1.

1 Opti osvrt na proizvodne tehnologije

Zahvaljujui neospornom znaaju koji imaju u savremenom industrijskom drutvu, proizvodne tehnologije su predmet razmatranja brojnih knjiga, strunih i
naunih radova, kao i slubenih standarda. Iz tog razloga postoji vie metodologija prema kojima se proizvodne tehnologije mogu razvrstati u karakteristine
grupe.
Na primer, nemaki nacionalni standard DIN 8580 postupke za proizvodnju svrstava u est osnovnih grupa, nastavljajui njihovu vrlo detaljnu podelu u brojne
podgrupe. Za potrebe izuavanja ovog kursa, najbolji uvid u podelu proizvodnih
tehnologija prua klasifikacija preuzeta iz literature sa engleskog govornog
podruja. Prema ovoj klasifikaciji, proizvodne tehnologije se, na osnovu principa
za dobijanje zavrne geometrije, mogu podeliti u tri osnovne grupe:
Tehnologije obrade skidanjem materijala;
Aditivne tehnologije;
Tehnologije obrade deformisanjem.

Na slici 1.1 ilustrovane su sve tri grupe tehnologija. Kod tehnologija obrade skidanjem materijala, poetna geometrija, pripremak, obino ima prizmatian ili rotacioni oblik i od punog je materijala. Prema unapred definisanom planu obrade
i upotrebom unapred definisanih alata, zavrna geometrija predmeta se postie
skidanjem materijala. U ove tehnologije obrade spadaju struganje, glodanje, bruenje, buenje i druge.
Slino tehnologijama obrade skidanjem materijala, i tehnologije za obradu deformisanjem polaze od pripremaka koji su najee prizmatinog ili rotacionog
oblika. Prema unapred definisanom planu obrade i upotrebom unapred definisanih alata, zavrna geometrija predmeta postie se deformisanjem materijala,
primenom mehanikih sila i razliitih vrsta kalupa. Postupci koji spadaju u ovu
grupu tehnologija takoe su brojni i obuhvataju kovanje, savijanje, brizganje plastike, i mnoge druge. Kod aditivnih tehnologija, meutim, ne postoji pripremak,
tj. poetna masa materijala koju treba oblikovati, ve se do zavrne geometrije
dolazi dodavanjem ili ovravanjem materijala, u tankim slojevima.

Slika 1.1 Osnovni tipovi

proizvodnih tehnologija, prema principu dobijanja zavrne geometrije

1.2 Definicija pojma aditivne proizvodnje i osnovna klasifikacija

postupaka
Prema definiciji koja je data u standardima ISO 17296 i ASTM F2792, u aditivnu
proizvodnju spadaju svi postupci spajanja materijala u cilju formiranja radnog
predmeta na osnovu 3D digitalnog modela, najee sloj-po-sloj. Od poetka
osamdesetih godina prolog veka, pa do danas, razvijen je veliki broj eksperimentalnih i komercijalnih AM tehnologija i s tim u vezi postoji stotinjak razliitih tipova AM maina koje su dostupne na tritu. Radi uvoenja sistematizacije, ISO i
ASTM klasifikovali su mnogobrojne procese aditivne proizvodnje u sedam
osnovnih grupa koje su date u Tabeli 1.1.
Premda zasnovana na standardu, podela prikazana u tabeli 1.1 nije jedina i u literaturi je mogue sresti i druge podele AM postupaka. Jedna od popularnijih jeste
podela na osnovu poetnog stanja materijala. Prema ovoj podeli, mogue je razvrstati AM postupke na one koji koriste materijal u tenom, prakastom i vrstom poetnom stanju. Slika 1.15 (na kraju poglavlja) ilustruje ovu podelu.
Tabela 1.1 Osnovna podela postupaka 3D tampe,
na osnovu ISO/ASTM standardizacije

Osnovni postupak za
generisanje slojeva
Fotopolimerizacija u kadi
(Vat photopolymerization)
Fuzija prakastog supstrata
(Bed powder fusion)
Ekstrudiranje materijala
(Material extrusion)
Direktna 3D tampa
(Material jetting)
Vezivna 3D tampa
(Binder jetting)
Laminacija folija
(Sheet lamination)
Deponovanje materijala primenom usmerene energije
(Directed energy deposition)

Opis
Selektivno ovravanje tenog fotopolimera
u kadi pod dejstvom svetlosnog izvora.
Selektivno ovravanje prakastog supstrata
primenom spoljanjeg izvora zraenja
Selektivno deponovanje materijala kroz
otvor mlaznice.
Selektivno deponovanje kapljica gradivnog
materijala i materijala za oslonce.
Selektivno deponovanje tenog vezivnog
sredstva na prakasti supstrat.
Slepljivanje folija nainjenih od odreenih
materijala, u vrstu celinu.
Fuzija materijala topljenjem, primenom
usmerene toplotne energije.

1.3 Alternativni nazivi za aditivnu proizvodnju

Kako sledi iz definicije koja je data u taki 1.2, ono to sutinski povezuje sve
tehnologije aditivne proizvodnje jeste injenica da se 3D model gradi dodavanjem tankih slojeva materijala. Iz tog razloga mnogi autori i proizvoai koriste
standardizovani naziv aditivna proizvodnja. Meutim, pored ovog naziva, u literaturi i praksi se mogu sresti jo neki nazivi koji se paralelno koriste za opisivanje
iste familije tehnologija. U nastavku sledi kratak pregled ovih naziva.

Automatizovana izrada (Automated Fabrication - Autofab)

Maral Berns (Marshall Burns) je devedesetih godina prolog veka objavio knjigu
pod nazivom Automatizovana izrada (Automated fabrication) i to je bio jedan od
prvih naslova u literaturi koji je za temu imao aditivne tehnologije. Pod pojmom
fabrikatora (fabricator, skraeno, fabber), Berns podrazumeva ,,ureaj koji u potpuno automatizovanom procesu izrauje proizvode na osnovu digitalnog modela
i odabranog polaznog materijala (sl. 1.2).
Prema ceni, kompleksnosti i mogunostima, Berns je nainio podelu fabrikatora
na poslovne (velika preduzea), studijske (manje radionice) i one koji se koriste
za linu upotrebu (za hobije, obrazovanje i sl.). Ovakva podela danas postoji u
praksi, a naroitu ekspanziju danas doivljavaju sistemi za linu upotrebu
(sl. 1.3).

Izrada tela sloene geometrije (Solid Freeform Fabrication)

U pomenutom nazivu posebno se naglaava mogunost izrade geometrijskih
oblika proizvoljne sloenosti. Za razliku od klasinih proizvodnih tehnologija,
ovde je potrebno isto vreme da se izrade model vrlo sloene geometrije i jednostavan model kocke, pod uslovom da se radi o priblino istim zapreminama.
Pojam freeform ukazuje na to da proces izrade ne zavisi od sloenosti oblika, to
je sutinska razlika u odnosu na konvencionalne proizvodne tehnologije, gde se
vreme i trokovi za pripremu i realizaciju proizvodnje znaajnu uveavaju sa poveanjem kompleksnosti geometrije dela.

Slika 1.2 ema Bernsovog Autofab procesa, pretee savremenih

AM procesa

Slika 1.3 Klase savremenih 3D tampaa:

a) industrijska klasa,
b) ureaj namenjen za studisku/radioniku upotrebu,
c) ureaj personalne klase

Stereolitografija ili 3D tampa (Stereolithography/3D Printing)

Kao to se moe videti na slici 1.15, oba naziva u stvari opisuju konkretne tipove
tehnologija u sklopu velike porodice aditivnih tehnologija proizvodnje. Pojam
stereolitografije (Stereolithography - SL) prvi put je uvela amerika kompanija 3D
Systems, dok je pojam 3D tampe (3D Printing - 3DP) vezan za MIT
(Massachussets Institute of Technology) koji je prvi izumeo tehnologiju 3D inkdet tampe. Ova dva pojma ponekad se koriste kao sinonim za grupu tehnologija aditivne proizvodnje. S obzirom na to da je tehnologija tampe vrlo bliska velikoj veini ljudi, prema nekim autorima, pojam 3D tampe mogao bi u budunosti
postati neka vrsta sinonima koji bi, ire shvaeno, predstavljao zajedniki imenitelj za brojne tipove aditivnih tehnologija proizvodnje.

Brza izrada prototipova (Rapid Prototyping)

Izrada prototipova je oduvek predstavljala veoma skup i zahtevan proces od kojeg su zavisile sve ostale kreativne faze u razvoju jednog proizvoda. Prvobitno su
aditivne tehnologije omoguavale dobijanje iskljuivo prototipova proizvoda, koji su imali ogranienu upotrebu. Meutim, razvoj savremenih materijala omoguio je da 3D modeli izraeni nekom od tehnologija aditivne proizvodnje dobiju
znatno iru upotrebu od pukog prototipa. U sve veem broju sluajeva mogue je
izraditi i 3D model koji ima funkciju finalnog proizvoda, pa se, u tom svetlu, pojam brze izrade prototipova zamenjuje pojmom aditivne proizvodnje.

Aditivna proizvodnja (Additive Manufacturing)

Aditivna proizvodnja (Additive Manufacturing - AM) se odnosi na ve navedenu
injenicu da se do konane geometrije 3D modela dolazi dodavanjem materijala
sloj-po-sloj. Iz tog razloga, moe se sresti i naziv oslojena proizvodnja (Layerbased Manufacturing). Ovo predstavlja sutinsku razliku u odnosu na tehnologije

5
obrade skidanjem materijala kod kojih se materijal oduzima od zapremine dok se
ne doe do eljene geometrije. Re proizvodnja (manufacturing) ukazuje na injenicu da se u odreenim sluajevima mogu dobiti i gotovi proizvodi koji imaju
realnu upotrebnu vrednost1,2.

1.4 Prednosti AM tehnologija

Osnovna karakteristika aditivnih tehnologija jeste upotreba raunara u celokupnom toku procesa izrade 3D modela, iz ega proizilazi niz prednosti. U nastavku
sledi kratka diskusija o kljunim prednostima aditivnih tehnologija u odnosu na
konvencionalne.

Proizvoljna sloenost geometrije bez dodatnih trokova

S obzirom da se, primenom aditivnih tehnologija, geometrija radnog predmeta
generie na osnovu raunarskog programa, dodavanjem slojeva i bez primene
posebnih alata, sloenost geometrije ne igra znatniju ulogu u ceni izrade. Uz neke
ograde, moe se rei da aditivne tehnologije omoguavaju izradu radnih predmeta proizvoljne geometrijske sloenosti. Primer je dat na slici 1.4, gde vidimo unutranjost bloka razmenjivaa toplote, koji bi, zbog kompleksnosti geometrije, bilo
nemogue izraditi primenom konvencionalnih tehnologija za proizvodnju.

Slika 1.4 Kompleksnost geometrije

radnog predmeta u principu ne utie
na cenu izrade

Pojedine komponente usisnog sistema amerikog lovca F/A-18 izrauju se primenom tehnologija aditivne proizvodnje. S obzirom na male serije u kojima se ovaj avion izrauje, postiu se ogromne
utede, imajui u vidu da nije potrebno projektovati i izraditi skupe alate za izradu ovih delova.
2
Jedan od pionira na polju primene aditivne proizvodnje jeste i Renoov F1 tim. U saradnji sa 3D
Systems Inc, Reno je u Enstounu (VB) osnovao Advanced Digital Manufacturing Centre. Ovde se,
tehnologijom aditivne proizvodnje, prave delovi koji se potom direktno ugrauju u trkake bolide.

Proizvoljna raznolikost proizvodnog programa

Kada su konvencionalne proizvodne tehnologije u pitanju, promena proizvodnog programa u principu zahteva izradu novih alata, pribora, a neretko i nabavku
novih maina i dodatnu obuku rukovalaca. Kod aditivnih tehnologija, promena
proizvodnog programa ne zavisi od pomenutih faktora i moe se, u principu,
postii uitavanjem odgovarajue datoteke sa 3D geometrijom. Slika 1.5 ilustruje
raznovrsnost radnih predmeta ija izrada ne zahteva dodatna ulaganja u pripremu.

Slika 1.5 Aditivne tehnologije omoguavaju proizvoljnu raznolikost

proizvodnog programa, bez dodatnih trokova

Mogunost izrade gotovih sklopova

U konvencionalnoj proizvodnji, montaa sklopova se obavlja kao poslednja u nizu i predstavlja sloenu i odgovornu operaciju. Pogodnim izborom zazora i tolerancija, aditivne tehnologije omoguavaju izradu gotovih sklopova. Na slici 1.6 je
prikazan jedan takav primer.

Slika 1.6 Podeljivi klju sa

pokretnim delovima koji su
odtampani u sklopu

Za razliku od konvencionalnog prilaza proizvodnji, gde zapoinjanje proizvodnje

novog proizvoda iziskuje vreme za izradu alata, pribora, upravljakih programa,
itd, aditivne tehnologije zahtevaju spreman materijal za izradu i 3D model radnog predmeta u digitalnom formatu. Na ovaj nain je pripremno vreme toliko
skraeno, da se moe govoriti o nultom pripremnom vremenu.

Minimalno vreme obuke

S obzirom na brojnost aditivnih tehnologija koje su danas u rairenoj upotrebi,
postoji irok dijapazon maina koje se koriste. Tako neki tipovi maina, kao to
su maine za stereolitografiju (SLA), selektivno lasersko sinterovanje (SLS) ili direktno sinterovanje metala laserom (DMLS), zahtevaju obuku i ne mogu biti koriene samo uz osnovna uputstva, kao kada je re o kunim 3D printerima. Svejedno, ukupno gledano, aditivne tehnologije su znatno fleksibilnije kada je u
pitanju vreme potrebno za obuavanje operatora, nego to je to sluaj sa konvencionalnim tehnologijama, gde takve obuke zahtevaju znatno vie vremena.

Neograniene mogunosti za oblikovanje proizvoda

Pored brojnih prednosti koje omoguavaju, konvencionalne tehnologije podleu
ogranienjima kada je u pitanju sloenost geometrije koju je mogue napraviti.
Primera radi, tehnologija obrade struganjem, ograniena je uglavnom na delove
rotacionog oblika, dok se primenom livenja mogu izraditi samo oni delovi za
koje je mogue napraviti livaka jezgra i koji se potom mogu izvaditi iz kalupa.
Takoe se postavljaju i geometrijska ogranienja koja nameu mogunosti trenutno raspoloivih reznih alata. Sa druge strane, aditivne tehnologije kao ulaz u
proces proizvodnje koriste digitalni 3D model radnog predmeta, ne zahtevajui
dodatne alate, pa se, uz odreene rezerve, moe tvrditi da se na ovaj nain mogu
dobiti geometrijski oblici neograniene sloenosti (sl.1.7).

Minimalno rasipanje materijala

U poreenju sa tehnologijama skidanja materijala, kao to su struganje, glodanje,
itd, aditivne tehnologije koje rade sa metalnim prakovima imaju znatno manje
gubitke u otpadnom materijalu, pri emu postoji i mogunost reciklae.

Mogunost kombinovanja materijala

Pojedine aditivne tehnologije omoguavaju izradu radnih predmeta koji u sebi
sadre nekoliko materijala, a koji, pored razliite teksture i boje, mogu imati i
razliite mehanike karakteristike (sl.1.8). Jedan od aktuelnih pravaca istraivanja
u ovoj oblasti predstavlja i razvoj digitalnih materijala.

8
Slika 1.7 Primer vrlo sloene geometrije, generisane primenom
aditivne tehnologije

Slika 1.8 etkica izraena od dve

vrste materijala, razliite tvrdoe i
elastinosti

1.5 Opti tehnoloki tok aditivne proizvodnje

Kako je ve istaknuto, glavnina tehnolokog procesa aditivne proizvodnje odvija
se u raunaru, to se umnogome odraava i na opti tehnoloki tok, prikazan na
slici 1.9. Celokupan tehnoloki tok moe se posmatrati kroz est karakteristinih
koraka. Prvi korak predstavlja generisanje digitalnog 3D modela, to moe biti
realizovano na nekoliko naina (taka 1.5.1). U drugom koraku, podaci o digitalnom 3D modelu konvertuju se u neki od standardnih formata za razmenu podataka koje moe da ita svaka maina. U okviru treeg koraka, konvertovani podaci se uitavaju u upravljaku jedinicu maine i u ovom koraku se odvijaju sve
eventualno potrebne korekcije sadraja datoteke za razmenu, kao i pakovanje 3D
modela u radni prostor maine. U etvrtom koraku vre se neophodna podeavanja maine. Peti korak predstavlja izrada (procesiranje) modela na maini. U estom, zavrnom koraku, odvija se zavrna dorada (postprocesiranje) izraenog
modela.

Slika 1.9 Opti tehnoloki tok

aditivne proizvodnje

Generisanje 3D digitalnog modela

U delu literature i nekim strunim materijalima koji se mogu pronai na Internetu, pojednostavljeno se tvrdi da je ulaz u proces aditivne proizvodnje uvek digitalni 3D model dobijen u nekom od popularnih CAD sistema (Catia, ProEng,
Rhino, itd). Meutim, u savremenoj praksi postoji vie naina za generisanje 3D
modela radnog predmeta koji e kasnije biti korien kao ulazna informacija u
AM procesu. Shodno tome, za generisanje trodimenzionalnog digitalnog modela
mogu biti korieni:
CAD softverski sistemi gde se radni predmet modelira u
nekom od komercijalnih CAD sistema (sl. 1.10). Zbog kompletnosti geometrijsko-topolokih informacija, 3D solidi se
smatraju najpogodnijom formom za primenu u AM sistemima;
Reverzibilni inenjering u kom sluaju fiziki objekat ve
postoji, a njegov digitalni model nastaje beskontaktnom ili
kontaktnom metodom (sl. 1.11);
Matematiki podaci koji su rezultat eksperimentalnih merenja i rezultujuih empirijskih modela, kao i primene matematikih algoritama za generisanje razliitih funkcionalnih
povri. Ovako dobijeni podaci o kompleksnim povrima, takoe se mogu upotrebiti kao ulazni podaci u procesu generisanja modela (sl. 1.12);

10
Podaci o poprenim presecima gde su podaci dati za razliite vrste slojeva i ravanskih kontura. U najee primere mogu
se ubrojati podaci iz oblasti geofizike, topografije i sl. (sl.
1.13).
Medicinski podaci koji nastaju snimanjem delova ljudske
anatomije. Za skeniranje se najee koriste medicinski skener (CT Computed Tomography) i nuklearna magnetska
rezonanca (NMR Nuclear Magnetic Resonance) (sl. 1.14).
Snimanje se odvija po tankim slojevima - renjevima, to je u
skladu sa osnovnom tehnolokom pretpostavkom na kojoj se
zasniva AM, dok se rezultujua serija snimaka arhivira u
DICOM3 datoteci;

Slika 1.10 Digitalni model generisan u tipinoj CAD aplikaciji

Slika 1.11 Povr generisana rotiranjem analitiki zadate krive

oko vertikalne ose (softver: Wolfram Mathematica)

3 DICOM (Digital Imaging and Communications in Medicine) predstavlja standard za arhiviranje,

manipulaciju, tampanje i razmenu informacija o medicinskim snimcima. DICOM standardom su definisani format podataka, kao i protokol za mrenu komunikaciju.

11

Slika 1.12 Skeniranje fizikog

modela

Slika 1.13 Trodimenzionalni

model mape terena, izraen AM
tehnologijom

Slika 1.14 DICOM kao polazna

datoteka za generisanje 3D modela na osnovu medicinskih
snimaka:
a) serija poprenih preseka glave,
generisana na CAT skeneru,
b) 3D model kotanog tkiva, generisan na osnovu selekcije

12

Slika 1.15 Podela postupaka aditivne proizvodnje prema poetnom stanju materijala