Dobrila Begenii

Beograd, Narodna biblioteka Srbije

UDK 347.78.031:026.06

AUTORSKA PRAVA
U OBLASTI ELEKTRONSKIH INFORMACIJA

Smernice Evropske zajednice i stav Instituta za bibliotekarstvo

Nemake prema tim smernicama

Poslednjih godina je autorsko pravo, koje je ve decenijama uivalo potpunu zatitu,

preivelo mnoge promene, to je uslovljeno naglim razvojem komunikacione i
informacione tehnike i usaglaavanjem prava u zemljama Evropske unije.

Zbog pojave publikacija na novim medijima i zbog njihove zatite, Evropska unija
veoma intenzivno radi na usklaivanju nekih aspekata autorskih i srodnih prava. Po
tom pitanju posebna panja posveena je bibliotekama, jer je njihov zadatak da
obezbede nesmetan pristup inoformacijama bez obzira u kom obliku se nalaze. Zbog
toga je EU donela Smernice, koje bi trebalo da se uvrste i u nacionalna prava
pojedinih zemalja. Prema smernicama, koje su stupile na snagu 10.12.1998.,
biblioteke, univerziteti, arhivi i dokumentacioni centri, vie nemaju pravo da bez
posebnih ugovora i naknade:

- prikazuju na ekranima zatiene digitalne medije

- dozvole korisnicima da u svojim prostorijama koriste zatiene digitalne medije u

privatne ili nastavne svrhe, da ih pretrauju ili sasluavaju

- dozvole korisnicima da u svojim prostorijama naprave digitalne kopije u pri vatne i

nastavne svrhe

- omogue eksternim korisnicima pristup elektronskim medijima

- naprave ditigalne kopije nekog dela zbog osiguranja fonda ili arhiviranja

- zatiene digitalne medije poalju pomo ftp-a ili e-Mail-om nekoj drugoj biblioteci,
instituciji ili pojedincu.
- kao ustanove koja sakupljaju obavezni primerak, ispune svoj zadatak, koji se sastoji
od omoguavanja pristupa digitalnim medijima svakom korisniku.

Iako, dakle, ni jedna od ovih aktivnosti nema komercijalni karakter, mogue ih je

realizovati samo posle zakljuenog specijalnog ugovora.

Sva evropska biblioteka udruenja su se usaglasila, da ove Smernice moraju da se

revidiraju, u smislu da mora da se omogui slobodan pristup informacijama u
nekomercijalne svrhe, ukljuujui i umnoavanje za privatne potrebe, kao i za
obrazovanje i nauku. Biblioteke su miljenja da e primenom ovih Smernica legitiman
interes i pravo javnosti na slobodu informisanja biti dovedeno u pitanje. Moraju se
izbalansirati interesi izmeu korisnika i imalaca autorskih prava.

Ovakvom ureivanju autorskog prava od strane EU prethodilo je nekoliko uredbi, u

kojima se postepeno ograniavalo pravo korienja. Jedna od tih uredbi je ona iz
1972. kada je uvedena obaveza plaanja naknade za biblioteke, zatim ona iz 1985.
kada je uvedena obaveza da se plati za kopiranje autorski zatienih dela.

Momenat pojavljivanja digitalnih autorskih prava u Nemakoj desio se 24. juna 1993.
Ovoga dana na snagu je stupio novi Zakon o promeni autorskih prava , koji zapravo
nije nita drugo nego primena smernica EU. To je, ustvari bio zakon o zatiti
kompjuterskih programa.

Najnoviji zakon o autorskim pravima donet je 1.1.1998. kada su u Nemakoj i

zvanino prihvaene smernice EU o zatiti baza podataka.

Protiv smernica EU bile su sve relevantne institucije u Nemakoj. Protiv njih se

izjanjavaju ne samo biblioteka udruenja nego i udruenja korisnika. Smatra se da
je ovakva zatita autorskih prava na putu da bibliotekama potpuno onemogui
korienje informacija na digitalnim medijima.

Radna grupa Instituta za bibiotekarstvo Nemake (DBI) formulisala je sledei predlog

zajedno sa ostalim dokumentima i poslala ga nemakim lanovima Evropskog
parlamenta, da bi jasno pokazala stav nemakog bibliotekarstva prema ovim
promenama. Ovi dokumenti su dostupni online preko WWW-servera Instituta za
bibliotekarstvo (DBI, www.dbi-berlin.de).

Radnu grupu su sainjavali: Gabriele Berger (Pravna komisija DBI), prof. Birgit
Dankert (BDB), Elek Dempfert (Poslovnica BDB/DBV), prof. dr Elmar Mitler
(DBV), Regina Elias, dr. Karin Paulvajt i Helmut Resner (DBI).

Sa stanovita biblioteka sledei stavovi1 su smatrani bitnim:

1. Duhovna svojina, tj. lini stvaralaki uinak, mora da bude zatien - bilo da se radi
o delu u konvencionalnom ili digitalnom obliku. Potrebno je ojaati poziciju autora u
odnosu na one koji koriste njihova dela. Ali, danas u digitalnoj eri ne sme se dati
primat komercijalnim vrednostima u odnosu na opte legitimne interese.

2. Kao i svaki drugi oblik svojine i duhovna svojina u izvesnim granicama podlee
socijalnoj obavezi. Zakonom je formulisano da neko delo, koje je postalo dostupno
javnosti na bilo koji nain, postaje deo drutva. Dakle, mora da stoji na raspolaganju
neogranino.

3. U informacionom drutvu, koje se stalno razvija, poseban znaaj dobija slobodan

pristup informacijama, da bi se izbegla podela drutva na one kojima su informacije
dostupne i na one sa kojima to nije sluaj i da bi se obezbedio potpun duhovni razvoj
stanovnitva. U vezi sa tim mora se postii potpuni drutveni i politiki konsenzus.

4. Biblioteke kao sastavni deo demokratskog informacionog sistema i kao

infrastrukturne ustanove za obrazovanje, nauku i istraivanje, oduvek imaju funkciju
da sakupljaju znanje i informacije, da ih uvaju, obrauju i daju na korienje.
Elektronske informacije pri tome ne predstavljaju novi kvalitet, nego samo nastavak i
intenziviranje tradicionalnog zahteva, koji drutvo postavlja bibliotekama.

5. Biblioteke rade u optem interesu. Pri tome one igraju vanu ulogu posrednika
izmeu autora dela i njegovih korisnika. Obe strane imaju razliite interese, koji
moraju da se dovedu u ravnoteu. To zahteva revidirani Bernki ugovor i WIPO-
Copyright ugovor; dok Smernice EU ugroavaju ovaj balans interesa.

6. Ova ravnotea se moe postii samo odreenim socijalno-dravnim i demokratski

legitimisanim izuzetnim pravilima o iskljuivom pravu autora u korist privatnog
iskoriavanja i digitalnih inofrmacija od strane pojedinih lanova informacionog
drutva. Kako je to predvieno u protokolu ugovora o autorskim pravima WIPO, takvi
izuzeci, koji postoje za tampane stvari, mogu da se koriste i za digitalne publikacije.

7. Korienje duhovne svojine u bibliotekama ne znai odricanje autora od

materijalne dobiti. U prilog tome govori i kupovina nekog dela od strane biblioteka
ime se daje znaajan doprinos stabilnoj prodaji veoma vrednih dela svake vrste. U
iznajmljivanju tampanih i audiovizuelnih materijala iz biblioteka participiraju autori
kada je novac u pitanju, kopiranje za privatne svrhe iz takvih izvora biblioteka daje uz
nadoknadu. Slino reenje je neophodno i prihvatljivo i za privatno korienje
digitalnih informacija. Ovo fair practice ne dovodi u pitanje interese autora.

8. Biblioteke nude svoje knjige i druge medije, za koje su prilikom kupovine platile
odreenu cenu; u skladu sa tim one su naravno spremne, da plate i digitalne
informacije. U sada uobiajenim licencnim ugovorima ne prenosi vam se pravo
svojine na ove inofrmacije, kako je to sluaj sa kupovinom, nego su ukljuena samo
odreena, usko ograniena prava korienja. Bez jasnog pravnog osnova biblioteke su
u veoma oslabljenoj poziciji.

9. Pravna osnova za zakonsko korienje bibliotekih fondova ustanovljena je u

autorskom pravu. Nacionalno autorsko pravo obuhvatalo je do sada izuzetke od
iskljuivog prava na iskoriavanje u odreene svrhe, posebno za nekomercijalnu
privatnu upotrebu, za nastavne svrhe ili nauku. U ove svrhe mogu se u bibliotekama
za korisnike napraviti kopije, bez dozvole autora. Ovi vaei izuzeci od iskljuivog
prava na iskoriavanje koje ima autor uz istovremenu obavezu nadoknade, treba da
se sa papirnog prenesu i na digitalni oblik, da bi se odrao balans izmeu onoga ko
polae pravo i opteg prava na pristup informacijama.
10. Osim toga, iskoriavanje digitalnih informacija, za koje biblioteka plati putem
kupovine ili licence, mora da bude omogueno bez dodatne nadoknade; tu spada i
izuzetak od pravila, kojim se dozvoljava da se napravi kopija u biblioteci u okviru
naunog rada ili u nekomercijalne isto privatne svrhe. Predlog Smernica EU za
razliku od toga predvia ograniavajue izuzetne odredbe za korienje digitalnih
medija.

11. Posebnu opasnost kada je u pitanju pristup informacijama skriva predvieno

pravilo javnog pristupa (communication to the public). Prilaz elektronskim
informacijama je bez njihove vidljivosti na ekranu praktino nemogu. Definisanje
toga kao javne reprodukcije, pa iako se to deava u okviru jasno definisanih pravila
korienja u jednoj biblioteci, vlasniku autorskih prava daje se iskljuivo pravo na
communication, bez izuzetaka koji su veoma bitni, a to za posledicu ima pogoranje
poloaja biblioteka, kada je u pitanju davanje literature na korienje.

Jer do sada je svaki korisnik mogao samostalno da ita delo koje je nabavila
biblioteka; sada samo pozivanje na ekran podlee dodatnoj kontroli od strane onoga
ko je vlasnik autorskih prava, ime je njegova pozicija jednostrano ojaana.

12. Dosadanjim autorskim pravom i sa time povezanim izuzetnim pravilima,

biblioteke su i pored velikih finansijskih restrikcija imale mogunost, da osiguraju
informacije za istraivanje i nastavu za irok krug korisnika. Stavljanjem na
raspolaganje literature na licu mesta, zatim pozajmicom ili kopiranjem za linu
upotrebu po nalogu korisnika, biblioteka moe, u sluaju potrebe, da stavi na
rasplaganje i literature iz druge biblioteke. Veliko uskraivanje mogunosti korienja
i kopiranja, kako to stoji u nacrtu Smernica, polazei od propisa WIPO ugovora,
znai akutno ugroavanje opteg snabdevanja literaturom. Time e doi do slabljenja
nauke, istraivanja i nastave, doi e do redukcije obrazovanja graana i do smanjenja
obrazovnog nivoa. To se u svakom sluaju mora spreiti. Uprkos tome treba iskoristiti
pozitivne mogunosti informacionih tehnologija za obrazovanje, studiranje i
informisanje. To znai treba doprinositi informacionoj eri, a ne guiti je u korenu.

Rezime

Autorsko pravo, koje je ve decenijama uivalo potpunu zatitu, poslednjih godina je,
usled naglog razvoja komunikacione i informacione tehnike, preivelo razne
promene. Zbog zatite autorskih prava koja se odnose na publikacije na novim
medijima, u Evropskoj zajednici se intenzivno radi na izradi novih zakona o
autorskim pravima.
U radu su dati predlozi EZ za zatitu autorskih prava, sa posebnim osvrtom na
funkcionisanje biblioteka u takvim uslovima.

Navedene su i preporuke Radne grupe Instituta za bibliotekarstvo Nemake, kojima se

izraava stav nemakog bibliotekarstva prema ovim promenama. Te preporuke su
dostupne i preko WWW-servera Insituta za biblitekarstvo (www.dbi-berlin.de).

Dobrila Begenii

Avtorskie prava v oblasti lektronnh informaciy

Rezme

Avtorskoe pravo, imevee destiletimi polnuzaitu, v poslednie god, iz

bstrgo razviti kommunikacionnoy i informacionnoy tehniki, vterpelo razne
izmeneni. tob zaitit avtorskie prava, otnosies k publikacim na novh
medih, v Evropeyskom sodruestve intensivno rabotaets nad vrabotkoy novh
zakonov o avtorskih pravah.

V rabote dan predloeni ES po zaite avtorskih prav s osobm vzgldom na

funkcionirovanie bibliotek v takih uslovih.

Priveden i rekomendacii Raboey grupp Instituta po bibliotenomu delu

Germanii, v kotorh vraeno mnenie nemeckih bibliotekarey po otnoeni k tim
izmenenim. ti rekomendacii dostupn i errez WWW server Instituta po
bibliotenomu delu (WWW. dbi berlin.de).

Dobrila Begenii

Copyright in the Field of Electronic Information

Resume

Copyright, which provided complete protection for decades, has, in the last few years, gone through
various changes due to a sudden development of communication and information technologies. The
European Union intensively works on new copyright laws concerning the copyright protection of new
media publications.

In the work have been presented proposals to the EU regarding the copyright protection, with special
attention paid to the functioning of libraries in such circumstances.

We have also presented the suggestions of the Working Group of the Institute for Librarianship of
Germany, which express the position of German librarianship concerning these changes. The
suggestions are also available through the WWW-server of the Institute for Librarianship (www.dbi-
berlin.de).