kola za dizajn tekstila i koe

Novi Pazar
PREDMET: MEHANIKA

TLA I FUNDIRANJE

1. VRSTE TLA
Zavisno od osobina i od krupnoe zrna, prirodni zemljini

materijal delimo na:

Stene: monolitne, nemonolitne (sa pukotinama i upljinama) i
trone (u fazi hemijskog raspadanja),
Nevezani materijali: Drobine, ljunak i pesak. Zrna peska su u
najveoj meri sastavljena od minerala kvarca i mogu se
izdvojiti u vie frakcija. U zemljitu smanjuju koheziju i
elastinost a poveavaju trenje.
Praina: U zemljitu smanjuje koheziju zemljita a poveava
mogunost ispiranja.
Glina: nastaje pri hemijskim procesima raspadanja stenske
mase. Zrna gline su veoma sitna, ljuspastog i igliastog oblika.
Pri dodiru sa vodom se gubi veza izmeu zrna gline pa tlo
postaje nestabilno.
estice koloida: najsitniji materijal prainastog i glinovitog
porekla sa opnama koje zadravaju vodu i imaju sposobnost
bubrenja.

CRNICA- najplodnije tlo,nepovoljno za gradnju

povoljno za poljoprivredu (ravniarski krajevi)

CRVENICA- plodno tlo, nepovoljno za gradnju

(primorski krajevi)

PESKOVITO TLO- slabo plodno

(primorski kraj, rene doline)

GLINENO TLO - za izradu posua, nepovoljno za gradnju

(breuljkasti krajevi)

ILOVAA- za izradu opeke i crepa

2. KATEGORIJE (KLASE) ZEMLJITA

Kategorizacija je uvedena zbog lakeg odreivanja uinka

radne snage pri iskopu razliite tvrdoe tla, pri upotrebi

razliitih sredstava za rad.
Zemljite I klase: tla koja se sastoje od raspadnutih,
mekanih, slabo vezanih stena u kojima se iskop ili utovar
moe vriti aovom i lopatom (humus, pesak, ljunak,
tucanik),
Zemljite II klase: tla sastavljena od neto vrih ali slabo
vezanih stena. Pri radu sa njima se mora upotrebljavati i
budak i motika ( vrste gline, lapor, les, slabo vezani
pesak, drobine),
Zemljite III klase: tla koja se sastoje od stena u kojima se
iskop vri pijukom (krampom) (vrste suve gline, mekani
laporci, glinci, poluvezani ljunak, ilovaa),

 Zemljite IV klase: tla koja se sastoje od stena u kojima se

iskop vri pijukom (krampom), uskijom a po potrebi se

koriste i klinovi i ekii (trone raspadnute i jako ispucale,
polukamenite stene),
Zemljite V klase: tla koja se sastoje od stena u kojima se
pored uskije i ekia mora koristiti i neto eksploziva (0,10,2kg/m3) (mehaniki oteene kamenite stene, kriljci,
tufovi, slabije vezani peari, tankoslojni krenjaci),
Zemljite VI klase: tla koja se sastoje od vrstih kamenitih
stena u kojima se pored ostalih alata mora koristiti 0,3kg/m3
eksploziva (dobro vezani peari, konglomerati, krenjaci,
mermeri, dolomiti, gnajsevi, magmatske stene),
Zemljite VII klase: tla koja se sastoje od vrstih i ilavih stena
u kojima se pored ostalih alata mora koristiti oko 0,5kg/m3
jaeg eksploziva (gabro, bazalt, dijabaz, amfibolit i dr.).

3. PRITISCI U TLU
Prostiranje optereenja u tlu - izobare

Prostiranje optereenja u tlu aproksimativni proraun

4. IZBOR DUBINE FUNDIRANJA

Opasnost od mraza,
Sastav i svojstva tla,
Dubina fundiranja susednih objekata,
Hidrogeoloki uslovi,
Osetljivost tla na promenu uslova,

Postojee komunikacije i prepreke,

Veliina i priroda optereenja,
Namena objekta,

Dubina erozije renog dna,

4.1. Opasnost od mraza

Kada se temelj oslanja na stenu mora se spreiti prodor

vode u kontaktnu povrinu ako je ona u zoni

zamrzavanja.
Kada se temelj oslanja na sloj peska ili ljunka dubina
fundiranja je najmanje 0,5m a nivo podzemne vode
mora biti ispod dubine zamrzavanja.
Za ostale vrste tla dubina fundiranja zavisi od NPV.
Dubina zamrzavanja je ona dubina na kojoj se moe
ostvariti zamrzavanje tla (-1C za nekoherentno a +1C
za ostale vrste tla). U naim uslovima minimalna
dubina fundiranja je 0.8 1.0m.

4.2. Sastav i svojstva tla

4.3. Dubina fundiranja susednih objekata

Df1
Df2
Df3

Df2
Df1

Df3

4.4. Osetljivost tla na promenu vlanosti

Ekspanzivna tla tla visoke plastinosti su tla koja

pri promeni vlanosti menjaju svoju zapreminu

(bubrenje i skupljanje) u meri koja uzrokuje
deformacije tla i oteenja objekata.
Metastabilna tla les: prainasto tlo eolskog
porekla, veoma osetljivo na poveanje vlanosti pri
emu dolazi do raskidanja strukturnih veza i tzv.
kolapsa lesa praenog velikim sleganjima.

HVALA NA PANJI!