Scribd Logo
Upload

Welcome to Scribd!

  • Pad Arkone Ili Sumrak Slovenskog Paganizma - Rastko Kostic 2009

    Uploaded by

    Gotze Joseph BuchBerger
    5K views128 pages
    Bio video Napisao. Svaka mu cast

    Copyright

    © Attribution Non-Commercial (BY-NC)

    Available Formats

    PDF, TXT or read online from Scribd

    Did you find this document useful?

    Is this content inappropriate?

    Report this Document
    Bio video Napisao. Svaka mu cast

    Copyright:

    Attribution Non-Commercial (BY-NC)
    Download as PDF, TXT or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    5K views128 pages

    Pad Arkone Ili Sumrak Slovenskog Paganizma - Rastko Kostic 2009

    Uploaded by

    Gotze Joseph BuchBerger
    Bio video Napisao. Svaka mu cast

    Copyright:

    Attribution Non-Commercial (BY-NC)
    Download as PDF, TXT or read online from Scribd
    Flag for inappropriate content
    of 128
    Rasiko Kosti¢ roden je 1976. godine u Beogrady, Osnovru Skolu / gimna- ju zavrsio je u Beogradu, ade je ypisao crupu za Opstu knjizevnost sa teonjom knjizemnosti na Filoloskom fakultetu. Studie je nastavio u Kocenhagenu. na gri- pi za Nauku 0 knjizevnosti, a potam na Istarfi religije. Pisao ja kriticke Komenta- ‘9.2a danski dnevni fst POLITIKEN. Studijska putovania: indija, Nemacka, Irska. PAD ARKONE je prva njegove knjiga, a provod jednog dela iz opusa Saksa Gra- maiika GESTA DANORUM je ujedno pra prevod znamenitog danskog istoriéara jz srednjeg veka na srpski jezik. Zivi u Beogradu | Kopenhegenu. PAD ARKONE ima 2a predmet propast | razaranje napredne | bogate ob- last ostrva Pugen/Aujan, kala se danas oznatava kao najsevernija tacka Ne- macke, na Baltku, blizu abala Danske | kojaje, bududl paganska i naseliena za- padnin Siovenima (Vendima), nestala u krstaskoj vojni koju-su u drugo polovini Xil veka preduzel Danci pod vodstvom kralje Vaidemara j biskupa Absalona | Saksonei pod vodstvom kralja Henvika, Tom priikom razoreni su hramovi posve- ceni bogovima Sveiovids, Fujevits, Poreviu, Porenutu. Cmoglavy, Pizarmary, Babi, posle Cega je siovensko. stanovnisive nasiing hristianizovano, Povest 0 ‘vim dogadaiima prati 86 preko svedocanstava savemenika, Adama Bremen- ‘skeg, Saksa Gramaiika, Helmolda fon Bazaua i arapskog putopisca Al Masuda, kao i preko novh tumaéenja | interprotacia koje na tem slovenske religic. pa- ‘0a Arkone ili naucnih otkrica 0 vezama staroranske, hindu religie ipeganske sia rosiovenske religie uspostavjaju u nase dane isirazivad’ raziéith naucnh profi- | (Rafaale Petaconi, Pol Grinder Hansen, Miroslava Znajenko, Ricard Stouni). _Knjiga je bogato justrovana (ees uboj). PAD ARKONE ILI SUMRAK SLOVENSKOG PAGANIZMA Rastko Kostic: RASTKO KOSTIC PAD ARKONE ILI SUMRAK SLOVENSKOG PAGANIZMA Adam Bremenski Helmold fon Bozau Sakso Gramatik Rafaele Petaconi Pol Grinder Hansen Miroslava T. Znajenko Rigard Stouni BEOGRAD ATOS Urednik: Milosiav Rajkovie Lektor: Olga Babié Strugni saradnik: dr Dragutin Furunovié Korcktura: Korektorsko odeljenje KD ATOS Tedavat: KD ATOS Komjuterska priprema: ini, Radiga Tadié Naslovna strana; Milan Popovieé Stampa: S.Z.R Zuhrat Simié Godina izdanja: 2009. Predgovor, izbor priloga, prevod s danskog (Sakso Gramatik, Adam Bremenski, Pol Grinder Hansen), sa engleskog (Helmold fon Bo- zai, Rafacle Petaconi, Miroslava T. Znajenko i Ricard Stouni), beleske i izbor ilustracija: Rastko Kostié. istracije za poglavlje S. Gramatika: Dela Danaca, Louis Moe, Naslovi originala: ‘Adam af Bremen, De hamburgske Arkebispers Historie, oversat af Carsten L. Henrichsen, Kobenhavn 1930; Helmold Priest Of Bo- saut,The Chronicle Of The Slavs, Translated By Francis Joseph Tschan! J N.Y.Columbia University Press 1935; Danmarks kranike, Saxo Gra- mmaticus, oversat af Fr. Winkel Hom, Kobenhava 1898; Petazzonni, Raffaele, The All-knowing God, Methuen, London 1956; Grinder-Han- sen, Poul, Historie, arkwologi og vendere - hvad kilderne ikke siger om Svantevits tempel i Arkona ag om venderne i Danmark, uw ,, Vermer og ender, dansk-vendiske forbindelser i vikingetid og tidlig middelaldey resultater fra et forsknings - og formidlingsprojekl inden for Storstroms Amt & indlég fra et tvarvidenskabeligt seminar i Stubbekabing d. 25. 26, september 2000, Nestved Museum 2002; Znayenko, T. Myrosiava, On the Concept of Chernobog and Bielbog in Slavic Mythology, Intema- tional Colloquim oa the Origins of Slavic Culture, Sorbonne December 1987, Slavica Japonica, Nr. 11. 1993; Stoney, Richard, Siva, Bhavant and Shiva, Bumbokdt County, California, USA. 2001 Copyright © Raffaele Petazzonni & Poul-Grinder Hansen & Myroslava T. Znayenko - Iaponica Slavorum & Richard Stoney Translation copyright @ za Srbiju Rastko Kostié, Cetinjska 10, Beograd - Christan Paulsens vej 32, Kb, Denmark. Mojim roditeljima Sadréaj: Rastko Kostié PAD ARKONE ILI SUMRAK SLOVENSKOG PAGANIZMA..... Adam Bremenski HRONIKA ILI ISTORIA HAMBURSKE CRKVE.....« Helmold fon Bozau: SLOVENSKA HRONIKA. Sakso Gramatik POHOD NA VENDE [ PAD ARKONE (DELA DANACA). Rafaele Petaconi 43 55 15, © BOZANSTVIMA SA VISE GLAVA KOD BALTICKIH SLOVENA (TRIGLAVU, SVETOVIDU I OSTALIMA).... Pol-Grinder Hansen: ISTORIJA, ARHEOLOGIIA I VENDL. Miroslava T Enajenko: © KONCEPTU CRNOBOGA | BELOBOGA U SLOVENSKOI MITOLOGU] cae os Rigard Stouni ZAVA, BAVANII SIVA... BIOGRAFIJE AUTORA PRILOGA, BIBLIOGRAFIA. ILUSTRACUE..... el 89 179 205 219 207 ~ 229 .. 241 PREDGOVOR U_ nasoj sredini nema studije niti knjizevnog-istorijskog dela koje je posveteno postojanju i nestanku zajednice zapadnih Slovena (Venda), tacnije emi pada Arkone, grada-tvrdave na ostrvu Rujan, u Baltickom moru, godine 1168. ili 1169, i rugenju i unistenju svih tamoinjth paganskih hramova. Boraveci poslednje decenije u Kopenhagenu, posle nekoliko poseta Rujnu dobio sam Zelju da o tim dogadajima, kao i o religioznom Zivotu paganskih Slovena, Venda, objavim knjigu, koja se, konaéno, i pojavljuje. Ona je nastala iz tri priloga (izbor tekstova) srednjovekovnih hroniéara XI ~ XIf veka (saksonskih: Adama Bremenskog i Helmoda fon Bazaua, ‘ danskog: Saksa Gramatika). Autori hroni- ka toga doba govore o rasprostranjenosti slovenskih plemena (koja su tada Zivela u severnoj Nemackoj i jugoistocnoj Dansko), njikovom privrednom, ekonomskom i religioznom Zivotu, nji- hovom karakteru, istorifi, mentalitetu i obigajima. Ostalih pet priloga u knjizi (Rafaela Petaconija, Pola Grindera Hansena, Rigarda Stounija, Miroslava T. Znajenko i moj uvodni ogled) nauéni su eseji i posveceni temi paganske religije zapadnih Slovena, kultu boga Svetovida i drugih, kao i tumacenjima poje- dinih aspekata te religije (polikefalije slovenskih bogova, indo- slovenskim i iransko-slovenskim vezama u ovoj abtasti i dr). Knjiga je nastala u periodu izmedu septembra 2007. i maja 2009. godine. AUTOR, Rastko Kostié PAD ARKONE IL] SUMRAK SLOVENSKOG PAGANIZMA oU éast hriséanskog boga lrvarilo je neuporedivo vige Ijudskih 2rtava, no na oltarima svih pagznskih bogova zajedno na obema polovi- nama kugle zemljine". (A. Sopenhauer, Svet kao volja i predstava, II knjiga, gl. 28; Ka- rakteristika volje za Fivot) Arkona, na ostrvu Rugenu, gde se nekada uzdizao ram posy. vrhovnom slovenskom bogu Svetovidu, danas je prostor misti¢no-idilie- ne lepote, 2a Koji se ne moze ni po emu pretpostavili da je pre mnogo vekova bio popriste dramatignih istorijskih dogadaja. Arkona predstavlja krajnju tatku na ostrvu: nalazi se na hridini, to je proplanak koji se sa ée- trdeset metara visine obrugava u more. Mesta je obraslo rastinjem, voda neprekidno grize, otkida i oburvava liticu klifa i on gubi svake treée go- dine po metar zemlje. To je ujedno i najsevemija tacka Nematke. Jo8 uvek se vide tragovi temelja bedema grada u Kome se sve do Vidovdana 1168. ili 1169. godine nalazio hrsm posveéen Svetovidu, koji. su sru8ili Denei, pod vadstvom biskupa Absalona i kralja Valdemara, injihovi sa- veraici Saksonci, pod vodstvom krelja Henrika, Ostrvo Rugen, koje su Sloveni zvali Rujam, na éijem se kraju na- lazi Arkona, odlikuje bujno rastinje, a sam predeo izvesna blagorodnost, 9 tumilnost i lepota, Cini se da nije moglo bili slueajno Sto je to mesto bi lo odredeno za svetiliste vihovnom bogu paganskih zapadnih Slovena. Na samo kilometar od Arkone nalazi se selo Vit u kome je ctkviea sa sli- kom na zidu Hristovog prelaska preko vode - Sto je metafora za dolazak hri8éanstva na ostrvo vadenim putem, preko mora. Jedanaest kilometara jutno od Arkone nalazi se erkva u Alterkirhenu; nju je krajem XII veka podigao Absalon, biskup-ratnik koji je uniStito utvrdenje i Svctovidov ult. Ova erkva je 2a nas zanimljiva zbog dve stvari: najpre, w njoj se na- lazi kamen ugrabljen iz nekadainje slovenske riznice, bareljef Koji pre- dstavlja Svetovidovog sveStenika sa rogom vina u ruci kako stoji na ma- Joj piramidi. Upravo tako sve8tenika paganske slovenske religije opisu- je Sakso Gramatik. Inaée, kamen je oboren da bi se na taj nagin izrazila pobeda hriséanstva nad paganizmom, Driga zanimljiva pojedinost je da se 0 ovo} erkvi i dan danas moze videti kamena krstionica sa etiri gla- ve koje gledaju na Setiri strane sveta. Ona je predstavijala nekadainje vthovao bozanstve ovog ostrva i cela Slavije i judi je i danas zovu »Svetovid", Ostrvo Rujan ima mnogo mesta (sela, zaseoka, biezuljaka, razli- ith toponima) koja u sebi nose re& ,sveti*. Svantov, na primer. Ili - Sve- ta Gora, brdo nckadaSnjeg paganskog kulta, koje i danas, u dvadeset i pr- vom veku nosi to ime, 80 nije ni éudno ako se zna da je ostrvo Rujan i ubukvalnom smishu predstavljalo Svetu Goru paganske religije svih Slo- vena Svetovidov svestenit, sa rogom vina u ruci. 10 Krstionica iz Altenkirhena, sa Getiri glave, Mitsko ostrvo Bujan, koje se pominje u mnogim legendama i sta- tim ruskim hionikama, podudara se po geografskim i istorijskim obeled jima, Bini se, sa ostryom Rujan. Slovensko pagansko svetiliste pod Sve- tovidom je jedno od najstarijih kultnih mesta Sfovena, Bujan je, pak, le- gendamo ostrvo, obraslo moénim rastinjem. Nadi preci zamisijali su na tom ostrvu raj. U drevaim slovenskim prigama pominjao se kamen Ala- tir kao ,beli kamen na Bujanw", a predstavijao je Sunce. Alatir je u ru. skim basmama, pesmama-legendama i bilinama, kamen - ,otac svih ka- menova, ,centar magitnih keordinata sveta", Na Alatiru sedi Zora-de- vojka. O njoj govore narodne pride Slovena. U rano jutro Zora-devojka isplovijava u zlatnom gunu i vesis stebmim veslom, Na BujanwRujnu Zive, po pritama, zmija ogromnih dimenzija, ptica sa gvozdenim kljunom i zlatna pela, Ova tr stvorenja pred ostrvom podizu morske ta- lase, vetar i gromove, odakle u sve pravee sitom sveta krece oluja, Rujan se i danas odiikuje neobi¢nom prirodnom lepotom. To je prirodni park, i kao takay Zivotno stani8te mnogobrojnih jelena, zeveva, konja, lisica; najprijatniji deo ovog prostora svakako Cine Sume, koje u Jesenjim mesecima imaju upravo bo}u raja, Sto se moze povezati s ime- nom ostrva. Prelepe Sume Jasmunda su staniste nekada’njeg kulta boga Pizamara, Koga pominje jedna islandska saga. Citajuéi razligite sre

    You might also like