Autorsko pravo

Simbol kopirajta "" koristi se kako bi se ukazalo da je neko delo zatieno autorskim pravom
Autorsko pravo je pravo koje uivaju stvaraoci (autori) knjievnih, naunih i umetnikih dela
(autorska dela), a koje im daje iskljuivo pravo korienja ili odobravanja drugima korienja
svog dela, a ukljuuje i sistem zatite tih prava. U objektivnom smislu, ono je sistem pravnih
pravila i naela koje reguliu prava koje zakon daje autoru dela.
Autoru pripada autorsko pravo na njegovu autorskom delu inom samog ostvarenja dela i, za
razliku od veine drugih oblika intelektualnog vlasnitva, ne podlee nikakvom
administrativnom ili registracionom postupku. Njime se ne titi ideja nego delo koje je izraaj
ideje ljudskog uma, bez obzira na vrstu ili kvalitet izraaja.
Autorsko pravo i srodna prava kljuni su za ljudsko stvaralatvo, jer pruaju autorima podsticaj u
obliku priznanja i novanih naknada, a s druge strane pruaju im odreenu sigurnost da se
njihova dela mogu da distribuiraju bez straha od neovlaenog kopiranja ili piraterije, a ukoliko
do toga doe, osigurana im je odreena zatita autorskog prava.
Autorsko pravo karakteristino je za evropski pravni krug (prvenstveno se razvilo u francuskom
pravu). U anglosaksonskom pravu koristi se pojam kopirajt. Temeljna razlika izmeu autorskog
prava i kopirajt je ta, to je prvo bazirano na ideji sopstvenog prava autora kod kojeg postoji veza
izmeu autora i njegove tvorevine, dok se kopirajt ograniava striktno na delo kao takvo.

1 Pojam autorskog dela

2 Srodna prava

3 Pravni izvori
o 3.1 Meunarodne konvencije i ugovori
o 3.2 Direktive Evropskog parlamenta i Saveta EU

4 Autorsko delo

5 Nosioci autorskog prava i srodnih prava

6 Sadraj autorskog prava

o 6.1 Moralna prava
o 6.2 Imovinska prava
o 6.3 Druga prava

7 Ogranienja autorskog prava

8 Registracija
o 8.1 Postupak registracije
o 8.2 Znaaj registracije

9 Autorska prava i internet

10 Vremensko ogranienje autorskog prava

11 Reference

Pojam autorskog dela

Autorsko delo je originalna tvorevina autora, bez obzira na formu u kojoj je izraena, kao i
namenu, veliinu, sadraj i nain iskazivanja.[1] U autorska dela spadaju:
1. pisana dela (knjige, broure, lanci, prevodi, raunarski programi itd.)
2. govorna dela (govori, besede, predavanja itd.)
3. dramska, koreografska i dela pozorine reije, pantomimska dela i dela koja potiu iz
folklora, muzika dela

4. filmska dela (kinematografija i televizija)

5. dela likovne umetnosti (skice, crtei, slike, grafike, skulpture itd.)
6. dela arhitekture i primenjene umetnosti i industrijskog dizajna
7. geografske i topografske karte, planovi, skice, makete i fotografije itd.

Srodna prava
Autorskom pravu srodna prava odnose se na prava i obim pravne zatite umetnikog izraaja, te
zatite organizacionih, poslovnih i finansijskih ulaganja u izvoenje, proizvodnju, distribuciju i
radiodifuziju autorskih dela, a obuhvataju:

prava umetnika izvoaa na njihovim izvedbama;

prava proizvoaa fonograma na njihovim fonogramima;

prava filmskih producenata (proizvoaa videograma) na njihovim videogramima;

prava organizacija za radiodifuziju na njihovim emitovanjima;

prava izdavaa na njihovim izdanjima;

prava proizvoaa baza podataka na njihovim bazama podataka.

Podruje srodnih prava ubrzano se razvilo u proteklih 50 godina. Srodna prava razvila su se uz
autorsko pravo i najee su vezana uz omoguavanje saoptavanje autorskog dela javnosti.

Pravni izvori
Kao deo meunarodnog privatnog prava, autorsko pravo i srodna prava, sastavnice pravnog
podruja intelektualnog vlasnitva, imaju naglaeno meunarodnopravno obeleje. Meutim, kao
deo unutranjeg prava, svaka drava donosi i sopstvene, unutranje propise koje ureuju ovo
podruje.

Meunarodne konvencije i ugovori

Bernska konvencija o zatiti knjievnih i umetnikih djela (Bernska konvencija)

Univerzalna konvencija o autorskom pravu prema izvornom tekstu (Univerzalna

konvencija-eneva)

Univerzalna konvencija o autorskom pravu revidirana u Parizu (Univerzalna konvencijaPariz)

Konvencija o osnivanju Svetske organizacije za intelektuelno vlasnitvo (Konvencija o

osnivanju VIPO)

Meunarodna konvencija za zatitu umetnika izvoaa, proizvoaa fonograma i

organizacija za radiodifuziju (Rimska konvencija)

Konvencija o distribuciji signala za prenos programa preko satelita (Satelitska

konvencija)

Konvencija o zatiti proizvoaa fonograma od nedozvoljenog kopiranja njihovih

fonograma (Fonogramska konvencija)

Ugovor o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine Svetske trgovinske

organizacije (Sporazum TRIPS )

Ugovor o autorskom pravu Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (VIPO Ugovor

o autorskom pravu)

Ugovor o izveenju i fonogramima Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (VIPO

Ugovor o izvedbama i fonogramima)

Direktive Evropskog parlamenta i Saveta EU

Direktiva Saveta 91/250/EEC od 14. maja 1991. o zakonskoj zatiti raunarskih

programa

Direktiva Saveta 92/100/EEC od 19. novembra 1992. koja se odnosi na pravo

iznajmljivanja i pravo pozajmljivanja te na odreena prava srodna autorskom pravu u
podruju intelektualne svojine

Direktiva Saveta 93/83/EEC od 27. septembra 1993. o koordinaciji nekih pravila koja se
odnose na autorsko pravo i srodna prava primenljivih na satelitsku radiodifuziju i
kabelsku

Direktiva Saveta 93/98/EEC od 29. oktobra 1993. kojom se harmonizuje rok zatite
autorskog prava i nekih srodnih prava

Direktiva 96/9/EC Evropskog Parlamenta i Saveta od 11. marta 1996. o zakonskoj zatiti
baza podataka

Direktiva 2001/29/EC Evropskog Parlamenta i Vea od 22. maja 2001. o harmonizaciji

odreenih aspekata autorskog prava i srodnih prava u informatikom drutvu

Direktiva 2001/84/EC Evropskog Parlamenta i Vea od 27. septembra 2001. o pravu

sleenja u korist autora izvornika umetnikog dela

Autorsko delo
Autorsko delo je originalna intelektualna tvorevina iz knjievnog, naunog i umetnikog
podruja koja ima individualni karakter, bez obzira na nain i oblik izraavanja, vrstu, vrednost
ili namenu. Prema tome, bitne karakteristike, da bi se neko delo smatralo autorskim, su:

originalnost intelektualnog (kreativnog) ostvarenja, odnosno ostvarenja ljudskog

duhovnog stvaralatva - originalnost (izvornost) u smislu autorskog prava ne zahteva
apsolutnu novost, ve se trai tzv. subjektivna originalnost (izvornost), odnosno novost u
subjektivnom smislu. Delo se smatra subjektivno originalnim ako autor ne oponaa drugo
njemu poznato delo

knjievno, nauno ili umetniko podruje dela - navedena sintagma ima u autorskom
pravu znaajno ire znaenje, nego to u teoriji knjievnosti znae knjievna dela, a u
istoriji umetnosti umetnika dela.

Zatitu autorskog prava uivaju izraaji, to podrazumeva vidljivu formu odreene ideje koja se
postie pomou razliitih sredstava izraavanja, kao to su npr. pisana ili izgovorena re, pokret
tela, zvuk, kao razliiti dvodimenzionalni ili trodimenzionalni oblik.
Autorska dela jesu naroito:

jezina dela (pisana dela, govorna dela, raunarski programi) - npr. romani, pesme,
prirunici, novine;

muzika dela, s reima ili bez rei;

dramska i dramsko-muzika dela;

koreografska i pantomimska dela;

dela likovne umetnosti (s podruja slikarstva, vajarstva i grafike), bez obzira na materijal
od kojega su nainjena, te ostala dela likovnih umetnosti;

dela arhitekture

dela primenjenih umetnosti i industrijskog dizajna;

fotografska dela i dela proizvedena postupkom slinim fotografskom;

audiovizuelna dela (kinematografska dela i dela stvorena na nain slian

kinematografskom stvaranju) - u pravilu filmovi;

kartografska dela;

prikazi naune ili tehnike prirode kao to su crtei, planovi, skice, tabele i dr.

Prevodi, prilagodbe, muzike obrade i druge prerade autorskog dela, koje su originalne
intelektualne tvorevine individualnog karaktera, zatieni su kao samostalna autorska dela.
Prevodi slubenih tekstova iz podruja zakonodavstva, uprave i sudstva zatieni su osim ako su
uinjeni radi slubenog informisanja javnosti i kao takvi objavljeni.
Zbirke samostalnih autorskih dela, podataka ili druge grae kao to su enciklopedije, zbornici,
antologije, elektronske baze podataka i sl., koje prema izboru ili rasporedu sastavnih elemenata
ine sopstvene intelektualne tvorevine njihovih autora, zatiene su kao takve.
Narodne knjievne i umetnike tvorevine u izvornom obliku nisu predmetom autorskog prava,
ali se za njihovo saoptavanje javnosti plaa naknada kao za saoptavanje javnosti zatienih
autorskih dela.
Poto narodne knjievne i umetnike tvorevine u izvornom obliku nisu predmet autorskog prava
(to je posebno pitanje, jer delo postoji ali je autor nepoznat i rokovi zatite su istekli) onda je
naplata za njihovo javno saoptavanje nezakonita. U pitanju su dela iz javnog domena i niko
nema prava da naplauje njihovu upotrebu. Svaki naplatilac korienja takvog dela, makar to bila
i kolektivna organizacija, se na takav nain neosnovano bogati. Postoje ideje da se folklor kao
takav zatiti autorskim pravom koji bi pripadao narodu iz kojeg potie ali se nije odmaklo dalje
od teorijskog promiljanja o tome.

Nosioci autorskog prava i srodnih prava

Nosilac autorskog prava je fizika osoba - autor - koja je stvorila originalnu intelektualnu
tvorevinu (autorsko delo), koja ima individualni karakter i koja je na neki nain izraena. Autoru
pripada autorsko pravo na njegovom delu inom stvaranja dela bez ispunjavanja bilo kakvih
formalnosti, kao to su registracija ili depozit dela.
Autorom se smatra linost ije je ime, pseudonim ili znak na uobiajen nain oznaen na
primercima dela dok se ne dokae suprotno. Ako je vie autora uestvovalo u izradi dela radi se o
koautorskom delu. Ako je tako ostvareno delo nedeljiva celina, koautorima pripada zajedniko
autorsko pravo na stvorenom delu. Ako dva ili vie autora sastave svoja dela radi njihovog
zajednikog korienja, svaki od autora zadrava autorsko pravo na svom autorskom delu.

Nosilac drugih srodnih prava moe biti svaka fizika i pravna osoba, osim prava umetnika
izvoaa koje, po svojoj naravi, pripada fizikoj osobi koja izvede delo iz knjievnog ili
umetnikog podruja ili izraaje folklora.

Sadraj autorskog prava

Autorsko pravo se sastoji od:

moralna prava autora - tite line i duhovne veze autora s njegovim delom,

imovinska prava autora - tite imovinske interese autora u pogledu korienja njegovih
dela,

druga prava autora - tite ostale interese autora u pogledu njegovog dela.

Autorsko pravo ne titi ideje, nauna otkria, postupke, metode rada i matematike koncepte,
slubene tekstove iz podruja zakonodavstva, uprave i sudstva (npr. pravne propise, upravne
akte, sudske presude), kao ni njihove zbirke koje su objavljene radi slubenog informisanja
javnosti (slubena glasila, dnevne novosti i druge vesti koje imaju karakter obine medijske
informacije.

Moralna prava
Moralna prava autora obuhvataju:

Pravo prvog objavljivanja autor ima pravo da odlui kada i kako e njegovo delo da
postane pristupano javnosti,

Pravo na priznanje autorstva autor ima pravo da bude priznat i oznaen kao autor dela
(pravo paterniteta), i svaka linost koja javno koristi autorsko delo je duna da na
odgovarajui nain naznai autora dela (na primer na grafikom izdanju dela, na
programu koncertne izvedbe dela i sl.), osim ako autor u pisanom obliku izjavi da ne eli
da bude naveden.

Pravo na potovanje autorskog dela i ast ili ugled autora autor ima pravo da se
usprotivi svakom deformisanju, sakaenju ili drugoj izmeni svojeg dela (pravo
integriteta) i svakom korienju dela koji ugroava njegovu ast ili ugled (pravo na
reputaciju),

Pravo pokajanja autor ima pravo da opozove pravo korienja dela i da sprei njegovo
dalje korienje uz nadoknadu tete korisniku toga prava, ako bi dalje korienje kodilo
njegovoj asti ili ugledu. Time se uvaava injenica da je autorsko delo odraz autorove
linosti, iz ega sledi da se autoru daje pravna mogunost da na specifian nain utie na
budue korienje svojeg ve objavljenog ili izdatog dela. Pravo pokajanja traje za ivota
autora i on ga se ne moe odrei.

Imovinska prava
Imovinska prava su iskljuiva prava autora, jer autor moe da odobri ili zabrani korienje svog
dela na bilo koji nain. Time se potvruje apsolutnost (delovanje prema svima) autorskih
imovinskih prava koja naroito obuhvataju pravo reprodukcije, pravo distribucije (stavljanja u
saobraaj), pravo saoptavanja javnosti te pravo prerade. Ona obuhvataju svaki oblik
iskoritavanja autorskog dela kod kojeg dolazi do izraaja potreba za zatitom imovinskih
interesa autora. Imovinska prava autora prava manifestuju se naroito kao:

pravo reprodukcije (pravo umnoavanja) pravo izrade autorskog dela u jednom ili vie
primeraka, u celosti ili u delovima, neposredno ili posredno, privremeno ili trajno, bilo
kojim sredstvima i u bilo kojem obliku.

pravo distribucije (pravo stavljanja u saobraaj) i iznajmljivanje - pravo distribucije je

iskljuivo pravo stavljanja u saobraaj izvornika ili primeraka autorskog dela prodajom
ili na koji drugi nain. Iznajmljivanje oznaava davanje na korienje izvornika ili
primeraka dela u ogranienom periodu, radi ostvarivanja neposredne ili posredne
imovinske ili komercijalne koristi.

pravo saoptavanja autorskog dela javnosti obuhvata:

o pravo javnog izvoenja (npr. izvoenje u ivo na priredbi ili koncertu,
recitovanjem ili sviranjem i pevanjem),
o pravo javnog prikazivanja scenskih dela (npr. scenska izvedba dramskog dela u
pozoritu),
o pravo javnog prenoenja (npr. kada se muziko delo koje se javno izvodi uivo u
koncertnoj dvorani, istovremeno saoptava javnosti izvan prostora te dvorane
pomou zvunika ili na ekranu),
o pravo javnog saoptavanja fiksiranog dela (npr. putanje muzike s CD-a putem
muzikih linija i CD plejera),
o pravo javnog prikazivanja,
o pravo radiodifuzijskog emitovanja,
o pravo radiodifuzijskog reemitovanja (sluaj kada se delo koje je primarno
emitovala jedna organizacija za radiodifuziju istovremeno u celosti i u
neizmijenjenom obliku reemituje putem kablovske mree ili od strane druge
organizacije za radiodifuziju),

o pravo javnog saoptavanja radiodifuzijskog emitovanja (sluajevi javnog

saoptavanja kao to su oni kada se u ugostiteljskom objektu javno puta muzika s
radija ili televizije bez naplate ulaznica),
o pravo stavljanja na raspolaganje javnosti (pravo saoptavanja javnosti putem
Interneta ili druge sline globalne digitalne mree).

pravo prerade - iskljuivo je pravo na prevoenje, prilagoavanje, muziku obradu ili

koju drugu prepravku autorskog dela.

Druga prava
Tzv. druga prava autora su prava koja nose obeleja i imovinskih i moralnih prava, a ne mogu
da se svrstaju ni u jednu od navedenih kategorija. Ona obuhvataju prava na naknadu, pravo
sleenja (pravo autora na odgovarajui udio od prodajne cene, ostvarene svakom preprodajom
originala njegova likovnog dela koja usledi nakon prvog otuenja dela od strane autora) i ostala
druga prava autora (pravo pristupa delu, pravo zabrane javnog izlaganja dela i sl).
Krenje autorski prava odnosno "kraa" autorskog dela ili umetnikog dela naziva se plagijat.

Ogranienja autorskog prava

Objavljenim autorskim delom moe da se koristi bez autorovog odobrenja ili bez autorovog
odobrenja i bez plaanja naknade, samo u sluajevima kada to zakon izriito doputa:
1. privremene radnje reprodukcije autorskog dela
2. reprodukcija autorskog dela - fizika osoba moe reprodukovati autorsko delo na bilo
koju podlogu ako to ini za privatno korienje, kao i reprodukovati autorsko delo u
obliku fotokopije i za drugo sopstveno korienje, koje nema direktno ili posredno
komercijalnu svrhu i nije namenjeno ili pristupano javnosti. Nije doputena reprodukcija
cele knjige osim ako su primerci te knjige rasprodani najmanje dve godine, notnih zapisa,
elektronikih baza podataka, kartografskih dela kao ni izgradnja arhitektonskog objekta.
3. efemerne snimke - organizacija za radiodifuziju koja ima odobrenje za emitovanje
autorskog dela moe da snimi to delo sopstvenim sredstvima na nosa zvuka, slike ili
teksta za potrebe sopstvenog emitovanja
4. javne arhive, javne biblioteke, obrazovne i naune ustanove, ustanove za predkolski
odgoj i socijalne (karitativne) ustanove, a koje svoje usluge ne naplauju, mogu iz
vlastitog primerka reprodukovati autorsko delo na bilo koju podlogu u najvie jednom
primerku
5. korienje autorskog dela u nastavi ili naunom istraivanju, sudskim i upravnim
odlukama, u svrhu informisanja javnosti

6. citati - doputeno je doslovno navoenje ulomaka autorskog dela koje je na zakonit nain
postalo pristupano javnosti, radi naunog istraivanja, nastave, kritike, polemike,
recenzije, osvrta, u meri opravdanoj svrhom koja se eli da se postigne i u skladu s
dobrim obiajima, time da se mora naznaiti izvor i ime autora
7. doputeno je reprodukovanje autorskih dela koja su trajno smetena na ulicama,
trgovima, parkovima ili drugim mestima pristupanim javnosti te distribuisanje i
prioptavanje javnosti takvih reprodukcija.
8. doputena je prerada autorskog dela u parodiju u meri koja je potrebna za njen smisao,
kao i karikaturu, a uz navoenje dela koje se prerauje i njegovog autora. Napomena:
srpski zakon ne poznaje tu mogunost, za razliku od hrvatskog ili zakona EU.

Registracija
Postupak registracije
Iako je svako autorsko delo zatieno od trenutka njegovog nastanka i sticanje autorskog prava
ne podlee formalnim i administrativnim postupcima, u pojedinim zemljama, ukljuujuci i
Republiku Srbiju, osnovani su posebni odseci za deponovanje autorskih prava gde autori mogu
opciono registrovati svoja autorska dela to znai da sama registracija nije obavezna. Kako bi to
jednostavnije dokazali svoje stvaralatvo, u okiru nacionalnog zavoda Republike Srbije je
organizovan odsek za autorska i srodna prava-zavod za intelektualnu svojinu koji nam
omoguava deponovanje tj registraciju. Prijavu za registraciju moe podneti nosilac autoskog
prava. Prijava se podnosi nadlenom organu u pisanom obliku, direktno ili potom. Prijava sadri
zahtev za unoenje u evidenciju i deponovanje autorskih dela[2], primerak autorskog dela i dokaz
o uplati administrativne takse. Autorska dela koja se podnose za registrovanje moraju biti
zabeleena u formi koja omoguava neposredno prepoznavanje jer u suprotnom nadleni organ
obavetava autora o nepravilnosti i neophodnosti korigovanja prijave[3]. Autor je duan da svoje
delo prikae na istinit i verodostojan nain. Administrativna taksa za unoenje u registar iznosi
pet hiljada i tristaetrdeset dinara dok prijava petstotina i trideset dinara. Potvrda o registraciji se
izdaje podnosiocu prijave. Podaci koji se nalaze u evidenciji se smatraju istinitim dok se
suprotno ne dokae.

Znaaj registracije
Veoma je znaajno da svoju dovitljivost, kreativnost, sposobnost, originalnost koju iskazujemo u
okviru umetnikog dela, bez obzira na formu, zatimo na pravni nain. Ljudsko stvaralatvo je
neophodno podsticati.Registracija prua pravnu sigurnost nosiocima autorskog prava da njihova
dela nee biti predmet nedozvoljenog umnoavanja i piraterije. Za samog autora je najvanije
sauvati svoj identitet koji je predstavljen njegovim delom. Autor u sluaju zloupotrebe svog
dela svoje pravo moe ostvariti pred nadlenim sudovima i zahtevati naknadu tete zbog povrede
moralnih prava.

Autorska prava i internet

Sa progresivnim razvojem tehnologije tokom poslednje dve decenije, postala je evidentna

potreba za regulisanjem autorskih prava dela koja se koriste putem interneta. Na reavanju ovog
problema aktivno je angazovana Svetska organizacija za intelektualnu svojinu WIPO koja putem
ugovora koji sadre meunarodnopravne norme reguliu korienje autorskih dela na internetu i
drugim digitalnim mreama.

Vremensko ogranienje autorskog prava

Autorsko pravo traje za ivota autora i sedamdeset godina nakon njegove smrti, bez obzira
kada je autorsko delo zakonito objavljeno. Autorsko pravo na anonimnom autorskom delu te
objavljeno pod pseudonimom traje sedamdeset godina od zakonite objave tog dela. Prestankom
autorskog prava, autorsko delo postaje javno dobro, te moe slobodno da se koristi uz obavezu
priznanja autorstva, potovanja autorskog dela te asti ili ugleda autora.