja korisna, a
koja ne. To je klijentovo pravo da odlui da li da ih zadri ili odbaci.
Sugestije intervencija

Indentifikovati sve implikacije introjekta. Moete paljivo istraivati

koristei fenomenoloki metod. Ovim se introjekti ili uverenja dovode u svesnost:
Primetio sam da duboko veruje kako nikada ne moe neto dobro da uradi.
Kako si doao do tog zakljuka da je pokazivanje emocija znak slabosti?
Kako si to poeo da veruje?
Da li je onda istina da ti nikad nita ne moe uraditi dobro?
Da li misli da je uvek pogreno pokazivati emocije?

Klijent se uz dovoljno podrke moe pozvati da preuvelia introjekt u

cilju razumevanja njegovih ogranienja u sadanjosti. Recite mi sa to vie
energije i uverljivosti da (na primer) nikada neete sebi dozvoliti da se naljutite.
Moete zatraiti od klijenta da svoje uverenje glasno izgovori ili da ga ak vikne.
Nikada neu pokazati svoju ljutnju ni pod kakvim okolnostima. Ovo ponekad
samo po sebi dovodi introjekt u punu svesnost. Klijent moe poeti da uvia kako
se kruto drao tog uverenja i kako ga je nekritiki primenjivao u svim situacijama.
Klijent moe postati radoznao i ak vrlo zbunjen zato je u to verovao tako snano.

Ponekad je neophodno igranje uloga ili odigravanje kako bi se

pomoglo klijentu da se vrati nazad i suoi sa osobom ili situacijom kada je preuzeo
introjekt. On tada moe doneti novu odluku, odbaciti poruku, modifikovati je ili se
raspraviti sa osobom koja mu je prenela introjekt, sa svim resursima i
razumevanjem u ovde i sada.

Pronaite konkurentski introjekt. Za klijenta bi moglo biti veoma

znaajno da pronae nekoga koga potuje i kome se divi i ko bi zapravo podrao
suprotno uverenje.

130


Verovatno da e klijent koji koristi introjekciju kao glavnu
modifikaciju kontakta, spremno introjektovati ono to vi kaete. Savetnik lako ovo
moe da previdi, poto je retko kad neprijatno imati nekoga ko e se svim srcem
sloiti sa naim miljenjem. Dakle, vano je pratiti proces i pozvati klijenta da
prepozna kako spremno guta vae sugestije. Podrite ga da zastane i da reflektuje
pre nego to se sloi.
Suprotan pol introjekcije je odbijanje. Potpuno je zdravo odbiti neki stav, uverenje
(ili ak i terapeutovu intervenciju) ako se to ne poklapa sa klijentovim vrednostima
i integritetom. Ipak, klijent ponekad moe manifestovati odbacivanje kao naviknuti
stil. Na primer, moe izgledati da se ne slae ili da 'oduva' svaku vau intervenciju
ili moe odbiti bilo ta to se tie odreene oblasti ili ono to je vezano za
odreenu temu. Ponekad klijent odbacuje ne samo miljenje drugih nego sve to
mu se daje, ukljuujui ljubav i panju. Odbijanje se moe javiti kao nepoverenje,
pobuna ili preterano oslanjanje na samog sebe.
Sugestije intervencija

Klijenti esto mogu koristiti obrasce odbijanja kako bi definisali sebe.

U nastojanju da identifikuje ta sam 'ja' a ta 'nisam ja', klijentu moe biti lake da
definie ta 'nisam ja' nego ta sam 'ja', u terminima onoga to ne voli, sa im se ne
slae itd. Korisno je da mu se pomogne da pone da otkriva ko je on, fokusiranjem
na unutranju i sredinju zonu, uvaavanjem punog raspona svojih potreba,
oseanja i senzacija i njihovim pretvaranjem u rei.

Stav odbijanja esto potie iz dubokog straha da se bude kritikovan ili

kontrolisan. Primetiete klijentovu tendenciju da izbegava da odgovara na pitanja
ili da prati sugestije. U ovom sluaju va pristup treba da bude prihvatajui i
otvoren, bez zahtevanja ili estog zapitkivanja. Moete sesti 'pored klijenta' (u
figurativnom i bukvalnom smislu), pozivajui ga da pria o emu god hoe.
Podrite ga da pria o sebi i svojim interesovanjima, umesto da ga ispitujete, a sve
sa ciljem da se izbegne utisak da pokuavate da ga saterate u oak. Kada se
uspostavi dobar radni odnos, klijent e lake da odgovara na konfrontacije koje
sadre elemente igre i humora.

Terapeutove modifikacije
Terapeuti takoe ponekad modifikuju svoj kontakt na nain koji ograniava
njihovu terapijsku efikasnost i mogunosti. Nemogue je da izvan terapijske sobe
131

ostavimo svoje sopstvene naviknute obrasce i nemogue je da izbegnemo da

budemo deo ko-kreiranog polja klijentovih modifikacija. Ono to moemo
zahtevati od sebe jeste da u najveoj moguoj meri prihvatimo fenomenoloki i
dijaloki stav. Ovim emo umanjiti verovatnou nametanja naih obrazaca
klijentima ili meanja sa njihovim.
Sugestija: Razmislite o svom obrascu kontaktiranja. Koje su najee
modifikacije koje koristite? Kako one ometaju kontakt koji ostvarujete? Kako se
ove modifikacije pojavljuju u seansi sa klijentom? Na primer:
Ako obino retroflektujete moda se nepotrebno uzdravate da sa klijentom
delite vae iskustvo.
Ako projektujete, ije lice bi verovatno dali svom klijentu?
Ako ste veoma izraajni, moda ste skloni da se pokaete bez preispitivanja koje
to znaenje moe imati za klijenta.
Ako ste skloni konfluenciji, moda imate problem da budete sa klijentom koji se
ne slae sa vama.
Sada zamislite nekog svog klijenta i njegove uobiajene naine modifikovanja
kontakta. Kako je verovatno da oni meusobno deluju? Koje korisne ili
nekorisne obrasce moete ko-kreirati?

Zakljuak
Jedan od osnovnih principa getalta jeste da zdravo funkcionisanje podrazumeva
dobar kontakt sa sobom i drugima. Meutim, nerealno je oekivati da sve vreme
ostvarujemo pun kontakt sa svakom figurom ili potrebom koja se pojavi ili da ak
to elimo. Svaka situacija zahteva jedinstven odgovor, obino neko prilagoavanje
ili modifikaciju kontakta. Dobar kontakt treba da bude odgovarajui i relacion.
Pomaemo peaku koji je pao pod uticajem introjekta da budemo korisni, iako smo
u urbi i ne elimo da se zadravamo. Retroflektujemo neprijateljski komentar koji
bi nas uvukao u nepotrebne nevolje, spajamo se sa voljenom osobom u momentu
konfluencije, koristimo projekciju da bi osetili empatiju, a desenzitizujemo
glavobolju kako bi obavili vaan posao. Mi stalno modifikujemo kontakt. Stvar
koja je ovde bitna jeste da budemo u mogunosti da to radimo s lakoom i da to
biramo, tako da moemo koristiti sve mogunosti kontakta du celog kontinuuma,
stalno prilagoavajui na stil kontakta svakoj novoj situaciji.

132

10 Nezavreni posao
Jedna od najpoznatijih fraza u svetu getalta jeste 'nezavren posao'. Koristili smo
je ve nekoliko puta u ovoj knjizi. Odnosi se na situacije iz prolosti, posebno one
traumatske i problematine, koje za klijenta nisu razreene ili zavrene na
zadovoljavajui nain. U zdravim situacijama pojavljuje se potreba ili figura,
energija se mobilie, kontakt se uspostavlja i getalt se zavrava. Meutim, ako
klijent nema resurse, razumevanje ili podrku da se na odgovarajui nain nosi sa
situacijom, ona ostaje ili nezavrena, traei okonavanje ili se prerano zavrava.
esto se deava da potrebe nisu zadovoljene, jer klijent ima introjekte ili uverenja
koja spreavaju zavravanje. Klijent moe da veruje da ne zasluuje da bude voljen
ili da ima introjekt da je pogreno izraavati emocije. Originalna potreba za
ljubavlju ili emocionalnim izraavanjem se onda porie i potiskuje iz svesnosti.
Ovo se moe racionalizovati verovanjem koje podrava poricanje, Niko mi nije
potreban da me voli ili Mislim da emocije samo smetaju i trebalo bi ih
izbegavati. Energija se kanalie negde drugde, vodei ka fiksiranom getaltu ili
preranom zavravanju koje nije zadovoljavajue (poto ne zadovoljava originalnu
potrebu).
S druge strane, prisutan je oseaj uznemirenosti i frustracije. Ponekad e klijent
govoriti o nekoj situaciju iz prolosti, o kojoj stalno razmilja ili fantazira. To se
moe odnositi na ljude koji su umrli ili su otili ili na situacije u kojima se oseao
na primer, zapostavljen ili maltretiran.
Obino osoba nije svesna energije ili borbe koja je zakoena u nezavrenom
poslu, onoga ega je svesna (ako uopte) jesu simptomi koji se ine nepovezani ili
misteriozni. Na primer, dete koje se plailo da e biti udareno, verovatno e
vremenom reagovati napetou tela kako bi se oduprlo udarcu. Kao odrasla osoba,
izgubie svako svesno seanje na to, ali e u stresnoj situaciji imati vidljivo
zamrznuto dranje tela i alie se na optu napetost ili nedostatak senzacija.
Prirodan proces zavravanja je prekinut i znatna koliina energije se troi da bi se
nezavrena situacija drala van svesnosti. Ovo vodi ka iscrpljivanju izvora energije
i samo-podrke. Drugi primeri ovog fenomena se mogu lako videti kod posttraumatskog stresa, gde se klijentu priviaju scene iz prolosti ('flashback'),
anksiozan je i neprestano napet. U pravom smislu rei, on nastavlja da uvek iznova
oivljava traumu, kao da se jo uvek deava. To je kao da se osoba jo uvek
nesvesno bori da pronae nain da izae na kraj sa uasom koji ju je prvobitno
preplavio. Zadatak savetnika je da klijentu prui podrku, da mu obezbedi da se
emocionalno izrazi ili zavri, to e mu omoguiti da nastavi dalje.

133

Ponekad je mogue identifikovati situaciju sa kojom se nije moglo suoiti, ali

se nije mogla ni ostaviti. Klijent tada moe, zajedno sa savetnikom, zapoeti
zadatak zavravanja. Da bi nastavio dalje ponekad je samo potrebno da uz
dovoljno podrke postane svestan situacije. Ponekad e se jednostavno initi da je
klijent zaglavljen. Ono to je nezavreno ili nerazreeno je nejasno i moe se samo
pojaviti kao hronina napetost ili depresija bez oiglednog razloga. U ovom sluaju
postoji nesvesna situacija sukobljenih sila u pat poziciji. Ovo je primer onoga to
se ponekad zove impas ili taka zaglavljenosti. Jednu stranu impasa ini nagon za
rastom, ekspanzijom i promenom. Druga strana, podjednako jaka, odupire se
promeni, obino u obliku originalnog kreativnog prilagoavanja to je stari i
uobiajeni obrazac.
Postoje mnogi razlozi za ovakav impas. esto su prisutna verovanja i strahovi
vezani za posledice promene, koji su doboko zakopani i kojih je klijent samo jedva
svestan. U sreditu impasa moe biti snano osnovno verovanje ili introjekt.
tavie, stari obrasci su sigurni i poznati; oni mogu biti bolni i neugodni, ali su
isprobani i provereni naini dovoljnog zadovoljavanja naih potreba, u periodima
kada se inilo da ne postoje drugi naini suoavanja sa tekoama. Ovakva
kreativna prilagoavanja su tada bili najbolji naini koji je osoba mogla nai da se
bori sa dogaajima i pritiscima odreenih uslova u polju. Za klijenta moe biti
teko da napusti ve isprobani odgovor koji se ponekad inio kao spasonosan.
Takoe je tano da e zapoinjanje suoavanja ili ispitivanja impasa neizbeno
reaktivirati anksioznost ili strah, koji su povezani sa kreativnim prilagoavanjem.
Anksioznost i depresija koji prate vee promene u samo-razumevanju
javljaju se upravo zato to se doivljava da je postojanje selfa ugroeno,
poto se granice izobliuju i reformiu, dok je novi self u procesu
pojavljivanja. Za klijenta ovo predstavlja pravu opasnost. Ovde na scenu
stupa vetina terapeuta da podri osobu dok se njene granice ire i menjaju
i da je 'dri' dok novi self izranja. (Mullen, 1990:87)
Kako bi opisali naine rada sa nezavrenim poslovima, preranim zavravanjem i
impasom, ovu temu smo podelili u pet kategorija. U nekoj terapiji e biti potrebna
samo jedna kategorija, a u nekima e biti potrebne sve. Rad na ovome moe trajati
jednu seansu ili nekoliko meseci, u zavisnosti od uslova polja i znaaja odreene
teme.

134

Istraivanje pozadine
Ovo podrazumeva istraivanje toga kako je nezvreni posao nastao, istorije,
verovanja i introjekata koji ga podravaju, to sve ini pozadinu figure. To se
najbolje postie korienjem fenomenolokog metoda istraivanja i razumevanja.
Sledee smernice bi mogle biti korisne:

Identifikovati nezavrenu situaciju. Ona se moe pojaviti tek nakon

dosta istraivanja i izotravanja problema ili neprijatnosti.
Primer:
Kristina je veinu svog ivota ivela sa nizom privremenih 'ouha' koji su je
smatrali suvinom. Ona se ovome kreativno prilagodila tako to se povlaila
i sebi govorila da joj nije potreban otac ili bilo koji mukarac, te je tako bila
sama sebi dovoljna bez ikoga. U kasnijem periodu ivota, meutim, dola je
na savetovanje i rekla da ima problem sa intimnou. Kad god su se ona i
njen mladi suoavali sa nekim izazovima ili tekoama u odnosu, ona bi
postajala nezainteresovana i smatrala bi ga dosadnim. Veza bi tada
postajala beivotna i prekidala se tako to bi je mladi napustio. Ovo se
dogodilo nekoliko puta i Kristina je poela da sumnja kako i ona ima udeo u
tom odbijanju. Originalno kreativno prilagoavanje postalo je nesvestan
deo njene pozadine i bilo je potrebno nekoliko meseci pre nego to je bila u
stanju da vidi povezanost. Tek tada je mogla da shvati da su njeni tekui
problemi bili povezani sa neim nezavrenim jo iz detinjstva.

Otkrijte zajedno sa klijentom koje je najjasnije seanje originalne

situacije ili traume koju doivljava kao nezavrenu.
Uz podrku savetnika, Kristina se poela priseati detalja dolazaka i
odlazaka 'ouha' u njenom ivotu. Ona je bila u stanju da ponovo kontaktira
sa svojim nevoljama i bolom to je stalno bila ignorisana i zapostavljana.
Setila se svog poetnog oseanja frustracije i nemoi i zavravala je sama
plaui u svojoj sobi.

Otkrijte gde ima najvie energije, na primer, u frustriranim

emocijama, u napetosti ili rigidnosti tela ili u repetitivnim zamiljanjima ta se
moglo ili trebalo desiti, to je esto praeno samo-kritikom ili okrivljivanjem.
135

Kristina je osvestila kako je postajala napeta i letargina kada je njen

mladi poeleo da ponu da ive zajedno i setila se kako je ovo takoe bilo
njeno oseanje sa novim ouhom kad je bila devojica. Takoe se setila da
je prvobitno mislila kako mora da sa njom neto nije u redu, kad je niko ne
voli.

Ohrabrite klijenta da postane potpuno svestan svojih oseanja, misli,

telesnih senzacije i verovanja.
U toku nekoliko nedelja Kristina se vraala detaljima svojih seanja iz
detinjstva, stvari su joj postajale jasnije i izotrenije, naroito u vezi njenih
telesnih reakcija i emocija.

Identifikujte svaki prekid ili modifikaciju kontakta.

Kristina i savetnik su mogli da identifikuju nekoliko modifikacija kontakta.
Bila je sklona retrofleksiji svojih emocija, desenzitizovala bi se kada je
intimnost bila neizbena i projektovala je nezainteresovanost na svog
mladia.

Imajte na umu principe teorije polja i nastojte da i vi i klijent dobro

razumete svrhu, funkciju i meupovezanost odreenih prekida kontakta na kojima
radite. Razgovarajte o uticajima na ivot klijenta, o posledicama u prolosti i u
sadanjim situacijama. Kako bi se njegov ivot razlikovao da se nije uvek tako
ponaao? Ovakva razmatranja podrazumevaju paljivo sagledavanje implikacija
mesta zaglavljenosti onih koji ograniavaju, kao i onih koji su sekundarna dobit
(koji na neki nain zadovoljavaju neku drugu potrebu, to je nagraujue).
Postalo je potpuno jasno da su Kristinina oigledna dosada i
nezainteresovanost da pone da ivi sa mladiem, bili povezani sa njenim
prolim iskustvima i da su je uspeno (nesvesno) titili da bude ponovo
povreena. Kristina je bila okirana i zapanjena kada je povezala te stvari,
poto je mislila da je prevazila svoja iskustva iz detinjstva.
U ovoj fazi istraivanja, prilika da ispriamo svoju priu receptivnom savetniku,
ponekad prirodno dovodi do zavravanja. Postati svestan neega u podravajuoj
terapijskoj atmosferi moe biti dovoljno. Ovo e biti vidljivo u oseaju olakanja
ili zadovoljstva, kao kad se jedna vrata zatvore i moemo krenuti dalje.

136

Suoavanje sa problemom ili impasom

Meutim, kada ovo nije sluaj, bie potreban direktniji rad. Moe se desiti da
postoji jedno odreeno ponaanje, emocija ili izraz koji se ini najvie osujeen. U
ovoj situaciji imate nekoliko opcija, ali osnovni cilj je da se pronae nain da se
pojavi ono to je neizraeno.

Kada se identifikuje pozadina teme, savetnik moe fokusirati rad

direktno na otkrivanje kako se problem odrava u ovde i sada. Panja takoe moe
biti usmerena i na preispitivanje osnovnih uverenja. Ponekad se vremenom ovo
prirodno menja, kako i klijent doivljava reparativni efekat terapijskog odnosa.
Rad takoe moe biti direktan. Jedan metod je da se radi kognitivno, identifikujui
odreeno uverenje, artikuliui ga, sagledavajui ga u odnosu na realnost i
pronalazei alternativne mogunosti koje klijent prihvata kao pogodne.
Kristina je identifikovala da ona veruje da Nijedan mukarac nee nikada
mariti za mene zato to ja nisam osoba koja se moe voleti. Ovo je bilo
podeljeno u dve izjave i paljivo je preispitano. Ona se takoe fokusirala na
nain kojim modifikuje kontakt u terapiji ime je podravano njeno
uverenje, tako to je gubila insteresovanje za (mukog) terapeuta kada bi
joj postajao emocionalno blizak i odbijala je njegovu panju tako da se on
oseao prilino distanciran. Savetnik je u ovom periodu smatrao da je rad
teak i povremeno se oseao defanzivno ili iziritirano. Na superviziji je
govorio o sopstvenoj osetljivosti kad doivi da je odbaen i ovo mu je
omoguilo da oseti empatiju za Kristininu potrebu da se povue. Konano se
Kristina sloila da razmisli o mogunosti da Poneki mukarac moe
iskreno da mari za mene. I Ja takoe zasluujem da budem voljena.
Kasnije u terapiji, bila je u stanju da poslednju reenicu promeni u Ja sam
osoba koja se moe voleti.

Ponekad e ono to treba da se dogodi biti oigledno za klijenta, ali e

biti teko da se uradi, drugi put klijent e se boriti da nastavi dalje, ali e ostati u
impasu, na mestu gde e se oseati duboko zaglavljen ili paralisan. Blokirae ga
strah ili oseaj opasnosti, kao da mu je sam ivot ugroen. Dalje istraivanje se ini
nesigurno ili nemogue. Strah esto moe biti bezimena praznina ili konfuzija, kao
da je na ivici ponora. To je esto mesto sa najvie potencijala za promenu i razvoj.
Perls et al. (1989 {1951}) opisuju da se terapijski zadatak u ovakvom sluaju

137

sastoji od 'kreiranja sigurne opasnosti ' za klijenta. Terapeut pravi kliniku procenu
stepena raspoloive podrke i sa koliko se izazova (ili opasnosti ) klijent moe
suoiti, a da to bude korisno za njega. Sa mesta kreativne nezainteresovanosti,
terapeut ohrabruje klijenta da ostane sa oseanjem neprijatnosti i zaglavljenosti,
dozvoljavajui energiji da raste i verujui procesu. Terapeutu je esto potrebna
velika odlunost da omogui klijentu da ostane u bolnoj zbunjenosti, umesto da se
pribegne lakem izbegavanju.
Primer:
Druga klijentkinja, Nataa, dola je na terapiju, nadajui se da e razumeti
svoj neprestani 'iracionalan' strah od intimnih veza. Kako je terapija
odmicala, ona je priala o mnogim problemima sa mukarcima, ali je malo
napredovala. Terapeut je esto primeivao da je izbegavala telesne
senzacije dok je priala o svom detinjstvu. Vremenom je eksperimentisala sa
dozvoljavanjem snanijih senzacija, ali je poela dosezati mesto bezimenog
uasa, gde bi odmah ustuknula i zamrznula se. Sa velikom hrabrou (i
podrkom od strane terapeuta) odluila je da se postepeno suoi sa tim
mranim mestom, i tokom nekoliko meseci kretala se sve dublje u tamu,
esto postajui izgubljena i uasnuta. Terapeutu je takoe bila potrebna sva
njegova samo-podrka da ostane sa njenim bolom, ali je odluio (posle
dosta supervizije) da veruje klijentovom procesu koji se odvija. Konano,
Nataa se setila scene iz djetinjstva u kojoj je bila zlostavljana, a koju je
potisnula i bila je sposobna da nastavi rad sa novom svesnou o impasu.

Rad sa imaginacijom
U prethodnom delu fokusirali smo se na istraivanje i suoavanje sa nezavrenim
poslovima. U sledeem delu emo se fokusirati na uvoenje imaginacije i
kreativnosti u eksperimentisanje sa problemom.

Ponudite jedan ili vie eksperimenata kako bi se isprobali razliiti

naini izraavanja. To moe biti uraeno kroz imaginaciju ili igranje uloga u
terapijskoj seansi (videti poglavlje o eksperimentima). Neki klijenti nisu u stanju
da izvedu ili zamisle pogodan odgovor. U ovom sluaju, moda ete morati dati
sugestiju. Ovi eksperimenti mogu biti mali, na primer, da klijent kae Nedostaje
mi liku osobe koja je umrla ili veliki, u kojima e klijent izvesti ritual bdenja i
sahrane umrle osobe, na kojoj nije bio prisutan.
Kristina je jo uvek oseala zakoenu energiju i nakon to je uvek iznova
priala svoju priu, postala je svesna koliko je ostajala nemona pred
138

kritikom i odbijanjem raznih mukaraca koji su iveli u njenoj kui. Savetnik

je postavio razne eksperimente kako bi joj omoguio dijalog sa
najznaajnijim ouhom, tako da je Kristina uz mnogo poetne podrke
osetila ljutnju i ogorenje i rekla mu je koliko je mrzela njegovu
nametljivost. Posle ovoga postala je vrlo energizovana i uzbuena i osetila
je da je pronala snagu i uverenost koje su joj uvek nedostajale.

Ponekad klijent dosegne mesto gde nije siguran koliko eli da se

promeni (na primer, problem zavisnosti). Tada je korisno da se razmotre dobre i
loe strane razliitih opcija i njihove mogue posledice. Ovim klijent doputa sebi
da postane svestan onoga to ga eka ako se promeni i ako se ne promeni. To znai
da ako izabere da se promeni, on to radi svestan onoga ega se odrie (ponovo i
dobrog i loeg) i onoga to dobija. Uvek e biti potrebno da se suoi sa
egzistencijalnom istinom da ako mu fiksirani getalti ili stari obrasci ne ine ivot
predvidljivim, onda e morati da se suoi sa nepredvidljivim, nepoznatim
iskustvom u ovde i sada.

Katastrofine fantazije koje se nalaze u osnovi otpora prema promeni

mogu biti istraene pomou 'zatvorenih' pitanja. Ako nastavite da ivite svoj ivot
na sadanji nain, ta e se desiti?. Produite ispitivanje sve dok tema nije
potpuno istraena. Nemojte ni na koji nain protivureiti klijentu i ostanite
kreativno indiferentni. Povremeno ga upitajte, A ta bi bilo tako strano u vezi
toga?. Ove tehnika ne bi smela da se koristi sa vrlo osetljivim klijentima, ali moe
biti veoma mona sa osobama koje imaju odgovarajuu samo-podrku.
Primer:
Terapeut: ega se plai da e se desiti ako sebe podri i trai neto od
svog mladia?
Siete: Njemu se to definitivno ne bi svidelo.
T: I ta bi se onda dogodilo?
S: Mogao bi me ostaviti.
T: A ta bi to znailo?
S: Tada bih bila sama.
T: I ta bi se onda desilo?
S: (pauza) Pa, ono to elim da kaem jeste da ja to ne bih podnela. Ne bih
mogla iveti. Ali pretpostavljam da to nije istina. Bila bih uasno sama. Bila
bih uasno tuna. Moda bih poludela.
T: I kako bi to izgledalo?

139

S: (pauza) Oh, pretpostavljam da verovatno ne bih poludela. Vie bih viala

svoje prijatelje... (smeh)... Zapravo to je udno shvatila sam da najgora
stvar koja se moe desiti jeste da budem povreena. To je prilino olakanje.

Rad sa polarnostima
Svaka osoba je beskrajni niz polarnosti. Kad god prepoznamo jedan svoj
aspekt, prisutna je antiteza. Ona je tu kao pozadina, dajui obris sadanjem
iskustvu, a opet dovoljno mona da izroni kao samostalna figura, ukoliko
sakupi snagu. Kad je ta snaga podrana, moe doi do integracije. (Polster
& Polster, 1974:61)
Rigidnost koja ini sr impasa moe takoe biti uzrokovana fiksiranom polarnou.
Polarnosti su prisutne u svim osobinama. Svaki aspekt osobe je jedna strana
dualnosti; druga strana je izvan svesnosti i ini pozadinu za tu figuru. Neke su
jasne kao 'muko i ensko', 'slab i jak', 'srean i tuan'. Druge su suptilnije i
karakteristine za fenomenologiju osobe. Perls se rado bavio identifikacijama
polarnosti ili rascepa koji je nazivao 'topdog' (Trebalo bi vie da vebam, jedem
zdravu hranu i itam getalt knjige), nasuprot suprotnosti nazvanoj 'underdog'
(Naravno da hou, ali ne sada, moda sutra).
U Poglavlju 9 govorili smo o polarnostima koje obino karakteriu modifikacije
kontakta. Druge polarnosti svaka osoba organizuje na jednistven nain. Zdravo
funkcionisanje podrazumeva sposobnost fleksibilnog kretanja du kontinuuma bilo
koje polarnosti, kako nalae situacija. Na primer, klijent je moda vaspitan da
veruje da postoji polarnost sa samo dve pozicije, moan i nemoan i da je uvek
potrebno da se dri 'monog' kraja polarnosti. Ovo znai da on nee lako sebi
dozvoliti da bude 'nemoan', to je za njega stvar principa. Ovo mu moe biti
ozbiljna smetnja u odnosima koji trae kompromis ili preputanje neophodno za
intimnost. Svi delovi kontinuuma su potencijalno potrebni. Na primer, nasilje je
ponekad neophodno za samo-zatitu. Osoba ne moe osetiti svoju muevnost u
potpunosti ukoliko u potpunosti ne uvai svoju enstvenost itd. Oigledno, ovo nije
uvek istina i bilo bi lakomisleno insistirati na tome. Na primer, svetu nije potrebna
nemilosrdna okrutnost. (Nekim klijentima bi bilo korisno da misle o ovim potpuno
nepoeljnim kvalitetima kao o izopaenju prirodnih osobina.) Ovim vanim
komentarom istiemo da su sve pozicije du polarnosti prirodni i neophodni delovi
ljudskog ivota. Nazivanje jednog kraja polarnosti loim, slabim ili neprivlanim,
fiksira percepciju osobe u jednu rigidnu poziciju, to obino vodi u verovanje da je
taj sud na neki nain 'objektivno' istinit.

140

Sugestija: Identifikujte neki aspekt ili kvalitet koji nikad ne ispoljavate ili za
koji verujete da je neprijatan, neto to znate da posedujete, ali pokuavate da
sakrijete. To moe biti okrutnost, kritinost, ljubomora ili kompetitivnost.
Dopustite sebi da potpuno doete u kontakt sa tim kvalitetom, prihvatite ga kao
istinski deo sebe, svialo se to vama ili ne. Vidite da li moete pronai situaciju
u kojoj bi taj kvalitet bio neophodan ili koristan. Kako biste ga opisali na
pozitivan nain?
Osnovno verovanje u getalt teoriji jeste da sredite nezdravog procesa ine
otuivanje, otcepljivanje onih delova selfa za koje se ini da su preteki da se
ponesu ili integriu. Kako smo opisali u Poglavlju 9, ovi otcepljeni delovi se esto
projektuju na nekog drugog ili su gurnuti u nesvesno. Da bi se drali van svesnosti
to zahteva energiju, te se stoga smanjuje raspoloivost nove energije za
odgovaranje u bilo kojoj novoj situaciji. Jedan od glavnih naina na koji se ovo
deava je kroz proces polarizacije, pri emu klijent porie jedan kraj polarnosti,
kako bi se identifikovao sa drugim, Nikada ne bih mogao izgovoriti la ili
Nikada sebi ne doputam da se naljutim, Nikada ne bih bio okrutan prema
svojoj deci. Iako se ovaj proces najee deava kognitivno ili emocionalno,
takoe se moe manifestovati u ogranienoj ili previe izraajnoj telesnoj energiji.
Zadatak terapeuta je da pomogne klijentu da povrati fleksibilnost i punou
odgovora.

Ponite sa pokuajem identifikovanja suprotne polarnosti osobine koje

se klijent vrsto dri. Ona e biti jedinstvena za tog klijenta i ne nuno
najoiglednija, na primer, druga polarnost ljubavi moe biti mrnja ili moe biti
odbacivanje. Klijent bi trebalo da pokua da zamisli ta bi bilo suprotno od te
osobine, iako ete mu moda morati pomoi sa nekim sugestijama.

Sledei korak se sastoji u ohrabrivanju klijenta da sagleda mogunost

te odsutne polarnosti. Pitanja kao Moete li zamisliti oseaj....? esto izazivaju
odgovor Nemogue ja da ja to oseam ili zamislim, ili To mi se ini
nemogue. Snaga otpora prema mogunosti druge polarnosti moe vam ukazati
kolika je energija uloena da se to dri van svesnosti.

Oigledno je da su ovde korisne tehnike 'dve stolice' i igranje uloga,

poto je vano da se klijentu omogui prilika da se identifikuje sa drugom
polarnou. U poetku bi to moglo biti 'kao da'. Zatim, ako je vaa intervencija
ispravna, klijent e poeti da unosi i investira energiju u poricanu osobinu. Moete
rei klijentu da zapone dijalog izmeu dva suprotstavljena stava prema nekom
problemu. Na primer, Nikada neu da oprostim toj osobi zato... i Ja hou da
141

oprostim toj osobi zato.... Ohrabrite klijenta da uloi to je mogue vie

entuzijazma i energije u svaku od polarnosti, dajui vremena da odgovori drugoj
strani, obraajui panju na telesne reakcije, oseanja i odgovore. Zapanjujue je
kako ova veba moe dovesti do nove integracije.

Istraite kako moe da se redefinie naziv polarnosti. Jak ili slab,

moe da se preimenuje u jak ili fleksibilan (ili senzitivan, ranjiv, otvoren,
velikoduan). Proverite ta ima smisla za vaeg klijenta.

Vano je zapamtiti da posedovanje kapaciteta za odreenu polarnost,

ne znai isto to i ponaati se tako. Priznavanje jednog dela sebe koji se moe
oseati, na primer, ubilaki ili zavidno, znai da priznajemo potpunost naih
ljudskih mogunosti.
Vaa namera je da re-kreirate fleksibilnost i mnoge opcije du kontinuuma izmeu
dve polarnosti, tako da osoba moe postati rezilijentnija i razviti vie mogunosti
odgovaranja u suoavanju sa fiksiranim getaltima, kao i novim situacijama. Oba
pola treba da budu potvrena i sve pozicije izmeu njih treba da se vide kao
potencijalno korisne, u zavisnosti od konteksta.

Integrisanje rada
Okonavanje nezavrenih poslova moda nikada nee biti potpuno postignuto.
Verujemo da je oekivanje potpunog oporavka od svih posledica tekog gubitka,
zapostavljanja ili zlostavljanja, nerealno. Klijent moe uvek biti ranljiv kad je u
pitanju neka tema i moda ete se morati vraati u tu oblast mnogo puta, kada nove
situacije izazovu slinu krizu. Ipak, zavrna faza podrazumeva asimilaciju onoga
to je naueno, moda otkrivanje najboljeg mogueg vida kreativnog
prilagoavanja u ovde i sada i onda krenuti dalje.
Kristina je odluila da ispria svoju istoriju njenom sadanjem mladiu i
oboje su se sloili da razgovaraju o njenim strahovima i anksioznosti kako
se oni budu pojavljivali. Posle toga, njihov odnos je postao prostor za
otkrivanje i rast, kao to je bila i terapijska soba. Osloboena spona svojih
nezavrenih poslova, Kristina je otkrila mnoge naine na koje je
ograniavala svoje odgovore mladiu. Bila je uzbuena izazovima novih
situacija koje su traile nove naine bivanja
Na mnogo naina nezavreni posao moe da se shvati kao glavna prepreka
zdravom ivljenju u ovde i sada i kako terapija postaje efikasnija, moete pomoi
osobi da bre identifikuje neke nove potencijalne nezavrene poslove koji se
142

pojavljuju. Klijenti e nauiti da ih prepoznaju i da za sebe otkrivaju neposredne,

odgovarajue odgovore ili eksperimente koji e im pomoi da dou do mogueg
zavravanja.

11 - Transfer i kontratransfer
Transfer se ne posmatra kao izoblienje, zamena ili regresija ve kao
izraz ustaljenog naina na koji klijent organizuje polje ili daje znaenje
svom iskustvu. (Stolorow et al., citiran u Mackewn, 1997: 140)
Dobra terapija podrazumeva kompetentan rad na fenomenu transfera.
Dobra terapija se takoe ne moe raditi, a da se pri tom ignoriu
razvojni problemi. U getalt terapiji, meutim, mi se bavimo sa oba ova
pitanja koristei dijaloku i fenomenoloku perspektivu. (Yontef, 1991:
18)

ta je transfer?
Fenomen transfera je prvi put opisao Frojd u ranim 1900-im, u kome klijent
prenosi aspekte prolih odnosa na sadanji odnos sa svojim analitiarem. Klijent se
ponaa prema analitiaru kao da je on njegova majka, otac ili neka znaajna figura
iz njegove prolosti. Frojd je u poetku video transfer kao smetnju analizi, ali je
kasnije tumaenje ovog transfera postalo glavni terapijski fokus. Perls (1947) je
silno eleo da getalt terapiju udalji od ovakvog naglaavanja; on nije poricao
realnost transfera, ali je dovodio u pitanje njegovu vanost. On je bio uveren da je
najvanija terapijska potreba ona za stvarnim odnosom i autentinim kontaktom. U
svojim pokuajima da se distanciraju od psihoanalitike terapije, rani getaltisti su
esto tvrdili da oni ne rade sa transferom. Zapravo, ono to su mislili jeste da oni
ne rade sa transferom na isti nain kao psihoanalitiari. Analitiari nastoje da
podre i prodube transfer, dok getalt terapeuti pokuavaju da ga razumeju i da sa
njim rade ovde i sada. Transfer je jo uvek deo 'stvarnog' odnosa i deo uzajamnog
uticaja ili ko-kreacije. Ovo je veoma vana razlika u odnosu na frojdovsko
shvatanje po kome je transfer neto to generie klijent, a prima ga neutralan
analitiar. Parlett (1991) navodi Beaumont-a koji transfer opisuje kao 'konstelaciju
polja' jedne osobe, koja je u skladu sa njenim prethodnim iskustvima sve dok, kako
kae Parlett, samo polje ne pone odreivati ta e se deavati sledee (str.76). U
ovom smislu, za razumevanje fenomena transfera uticaj i delovanje savetnika je od

143

vrhunskog znaaja. Stoga bi bilo tanije da se u getaltu ovaj proces nazove kotransferom.
Ono to sledi jeste primer kako se moe razvijati ko-kreiran transferni odnos.
Primer:
Edit se osea usamljeno i izlovano. Ona oekuje da svet odbaci njena
oseanja i jo davno je izgubila naviku da izraava sebe, poto je bila
sigurna da nee biti prihvaena. O svojim problemima govori nepovezano.
Terapeut se ne osea ukljueno. Nesvesno, on poinje da minimalizira
znaaj onoga to ona govori. Polovino slua njenu priu i gleda na sat.
Nesvesno, Edit zapaa te poznate znake nezainteresovanosti. urno pria
opisujui svoj beivotni brak i zavrava uz izvinjenje tvrdei da verovatno
preuveliava svoje tekoe. Seansa se zavrava tako to su se sloili da se
vide jo etiri puta, ali nijedno od njih se ne osea posebno zainteresovanim
za to.
Na sreu, terapeut je bio na superviziji pre nego to je ponovo video Edit. Tada
priznaje da je preuzeo 'prilino dosadnog klijenta' i daje nezanimljiv opis seanse.
Supervizorka osea uvlaenje u paralelni proces i gotovo da je poverovala da je ta
klijentkinja ba dosadna. Na vreme se zaustavlja i poinje da istrauje Editinu
priu i odnos koji ona i njen terapeut razvijaju. Pita terapeuta: Ali ta se onda
desilo? Kako je Edit reagovala na to? Gde je bila njena energija? Kakav je bio
jezik njenog tela? Terapeut je s nelagodom shvatio da nije bio radoznao u vezi
bilo ega. Postepeno je poeo da uvia da su on i Edit ko-kreirali jedan distancirani
odnos i neukljuenost. Istraio je svoja dublja oseanja i koristio je rad sa dve
stolice kako bi zamislio mogui drugaiji dijalog izmeu njih. Na sledeoj seansi je
rekao: Edit, razmiljao sam o vama i shvatio sam da ne znam mnogo o vama i o
tome kako se oseate dok mi priate o vanim dogaajima u svom ivotu. Hoete li
mi rei neto vie? Ovaj put on ostaje angaovan, prisutan i ukljuen. Kada Edit
projuri preko svojih oseanja i odgovora, terapeut istie propuste i istrauje blie.
U poetku je ovo kod Edit stvarilo oseaj dezorijentisanosti, ali kako je poeo da se
odigrava stvarni susret, ko-kreirano polje vibrantnosti i zainteresovanosti se
postepeno irilo.
Stepen ko-kreiranog transfera bie razliit u svakoj situaciji, u zavisnosti od
jaine i nesvesnosti projektovanog materijala. to su terapeut i klijent vie u stanju
da se ukljue u Ja-Ti dijalog, to nesumnjivo umanjuje neprikladnost transfera.
Rekli bismo da postoje momenti kada je korisno da se u cilju razumevanja, kotransfer razloi na pojedine doprinose klijenta i terapeuta.

144

Proces kojim klijent (ili bilo ko u tom smislu) projektuje istorijski materijal,
seanja ili oekivanja u sadanji trenutak jeste naravno proces koji je neophodan za
obian ivot. To je nain na koji ja pokuavam da prepoznam nameru starog
prijatelja koji mi prilazi da se rukuje. Moje prepoznavanje je zasnovano na mom
oekivanju ili transferu prolih seanja i iskustava naeg prijateljstva ili slinih
iskustava sa drugim ljudima. Ova vrsta ekstrapolacije je kljuna i neophodna
funkcija koja nam omoguava da na osnovu naih prethodnih iskustava svetu damo
smisao. U zdravlju, ovaj proces se stalno aurira, omoguavajui da realnost
sadanjosti daje povratnu informaciju i modifikuje naa oekivanja i anticipacije.
Meutim, ponekad donesemo vrstu odluku da e ono to je bilo istinito biti uvek
istinito i ne pokuavamo da prilagodimo na referentni sistem. Tada formiramo
fiksirane getalte i sva naa nova iskustva filtriramo kroz naa oekivanja. Ako sam
kao dete doivljavala svoje roditelje kao kritine ili nebrine, onda mogu sve ljude
koje upoznam, a koji me na bilo koji nain podseaju na moje roditelje, da vidim
kao kritine ili nebrine. (Ovo se naravno podjednako odnosi i na pozitivna
oekivanja.) Na ovaj nain, u getalt terminima transfer je proces koji obuhvata tri
stvari.

Prvo, transfer ukljuuje introjekciju znaajnih linosti iz prolih odnosa

(ili aspekte odnosa).

Drugo, introjektovani materijal se neprikladno projektuje na sadanje

odnose.

Tree, transfer se doivljava, zatim izraava ili odigrava u dinamici kokreiranog odnosa. Obino je nesvestan, ali esto se moe delimino osvestiti
(posebno nakon mnogo terapije!).
Sugestija: Brzo zavrite narednih est reenica koristei prideve ili kratke
opise, na primer, majke su drage, brine i paze nas.
Majke su...
Oevi su...
Braa su...
Sestre su...
Mukarci su...
ene su...
Hrci su...
.

Kako se malo dete trudi da shvati smisao sveta u kojem je roeno, ono to radi
traei obrasce i nalazei predvidive dogaaje, otkrivajui koje aktivnosti daju koje
145

rezultate. Da bi ovo uradilo, dete treba da uspostaviti obrasce ili fiksirane getalte o
tome kakav je svet, kako bi moglo razumeti kako da stupa u interakciju da bi se
njegove potrebe zadovoljile. Ovi obrasci se koriste za razumevanje njegovih
odnosa sa vanim ljudima oko njega, fizikim svetom i njegovim mestom u njemu.
Najraniji obrasci nastaju u relacionom polja sa primarnim starateljima obino sa
majkom i ocem i upravo ovi rani odnosi formiraju temelj za razumevanje svih
narednih odnosa, posebno onih najintimnijih. Oigledna jaina fenomena transfera
je esto uslovljena prisustvom nezavrenih poslova iz prolih odnosa, koji tee
zavravanju.
Na primer, da sam kao dete imao nasilnog, dominantnog oca, moje adaptacije u
odnosu na njega inile bi deo moje organizmike samo-regulacije. Svaki put kad
bih ga video, mogao bih oekivati (ili 'transferisati') nasilne, dominantne odgovore.
Meutim, ako oekujem ovakav odgovor od svakog oveka koga upoznam, ak i
poto sam odrastao i napustio dom, onda bi to bio neprikladan i limitirajui, iako
razumljiv, nain stupanja u odnose.
Jedna od pretpostavki u getaltu jeste da dobar kontakt vodi vibrantnijem
nainu ivljenja i stupanja u odnose. Stoga je savetnikov posao da pomogne
klijentu da bude svestan i slobodno izabere nove naine stupanja u odnose kako bi
mogao ostvariti zadovoljavajui (i nepredvidiv) kontakt u trenutku. Terapeut
takoe pretpostavlja da su transferi i modifikacije kontakta koji se pojavljuju u
seansi odraz klijentovih (ili njegovih!) odnosa u irem svetu. Na ovaj nain,
terapijska seansa moe biti pokazatelj klijentovog odnosa prema sopstvenom
ivotu. Stoga e biti od znaaja za njegov 'spoljanji' ivot da razume kako
modifikuje kontakt 'ovde'. Sledei dijagram (na osnovu Menninger-a, 1958 i
Yontef-a, 1993) prikazuje vezu izmeu dinamike odnosa koji je uspostavljen u
prolosti i onog koji se odrava u sadanjosti kako unutar tako i izvan terapije.
Slika 11.1 Polje relacione dinamike
Ovde i sada
Klijent i terapeut

Tamo i sada
Sadanje polje

Tamo i onda
146

Istorijsko polje

Kako prepoznati transfer

Obeleje uenja kako da se uoi fenomen transfera jeste oseaj nesklada u nainu
kako se klijent odnosi prema vama. Transfer je aktivan proces i bilo bi preciznije
da se naziva 'transferisanje' (iako smo zbog jasnoe izabrali da nastavimo da
koristimo uobiajeni naziv). U izrazitijim oblicima transfera, moete imati utisak
da se klijent odnosi prema vama na tako neobian ili neprikladan nain da oseate
kako vas uopte ne vidi. Bie vam teko da naete smisao njegove reakcije prema
vama, kao da radite ili govorite stvari koje samo on moe videti. Na primer, neki
klijenti e vas idealizovati nakon samo nekoliko seansi, govori e vam da ste
savren terapeut, da je sve to vi kaete znaajno i mudro ili da ih samo vi
razumete u potpunosti. Terapeutima (veini) je teko da poveruju u ovo, naroito
ako se borite da uspostavite dovoljno dobar odnos sa klijentom. Drugi klijenti e
vae godinje odmore (o kojima su obaveteni znatno unapred) videti kao vau
namernu elju da ih napustite, da im pokaete da vas nije briga. Kada se ovo
preispita, njihovi dokazi za ovakvo verovanje se ne poklapaju ni sa im to bi vi
mogli identifikovati, bar ne svesno, ali se oni vrsto dre svoje slike o vama.
Naravno, precizno identifikovanje transfera (i projekcija) podrazumeva
terapeutovu samo-svesnost i jasnou, koje je teko postii, naroito zato to
terapeut obino igra ulogu u ko-kreiranom fenomenu. Ovo je takoe razlog zato je
kljuno da savetnici na treningu imaju svoju linu terapiju.
Sugestija: Razmotrite istoriju sopstvenog ivota, posebno vae odnose. Postoje
li neki fiksirani ili repetitivni obrasci koji su bili prisutni tokom vaeg ivota?
Na primer, biranje partnera koji su vas loe tretirali, pronalaenje partnera koji
su uvek brinuli o vama, pronalaenje prijatelja koji su ili dominantni ili
povlaujui. Ponekad je lake videti ove obrasce kod prijatelja ili naih blinjih.
Da li imate nekog prijatelja koji izgleda da uvek ponavlja odreeni obrazac u
odnosima i koji nije u stanju da to vidi jasno kao vi i njegovi drugi prijatelji?
Transfer moe biti ponavljanje prvobitnog iskustva; na primer, vienje terapeuta
kao kritinog oca ili obrnuto, vienje terapeuta kao toplog i brinog, upravo

147

onakvog oca kakvog je klijent eleo da ima. Postoje etiri vrste transfera koje
moete uoiti:

Iskustva ili aspekti ljudi iz prolosti, pa ak i cela osoba iz prolosti, koji

se projektuju na terapeuta. Klijent moe videti savetnika kao brinog,
neprijateljskog, kritinog, naputajueg, zapravo sa bilo kojom karakteristikom
koju je klijent u prolosti doiveo.

Otueni aspekti ili odlike klijenta projektuju se na terapeuta na primer,

klijent se odrie svog besa i doivljava da je terapeut ljut na njega.

elje, nade ili primitivne udnje klijenta koje se unose u odnos na

primer, terapeut je idealizovan ili vien kao savrena majka ili otac koje klijent
nikada nije imao.

Verovanja, stavovi ili pretpostavke koji su deo skripta, transferiu se na

odnos, npr. da su svi mukarci distancirani i bezoseajni ili 'nikome nije stalo do
mene'.
Sugestija: Razmotrite kakve bi mogle biti vae reakcije na svaku gore navedenu
vrstu transfera. Sa im bi vam bilo najtee da se suoite? Koji bi vas konkretni
atributi najvie uznemirili? Da li bi to bilo da vas vide kao nekog ko zlostavlja,
koga nije briga ili ko je savren, sveznajui terapeut?
Nakon navoenja ove etiri vrste transfera, moramo opet naglasiti da je transfer
ko-kreiran fenomen koji zavisi od polja. Ovo znai da e biti potrebno da sa
stavom otvorenosti i nedefanzivno budete na raspolaganju da sluate i da zajedno
sa klijentom istraujete. Obino su prisutni neki vai aspekti koji su aktivirali ili
podstakli transfer. Nain na koji se ponaate, mislite i oseate kada ste sa
klijentom, uticae e na to kako je on sa vama. Nain na koji su oni sa vama
uticae na va odgovor njima. I tako dalje u ko-kreiranoj igri odnosa.

Kako raditi sa transferom

Jasno je da terapeut mora doneti vanu odluku u odnosu na transfer (ne
zaboravljajui da je to zapravo ko-transfer). On mora odluiti da li e svojom
strategijom proirivati svesnost, imenovati ili konfrontirati transfer, ponuditi
reparativni odgovor ili dozvoljavati transfer u odreenom trenutku (sa ili bez
komentara). Sve ove mogunosti su prikladne u razliito vreme u terapiji; na
primer, sa veoma osetljivim ili traumatizovanim klijentima, pozitivan transfer
moe biti koristan u formiranju radnog saveza i stoga ga ne bi trebalo prekidati.
148

Takoe, u radu sa klijentima koji su doiveli neko razvojno liavanje moda e biti
potrebno da se privremeno podri transfer kako bi mogli krenuti dalje.
Terapeut... spremno prihvata klijentov transfer roditeljske veze. On
iskreno preuzima ulogu negujueg roditelja koji e izmeu ostalog biti
osoba na koju se klijent moe osloniti, neko ko e na pravi nain potvrditi
i podrati klijenta... Ali getalt terapeutu je uvek jasno da je to on i
slobodno se brino ponaa prema klijentu. Kako bi mogao podrati
klijentov rast, terapeutu nije potrebno da ga klijent zameni sa nekom
stvarnom osobom. (Crocker, 1999: 154, naglasak u originalu)
U radu sa klijentima koji imaju vie samo-podrke moete da istaknete ili
konfrontirate ko-transfer im ga uoite. Transfer se naravno moe razvijati ili
nastajati tokom dueg vremenskog perioda i moe se promeniti ili preokrenuti (u
terminima pozitivnog i negativnog). Sa veoma ranjivim klijentom (na primer,
rtvom seksualnog zlostavljanja) vano je da se, kada se govori o osetljivoj temi,
osvrnete na moguu transfernu dinamiku koja se moda deava i da razmislite o
tome kako e to to vi kaete klijent videti. Kao opte pravilo, korisno je da klijent
razvije pravi oseaj da moe, i u stvari bi trebalo, glasno izgovoriti sve svoje
reakcije prema vama, ak i ako se ine iracionalne ili problematine. Klijenta treba
redovno pozivati da daje povratnu informaciju o tome kako doivljava vae
intervencije.
Ukoliko mislite da va klijent moda doivljava transferni materijal, na
raspolaganju vam je veliki izbor mogunosti.
Proirivanje svesnosti

Dozvolite sebi da u potpunosti doivite transfer bez kritike ili

neodobravanja (ili zahvaljivanja!). Ovo je teak zadatak koji sa iskustvom postaje
laki. Podstaknite svesnost tako to ete opisati ta vidite: ini se da oklevate da
preda mnom pokaete svoju ranjivost. Na izraavanje klijentovog transfera
odgovorite kreativnom nezainteresovanou, empatijom i prihvatanjem.

Istraite prirodu transfera u odnosu Imate li fantaziju o tome ta sada

mislim? ili Izgleda da oekujete da prema vama sada budem kritian.

Pretpostavite ta klijent moda osea i to kaite, na primer: Da li te

nerviram?. Kada spominjete transfer vano je da se u vaem glasu ne oseti ton
kritike ili neodobravanja, jer bi to moglo izazvati stid i klijentu zatvoriti mogunost
da istrai ili ponovo prisvoji neku snanu ili teku emociju. Ako vidite da klijent to

149

radi, tada ostanite sa reakcijom koja se pojavila (videti u Poglavlju 7 o stidu) i

kasnije se vratite na transfer.

Razumevanje relacionog okidaa

Transferni odgovor klijenta se gotovo uvek javlja na neki aspekt

savetnika, to moe biti nain na koji je data intervencija, neki gest, izraz ili ton
glasa, to je obino izvan savetnikove svesnosti. Potrebno je sa klijentom istraiti
kako je dolo to toga. Izgleda kao da si se odjednom naljutio. ta se desilo? ta je
to to sam uradila ili rekla da je uticalo na to? Klijent e tada biti u mogunosti da
razume svoje reakcije. Savetnik takoe moe ponuditi sopstvenu fenomenologiju
tog odreenog trenutka i moe izabrati da se izvine za svoj udeo u komunikaciji ili
neusklaenost.
Istraivanje veze sa drugim odnosima

Pitajte klijenta da li se njegov doivljaj o vama takoe moe preneti i na

druge ljude u njegovom ivotu: Smatrate li da oekujete i od drugih ljudi u vaem
ivotu da budu kritini prema vama?. Ovo je veoma koristan nain da ponete da
istiete transferne procese, poto e klijent poeti da uvia kako nije ba verovatno
da e svako biti kritian prema njemu.

Razgovarajte o moguim efektima ko-kreiranja polja na ovaj nain. Na

primer, klijent moda nikada nee traiti povratnu informaciju usled straha od
kritike i moe da navikne svoje prijatelje i kolege da poveruju kako nije
zainteresovan za bilo kakav feedback. Posledica ovoga je da on nikada ne dobija
niti dobre niti loe povratne informacije tako da ne moe aurirati svoja transferna
oekivanja.

Pronaite vezu sa izvornim transferom. Istraite istorijske korene i sve

razliite elemente koji su ukljueni. Da li se seate da ste se ovako ranije
oseali?/Ko je osoba koja vas je poslednji put otro kritikovala?/Da li vas je iko
kritikovao kad ste bili mladi? Ovo moe biti znaajan izvor podataka za
razumevanje odnosa sa ranim znaajnim drugim.
Imenovanje ili konfrontiranje transfera i pruanje odnosa ovde i sada

150


Ovo je naravno, oigledna opcija za tradicionalne getaltiste i
podrazumeva odbacivanje transfera kao neosnovanog. Moete rei. ini se da se
prema meni odnosite kao da sam ja va otac, majka, uitelj (itd.), ne prepoznajem
se u vaem odgovoru prema meni, otkuda to da me vidite tako?; ili: Uporno
traite od mene da vam kaem ta da radite u vezi tog problema, kao da ja imam
sve prave odgovore, pitam se kako to da me vidite u ulozi strunjaka.

Moete prihvatiti klijentovu reakciju kao validnu (ak iako je mogue da

je transferna) i doekati je autentino, otkrivajui sopstvene rekacije ili
fenomenologiju. Vidite me kao kritinog, ali ja u stvari prema vama trenutno
oseam toplinu, ili kako kau Perls et al.: On (terapeut) doekuje ljutnju
objanjavajui nesporazum ili se ponekad izvinjavajui ili se ak sam ljuti u
zavisnosti od situacije. (1989 [1951]: 249)

Neki klijenti lako doive konfrontaciju kao kritiku, okrivljavanje ili

postiivanje i intervencija treba da bude sroena kao pretpostavka ili hipoteza
ponuena u duhu zajednikog istraivanja. ini mi se da ste..., ili Pitam se....
Prorada nezavrenih poslova

Fenomeni transfera su fiksirani getalti i oni ponekad sadre nezavrene

poslove iz prolosti. Kao takve potrebno ih je dekonstruisati i proraditi. (videti
Poglavlje 10)

Ako je transfer u svesnosti, dobro bi bilo ponuditi eksperiment gde se

odigrava susret sa originalnim izvorom transferne reakcije. Ovo moe obuhvatati
igranje uloga, odigravanje, rad sa dve stolice i druge eksperimente kojima se
istorijski materijal donosi u sadanjost.
Pruanje reparativnog odgovora

U svom najjednostavnijem obliku, ovo moe podrazumevati da budete

paljivi ili podravajui prema transfernom odgovoru straha ili da razumete
transferni napad na vas. Za temeljno prouavanje reparativnih terapijskih odgovora
na relacione i transferne potrebe vidite Erskine (1999).

Kao opte pravilo, korisno je da klijent razvije pravi oseaj da moe, i u

stvari bi trebalo, glasno izgovoriti sve svoje reakcije prema vama ak i ako se ine
iracionalne ili problematine. Susret sa savetnikovim koji prua podravajui
dijaloki odnos je sam po sebi reparativan.

Erotski transfer

151

Pre nego to preemo na razmatranje kontratransfera, posvetiemo malo vremena

jednom posebnom aspektu transfernog odnosa. Kada se klijent zaljubi u terapeuta,
to je skoro uvek fenomen transfera ili je makar zasnovano na izrazitoj bliskosti
savetodavnog odnosa. Najvei problem se esto javlja kada je transfer erotski ili
seksualan. U veini kultura postoje jaki tabui u vezi otvorenog razgovora o
seksualnosti, koja je esto povezana sa stidom, nesigurnou ili zloupotrebom.
Nosei sa sobom visok naboj energije, ova tema je potencijalno minsko polje za
nespremnog savetnika. Meutim, preporuujemo vam da pronaete nain da
kreirate atmosferu otvorenosti za teme privlanosti i seksualnosti. Klijentovim
samo-otkrivanjima i pitanjima u ovoj oblasti treba pruiti podjednako potovanje,
potvrdu i interesovanje kao i bilo kojoj drugoj temi. U ovakvim trenucima esto e
biti potrebno da utvrdite granicu odnosa u vezi sa etikim kodeksom na koji ste se
obavezali. Na primer, mogli biste rei:
elela bih da vam kaem neto o granicama naeg odnosa. Etiki kod
kojim se obavezujem, kae da mi nije dozvoljeno da imam bilo kakav
odnos sa vama izvan naih seansi. To znai da se nikada neemo sresti
napolju kao prijatelji ili imati bilo ta osim terapijskog odnosa. To
takoe znai da vi i ja neemo nikada imati seksualni kontakt, ak ni
kada zavrimo savetovanje.
Poto ste ovo izjavili, trebalo bi da budete u stanju da istraite sve to se pojavi na
ovu temu, iako treba da imate na umu sledea upozorenja.

Istraivanja pokazuju da je seksualna veza izmeu klijenta i terapeuta

gotovo uvek traumatizujua i zlostavljajua u dugoronom smislu, ak i kada veza
pone nakon zavravanja savetovanja.

Ponekad se terapeutkinja moe oseati postieno ili neprijatno

razgovorom o klijentovim ljubavnim ili seksualnim oseanjima prema njoj. Vano
je zapamtiti da ako terapeutkinja na ovo odgovora sa anksioznou ili
povlaenjem, onda ona rizikuje modelovanje neodobravanja ili izazivanje stida.

Ako vas klijent direktno pita da li ga smatrate privlanim, morate prvo

odluiti da li da odgovorite na pitanje ili da ga istraite (Zato vam je moje
miljenje vano?). Ako odluite da je direktan odgovor prikladan, pronaite
afirmaciju koja je odgovarajua. Mislim da vi jeste veoma privlaan/na
mukarac/ena. Obratite panju na razliitu nijansu znaenja ako umesto toga
kaete: Meni ste privlani ili Privlaite me (ove izjave su provokativne i
potencijalno ugroavajue za granice). Smatramo da je korisno da zamislite ta bi
dobar roditelj rekao svom sinu ili erki tinejderu kad mu se postavi ovo pitanje.

152


Seksualnost je esto pogreno predstavljena potreba za naklonou,
ljubavlju i afirmacijom. Ako je kad je bio dete klijent morao biti zavodljiv kako
bi dobio panju od roditelja, moda e isto raditi i sa vama.

Postoji bitna razlika izmeu seksualnosti odraslog i seksualnosti deteta.

Mnogi nai klijenti dolaze u kontakt sa ranim problemima i mogu da, kao deca,
otkrivaju ili eksperimentiu sa svojom seksualnou i njenim uticajem na druge.
Tada e im biti potreban roditeljski odgovor sa jasnim granicama, odgovor koji je
topao i prihvatajui, ali postavlja granice u tome ta je prikladno.

Klijenti sa istorijom seksualnog zlostavljanja mogu pokuati da pomere

granice nesvesnim odigravanjem njihovih iskustava zlostavljanja. Oni mogu traiti
da ih dodirujete ili grlite ili ih moe previe zanimati da li su vam privlani.

Budite oprezni sa sopstvenom seksualnou ili zavodljivou posebno to

to moe biti nesvesno.

Savetnikova erotska kontratransferna oseanja su normalna i o njima

treba razgovarati na superviziji ili terapiji. To moe biti bogat izvor razumevanja,
iako vam predlaemo da ih ne otkrijete klijentu. Teko da bi to moglo imati ikakvu
terapijsku vrednost; to bi moglo podrazumevati snaan zahtev od strane savetnika i
moe zastraiti klijenta.
U praktikovanju svoje vetine, terapeut mora tretirati sa nenou i
razumevanjem one pacijente koji mu izjavljuju ljubav. Vano je shvatiti
da je ljubav koju pacijent pokazuje terapeutu upravo kao 'prava', iako
moda nije realna kao ljubav koja se deava izvan terapijske situacije.
(Storr, 1979:78)

Kontratransfer
U ranoj analitikoj literaturi, kontratransfer je znaio sve odgovore terapeuta u
odnosu na klijenta. Ovo je pretpostavljalo neutralnog terapeuta, neto to ne
verujemo da je mogue u getalt teoriji. Uobiajena definicija je da je
kontratransfer va odgovor na transfer klijenta. U okviru onoga to smo ranije rekli
o ko-transferu, pojam kontratransfera postaje izuzetno kompleksan i moe biti da
je itav koncept teorijski paradoksalan. Ipak, otkrili smo veliku praktinu korist
koju ima getalt savetnik korienjem ideje kontratransfera. Smatramo da
generalno postoje tri naina na koja biste mogli odgovoriti klijentu. Kad
pokuavate razumeti svoju reakciju prema klijentu, postavite sebi sledea tri
pitanja:

153


Prvo, da li je ovo realan odgovor na situaciju ovde i sada? Moete se
oseati pozitivno prema klijentu. Da li je to zato to se klijent prema vama ponaa
prijateljski i toplo? Ili moete biti oprezni i uplaeni. Da li je to zato to je klijent
teak ili agresivan? Ovo moete nazvati obinom ovde-i-sada reakcijom.

Drugo, da li je ovo va sopstveni transfer koji je va sopstveni

nezavren posao u vezi sa ovakvom vrstom osobe? Clarkson (1992) naziva ovo
proaktivnim kontratransferom. Na primer, moete imati reakciju anksioznosti ako
vas klijent podsea na vau zahtevnu majku. Dobro je da se upitate: Da li mi je
ovo poznato oseanje/misao? Ako je odgovor Da, onda je najbolje pretpostaviti
da je kontratransfer bar u velikom delu va sopstveni transfer, te biste ga trebali
zadrati za kasnije istraivanje, idealno na superviziji ili terapiji.

Tree, postoji reaktivni kontratransfer. Ovo je tradicionalnije znaenje

rei, gde vi reagujete na transferna oekivanja klijenta. Ovo se obino javlja u
jednom od dva oblika, ili ete se oseati isto kao klijent ili ete preuzeti oekivanu
ulogu.
U prvom obliku, koji je Racker (1982) nazvao usklaenim, klijent vas transferno
moe videti kao ljutog ili kritinog i oseati se uplaeno zbog toga. Vi se onda
takoe moete oseati uplaeno u skladu sa njegovim strahom; ili moete doiveti
drugaije oseanje na primer, bes, koje moe biti odgovor kojeg se klijent
odrekao.
U drugom obliku, koji je nazvan komplementarnim, klijent e vas (nesvesno)
pozvati u poziciju osobe koju transferie. Ako na vas transferie kritinog oca, vi se
u znatnoj meri moete oseati kritino ili neodobravajue u odnosu na njega, kao
da ste zaista otac. Ovo takoe moe voditi neemu to se zove transferno
'odigravanje', gde vi postajete aktivni uesnik u proloj transfernoj dinamici.
Moete se nai u situaciji da delujete ili se ponaate na naine koji su u skladu sa
transfernim oekivanjem, ime potvrujete klijentovu poziciju. Na primer, klijent
vas moe odbijati ili vas kritikovati (transferiui slabu i neefikasnu roditeljsku
figuru), vi se onda moete oseati defanzivno, moete se povui da bi se zatitili,
moete se klijentu initi neuspenim i tako potvrditi njegovo oekivanje, to ga
navodi da bude jo kritiniji i tako dalje. Ovde je va zadatak da budete oprezni u
vezi sa tim kada se ponaate van svoje uloge ili na nain koji se ini
neodgovarajuim.
Sugestija: Proirite svoju svesnost o vaem potencijalnom kontratransferu
vizualizacijom nekog odreenog klijenta. Sada zamislite da imate dozvolu da
kaete ili uradite bilo ta bez straha od povrede ili posledica. ta biste rekli? ta
biste preutali ili nerado sebi priznali? (moda neke aspekte senke). Koliko ovih
154

reakcija ili impulsa vam je opte poznato, koliko njih je karakteristino za

klijenta?

Nakon to ste identifikovali svoj kontratransfer, moete izabrati sledee:

Upotrebite svoj kontratransfer kao informaciju o klijentovim oseanjima

ili o tome ta mu se moda desilo to se ponovo odigrava u sadanjosti. Naroito
ako se jave snana oseanja, moda e biti potrebno da paljivo razmotrite (moda
na superviziji) kako da ih najbolje inkorporirate u ovde-i-sada odnos. Moda
klijent uopte nije spreman da uje va odgovor. Onda je va posao da 'zadrite' to
oseanje za kasnije. Moe se desiti da prerano otkrivanje izazove stid ili
anksioznost kod klijenta i da se on povue sa terapije.

S druge strane, ako vi umesto klijenta 'nosite' njegovo otueno oseanje,

on e imati veoma dobar razlog da veruje da su njegova sopstvena oseanja
nepodnoljiva. U tom sluaju va posao bi mogao biti da za njega modelujete nain
kontrolisanja i obuhvatanja ovog oseanja, tako to ete mu pokazati kako da ga
uini podnoljivim za sebe. Vie o ovoj terapijskoj upotrebi projektivne
identifikacije moete proitati kod Ogden-a (1982).

Otkrijte svoj kontratransfer. Obino, sa naglaskom na stvarnom odnosu i

intersubjektivnom polju, getalt savetnik nastoji da nae nain da imenuje svoj
kontratransfer kako bi proirio klijentovu svesnost o sopstvenom uticaju na odnose.
Ublaite svoj odgovor uvidom i saoseajnou, te ga onda ponudite klijentu kao
probnu sugestiju koja mu moe pomoi da razume neke probleme u koje ulazi u
odnosima. Ovo istiemo zato to je vano da i klijent i terapeut znaju da se
intervencija daje sa namerom da se pomogne klijentu, a ne u cilju da se terapeut
osjea 'pametno' ili superiorno ili da se oslobodi sopstvene tenzije. Predlaemo da
proitate odeljak o samo-otkrivanju u Poglavlju 4 kako biste ojaali strategiju u
vezi s ovim.
Primer:
Terapeut: Primetio sam da se neto deava meu nama, to vam moe
pomoi da bolje razumete svoj odnos sa efom/kolegom/enom itd. Zapazio
sam da kada priate ini se da to slino utie na mene kao to opisujete da
utie na njega/nju. Oseam da sam na neki nain iskljuen kada priate o
svom problemu. Oseam se pomalo neukljueno. I pitam se da li biste eleli
da to pogledate i vidimo da li moemo razumeti to se deava.

155

Primetiete nekoliko stvari u vezi ovog primera. Jedna od njih je da smo namerno
koristili jezik koji, iako moda nije primer za jezik samo-odgovornosti ('to' utie na
mene), koristi rei i fraze koje e biti poznate klijentu. To e pre ui u njegov
referentni sistem nego to e ga odvesti iz njega. Ako elimo pokazati da ono to se
deava ovde odraava spoljanji svet, nije trenutak za demonstriranje novih
obrazaca komunikacije. Terapeut se takoe osvre na konkretne klijentove
okolnosti kako bi intervencija bila relevantna. Druga odlika ovog primera je da
terapeut zvui kao da neto isprobava i izraava elju za istraivanjem. Ovo nije
samo manipulacija ili lana skromnost. Bez obzira koliko je terapeut siguran da je
pronaao trag za reenje celog problema (!), to je beznaajno ukoliko nije u skladu
sa klijentovim iskustvom i fenomenologijom. Stoga terapeut nudi sopstvenu
fenomenologiju da se ispita a ne kao istinu. Konano, terapeut pregovara sa
klijentom o tome da li on eli da istrauje tu temu. Ovim se mo ostavlja klijentu
da sam odluuje o procesu.
Sugestija: Kada kao terapeut imate oseaj koji je zbunjujui ili mislite da vam
moda ne pripada, pokuajte da zamislite raniji scenario u klijentovom ivotu
koji daje smisao oseanju koje imate; na primer, ko se u klijentovom ivotu
mogao oseati kako se vi oseate sada? Kada je klijent ranije mogao oseati ono
to vi oseate?
Pre nego to zavrimo, trebalo bi da istaknemo da svi terapeuti (prvenstveno kao
ljudska bia!) gree. Ponekad ete se nai u situaciji odigravanja nekog
kontratransfernog odgovora ili ete posle seanse (ili nekoliko seansi) kada
razmiljate o tome ta se dogaalo, shvatiti da su vai stavovi bili vrsto zasnovani
na ko-kreiranom transfernom polju. Kljuno je da prihvatite sebe u ovim
trenucima. Retko ete napraviti bilo kakvu trajnu tetu. Po naem iskustvu, veina
klijenata je dovoljno samo-podrana da zanemari ono to je nekorisno. Vratite se
na sledeu seansu sa otvorenou da istraite ta se desilo, da primate i saoseate sa
klijentovim reakcijama prema vama, da prisvojite i ak se izvinite za svoje greke.
Sve ovo esto moe obezbediti veoma plodno polje za istraivanje i susret. Vaa
spremnost da istraujete i delite zadatak kreiranja stvarnog susreta moe vas oboje
oplemeniti.
Primer:

156

Terapeutkinja shvata da je proteklih petnaest minuta provela pokuavajui

da ubedi klijentkinju da stvari nisu tako loe kako joj se ini. Ona kae:
Upravo sam primetila da pokuavam da vam kaem da stvari nisu tako
loe i jasno mi je da vam ovo sada ba i nije od pomoi. (Klijentkinja klima
glavom i kao da joj je laknulo) Mislim da nisam elela da se oseate tako
loe, ali to je upravo ono to mi pokuavate rei zaista ste oajni i ini se
kao da nema izlaza. Izvinite, nisam vas shvatila. Klijentkinja duboko uzdie
i sedi mirno, a zatim kae da osea olakanje to je shvaena prvi put na
ovoj seansi.

Zakljuak
Transfer je neizbena komponenta odnosa i kao takav postaje deo veine
terapijskih odnosa, bilo da je priznat ili ne. To je nain na koji klijent organizuje
svoje relaciono polje i stoga je bogat izvor informacija za savetnika. Za razliku od
psihoanalitiara, mi nismo zainteresovani za rad na transformisanju istorijskih
interpretacija. Zainteresovani smo za prolost koja je jo uvek aktivna u
sadanjosti, te za njenu interakciju sa terapijskim odnosom ovde i sada.
Zavravamo sa dva osnovna naela. Prvo je da upoznate sopstveni profil
transfera i ranjivost. Upoznajte se sa sopstvenim relacionim oekivanjima tako da
ih moete predvideti i dozvoliti. Drugo je da kombinujete svoju spremnost da
verujete procesu izmeu vas i klijenta, sa povremenim preispitivanjem relacione
dinamike. Da li je mogue da ovaj odnos sadri transfer i kontratransfer koji nisu
priznati?

157

12 Telesni proces i regresija

Telesni proces
Telesno izraavanje je manifestacija naeg neizreenog unutranjeg sveta. Na nain
kojim se kree ili miruje, na nain kojim posee ili se povlai, klijent odigrava
svoja oseanja, potrebe, kreativna prilagoavanja i uverenja. U mnogim kulturama
telo se distancira, ignorie, desenzitizuje, okrivljuje, pa ak i kanjava. Veoma je
znaajno da savetnik stekne znanje o razliitoj upotrebi i znaenjima telesnog
izraavanja i dodira u razliitim kulturama, poto se isti dodir u istom kontekstu
moe shvatiti kao intruzivan ili drutveno potreban. Za mnoge klijente je od
sutinskog znaaja poveanje svesnosti o onome to izbegavaju ili ne vide, te
ponovno povezivanje sa energijom, vitalnou i inteligencijom telesnog procesa.
Ponovno uspostavljanje ovih prirodnih procesa moe biti glavni faktor isceljenja i
omoguavanja funkcionisanja celovite osobe.
U razmatranju rada na telu u terapijskom setingu, postoje dve uoljive razlike
koje je potrebno odmah istai. Rad na telu moe podrazumevati fokus i
interesovanje za fiziko izraavanje klijenta, a takoe moe znaiti takav pristup u
kome terapijska intervencija podrazumeva dodirivanje klijenta rukama. Drugi
pristup spada u sferu uobiajenog drutveng dodirivanja, kao to je rukovanje ili
moe podrazumevati dodirivanje klijentovog tela na znaajniji nain, na primer,
dranje za ruku kada je potresen.

Telesni proces bez dodira

Korisno je da telesni proces posmatramo kao egzistencijalnu poruku koju alju
otueni delova selfa. Pred terapeutom je zadatak da pomogne klijentu da
razume ove poruke tela. (Kepner, 1987:69)

158

Pre nego to ponemo razmatranje rada na telesnom procesu, hteli bismo da

istaknemo nekoliko stvari. Prvo, drite se holistike perspektive; svi aspekti osobe
su povezani. Nemojte samo komentarisati ili zapaati telesni pokret u prazno,
ovo moe biti uznemiravajue, posebno za nove klijente. Bolje bi bilo da kaete
Dok ste priali o svojoj ljutnji na efa, ruke su vam bile vrlo aktivne, da li ste to
primetili? Mislite li da one neto izraavaju? Drugo, praktikujte inkluziju, osetite
kako vae sopstveno telo reaguje ili zamislite kako bi se vae telo osealo da ste u
klijentovoj situaciji. Tree, imajte na umu da kako telo postaje jasnija figura tada i
afekat moe biti vidljiviji, posebno stid.
Terapijske sugestije

Poveanje telesne svesnosti: Prvi korak je da se senzitizujete za klijentov

telesni proces. Ponite da posmatrate pokrete, napetost i aktivnost njegovog tela.
Gledajte ono to se deava i to se ne deava. Da li klijent die plitko ili duboko; da
li sedi na poseban nain; da li imate oseaj obuhvatanja ili izraavanja; da li se
ponavlja neki pokret ili aktivnost? inei ovo, pojavie se neka karakteristika ili
figura. Pozovite klijenta da postane svestan svog sopstvenog tela. Gde osea
napetost, koji je njegov oseaj dranja tela?

Svesnost sopstvene telesne reakcije na klijenta: Moete osetiti da vae telo

treperi ili reaguje na nain koji vam moe dati znaajne informacije.

Promena jezika to u jezik ja: Da bi poveali svesnost i razvili klijentov

odnos prema svom telu, moete mu predloiti da promeni jezik kojim otuuje
svoje telo. Na primer, To povreuje u Ja sam povreena, Vrat mi je napet u
Ja sam napeta u predelu vrata.

Fokusiranje na disanje: Perls et al. (1989 /1951/: 128-9) opisuju anksioznost

kao potisnuto uzbuenje, lieno kiseonika. Disanje je osnovno za sva iskustva,
promena u disanju uticae na na doivljaj telesnog procesa i emocija. Jednostavna
panja koju klijent usmerava na svoje disanje moe biti transformativna za njega.
Disanje je takoe osnova samo-podrke. Kada su ljudi uplaeni ili zateeni,
njihovo disanje postaje ubrzano i plitko. esto moete primetiti promene u
klijentovom disanju kada pone da vam pria o odreenoj situaciji ili emociji.
Oigledno je da u ovim momentima njegovo disanje ne podrava iskustvo. Kada
klijent obrati panju na promene u ritmu disanja, ponekad je mogue ponovo
uspostaviti zdravo, podravajue disanje. Nekada e biti potrebno da mu predloite
da se ponovo usmeri na svoje disanje, kako bi ga vratio u ujednaen ritam. Ukoliko
klijent zadrava dah bilo kroz retrofleksiju bilo poriui podrku iz sredine, moete
ga ohrabriti da izdie, umesto da samo die. Ovo oslobaa napetost i stvara prostor
za udisaj (inspiracija!) koji e prirodno uslediti.

159


Oivljavanje: Tehnike poveanja energije su mnogobrojne i razliite. Metod
koji mi koristimo podrazumeva predlaganje klijentu da govori glasnije; da se kree
po sobi; da ponavlja neki pokret koji je u vezi sa oseanjem (tapanje rukama); da
vizualizuje i usmeri tok energije; da koristi boje ili drugi umetniki materijal.

Podravanje fizike sigurnosti: Ovo se moe postii kroz vebe, masau,

borilake vetine, jogu, etnju i plivanje (mada ne sve istovremeno!).

Prilagoavanje telesnog poloaja: Kroz eksperimente klijentu se moe

omoguiti da uvidi blisku povezanost njegove unutranje i sredinje zone, na
primer, kako je kada sedi uspravno uzdignute glave, za razliku od pogurenog
sedenja, kako treba da istupi da bi bio samopouzdan i dr.

Vebe uzemljenja: Smatramo da su naroito korisni vidovi meditacije ili

vebe svesnosti koji se fokusiraju na ja-ovde-sada. Skraena verzija ovoga je
budi svestan svojih stopala na podu
Katarza: Sve tenzije i emocije su smeteni u telu. Vikanje, udaranje jastuka,
vritanje, pevanje, plesanje ine deo repertoara katarze. Terapeut moe da koristi
tehniku dve stolice, tehnike poveavanja i oivljavanja i mnoga druge
eksperimente u cilju ovakve vrste oslobaanja. Meutim, potrebno je da savetnik
bude kreativno nezainteresovan za bilo koji ishod, imajui na umu da svaki klijent
ima razliit stepen izraavanja, da je svako oslobaanje jedinstveno i da je prerano
ili nepodrano oslobaanje nekorisno, pa ak i opasno. Druga napomena je da
katarzina epizoda moe da izazove privremeni oseaj dobrobiti usled luenja
prirodnih opijata. Ovo moe stvoriti potencijalno pogrean oseaj razreenja.
Meutim, ako je katarizina ekspresija jednostavno repriza neke prole povrede,
onda bi rezultat ovog rada bio podsticanje tog fiksiranog getalta, uprkos
privremenom dobrom oseanju. Katarza samo ima terapijski znaaj ukoliko
oslobaanje blokiranih oseanja vodi novoj asimilaciji moda zbog prisustva
saoseajnog, podravajueg savetnika ili zato to je iskustvo proraeno ili
shvaeno na novi nain.

Dekodiranje telesnih poruka: Dobro poznata i efikasna tehnika je pozivanje

klijenta da govori iz razliitih delova tela. Na ovaj nain klijentu se pomae da
prisvoji i integrie svoje iskustvo u svoj njegovoj sloenosti. Ovim se takoe
pokazuje kako nae telo verno manifestuje nae misli, oseanja i stavove. Ova
tehnika je vrlo korisna za isticanje naina na koje ignoriemo ili odbacujemo svoje
telo. Ako klijent ima neke fizike simptome, moe ih istraiti iz perspektive o kojoj
govori Lao Tzu, Danas biramo nae probleme zbog dara koji nam nose. Ako se
simptom posmatra u pozitivnom svetlu, koja je njegova funkcija? Koja je
sekundarna dobit? Na primer, da li bolest spreava neku osobu da previe radi? Ili
da li je spreava da napusti kuu ili da uestvuje u nekom drutvenom dogaaju?

160

Da li to znai da neko treba da se brine o toj osobi? Na ovaj nain moete videti
poruke ili kreativna prilagoavanja koje telo ini u tekoj situaciji.

Edukacija: Konano, vano je da imamo na umu da su neki visoko

obrazovani i inteligentni ljudi prave neznalice kada je u pitanju njihovo telo. Za
klijenta bi bilo vrlo korisno i podravajue da mu se direktno i otvoreno daju
informacije o fizikim simptomima stresa, anksioznosti ili paninih reakcija,
reakcija post-traumatskog fenomena, podaci o tehnikama relaksacije i dr.
Kod svih ovih sugestija, naglasak je uvek na eksperimentisanju sa mesta kreativne
nezainteresovanosti. Vi ete, naravno, imati neka svoja nagaanja, intuiciju, ideje i
sugestije koje klijenta mogu voditi u razliitim pravcima, ali morate znati da ne
postoji dobar ili lo put za klijenta da doe u vezu sa svojom telesnom energijom.
Ne postoji najbolji nain kretanja, oslobaanja ili izraavanja fizikog procesa.
Svaki klijent je jedinstven i imae svoj nain izraavanja, kontakta i razreenja.

161

Sugestija: Ovo je tehnika fokusiranja (Kelly, 1998) koju moete koristiti sa

klijentima kako bi podstakli integraciju iskustva.
Prvi korak: Poveanje svesnosti o telesnim senzacijama.
Obratite panju na svoj telesni self i uoite kojih ste fizikih senzacija svesni
upravo sada. (Na primer, oseam leptirie u stomaku, vilica mi je stegnuta, noge
su mi teke itd.). Dajte klijentu dovoljno vremena da postane potpuno svestan
svojih senzacija, pre nego to nastavite dalje.
Drugi korak: Identifikacija oseanja ili emocija.
Ostanite sa tom senzacijom i vidite koje je oseanje povezano sa njom. Uzmite
onoliko vremena koliko vam je potrebno. (Na primer, tuga, strah, ljutnja,
odbojnost, radost itd.). Pre nego to krenete dalje dopustite klijentu da ostane sa
tim oseanjem i njegovim odnosom sa senzacijom (poto su oni izrazi jedni
drugih).
Trei korak: Kognicija ili ideja
Ostajui sa tom senzacijom i oseanjem, uoite koja se misao, slika ili seanje
pojavljuje u vezi toga. (Na primer, Ovako sam se oseala kada sam ula da se
roditelji svaaju, Ovo me je podsetilo na vreme kad sam morao da stanem
ispred grupe ljudi i odrim govor itd.).
Ponekad e klijent poeti sa treim korakom (seanje ili misao) i tada mu
moete predloiti da se vrati u prvi i drugi korak, Dok govorite o svom iskustvu
kad ste bili na sudu, uoite kojih ste telesnih senzacija svesni upravo sada. Ako
klijent prvo pomene oseanja, ponovo mu skrenite panju na telesnu senzaciju.
Na primer, Kako znate da ste tuni? Koju senzaciju doivljavate u telu? Poto
se fokusirate na telo, proverite da li je tuan najpreciznija re za vae trenutno
iskustvo ili elite da je redefiniete.
Ovo je dobar nain rada u pravcu integracije otuenih aspekata selfa. Ovo nije
formula koju treba uvek slediti. Moemo odstupiti od nje kako bi radili sa onim to
se pojavi i to se ini prigodnim za klijenta u tom trenutku. Oigledno je da ne
postoje tani ili pogreni odgovori na bilo koje pitanje koje se pojavi u toku
istraivanja i ponekad e biti potrebno da na to podsetite svog klijenta.

162

Pitanje dodira
Ako verujemo da je telo self, onda dodirivanjem druge osobe mi ne
dodirujemo telo, ve svojim selfom dodirujemo sam self te osobe. (Kepner,
1987:75)
U Getalt terapiji dodir ima drugaiju funkciju nego dodir u drugim telesnim
terapijama, kao to su masaa, Aleksander tehnika ili shiatsu. Stoga je vrlo vano
ne meati razliite vrste dodira (osim ako niste posebnim treningom specijalizovani
da integriete psihoterapiju i direktan rada na telu). Ako u svom radu koristi dodir
terapeut, po naem miljenju, treba da ima posebnu obuku u ovoj oblasti kako bi
bio uspean i bezbedan. U ovom poglavlju emo vam dati neke opte smernice. Na
poetku, meutim, sledi nekoliko upozorenja u vezi upotrebe dodira:

Sve vei broj etikih albi u vezi seksualnosti koje podnose klijenti, naveo je
mnoge terapeute da odlue da nikada ne dodiruju klijente, zato to svaki dodir
moe biti potencijalno pogreno shvaen. injenica je takoe da se na Zapadu
dodir shvata kao neto to je rezervisano za porodicu i intimne partnere. Stoga je
dodir veoma znaajan i obino se doivljava kao materinski, oinski ili seksualan.
Zato je jednostavnije da se izbegne svaki fiziki kontakt, iako ovim mogu da se
propuste mnoge dobre prilike. U svakom sluaju, verovatno je najbolje ne
dodirivati klijenta sve dok se ne uspostavi dobar odnos i dok ne shvatite znaaj koji
dodir ima za tu osobu, naroito u kontekstu njenog ranog ivota. Sa nekim
klijentima moete da proverite pre nego to ponudite i najmanju fiziku
intervenciju, kao to je rukovanje, elela bih da se rukujem sa vama, kako vam se
to ini?

esto ete biti u prilici da uoite neki neverbalni znak klijentovog tela, koji
e vam ukazati na njegov strah ili odbojnost da mu se prie i da se dodirne. Obino
se javlja dilema kada na kraju seanse klijent trai neki fiziki kontakt ili zagrljaj.
Najbolje bi bilo da saekate i upitate ta bi to znailo klijentu i kako bi to uticalo na
njega. Ako niste sigurni, najbolje je da budete iskreni i da kaete Sada se ne
oseam u redu sa tim i volela bih da priamo o tome kad se sledei put vidimo.
Naravno da je onda neophodno da pokaete empatiju za klijentovo oseanje
odbaenosti ili ljutnje koje moe doiveti jer ste odbili njegov zahtev.

Pitanja i tekoe koje klijent ima u vezi svog tela imaju tendenciju da esto
budu preverbalni, neverbalni ili izvan svesnosti. Klijent je moda imao iskustvo da
ga je neko grubo dodirivao i zlostavljao u dobu kada nije mogao da artikulie ili da
razume ta se dogaa. Seksualno zlostavljani klijenti su esto instruirani da
zaborave ili poreknu injenicu da su zlostavljani. Stoga je naroito vano da budete
163

oprezni sa ovakvim klijentima, poto oni moda i ne znaju da su osetljivi po

pitanju dodirivanja, a ak bi mogli da to nesvesno prizovu, ime re-kreiraju
iskustvo zlostavljanja. Ako nemate vrst, kliniki razlog zato nameravate da
upotrebite dodir, onda je najbolje da se uzdrite. Va nagon moe biti normalna
ljudska saoseajnost. Meutim, time bi moda odgovorili na nekorisni transferni
poziv.

Nikada ne dodirujte klijenta na nekom mestu osim i ukoliko ne utvrdite

vanost i smisao tog dela tela za klijenta. ta bi ova vrsta dodira...(na primer,
lagano po ramenu/zagrljaj/dranje za ruku) znaila za tebe? Nikada, ni pod kojim
okolnostima ne dodirujte grudi, zadnjicu ili genitalnu oblast (Hunter & Struve,
1998).

Ako nameravate da dodirnete klijenta, potrebno je da razmislite o

implikacijama koje to ima u jednom ravnopravnom odnosu. Da li ete pozvati
klijenta da vas dodirne? Moe li potraiti vau ruku u trenucima potresenosti, moe
li dodirnuti vae rame ili lice kao znak naklonosti? Vano je da terapeut bude jasan
u vezi konteksta u kome se nudi dodir i poruke o odnosu koja se time daje.
Sugestija: Razmislite da li se moete setiti poruke koja je vaila u vaoj
porodici u vezi tela. Koja su pravila postojala u vezi dodirivanja ili fizike
prisnosti, nagosti i seksualnosti vaeg tela? Da li su lanovi vae porodice
promenili nain na koji su vas dodirivali kada ste postali tinejder? Ovo je
takoe korisna veba koju moete predloiti klijentu. Na listu papira nacrtajte
mapu vae mree podrke (takoe ovu vebu moete predloiti klijentu).
Postavite sebe u sredinu i upiite ili nacrtajte ljude ili stvari u vaem ivotu koji
su za vas hranljivi. Od onih elemenata koji su vam najpouzdanija podrka
nainite unutranji krug, a u spoljanji stavite one manje relevantne elemente.
Zatim nacrtajte kruni dijagram u kome ete prikazati koji deo vremena u toku
nedelje provodite sami ili radei, a koji deo sa prijateljima, porodicom ili u
nekim aktivnostima. Kako vam se ine te proporcije? ta moete da promenite
da biste poveali korienje podrke iz sredine?
Poto smo nabrojali sve ove opomene, poeete moda da se oseate inhibirano i
udno povodom bilo kakvog dodirivanja. Izvinjavamo se ako je tako. Postoje
mnogi dobri naini kojim se dodir koristi kao intervencija za telesni proces kao
to je blagi, ali odluan pritisak na prsima ili donjem delu lea kako bi olakali
disanje i katarzu. Da bi radio na ovaj nain smatramo da terapeut treba da bude
obuen i da ima superviziju. Ipak, neke vrste dodira mogu biti prirodan i normalan

164

nastavak empatijskog, ljudskog odnosa i kao takav moe biti vaan deo odnosa
koga nudimo klijentu, u kome postoji iskreni susret.

Uopteno o dodiru kao prirodnom delu odnosa

Postoje mnoge vrste dodira koje se koriste pri pozdravljanju i opratanju,
uglavnom su ritualizovani i ukljuuju rukovanje, poljubac u obraz, zagrljaj. Za
neke klijente formalni pozdrav, u svesti, moe biti znaajan znak obuhvatajue
strukture terapije i sidro odreene vrste Ja-Ti susreta. S druge strane, neki novi
klijenti oseaju drutveni pristisak da izvedu ove rituale i dok naravno, ne bi odbili
rukovanje na prvom susretu, vano je da stvorimo takvu klimu u kojoj je svaka
situacija, svake nedelje, posebna i moda zahteva drugaiji odgovor. Lako je
postati sauesnik sa klijentom u fizikom ritualu, o kome se nikad nije razgovaralo.
Dobro je da postanemo svesni ovih rituala, Svestan sam da mi svaki put kad se
sretnemo/zavrimo, pruite ruku, traite zagrljaj, potapete me po leima... Kako
ste vi sa tim? ta vam to govori, da li ponekad to ne elite da uradite?
Za vreme seanse, lagani dodir podrke po ruci , dranje za ruku kad je teko,
ruka podrke oko ramena, topao zagrljaj na kraju terapijskog putovanja,
ohrabrujua ruka na leima u eksperimentu suoavanja sa strahom; sve su ovo
naini kojima terapeut komunicira direktno i neposredno na osnovnom nivou
kontakta. tavie, sve su to potencijalno normalni delovi saoseajnog ljudskog
odnosa. Dodir se moe koristiti za izraavanje ljubavi i uvaavanja, kao podrka ili
potvrda u trenutku kad se pojavi uznemiravajua emocija ili nain pokazivanja
empatije. Dodir moe biti koristan u nekom eksperimentu ili da skrene panju na
desenzitizovan deo klijentovog tela. Dodir moe da ukae na vau prisutnost kada
je klijent u stanju nepovezanosti, moe da ublai razdraenost ili da pokae
prihvatanje i povezanost.

Regresija i regresivni procesi

Regresija...moe da se shvati kao oivljavanje prethodnog razvojnog nivoa
osobe, dok se kasniji nivo, makar za izvesno vreme, naputa (Steammler,
1997:52).
Korienje rei regresija (ili preciznije, regresivni procesi) u naslovu ovog
odeljka navodi nas da zaponemo sa definisanjem onoga to podrazumevamo pod
ovim pojmom. Govorimo o procesu koji izgleda kao starosna regresija. esti su
momenti u terapiji kada se ini da klijent regredira, bilo da se sea iskustava iz
detinjstva, bilo da je pod uticajem snanih emocija. U ovim situacijama klijent se
165

ponaa, misli i osea kao malo dete. Ponekad ete ak moi da odredite koju
razvojnu fazu evocira. esto, klijent govori dejim jezikom jednostavnijih
reeninih konstrukcija i dejim glasom. Takoe ete uoiti snaan roditeljski
kontratransfer. Najee, ovo se deava spontano, naroito ako postoji nezavrena
trauma iz detinjstva ili se pojavljuje snaan transfer. Usled jakog disbalansirajueg
efekta na odnos koji ima rad u modusu roditelj detetu, mi ne preporuujemo da se
radi na ovakav nain, a da se prvo ne postigne neka vrsta saglasnosti ili ugovora sa
klijentom. Shodno tome, kada se to prvi put desi preporuujemo da savetnik vrati
klijenta u odnos odraslih osoba, vodei rauna da ovo uini tako da ne izazove stid
kod klijenta. Moete ga neno vratiti u ovde i sada pitajui ga da razmisli o svom
iskustvu. Na primer, moete rei Vidim da su oivele neke znaajne uspomene,
dok si priala o toj temi. Zna li ta to znai? Zatim ete nastaviti rad koristei
fenomenoloko istraivanje.

Neka klinika pitanja

Ukoliko procenite da stanje regresije ukazuje na neku stvarnu nezadovoljenu
potrebu, treba da donesete neke bitne odluke. Prvo, da li ete u stvarnosti ili
simboliki pokuati da zadovoljite tu potrebu tako da klijentovo dete doivi
reparativno iskustvo? Ovo moe podrazumevati da zagrlite klijenta, da ga uteite
ili ponudite reparativni afektivni odgovor. Nedavno neuro-fizioloko istraivanje
(Schore, 2000) potvrdilo je pretpostavku da dete moe nauiti samo-regulaciju
(kapacitet da se samo smiri i podnese svoja oseanja i odgovore) samo ako je
imalo iskustvo da je obuhvaeno i da mu je odgovoreno od strane samoregulativne druge odrasle osobe. Ovim se otvara pitanje da li je neophodno (ili ak
mogue) da se originalna potreba ili povreda zadovolji ili isceli u regresivnom
odigravanju ili da li terapeut moe da prui isceljujui odgovor ovde i sada bez
regresije? Biti sa klijentom kao da je u stvari dete koje je nekada bio; pokuati
pruiti umirujue prisustvo koje je nekada nedostajalo moe imati veze sa
poricanjem realnosti. Deda Mraz ne postoji. ta god da nam se dogaalo kad smo
bili mladi, zaista se desilo i to je stvarno iskustvo (koje utie na nas ovde i sada), sa
kojim treba da se suoimo, da ga oalimo i da ga integriemo. Klijent u ovde i sada
moe ponovo da oivi one naine bivanja koje je nauio u prolosti, ali ih koristi
sada. Moda smatrate da je posao savetnika da bude neko ko razume, ko je
spreman da deli posledice i pomogne klijentu da nae smisao svom iskustvu i da
ga proradi. Po naem miljenu ovo je odgovor koji je obino potreban. Ipak, mnogi
terapeuti duboko veruju da se ova dva uzajamno ne iskljuuju. Zapravo, oni
smatraju da se realnost moe ugledati i takoe povremeni susreti sa klijentovim
detetom mogu stvoriti novo internalizovano iskustvo. Ovo moe postati deo

166

klijentove budue samo-podrke. Vi ete sami odluiti ta odgovara vaem stilu,

filozofiji i uverenjima.
Vano je imati na umu da klijent nije stvarno postao mlai, ve izraava jedan
aspekt svoje totalnosti. Ovo moe izgledati oigledno, ali se lako zaboravlja da
klijent koji je u regresiji uvek u svojoj pozadini ima svoj self koji nije u regresiji,
sa razliitim stepenom pristupanosti i svesnosti (za razliku od stvarnog deteta).
Regresija se moe shvatiti kao deo kontinuuma kontakta sa ovde i sada:
Van kontakta....................Delimini kontakt............... ............Pun kontakt
(bez resursa odrasle osobe)..........(mala podrka)......................... (zreo self i druga podrka)

Ovo ima znaajne implikacije za dubinu ili posledice regresivnih procesa, kao i za
fizike granice. Stoga morate zauzeti delikatnu poziciju dok radite sa oiglednim
aspektima deteta, dok ste istovremeno svesni da u pozadini postoji potpuno
funkcionalni odrasli, sa potencijalno razliitim oseanjima, odgovorima i
stavovima prema onome ta radite ili kaete. Zaista, ono to govori vidljivo dete,
boji odrasla osoba u prostoriji, ba kao to odraslog u ovde i sada boje deja
iskustva.
Primer:
Vin ima 45 godina i celog ivota je bila zapostavljana od strane majke koja
je imala dobre namere, ali je bila fiziki hladna. Kao devojica provodila je
duge sate sama, plaui zbog gubitka svoje sestre koja je poginula u
saobraajnoj nesrei. Nije mogla da se seti da ju je majka ikada teila i to je
bio jedan od ciljeva u terapiji da se odmakne od ovog oseaja uskraenosti.
Sa savetnikom je razgovarala o svojoj potrebi da u seansi doivi reparativno
iskustvo. Vratila se u period kad je otprilike imala 6 godina i savetnica ju je
drala u naruju dok je jecala. Na poetku, Vin se prepustila tom iskustvu.
Onda se iznenada ukrutila, odmakla se i rekla Hvala vam, ovo je bilo
dovoljno. inilo se da joj je neprijatno i da se stidi. Poto je savetnica
istraivala ta se dogaalo, otkrila je da je Vinino iskustvo prekinuto jednim
starijim introjektom koji joj je govorio da ne treba da trai niti da bude
ranjiva. Ovo je dobar primer kako intervencija ove vrste moe imati za
posledicu podsticanje fiksiranog getalta, umesto njegove asimilacije.
Odgovori na regresivne procese

167


Kontratransferna oseanja mogu biti vrlo snana i mogu izazvati jak nagon
da zatitimo, uteimo ili zagrlimo klijenta (a ponekad da kontroliemo, pa ak i
progonimo). Lako je biti uvuen u ponovno odigravanje klijentovih ranih odnosa
(pozitivnih i negativnih). U ovim trenucima treba da budete svesni dijagnostikih i
terapijskih opcija i da maksimalno koristite supervizijsku podrku.

Ako klijent spontano ue u regresiju, kod vas se moe pojaviti snana elja
da ga fiziki uteite, naroito ako se ponaa kao potreseno dete. Meutim, skoro
nikada nije mudro da se u ovim trenucima prui fiziki kontakt, a da se pre toga ne
istrai pozadina. Moete nenamerno ponovo aktivirati prethodna iskustva
zlostavljanja ili zavisnosti. Dodirivanje je izrazito snana intervencija za dete i
trebalo bi da dodirnete klijenta samo ako ste svesni svih moguih implikacija. Na
primer, seksualno zlostavljana deca esto su grljena ili tapana pre zlostavljanja i
ono to se vama ini kao dodir utehe, klijenta bi moglo gurnuti u traumatino
seanje.

Grljenje ili dodirivanje ponekad moe nekorisno odagnati iskustvo, ime

klijent izbegava da se suoi sa potrebnim bolom. Umirujui glas u kombinaciji sa
empatijskim usaglaavanjem obino je efikasniji nain da se pomagne klijentu da
se nosi sa neintegrisanim ranim iskustvom, iako ne elimo da poreknemo snaan
isceljujui uticaj fizikog kontakta.

Imajte na umu da ak iako vi ne zadovoljavate klijentovu istorijsku potrebu

(to i ne moete) - na primer, da ga roditelji vole, on ipak, moe izraziti svoja
oseanja i reakcije i ta potreba da ga uju, da ga potvrde, da ga shvate moe
biti zadovoljena od strane terapeuta u ovde i sada.

Posle ovakvih iskustva uvek obezbedite dovoljno vremena da zajedno

proradite i promislite o tome (najmanje 15 minuta pre zavretka seanse).
Metode, tehnike i kreativnost koje koriste getalt savetnici podjednako su korisni u
radu sa problemima koji su tekui, istorijski ili, to je najee, i jedno i drugo.
Meutim, dete ima na raspolaganju manje linih i sredinskih resursa (manje
iskustva, razumevanja, oseaja moi ili izbora) i zavisno je od svojih roditelja i
staratelja. Na ovu temu preporuujemo vam za itanje Kohut (1977) i Erskine
&Trautmann (1996), koji govore o radu sa relacionim potrebama sa posebnim
osvrtom na detinjstvo.

Kako se vratiti u sadanjost

168

Ponekad se moe desiti da klijent zapadne duboko u regresiju, da se disocira i

uopte izgubi kontakt sa realnou. Potrebna mu je pomo da povrati svoju samopodrku. Slede sugestije kako da pomognete klijentu da se potpuno vrati u ovde i
sada, tako da moe da zavri seansu sa kapacitetima odrasle osobe i da se snae u
spoljanjem svetu (na primer, da se odveze kui).
Trebalo bi da ostavite makar 10-15 minuta pre kraja seanse kako bi sproveli
sledee sugestije, mada je esto dovoljno da se jednostavno kae, Sada treba da se
vrati ovde u sobu kako bi imali vremena da priamo o ovome to se deavalo, pre
nego to ode. U nekim situacijama bie vam potrebne neke ili sve navedene
sugestije (ne nuno po ovom redu):

Vodite klijenta kroz to vie funkcija kontakta. ta moe videti u sobi, koje
boje i oblike? Moe li uti cvrkut ptica, otkucaje sata, buku sa ulice? Sluaj malo,
koliko razliitih zvukova moe da uje?

Postavljajte jednostavna ovde-i-sada pitanja, Kako se osea upravo sada,

ega si svestan u ovoj sobi, da li si svestan mene da sedim preko puta tebe, zna li
koliko je sati?

Govorite polako, sigurnim i vrstim glasom.

Ponovo senzitizujte telesnu svesnost, Hteo bih da sada obrati panju na

svoje telesne senzacije, na svoje disanje, teinu svog tela na stolici, stopala na
podu, postani svestan stolice na kojoj sedi, oseti celo telo, uoi gde si napet, a gde
oputen.

Insistirajte blago, ali vrsto da se vrati u sobu i bude sa vama, Prestani sada
da se sea te scene i vrati se ovde kod mene u sobu. Sluaj moj glas.

Podsetite klijenta gde se nalazi, Ti si ovde u ovoj sobi sa mnom.

Budite sigurni u ono to govorite, U redu je da sada to ostavi, moe se

tome vratiti drugi put, ali sada mora da prekine i fokusiraj se na mene.

Pitajte klijenta ta e da radi posle seanse, kako bi podstakli razmiljanje i

anticipaciju, ta e da radi posle podne, uvee itd?

Ako se pokae da je neophodno ili prikladno ponudite mu neke aktivnosti

koje e ga vratiti u normalu, na primer, predloite mu da zajedno proetete po sobi,
ponudite mu au vode ili ak olju aja.

Prodiskutujte ta se desilo. Razgovarajte o tome emu ste upravo bili svedok

i pitajte ga da vam kae ta se deavalo. Korienje rei i opisa obino udaljava od
iskustva. Budite sigurni da je klijent vratio svoju punu samo-podrku pre nego to
ode od vas. Pitajte ga kako e ii kui, kako e se pobrinuti posle za sebe, recite
mu kako da vas kontaktira u sluaju nude (sve stvari koje zahtevaju odraslu
svesnost i planiranje).

169

13 - Praktina pitanja

170

Razvijanje linog stila

Produbljivanjem svog znanja i iskustva u vetinama getalt savetovanja i
psihoterapije, postae vam oigledno da postoji mnotvo razliitih terapijskih
stilova u okviru getalt filozofije. Jedan od najuzbudljivijih zadataka je otkrivanje
one vrsta getalt terapije koja odgovara vaoj linosti i filozofiji. Kakav getalt
psihoterapeut elite da budete? Na primer, da li ste vi neko ko uiva u aktivnostima
i uzbuenjima eksperimenta ili vie volite da radite fenomenoloki? Da li radite
direktivno? Ili vie volite sporo i paljivo 'bivanje sa'? Da li verujete da dijaloki
odnos u ovde i sada najvie isceljuje klijenta? Da li ste vie podravajui ili
frustrirajui? Da li ste skloni da vidite 'iru sliku' ivota i egzistencijalna pitanja ili
u sitnim gestovima ili korienju jedne rei umesto neke druge vidite klijentov
nain na koji odrava svoje modifikacije kontakta? Polster (1998) opisuje svoja
dva uitelja koja su se razlikovala po bivanju na razliitim krajevima kontinuuma
sadraj-proces. Paul Goodman je bio vrlo orijentisan na sadraj, stalno traei sr
prie pacijentovog ivota... (dok je)... Paul Weisz radio na drugom kraju, ostajui
veran izuzetno preciznom istraivanju 'kako' je u svakom momentu iskustva (p.
267).
Sugestija: ta mislite koji je stil i terapijski pristup bio najkorisniji na vaem
linom terapijskom putu? ta je bilo najmanje korisno? Zato? Da li mislite da
bi veina ljudi imala istu reakciju kao i vi?
Zamislite savrenog terapeuta. Koje bi kvalitete imao/la? Koje ste kvalitete
videli i divili im se kod nekog kolege terapeuta? Da li ve imate te kvalitete?
Kako ih moete razviti?
Kako bi vas vai klijenti opisali kao terapeuta? Da li vam se svie taj opis? Da li
ima neto to biste eleli da promenite?
Koje aspekte ili kvalitete imate u linom ivotu, a ne unosite ih u profesionalan
ivot terapeuta? Zato ne?
Koje klijente ili teme smatrate najteim, a koje nalakim? Koju vrstu vetina ili
tehnika najee koristite? ta je to to ne moete zamisliti da radite i kakav bi
bio napor za vas da to uradite?
Va rad moe biti prilika za va rast, kao i za klijentov. Moete odluiti da
eksperimentiete sa novim nainima rada kao deo proirivanja horizonata vae
sopstvene definicje terapeuta. Tokom godina, oboje smo proli kroz mnoge
razliite evolucije naih linih stilova. Neki su bili laki i prirodni, neki izazovniji.

171

Imajte na umu da su tranzicije u stilu (kao sve promene) esto praene

privremenim periodima sumnje i neizvesnosti.

Vremenski ogranieno savetovanje

Getalt savetnici sve vie rade u kontekstu gde je broj dozvoljenih seansi tano
odreen i gde se zahtevaju vidljivi rezultati (esto bihejvioralni). Klijenti koji ele
kratkoroni rad mogu tragati za razumevanjem, podrkom ili rastom, ali takoe
esto dolaze imajui na umu odreene ciljeve ili rezultate, elim da pobegnem od
mua koji me maltretira, da promenim posao, da prestanem da budem depresivna,
da prestanu moji panini napadi. Ovo getalt savetnika dovodi u neposrednu
teorijsku dilemu, kako da pomiri paradoksalni princip promene sa onim to izgleda
kao potreba da se dostigne odreeni, eljeni cilj. Drugim reima, da li obratiti vie
panje na trenutnu potrebu ili je to samo jedna kratka faza dugoronog rada. U
getalt literaturi postoji velika debata o tome da li su specifini ciljevi ili rezultati
legitiman deo getalt prakse. Naravno, getalt savetovanje ima svoje ciljeve, ali to
su obino procesni ciljevi, na primer, proirivanje svesnosti, zadovoljavajui
kontakt, autentian odnos i zavravanje nezavrenih poslova.
Kada klijent nastupi sa eljom za konkretnim rezultatom (sadraj), na primer,
da prestane da se osea depresivno, onda savetnik moe jasno videti da je to
fokus terapijske panje. On takoe moe podrati klijenta da promeni ponaanje
kako god to izabrao. Meutim, terapeut se obino nee sloiti sa nekim
predodreenim rezultatima koji ograniavaju njegove aktivnosti getalt terapeuta.
Smatramo da pitanje nije u tome da li se slaemo oko pravaca i namera, vee da li
oni ugroavaju duh getalta. Da li je njihova namena podravanje, razjanjavanje,
razumevanje ili isticanje onoga to jeste? Neki klijenti bi bili zadovoljni sa
sledeom ponudom:
Klijent: elim da prestanem da budem u vezama koje se loe zavravaju.
Moete li mi pomoi u tome?
Savetnik: Ja ne radim na nain koji vam garantuje da ete postii odreeni
ishod, ali vam mogu pomoi da razumete ta se deava u vaim vezama i
koji je va udeo u tome.
U drugim situacijama moda ete morati rei Ja ne nudim tu vrstu savetovanja
(na primer, iskljuiv fokus na promeni ponaanja) i predloiti mu da ga uputite
pogodnijem praktiaru. Ipak, itaoci prethodnih poglavlja su do sada zapazili nae
duboko uverenje da getalt savetnik moe ponuditi fokusiran ili direktan rad koji
ostaje veran principima fenomenologije, dijaloga i teorije polja. Takoe verujemo
172

da su procena i ugovor dogovoreni sa potovanjem kompatibilni sa getalt

pristupom i zaista su esencijalni za etiku, efikasnu praksu. Sve ovo posebno vai
za kratku terapiju.
U psihoterapiji se takoe vodi opta debata da li je dugoroan rad kliniki
opravdan i da li je ili ne kratkoroni rad zaista efikasan. Nekim klijentima e
kratkoroan ugovor znaiti izbegavanje stigme 'bolesti', patologije ili zavisnosti.
Takoe i manje kota, moe poveati motivaciju i oiglednije demonstrirati
efikasnost (ili suprotno!). Smatramo da klijenti mogu ostvariti prilino dramatine
promene nakon relativno kratkog vremena. Meutim, takoe smatramo da se vaan
materijal ponekad moe otkriti tek posle nekoliko meseci ili ak godina
poverljivog odnosa (posebno pitanja seksualnog zlostavljanja ili stida). Takoe
nismo sigurni da znaajni uvidi ili promene perspektive mogu uvek na pravi nain
biti asimilovani u kratkom periodu.
Sugestija: Setite se, na momenat, nekih od vanih promena koje ste ostvarili u
svom terapijskom iskustvu ili treningu. Koliko se tih promena moglo desiti za
est ili dvanaest seansi? Koji je razlog zato neke od njih nisu mogle da se
ostvare?
Zamislite neki noviji problem koji imate ili ste imali (moda neku naviku ili
linu crtu, puenje, pie, kanjenje ili odlaganje). Zamislite kako idete kod
terapeuta koji vam se svia i ujete ga kako vam kae da moete imati est
seansi. Koja je vaa reakcija?
Verujemo da kratka terapija moe biti uzbudljiva i mona intervencija. Idealno, ona
ne bi bila 'vremenski ograniena' ve 'vremenski-svesna' (Elton Wilson, 1996),
ime terapeut i klijent ostaju usklaeni i budni za klijentove potrebe i okolnosti, i
prave ugovor za jednu, zatim etiri, onda moda dvanaest seansi, i samo ako je
potrebno proiruju ga na neodreeno vreme. Zanimljivo je rei da u kontekstu gde
postoji ogranienje na recimo dvanaest seansi, ljudi obino dou na svih dvanaest
seansi iako bi i est bilo adekvatno. Razmiljanje o savetovanju kao 'vremenskisvesnom', a ne kao o brojno utvrenom, moe znaiti da je rad fokusiran na
klijentove potrebe, a ne na utvrenu strukturu.
Ipak, postojanje zahteva agencija za mentalno zdravlje, primarne zdravstvene
zatite itd., znai da esto postoje ogranienja i sa tim se moramo suoiti.
Getaltisti treba da budu veti u to efikasnijem korienju vremena. Ako radite u
ovakvom kontekstu, predlaemo da imate supervizora koji ne samo da ima
iskustva sa kratkoronim radom, ve takav rad i potuje. Ovo e osigurati da ne
upadnete u zamku da kratkoroni rad vidite kao drugorazredni u odnosu na

173

dugoroni (na primer, Mogu vam ponuditi samo est seansi), te da kratkotrajnost
ugovora predstavite kao dobru priliku.
Odluivanje ko je pogodan
Postoje raznovrsni faktori koji ukazuju da li e kratko savetovanje biti
najpogodnije i najefikasnije. Proverite da li klijent:

Ima sposobnost da dovoljno brzo razvije prisnost i poverenje, to jest,

ima takav stil linosti koji ne zahteva dug period za izgradnju odnosa pre nego to
se pone raditi na odreenoj temi.

Ima psiholoki orijentisan stav. Da li vidi svoju situaciju kao aspekt

meupovezanosti sopstvenih stavova i stvaranja znaenja?

Ima sposobnost da se sa vama fokusira na rad koji e se odvijati u

ogranienom broju seansi, ak iako je to zapravo deo dubljeg problema.

Ima spremnost da prihvati odgovornost za svoj udeo u toj situaciji.

Prihvata da e biti potrebno da bude aktivan u procesu promene.

Ima dovoljno samo-podrke i podrke iz sredine da obavi taj posao

Ima dovoljno motivacije da se suoi sa moguom anksioznou ili

konfrontacijom koja prati intenzivan rad.
Agencije

Neke agencije dozvoljavaju savetniku da se vidi sa klijentom samo

dve do etiri seanse ili est do dvanaest nedelja (u optoj praksi) ili da ostvari
odreeni 'uinak'. Savetnik stoga treba da izvri procenu i donese odluku o
izvodljivom ugovoru ili okviru rada.

Kada, na primer, lekar opte prakse ili poslodavac upuuje klijenta,

vano je istraiti njihovu motivaciju, oekivanja i oekivanja koja stvaraju kod
klijenta. Ovome se moe pristupiti pitanjem: ta vam je reeno o odlasku kod
savetnika? Da li vam je doktor objasnio kako vam savetovanje moe pomoi? ta
ste oekivali da e se ovde desiti?

U sredini gde se informacije dele, vano je da se unapred odlui i

dogovori sa agencijom da li ste uopte spremni i koliko informacija biste otkrili
drugim profesionalnim licima u agenciji i pod kojim okolnostima ete prekriti
poverenje, na primer, u sluaju rizika od suicida. Jo u prvoj seansi klijenta morate
upoznati sa granicama vae poverljivosti.

U agenciji, postoji nekoliko razliitih odnosa o kojima morate

pregovarati. Korisno je zapamtiti da postoje viestruki ugovori (sa agencijom,
174

klijentom, supervizorom, profesionalnom organizacijom, izmeu supervizora i

agencije itd.). Videti Tudor (1997).
Sklapanje ugovora sa klijentom
Vei deo ove teme obraen je u Poglavlju 1. Neki savetnici pre nego to pone
prva seansa klijentu daju upitnik koji se tie njegovih istorijskih podataka i
aspiracija, zajedno sa brourom u kojoj se objanjava proces savetovanja, sa ciljem
da se maksimalno iskoristi raspoloivo vreme. O ovome se moe razgovarati na
prvoj seansi. Dobro je zapoeti sa:

Ovo je poetna seansa da vidimo da li bi vam savetovanje bilo

korisno. Onda ete na kraju seanse lake rei klijentu da li mu moete pomoi ili
ete ga uputiti nekom drugom.
Takoe je potrebno da razjasnite koja je klijentova tema i da se sloite oko toga ta
je mogue postii u odreenom vremenskom okviru. Ako je va klijent zbunjen ili
preplavljen ponekad e vam biti potreban mini-ugovor (Elton Wilson, 1996) iji e
fokus biti upravo na identifikaciji teme na kojoj treba raditi ili odreivanju pravca
rada. Ovo moe da podrazumeva da se teme prioritizuju ili rangiraju, kako bi se
saznalo na emu se prvo mora raditi. Rad na jednoj ili dve teme, neobuhvatajui
druge, moe biti opravdan (iako je to vie direktivno, a manje dijaloko). Na kraju
seanse procene uvek proverite Kakav utisak imate o proteklom satu, ta ste do
sada zakljuili o ovom procesu, kako vam je bilo da priate sa mnom, da li vam je
bilo korisno? Ovo je vano jer vam to moe dati neku predstavu o uticaju i
efikasnosti jedne seanse i na koji nain je potrebno da se prilagodite.
Dijagnostikovanje
Uzimanje istorije moe biti dosta krae, iako vas zbog bezbednosnih razloga,
podstiemo da pitate o svim faktorima rizika (na primer, prethodna istorija samopovreivanja, mentalnih bolesti). Nije toliko vano da uspostavite potpunu getalt
dijagnozu. Ponite sa tim ta je bitno za dogovoreni fokus i zatim postepeno
pravite iru procenu koju ete imati u pozadini. Smatramo da je vrlo korisno
saznati kako klijent veruje da se promena deava, zato je doao na savetovanje u
tom trenutku i kako se snalazio sa slinim krizama u prolosti.
Sugestije za praksu

175

Kao u svakom getalt savetovanju poeete sa dijalokim stavom. ak i u

kratkoronom radu, fenomenoloki pristup, koji se oslanja na princip paradoksalne
promene, moe biti dovoljan. Ipak, moraete se uveriti da se radni savez brzo
uspostavlja. Sledee bi moglo biti posebno vano:

Naglasite kako je stvaranje znaenja povezano sa ponaanjem (to jest,

kako stavovi utiu na ivotne ishode). Pogledajte korisnu diskusiju u Whines,
1999:10.

Prikupite samo onoliko informacija koliko je potrebno za sledei

korak.

Pronaite specifine figure sa kojim se moe raditi (na primer, 'biti

pouzdaniji', mora biti svedeno na odreene situacije u kojima je klijent bez
pouzdanja). Pronaite odgovarajuu pozadinu za tu figuru (Koja oseanja idu uz
to, kako drugi reaguju, kada se naljutite? itd.)

Budite vrsto fokusirani na materijal ili figuru koja se pojavila.

Izotrite figuru. Setite se rei Igwe-a (citiran u Sills, 1997) Glavna stvar je pustiti
da glavna stvar bude glavna stvar!

Ponudite eksperiment kako bi pojasnili i proirili figuru koja se

formira (a ne da pronaete reenje), na primer, Pokuajte osetiti svoja stopala na
zemlji dok zamiljate tu situaciju.

Umanjite fenomen transfera imenujui ga ili ga konfrontirajui.

Praktikujte vrstu sekvencu (Polster, 1991, 1995). Ovo je veoma

koristan koncept i vetina za suavanje ili irenje fokusa.

Prole ili trenutne krize kao to su gubitak posla ili tugovanje mogu
postati figuralne i moda ete privremeno morati da prekinete zapoetu temu, kako
bi omoguili razumevanje krize u svetlu sadanje svesnosti.

Takoe su korisani i 'domai zadaci', kada se klijent sloi da e uraditi

neki zadatak izmeu seansi moda da veba neki novi aspekt ponaanja ili da
zapisuje kada je bio anksiozan.

Vano je da se svaki put odbrojavaju seanse. Dakle, ovo je naa peta

seansa i ostalo nam je jo tri, dodajui i I kako vam se to ini?
Pronaite najkorisniji nain da svoju superviziju iskoristite za va radni kontekst.
Razvijajte vetinu da budete otvoreni za nove mogunosti uenja, dok svoj rad
prezentirate ekonomino pravei ugovor sa svojim supervizorom (kao to biste i
sa klijentom) da radite na glavnoj figuri i ostanete fokusirani na nju. Mnogi
savetnici moraju nauiti da se disciplinuju da prihvate dobar posao koji su uradili,
a da ne ude da imaju to vie seansi (kao to ponekad ine klijenti). Oboje morate

176

oaliti gubitak onoga to se ne moe postii u nekom vremenskom periodu i

prihvatiti frustraciju, ljutnju i tugu koje slede.
Zakljuak
Raditi kratkorono ili dugorono uglavnom je stvar line preferencije, osim kada
vam agencija nalae neka ogranienja. Nedostatak kratkog rada je u tome da on
moe biti neprikladan i slaba zamena za probleme koji zahtevaju dui period,
posebno pitanja koja se tiu stila linosti, razvojnih problema, trauma iz detinjstva
i onih koji zahtevaju dublji, poverljiv odnos. Meutim, u najboljem sluaju, kratko
savetovanje moe biti transformativno, efikasno, finansijski isplativo i esto
dovoljno da pomogne klijentu. On time takoe moe stei dobro iskustvo o
procesu savetovanja, ime se postavlja temelj za budua kratka ili dugorona
savetovanja.

Grupni rad
Getalt grupni rad moe biti posebno uzbudljiva terapijska metoda. Naroito je
koristan za rad sa eksperimentima. a lanovima grupe prua jedinstvenu priliku da
otkriju i izraze svoja oseanja i odgovore, da vebaju nove naine povezivanja i da
prue i prime podrku za terapijsko putovanje. Oni mogu vebati da se izraavaju i
eksperimentiu sa novim nainima bivanja i ponaanja. Mogu davati i primati
feedback na nain koji se prilino razlikuje od razmene izmeu terapeuta i klijenta.
Mogu iskusiti kako ulaze u stare obrasce odnosa i kako u sadanjost donose svoja
oekivanja od drugih (zasnovanih na transferu njihovih primarnih porodinih ili
kolskih odnosa). Jedna od najznaajnijih prednosti grupe jeste feedback koji
lanovi mogu dati jedno drugom. lanovi grupe imaju podjednak status i obino
postoji dogovor da budu meusobno iskreni. Primiti obian, neublaeni feedback
od drugog lana grupe kakav uticaj vrimo na svet, moe biti od neprocenjivog
znaaja.
Da bi se uspostavila sigurna ali i izazovna grupna atmosfera, terapeut mora
razmotriti mnoge faktore: selekcija lanova grupe, faza razvoja grupe, ugovori
grupe, uspostavljanje grupnih pravila i normi, uloge u grupi i 'fiksne uloge', grupna
dinamika i mnogi drugi. U ovom poglavlju nemamo dovoljno prostora da
razmatramo sve ove faktore. Sreom, litaretura o grupama je bogata i ukazaemo
vam na neke korisne tekstove u preporuenoj literaturi. Sada emo jednostavno
opisati najee vrste getalt grupa iz pozicije fasilitatora, kako biste mogli da
osetite 'ukus' onoga to se moe deavati.

177

Autoritativan voditelj grupe

Prvi tip voenja grupe je verovatno i najtradicionalniji tip getalt grupe koji
podsea na Perlsa i rane getaltiste. Ovde je voa grupe vien kao 'ekspert' i
odvojen je od lanova grupe. Ovakva grupa je esto poznata kao Getalt 'vrua
stolica'. Kao to naziv govori jedan lan grupe bira da bude u sreditu panje ili na
'vruoj stolici', kako bi radio na odreenoj temi. Voa grupe ulazi u ono to je
zapravo deo individualnog rada sa lanom grupe, a ostatak grupe je tu da svedoi,
ohrabruje, podrava i naravno da uestvuje u eksperimentima. lanovi grupe e
takoe biti pod uticajem teme i oseanja osobe koja radi i mogu odgovoriti
opisujui uticaj koji je rad imao na njih, koja su im pitanja pokrenuta, itd. Ovo
moe voditi ka sledeoj osobi koja e zauzeti 'vruu stolicu' . Na ovaj nain grupna
seansa moe tei dinamino u ovde i sada, kako se odreena tema pojavljuje i
razvija.
Primer:
Denis kae da eli raditi na svom problemu asertivnosti prema koleginici
na poslu. Uskoro postaje jasno da Denis ima osnovno verovanje da uvek
mora da se slae sa ljudima, to je zasnovano na majinom introjektu
insistiranja na pristojnosti. Kao eksperiment, ona se sloila da se obrati
ostatku grupe i da im kae ono sa im se ne slae. U poetku nesigurno, a
zatim uz podrku drugih sve smelije, Denis je poela da ide od jednog do
drugog lana govorei jednoj osobi da joj se ne sviaju njegove arape, a
drugoj da se ona ne slae sa njenim pogledima na brak. Kada je zavrila,
Tom, lan grupe, je rekao da se divi njenoj hrabrosti i da je postao svestan
svog oseaja straha kada mu je davala feedback, jer se bojao da e doi do
velike svae. Ovo je vodilo ka Tomovom radu na iskustvima iz detinjstva,
kada je gledao svoje roditelje kako se uasno svaaju. Kasnije je Vil rekao
kako je fasciniran time to uje kako se drugi ljudi boje konfrontacije. On je
postao svestan kako se osea najpouzdanije i najmonije kada je u konfliktu
sa nekim. Traio je da istrai tu novu svesnost. Voa grupe ga je pozvao da
pogleda odnos izmeu njih dvojice. To je dovelo do toga da Vil otkrije kako
se uasno plai da e ga neko drugi nadvladati ako pokae da je slab.

178

Fasilitator procesa
Glavni zadatak voditelja grupe koji je u ulozi fasilitatora procesa jeste da pomogne
lanovima da uspostave odnose jedni sa drugima u ovde i sada, kako bi proirili
svesnost o sopstvenim iskustvima i iskustvima drugih, kako bi proverili svoja
oekivanja i izrazili svoja oseanja i misli. Voditelj pita lana grupe: Kakvo je
tvoje iskustvo ovde, sada, u ovoj grupi?. Uobiajeno je da fokus grupe bude na
aktivnoj dinamici unutar grupe (odnosi, transferi, itd.), tako da bi grupni ugovor
mogao biti neto kao da saznamao neto o sebi bivanjem u ovoj grupi. lanovi
koriste grupu da vide kako ko-kreiraju svoju realnost u toj prostoriji i imaju priliku
da je ko-kreiraju drugaije.
Postoje dva naina na koja voditelj grupe moe biti u interakciji sa grupom.
Prvi je da se ne mea u otvorene interpersonalne interakcije u grupi i da se
ogranii samo na intervencije koje jo vie otvaraju komunikaciju.
Primer:
Denis govori o problemu koji ima sa koleginicom na poslu. Voditelj grupe
se ne mea, ve eka druge lanove grupe da joj odgovore. Oni to i rade,
jedni je pitaju o detaljima njenog iskustva, drugi dele svoje sline strahove
od konfrontacije. Vil misli da ona treba da kae svojoj koleginici da otkai.
Kada je to izgovorio, Denis je postalo neprijatno i momentalno je zautala.
Voditelj grupe je rekao: Budi svesna kako se sada osea. Izgleda kao da je
Vilov predlog neto pokrenuo.
Denis odgovara: Mislim da Vil ne razume koliko je to teko za mene.
Nastaje neugodna tiina.
Voditelj grupe: Predlaem da kae Vilu ta se deavalo u tebi kada je on to
rekao.
Denis: Pa, Vil, mislim da me nisi razumeo. Kako to mogu rei svojoj
koleginici? To bi bilo nemogue smeno.
Voditelj grupe: Reci mu kako se osea kada misli da je njegov predlog
smean?
Denis (posle pauze): Vil, oseam se pa, oseam se malo, malo oseam
ljutnju prema tebi.
Vil (ozareno): U redu, to je tvoj problem. (Denis sputa pogled)
Voditelj grupe: Nastavi da mu govori kako se osea.

179

Denis (ponovo pogleda u Vila): elim da me shvati ozbiljno. Ovo je za

mene vano. I stalo mi je do tvog miljenja.
Vil (izgleda pomalo iznenaeno): ao mi je, meni jednostavno konfrontacija
nije teka. Drago mi je to ti je moje miljenje vano.
Dordi: Denis, da li shvata da si upravo nekome rekla da ti se neto ne
svia. Uradila si to jako dobro! Zna, svesna sam da se esto ne
konfrontiramo ovde u grupi. Takoe sam svesna da sam sklona da to
prepustim Vilu, jer on to radi tako lako. Ja u eksperimentisati sa
izgovaranjem na glas onoga to mislim, a drim u sebi.
Tom: Dordi, kad smo doli veeras, pomislio sam da si ljuta na mene. Da li
si ljuta na mene?
Dordi: Ne, nisam ljuta, ali kada ve pita, shvatam da imam neto da ti
kaem...
Drugi stil fasilitacije podrazumeva da fasilitator aktivnije uestvuje u dinamici
grupe. On se vidi kao neko ko okuplja grupu, ali inae nema odvojenu
autoritativnu ulogu. Voditelj grupe koji izabere ovaj stil verovatno e deliti svoje
miljenje i reakcije kao i bilo koji drugi lan. Potrebna je dovitljivost da bi se
uspostavila uloga fasilitatora-uesnika. Prvo, voditelj treba da naui da se uzdri od
mnogih intervencija kako bi izbegao da ga lanovi vide u ulozi eksperta, i u
poetku e traiti njegovo vostvo. Tek kasnije, kad lanovi budu stekli poverenje
u sebe da mogu delovali terapijski jedni na druge, voditelj se moe opustiti i
intervenisati kako eli. Njegov stil u grupi e uglavnom biti dijaloki i
fenomenoloki, koristie samo-otkrivanje, inkluziju i prisutnost kako bi modelovao
dobar kontakt, po potrebi kombinovan sa fenomenolokim istraivanjem.
Primer:
Denis govori o problemu koji ima sa koleginicom na poslu. Voditelj grupe
se ne mea, ve eka druge lanove grupe da joj odgovore. Oni to i rade,
jedni je pitaju o detaljima njenog iskustva, drugi dele svoje sline strahove
od konfrontacije. Vil misli da treba da kae svojoj koleginici da otkai.
Denis izgleda snudeno i ne govori nita.
Voditelj grupe: Denis, oseam se neprijatno i pitam se kako se ti osea?
Denis: Oseam da Vil ne razume kako je ovo teko za mene.

180

Tom: Slaem se, mislim da bi bilo nemogue za Denis da kae koleginici da

otkai.
Vil: Pa dobro, moda su te rei pomalo prejake. Ali joj mue rei da se ne
mea.
Lora: To je lako za tebe, Vil. Znam da bi meni to bilo teko.
Vil: Svi tretirate Denis kao da je nean cvet.
Tom: Ne, nije tako. Vil, izgleda da pokuava da zapone svau.
Voditelj grupe: Ovo je interesantno. Bila sam svesna svog poriva da se
pridruim grupnoj raspravi o tome ta bi bilo najbolje za Denis. ta ti
misli Denis?
Denis: U stvari, ovo mi se ini prilino poznato. U mojoj porodici su
obino raspravljali o meni i ja sam se oseala kao da nestajem. Svi su
odluivali ta je najbolje za mene.
Kombinovani stil
Mogue je kombinovati razliite stilove voenja grupe, tako da grupa funkcionie
kooperativno, uz odreeno voenje i sa povremenim epizodama rada na vruoj
stolici. Meutim, voditelj grupe mora biti svestan da kad god koristi pristup vrue
stolice, on time u znatnoj meri preuzima ulogu eksperta i grupa e odgovarati u
skladu sa tim. Grupa iji voditelj ponekad moe biti naveden da preuzme ulogu
terapeuta eksperta, bie u opasnosti da nesvesno prepusti odgovornost voditelju.
Vano je da se ovakve intervencije prave retko, kako bi se omoguilo da drugi
lanovi grupe znaju da se od njih oekuje da preuzmu vostvo. Kada terapeut
odlui da usmerava terapiju, on to moe uiniti nudei sledee: Imam jedan
predlog za eksperiment. Da li elite da ga ujete? Na ovaj nain, grupa ui da
voditelj preuzima autoritativnu ulogu samo kroz pregovaranje. Kada postoje koterapeuti, moe biti korisno da se ponekad ne slau jedno sa drugim oko toga kako
nastaviti dalje. Ovo jasno pokazuje, da uvek postoji vie naina da se stvari urade
kako treba.

Rad na snovima
Perls je rekao da su snovi kraljevski put ka integraciji (1969:71). On je verovao
da su snovi egzistencijalna poruka ili izjava i da razliiti aspekti sna predstavljaju
sve aspekte budne osobe, iako u razliitim stepenima svesnosti. Stoga se svi snovi
sastoje od projekcija nekih aspekata samog snevaa. Ovde je zadatak terapeuta da
181

pomogne klijentu da ponovo prisvoji ili vrati natrag aspekte njegovog selfa koji su
projektovani na ljude ili objekte u snu. Isadore From, meutim, vidi dogaaje u
snu ne kao projekcije, ve kao retrofleksije (Muller, 1996:72). On predlae da se
rad sastoji u razumevanju i otklanjanju retrofleksije onoga to se ne moe izraziti u
budnom stanju.
Postoje mnogi naini da se radi na snovima u terapiji. Nije potrebno da san
bude zavren. Sasvim je mogue raditi sa delovima sna ili sa oseanjima koje je
klijent imao budei se, posebno zato to ono ega se sea esto sadri nezavrene
poslove koji se pojavljuju. Perls (1969) je jasno istakao da interpretacija nema
udela u radu sa snovima u getaltu. On je naglasio da samo sneva moe da
pronae znaenje sna kroz istraivanje i eksperiment. On je verovao da snovi,
pogotovo oni koji se ponavljaju, nose poruku za snevaa, koja se moe otkriti.
Poruka moe biti objava ili opis klijentovog sadanjeg ivota ili pitanja sa kojima
se suoava. Jasno je da repetitivni san u kome vas prate ili jure ima drugaiju
potencijalnu poruku nego san u kojem ste sami u praznoj kui. Perls je takoe
verovao da san moe sadravati ontoloku poruku o samom postojanju kao to je
smrt ili otelovljenje.
Iz perspektive getalta svaki aspekt, dogaaj, tema ili proces u snu predstavlja
neki aspekt klijenta i njegovog ivota. Stoga savetnik poziva klijenta da istrai san
iz svakog ugla. Ono to sledi je primer jednog sna koji je klijent doneo na terapiju,
kao i neki primeri rada na snu.
Dejk je doao na terapiju jer se oseao jadno i zaglavljeno u ivotu. Jednog
dana je ispriao sledei ivopisan fragment sna koji ga je uznemirio, ali ga
nije razumeo. Dok je govorio, njegov glas je postao tih i slab.
Hodao sam du puste obale mora, oseao sam se nervozno i uplaeno,
nebo je bilo tamno i oblano, a talasi su se razbijali o obalu. Onda sam u
daljini video nekoga kako se pribliava. To je bila moja majka, iako dosta
mlaa. Plakala je i izgledala potreeno, molei me neto.
Metode istraivanja
Primena fenomenolokog metoda tokom sluanja sna
Ono to treba da vas zanima jeste samo da otkrijete klijentovu prirodnu energiju i
interes i da uoite gde se energija zaglavljuje ili izbegava. Dok radite sa klijentom,
takoe ne zaboravite da ostanete fokusirani na svesnost o ovde i sada. Vano je
zapamtiti da u snovima, kao i u ivotu, slike, simboli i metafore imaju jedinstveno

182

znaenje za svaku osobu. Vae znaenje simbola moe biti potpuno drugaije od
znaenja koje daje sneva. Prvi zadatak je, stoga, da se istraivanjem uslova u
polju sazna da li postoji neto to je trenutno bitno, da pitate klijenta ta njemu
znae predmeti, rei, simboli, ljudi. Koje asocijacije ima?
Savetnik je upitao Dejka ta za njega znai pusta obala. Seam se takve
plae kada smo bili jednom na odmoru, nakon to nas je otac napustio i
otiao da ivi sa drugom enom.
Predlaganje klijentu da san ispria u sadanjosti
kao da se deava sada, koristei ja i sadanje vreme. Ovo doivljaj ini
neposrednijim.
Hodam du puste obale, oseam se nervozno i uplaeno, nebo je tamno i
oblano, a talasi se razbijaju o obalu. Sad mogu u daljini videti nekoga kako
mi se pribliava. Dok prilazi blie, vidim da je to moja majka, samo to je
dosta mlaa nego sada, ona plae i doziva, govorei mora mi pomoi, ja
umirem, samo mi ti moe pomoi...
Poto je Dejk ponovo ispriao san, njegova energija je bila potpuno drugaija. Bio
je pun emocija i vitalnosti, za razliku od monotonog, distanciranog naina na koji
je prvobitno ispriao san. Nastavljajui, bilo je jasno da je postao zainteresovan i
radoznao da razume znaenje sna i poeo je spontano da povezuje stvari.
Rad na iskustvu kao da klijent govori stvarnu priu
Dok se san ponovo pria, vi ete svakako biti u mogunosti da vidite mnogo tema i
figura koje se pojavljuju, kao to su promene boje glasa, fizike reakcije,
modifikacije kontakta, itd. Tada klijenta moete pozvati na svesnost.
Savetnik kae Dejku: Mogu li te zaustaviti na momenat, Dejk? Dok mi
pria, primeujem da si veoma miran i napet, a tvoj glas poinje da se
gubi, izgleda kao da se suzdrava. Nakon ove intervencije, Dejk je
postao svestan svoje telesne retrofleksije i bespomonosti u susretu sa
majkom.

183

Predlaganje klijentu da san izrazi neverbalno

Ovo podrazumeva doivljavanje sna kroz telesno izraavanje, na primer,
zauzimanjem razliitih telesnih poloaja, kretanjem po prostoriji ili putanjem
nekog glasa. Ovo takoe moe znaiti korienje plastelina ili crtanje slike koja
predstavlja san.
Savetnik je predloio Dejku da uzme papir i bojice i da nacrta sliku sna,
onda da se malo udalji i da sa distance pogleda sliku. Pozvao ga je da vidi
koju poruku slika nosi. ta je nedostajalo na slici ili ta bi voleo da doda?
Kako zamilja da se osea osoba koja hoda du plae? ta joj se moda
desilo?
Predlaganje klijentu da ponovo ispria san iz perspektive svakog lika ili predmeta
Ovo moe omoguiti da se zapone sa aspektom sna koji je od najveeg interesa za
klijenta, a zatim da se radi na delovima koji su udaljeniji ili tei. Dok klijent radi
na razliitim karakterima u snu, esto e doi do spontanih saznanja, iznenadnih
uvida ili identifikacija. Ovim se razjanjava koja su znaenja i simbolika prisutni,
ali su izvan svesnosti.
Ja sam obala du koje Dejk hoda. Ovde sam dugo vremena, proteem se
miljama i vrlo malo ljudi je hodalo po meni. Hladno mi je i usamljena sam.
Dok je Dejk govorio kao usamljena obala, postajao je tuan i suze su mu
se pojavile u oima kad je rekao Ja se zaista oseam usamljeno ovih
dana.
Ponekad e klijentima biti teko da se identifikuju sa zastraujuim, agresivnim ili
neprijatnim aspektima sna. U stvari, klijenti se esto najtee identifikuju sa onim
delovima kojih su se najvie odrekli. Bie im potreban blagi podsticaj da preuzmu
te odreene uloge. Ovo moe biti posebno korisno, poto veina tih projekcija
sadre ogromnu energiju i mo koje su bile vezane za otuivanje i projektovanje.

184

Kreiranje dijaloga ili eksperimenta izmeu likova ili predmeta u snu

Dejk je bio podran da odigra razgovor izmeu sebe i njegove majke u snu.
Kako se eksperiment odvijao, postalo je jasno da Dejk (u snu) nije mogao
nita rei to bi pomoglo ili zadovoljilo njegovu majku, te je postajao sve
vie frustriran dok iznenada nije iskoio iz eksperimenta, okrenuo se ka
savetniku i rekao Ovo je kao moja prava majka. Uvek je oekivala da se
brinem o njoj i njenim potrebama, mrzeo sam taj pritisak. Kada su kasnije
komentarisali ovo iskustvo, Dejk je rekao kako nikada do sada nije bio u
kontaktu sa tako pravom ljutnjom zbog majinih zahteva, koju je oseao jo
od detinjstva.
Eksperimentisanje sa kreiranjem drugaijeg zavretka sna
Ovo je posebno korisno kod nonih mora. Moete predloiti klijentu da zamisli
kako je jai ili moniji ili da dozove neku sliku ili osobu da ga podri. Tada moe
ponovo proi kroz san (verovatno nekoliko puta) sa razliitim zavretkom.
Dejk je zamislio svog oca kako hoda plaom ka njima. Kada je priao
zagrlio je Dejkovu majku, teei je i govorei joj da e se on brinuti o
oboma. Dejk je shvatio da je njegov otac bio taj koji je trebao pomoi
njegovoj nesrenoj majci i da je Dejk oseao taj teret krivice. Onda je
poeo da shvata koliko je bio ljut na svog oca to ih je napustio pre toliko
godina.
Otkrivanje koju poruku san nosi o terapeutu ili o terapiji
U ovom sluaju san moe biti klijentova retrofleksija neega to mu je teko da
izrazi. Isadore From (citiran u Muller, 1996) je verovao da su svi snovi
prevashodno komunikacija sa terapeutom o terapiji. Dok sluate san, razmiljajte
koja je poruka za vas sadrana u njemu. Na primer, da li san govori o uvanju,
strahu ili izneverenosti ili o seksualnoj privlanosti prema misterioznom strancu.
Da li ovo za vas ima nekog odjeka o tome ta se deavalo na poslednjoj seansi, na
primer? Da li vam klijentov san pokuava rei neto to ne moe lako da se prizna
ovde i sada?
185

Terapeutova refleksija: Presluao sam poslednju seansu sa Dejkom i

pokuao sam se setiti da li me je video kao zahtevnu osobu. Setio sam se da
sam pomenuo predstojei odmor na koji idem i pitao sam se da li je on to
video kao moju zahtevnost (za odmorom). Ili, da li se on oseao zahtevnim
usled predstojee separacije i naputenim da se sam nosi sa naizgled
preplavljujuim zahtevima u njegovom trenutnom ivotu?
Navedene tehnike su takoe pogodne za rad na fantazijama ili dnevnim
sanjarenjima koje takoe mogu predstavljati elje, konflikte i nezavrene poslove
koji su na ivici klijentove svesnosti. Imajte na umu da i vi moete imate oseaj ta
to nedostaje ili ta je izbegnuto u snu (na primer, suprotna polarnost nekog
oseanja, lan porodice koji nedostaje).

Procena i upravljanje rizinim situacijama

Procena rizika
Postoji mnogo situacija gde bi terapeut trebalo da oekuje potencijalni rizik ili
opasnost bilo za sebe ili za klijenta. Ovo podrazumeva rizik od samoubistva,
samo-povrjeivanja ili mentalne bolesti ili kada postoji problem sa zavisnikim
ponaanjem, poremeajem ishrane ili poremeajem linosti. Druge rizine situacije
mogu ukljuivati decu ili kriminalno ponaanje. Elementi rizika mogu biti
oigledni u poetnoj proceni, ali mogu se pojaviti u toku terapije. U svakom
sluaju, pre nego to prihvatite ili nastavite da radite sa takvim klijentima, morate
proveriti da li imate dovoljno specijalistikog znanja i da li moete dobiti
adekvatnu superviziju. Takoe e biti potrebno da budete jasni u pogledu vaeg
sistema verovanja o pitanjima kao to su smrt ili odgovornost.
Sugestija: Za trenutak razmotrite svoje stavove. Na primer, Da li verujete da
osoba ima pravo da prekomerno konzumira alkohol ili drogu? Da odbija da jede
do take smrti ili da aktivno pokuava da sebi oduzme ivot? Da li verujete da je
mentalna bolest smisaona komunikacija ili hemijski disbalans ili oboje? Sa
kojom vrstom kriminalnog ponaanja ne biste bili spremni da radite?

186

Neprofesionalno je i potencijalno opasno raditi sa nekim iji problemi izlaze van

okvira vaeg iskustva ili kompetencije. Stoga e biti potrebno da odloite pristanak
da radite sa klijentom dok situaciju ne raspravite na superviziji. Ako u toku terapije
rizik postane prevelik, moraete takoe razmisliti o upuivanju klijenta drugom
strunom licu.
Uzimanje istorije rizika
U Poglavlju 1 opisali smo kako getalt savetnik uzima istoriju klijenta, kao deo
poetne procene. Ovo ponekad moe biti prilino kratko i fokusirano uglavnom na
klijentove trenutne procese i naine bivanja u odnosu. Meutim, ponekad e se
tokom uzimanja istorije pojaviti neke injenice koje su znaajne u pogledu rizika.
Tada e savetnik morati uzeti detaljniju istoriju i dalje istraivati kako bi napravio
tanu procenu rizika i predvideo mogue opasnosti.
Sledea pitanja se mogu lako prilagoditi bilo kom posebnom poremeaju, na
primer, poremeaju ishrane, zloupotrebi supstanci i problemu sa alkoholom.

Kada se problem prvi put pojavio (na primer, suicidalne misli, samopovreivanje, zloupotreba droge, izbegavanje hrane ili prejedanje, misli o ludilu?)

ta se jo deavalo u tom periodu vaeg ivota?

Kako su vaa porodica i prijatelji reagovali (ili kako zamiljate da bi

reagovali?)

Koliko se esto ovo deavalo u vaem ivotu i kakav smisao vidite u

tome?

Koliko dugo traje ovaj problem?

Koje poruke postoje u vaoj porodici u vezi ovog ponaanja?

Kada je problem bio najintenzivniji u vaem ivotu?

Da li ste traili ili dobili neku pomo u tome?

Kada se poslednji put to desilo/ili kada je bilo najtee?

Kako ste se snalazili sa tim ili pokuali sebi pomoi?

Naravno da ete pokuati dobiti odgovore spontano u toku razgovora, u zavisnosti
od odreenog problema. Ako je klijent dovoljno samo-podran, nee mu biti
neugodno da odgovari na ova pitanja na jednoj seansi. Moda ete, meutim,
morati sakupljati informacije i u toku nekoliko seansi. Vano je imati na umu da e
klijent neizbeno biti osetljiv i ranljiv u vezi ovih tema. Ponekad e se terapeut
uzdravati usled nelagode ili straha da ne izazove dalje povreivanje klijenta dok
se raspituje o detaljima odreenih tema na primer, o suicidalnim mislima,
halucinacijama ili zlostavljanju. Ipak, mnogi klijenti e osetiti olakanje to mogu
187

podeliti svoju priu sa nekim koga nije strah da pita (ili da uje) o uznemiravajuoj
materiji. Zaista, sluanje sa potovanjem, otvorenost i prihvatanje mogu sami po
sebi zapoeti slian proces u klijentu prema samom sebi.
Kada identifikujete posebne oblasti, onda moete potraiti odreenu literaturu,
informacije i moda specijalizovanog supervizora. Ovim ete izbei da ponovo
izumite toak i sebi obezbediti vie podrke za terapijskoi odnos. Na primer,
postoji mnogo veoma korisnih deskriptivnih i prediktivnih informacija o rizicima
razliitih vrsta mentalnih bolesti, kada je najverovatnije da e se suicidalne misli
ostvariti ili koje su opasnosti razliitih vrsta droga, da navedemo samo tri oblasti.
Upravljanje suicidalnim rizikom
Bavljenje uspeno ovom temom mora postati va najvii prioritet, kad je situacija
akutna, a rizik najvei. Sve pretnje samoubistvom morati shvatiti ozbiljno, ak iako
posumnjate da vas klijent manipulie, jer u suprotnom moete izazvati eskaliranje
ponaanja. Postoji vrlo malo ljudi koji su jasno i racionalno odluili da se ubiju (na
primer, kada pate od neizleive fizike bolesti). Veina suicidalnih pretnji nastaje iz
jednog konfuznog, konfliktnog stanja uma i mogu se shvatiti kao neka vrsta
komunikacije (esto ljutnje prema drugoj osobi) koja se ne moe otvoreno ispoljiti
i retroflektuje se. Ova ideja vam ponekad moe pomoi da vidite da osoba pravi
pokret ka ivotu (iako na izopaen nain), a ne pokret ka smrti.
Uobiajeno je da se pogreno misli kako postavljanje pitanja o suicidalnim
namerama moe da isprovocira samoubistvo. Ovo nije potvreno istraivanjem. U
stvari, razgovor o mogunosti samoubistva na otvoren, potujui nain moe osobi
pruiti oseaj olakanja i podrke. Vano je da ne reagujete sa strahom,
anksioznou ili neodobravanjem kada va klijent aludira na tu temu. Prvo morate
da odluite da li je potrebno preduzeti neku neposrednu aktivnost kako bi se
spreio gubitak ivota, a onda ete morati napraviti jasnu i detaljnu procenu
stepena rizika, pre nego to isplanirate bilo kakvu strategiju. Sledea pitanja su
dodatak prethodno pomenutim u ovom poglavlju, a cilj im je da vam pomognu da
donesete jasniju odluku.

Da li je klijent ikada pokuao da sebe povredi u prolosti, ako da, kada

je to bilo i ta se dogodilo?

Koji su faktori prethodili toj epizodi (na primer, odbaenost od strane

ljubavnika), da li postoje u sadanjosti ili su neizbeni u budunosti? Moete
postaviti pitajne Ako se to (isti provocirajui faktor) desi sada, ta biste uradili?

188


ta ga je tada spreilo da umre? Da li je to bila intervencija neke
druge osobe, ako da, ko je to bio?

Da li je imao neki plan kako da se ubije? Da li je odluio kako e to

zapravo uraditi?

Istraite na koga utie klijentovo trenutno stanje uma i ko bi bio

pogoen njegovom smru (i na koji nain). Ko bi iz drutvenog kruga, po
njegovom miljenju, bio najvie uznemiren? Imajte na umu da pretee suicidalno
ponaanje moe biti deo sistemskog pitanja u klijentovoj porodici ili drutvenoj
mrei.
Uopteno govorei, suicidalni rizik je neto vei kada je osoba napravila detaljan
plan. Stoga, ma koliko to bilo neprijatno, od sutinskog znaaja je postavljati
specifina pitanja kao to su Da li si razmiljao o tome kako bi se zapravo ubio?
Koje tablete bi koristio? Gde bi ih kupio? Kada i gde bi ih uzeo? Specifini detalji
su vie zabrinjavajui nego nejasne namere. Dokaz o detaljnom planu trebalo bi
shvatiti kao ozbiljan rizik. U situacijama neposredne opasnosti moda ete morati
kontaktirati lana porodice, lekara ili deurnog socijalnog radnika. (Za vie detalja
pogledati sledei odeljak) U manje neposrednim, ali jo uvek situacijama visokog
rizika, moda e biti potrebno da klijenta viate ee ili da ponuditi kratki
telefonski kontakt kako biste mu omoguili podravajue okruenje. Neki terapeuti
preporuuju ugovor sa klijentom o nepovreivanju. Ova ideja je pomalo
kontraverzna u getaltu, ali moe imati neke pozitivne prednosti (interesantnu
debatu pogledati u Mothersole, 1997). Jedan takav ugovor bi mogao biti da
traimo od klijenta da pristane na to da ne pokuava da se ubije pre vae sledee
seanse ili u ekstremnim sluajevima da vas pozove kada namerava da se ubije.
Dogovor bi mogao biti neto to podrava ivot, neto ime klijentu nudite ugovor
da ete nai naina da mu omoguite da preivi, a da ne mora da pokuava da se
ubije. Klijent bi takav ugovor mogao videti kao neto to ga obuhvata i podrava
kao dokaz vae posveenosti njegovom ivotu, a ne kao pokuaj zabrane ili
nametanja vae volje.
ak iako verujete da klijent ima pravo da izabere ivot ili smrt, mi smatramo da
svaki getalt terapeut ima obavezu da pokua da sauva ivot (videti naredno
poglavlje o etici). Ovo moe podrazumevati da privremeno promenite svoj
terapijski pristup kako biste upravljali krizom. U ovim situacijama esto je
neophodan podravajui, obuhvatajui rad sa jakim granicama. Ne pokuavajte rad
sa katarzom, praznom stolicom ili konfrontacijom ukoliko niste potpuno sigurni u
klijentovu sposobnost da se nosi sa tim. Povremeno, uprkos svim vaim
pokuajima, klijent jo uvek moe odluiti da se ubije. Poto je ovo veoma bolno,
umesto da krivite sebe, tada je vreme da potraite podrku i da sebe podseate da
189

na kraju krajeva mi nemamo, a ne bi ni trebalo da imamo kontrolu nad odlukama

naih klijenata.
Upravljanje akutnim psihotinim epizodama
Malo je verovatno, ali je mogue, ma koliko bili paljivi u vaoj proceni ili u
bavljenju savetovanjem, da se moete nai u situaciji u kojoj klijent u seansi
doivljava psihotinu ili disocijativnu epizodu. Vaa neposredna briga je da
procenite stepen rizika (i za klijenta i za vas) i da pokuate da kontroliete
situaciju.
Prvi zadatak bi bio da pokuate da ga vratite vama u ovde i sada. Vano je
zapamtiti da je ozbiljno poremeen klijent obino nesposoban da procesira ili
integrie stimuluse, kako unutranje tako i spoljanje. On se osea fragmentirano i
preplavljeno:

Ako radite u agenciji, potrudite se da je osoba na tihom mestu ili ga

odvedite na jedno takvo mesto.

Na direktan nain, proverite njegov nivo orijentacije u sadanjosti. Da

li zna ko je on? Koji je datum? Gde je i zato je tu?

Privremeno preuzmite kontrolu nad situacijom. Obino, getaltisti

pretpostavljaju da klijent ima potpunu autonomiju i samo-odgovornost. Meutim, u
ovakvim okolnostima, kao u bilo kojoj kriznoj intervenciji, nemojte to
pretpostavljati. Budite spremni da situaciju preuzmete u svoje ruke i u svakom
sluaju, donosite odluke u skladu sa vaom najboljom procenom.

Priajte umirujuim, sigurnim glasom i pokuajte da normalizujete

situaciju. Na primer, Mislim da se osea veoma uznemireno i elim da ti
pomognem da se smiri. Ako on eli da razgovara o svom iskustvu, ohrabrite ga
da pria o injenicama (kako bi umirio jake emocije).

Ako je klijent tih i ako tiina poinje da biva napeta i ugroavajua,

mirno razgovarajte o normalnim stvarima. Na primer, o vremenu (ako ste u
Engleskoj!), njegovim planovima za vikend, vestima u novinama, itd.

Potrudite se da vaa telesna poza bude otvorena i prijateljska i da

ostanete dovoljno daleko od klijenta kako se ne bi osetio preplavljeno ili ugroeno.
Svako ima drugaije granice i to ete morati prosuditi na osnovu same osobe.

Koristite kratke reenice. Na primer, Nadam se da se osea bolje.

Izgleda smirenije. Ne postavljajte pitanja kao da je pod istragom.

Ne koristite fiziki kontakt ukoliko nije absolutno neophodno.

190

Postoje dva mogua ishoda. Prvi je da se klijent vrati u relativno normalno

funkcionisanje i da zakljuite da je siguran i da moe da ode.

Pitajte kako e da stigne kui i uverite se da ste zadovoljni njegovim

odgovorom. Moda biste takoe mogli da mu pozovete taksi.

Pitajte ga da li eli da pozovete nekog njegovog prijatelja ili roaka da

doe po njega ili da ga saeka kod kue.

Vano je da vam klijent kae kako namerava da provede ostatak dana.

Sposobnost da zamisli normalne aktivnosti nakon krize je znak samo-podrke.
Klijenti koji su u krizi esto ak ne mogu zamisliti svoj ivot due od jednog sata
unapred.

Trebalo bi da proverite kakvu e podrku klijent imati tokom sledeih

nekoliko dana. Ovo moe podrazumevati da vas kontaktira kada doe kui ili
sutradan ili da doe kod vas na dodatnu seansu.
Ako ne verujete da je va klijent bezbedan da bi iao kui kao obino, postoji niz
opcija:

Dozvolite mu da ostane u sobi za savetovanje jo neko vreme (ako

vam sledei klijent uskoro dolazi, usporite njegov dolazak, nudei mu kratko
objanjenje i zamolite ga da se vrati kasnije ili da saeka u drugoj sobi). Tada
moete ponoviti neke od gore pomenutih intervencija. Donesite mu neto za pie i
ako se to ini prikladnim, ostavite ga samog da se malo odmori. Vi to vreme
moete iskoristiti da pozovete supervizora ili kolegu za podrku.

Moete traiti klijentovu dozvolu da pozovete njegovog lekara ili

nekoga od rodbine.

Moete takoe odluiti da traite od klijenta da ode pravo kod lekara.

U idealnoj situaciji, klijent e se sloiti sa tim.

Ipak, u zavisnosti od toga koliko ste zabrinuti zbog situacije, moda

ete morati insistirati da ode kod lekara ili ete mu telefonirati bez klijentove
dozvole. Ako je klijent psihotian i poremeen, nikada ne pokuavajte sami da ga
vozite doktoru ili u bolnicu. Nemogue je voziti i istovremeno smirivati
poremeenu osobu. Uvek pozovite taksi, ak iako se to ini nepotrebnim.

Ako ova opcija nije mogua, trebalo bi da pozovete nadlenog

socijalnog radnika koji je na dunosti u lokalnom socijalnom centru ili lokalnom
timu za mentalno zdravlje (svaki region - i zapravo svaka zemlja - trebalo bi da

191

ima osobu za kontakt i proceduru za takve hitne sluajeve. Savetnici bi trebalo da

se upoznaju sa tim procedurama pre nego to doe do krize).

U krajnjoj instanci, ukoliko smatrate da je osoba ozbiljna pretnja za

sebe, vas ili nekog drugog moete pozvati policiju.
Ovo nas dovodi u domen prekida poverljivosti i poricanja klijentove samoodgovornosti. U uobiajenim okolnostima, za getalt savetnika visok prioritet
imaju klijentova autonomija, samo-odgovornost i individualni izbor. Meutim, u
interesu bezbednosti moda ete morati modifikovati svoj kliniki kodeks tako to
e vam etika bezbednosti biti iznad svega drugog. Na primer, postoji nekoliko vrsta
mentalnih oboljenja koje karakterie nedostatak spoznaje, te stoga i nedostatak
mogunosti da se napravi odgovoran izbor. Ovo takoe vai i za neke situacije
ekstremnog stresa i traume.
Kao jo jednu napomenu elimo rei da je u potpunosti mogue dobro raditi sa
klijentima sa psihotinim ili fragilnim self-procesima (uz odgovarajui trening i
superviziju), tako to se na odreen nain prilagoava ritam, samo-podrka, nivo
konfrontacije i kontakta. Stratford i Brallier (1979) opisuju ovu vrstu rada gde se
koristi lepak, a ne razreiva koji se koristi sa neurotinim klijentima. Ovo
podrazumeva pomoi osobi da sagradi strukturu koja e je obuhvatati, umesto da je
razgradi.

192

14 ire polje
Savetovanje u multikulturalnom drutvu
Razlike i raznovrsnost su neizbeni u svim vrstama savetovanjima. Pored razlika u
stavu i karakteru, postoje razlike u rasi, kulturi, nacionalnosti, polu, godinama,
sposobnostima, seksualnosti, klasi ili maternjem jeziku. Ovde emo se prvenstveno
fokusirati na teme koje se tiu rase i kulture, ali se nadamo da e ideje koje
iznesemo moi da se prenesu i na druge vrste razliitosti.
Kako sve vie postajemo multikulturalno drutvo, razliitost u rasi i kulturi
izmeu klijenta i savetnika je sve vie mogua. Rezultati istraivanja (Beutler et
al., 1986) ukazuju na to da do najuspenijeg terapijskog odnosa dolazi kada su obe
strane sline po poreklu, a razliite po stavovima. Izgleda da e klijent pre
prihvatiti da preispita svoj referentni sistem ukoliko osea da ga razume savetnik
koji potie iz iste kulture; lake e poverovati ponuenom stanovitu. Stoga, mnogi
klijenti trae savetnike koji su iste rase ili kulture kao i oni sami. Oni su
podstaknuti da rade sa nekim za koga veruju da e istinski razumeti njihovo
iskustvo i ko im moe biti uzor, a ne samo terapeut. Nema sumnje da je ovo
ponekad izuzetno vano.
Mi, meutim, verujemo da ovakvi rezultati istraivanja delimino mogu biti
posledica injenice da uzbudljiv izazov multikulturalnog savetovanja nije bio tema
koja je potpuno obraena ili inkorporisana u terapiju. Zajednika kultura savetnika
i klijenta takoe moe dovesti do obostranog zamagljivanja perspektive, ime se
obe osobe liavaju uznemiravajueg, ali i vrednog iskustva uenja o razliitim
nainima bivanja i vienja sveta. Kada priznamo da, ak i nakon nekoliko godina
sopstvene line terapije, jo uvek ograniavamo svoje miljenje i percepcije svojim
kulturnim poreklom, onda to moe biti poraavajue, ali i uzbudljivo iskustvo.
Meutim, multikulturalno savetovanje takoe ukazuje na neke teke, a ponekad i
mune teme. Da bi postao etian praktiar, terapeut mora biti svestan sledeih
vanih elemenata terapijskog odnosa.

193

Rasni identitet
Carter (1997) kae, dok dete sazreva fiziki, emotivno, intelektualno i psihiki, to
se odvija u kontekstu rasnih pravila i normi. Rasni identitet je neodvojivi i
integralni aspekt linosti. Klijentova bazina uverenja o sebi i o drugima, njegova
kreativna prilagoavanja i fiksirani getalti, bie pod uticajem rasnih i kulturnih
normi koje su svojstvene njegovom poreklu. Kako bi ovaj aspekt potpuno uzeli u
obzir, veoma je vano, ne samo za klijenta, ve i za savetnika, da istrae i prihvate
svoj rasni identitet i njegove efekte na terapijski odnos.
Takoe je vano priznati da su savetovanjem i psihoterapijom u dvadesetom
veku uglavnom dominirali beli praktiari iz srednje klase. Ovo je znailo da su
vrednosti i obiaji ugraeni u njihovu teoriju i praksu ukljuujui getalt uglavnom belaki i svojstveni srednjoj klasi. To znai da je neizbeno da postoje
uverenja i predrasude kojih praktiari gotovo nisu ni svesni. Bez obzira da li je
savetnik crnac ili belac (termin crnac ovde koristimo za sve ljude osim belih) ili
neke etnike pripadnosti koja se razlikuje od one u kojoj ivi, on e biti pod
uticajem dinamike ireg polja, odnosno drutva u kom ivi.
Istorijsko polje
U pozadini i klijenta i savetnika nalazi se njihova rasna, nacionalna i kulturna
istorija, njihovi uticaji i odnosi sa irim svetom uopteno, kao i sa rasom, kulturom
i nacionalnou drutva u kojem se savetovanje odvija.
Sugestija: Kako biste sebe okarakterisali u kulturnom smislu (ukljuujui vau
rasu, nacionalnost i bilo koji drugi faktor koji vam je vaan)? Na primer, moete
rei ja sam mukarac, belac, iz radnike klase, kot. Sada promislite o svim
ostalim sub-kulturama koje su uticale na vas i omoguile da se formirate u
osobu kakva ste sada. Na primer, kako biste svrstali svoje roditelje i njihove
roditelje? Da li ste se kao dete preselili u drugi kraj koji je imao drugaije
kulturne vrednosti? Da li ste se kad ste bili dete ili mlada osoba prikljuili nekoj
drutvenoj ili politikoj grupi (hor, sportski klub, gorani, feministiki pokret,
komunistiki pokret itd.)? Kako je va izbor profesije uticao na vau 'kulturu'. U
vezi svake od ovih kulturnih uticaja, setite se neke vrednosti ili obiaja kojih se i
dalje drite.

Drutvena struktura

194

Na klijenta i savetnika, osim istorije, utie i tekua struktura drutva u kome ive,
kao i dinamika polja izmeu drutvenih grupa kojima pripadaju savetnik i klijent.
Ove dinamike e svakako biti prisutne i u terapiji.
Sugestija: Razmislite o klijentu ije sa kultura vrlo razlikuje od vae. (Ako
nemate takvog klijenta, onda ga zamislite). Kojoj kulturnoj grupi vi pripadate? A
kojoj pripada va kljient? Uopte govorei, u sadanjem drutvu, kako vaa
zajednica tretira klijentovu i obrnuto? Kako to moe da utie na terapijski
odnos?

Razlike u obiajima i vrednostima

Postoje i razlike u obiajima, vrednostima, verovanjima i nainima ivljenja
svakodnevnog ivota. Kako smo ve rekli u Poglavlju 5, razlike u vrednostima i
stavovima mogu imati porazne rezultate u oblasti mentalnog zdravlja. U krajnjem
sluaju, to moe navesti terapeuta (koji ima najvie moi u odnosu) da namee,
svesno ili nesvesno, svoje vrednosti klijentu. U ovom pogledu getalt terapeuti
stoje na jednoj vrstoj poziciji, jer im fenomenoloki metod istraivanja pomae da
izbegnu takvo nametanje vrednosti. Vano je, meutim, biti oprezan jer su mnoge
vrednosti tako ukorenjene da su duboko nesvesne. Stoga je sigurnije i obzirnije
svesno pozvati klijenta da vam iznese svoje vrednosti koje su mu bitne. Takoe je
korisno ve unapred znati neto o kulturi i nacionalnim obiajima vaeg klijenta,
iako to nije uvek mogue (i moe, u svakom sluaju, voditi u bezobzirnu
generalizaciju). Ono to je vano jeste priznati razliku koja postoji izmeu vas i
pozvati klijenta da vam kae sve to bi eleo da znate. Na taj nain, on nee
doiveti da se ta razlika ignorie ili porie ili da 'mora igrati po vaim pravilima'
kako biste se brinuli o njemu. Mogli biste rei neto poput:
Postoji nekoliko bitnih razlika izmeu nas, zato to sam je Irkinja, belkinja,
a vi ste Indijka. Ja ne znam puno o vaoj kulturi, ali me vrlo zanima da
saznam vie. Jasno je da je to bitno za na zajedniki rad i bie mi potrebno
da mi kaete ta mislite i oseate u vezi naih razlika.

195

Sugestija: Razmislite o vaim vrednostima u vezi novca, seksa, rada, emocija,

ljubavi i pola. Koliko je od ovih vrednosti pripadalo vaim roditeljima i
njihovim roditeljima? Da li su one takoe bile podravane u vaoj koli ili
zajednici?

Sugestija: Razmislite o kulturi, nacionalnosti ili zajednici o kojoj imate neka

negativna oseanja ili verovanja. Izrazite reima svoju odbojnost. Da li su vaa
negativna oseanja zasnovana na vrstim dokazima? Ako je tako, da li su ona
razultat obiaja ili navike koja vam se ne svia? Ako je tako, zato vam se to ne
svia (to jest, da li je to suprotno od vrednosti koja vam je bitna ili zato to je
jednostavno razliito, neobino i neprijatno)? Da li je to negativno oseanje ili
verovanje svojstveno vaoj zajednici, drutvu ili naciji? Da li to ima istorijske
korene?

Razlike u terapijskoj sobi

Svi ovi uticaji istorijski, strukturalni i 'kulturalni ovde i sada' - bie prisutni i u
terapijskoj sobi. Bie manifestovani u naem neverbalnom i verbalnom jeziku,
naem izboru rei, naim vrednostima i uverenjima o ivotu, kao i u transfernom i
kontratransfernom odnosu izmeu nas.
Ako ste odgajani u Britaniji, imaete internalizovane neke rasistike stavove.
Ovi stavovi mogu biti duboko u nesvesnom, ali nije mogue odrastati u kulturi sa
takvom kolonijalnom istorijom i kontinuiranim aspiracijama za svetskom moi, a
da se ne internalizuje neki oseaj o superiornosti belih Britanca. Ovo je istina bez
obzira da li ste crnac ili belac, iako e naravno, uticaj ovoga biti veoma razliit.
Ako ste belac, oseaj o beloj 'ispravnosti' bie duboko usaen u vau svest o sebi;
biti neko 'drugi' znai biti 'manji'. Ako ste crnac, gotovo je sigurno da ete imati
internalizovan oseaj opresije i bepomonosti; neki oseaj da je 'drugi' moniji ili
da nekako ima vie prava. Ovo je znaajan uslov polja u terapijskoj sobi. Ovo je
posebno vano ako je savetnik belac, a klijent crnac. Terapijski odnos ve ima
ugraen potencijal za razliitost moi, a to pospeuje institucionalizovan rasizam.
Primer:

196

Dezirin terapeut je postao obeshrabren poto je ona uvek iznova njegove

komentare doivljavala kao zatitnike. Ona se borila sa odlukom da li da
napusti svog mladia (belca) i da se povinuje zahtevima njene stroge
muslimanske porodice. Terapeut se ponosio svojim trudom da razume vane
kulturne implikacije i prema svojoj klijentkinji je gajio samo simpatiju i
pruao podrku. Meutim, Dezirin kriticizam ga je na kraju poeo
uznemiravati. Shvatio je da je njenu reakciju definisao kao transfer (i njenog
dominantnog oca i neizbenog kulturnog stereotipa belog mukarca). Na
superviziji, bio je naveden da pokua da otkrije kako je on doprineo ovoj
situaciji. Supervizor je od njega zatraio da preispita svoja oseanja i misli
o dilemi njegove klijentkinje. Shvatio je da je zapostavio svoju elju da
osnai Deziru u korist potovanja njenih kulturnih vrednosti. Na jedan
suptilan nain on je umanjivao veliinu problema, oekujui od nje da
donese 'ili/ili' odluku. Na sledeoj seansi, terapeut je predloio da neko
vreme posvete posmatranju svog odnosa, tako da moe da razume kako je
on patronizirao Deziru. Za nju je to bilo veliko olakanje i zajedno su
razgovarali o mnogo sitnih postupaka na koje se terapeut 'radei pravu
stvar' nametao u njihovom odnosu.
Nejednakost i rasni identitet mogu i dalje biti vaan fokus ak iako su klijent i
terapeut iste rase.
Druge razlike u terapijskoj sobi
U svakom susretu dve osobe, podrazumeva se postojanje mnogih razlika i svaka od
njih je potencijalno relevantna u terapiji. Meutim, postoje neke razlike koje u sobi
za savetovanje imaju slinu dinamiku kao to je rasna razliitost. Ovo je sluaj
kada je jedna osoba pripadnik grupe koja je meta opresije, neprihvatanja ili
diskriminacije (namerne ili sluajne). Ovde spadaju razlike u polu, fizikoj
sposobnosti, seksualnosti, goditu, religiji, klasi, obrazovanju ili inteligenciji. Na
ovo treba ozbiljno obratiti panju kao na razlike u kulturi. Obe strane, ukljuujui i
onu koja je deo 'grupe na nianu' (Batts, 2000), moraju da razjasne znaenje koja ta
pitanja imaju za njih, istraujui kako je to biti 'na nianu' i 'nianiti' i prednosti i
nedostatke te dve pozicije. Ako savetnik jo nije u stanju da prevazie predrasude,
recimo, o enama, homoseksualnosti ili invaliditetu, onda on ne bi trebalo da radi
sa klijentom koji pripada nekoj od tih grupa, poto e rizikovati da porekne
klijentov identitet ili da osnai sopstveno negativno uverenje o njemu.

197

Sugestija: (prema Batts-u, 2000) Razmislite o situaciji kad ste bili deo 'grupe na
nianu' i kada ste doiveli da ste tretirani kao 'manje vredni'. (Ako ste belac,
mukarac, heteroseksualac, govorite engleski, iz srednje klase, fiziki sposobni i
dobro obrazovani, moete izabrati iskustvo deteta, koje na alost esto osea da
je 'na nianu'). Kakav je to bio oseaj i ta ste mislili o sebi, drugima i svetu? A
sada razmislite o prednostima bivanja u toj grupi.

Zakljuak
Kako bi uspeno i dobro radio sa pitanjima rase, kulture i razlika, savetnik prvo
mora pogledati uticaje polja svog sopstvenog kulturnog naslea, ukljuujui i svoj
rasizam. Ovo moe biti, kao to smo i ranije rekli, stimulativni proces koji nas
otvara. Radei ovo ljudi esto shvataju i po prvi put cene multikulturalnu sloenost
svog porekla. Priznavanje predrasuda, iako to moe biti neugodno, ini vaan deo
ovoga, ali savetnik ne sme da se paralie tim otkriem. Na primer, odgovarajui
oseaj stida i kulturne nelagode trebalo bi ublaiti sa jednako odgovarajuim
ponosom zbog svake kulturne vrednosti i postignua koji su bitni za vas. Savetnik
belac ne bi trebalo da svog klijenta optereuje svojim poniznim izvinjenjima,
traei od njega oprotaj. Naprotiv, beli praktiar bi ponekad trebalo biti spreman
da bude predstavnik opresivnoog drutva i da prihvati ljutnju koja ide uz to ulogu.
Ponekad za klijenta moe biti isceljujue iskustvo da bude u mogunosti da
pokrene ova bitna pitanja sa savetnikom koji ima potovanja i interesovanja i koji
moe priznati istinu svog doprinosa ovom transferu, kao bilo kom drugom.
Sebe bi obmanjivali i bili bi nerealni da oekujemo da svi mi moemo, jednim
inom volje, izbrisati sve predrasude i pretpostavke koje su u nama duboko
ukorenjene jo od detinjstva. Ono to od sebe treba da zahtevamo jesu namera i
dobra volja da postanemo svesni njih, da ih istraimo i preispitamo.
Sugestija: Razmislite koji pogled na svet ima vaa kultura/drutvo u odnosu na
sledee dimenzije:
Kompeticija naspram kooperacije
Emocionalna zatvorenost naspram emocionalne otvorenosti
Traenje podrke naspram samo-dovoljnosti
Direktnost naspram indirektnosti verbalnog izraavanja
Individualnost naspram meuzavisnosti
Miljenje naspram oseanja/intuicije

198

Vreme: asovnik naspram dogaaja naspram ivotnog ciklusa

Materijalno naspram duhovnog
Kako ovi stavovi utiu na va terapijski rad? Kako se oni odraavaju u getalt
teoriji i praksi? (Za detalje videti Brown & Landrum-Brown, 1995)

Moralne dileme
ovek ne tei da bude dobar, dobro je ono emu je ljudski teiti. (Perls et
al., 1989/1951/: 335)
Getaltisti obino pokuavaju da ostave po strani svoje sopstvene vrednosti i
moral, u korist detaljnog istraivanja fenomenologije klijenta. Stoga se getalt u
izvesnom smislu, protivi terapijskoj evaluaciji morala ili prosuivanju klijentovog
ponaanja. Model organizmike samo-regulacije, koji su opisali Perls et al. (1989;
1951), predlae da zdravo funkcioniranje treba da bude spontani proces formiranja
figure i njenog zavravanja. U ovome, postoji malo ili nimalo interesa za sadraj ili
uticaj takvog ponaanja na druge ljude i ne diskutuje se o etici i moralu. Smatramo
da je ovo dovelo do mnogih sluajeva nasilnih terapijiskih odnosa i predstavlja
znaajan etiki problem u getaltu.
Za razliku od toga, mi verujemo da je mogue izdvojiti odreene vrednosne
implikacije iz procesnog modela zdravlja, kao i opise nezdravog i neurotinog
ponaanja. Na primer, veina getalt literature oigledno daje prednost levoj strani
sledeih polarnosti:
Autonomija
ivot
Kohezija
Integritet
Zajednica
Iskrenost
Radost
Istina

naspram
naspram
naspram
naspram
naspram
naspram
naspram
naspram

Zavisnost
Smrt
Fragmentacija
Nasuminost
Izolacija
Manipulacija
Oaj
Obmana

Ova lista se moe proiriti da bi se pokazalo da u getalt teoriji postoji implicitna

vrednosna osnova koju podrava getalt etiki kod (iako je sastavljanje detaljnog
199

kodeksa ovih 'prvih principa' van domena ove knjiga). U praksi u getalt zajednici
postoji veoma dobar opti dogovor oko neophodnog sadraja tog etikog kodeksa i
mi smatramo da je to zbog neizreenih ali implicitnih vrednosti u getalt teoriji
zdravog funkcionisanja.

Sugestija: Na trenutak razmislite o osnovama vaeg sopstvenog morala. Da li je

va moralni kod isti kao i vaih roditelja ili staratelja? ta se promenilo od kad
ste otili iz primarne porodice? Na koji nain odluujete ta je ispravno a ta
pogreno na primer, da li na osnovu religijskih ili pravnih principa? Kako
odluujete kada da budete poteni ili kada je pogreno ukrasti; da li su ovo za
vas apsolutne vrednosti ili su uvek relativne u zavisnosti od odreene situacije?
Elton Wilson (1993b, lina komunikacija) koja je svojim idejama uticala na nas,
naglaava da ono to ponekad neki terapeut opisuje kao etike dileme esto uopte
nisu dileme. To su, zapravo, situacije u kojima terapeut nerado (to je razumljivo)
preispituje neprikladno ponanje, na primer, kolege, zato to je to teko uiniti. Tu
ne postoji dilema ispravan tok akcije je jasan ali se toga plaimo. Prava dilema
se javlja kada se uopte ne zna kojim putem ii. Elton Wilson je odredila niz
parametara, koji se mogu koristiti za ocenu i prosuivanje etikog razmatranja
neke situacije. Mi smo proirili njen rad i sastavili sledeu tabelu. Prava etika
dilema se javlja kada postoji konflikt izmeu dva ili vie kriterijuma. Na primer,
aktivnost moe biti 'ispravna' (u moralnom smislu), ali 'ilegalna' u sluaju
zadravanja beleki sluaja koje bi mogle otetiti klijenta ukoliko ih sud zahteva.
Ili dilema se moe pojaviti u vezi neke aktivnosti koja 'podrava autonomiju', ali je
'nebezbedna' kada klijent insistira na svom pravu da uini neki in nasilja nad
drugom osobom.
__________________________________________________________________
Polarnosti za analizu dilema i posledica
Ispravno (u smislu morala, etike ili ugovora)
Legalno
Bezbedno

ili
ili
ili

Pogreno
Ilegalno
Nebezbedno
200

o titi ivot i zdravlje

o titi terapeuta
o titi klijenta
o titi graane
Pravedno (prirodna pravda ili ispravnost)
ili
Nepravedno
Poteno
ili
Nepoteno
Saoseajno
ili
Okrutno
Podrava autonomiju
ili
Smanjuje autonomiju
Podrava terapiju
ili
teti terapiji
_______________________________________________________________
Sugestija: Vrlo je korisno razmisliti o nekim etikim pitanjima pre nego to se
pojave i nudimo vam za razmatranje nekoliko zanimljivih primera.
1. Jedna klijentkinja vam govori da je njena prijateljica na terapiji kod vaeg
kolege i da je sa njim imala seksualne odnose. Ona kae da je njena
prijateljica zadovoljna takvom situacijom i vaa klijentkinja odbija da
vam da dozvolu da prekrite poverljivost toga to vam je rekla.
2. Novi klijent vam priznaje da je krio ozbiljnu mentalnu bolest iz straha da
e biti odbijen da pohaa savetodavni kurs na kome je sada. On se
priprema da pone da radi sa klijentima, poto je to jedan od zahteva
kursa.
3. Imuna klijentkinja, koji umire od raka, obavetava vas da vas je stavila u
svoj testament kako bi vam se zahvalila za sve dobro to ste uinili za nju.
4. Klijent vam govori da je HIV pozitivan i da esto ima nebezbedan seks.
On ne vidi nita loe u ovome i odbija da preuzme mere opreza.
Svi ovi primeri ilustruju sloene konflikte vrednosti koji su inherentni etikim
dilemama. Na primer, prava klijenta naspram prava drugih osoba; obaveza
poverljivosti naspram pravnih obaveza; potovanje klijentovih elja ovde-i-sada
naspram klijentove potrebe za samo-zatitom od potencijalne eksploatacije.
Nijedna od ovih situacija nema 'taan odgovor'. Kada se terapeuti suoavaju sa
takvim dilemama, potrebno je da paljivo promisle o tim pitanjima i da pokuaju
da pronau najbolji put. Smatramo da sledea lista moe dati okvir i proceduru,
koje e vam pomoi da pokrijete sva bitna pitanja
__________________________________________________________________
Prorada etike dileme

201

1. Sumirajte dilemu
2. Identifikujte etika pitanja
3. Pronaite koji se delovi vaeg etikog kodeksa odnose na to
4. Pronaite vrednosti koje su u konfliktu
5. Proverite sva pravna ogranienja
6. Rasvetlite SVE mogunosti
7. Procenite posledice moguih odluka koje biste doneli
8. Izaberite odluku koja e imati najmanje tetnih posledica ili najbolji ishod
9. Planirajte kako ete se podrate da ivite sa tom odlukom
10.Preuzmite odgovarajue akcije
Imajte na umu da obino ne postoji ishod koji je bez nekih neprijatnosti. Vi uvek
traite najbolji kompromis u tekoj situaciji. U toku ovog procesa, poeleete da se
konsultujete sa svojim supervizorom i kolegama koji su iskusni u tom podruju.
Moda ete takoe utvrditi da vae osiguravajue drutvo ima besplatnu pravnu
liniju za savete o bilo kakvim pravnim pitanjima.

Spiritualnost
Da su vrata percepcije prozrana, oveku bi se sve pojavilo onakvo kakvo
je, beskrajno. (William Blake, Brak raja i pakla)
Moe vam se uiniti udnim to smo deo o spiritualnosti uvrstili u knjigu
posveenoj savetovanju i psihoterapiji. Kao praktiari mi smo edukovani da
radimo sa 'zemaljskim' pitanjima, a uglavnom nismo edukovani da se bavimo
klijentovim duhovnim potrebama. Zapravo, bilo bi megalomanski da
pretpostavimo da to moemo. Meutim, postoje tri bitna razloga zato ukljuiti
spiritualnost. Prvo, spiritualni putevi naih klijenata esto su neodvojivo
isprepletani sa njihovim linim ivotima oni ometaju ili pomau jedni drugima
na bezbroj naina. Drugo, vano je da mi kao savetnici uoimo kada je klijentov
problem ili potreba spiritualne prirode, a ne jedna oblast psihoterapije ili
savetovanja. Svakako, tada e moda biti neophodno da klijentu preporuimo neku
vrstu spiritualnog voenja. Tree, istonjaka duhovnost je igrala vanu ulogu u
oblikovanju getalt teorije i prakse jo od njenog nastanka, i mnogi getalt principi
imaju mnogo zajednikog sa spiritualnom praksom. Istonjaka duhovna tradicija
naglaava staloenost, preputanje i povezivanje sa viom realnou (za razliku od
zapadnjakog naglaska na vrstom miljenju, dunostima, stremljenju i
individualnosti). Na primer, Zen Budizam naglaava ivljenje u sadanjem trenutku
(ovde i sada) i svesnost (biti holistiki svestan toga to radimo). On takoe zastupa
izbegavanje 'razmiljanja o' u korist jednostavne svesnosti (izgubite svoj um i

202

vratite se ulima), usvajanje staloenosti (kreativne nezainteresovanosti) i

iskustava satori ili malih prosvetljenja ('aha, vrhunskih ili Ja-Ti momenata).
Tokom godina u getalt svetu ovaj uticaj je jaao i slabio i uvek je bio druga
polarnost harizmatine, individualistike, materijalistike note rane getalt prakse.
Neto kasnije, uticaj dijaloke teorije ponovo je uneo pojaan transcendentalan i
spiritualan znaaj. Meutim, oni koji nemaju iskustva sa spiritualnom povezanou
verovatno e odbaciti sva takva iskustva smatrajui ih obinom poezijom ili
psiholokim poremeajima. Ubeeni ateista i osoba koja ezne za dubljom
duhovnom vezom, imaju malo toga zajednikog.

Sugestija: ta je po vaem miljenju najvanija ljudska svrha? Srea, politika

sloboda, duhovna veza, pronai ivotnog saputnika, biti kreativan ili uspean?
Koliko ste otvoreni za to da budete sa klijentom koji ima potpuno razliiti
pogled na svet od vaeg?
Tokom poetne procene bilo bi dobro da pitate klijenta o njegovoj spiritualnoj i
religioznoj orijentaciji. To e vam omoguiti da steknete neku perspektivu o tome
kako je to povezano sa razlogom njegovog dolaska na terapiju. Postoji mnogo
kontroverzi i nerazumevanja u vezi spiritualnosti, a posebno o razlici izmeu
religije (sistem verovanja, vrednosti i rituala) i spiritualnosti (obino manje
dogmatian stav ispitivanja u odnosu na veu misteriju ivota). Koristan nain da
se zapoine dijalog o ovome jeste da pitate klijenta o nekim trenucima u njegovom
ivotu kada je imao iskustvo spiritualnog znaenja i koji je smisao naao u tome.
Postoji mnogo razloga zbog kojih klijent odlazi terapeutu. Na kontinuumu oni
seu od problema koje ele reiti (ili da im budu reeni), preko srednje pozicije
samo-spoznaje i linog rasta, pa sve do drugog kraja kontinuuma, na kome se
nalazi elja za duhovnim ostvarenjem.
Problemi ili simptomi..........Lini rast..........Spiritualno ostvarenje
Naravno da sve ove tri potrebe mogu biti prisutne u isto vreme ili se klijent moe
kretati izmeu ove tri pozicije kako terapija napreduje. Sposobnost savetnika da se
spretno kree du ovog kontinuuma zavisie od njegove zainteresovanosti i
obrazovanja u oblasti spiritualnih pitanja. U nekim sluajevima je vano shvatiti da
ste dosegli granicu svoje kompetencije i tada je potrebno da, za taj deo putovanja,
klijenta uputite nekom duhovnom uitelju.

203

Svesnost
U najirem smislu, svesnost ima i uobiajeno i transcendentalno znaenje. Ona
podrazumeva potpuno ivljenje u trenutku, na sasvim ljudski nain, ali i na nain
koji nadmauje ono to je obino. Ovo je smisao koji implicira spiritualna svesnost
ili buenje u Zen Budizmu, ali je takoe sadran i u Buberovom opisu
trancendentalnog kvaliteta Ja-Ti kontakta. Ova iskustva se odlikuju time to su
uzbudljiva, misteriozna i nekako izvan rei. Ljudi opisuju oseaj povezanosti i
kontakta, pomeranje izvan uobiajenog, oseaj strahopotovanja pred neim veim
i sveobuhvatnim. Ovo se takoe pokazuje u onim trenucima kada ono to 'radimo'
ili ego gubi svoj smisao, a postajemo ponizni u odnosu na ire znaenje.
...faza svesnosti izvan svesnosti o ovde i sada; svesnost retroflektovana u
sebe, koja guta sebe i razlae se u stanje svesnosti bez objekta... nedvojna
svesnost, spoznaja 'temelja bivanja'. (Naranjo, 1981:9)
Mnoge getalt tehnike uzemljenja, panje i disanja, senzorne svesnosti, otvorenosti
stavova vode stanju jednostavne svesnosti koja moe prei u transcendentalnu
svesnost. Zapravo mnoge spiritualne i meditativne prakse poinju upravo ovim
vebama samo-pripreme koje su prikazane u Poglavlju 1 (koje vas pripremaju za
zadatak terapije). Voena vizualizacija, meditacija, amanski rituali, molitve,
muzika, kontakt sa prirodom su samo neki primeri stvaranja moguih uslova za
spiritualno iskustvo. Nijedna od njih nije specifina za getalt, ali neki getalt
savetnici koji su edukovani ili nadareni u ovim oblastima mogu ih na odgovarajui
nain inkorporisati u svoj rad, ako klijent trai ovu vrstu istraivanja.
Sugestija: Osvrnite se na svoj ivot i pronaite kada ste doiveli snano
spiritualno znaenje, oseaj neke vie svrhe ili povezanosti. U kakvim se
uslovima to dogodilo?

Vano je biti oprezan i zapamtiti da spiritualna kriza moe podrazumevati izuzetna

iskustva i slom ego granica koji dezorijentie. Bez odgovarajue podrke, duhovna
kriza moe postati psihijatrijski sluaj ili tetno oznaena kao takva. Na primer,
duhovni oaj tamna no due moe biti pogreno oznaen kao depresija.
Vantelesna iskustva, trans, vizije itd. su prihvaeni i dobrodoli kao spiritualna
iskustva u nekim zajednicama, a kod nekih drugih su tretirane kao psihoze. Ako
terapeut nema mogunost da posmatra iz spiritualne dimenzije, on e obino
klijentovo spiritualno traganje videti kao neto to treba promeniti, a ne proiveti.

204

Stoga je uvek potrebno da znate da li postoji kontekst u okviru kulture ili sistema
verovanja te osobe za ovakvu vrstu iskustva.
Misterija i self
Iskustvo duhovnosti je jedna od misterija, biti u vezi sa neim ili u prisutnosti neke
vee realnosti, kada se uobiajen oseaj selfa ne gubi, ve transcendira. Kennedy
(1994) je ovo istakao u vezi sutinske misterioznosti spiritualnog iskustva. Na isti
nain, vrhunska iskustva ili Ja Ti momenti, obino imaju kvalitet transcendencije
obine linosti kada se uobiajeni oseaj selfa ili identiteta ini neznatnim ili
trenutno odsutnim. U trenutku punog kontakta dolazi do gubitka selfa koji
paradoksalno osea vrhunac ivotnosti, ukljuenosti i uzbuenja. Ovo iskustvo je
bogato opisano u budistikoj literaturi (npr. Claxman, 1990) kao gubitak ega (u
njihovoj terminologiji, iluzije ili lane samo-percepcije) i neizbena je
karakteristika duhovnog prosvetljenja.
U novije vrijeme, u getalt literaturi postoji sve jai trend uvaavanja
transcendentalne dimenzije getalta. Ovo podrazumeva proces sazrevanja Jacobsove 'tenje za rastom' (1989), Buber-ov 'Ja-Ti momenat' (1958), Clarkson-ove
transpersonalne elemente, 'duu u getaltu' (1989), i Parlett-ov (1991) opis
spiritualnog kvaliteta prisutnosti.
Duhovne tradicije i getalt terapija naglaavaju ivljenje u sadanjosti sa
svesnou, i daju prednost iskustvu nad verovanjem ili dogmom. Oni trae
otvorenost ka misteriji ili spontanosti samog ivota, i u ovom odnosu nalaze
poseban nivo iskustva koji je oigledno drugaijeg kvaliteta. Savetnik i klijent tada
treba da odlue o dubljem znaenju koje daju ovom iskustvu.

205

15 - Kraj putovanja
Osnovni problem ne samo terapije ve i ivota jeste kako ivot uiniti
moguim za jedno bie ija je dominantna karakteristika svesnost o samom
sebi kao jedinstvene jednike s jedne strane i o svojoj smrtnosti s druge
strane. (Perls, 1970b:128)
Kraj svakog terapijskog puta predstavlja znaajnu separaciju i potencijalno
pobuuje sva naa uverenja ili strahove od izolacije, gubitka i smrti. Ovde se uvek
javlja opasnost da e klijent i savetnik zajedno izbegavati ova pitanja i nee postii
odgovarajui zavretak. Meutim, ovde se takoe pojavljuje prilika da klijent
dobrovoljno i prikladno zavri, potpuno uvaavajui znaaj tog dogaaja,
doivljavajui iskustvo dobrog zavretka. Neki ljudi smatraju da potpuno
zavravanje terapijskog putovanja moe biti najznaajniji deo celog iskustva.

Obrasci zavravanja
Postoje razliiti naini da ljudi izbegnu bol i anksioznost vazanih za gubitak ili
kraj. Neki klijenti izbegavaju ovu tekou ranim odlaskom. Oni se povlae
psihiki, a ponekad i fiziki kako se pribliava kraj. To su klijenti koji proputaju
poslednju seansu ili koji su prisutni, ali deluju neukljueno. Drugi klijenti ne mogu
podneti da puste i naprotiv, pokuavaju da odloe kraj pronalaenjem novih
nezavrenih poslova ili novih terapijskih tema. Nije neobino da se klijenti u
poslednjoj fazi terapije ponovo vraaju na poetna pitanja. Oni se vraaju na
prethodni nivo funkcionisanja, stvarajui probleme sline onima na poetku.
Smatramo da to moe biti nain isprobavanja starih strategija ime se proverava

206

da li e one jo uvek biti dostupne kada terapije ne bude. Meutim, to takoe moe
biti i nain da ubede sebe i terapeuta da jo uvek nisu spremni da odu.
Posao terapeuta je ne samo da pomogne klijentu da ode na dobar nain, ve i da
mu pomogne da to je mogue vie sazna o sebi u ovom procesu. Svaki kraj,
posebno onaj koji je znaajan kao to je zavravanje terapije, bie u skladu sa svim
klijentovim prolim iskustvima zavravanja. On moe doi u kontakt sa
nazavrenim poslovima u vezi prethodnih neprealjenih gubitaka. On se takoe
moe vratiti u obrasce automatskih odgovora koji su se razvili kao kreativna
prilagoavanja za podnoenje prolih zavravanja i separacija. Terapeut e pomoi
klijentu da postane svestan svih svojih iskustava u odnosu na ovo zavravanje i da
bude budan za njegov znaaj. To e biti prilika za razreenje fiksiranih getalta koji
postoje u vezi zavravanja i suoavanje sa neophodnim pitanjima tranzicije.
Primer:
Belana je bila na terapiji dve ipo godine. Jednog dana je dola na seansu i
izjavila da joj je rad izuzetno puno pomogao i da je sada spremna da zavri
terapiju. Bilo je jasno da je nameravala da zavri tog dana. Iskreno se
iznenadila kada joj je savetnik rekao da e im biti potrebno malo vie
vremena da se pozdrave. Istraujui svoju pretpostavku da mogu
jednostavno zavriti bez dodatne buke, Belana se setila kako ju je njena
majka ostavljala na eleznikoj stanici svaki put kad se vozom vraala u
internat. Majka se s njom opratala brzo i ne osvrnuvi se. Belana je
shvatila da je to takoe bio njen nain ponaanja prilikom separacija.
Seajui se svojih odlazaka u kolu i opratanja, postala je svesna kako je
potiskivala svoje oseanje uznemirenosti. Odluila je da ovog puta zavri
drugaije i dogovorila se sa terapeutom da to bude za pet nedelja, kada e
oboje moi da kau svoje zbogom.
Sugestija: Odvojite pet minuta da razmislite o zavravanju u sopstvenoj
prolosti. Razmotrite i znaajne i nevane zavretke. Moete li uoiti neke
obrasce u vaim odgovorima?

Priroda zavravanja
Kasnije emo u ovom poglavlju navesti zadatke koji se generalno odnose na
veinu zavravanja terapije. Ipak, vano je shvatiti da postoje mnogi razliiti naini
207

zavravanja: planirani ili neplanirani, izabrani ili nametnuti. Svaki sa sobom nosi
svoje specifine izazove i prilike.

Planirano zavravanje
Otvoreni ugovor
Do zavravanja dolazi prirodno uz obostranu saglasnost. Klijent esto pokazuje
jednu novu vrstu pouzdanja ili kompetencije u pogledu starih problema i odrava
odreeni nivo samo-podrke i energije pred ivotnim izazovima. Sa ovom vrstom
ugovora klijentu se prua prilika da potpuno svestan izabere zavretak. Ovo se
esto deava kada shvati da je sposoban da sam nastavi i da time moe biti sam
svoj terapeut. Ponekad je bitno da savetnik prihvati ono to je dovoljno dobro i da
ne oekuje da klijent poeli da zavri sve teme koje je savetnik identifikovao.
Vremenski ograniena terapija
Sve ee se savetovanje i terapija odvijaju u kontekstima u kojima postoji
vremensko ogranienje. Klijent ne bira kraj, ve mu je on nametnut. Ovo kod njega
moe pokrenuti pitanja bespomonosti ili naputanja. Korist ove vrste zavravanja
ogleda se u tome to se time ponavljaju mnogi ivotni dogaaji - veoma esto
nama se zavravanja dogaaju, a ne biramo ih. Najoiglednija injenica je da
emo svi umreti (iako verovatno ne na kratkoj terapiji retko tano znamo kada).
Stoga se klijentu prua prilika da proe kroz zavretak potpuno svestan
zapaajui svoju sklonost ka odreenim odgovorima, uoavajui kako se osea u
odnosu na terapeuta i terapiju. Klijent e takoe morati da se suoi sa temom Jo
nisam spreman ili Nikad nije dovoljno.
Ovde se savetnik nalazi pred izazovom da prihvati ta se moe, a ta ne moe
dostii u odreenom vremenskom periodu. Bez obzira da li terapeut radi u agenciji
koja nudi est seansi ili u onoj koja nudi godinu dana, odreena dinamika budueg
zavretka se kreira im je vremenski period odreen. Ako se ugovorom obezbeuje
dui period, klijent i savetnik imaju dovoljno vremena da razviju jedan vaan i
znaajan odnos. Ovo znai da e kraj odnosa (i terapijskog prostora) postati
centralno pitanje. Tamo gde postoji ogranienje broja seansi terapeut bi trebalo da
najavi zavretak negde na polovini tretmana, kako se njegov znaaj ne bi
obezvredio.

208

Sugestija: Razmislite da li se moete setiti svog prvog kolskog dana. Moete li

se setiti kako ste se oseali pre nego to ste krenuli? Da li vam je pruena pomo
da se pripremite za to? esto ljudi smatraju da ovo iskustvo separacije oznaava
obrazac njihovog odgovora na budue promene i prilagoavanja. (Ako nemate
ta rana seanja, umesto toga setite se svog prvog dana u srednjoj koli ili na
psihoterapiji ili na savetodavnoj edukaciji).
Kada ste idetifikovali svoje obrasce i stavove, razmislite kakve to posledice ima
na vas kao terapeuta. Kom obrascu izbegavanja ste skloni? ta je to to
izbegavate?

Neoekivana zavravanja
Kada je terapeut primoran da zavri
Ponekad zavravanje terapije moe biti izazvano faktorima u terapeutovom ivotu.
On se moe razboleti, preseliti ili se iznenada penzionisati kako bi se brinuo o
ostarelim ljubimcima. U ovom sluaju, ako klijent ima bilo kakve probleme u vezi
sa naputanjem (a ko od nas ih nema!), oni e se verovatno ponovo pokrenuti.
Ponavljamo da je vano da terapeut pomogne klijentu da glasno izrazi svoja
oseanja i misli. Sledee smernice mogu biti korisne ukoliko budete morali da
organizujete neoekivan i neeljen prekid:

Obavestite o tome klijenta to je mogue ranije.

Dozvolite klijentu da se naljuti na vas. Ovo moe biti veoma vano kako bi
se omoguilo da se pojave nezavreni poslovi u vezi drugih zavretaka. (Ako je
razlog kriza u vaem sopstvenom ivotu, sasvim je prirodno da klijent bude
zabrinut i tuan zbog vas. uvajte se toga da vas potedi svoje ljutnje i razoarenja
tako to e pokazivati previe razumevanja).

Dovoljno objasnite svoj lini razlog kako bi se klijent uverio da zavretak

nije odraz terapijskog rada.

Ako je to mogue ponudite mu da bira vreme zavravanja.

Ponudite mu prostor u vaoj novoj praksi ako je imate, ak iako je to

nepraktino za njega (ovo demonstrira vau potencijalnu posveenost).

Budite autentini u vezi vaih sopstvenih odgovora (videti Poglavlje 4 o

samo-otkrivanju).

Ponudite da mu naete novog terapeuta.

209

Kada klijent nestane

Ponekad se deava da klijent neoekivano napusti terapiju jednostavno nedolazei
na seanse. Koji god da je klijentov razlog za to bilo da je razoaran vaim
vetinama ili anksiozan zbog terapije, on ima pravo da bira. Ova vrsta zavretka
obino se deava na poetku terapije kada je klijent ambivalentan u vezi svoje
posveenosti terapiji. Preporuujemo da ne telefonirate klijentu da ga pitate ta se
desilo. To moe izgledati kao da ga proganjate u sopstvenoj kui i delovae
intruzivno. Obino je prikladno napisati kratko pismo i izraziti aljenje to nije
mogao doi, te ili potvrditi sledei dolazak ili ga zamoliti da pozove i zakae drugi
termin. Ako klijent ne odgovori tada ostanite na tome ili napiite drugo pismo u
kome izraavate svoju pretpostavku da on ne eli dalje nastaviti sa terapijom, te da
mu elite sve najbolje i da bi vam bilo drago da vam se jednog dana javi ukoliko
se predomisli.
Ako due vremena viate klijenta, onda e scenario biti donekle drugaiji. Bilo
bi prikladnije da napiete due pismo. Meutim, vano je da budete oprezni u vezi
toga ta govorite van terapijske sobe. ak iako imate dobru ideju zato klijent ne
dolazi, bilo bi krenje granica ako biste u pismu tano naveli sadraj seanse (a da
ne pominjemo da pismo moe otvoriti neko drugi). Mogue je, na primer, da
kaete kako mislite da je dolo do prekida u komunikaciji i da se nadate da e
klijent doi i razgovarati sa vama o tome.
Takoe je korisno imati na umu da klijentov nestanak (naroito posle nekoliko
seansi) moe znaiti da je on postigao ono zbog ega je doao i da se osea bolje.
Ako on nije iz sveta terapije, te mu stoga nije poznat zakon dobrog zavravanja,
onda moe jednostavno oseati da mu savetovanje vie ne treba (na isti nain kao
to se nee vratiti svom lekaru nakon uspenog tretmana). U svakom sluaju, bie
vam potrebno da pronaete najbolji nain da zavrite zbog sebe i da prestanete da
se drite toga, moda odlazei na superviziju da proradite neki nezavreni posao.
Kada klijent eli da ode prerano
Mi iskreno verujemo da klijent ima pravo izbora. tavie, on moe lako biti u
pravu. Moda oboje treba da verujete u njegov proces. Meutim, takoe je istina
da vi imate pravo da se borite za potencijalnog klijenta da imate viziju o
mogunosti rasta koju vidite u njemu. Vaa posveenost dijalokom odnosu
omoguava vam da preispitujete klijentovu elju, ukoliko mislite da on izbegava
tekoe. Neki klijenti e naravno zavriti ili e zapretiti zavravanjem, kada su ljuti
ili oseaju da ih ne razumete, ali ne mogu da to artikuliu. Ponite da razgovarate o

210

tome ta ga je navelo da donese odluku. Neka od sledeih pitanja mogu biti

korisna:

ta se dogaalo u poslednje vreme u njegovom ivotu i terapiji?

Kakav smisao daje tome?

Ima li neto u vezi vas ili terapije ime je nezadovoljan?

Kako on zna kada je pravo vreme da prekine odnos ili napusti situaciju?

Kako bi prepoznao da bei, da li je to ranije radio?

Takoe moete govoriti o sopstvenim polarnostima u vezi njegove odluke,

Jedan deo mene podrava vau odluku da zavrite; imate pravo da birate. Drugi
deo mene eli da se bori za vas da ostanete i nastavite svoj rad.
Gotovo je uvek arogantno, nepotujue, pa ak i neetino rei, ili implicirati,
klijentu da on nee moi da funkcionie dovoljno dobro ako je sam. Prikladno je
rei ovako neto, U redu je to odlazi, ali sam svesna da je tvoja odluka bila
iznenadna. Pitam se da li bi elela da to istrai.

Zadaci zavravanja
Shodno naem iskustvu, postoje zadaci (preuzeti od Worden-a, 1991) koji su
zajedniki za veinu terapijskih zavravanja. Kako se zavretak pribliava proces
naputanja podrazumeva altovanje izmeu zadataka.. Ako je rad bio dugoroan
to moe trajati nekoliko nedelja, pa ak i nekoliko meseci. Bie potrebno da se
suoite sa sledeim temama na seansama pre zavretka ukoliko vam se ini da ih
klijent izbegava.
Svesnost o zavravanju
Ovo moe izgledati kao jedan oigledan zadatak, ali je izrazito vaan. Mogue je
da svi mi na razne naine poriemo postojanje zavretka. Ponekad se dogovorimo
sa klijentima da se mogu, ako oseaju potrebu, vratiti. Ovo moe biti ispravna
ponuda. Meutim, to takoe moe biti izbegavanje. Teko je rei zbogom nekome
sa kim smo bili u vanom i bliskom odnosu. Ipak, to naim klijentima uskrauje
priliku ne samo da zavre isto, ve takoe i istinsko iskustvo finalne i vane faze
terapije otkrivanje da se dalje mogu snalaziti sami. Ako je odreen datum
zavretka, to se obino mora ispotovati bez obzira na pojavu novih simptoma.
Klijent moe biti pozvan da istrai ta ovi simptomi mogu znaiti u odnosu na
zavravanje.
Svesnost o znaaju gubitka
211

I savetnik i klijent treba da uzmu u obzir da je terapija bila viestruko vana u

klijenovom ivotu:

Ovo je mesto gde sam dolazila svakog utorka u 15 sati u poslednje etiri
godine.

Vi ste prva osoba kojoj sam ikad govorio o ludilu moje majke, to je bilo
kao da sam vam rekao sve o sebi, a ne samo povrne stvari .

Ovde sam mogla doi i govoriti o problemima koji su se pojavljivali u

mom ivotu. Sada u to morati initi sama.
Obostrano, moete iskazati jednostavno priznanje:

Drag/a si mi. Nedostajae mi.

Primer:
U poetku je Belana bila iznenaena kada ju je savetnik pitao o prethodnim
zavrecima u njenom ivotu. Da li su bili znaajni i teki? Ona nije tako
mislila. Savetnik je paljivo izrazio svoju zbunjenost, Nijedan, uopte? A
ta je sa tvojim brakom? Belana je s razumevanjem odmahnula glavom i
rekla To je bilo pravo olakanje sve je bilo grozno. A ta je bilo kad si
napustila svoj dom i zemlju? Ponovno poricanje: Oh, tamo je bilo loe.
Bila sam sretna da pobegnem odatle. Kad god je savetnik naveo neki od
ne ba zanemarljivog broja zavretaka koje je Belana doivela, ona je to
odbacila. Izgubljene osobe ili situacije nisu bile vredne aljenja. Meutim,
kako su istraivali temu Belana je poela shvatati da tu postoji obrazac.
Ona je odrastala elei da bude nezavisna i jaka. Kada je izbio rat u njenoj
zemlji, bila je prisiljena da prerano zaboravi na deju potrebu za
tugovanjem. Ovo je postao njen nain kako se u ivotu nosila sa gubitkom.
Svesnost o ovome navela ju je da preispita kako e napustiti savetnika i
kako e se nositi sa tugom?
Nekim klijentima e odnos sa terapeutom biti najvaniji i najintenzivniji u
njihovom ivotu. Naputanje ovog odnosa e stoga biti od najvee vanosti. To
takoe istie oiglednu neobinost terapijske granice. Takva se bliskost verovatno
nikada nee ponovo sresti. Ovo je teko i za terapeuta i ponekad vodi ka tetnom
naruavanju granica. Imajte na umu da je jasno zavravanje neophodno
zakljuivanje kojim se stavlja peat i obuhvata sve ono to je postignuto u terapiji.
Podravanje potpunog izraavanja gubitka

212

Ovo moe podrazumevati tugu, ljutnju, strah, olakanje, uzbuenje ili meavinu
svega ovoga. Ovo moete podstai pitanjima kao to su: ta ti je znaio ovaj
odnos? ega si sada svestan kada razmilja o rastanku sa mnom?
Ovo je vreme kada ete moda izabrati da otkrijete neke od svojih reakcija.
Ovo takoe moe podrazumevati poznata, negativna, uobiajena oseanja kao
to su depresija, ogorenost, samo-saaljenje, krivica i sl. Ovo mogu biti verzije
poznatih introjekata ili verovanja kao to su: Sve to mi je vano uvek izgubim.
Da ste bili bolji terapeut, ja ne bih uopte patio. Neminovno je da e klijentovi
fiksirani obrasci izbegavanja znaenja ili bola zavravanja ometati izraavanje
oseanja.

Primer:
Belana je odredila zavrni termin za juli. Bila je duboko dirnuta sa onim to
je otkrila o sebi u vezi zavravanja. Meutim, poetkom juna dolazi
uznemirena, alei se na pravila u vezi parkinga. Rekla je kako bi trebalo da
postoji bolji sistem za davanje uputstava klijentima gde da parkiraju.
Terapeut je saoseao sa njom u vezi te neugodnosti i izvinio se zbog
postojee nejasnoe. Kasnije se vrlo paljivo naalio sa Belanom: Prava je
gnjavaa dolaziti ovde, zar ne? Belana je zurila u njega, a onda je postala
uznemirena i povuena. Terapeut je shvatio da je pogreio i izvinio joj se.
Belana je to prihvatila, vidljivo se opustila, a onda je poela da plae i kroz
suze je rekla: Ja ne znam kako u se snai bez vas. Terapeut je osetio
toplinu prema njoj i bio je svestan svoje tuge. To joj je i rekao. Oboje su
sedeli nekoliko trenutaka u tiini uvaavajui svoju zajedniku tugu.
Uvaavanje i priznavanje onog to je postignuto i onog to je ostalo nezavreno
Potrebno je osvrnuti se na put koji ste zajedno preli na tekoe i uspehe, na
ostvarene i neostvarene promene. Moete pitati klijenta da razmisli o fazama i
takama preokreta u terapiji, o tome ta je bilo najvanije ili transformativno, a
takoe i o momentima kad su pomaci bili mali ili kad se oseao zastoj. Bilo bi
korisno da podelite svoje uvide o tome kako vi vidite klijentov put i znaajne
momente. Vaa validacija i uvaavanje mogu biti podravajui i potvrujui.
Takoe pitajte klijenta da li eli da od vas dobije neke povratne informacije ili eli
vama da neto kae ili sebi lino.
213

Primer:
Belana se oseala uznemireno kako se juli pribliavao. Dodatno je bila
uzbuena zbog ideje da to uradi propisno kako je rekla. Na pretposlednjoj
seansi razgovarali su o svom zajednikom radu. Belana je rekla: Znate,
poela sam stvarno da vam verujem onog dana kad sam vam rekla da sam
bila nervozna na poslu, a vi ste se setili ta sam govorila o svome dedi ravno
pre godinu dana. Poto je terapeut traio da uvai koliko se promenila od
kad je poela dolaziti, ona je shvatila koliko je sad drugaija, koliko je
ivotnija i optimistinija u vezi svog ivota.

Sugestija: Vizualizacija koja ovde moe biti korisna jeste predloiti klijentu:
Zamisli sebe za est meseci. Kako se oseate sa tim da ste zavrili terapiju, ima
li neega za im alite? Postoji li neto to ste eleli da kaete ili uradite ili
izrazite?

Plan za budunost
Pribliavajui se kraju vae zajednike revizije, odredite budue teme. Na primer,
kakva samo-podrka i podrka sredine su na raspolaganju? Koji su drugi resursi u
klijentovom ivotu na koje se moe pozvati, sad kada se terapija zavrava? Koje
probleme i situacije moe oekivati da se pojave narednih meseci i kako e reavati
budue krize ili tekoe, posebno one koje su slini problemima koji su ga doveli
na terapiju?
Primer:
Belana je ozbiljno shvatila terapeutov predlog da razmotri kako e se
suoiti sa budunou. Paljivo je razmiljala sa kakvim e se izazovima
sresti i kako e se nositi sa njima. Terapeut je osetio olakanje kada je uo
da razmilja na ovakav nain, poto je u svojoj prolosti pokazivala
odsustvo elje ili sposobnosti da sama planira ili da se obezbedi. Kad joj je
ovo rekao, ona je priznala kako je verovala da za nju ne postoji neka svetla
budunost. Poto su povezali ovaj duboki oseaj nesigurnosti sa ranim

214

detinjstvom u ratom razorenoj zemlji, oboje su bili duboko ganuti - i onim

kroz ta je prola kao i time to je ponovo stekla samo-podrku da se
pobrine o svom buduem ivotu.
Naravno, bilo bi nemogue (a u tome i nije poenta!) da se predvidi previe stvari.
Klijent nastavlja svoj sopstveni put i deo anksioznosti i uzbuenja ostaju
nepoznati.
Opratanje
Odluka o nainu zavravanja treba da se donese obostrano. Moete zajedno
razraditi ono to je vano ili to treba da bude istaknuto. esto, klijenti ele da
obave poseban ritual, kao to je na primer, davanje nekog malog poklona u znak
seanja.
Primer:
Belana nije elela neki poseban ritual. Rekla je da joj je vano da
jednostavno ostane u odnosu do trenutka opratanja. Predvidela je da e na
poslednjoj seansi plakati i biti neutena, ali kada je do toga dolo, oni su se
takoe i smejali - priseajui se vremena provedenog zajedno i slavei put
koji su preli. Kada je Belana pogledala terapeuta i rekla zbogom, oi su joj
se napunile suzama. Terapeut takoe nije skrivao svoju ganutost. Kada je
izlazila iz terapijske sobe Belana se osvrnula i zastala za momenat. Toplo su
se osmehnuli jedno drugome. Onda se Belana okrenula i nastavila dalje, a
terapeut je zatvorio vrata. On je znao da je verovatno vie nikad nee videti,
bio je zadovoljan, ali i melanholian i razmiljao je o tome kako je teko
pustiti ovako intenzivne odnose.
Povlaenje energije
Zavrni zadatak je povlaenje energije iz terapijskog odnosa kako bi uli u plodnu
prazninu ciklusa iskustva i bili spremni da ponovo uloimo sebe u nove odnose i
nove figure. Ovaj zadatak savetnik i klijent obavljaju sami danima i nedeljama
posle zavrne seanse.

Post scriptum
I na kraju...svesni smo da smo doli do kraja naeg zajednikog putovanja - jedno s
drugim u pisanju ove knjige i sa vama itaocima. Ako ste ostali sa nama jo od

215

poetka ili ste tu bili povremeno po potrebi, nadamo se da e vam vetine koje smo
opisali biti korisne na vaem sopstvenom putovanju kao savetnik i terapeut.
Iskreno se nadamo da se esto niste slagali sa naim idejama i predlozima i da ste
ih dobro savakali pre nego to ste ih prihvatili ili odbacili.
Poto smo zajedno diskutovali o tome ta i kako smo pisali, postali smo vrlo
svesni toga da biti getalt praktiar ne podrazumeva samo itanje i primenu vetina
i tehnika. To je vie od toga spremnost da sreemo svoje klijente na jedan
poseban nain, spremnost da verujemo u proces svesnosti, spremnost da dopustimo
da svaki trenutak bude nov, ispunjen uzbuenjem i izazovom.
Autorima bi bilo zadovoljstvo da uju svaki konstruktivan feedback, ta je
proputeno, kakav dodatak ili izmenu preporuujete za neko budue izdanje.
Moete nas kontaktirati na: gestaltskills@metanoia.ac.uk

216