1.

Uvod

Drava je politiko-pravni oblik organizovanja globalnog drutva kojim se

uspostavlja legitimni poredak vlasti nad stanovnitvom koje nastanjuje odreenu
teritoriju.1
Kada govorimo o definiciji drave , postoji mnogo teoretiara koji su se time bavili. Jedna od
osnovnih definicija koja bi trebala ostati u mislima i nakon zavretka ovog rada bila bi:
Drava se shvata kao drutvena organizacija koja ima monopol fizike prinude, putem koga
vri svoju dravnu vlast.2

2. Ime drave

Ukoliko situaciju drave sagledamo od Aristotelovog doba , uvideemo da se termin

drava razliito imenovao.

Prvi termin koji se upotrebljavao bio je polis. To je bio grad drava Osnovna obeleja
takve zajednice su samoodlunost i samodovoljnost. To znai da polis sam za sebe
predtstavlja svrhu postojanja i ivljenja. Omeanost jednog polisa u odnosu na druge bila je
razvijena do te granice da stanovnike jednog polisa apsolutno nije interesovalo dogaanje bilo
ega iz drugog. Aristotel polis smatra izrazom opteg dobra i olienjem moralnih vrednosti.

Sledei termin koji je bio u opticaju je res publica to u slobodnom prevodu glasi javna
stvar.Novi istaknuti teoretiar koji se bavio pitanjima republike bio je Ciceron. On smatra
kako akcenat sa zajednikog ivota (kao to je u polisu), treba prebaciti na strukturu drave.
IUS (pravo) se uzima kao posebno obeleje.

1 Osnovi sociologije , Milo Marjanovi, Slobodanka Markov; Novi Sad 2003, str. 179.
2 Sociologija, Dr Dragan Subotic, Beograd, 2008.str.195.
 Sv.Agustin koristi vie termina za oznaavanje razliitih politikih zajednica:
Respublica- oznaava ire politike zajednice kao to je respublica christiana.
Regnum- je termin koji se vezuje sa teritorijalnim monarhijama nastalim u
srednjem veku.
Civitas- termin koji se koristi za grad-dravu na severu Italije.

Kod nas termin drava prvi put je upotrebljen u reniku srpsko-hrvatskog knjievnog
i narodnog jezika i znai drati posedovati vlast u svojim rukama.

Nikola Makijaveli po prvi put u svom delu Vladalac upotrebljava re stato. Ta re je i

ranije postojala, ali se upotrebljavala u drugom znaenju i u drugom kontekstu. Ve na
poetku svog dela on kae kako: ... Sve drave, sve vladavine kojima se upravljalo ili se
upravlja ljudima, bile su ili jesu republike ili monarhije ....3

3 Vladalac, Nikolo Makijaveli, Beograd 1964., str.9.

3. Elementi drave

Prva i osnovna karakteristika drave je sila. To je element koji je razlikuje od ostalih

ljudskih zajednica. Jedan od osnovnih zadataka ljudske zajednice je obuzdati nekontrolisanu
silu. Ukoliko se sila nekontrolisano proirila, mogu nastati dva oblika propasti ljudske
zajednice:
Anarhija- gde vlada potpuno rasulo. Tu svako primenjuje silu onoliko koliko mu je
potrebno za svoju egzistenciju.
Despotizam- tu se sila nalazi u rukama jedne grupe ljudi koji vre svoju volju nad
ostalima.
Jedino u onim dravama gde je stihija sile moemo govoriti o postojanju i vladavini
prava. Naime, gde god ljudi ive deavaju se konflikti Zarad spreavanja konflikata monopol
sile je poveren dravi. Naravno ni drava ne sme prekomerno upotrebljavati silu, jer ukoliko
je bazirana iskljuivo na vladavini sile, drava nee biti dugog veka.
Takoe je bitno razlikovati silu koju primenjuje drava , od nasilja koje primenjuje
pojedinac. Nasilje je bespravno upotrebljena sila.
Drugi element koji je neophodan za egzistenciju drave je teritorijalnost. Drava vri
vlast nad ljudima koji ive na odreenoj teritoriji. Iz ove definicije proizilazi i trei element
drave- stanovnitvo. Teritorijalnost je bitna zbog obeleavanja odreene drave, njenog
obima prostornosti. Teritorijalnost obezbeuje sigurnost i bezbednost graana. Kako bi se
napravila jasnija predstava o teritoriji neke drave, uvedene su granice.

4. Dravna vlast

Mo predstavlja sposobnost da se neko privoli na neki vid potovanja. Izvori moi mogu
da budu: fizika snaga, ekonomsko bogatstvo, duhovna sposobnost...
Prinuda je primena moi koju upranjava jedan subjekat na drugi.
Vlast je mo zasnovana na izvesnim normama i koja je pri odreenim uslovima
legitimna. Pripadnici drave kao politike zajednice ne poseduju istu koliinu vlasti. To
pitanje regulisano je hijerarhijskim ureenjem drave. Hijerarhija poiva na principu
nadreenosti i podreenosti. Mnogi teoretiari odbacuju shvatanje da se drava bazira
iskljuivo na sili i prihvataju novo shvatanje gde se dravna vlast karakterie kao sila koja se
vri u ime prava.
Vlast koja nije povezana sa pravom nije legalna, tj. ne poseduje titulu dravne vlasti. Da
bi se vlast sprovodila moraju postojati dve strane. Na jednoj se nalazi subjekat koji nareuje, u
naelnom pogledu to je drava, a sa druge strane nalazi se subjekat koji slua, u naem sluaju
to su graani. U dravi postoje razliiti tipovi vlasti i shodno tome oni se i razliito
manifestuju. Najjau vlast u dravi predstavlja dravna vlast. Ona poseduje najvii stepen
prinude, njene sankcije su najotrije i ostavljena je mogunost i primenjivanja fizike sile nad
onim ko je prekrio dispoziciju.

5. Suverenost

Suverenost je bitno svojstvo drave kao politike zajednice. Nastanak i teorije

suverenosti vezuju se za teoretiara ana Bodena.
Najvii organ u dravi naziva se suverenim organom.
Poreklo rei suverenost vezuje se za latinsku re superanus to znai vii. Kasnije je
ovaj termin dobio znaenje najvii, vrhovni, a subjekat koji je suveren ima najviu, najjau
vlast, on je samostalan i nezavistan.
Ukoliko pitanje suverenosti sagledamo sa aspekta drave, ona sadri najviu koliinu
vlasti u odnosu na druge organizacije. Ostale organizacije koje deluju u okviru drave su njoj
potinjene. Suverenost dravne vlasti manifestuje se na njenoj teritoriji. Kako bi jedna drava
bila suverena, ne sme biti u bilo kakvom zavisnom odnosu sa drugim dravama. Ukoliko pak
na dravu nekom silom deluje neka druga drava, ona gubi svoju suverenost. Neophodno je
da je drava u nekoj zavisnoj vezi sa drugom dravom. One odnose meuzavisnosti reguliu
ugovorima ili drugim aktovima.
S druge strane i dravni organi takoe moraju potovati norme koje je drava propisala.
U takvom smislu govorimo o pravnoj suverenosti, o vladavini prava.
 Drava je suverena sve dok moe vriti dravnu vlast nad svojim podanicima. Ta vlast
moe biti vrena samo ukoliko ta drava raspolae monopolom fizike prinude, a ako je taj
monopol poljuljan na bilo koji nain, postavlja se pitanje gubitka suverenosti jedne drave.
Nacionalna suverenost je vezana za vladavinu naroda, tj. za razvoj demokratije. S
druge strane imamo nacionalnu suverenost, gde se nacija posmatra kao suverena jer ima
mogunost da osnuje dravu ili da se izdvoji iz okvira neke vee postojee ili da se prikljui
nekoj dravi.