2009/2010

DRVO KAO MATERIJAL U KONSTRUKCIJAMA JAVLJA SE U VIDU:

1. Monolitnog i lameliranog lepljenog drveta
2. Monolitnog, lameliranog lepljenog drveta, ploa na bazi drveta, lepljenih prefabrikata (skele,
oplate, ploe)
3. Kratke i dugake rezane grae i lepljenih spojeva

PRILIKOM PRIJEMA REZANE MONOLITNE GRAE MORA SE VODITI RAUNA O:

1. Minimalnim raunskim dimenzijama poprenog preseka
2. Grekama drveta (boja, kvrge, usukanost vlakana, vitopernost, napukline, raspukline)
3. Klasama kvaliteta drveta

ZAOKRUI TANA TVRENJA:

1. Tabela osnovnih doputenih napona za LLD data je ya vlanost od 15%
2. Tabela osnovnih doputenih napona za MD data je ya vlanost od 12% (tano je: 13%)
3. Za proraun elemenata od MD koristi se vrednost modula elastinosti E=10MPa (T: E=10GPa)
4. Za proraun elemenata od MD koristi se vrednost modula elastinosti E=11GPa

ZAOKRUI BOTANIKE VRSTE KOJE NE SPADAJU U MEKE LIARE:

1. Bagrem
2. Topola
3. Lipa
4. Smreka
5. Bukva
6. Hrast

KOD PRORAUNA PREMA DOPUTENIM NAPONIMA DRVENIH ELEMENATA OPTI KOEFICIJENT

SIGURNOSTI n:
1. Uzima vrednosti od 2 do 4 u zavisnosti od vrste naprezanja
2. Uzima vrednosti od 2 do 4 u zavisnosti od vlanosti
3. Ima fiksnu vrednost i po JUS-u iznosi 2.5
4. Ima fiksnu vrednost i po JUS-u iznosi 1.5

PREMA PRORAUNU PO DOPUTENIM NAPONIMA KONSTRUKCIJA JE NEUPOTREBLJIVA:

1. Ako je bilo kom preseku prekoraen naponski ili deformacijski uslov
2. Ako je dolo do izvijanja i gubitka nosivosti osnovnog konstruktivnog elementa
3. Ako je dolo do lokalnog izobliavanja

FIZIKA SVOJSTVA DRVETA IMAJU VAAN UTICAJ NA:

1. Promenjivost dimenzija
2. Mehanika svojstva
3. Izotropiju drveta (ovde stoji upitnik)
4. Ponaanju pri poaru
ZA STVARNU NOSIVOST DRVENOG ELEMENTA NAJVANIJA SU:
1. Mehanike karakteristike i botanika vrsta
2. Nain prorauna
3. Labaratorijska ispitivanja
4. Koeficijenti zapremine

MINIMALNO RASTOJANJE IZMEU DVA ZAVRTNJA U REDU JE:

1. 5d, ali mora biti vece od 10 cm
2. 6d, ali mora biti vece od 10 cm
3. 7d, ali mora biti vece od 10 cm

ZAOKRUI TANA TVENJA:

1. tapasta spojna sredstva se postavljaju upravno na spojnu ravan
2. Modanina spojna sredstva se postavljaju upravno na spojnu ravan
3. Modanina spojna sredstva se ugrauju u spojnu ravan
4. Nosivost tapastih spojnih sredstava ne zavisi od brojna spojnih ravni kroz koje prolaze
5. Nosivost modaninih spojnih sredstava ne zavisi od broja spojnih ravni kroz koje prolaze

RAUNSKA ZAPREMINSKA TEINA DRVETA JE:

1. U granicama od 400 kg/m2 do 800 kg/ m2 (izuzimajui svee oboreno drvo)
2. U granicama od 1200 kg/m2 do 1500 kg/ m2 (izuzimajui svee oboreno drvo)
3. U granicama od 800 kg/m2 do 1200 kg/ m2 (izuzimajui svee oboreno drvo)

ZAOKRUI TANA TVENJA: (pie da je sve netano u svesci, a na prvom da je 2. tano)

1. Lamele kod lepljenih lameliranih konstrukcija se najee nastavljaju vezom na kosi sueljak
2. Maksimalna debljina lamele je konstantna propisana vrednost i vai za sve geometrijske oblike
nosaa od LLD
3. U jednom poprenom preseku glavnog nosaa doputeno je nastaviti max 50% lamella

ZAOKRUI TANA TVENJA:

1. Kod nosaa od LLD vee visine od 30cm vri se redukcija napona
2. Maksimalna debljina lamele je 52mm
3. Max irina za nosae kod kojih su lamele lepljene samo po horizontalnim (leeim)
povrinama je 20cm
4. Max irina za nosae kod kojih su lamele lepljene samo po vertikalnim (uspravnim) povrinama
je 30cm
KOD LEPLJENIH LAMELIRANIH KONSTRUKCIJA KOREKCIJA DOPUTENIH NAPONA SAVIJANJA m dop SE
VRI KADA JE:
1. Vlanost drveta razliita od one za koju su dati osnovni doputeni naponi
2. Kombinacija optereenja razliita od osnovne
3. Nosa konstantne visine manje od 30cm, ali koso postavljen u odnosu na horizontal
4. Nosa trapezastog oblika (promenjivog poprenog preseka du ose)

KOD LAMELIRANOG NOSAA TRAPEZASTOG OBLIKA STATIKOG SISTEMA PROSTE GREDE OPTEREENOG
GRAVITACIONIM OPTEREENJEM, KOD KOGA JE INTRADOS HORIZONTALNA LINIJA, A MAKSIMALNA
VISINA PORPRENOG PRESEKA U SREDINI RASPONA:
1. Javljaju se naponi savijanja, popreni naponi zatezanja i siui naponi u svim poprenim
presecima osim u slemenom
2. Javljaju se naponi savijanja, popreni naponi pritiska i smiui naponi u svim poprenim
presecima osim u slemenom i oslonakom
3. Uticaj napona savijanja, poprenih i smiuih napona objedinjuje se i uyima u obzir kroz
koeficijent korekcije za normalni napon savijanja paralelno vlaknima za sve preseka osim za
onaj u smelenu

KRUTA VEZA RIGLE I STUBA U KONSTRIKCIJAMA OD LLD OSTVARUJE SE:

1. Lepljenjem sa jednom ili dve zupaste veze
2. Kovanjem eksera prema proraunatom rasporedu uz potovanje propisanih meurastojanja
3. Ugraivanjem zavrtnjeva po krunom rasporedu, sa max dva koncentrina kruga u vezi
4. Ugraivanjem trnova ili karika po krunom rasporedu, sa max dva koncentrina kruga u vezi

PRORAUN DEFORMACIJA KOD GREDNIH PUNIH NOSAA OD LLD SPROVODI SE:

1. Za ukupno optereenje bez obzira duinu trajanja trajanja optereenja, iskljuivo ukoliko se
konstrukcija projektuje sa nadvienjem
2. Za uticaje samo momenata savijanja, uz zanemarivanje uticaja transverzalnih sila
3. Za uticaje momenata savijanja i transverzalnih sila

ZAOKRUI TANA TVENJA:

1. Kod prorauna zgloba u temeljnoj stopi, kod konstrukcije okvira na tri zgloba, kontroliu se
noramlni naponi II i , kao i smiui naponi u drvetu
2. Temeni zglobovi kod konstr. okvira na tri zglobase mogu formirati ugraivanjem elinih I
profila
3. Kod krute veze rigle i stuba tapastim spojnim sredstvima, max broj koncentrinih krugova u
koje se postavljaju spojna sredstva je 3
4. Kvadratni raspored spojnih sredstava kod krute veze rigle is tuba okvira na tri zgloba od LLD
najpraktinije je izvoako reenje

ZAOKRUI TANA TVENJA:

 1. Kondicioniranje lamella ili nosaa, nakon lepljenja, a pre dalje mehanike obrade, iznosi
najmanje 24h
2. Kondicioniranje lamella ili nosaa, nakon lepljenja, a pre dalje mehanike obrade, iznosi
najmanje 24h
3. Nosai od LLD se transportuju u projektovanom poloaju
4. Nosai od LLD se izvode iskljuivo sa pravougaonim poprenim presekom

NOSAI OD LLD SE MOGU:

1. Lepiti oblikovati u vie faza, sa min duinom lamele levo/desno od kritinog preseka od 2m
2. Lepiti oblikovati u vie faza, sa min duinom lamele levo/desno od kritinog preseka od 4m
3. Ojaati na osloncima gde postoji nagla promena visine preseka
4. Zavravati sa lamelama za kontinuitet u sluaju promenljive visine

SPECIFINOST PRORAUNA TRAPEZNIH NOSAA OD LLD, GREDNOGI SISTEMA SE OGLEDA U:

1. Ne poklapanju mesta max momenata sa mestom max normalnih napona od momenata
2. Mesto max momenata predstavlja kritian presek za dimenzionisanje prema normalnim
naponima
3. Kritian presek za dimenzionisanje se odreuje preko funkcija promene optereenja i
promene ovlika poprenog preseka

RONJAE OD LLD SU:

1. Najee statikkog sistema kontinualnog nosaa
2. Najee statikkog sistema proste grede
3. Najee statikkog sistema ukljetene grede

U FAZI PROIZVODNJE LLD SPROVODE SE SLEDEE KONTROLE:

1. Dimenzije lamella
2. Kvaliteta debljine sloja nanetog lepka
3. Vlanost drveta
4. Fizikih i mehanikih svojstava

U FAZI PROIZVODNJE LLD SPROVODE SE SLEDEI POSTUPCI:

1. Lamele se stavljaju pod pritisak pritezanjem od sredine prema krajevima
2. Lamele se stavljaju pod pritisak pritezanjem od krajevima prema sredini
3. Potrebno vreme da lepak dostigne vrstou od 80% je 6-8h
4. Potrebno vreme da lepak dostigne vrstou od 80% je 24h

IZBOAVANJE PRITISNUTOG POJASA VISOKIH NOSAA OD LLD:

1. Moe se javiti iskljuivo u gornjoj zoni nosaa, nezavisno od optereenja
 2. Duina izboavanja moe se smanjiti ronjaama povezanim u spreg
3. Duina izboavanja moe se smanjiti krovnim pokrivaem velike teine
4. Moe se javiti iskljuivo u donjoj zoni nosaa, nezavisno od optereenja
5. Moe se javiti u gornjoj i donjoj zoni nosaa, zavisno od optereenja

ZAOKRUI KONTROLE NAPONA KOJE TREBA IZVRITI U NOSAU U KOME SE JAVLJA EKSCENTRINI
PRITISAK USLED NORMALNE SILE PRITISKA I RASPODELJENOG POPRENOG OPTEREENJA:

ZA TROSEAN EKSER KOD KOJEG JE DUBINA

ZABIJANJA 4d<S<8d UKUPNA NOSIVOSTT SE DOBIJA KAO
DOPUTENA NOSIVOST JEDNOSENOG EKSERA:

EKSCENTRINO ZATEZANJE MOE NASTATI USLED

1. Escentrinosti same sile zatezanja
2. Jednovremenog dejstva momenata savijanja i sile zatezanja
3. Usled nesimetrinog slabljenja poprenog preseka

KOMBINACIJE RAZLIITIH SPOJNIH SREDSTAVA:

1. Mogu se kombinovati samo ekseri i zavrtnjevi
2. Ne preporuuju se, bez obzira na to koja se spojna sredstva kombinuju
3. Moe se kombinovati samo lepak i zavrtnjevi
4. Mogu se kombinovati sve vrste spojnih sredstava samo proraun mora biti odgovarajui

PRI NASTAVLJANJU PRITISNUTOG TAPA PUNOG PRESEKA POTREBNO JE:

 1. Nastavak postaviti u sredini duine tapa
2. Nastavak postaviti to blie osloncu
3. Nastavak postaviti u treinu duine tapa
4. Izvriti centrisanje
5. Vezu proraunati na normalne sile u tapu

PRI PROJEKTOVANJU KLASINIH KROVNIH KONSTRUKCIJA (KROVNIH KONSTRUKCIJA U ZGRADARSTVU):

1. Treba teiti da raspon rogova bude 4,5m
2. Treba teiti da razmak rogova bude od 0,8 do 1,2m
3. Treba teiti da raspon rogova bude 2,5m
4. Treba teiti da razmak rogova bude od 1,2 do 1,8m

ZAOKRUI TANU OZNAKU ZA EKSER PRENIKA 4,2mm i duine 110mm

1. E4,2/110
2. E42/110
3. E42/1100
4. E42/11

MAX DOPUTENA VITKOST AKSIJALNO PRITISNUTOG TAPA U DRVENIM KONSTRUKCIJAMA IZNOSI:

1. 120 za sekundarne elemente kod kojih se duina izvijanja ne moe dovoljno pouzdano odrediti
2. 150 za glavne elemente kod kojih se duina izvijanja ne moe dovoljno pouzdano odrediti
3. 120 za glavne elemente kod kojih se duina izvijanja ne moe dovoljno pouzdano odrediti

TABELA SA OSNOVNIM DOPUTENIM NAPONIMA ZA MONOLITNO DRVO VAI ZA:

1. Grau vlanosti 18%
2. Grau vlanosti 14%
3. Grau vlanosti 12%
4. Svu grau bez obzira na vlanost

UPOREUJUI ZASEK U SIMETRALI UGLA SA ZASEKOM POD PRAVIM UGLOM DOLAZI SE DO SLEDEEG
ZAKLJUKA:
1. Potrebne dubine zasecanja u sluaju zaseka u simetrali ugla su neto vee od potrebnih dubina
zasecanja kod zaseka pod pravim uglom
2. Zasek u simetrali ugla je povoljnije reenje jer je napon u elu zaseka zaklapa isti ugao sa
pravcem vlakana u dijagonali (kosniku) i pravcem vlakana u pojasnom tapu
3. Razlika je samo u geometriji veze
4. Razlika je u tome to se kod zaseka u simetrali ugla javlja ekscentrilno zatezanje pojasnog tapa,
a kod zaseka pod pravim uglom ne

ZOKRUI TANA TVRENJA:

1. Drvo je priblino 5 puta laki material od betona
 2. Drvo ima bolje vrstoe na zatezanje od betona
3. Drvo ima 3 puta manji modul elastinosti od betona
4. Drvo se tretira kao ortotropan material u proraunskom smislu
5. Drvo se tretira kao izotropan material u proraunskom smislu
6. Reetke od drveta nisu praktino reenje za sanaciju ravnih krovova u seizmikim oblastima
7. Laki krovni vezai su reetkasti nosai od drveta koji se postavljaju na meurastojanju rogova

ZOKRUI TANA TVRENJA: (sve je netano)

1. Drvo nema bolje vrstoe na zatezanje od betona
2. Drvo ima isti modul elastinosti kao beton
3. Drvo se kombinuje spree sa betonom jer ima bolje karakteristike na pritisak a nii modul
elastinosti, to je vano zbog Hukovog zakona
4. Drvo je material koji se teko obrauje i za obradu troi puno energije

PRILIKOM PRIMENE MONOLITNE GRADJE MORA SE VODITI RAUNA:

a) Minimalnim dimenzijama poprenog preseka

b) Grekama drveta (boje, kvrge)
c) Klasama vrstoe drveta

ZAOKRUI TANE ODGOVORE:

1) Tabela osnovnih dopunskih napona za LLD data je za 15% (vlanosti valjda orava sam )
2) Tabela osnovnih dopunskih napona za MD data je za vlanost od 13%
3) Za proraun MD koristi se modul elastinosti E=10GPa
4) Za proraun LLD koristi se modul elastinosti od E=11GPa

ZAOKRUI BOTANIKE VRSTE KOJE NE SPADAJU U MEKE LIARE:

a) Bagrem
b) Topola
c) Lipa
d) Smreka
e) Bukva
f) Hrast

TABELA SA OSNOVNIM DOPUNSKIM NAPONIMA ZA MD VAI ZA:

1) Gradju vlanosti 18%

2) . (dalje ne znam ne pise sve tj. Ima znakova, ali pojma nemam)
KOD PRORAUNA PREMA DOPUNSKIM NAPONIMA DRVENIH ELEMENATA OPTI KOEFICIJENT
SIGURNOSTI:

1) Uzima vrednost od 2 do 4 u zavisnosti od vrste naprezanja

2) Uzima vrednost u zavisnosti od vlanosti
3) Ima fiksnu vrednost po JUS-u 1,5

PREMA PRORAUNU O DOPUNSKIM NAPONIMA KONS. JE NEUPOTREBLJIVA:

a) Ako je u nekom preseku prekoraen naponski ili deformacijski uslov

b) Ako je dolo do gubitka do izvijanja I gubitka nosivosti osnovnog konstrukcijskog elementa
c) Ako je dolo do lokalnog izboavanja

RAUNSKA ZAPREMINSKA TEINA DRVETA JE:

a) 400-800kg/m3 (izuzimajui svee oboreno drvo)

b) 1200-1500kg/m3
c) 800-1200kg/m3 (tamo pise 800-120kg/m3 malo mi udno)

FIZIKA SVOJSTVA DRVETA IMAU VAAN UTICAJ NA:

a) Promenljivost dimenzija
b) Mehanika svojstva
c) (izotroplja drveta??? Sta god znacilo :/) nasal sam Anizotropija drveta
d) Ponaanju pri poaru

ZA STVARNU NOSIVOST DRVETA NAJVANIJA SU:

a) Mehanike karakteristike i botanika vrsta

b) Nain prorauna
c) Laboratorijska ispitivanja
d) Koeficijent zapremine

MINIMALNO RASTOJANJE IZMEDJU DVA ZAVRTNJA U REDU:

Je 7d , ali mora biti vee od 10cm.

ZAOKRUI TANO:

1) tapasta spoljna sredstva se postavljaju upravno na spojnu ravan

2) Modanina spojna sredstva se postavljaju npravno na spojnu ravan
3) Modanina spojna sredstva se ugradjuju u spojnu ravan
4) Nosivost tapastih spojnih sredstava ne zavisi od broja spojnih ravni kroz koje prolaze

ZAOKRUI TANO: (nita nije tano)

a) Lamele kod LL drveta konstantno se nastavljaju na kos sueljak

 b) Maksimalna debljina lamele je propisana
c) U jedan popreni presek glavnog nosaa doputeno je nastaviti maksimalno 50% lamella

ZAOKRUI TANO:

a) Kod nosaa UD vee visine od 30cm vri se redukcija napona

b) Maksimalna debljina lamele je 52mm
c) Maksimalna irina za nosae gde su lamele lepljene samo po horizontalnoj povrini je 20cm
d) Maksimalna irina za nosae kod kojih su lamele lepljenje po vertikalnoj povrini su 30cm

KOD LLD KOREKCIJA DOPUNSKIH NAPONA SAVIJANJA SE VRI KADA JE:

a) Vlanost drveta razliita od one za koju su dati dopunski naponi

b) Kombinacija opt. razliita od osnovne
c) Nosa konstante visine od 30cm ali koso postavljen u odnosu na horizntalu
d) Nosa trapezastog oblika (promenljivog poprenog preseka du ose tapa)

KRUTA VEZA RIGLE I STUBA U KONST. LLD OSTVARUJE SE:

a) Lepljenjem sa 1 ili 2 zupaste veze (umetak)

b) Kovanjem eksera prema proraunatom rasporedu
c) Ugradjivanjem zavrtnjevima po krunom rasporedu
d) Ugradjivanje trnova ili karika po krunom rasporedu sa maskimalno 2 koncentrina kruga u
vezi

PRORAUN DEFORMACIJA KOD GREDNIH PUNIH NOSAA LLD SPROVODI SE:

a) Za ukupno optereenje bez obzira na duinu trajanja optereenja

b) Za uticaje samo momenta savijanja uz zanemarivanje uticaja tranferzalnih sila
c) Za uticaj Ms I T

ZAOKRUI TANO:

a) Kod prorauna zgloba u temeljnoj ploi kod konstrukcije okvira na 3 zgloba konstruiu se
normalni naponi kao I smiui naponi u drvetu
b) Temeni zglobovi kod konstr. okvira na 3 zgloba se mogu formirati ugradnjom elinih I profila
c) Kod krute veze rigle I stuba maksimalni broj krugova za spojna sredstva je 3 x2
d) Kvadratni raspored spojnih sredstava kod krute veze rigle I stuba je najpraktinije

ZAOKRUI TANO:

a) Kondicioniranje lamella ili nosaa nakon lepljenja a pre dalje mehanike obrade iznosi 24h
b) -II- iznosi 8h
c) Nosai od LLD se transportuju u proj. (ne kotnam tacno) poloaju
d) Nosai od LLD izvode se samo sa pravougaonim poprenim presekom
NOSAI OD LLD SE MOGU:

a) Lepiti, oblikovati u vie faza sa min. duinom lamele levo desno od krit. poprenog preseka od
2m
b) Lepiti, oblikovati u vie faza sa min. duinom lamele levo desno od krit. poprenog preseka od
4m
c) Ojaati na osloncima gde postoji nagla promena poprenog preseka
d) Zavravati sa lamelama za kontinuitet u sluaju promenljive visine preseka

SPECIFINOST PRORAUNA TRAPEZNIH NOSAA OD LLD, GREDNOG SISTEMA SE OGLEDA U:

a) Ne poklapanju mesta maksimalnih momenata sa mestom maksimalnih normlanih napona od

momenta
b) Mesto maksimalnog momenta predstavlja kritian presek za dimenzionisanje prema normalnim
naponima
c) Kritian presek za dimenzionisanje se odredjuje preko izvoda F-ja promene optereenja I
promene oblika poprenog preseka

RONJAE OD LLD SU:

a) Najee statikog sistema proste grede

b) Najee statikog sistema konstantnog nosaa
c) Najee statikog sistema ukljetene grede

U FAZI PROIZVODNJE LLD SPROVODE SE POSTUPCI:

a) Lamele se stavljaju pod pritisak pritezanjem od sredine ka krajevima

b) Lamele se stavljaju pod pritisak pritezanjem od krajeva ka sredini
c) Potrebno vreme da lepak ovrsne 80% je od 6 8h
d) Potrebno vreme da lepak ovrsne 80% je 24h

IZBOAVANJE PRITISNUTOG POJASA VISOKIH NOSAA OD LLD :

a) Moe se javiti iskljuivo u gornjoj zoni nosaa nezavisno od optereenja

b) Duina izboina moe se smanjiti ronjaama postavljenim u spreg
c) Duina izboina moe se smanjiti krovnim pokrivaem velike teine
d) Moe se javiti samo u donjoj zoni nezavisno od optereenja
e) Moe se javiti u gornjoj I donjoj zovi zavisno od optereenja

EKSCENTRINO ZATEZANJE MOE NASTATI USLED:

a) Ekscentrinosti same sile zatezanja

b) Jednovremenog dejstva momenta savijanja i sile zatezanja
c) Usled nesimetrinog slabljenja poprenog preseka
KOJA JE TANA OZNAKA ZA EKSER PRENIKA 4,2mm I duine 110mm

E42/110

OVO SU SADA PITANJA SA TESTOVA POLA JE POLOVINO

ZAOKRUITI BOTANIKE VRSTE KOJE PRIPADAJU ETINARSKOJ VRSTI DRVETA:

a) Jela
b) Smra (Smreka)
c) Grab
d) Jasika
e) Bor

NEKI OD FAKTORA OD KOJIH ZAVISI KVALITET MONOLITNOG DRVETA SU:

a) Botanika vrsta
b) Starost gradje
c) Nain obrade
d) Nain skladitenja grede
e) Vlanost

Maksimalni mogu broj spojnih sredstava u jednom redu je:

a) Neogranien
b) Definisan propisima za svako spojno sredstvo
c) Zavisi od veliine naprezanja u poprenom preseku

ZAOKRUITI TANE ODGOVORE:

a) Kao nosiva veza sa ekserima smatra se veza u kojoj ima najmanje 6 eksera u spojnim ravnima
b) Seenost eksera zavisi od broja ravni
c) Minimalna dubina zabijanja za punu nosivost eksera u jednoseenoj vezi iznosi 12d, a u
viesenoj 8d
d) Nosivost eksera zavisi od njegove duine

PRILIKOM NASTAVLJANJA PRITISNUTOG POJASA REETKASTOG NOSAA:

a) Nastavak treba postaviti u sredini tapa

b) Nastavak treba postaviti u blizini vora
c) Rauna se sa sile pritiska ako je obezbedjen kontakt izmedju elemenata koji se spajaju

PRILIKOM KONTROLE NAPONA U DONJEM POJASU REETKE KONTROLIU SE:

a) Naponi zatezanja paralelno vlaknima ako je donji pojas zategnut

b) Naponi smicanja
c) Uticaji izvijanja ako je donji pojas pritisnut
 d) Naponi pritiska upravno na vlakna ako je donji pojas povezan sa pritisnutom vertikalom

NAPISATI IZRAZE ZA IZRAUNAVANJE GEOMETRIJSKIH KARAKTERISTIKA PRAVOUGAONOG PRESEKA b/h:

a) Moment inercija I=b*h3/12

b) Otpornog momenta W=b*h2/6
c) Poluprenika inercije i=koren iz I/A
d) Vitkost ???

POROZNOST DRVETA JE FIZICKO SVOJSTVO KOJE:

a) Zavisi od botanike vrste drveta

b) Se kree u istim granicama za sve vrste drveta
c) Se izraava u procentima I iznosi 15% zapreminske mase

MONOLITNO DRVO ZA NOSIVE DRVENE KONSTRUKCIJE MOE BITI ODREDJENO KAO:

a) Obla gradja
b) Poluobla gradja
c) Tesana gradja
d) Rezana gradja
e) Kidana gradja

ZAOKRUITI TANA TVRDJENJA: (ne znam odgovor, tamo nije tano)

a) Drvo je homogen I izotropan material

b) Drvo ima priblino isto dozvoljene napone na pritisak I zatezanje paralelno vlaknima
c) Drvene konstrukcije se prema domaim propisima proraunavaju prema teoriji graninih stanja
d) Modul elastinosti I modul smicanja za proraun deformacija zavise od vlanosti I trajanja
optereenja

KOD PRORAUNA DRVENIH KONSTRUKCIJA PREMA DOPUTENIM NAPONIMA, KOEFICIJENT

SIGURNOSTI:

a) Ima konstantu vrednost koja iznosi 2,5

b) Ima konstantnu vrednost koja iznosi 3,5
c) Ima vrednosti izmedju 2 I 4 sto zavisi od vrste naprezanja

TABELA SA OSNOVNIM DOPUTENIM NAPONIMA ZA MONOLITNO DRVO VAI ZA:

a) Svu gradju, bez obzira na vlanost

b) Gradju vlanosti za 12%
c) Gradju vlanosti za 18%
PRILIKOM KOMBINOVANJA OSNOVNOG I DOPUNSKOG OPTEREENJA, OSNOVNI OPUTENI NAPONI SE:

a) Ne menjaju
b) Poveavaju za 15%
c) Poveavaju za 25%

PRI IZBORU OBLIKA REETKASTOG NOSAA TREBA SE PRIDRAVATI SLEDEIH PRAVILA:

a) Sistem ispune treba da bude takav da se to manje tapova sustie u istom voru
b) Krai tapovi treba da budu zategnuti, a dui pritisnuti
c) U voru reetke tapovi treba da budu centrisani
d) irina polja reetke treba da bude vea od 3 m

PRI PROJEKTOVANJU KLASINIH KROVNIH KONSTRUKCIJA U ZGRADARSTVU: (zaokruzeno je pod a I pod

b, mada mi se ne ini tano mislim da je a I c ako mozes proveri )

a) Treba teiti da raspon rogova bude manje ili jednak 4,5m

b) Treba teiti da raspon rogova bude manji ili jednak 2,5m
c) Treba teiti da razmak rogova bude izmedju 0,60 I 1,20m
d) Treba teiti da razmak rogova bude izmedju 1,2 I 1,8m

RONJAE OD MONOLITNOG DRVETA SE NAJEE:

a) Nastavljaju nad osloncem glavnim nosaem

b) Obezbedjuju useenim drvenim podmetaima zavrtnjima I nagibu veim od 25%
c) Usvajaju tako da su statikog sistema kontinualnog nosaa
d) Nastavljaju u sredini raspona
e) Usvajaju da su statikog sistema proste grede

PODKONSTRUKCIJA KROVNIH POKRIVAA (LETVE, DAANA OPLATA, ROGOVI) RAUNAJU SE:

a) Kao da su statikog sistema proste grede zbog mogunosti zamene

b) Na uticaj koncentrisane sile od 1kN (prisustvo radne snage)
c) Kao kontinualni nosai
d) Kao Gerberovi nosai

KOD KONSTRUKCIJE KLASINOG DRVENOG KROVA SA DVE PRAVE STOLICE I DRVENOM TAVANICOM:
(Nema odgovora tacnog, a I c oznaceno samo 1 bod, znaci jedno nije, pa najbolje da nadjemo od nekog
drugog)

a) Glavna konstrukcija se postavlja na medjurastojanju od 3,5 4,5m

b) Glavna konstrukcija se postavlja na medjurastojanju od 2,5m
c) Stubac stolice mora da lei na mestu unutranjeg nosivog zida
d) Stubac stolice moe da bude udaljen od unutranjeg nosivog zida za maksimalno 0,90-1.20
ZAOKRUITI TANA TVRDJENJA:

a) Lamelirani lepljeni nosai mogu biti napravljeni od razliitih klasa iste vrste drveta
b) Lamelirano lepljeno drvo ima slabije fitiko-mehanike karakteristike od monolitnog drveta
c) Lamelirani lepljeni nosai se proizvode od tri klase drveta
d) Lamelirano lepljeno drvo ima priblino iste dozvoljene napone na pritisak I zatezanje paralelno
vlaknima

ZAOKRUITI TANA TVRDJENJA:

a) Osnovni doputeni naponi za lamelirane lepljene konstrukcije dati su za vlanost drveta od

15%
b) Osnovni doputeni naponi za lamelirane lepljene konstrukcije dati su za vlanost drveta od 12%
c) Stepen vlanosti drveta u eksploataciji zavisi od vlanosti I temperature vazduha u prostoriji
eksploatacije
d) Doputeni naponi se u drvetu se koriguju u sluaju vlanosti drveta od 12%
e) Vlanost drveta ne utie na veliinu doputenih napona

ZAOKRUI TANA TVRDJENJA:

a) Lamele najee ne nastavljamo vezom na kosi sueljak

b) Debljina lamele se kree u granicama izmedju 1 I 3cm
c) Maksimalna irina lamele iznosi 20cm bez dodatnog rada
d) U jednom poprenom preseku glavnog nosaa doputeno je nastaviti maksimalno 75% lamella

NOSAI OD LAMELIRANOG LEPLJENOG DRVETA SE:

a) Transportuju u projektovanom poloaju

b) Izvode iskljuivo pravougaonog poprenog preseka
c) Mogu ojaati nad osloncima ako postoji nagla promena visine poprenog preseka

U FAZI PROIZVODNJE LAMELIRANIH LEPLJENIH KONSTRUKCIJA SPROVODE SE KONTROLE:

a) Dimenzija lamella
b) Kvaliteta I debljine sloja nanetog lepka
c) Vlanost drveta
d) Fiziko-mehanika svojstva
PRORAUN DEFORMACIJA PUNIH GREDNIH NOSAA OD LAMELIRANOG LEPLJENOG DRVETA NE
SPROVODI SE ZA:

a) Ukupno optereenje, bez obzira na duinu njegovog trajanja za konstrukcije projektovane sa

nadvienjem
b) Uticaje usled momenata savijanja uz zanemarenja uticaja transverzalnih sila
c) Uticaje usled momenata savijanja bez zanemarenja uticaja tranverzalnih sila

ZAOKRUITI TANO TVRDJENJE:

a) Kondicioniranje lamella illi nosaa nakon lepljenja, a pre dalje mehanike obrade iznosi najmanje
8h
b) Kondicioniranje lamella illi nosaa nakon lepljenja, a pre dalje mehanike obrade iznosi najmanje
16h
c) Kondicioniranje lamella illi nosaa nakon lepljenja, a pre dalje mehanike obrade iznosi
najmanje 24h