SADRAJ

UVOD .............................................................................................................................................. 2

1. ISTORIJAT KOMPANIJE AMAZON ........................................................................................ 3

2. KANALI DISTRIBUCIJE KOMPANIJE AMAZON ................................................................. 5

2.1 BUDUI KANALI DISTRIBUCIJE KOMPANIJE AMAZON ........................................... 8

3. PREDNOSTI I NEDOSTACI KANALA DISTRIBUCIJE KOMPANIJE AMAZON ............ 10

ZAKLJUAK ................................................................................................................................ 13

LITERATURA ............................................................................................................................... 14

1
UVOD

Jednu od najizraenijih globalnih posledica revolucije informaciono-komunikacionih tehnologija

svakako predstavlja razvoj elektronske trgovine (e-trgovine), odnosno aktivnosti kupovine i
prodaje proizvoda i usluga koje se obavljaju putem interneta ili drugih kanala elektronskih
komunikacija. Danas praktino ne postoji zemlja koja ima pristup internetu, a da u njoj ne postoji
neki oblik e-trgovine, dok Evropa, uz Aziju i Severnu Ameriku, prednjai u ovom segmentu
trgovanja.

Poverenje predstavlja drutveni i psiholoki fenomen i kao takvo ini jedan od osnovnih
elemenata za funkcionisanje svake drutvene zajednice. Sa razvojem drutva, sve irom podelom
rada, pa sam tim i sve veom meuzavisnou drutva u celini kao i njegovih segmenata, raste i
uloga poverenja kao integrativnog drutvenog faktora. Meutim, kada drutveni rast i razvoj
prevaziu okvire koje je mogue jednoznano definisati i kontrolisati onda se ono pretvara u
svojevrsno rizino drutvo, dok poverenje, pogotovo u apstraktne elemente drutvenog ivota,
postaje osnov funkcionisanja modernog drutva.

Budui da je poverenje kompleksan i vieznaan fenomen, njegovom izuavanju u kontekstu e-

trgovine moe se prii na vie nivoa. Zajedniki cilj svih onih koji se bave i imaju interesa od
razvoja e-trgovanja jeste da na sve mogue naine i na svim nivoima poslovanja obraaju panju
na izgradnju atmosfere poverenja, bilo da se radi o tehnikim ili normativnim reenjima bilo da
se radi o reputaciji onih koji uestvuju u procesu e-trgovanja. Bez toga, uprkos pisanju razliitih
strategija za razvoj informacionog drutva, teko da se moe oekivati znaajniji napredak u
domenu e-trgovanja u skorijem periodu.

Jedno od najvanijih pitanja elektronske trgovine predstavlja pitanje njene sigurnosti. Iako
elektronska trgovina olakava poslovanje i smanjuje trokove poslovanja kompanijama koje je
koriste ona ima svoje nedostatke koji se tiu osetljive infrastrukture na razliite oblike napada. Ti
oblici napada mogu se izraziti u finansijskim oblicima gubitaka uesnika, gubljenju vrednih
informacija, gubljenju poslova i neovlaene upotrebe resursa, gubljenju poslovnog ugleda i
poverenja klijenata. Zbog svojih nedostataka i pitanja sigurnosti veoma je vano igraditi
poverenje kupaca u elektronsku trgovinu uz sagledavanje perspektiva njenog daljeg razvoja.

2
1. ISTORIJAT KOMPANIJE AMAZON

Preduzetnik i pionir e-trgovine Jeff Bezos roen je u Albukerkiju, Novi Meksiko. Bezos je rano
zavoleo raunare i studirao je informatiku i elektrotehniku na Univerzitetu Princeton. Nakon
diplomiranja, radio je na Wall Streetu, a 1990. postao je najmlai vii potpredsednik u
investitorskoj kompaniji D.E. Shaw. etiri godine kasnije, napustio je svoj unosni posao da bi
otvorio Amazon.com, virtuelnu knjiaru koja je postala jedna od najuspenijih poduhvata na
internetu.1

Amazon.com Jeffa Bezosa je najvei svetski maloprodajni sistem na internetu u svim

kategorijama, sa prihodom od prodaje veim od 61 milijarde amerikih dolara u 2012. godini, to
je za 13 milijardi dolara vie nego prethodne godine. Porast od 40% cene deonica kompanije
dodao je jo 6,8 milijardi dolara neto vrednosti gospodinu Bezosu tokom protekle godine.2

Kompanija iz Sijetla nastavlja da se izdvaja iz gomile po usluzi i brzini, dodajui 20 novih

sredita isporuke u 2012. Upravo je objavila pokretanje Amazon novia u maju 2013. godine,
virtuelne valute koja se moe koristiti za kupovinu sadraja za Kindle Fire. Bezos takoe
nastavlja da investira u druge projekte koji raspaljuju njegov avanturistiki duh.

Bezos je osnovao Amazon.com 1994. godine nakon vonje od Njujorka do Sijetla, u kojoj je
usput napisao biznis plan za Amazon. Kompaniju je prvobitno osnovao u svojoj garai. Napustio
je svoj dobro plaen posao u njujorkom hed fondu kada je saznao za brzorastuu upotrebu
interneta, a to se poklopilo sa tada novom odlukom Vrhovnog suda SAD o tome da trgovci koji
trguju na malo putem interneta ne moraju da ubiraju porez na promet u dravama u kojima nisu
fiziki prisutnI, zaputio se u Vaington jer je njegova relativno mala populacija znaila da e
manji broj buduih klijenata morati da plaa porez na promet.3

Bezos je nastavio da se interesuje za raunare na Univerzitetu Princeton, gde je diplomirao s

najviim uspehom 1986. godine u oblasti informatike i elektrotehnike. Nakon diplomiranja, naao
je posao u nekoliko firmi na Wall Streetu ukljuujui Fitel, Bankers Trust i investicionu

1
http://www.profitmagazin.com/izdanja/broj_063-064.453.html, 19.5.2016.
2
http://www.profitmagazin.com/izdanja/broj_063-064.453.html, 19.5.2016.
3
http://www.profitmagazin.com/izdanja/broj_063-064.453.html, 19.5.2016.

3
kompaniju D.E. Shaw, gde je upoznao svoju suprugu Mackenzie i gde je imenovan za najmlaeg
potpredsednika 1990. godine.

Iako je njegova karijera u finansijama bila izuzetno isplativa, Bezos je izabrao da rizikuje i otisne
se u jo neistraeni svet e-trgovine. Dao je otkaz 1994. godine, preselio se u Sijetl i uoio
neiskorieni potencijal internet trita otvorivi internet knjiaru.4

Bezos je osnovao kancelariju za svoju kompaniju u povoju u garai u kojoj je, zajedno sa jo
nekoliko zaposlenih, poeo da razvija softver. Proirili su poslovanje na dvosobnu kuu,
opremljenu trima Sun mikrostanicama i napokon razvili Veb stranicu za testiranje. Nakon to su
pozvali 300 prijatelja da testiraju beta verziju Veb stranice, Bezos je otvorio Amazon.com,
nazvan prema krivudajuoj junoamerikoj reci.

Prema Forbesu, deonice Amazona prkose gravitaciji u 2011. i skau za 55% dodajui Bezosu
6,5 milijardi dolara neto vrednosti. Poetni uspeh kompanije bio je astronomski. Bez ikakve
promocije u medijima, Amazon.com je prodao knjige irom SAD i u 45 stranih zemalja u roku od
30 dana. Za dva meseca, prihod od prodaje dostigao je 20.000 dolara nedeljno, rastui bre nego
to su Bezos i njegov prvobitni tim predviali.5

Amazon.com je izaao u javnost 1997. godine i mnogi analitiari trita pitali su se da li e

kompanija moi da se odri u momentima kada su tradicionalni trgovci u maloprodaji pokretali
svoje Veb stranice za e-trgovinu. Dve godine kasnije, start-ap kompanija ne samo da se odrala,
ve je potpuno izbacila iz igre konkurente, postavi lider u oblasti e-trgovine.

Bezos je nastavio da radi na raznovrsnosti Amazonove ponude prodajom kompakt diskova i

video zapisa 1998. godine, a kasnije i odee, elektrinih ureaja, igraaka i ostalog putem velikih
partnera u maloprodaji. I dok su mnoge Veb stranice ranih devedesetih propale, Amazon je
procvetao uz godinji prihod od prodaje koji je skoio sa 510.000 dolara 1995. na preko 17
milijardi dolara 2011. godine.6

2007. godine Amazon.com je pokrenuo Kindle, runi ita digitalnih knjiga koji omoguava
korisnicima da kupuju, preuzimaju, itaju i uvaju svoje zbirke knjiga.

4
http://www.profitmagazin.com/izdanja/broj_063-064.453.html, 19.5.2016.
5
http://www.profitmagazin.com/izdanja/broj_063-064.453.html, 19.5.2016.
6
http://www.profitmagazin.com/izdanja/broj_063-064.453.html, 19.5.2016.

4
2. KANALI DISTRIBUCIJE KOMPANIJE AMAZON

Kompanija Amazon pripada B2C modelu elektronskog poslovanja. Nauno-tehnoloki razvoj,

koji poslednjih godina uzima mah, uticao je na razvoj elektronskih kanala prodaje, to bi se
moglo okarakterisati kao novi, transformisani oblik trgovine.

Definiu se na brojne naine, od kojih emo izdvojiti onaj koji ih predstavlja kao bilo koji kanal
prodaje sa upotrebom ineterneta kao sredstva komunikacije, odnosno pribliavanja krajnjem
kupcu, ili onaj putem kojeg se doslovno kupuje on-line.

Jedna od njegovih prepoznatljivih kara kteristika jeste iskljuivanje posrednika, u kom sluaju
kupci mogu direktno komunicirati sa proizvoaima i on-line kupiti proizvod.

Meutim, pojavljuje se nov pojam koji podrazumeva uvoenje e-centara, agencija za selekciju
proizvoda i slino, koji samo navode potencijalne kupce i obezbeuju im neophodne i zahtevane
informacije, zamenjujui time posrednike iz tradicionalnih kanala prodaje.

Razvoj i primena, pre svega u B2C modelu pod uticajem je ponaanja samih kupaca. Od znaaja
je identifikovati profil on-line kupca, odnosno koji je pol u pitanju, godina, zanimanje i slino.
Nadalje, moraju se utvrditi njihovi motivi za takav nain kupovine da li je to zbog nedostatka
vremena, udobnosti kupovine, uteda u novcu i vremenu, atraktivnosti i ostalo. Kada se prikupe
potrebne infomacije, moe se pristupiti realizaciji strategije, koja bi obezbedila najuspeniju
prodaju ciljanoj publici.

B2C kompanije imaju manju visinu transakcija, ali viu frekventnost, kao i manje specifine
proizvode, to pospeuje korienje internet kanala. U poslednje vreme, kako bi opstale na tritu
koje prati intenziviranje konkurencije i rast broja zahtevnijih i probirljivih kupaca, partnerski-
bazirani internet kanali prodaje, prevazilaze ne- partnerski bazirane internet kanale, direktnu
prodaju na treim tritima. Business-to-consumer firme koriste internet ee i uvek koriste
kanale prodaje zasnovane na internetu, kad god je to mogue.

To je i logino, jer su prodaje B2C firmi prilino male, frekvencija prodaje je velika i proizvodi
su standardizovani. One B2C firme koje ne koriste internet su ili imale velike partnere koji su
rukovodili njihovom prodajom i marketingom, ili prodaju proizvode kojima je dizajn najbitniji,
pa obzirom na njihove karakteristike nije mogue predstaviti ih putem interneta. Isto tako, u
5
sluaju B2C firmi, brojnim istraivanjima se dolo do rezultata da su najvie internet koristile one
firme, iji su proizvodi bili bilo kako povezani sa softverskim reenjima ili internet uslugama,
primera radi, prodaja igrica ili aplikacija, koji su zbog svoje prirode posebno podobni za
distribuciju putem interneta.

Nadalje, esta upotreba interneta od strane firmi koje su i B2C moe biti razumljiva, zato to one
obino koriste dualni model kanala prodaje, pa tako industrijskim potroaima plasiraju
proizvode putem konvencionalnih kanala, a fizikim kupcima putem interneta. Postoji vie vrsta
B2C modela, koje emo predstaviti u tabeli u nastavku. Za ovaj rad je od znaaja podvrsta
virtuelna prodavnica, koja spada u e-tejlere i vezuje se on-line prodaju proizvoda, koje
prvenstveno ostvaruju prihode po tom osnovu.

Amazon ima korisnike centre u sledeim zemljama: SAD, Indija, Juna Afrika, Filipini, Kina,
Nemaka, Irska, Maroko, Velika Britanija, Japan, Kostarika, Urugvaj, Italija i Jamajka.

Amazon ima oko 80 skladita Severnoj Americi, Evropi i Aziji. Skladita se uglavnom nalaze u
blizini aerodroma i imaju na stotine zaposlenih. Zaposleni su odgovorni za etiri osnovna
zadatka:7

raspakivanje i inspekciju dolazne robe,

stavljanje robe u pakovanja i snimanje njihove lokacije
izdvajanje robe radi spremanja pojedinanih poiljki,
slanje robe.

Centralni kompjuter koji snima lokacije robe i mapira puteve za zaposlene igra centralnu ulogu;
zaposleni nose rune raunare koji komuniciraju sa centralnim raunarom i tako prati njihovu
stopu napretka.8

Amazon.com personalizuju e-mail, obrauje Web stranice i nudi proizvode koji se temelje na
prolim kupovinama samog kupca. Razvijanje elektronskog poslovnog sistema, omoguava
poslovnim subjektima da ojaaju informacionu tehnologiju, razvijajui na taj nain odnose sa
kupcima. Menaderi ovih poslovnih subjekata moraju razviti plan, kako bi dosegli organizacione

7
http://www.amazon.com, 21.5.2016.
8
http://www.amazon.com, 21.5.2016.

6
ciljeve, razmatrajui poslovne izvore i prirodu okoline u kojoj deluje. Sve komponente posla bi
trebale delovati ujednaeno, kako bi omoguile funkcionisanje marketinkog sistema u njegovoj
okolini. Ovaj se sistem mora sam organizovati i pronai prednost nad svojim konkurentima, kako
bi osigurao dugoronu odrivost.

Za ovih deset godina skoro da nije bilo velikog igraa na Web-u sa kojim Amazon nije razvio
neki vid saradnje. Dan danas njegovi partneri su imena kao Google, Yahoo, Aleksa, ali i bezbroj
drugih manje poznatih sajtova. Njegovi partneri su i desetine hiljada obinih sajtova, ba kao to
je i.co.yu web sajt. Naime, malo je poznato da je Jeff Bezos, osniva Amazon-a, i vlasnik patenta
za affiliate poslovni model na Internetu.

To je model gde na vaem sajtu postavite link ka Amazon-u (ili nekom drugom sajtu), pa kad va
posetilac klikne na taj link, ode na Amazon i kupi neto, vi budete plaeni procenat od te prodaje.
U principu vi postajete on-line preprodavac proizvoda i radite za procenat (odnosno va sajt radi
za vas). Kao affiliate Amazona-a, vi praktino postajete njegov poslovni partner. Praktino tih
desetine hiljada malih partnera Amazona predstavljalo je komunikacioni i distribucioni kanal koji
ga je od samog poetka postavio na browser-e veine korisnika Interneta. Kad si spreman da da,
onda moe oekivati i da primi, je moto koji je Amazon lansirao kao mega brend. Sutina
Amazon-ovog uspeha u promociji je da je kroz strateka saveznitva i partnerstva uspeo da
postigne da ga promoviu njegovi partneri (a i on njih).9

Najvea internet prodavnica na svetu, osim to prodaje direktno, takoe nudi servis Amazon
Trnica (Amazon Marketplace), na kom registrovani korisnici mogu da trguju meusobno. U
meuvremenu, eli da svojim radnicima pridrui i robote: 2012. godine, Amazon je kupio
kompaniju za robotiku Kiva Systems za 775 miliona dolara u nadi da e ubrzati svoj postupak
ispunjavanja narudbina.

Amazon sada ima reenje koje e uskoro poeti da se primenjuje u Minhenu. Naime, ako neto
naruite preko Amazona, DHL e robu isporuiti direktno u prtljanik vaeg auta.

Sistem funkcionie tako to kurir dobija GPS podatke o poziciji vaeg vozila i jednokratan kod za
beskontaktno otkljuavanje prtljanika. Naravno, sve to u sluaju da na automobilu imate opciju

9
http://www.poslovnaznanja.com/objavljeni-autorski-tekstovi/e-magazin/24-brending-izgradnja-brenda-kroz-
partnerstva.htm, 20.5.2016.

7
beskontaktnog otkljuavanja. Jednokratni kod traje samo odreen vremenski period koliko je
kuriru potrebno da isporui ribu i automatski se deaktivira po zatvaranju gepeka.10

2.1 BUDUI KANALI DISTRIBUCIJE KOMPANIJE AMAZON

Najvea onlajn trgovina Amazon planira da otvori svoju prvu nevirtuelnu prodavnicu u Njujorku
preko puta poznatog solitera Empajer stejt bilding (Empire State Building). Prodavnica e se
nalaziti u 12-ospratnoj zgradi u 34. Ulici, objavio je Vol strit dornal, pozivajui se na svoje
obavetene izvore.11

U osnovi, prodavnica e se uglavnom koristiti kao manje skladite u kome e moi da se preuzme
roba na dan za koji je zakazana preko sajta kmpanije. Takoe ona e raditi kao distributivni
centar za kurire. Nije iskljuena mogunost da e se pre ili kasnije tu prodavati i uredjaji
kompanije, kao to su ita Kindle, smartfoni i TV plejeri.12

Ako se prodavnica pokae uspenom, u planu kompanije je otvaranje slinih i u drugim

gradovima SAD. Kako se navodi u materijalija, Amazon je pre dve godine planirao da u Sijetlu
otvori svoju prodavnicu, ali se odustalo zbog slabe poseenosti zone gde je trebalo da bude
prodavnica. Zato e prva nevirtuelna prodavnica biti preko puta Empajer stejt bildinga, koji
godinje poseti 4,3 miliona ljuda, a prodavnica neprehrambenih proizvoda Macis (Macys) u
blizini privue vie od 20 miliona posetilaca godinje.13

Internet trgovina Amazon, dobila je od amerike Federalne uprave za letenje (FAA) dozvolu za
testiranje bespilotnih letilica, takozvanih dronova, kojima namerava da isporuuje robu kupcima.
Ukratko, roba koja se u Amazonu kupuje virtuelno, tj preko intreneta, dolazie kupcima s neba,
na prag doma. To bi znailo pravu revoluciju u nainu isporuke robe kupcima preko interneta.
Amazon, koji je bio pionir internet trgovine i vrsto se dri na mestu najveeg prodavca preko
intreneta, dobio je licencu za jedan svoj tip drona koji mu omoguuje letenje izvan naselja nad
privatnim posedima.14

10
http://www.magazinauto.com/roba-sa-amazona-direktno-u-gepek-vaseg-audija, 21.5.2016.
11
http://www.blic.rs/it/amazon-otvara-prvu-nevirtuelnu-prodavnicu/gs912p0, 19.5.2016.
12
http://www.blic.rs/it/amazon-otvara-prvu-nevirtuelnu-prodavnicu/gs912p0, 19.5.2016.
13
http://www.blic.rs/it/amazon-otvara-prvu-nevirtuelnu-prodavnicu/gs912p0, 19.5.2016.
14
http://www.balkanmagazin.net/biznis/cid131-110974/amazon-planira-da-dronovima-robu-isporucuje-kupcima,
20.5.2016.

8
Amazon je dozvolu traio jo u julu. Letovi se, prema dozvoli, mogu obavljati samo danju i na
visini od makismalno 120 metara. Letelica se ne sme gubiti izvan kontrole operatora koji morati
imati pilotsku dozvolu za letenje. Amazon u okviru svog programa Prajm er (Prime Air) razvija
dronove koji mogu da postignu brzinu od 80 kilometara na sat i automatski izbegavaju prepreke.
Firma je ve testirala ove letilice izvan SAD.15

Vaei ameriki zakoni ne dozvoljavaju komercijalne letove dronova. FAA, ipak, zbog rastueg
interesovanja firmi i pojedinaca za dronove, radi na formulisanju novih pravila kojima e se
dozvoliti korienje bespilotnih letilica i u komercijalne i rekreativne svrhe. Nacrt zkona mora,
meutim, proi javnu raspravu tako da e njegovo donoenje trajati minimalno godinu dana. U
veini zemalja Evrope nije dosad ureeno korienje dronova u komercijalne i rekreativne svrhe
na emu se ubrzano radi.16

Krajem prole godine Amazon je patentirao proces koji je nazvao "anticipativna isporuka
paketa". Ideja je da Amazonovi proizvodi budu poslati centrima koji se nalaze u blizini kupaca za
koje postoji verovatnost da e ih kupiti i to pre nego to ih oni ak i narue. Ovaj sistem
omoguava Amazonu da isporuuje proizvode u podruja u kojima bi oni mogli da se dobro
prodaju. Mnogi u ovome vide potencijalno smanjivanje trokova isporuke i snaan podsticaj
poslovanju ove online trgovine u odnosu na konkurente.17

Amazon planira da isporuuje proizvode za koje oekuje da e ih kupci kupiti na temelju

prethodnih pretraivanja i kupovina, liste elja, kao i informacije o tome koliko dugo se kursor
korisnika zadrava na linkovima stvari koje su ponuene na Amazonovim web-stranicama.
Kompanija je spremna da ide i tako daleko da ak "ubaci" proizvode na kamione i "dostavi ih na
fiziku adresu" bez da uopte ima punu adresu kupca. Takav scenario bi mogao da dovede do
neeljenih isporuka, pa ak i vraanja robe, ali Amazon je, ini se, spreman da preuzme taj rizik.
Isporuka paketa odreenom kupcu kao promotivan poklon moe da se iskoristi za izgradnju
dobrih odnosa i pokazivanje dobre volje.18

15
http://www.balkanmagazin.net/biznis/cid131-110974/amazon-planira-da-dronovima-robu-isporucuje-kupcima,
20.5.2016.
16
http://www.balkanmagazin.net/biznis/cid131-110974/amazon-planira-da-dronovima-robu-isporucuje-kupcima,
20.5.2016.
17
http://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?yyyy=2014&mm=01&nav_id=802155, 21.5.2016.
18
http://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?yyyy=2014&mm=01&nav_id=802155, 21.5.2016.

9
3. PREDNOSTI I NEDOSTACI KANALA DISTRIBUCIJE KOMPANIJE
AMAZON

Ono to je veoma vano za Amazon, uprkos svim trokovima koje kupcima, njihovim eljama i
navikama u kupovini, zajedno sa njihovim elektronskim i potanskim adresama. Tradicionalnim
izdavaima ba ovo nedostaje, jer ne znaju nita o svojim kupcima i onome to oni vole, a ne
postoji nain da do toga doe direktno.

Za kupca je bitno da:

moe da pronae informacije o proizvodu u bilo koje vrema,

da uporeuje cene,
narui eljeni proizvod,
dobije proizvod na kunu adresu,
zna da li se plaaju trokovi transporta,
zna koliko se plaa carina i porez za robu iz druge drava,
ima pravnu sigurnost po pitanju garancije kvaliteta i plaanja,
eventualno vrati porueni proizvod.

Sve vea globalizacija trita, nestajanje granica i liberalizacija poslovanja navode na upotrebu
elektronskih kanala prodaje kao jedno od moguih reenja, kako bi se odrao korak sa
dinaminim promenama i opstalo na tritu. Istovremeno, kupci se mogu informisati o detaljima i
komunicirati sa proizvoaima ili prodavcima putem chat-a.

Formiranjem baze podataka se mogu targetirati ciljani kupci, kada se ne troi vreme na kupce,
koji ne ele da kupe nae proizvode. Takoe, trokovi se smanjuju jer ne postoji zakup i
odravanje objekta, to bi zahtevalo dodatno osoblje i trokove nastale usled plaanja rauna.

Prednosti sa stanovita prodavca su:

nii trokovi tekueg poslovanja,

sniavanja trokova prodaje i isporuke roba i usluga,
skraenje vremena izmeu plasmana i naplate robe i bri obrt kapitala,
eliminisanje skladita,

10
 mogunosti bre reakcije na zahteve kupaca,
manji obim papirne dokumentacije,
bra indentifikacija ciljnog trita,
poveanje konkurentnosti prodavca,
skraivanje kanala prometa,
afirmacija kupovine just-in-time,
prodavac je globalno orijentisan to dovodi do internacionalizacije trgovine.

Prednosti sa stanovita potroaa su:

kupovina robe iz fotelje,

bra isporuka nego kod drugih oblika nepersonalne prodaje,
nie cene proizvoda,
izbegavanje pritiska prodajnog osoblja,
vei izbor proizvoda i prodavaca,
laki pristup informacijama,
smanjenje trokova nabavke proizvoda,
bri odgovor prodavaca na zahteve kupaca,
mogunost nabavke novih proizvoda i usluga,
lake uporeivanje cena proizvoda i usluga.

Glavnu prepreku daljem razvoju predstavlja

nerazvijenost transportne i telekomunikacione infrastrukture,

nepostojea kultura korienja plastinog novca,
nerazvijenost kablovskih sistema i
predominantno korienje modemskog prikljuivanja,
nedovoljna pravna sigurnost,
sigurnost brzog transfera novca.

Nedostaci sa stanovita potroaa su:

nesigurnost elektronskih transakcija,

11
 nedovoljan nivo privatnosti podataka o sklonostima potroaa,
mogunost pogrene isporuke proizvoda ili neisporuke proizvoda,
mogunost lanog predstavljanja prodavca.

Iako postoji vizuelni i tekstualni pregled proizvoda koji je predmet kupovine, kupac ponekad eli
da i fiziki doe u kontak sa njim. Primera radi, ukoliko se kupuje garderoba, kupac je eli
probati, naroito zbog potrtebe preciznog odreivanja veliine.

Takoe, sporedni motivi kupovine, kao to su: traarenje i diskusija sa prijateljima, razgledanje
izloga i uivanje u arima prirode, ne mogu se realizovati putem on-line kupovine. Stoga treba
teiti tome da se oni nadoknade drugim prednostima, koje elektronski kanali prodaje mogu
obezbediti, prouzrokujui time pozitivan neto efekat i za kompanije i za kupce, dovodei ih obe u
win-win poziciju.

Kao sledei nedostatk se klasifikuje vremenski period potreban za isporuku, koji je u veini
sluajeva dui nego oekivano. Kupci smatarju da e nakon deklarisanja porudbine proizvod
stii u rekordnom roku, premda to nije sluaj. Pojedini prodavci se diferenciraju i stiu
konkurentsku prednost naglaavajui brzinu roka isporuke kao osobinu koja je kupcima od
znaaja.

Ponekad se kupci, u veini sluajeva su to osobe u poznim godinama, s obzirom da nisu imale
veliki broj kontakata sa internetom i nainom njegovog funkcionaisanja, suoavaju sa
potekoama naruivanja proizvoda. Njihova nesnalaljivost i neznanje ih navode da izbegavaju
ovaj metod kupovine. Kako bi se taj jaz premostio, savetuje je prodavcima da na svom sajtu
postave pojednostavljeno objanjenje, kojm e navesti kupce na pravi put i omoguiti ak i
laicima da bez problema izvre transakciju.

U poslednje vreme je sve ea pojava sajber kriminala, koji odbija kupce od ovog modela
trgovanja. Najvei problem jeste davanje podataka sa kartice za internet plaanja. Usled rasta
broja njihove zloupotrebe, ne postoji dovoljan stepen sigurnosti da e se transakcija sprovesti na
odgovarajui nain, pa ak i da e narueni proizvod stii na eljenu adresu. Danas se o ovom
problemu dosta raspravlja i postoje tendencije da e on biti reen.

12
ZAKLJUAK

Elektronska trgovina, kao i sve privredne aktivnosti, poseduje svoje prednosti i nedostatke. Kako
se ona zasniva na Internetu i savremenim informacionim tehnologijama, tako ona poseduje
mnoge prednosti u odnosu na tradicionalno obavljanje trgovinskih transakcija. Ove prednosti su
mnogobrojne, kako za kupce tako i za prodavce i drutvo u celini. Do vee primene elektronske
trgovine nije pre svega dolo zbog nekih ogranienja koja su pre svega tehnike prirode. Uticaj
svih ogranienja se moe smanjiti.

Da bi se u potpunosti razumela tema rada, tj. shvatilo ta znai poverenje kupaca mora se poi od
osnovnih pojmova elektronske trgovine. Potrebno je definisati ta ona predstavlja, od ega se ona
sastoji, ta je sve u nju ukljueno, kao i istorijski presek elektronske trgovine. Razumevanje
pojma elektronske trgovine nemogue je bez njenih tehnolokih osnova. Tehnoloke osnove
elektronske trgovine u sutini se zasnivaju na Internet tehnologiji. Elektronska trgovina je nita
drugo nego oblast elektronskog poslovanja koje predstavlja voenje poslova na Internetu, to ne
podrazumeva samo kupovinu, prodaju, ve i organizaciju poslovanja firme u okruenju, poslovnu
komunikaciju sa klijentima, kao i brigu o njima.

Elektronsko poslovanje stavlja akcenat na funkcijama koje se realizuju uz pomo savremenih

elektronskih dostignua, dok je elektronska trgovina deo globalne strategije elektronskog
poslovanja i tei da ostvari prihode putem World Wide Web-a, odnosno Interneta kako bi
poboljala veze sa klijentima i partnerima u cilju poveanja efikasnosti.

Vaan aspekt elektronske trovine u dananjem vremenu predstavlja elektronsko bankarstvo bez
kojeg je gotovo nemogue zamisliti funkcionisanje elektronske trgovine. E banking je posebno
znaajan jer omoguava visok stepen sigurnosti. E trgovina se najveim delom obavlja uz pomo
Internet tehnologija tako da moemo govoriti i o pojmu Internet trgovine, koja ima mnogobrojne
prednosti u odnosu na klasinu trgovinu. Ipak postoje neki odreeni problemi, pri kupovini i
prodaji putem Interneta, koji se pre svega tiu poverenja sa obe strane. Jedan od problema je i
opasnost od ugroavanja privatnosti uesnika. Razvoj Internet tehnologija imamo svuda u svetu,
pa je tako i naoj zemlji otvorena mogunost da se integrie u ve postojee ili novostvorene
sisteme elektronske trgovine. To je stvarno kompleksan proces koji zahteva angaovanje
strunjaka iz razliitih oblasti i znatne novane investicije.

13
LITERATURA

http://www.profitmagazin.com/izdanja/broj_063-064.453.html, 19.5.2016.

http://www.blic.rs/it/amazon-otvara-prvu-nevirtuelnu-prodavnicu/gs912p0, 19.5.2016.

http://www.poslovnaznanja.com/objavljeni-autorski-tekstovi/e-magazin/24-brending-izgradnja-
brenda-kroz-partnerstva.htm, 20.5.2016.

http://www.balkanmagazin.net/biznis/cid131-110974/amazon-planira-da-dronovima-robu-
isporucuje-kupcima, 20.5.2016.

http://www.magazinauto.com/roba-sa-amazona-direktno-u-gepek-vaseg-audija, 21.5.2016.

http://www.b92.net/tehnopolis/internet.php?yyyy=2014&mm=01&nav_id=802155, 21.5.2016.

http://www.amazon.com, 21.5.2016.

14