Aveti konfederalizma u arlotsvilu

U predveerje Drugog svetskog rata u treem tomu svog monumentalnog "Istraivanja

istorije" Arnold Tojnbi je izneo sledee zapaanje o amerikom jugu:
"Uporedna studija posleratnih istorija nekoliko drava Starog juga, lanica Konfederacije u
Graanskom ratu od 1861. do 1865, koje su osetile posledice poraza u tom ratu, pokazuje da
postoji znaajna razlika u stepenu u kome su se one oporavile od te zajednike nevolje
Posmatra sa strane koji je posetio Stari jug u petoj deceniji dvadesetog veka nesumnjivo bi
odabrao Virdiniju i Junu Karolinu kao dve drave u kojima je bilo najmanje vidljivih znakova
oporavka; takav posetilac bi se takoe zaudio to dejstva jedne tako velike drutvene
katastrofe na tim prostorima istrajavaju toliko dugo. U tim dravama je uspomena na ratnu
katastrofu toliko iva u dananjoj generaciji da se ini kao da se udar dogodio jue. Re 'rat' na
usnama mnogih stanovnika Virdinije i June Karoline jo uvek znai Graanski rat, iako su se
u meuvremenu dogodila druga dva strana rata. U stvari, ovek stie muan utisak da su
dvadesetovekovna Virdinija i Juna Karolina zemlje u kojima je vreme stalo i koje kao da su
zaarane."1
Pre tano dve godine, u leto 2015, guvernerka June Karoline Niki Hejli potpisala je zakonski
predlog kojim se konfederalna zastava iz ere Graanskog rata u Americi uklanja sa zgrade
dravne skuptine u glavnom gradu June Karoline Kolumbiji. Ovih dana stranice svetskih
medija ispunjene su izvetajima i analizama graanskih nemira u arlotsvilu u Virdiniji,
podstaknutih reakcijom takozvanih "alt-right" belih nacionalista i drugih pripadnika krajnje
desnice na uklanjanje spomenika generalu Konfederacije Robertu Liju iz gradskog parka u
arlotsvilu. ta se dogodilo u meuvremenu od Tojnbijevog vremena do danas?
Odgovor na ovo pitanje je sloen, nelinearan i slojevit, i u bilo kom smislu nije definitivan. Posle
traumatinog Graanskog rata i ukidanja ropstva jug se u ekonomskom i politikom smislu
sutinski nije promenio. Junjaki plantaeri, mada su izgubili rat, veoma brzo su se
konsolidovali u miru, jer su i dalje bili vlasnici zemlje, a stara poljoprivredna osnova
aristokratske moi je ostala sauvana. Zemljoposednika elita je relativno lako posle rata
uspostavila kontrolu nad jeftinom radnom snagom, a radnici su bili poraavajue slabo
obrazovani, to je njihovu zavisnost od elitnih plantaera inilo jo vrom.
Institucija ropstva je bila ukinuta, ali su reprsesija nad crncima, rasna segregacija i
diskriminacija u javnom ivotu dobili drugaije institucionalne okvire. Umesto kroz ropstvo,
monopol bele plantaerske elite nad politikim i ekonomskim aktivnostima osiguran je kroz
zakone Dima Kroua pod kojima se podrazumeva itav niz segregacionistikih zakona donetih
na jugu posle Graanskog rata, a koji su efektivno oblikovali javni ivot u tom regionu sve do
druge polovine 20. veka.
Izmeu ostalog, zakonima u stilu Dima Kroua, pod devizom odvojeni ali jedanki, stvarane su
odvojene kole za crnce predvidivo loijeg kvaliteta od onih u koje su ila deca belaca. Tek je
u uvenom sluaju Braun protiv odbora za obrazovanje Topike (Brown v. Board of Education
of Topeka) 1954. godine Vrhovni sud SAD jednoglasno doneo presudu kojom je proglasio
neustavnim zakone koji uspostavljaju odvojene javne kole za crne i bele uenike, i koji
uskrauju deci crne boje koe jednake obrazovne mogunosti. Deluje okantno da u lanu 256
dananjeg Ustava Alabame2, koji se ne primenjuje, i dalje stoji:
"Zakonom se propisuje osnivanje i odravanje javnog obrazovnog sistema na bazi dravnog
finansiranja; posebne kole za belu i za obojenu decu. Na osnovu zakona osnovae se,
organizovati i odravati liberalni sistem javnih kola irom zemlje za decu uzrasta od sedam od
dvadeset jedne godine Posebne kole e biti organizovane za belu i obojenu decu i nijednom
detetu bilo koje rase nee biti dozvoljno da pohaa kolu neke druge rase."
Predlog da se lan 256 brie iz Ustava nije dobio dovoljan broj glasova 2004. godine.3
U takvom posleratnom ambijentu stasavala je i specifina revizionistika ideologija amerikog
juga, ideologija "izgubljenog sluaja" (Lost Cause), koja predstavlja skup verovanja i uspomena
na Graanski rat kao na plemenitu borbu za prava junjakih drava, dok je pitanje ropstva,
kao jedna od osnovnih taki sporenja izmeu severa i juga, minimizovano ili potpuno
marginalizovano. Folklor Lost Cause revizionizma poeo je da se razvija i posveeniki neguje
jo 1870-ih i 1880-ih godina ukraavanjem grobova vojnika Konfederacije, konfederalistikim
ratnim zastavama, govorima i memorijalnim paradama. Kult ratnih heroja Konfederacije
masovno je opredmeivan krajem 19. i u prvim decenijama 20. veka podizanjem i otkrivanjem
spomenika irom juga njima u ast.
Sprovoenje odluke gradskih vlasti Nju Orleansa u prolee ove godine, kojom su iz grada
uklonjene statue etvorice generala Konfederacije, gradonaelnik Mi Landrije branio je
reima da te statue nisu podignute samo u ast junjakih generala, nego i kao deo pokreta
poznatog pod nazivom "kult izgubljenog sluaja". Jedini cilj tog pokreta, po reima Landrijea,
je da putem spomenika i drugih sredstava revidira istoriju i sakrije istinu, koja kae da je
Konfederacija bila na pogrenoj strani oveanstva.
Segregacionistike ustanove juga SAD, koje su se zasnivale na moi zemljoposednike elite i
plantaerskoj poljoprivredi, poele su da se uruavaju tek posle Drugog svetskog rata kada je
pokret za graanska prava na elu sa Martinom Luterom Kingom, Rozom Parks i drugim
prvacima civilne borbe sruio politiku osnovu tog sistema. Nizom odluka Vrhovnog suda
1950-ih i 1960-ih i njihovom implementacijom obesnaen je itav niz zakona
segregacionistikih drava u tradicijama Dim Krou legislative. Tek posle ruenja tih institucija
jug je otpoeo proces brze konvergencije sa severom.
Meutim, nerazreeno naslee prolosti nije se dalo tako lako potisnuti demokratskim
pravima i liberalnim alternativama aparthejdu Diksija. Medijsko uprizorenje prolonedeljnih
nemira u aroltsvilu u Virdiniji kao izgreda alternativnih desniara, belih suprematista i
kjukluksklanovaca samo je vrh ledenog brega. Drutvena i istorijska osnova demonstracija
protiv uklanjanja spomenika generalu Liju podignutog jo 1924, koji se u batini Lost Causa
smatra muenikom i herojskom figurom uporedivom sa knezom Lazarom iz kosovskog mita,
mnogo je ira i ukorenjenija.
Profesorka Univerziteta u Virdiniji Grejs Elizabet Hejl jednostavnim renikom objanjava
vitalnost i drutveni legitimitet Lost Cause ideologije u sadanjosti: "U Virdiniji, gde ivim i
radim, delii prolosti prodiru kroz sadanjost na nain koji je kako zapanjuju, tako i
uobiajen. Istorija Graanskog rata i konfederalne zastave ne pojavljuju se samo u muzejima,
arhivima i brojnim dravnim lokacijama iz istorije Graanskog rata. One se takoe prikazuju
na gradskim plonicima i u gradskim parkovima; na pekirima za plau, bamperima od
automobila i na blatobranima kamiona; na prozorima studentskih domova; u izjavama
izabranih zvaninika. Izgubljeni sluaj, kako neokonfederalisti danas nazivaju junjako
naslee, nas okruuje... Neslaganje oko znaenja ove prolosti je deo svakodnevnog ivota u
Virdiniji.4
U tom smislu su rei Arnolda Tojnbija sa poetka ovog teksta gotovo jednako relevantne danas
kao i 1939. godine kada su objavljene. Uprkos velikim, sutinskim promenama u politikim i
pravnim institucijama juga poetkom druge polovine 20. veka, koje su region objektivno
usmerile ka brem ekonomskom napretku, drutveni i politiki konsenzus o smislu naslea iz
Graanskog rata ostaje duboko polarizovan. Hauard Zin na uvodnim stranama svoje sjajne
knjige o narodnoj istoriji Amerike kae da ne postoji drava u svetu u kojoj je rasizam bio toliko
znaajan, tako dugo vremena, koliko je to bio u SAD. Mislim da su zbog tog politiki
nekorektnog, ali duboko utisnutog ideolokog naslea u nekim delovima amerikog drutva
svi pokuaji emancipacije poput uklanjanja spomenika junjakim generalima bitno ogranieni
u svojim namerama, a sasvim mogue i kontraproduktivni.

1
Navedeno prema Arnold Tojnbi, Prouavanje istorije (Izvod iz knjiga I-VI), JP Slubeni list Beograd, CID
Podgorica, 202, str. 271-272
2
Sa 310 296 rei Ustav Alabame je skroro tri puta dui od engleske verzje Ustava Indije (117 369 rei),
najdueg nacionalnog ustava u svetu, i predstavlja najdui i ustav sa najvie amandmana, koji operativan bilo
gde u svetu.
3
Daron Asemoglu, Dejms Robinson, Zato narodi propadaju, Clio, Beograd, 2014, str. 380
4
Grace Elizabeth Hale, OAH Magazine of History, Volume 27, Issue 1, 1 January 2013, Pages 1314