Aurelije Avgustin

Ispovesti
(VII knjiga)

(polazna taka: teskoba)

1. Avgustinovo raspoloenje je teskoba.
2. Teskoba goni Avgustina da trai Boga, smatrajui da e sa njim doi mir i
blaenstvo koji e ga osloboditi teskobe.
3. Poto ne uspeva da nae Boga nigde u svetu, Avgustin se okree ka sebi.
4. Time poinje njegovo razmiljanje, Teskoba se pokazuje kao uvod u filozofiju.
(shvatanje Boga)
1. Polazna premisa, Bog je najvie dobro najvea vrednost.
2. Hipoteza Avgustinovih razmiljanja: neraspadljivo je bolje od raspadljivog,
nepovredivo je bolje od povredivog, nepromenljivo je bolje od promenljivog.
3. Poto je Bog najvia vrednost, Avgustin ga odreuje kao ono neraspadljivo,
nepovredivo i nepromenljivo.
(Bog kao predstava)
1. Ne naavi Boga u spoljanjem svetu, Avgustin pokuava da zamisli Boga.
a. On isprva zamilja Boga u ljudskom obliju.
b. Zatim zamilja boga kao neto telesno, uliveno u svet ili razliveno izvan
njega do beskraja.
2. Avgustin shvata da ni ova predstava nije dobra jer Bog nije neto telesno.
a. Ipak, kada zamilja Boga kao neto netelesno, jedino kako ga vidi je
kao Nita.
b. Bog ne moe biti nita.
3. Razmiljajui o Bogu na ovaj nain, Avgustin shvata da iako nije u stanju da
formira pravilnu predstavu bilo ega netelesnog, sam sadraj njegove svesti
ono ime misli i zamilja Boga jeste neka veliina koja se nalazi u prostoru.
a. Zato zamilja da se Bog nalazi u svim stvarima i proima ih kao kakav
zrak.
b. Problem ovakve predstave je to je bog ovako podeljen na delove.
(pronalazak Boga)
1. Avgustin shvata da ne nalazi svetlo jer ga trai u prostoru, a svetlost nije
prostorna stvar.
2. Svetlo je u njemu, ali on nije u sebi.
3. On dolazi do shvatanja da se do Boga moe doi samo posrednitvom Isusa
Hrista.
a. Isus Hrist predstavlja simbol poniznosti, iz koje se raa hrianska
ljubav prema Bogu.

b. Takoe, Isus Hrist daje svim duama blaenstvo.

c. Jedino se u poniznosti, u ljubavi prema Bogu moe nai mir.
d. Iz ovoga sledi veliki zakljuak da se do Boga dolazi srcem, a ne
mislima.
4. Nakon ovog shvatanja i jo mnogo muga, Bog postaje Avgustinov vodi i
pomonik.
5. Avgustin se okree ka sebi i unutar sebe nalazi nepromenljivo svetlo Boga,
izvanrazumsku transcedenciju.
(i opet, i opet..)
1. Avgustin vidi Boga ali ne moe da ostane pred njim.
a. On ponovo pada dole, u razum, zbog straha.
b. Avgustin shvata da je suvie slab da bi izdrao jainu svetlosti boije.
2. Da bi stalno bio pred Bogom, mora postati jai i sliniji Bogu.
a. Do Boga se mora stalno iznova dolaziti.
(pojam svetlosti)
1. Svetlo se izjednaava sa istinom, istina sa venou, a sve ove stvari sa
Bogom.
(problem teodiceje)
1. Avgustin trai uzrok zla, kako ne bi bio prisiljen da prizna da je nepromenljiv
Bog promenljiv.
a. Prema klasinoj interpretaciji slobodna volja je uzrok zla, a Boiji
pravedni sud uzrok je toga to trpimo zlo.
b. Avgustin vidi sledee probleme sa ovom tvrdnjom:
i. Ako je uzrok zla u oveku, a bog je stvorio oveka otkud
oveku zlo?
ii. Ako je djavo uzrok zla u oveku i svetu, otkud sam djavo?
2. Avgustin intuitivno shvata raspadljivost kao zlo.
a. Ako je bog neraspadljiv, odakle raspadljivost?
3. Traei uzrok zla, Avgustin zamilja sva iva bia, postojea i duhovna.
a. Duhovna stvorenja i svet zamilja kao ogromnu omeenu masu,
razvrstanu po telesima duhovnih bia.
b. Boga zamilja kako okruuje tu masu sa svih strana i proima je, a on
sam ostaje neomeen.
c. Odnos mase i boga je poput odnosa velikog sunera i mora.
4. Problem ove Avgustinove predstave je pitanje:
a. Gde je tu zlo?
b. On zakljuuje da moe biti ili to da se mi bojimo zla, kojeg nema, pa je
zlo to to se bojimo ili ima realnog zla koje postoji i kojeg se bojimo.
5. Ako postoji zlo, da li je zlo u onome od ega je on ovu masu oblikovao?
a. Je li zlo neka pratvar ije zlo nije mogao da potpuno iskoreni?
b. Je li onda Bog nemoan?
6. Avgustin zakljuuje da to ne moe biti i da je i ova predstava pogrena.
(Avgustinovo reenje teodiceje)
1. Bog se Avgustinu u ekstazi objavljuje kao Ja sam onaj koji jesam.

2.
3.

4.

5.

6.

a. Iz ovog sledi da je Bog jedino istinsko bie.

b. Poto je Bog najvee dobro, jedino je on nepropadljiv.
c. Ostale stvari su manje dobre, pa su i manje istinska bia, pa su i
propadljive.
Poto su sve ostale stvari manje od Boga, Avgustin zakljuuje da one postoje
zato jer su od Boga ali ne postoje istinski, poto nisu Bog.
Iz ovog sledi da postoje manje dobre i vie dobre stvari, tj. postoji hijerarhija
dobrote u svetu.
a. Zato Bog nije uinio da sve stvari budu vie dobre, nego je neke
napravio manje dobrima, a neke vie dobrim?
b. Zato to je sa stanovita celine, bolje da postoje i via i manja dobra
nego samo via.
Raspadanje je proces gubitka dobrog.
a. to je bie manje dobro to ono manje postoji.
b. Ono to se potpuno raspalo, nema vie dobra u sebi i vie ne postoji.
c. Ono to se nije potpuno raspalo, ono to postoji i to se raspada dobro
je.
d. Tako da Avgustin izvlai zakljuak da je sve to postoji dobro, a da je
zlo neko nebie.
Ono u svetu to ipak postoji kao zlo, tj. mi ga takvim vidimo, zlo je u smislu
da se neke stvari ne slau sa drugim nekim stvarima.
a. No, one ne mogu biti istinski zle jer iako iako se sa nekim stvarima ne
slau, slau se sa najveim brojem njih tako da su i one dobre u sebi
samima.
b. Zlo u svetu postoji samo na nain potencijalnosti, izolovano od
postojanja koje je aktualnost.
c. Gledano sa stanovita oveka i drutva, zlo je izopaenost volje, koja
se okrenula od najvieg bia ka niim, koja odbacuje unutranje svetlo i
okree se ka spoljanjosti.
Avgustinov zakljuak na osnovu svega ovoga je da je sve to postoji dobro.