6.

Koncept GfG priprema za roenje

Ako postoji vera, koja moe da pomera planine, onda je to vera u vlasitu
snagu. (Marie von Ebner-Eschenbach)

O tome se radi!

Koji su ciljevi i sadraji GfG pripreme za roenje?

Koja znanja i vetine su potrebne za vou kursa?
Koje teorije su u osnovi koncepta GfG pripreme za roenje i kako one mogu da
se praktino primene u radu na kursu?

Koncept pedagoke pripreme na roenje je bio prvo dete, koje je GfG pre vie od
30 godina uspeno doneo na svet. Jo uvek je tema roenje deo srca naeg angaovanja.
Mi elimo da od poetka podrimo porodice koje nastaju i time aktivno sa njima
oblikujemo drutveno-politiki razvoj oko trudnoe i roenja.

Okvirni uslovi oko roenja su se u poslednjim decenijama jako promenili. Mnogo

toga, kao to je na primer roomung-in ili prisutnost oeva tokom roenja mogli su da se
postignu u korist porodice. Istorija pripreme na roenje (vidi sledeu stranu) pokazuje ta
se razvilo iz tadanje inicijative roditelja za samopomo. Od pre nekog vremena uostalom
vidimo da su ugroeni naporu oko akuerstva koje je prijatno prema enama i porodici. U
sledeem delu elimo da Vam ukratko ispriamo o sadrajima pisma o stavova AFK-a
(radna grupa zdravlje ena u medicini, psihoterapiji i drutvu e.V.) iz 2010.godine, koje
razjanjava zato je vie nego neophodno angaovanje za akuerstvo koje je prijatno
prema enama i porodici:

Trudnoa i roenje se sve vie posmatraju kao rizik, koji moe da se smanji pomou
medicinske intervencije.
U Nemakoj se 70% majki koje to postaju klasifikuje kao rizino trudne.
Uzak finansijski i vremenski okvir prenatalne nege ne daje vremena za individualnu i
psiho-socijalnu negu.
Trudoa je dalje poslovni rizik za enu.
Akuerstvo je visoho tehnicizirano. Na primer stopa carskog reza sa 30% je duplo
via nego to je sa medicinskog gledita zaista neophodno.
 Ne postoji kultura babinja. Babilje se drutveno jedva tematizuje ili podrava.

(prema AKF e.V., pismo o stavovima: Krajnje je vreme da se razmisli o bavljenju

trudnoom, roenjem i babinjem).

Potrebni su angaovani strunjaci da bi moglo da se ide u sa ovim razvojima. Voe

kursa koje se angauju u oblasti pedagoke pripreme na roenje, daju jedan veoma vaan
doprinos.

Istorija pripreme roenja

GfG je pre preko 30 godina populazovao kurseve za prirpemu roenja u Nemakoj. Do

tada su postojale pojedinano sprovoenji kursevi za gimastiku tokom trudnoe, koje su
sprovodile fizioterapeuti (gimnastiari za bolesnike). Generacije ena pre toga su u najboljem
sluaju na roenje pripremane od strane svoje majke ili bake. Preivljavanje majke i deteta se
nije podrazumevalo i time je roenje primarno bilo egzistencijalni dogaaj. Strah se u sutini
odnosio na cilj, a manje na bol, koji je bio neprijatna pratea pojava, koja jedva da je mogla
da se izbegne. Shodno tome, ene su ranije imale potpuno drugaija oekivanja i time sasvim
drugaiji doivljaj roenja.

Priprema na poroaj u modernom smislu je prozivod 70-tih godina prolog veka. Prvi put
je engleski lekar Grantly Dick-Read upravo u 30-tim godinama opisao vezu izmeu bola,
straha i napetosri. U Rusiji (Velvovski) i Francuskoj (Lamaze) su 50-tih godina razvijene
metode za pripremu roenja, koji su sa psiho-edukativnim pristupom postavile osnovu za
pripremu roenja koja do danas vai.

Pored spiritualnog gledita Frdrick Leboyer i Michel Odent, pripremaice za roenje

kao to su Sheila Kitzinger i Gerlinde Wilberg su svoje znanje i svoju kritiku usmerile na
akuerstvo koje u Nemakoj sve vie ide u smeru tehnologije pri roenju. Neno ophoenje
sa novorenetom, njegova spremnost za vezivanje i njegova otvorenost direktno nakon
roenja je esto diskutovana kao slobodan izbor poloaja pri roenju. Prikladnosti tehnika
disanja i metoda oputanja je proverena. Mogunost roenja kod kue sa zatienim,
privatnim okvirom je takoe posmatrana kao alternativa. Osnov za to su u ovom periodu bile
mnoga razmiljanja o emancipaciji roditeljima o kojima se raspravljalo:
 Za bebu su roditelji eleli to je mugue neno i humano roenje, koje je od
poetka trebalo da podri novog stanovnika zemlje, da potpuno izgradi svoj
potencijal.
Za trudnice je taj dogaaj roenja trebalo da bude to je mogue pozitivno
iskustvo, koje daje snagu, i koje favorizuje rast u majinsku ulogu.
Otac koji to postaje je posmatran kao pratilac trudnice pun ljubavi, kritiar
nedostojnih okolnosti raanja i zastupnik interesa ena.
Podsticana je tedljiva primena tehnika praenja i tehnikih pomonih sprava.
Saivljavanjem sa roenjem otac koji to postaje trebalo je da razvije jai
emocionalni odnos sa svojom parnterkom i bebom.

Ovaj pokret emanciacije roditelja je takoe zahtevao promenu razmiljanja u

klinikama. Roditelji su pitali, pre nego to se prijave u klinici ili ambulanti za roenje da li:

Partner moe da bude tokom roenja;

Koje prakse i lekove bi obino smeli da se korite;
Koje mogunosti promene poloaja ima ena,
Da li bebi kasnije smeo da se skine pupak;
Da li beba moe da lei na stomaku kod majke i istovremeno bude
postavljena i mnogo drugog.

Pomonice za roenje su bile primorane da ogovore eljama roditelja, ali nisu htele da
rizikuju da se njihovo odeljenje za raanje zatvori usled male frekvencije. Mnoge su se same
angaovale u ovom pokretu i podrali njegove zahteve.

Nastala je iroka mrea, koja je dalje razvijala stavove i unosila ih u javnost. Vana
inicijativa je pri tom bio GfG, koji je angaovane majke profesionalizovao za dalje
obrazovanje za GfG- pomonice za roenje i pobrinuo se za to da ohrabri ostae roditelje da
formuliu svoje elje i da se pobrinu za njihovo sprovoenje. Pored drutva za pripremu
roenja mnoge babice, lekari i takoe psihoterapeuti su zasluni za pripremu za roenje.

6.1 Ciljevi i zadaci GfG-pripreme za roenje

Osnovni cilj GfG-pripreme za roenje je da se podstie vlastita odgovornost ena i

parova i da se ojaaju njihove indivudulane kompetence. Na tom osnovu moe na primer da
se znaajno samosvesno i samoodreujue izae na kraj sa medicinskim ponudama kao tu su
prenatalne dijagnostike metode ili medicinskim zahvatima tokom roenja. Osnova rada
mora da uveri da su ene i parovi eksperti svog ivota, svoje trudnoe i roenja. Pri tome je
zadazak pripremaica za roenje da podre ene i parove da izgrade ovaj status eksperata i da
ga orde.

Za GfG-pripremu za roenje mogu se opisati tri velike oblasti zadataka, koju stoje u
direktnoj interakciji:

Praenje u periodu trudnoe:

enama i parovima treba da se omogui da osete telesne, duevne i socijalne promene

i da ih integriu u svoj ivot. Strahovi (koji se na primer odnose na moguu invalidnosti treba
da se prihvate kao reivi i kao prirodni konstruktivni element trudnoe. Svaka ena i svaki par
treba da budu u poziciji da oblikuju period trudnoe sa svojim individualnom mogunostima
kao kreativan i smislen proces i da pritom mogu da odbrane prema (medicinskoj i takoe
socijalnoj) heteronomiji (zavisnost od tuih zakona).

Priprema na roenje

ene i parovi treba da budu svesni da oni samo oblikuju roenje svog deteta i pri tom
mogu u obzir da uzmu razliite pomoi. To ukljuuje odluku o vrsti nege tokom trudnoe i
roenja kao i o izboru mesta roenja. Oni treba da budu u poziciji da preuzmu odgovornost
za oblikovanje (projektovanje) roenja i da ga (ukoliko je potrebno) u pravom trenutku i
prema pravoj meri mogu sprovesti.

Priprema na roditeljstvo

ene i parovi treba da budu pripremljeni na sveobuhvatne promene svog ivota nakon
roenja i na ivot sa detetom. Oni treba da budu u poziciji da ove promene i potekoe shvate
kao prirodan proces rasta jedne porodice i da mogu da blagovremeno reaguju na nastale
probleme tako to znaju gde mogu da pronau pomo.

6.2 Sadraji GfG-pripreme za roenje

 Sadraji i metode GfG pripreme za roenje mogu da se opiu pomou etiri velike
tematske oblasti: :

Rad na telu i percepcija tela (svest o telu)

Ovde spada posredovanje vebi da disanje i oputanje za trudnou i za olakanje

roenja. Putem vebi oputanja treba da se u smislu oeaja nepotrebnog, tenzinog napona,
naui otputanje napetorsti i takoe preputanje prirodnim stanjima. Rad na telu treba da
sprei sve potekoe ili da ih smanji i time da pojaa svest o telu u smislu samopouzdanja i
dobrog oseaja.

Samoiskustvo

Kroz razliite vebe je omogueno da ovek sebe prihvati kao individuu sa vlastitim
eljama i potrebama, i sasvim linim razvojem. Poverenje u vlastite sposobnosti se budi. To
moe na primer da se dogodi uvoenjem putovanja iz fantazije, ali takoe i putem vebi sa
partnerom. Vano je da se ova iskustva postave u odnosu na dete i da se tako ojaa kontakt
majke i deteta, oca i deteta.

Informacije

Razgovori obuhvataju kako informacije o prirodnom toku trudnoe i razvoju deteta

pre roenja tako i informacije i razliitim vrstama (medicinske) nege pre, tokom i nakon
roenja. Mogua odstupanja i problematike (na primer prenatalna dijagnostika) se takoe
obrauju i prema potrebi objanjavaju uesnicima kursa.

Razmena

Susreti za pripremu za roenje slue pored vebi i posredovaja informacija putem

osobe koja priprema za roenje takoe i meusobnoj razmeni izmeu ena i parova.
Uesnicima se omoguava iskustvo mogu meusobno da se podre i savetuju, takoe i da
budu upueni da pomo strunjaka. Ovde treba posebno se podstiu za preme nakon roenja
da ostane u kontaktu i da se meusobno (takoe i druge) podravaju i upuuju na pomo.

Da bi se zadovoljila potranja holastikih ponuda, vana je dinamina ravnotea

ponuda iz ove oblasti. Teita variraju prema temi susreta, postavljenom cilju voe kursa i
potrebama uesnika. U osnovi se preporuuje da sve na svakom susretu se oblasti uzmu u
obzir.

6.3 Kvalifikovanje za voenje GfG-kurseva pripreme za roenje

GfG-pripremaice na roenje, koje su obino i same majke, posmatraju dogaaj

roena prvenstveno iz ugla i doivljaja roditelja koji to postaju. Iz pozadine pedagokih
koncpeta obrazovanja odraslih ene i parovi treba da se podre da pronau individualen
mogunosti, da se izbore sa trudnoom, roenjem i poetkom porodinog ivota. Voenje
kurseva pripreme na roenje ne treba da ni u kom sluaju sprovodi bez kvalifikovane obuke
i/ili odgovarajueg profesionalnog obrazovanja.

Certifikat GfG-pripremaice na roenje pretostavlja sledee kompetence, koje treba

da se steknu u okviru GfG-obuke:

Sposobnost za holastiko voenje grupa

Kompetence za voenje razgovora i savetovanje
Kompetence koje prevazilaze generacije i kulture
Primena osetljivsti za kulturu i inkluziju
Medicinsko i psiholoko znaje o trudnoi, roenju, babinju i ranom detinjstvu
Poznavanje priholokih apsekata postajanje roditelj
Znanje i metode podsticanja zdravlja i prevencije stresa
Znanje i metode obuke za disanje, percepciju (svest) tela i motorike

Na osnovu pedagokog teita GfG-prirpeme na roenje (za razliku od 80.tih godine)

jedva da postoji jo mogunosti da se trokovi kurseva za GfG-pripremaice na roenje
nadoknade iz zdravstvenog osiguranja. Generalna naknada je danas rezervisana za babice i
psihoterapeute, jer oni imaju osnovno zanimanje iz oblasti medicine koje je preduslov za
naknkadu trokova.

U oblastima sa manjom gustinom babica mogua je pojedinana naknada trokova

kursa da bi se zapuile ruke izmeu ponude i potranje.
 Kako mnoge GfG-pripremaice na roenje raspolau sveobuhvatnom dodatnom
kvalifikacijom, angauju se u ostalim ponudama za roditelje koji to postaju kao tu su na
primer:

U kursevima za roditelje sa vie dece

U kursevima za blizanake trudnoe
U interkulturalnim ponudama kurseva
U kombinovanim kursevima iz trudnike joge i prirpeme za roenje
U savetodavnom radu i otvorenim ponudama oko trudnoe i roenja
U okviru aktivnosti kao doula

Roditelji koji to postaju takoe koriste ponudu pojedinane pripreme za roenje sa

fleksibilnom vremenom, i to roditelji koji su vremenski ogranieni i ne ele nikakvu grupnu
nastavu i stoga ne mogu da uestvuju na regularnom kursu.

GfG-Doula

Re Doula izvodi se iz grke rei doleia i znai sluiti oder brinuti. Doula je
ena, koja je rodila vlastitu decu i raspolae znaajnim znanjem iz oblasti roenje. Ona
poznaje i razume emocioanlne portrebe neke ene tokom roenja, stoga je u poziciji, da
onima koje raaju (porodiljama) prui empatijsku, kontinuiranu i individualnu podrku.

To znai da ona zajendo sa njom die, pomae joj masaama da se opusti, tei je,
ohrabruje je, zbrinjava je u zavisnosti od toga ta je porodilji trenutno potrebno.

Doula ne zamenjuje babicu ni akuera, ona ne preuzima nikakvu medicinsku funkciju

i stoga moe da se koncentrie sasvim na potrebe ene. Upravo u trudnoi trudna ena i njen
partner upoznaju Doulu i sa njom zajedno se pripremaju na roenje. Tokom trudova njihova
doula ih prati i brine o njima bez promene smene. Takoe i nakon roenja je doula kontakt
osoba za mladu porodicu. Na doivljaj roenja moe jo jednom zajedno da se podseti i da se
o njemu diskutuje. Ovim kontinuitetom mogu da se kod budue majke razgrade strahovi i da
se razvije vie poverenja i pouzdanja u pogledu roenja. Izbegavaju se stres i naprezanje i
porodilja moe sasvim da se prepusti dogaaju roenja.
 Takoe i budui oevi profitiraju od praenja doule, jer on u jednoj za njega potpuno
nepoznatoj i moda zastraujuoj situacije nije sam odgovoran za podrku svoje partnerke.

6.4 Osnovi i metode GfG-pripreme za roenje

Nakon prethodnog pregleda o istoriju i pripremi za roenje pa do ciljeva i sadraja

naeg rada elimo da Vam predstavimo jo neke teorijske osnove GfG pripreme za roenje.
Ovaj teorijski input je dopunjem vebama za rad na kursu, koje su prilagoene temi.

6.4.1 Dobar oseaj, otvorenost, poverenje, zajednitvo (zajednike osnove)

Prvi korak poinje sa pripremom odgovarajueg okvira, koji enama i parovima

dozvoljava, da uivaju vreme na kursu, da budu otvoreni za stimulanse i podsticaje i da
ostvaruju nove kontakte. Sledei preduslovi moraju da se zato stvore (videti takoe poglavlje
4 Voditi grupe):

Dobar oseaj

Posebno za proces upoznavanja je vano da se stvori atmosfera koja podstie

meusobno poverenje. Podsticaju oko teme roenje su usko povezani sa intimnou i
oslobaanjem. Sve to bi trebalo da se ogleda u oblikovanju prostorije. Stolice poreane u
krugu su dakle manje pogodne. Udobne prostirke sa razliitim jastucima, po potrebi lopte sa
sedenje, ponude pia i lepo oblikovana sredina podstiu oseaj oputanja i dobrog oseaja.

Otvorenost

ene i mukarci treba da se u krugu oseaju dobro i da naue da oni samo mogu da
doprinesu svom dobrom oseaju tako to se otvoreno suoavaju sa svojim potrebama. Za ovu
otvorenost izabrano obraanje takoe igra ulogu: Kada se budui roditelji pitaju: Da li elite
da vam se obraa na ti? oni se najee odluuju za TI. Kada ih pitate: Da li elite da vam
se persira ili obraa na ti?, nastaje nepotrebna distanca.

Poverenje
 U poverenje i primereni intimnost spada da se parovi i ene mogu uzdati na to da
stvari, o kojima oni govore, nee biti izneene napolje, nego e ostati u grupi. Posebno ako se
kurs odigrava u nekom malom mestu, u kome svako svakoga poznaje, ovo je od znaaja.
Ovaj dogovor o tajnosti mora da se kratko dogovori na poetku kursa: Da bismo mogli da se
ophodimo otvoreno i nerpistrasno jedni sa drugima, dogovaramo dse da nae line stvari, o
kojima ovde razgovaramo ne iznosimo napolje?

Zajednitvo (zajednike osnove)

Kako budui roditelji budu u jednoj slinoj situaciji, oni mogu veoma efikasno da se
meusobno podravaju. Pro tome je vano da se otkriju sline strepnje ili potekoe, ali
takoe i slino doivljene pozitivne promene. Ove zajednine osnove povezuju. Zadatak voe
kursa je da naglasi ove zajednike osnove i da na raspolaganje stvati raznolike mogunosti
razmene i upoznavanja. Na ovoj osnovu mogu da nastanu mree roditelja, koje lesto dug
vremenski period podravaju mlade porodice (videti poglavlje 3 Podsticanje zdravlja).

6.4.2 Ohrbriti znaaj fiziolokog roenja

Medicinska edukacija nije u prvom planu naeg rada. Naprotiv, mi polazimo od toga
da je za ene i parove od pomoi, da upoznaju fizioloko roenje i time raznolike mogunsoti
da izau na kraj sa roenjem iz vlastite snage.

Kod posmatranja altasa roenja budui roditelj se zapanje usled neverovatno dosta
poralse, jake materice sa njenom slojevima miia koji dobro funkcioniu. Oni prepoznaju,
koliko je vano oputanje i poverenje za otvaranje grlia, jer se inae u donjem segmentu
materice aktivira postojea muskulatura za zatvaranje i radi suprotno procesu oslobaanja.

Budui roditelji mogu na osnovu slika i vebi da dobro shvate i razumeju, da je

upsravno dranje pri roenju i ukljuivanje snage za duboko disanje i dobro snabevanje
kiseonikom vano i da olakava put bebe kroz rodni kanal. Sve to daje enama hrabsrost da
imaju poverenja u svoje telo i svoje snage.

6.4.3 Praktina demonstracija atlasa roenja

 Atlas roenja radi sa velikim slikama, na kojima uesnici mogu da prepoznaju razvoj
neroenog deteta i organe za raanje. Oni vide rast i zrelost deteta, poloaj i veliinu materice
i prepoznaju funkcije placente i pupane vrpce. Voa kursa moe da objasni nain delovanja
materice sa njena tri sloja miia tokom roenja kao i da razjasni put deteta kroz rodni kanal,
i kako se telo u svakoj fazi roenja prilagoava zahtevima.

Trebalo bi da se nadovee na dalji razgovor o aktivnosti trudova u razliitim fazama

roenja. Voa kursa opisuje ritam truda i pauzu u vazi otvaranja, promene u prelaznoj fazi i
nagonu za guranjem u fazi izbacivanja. Ona objanjava da se roenje zavrava tek sa
periodom nakon roenja, u kome ena izbacuje placentu. Vano je da naglasi impesivna
interakcija organa, hormona i prirodnog naina funkcionisanja i takoe saradnja majke i
deteta.

Iskusne majke mogu da dopune izvetajem iz vlastitog doivljaja.

One se na primer sa sledeim impulsnim pitanjima ukljuuju u demonstraciju:

- ta ste doiveli u fazi otvaranja?

- Kako ste oseali period prelaza?
- ta se promenilo u fazi izbacivanja?
- Koja oseanja su bila u prvom planu pri pozdravljanju bebe?

Cilj demonstacije je da se informie o prirodnim koracima, da se ojaa da se ima

poverenja u vlastito telo i da se prepoznaju vlastiti resursi.

Materijali za demonstraciju:

- Altas roenja: ovde potoje veoma razliite varijante. Voa kursa bi za sebe trebalo
da isproba sa kojim slikama on sam moe da radu.
- Plastina karlica od tkanine: Karlica od tkanine je dobar medijum da se predstavi
put deteta kroz karlicu majke bez previe medicinske demonstracije. Opasnost je
pre u korienju anatomski detaljne vetake karlice.
- Lutka: ona bi trebalo da moe optimalno da se vodi kroz karlicu
- Prstenje (krugovi) u razliitoj veliini kao simboli otvaranja grlia materica: ovde
mogu da se koriste krugovi od drveta, plastike, papira ili trake od tkanine.
- trikana materica.
 Veba: isprobati put bebe kroz karlicu

- Voa kursa objanjava kosti karlice i moli ene, da pri tome sednu na neki
veliku gimnastiku loptu i da se same lokalizuju ove kosti tako to
isprobavaju dodirom. Isprobavaju i dodiruju svojim rukama du velikih
bedrenih kostiju i kukova, idu ka napred dole prema pubinoj kosti i
otkrivaju elastian, hrskaviav sastav pubine kosti. Onda idu ka povrini
za sedelje i tesriraju sedelne kosti i putaju ruke da konano skliznu ka
trtici.
- Sa lutkom i plastinom karlicom voa kursa demonstrita kako beb sklizne
u popreni ulaz karlice, kako se u daljem toku na sredini karlice malo
okree, da bi se prilagodila okruglom obliku i kako se onda pomera u dogo
ovalno izlaz karlice, da bi konano napustila unutranjost ene i bila
roena.
- Veba u dvoje: Jedna osoba rukama formira krug, koji treba da predstavlja
karlicu, a druga osoba pomera svoju pesnicu sa jakim pritiskom na dole
bez da se prilagoava ogliku otvora. Pri drugom pokuaju se pesnica i
karlica pokreu u saglasnosti da se isklizavanje pesnice ini mnogo
lake. ene i parovi pti tome stiu iskustvo da pokreti pomau. Oni mogu
da prenesu ovu ideju na roenje. Takoe i tamo oputajui pokret ene i
deteta kri put kroz karlicu.

6.4.4 Suoavanje sa bolom centralna tema

Jedna od najvanijih poruka u okviru pripreme za roenje je ukazivanje da je roenje

obino povezano sa jakim bolovima, koji meutim (esto) putem ahirmativnog stava i linih
strategija mogu da se prebrode.

Bol usled trudova ima dublje znaenje: On priprema na promene, koje se esto
doivljavaju kao krisa, a koje beba u svim segmentima ivota nosi sa sobom. Osim toga on
prati neizbeno odvajanje simbiotike veze majke i deteta tokom trudnoe.

Bolovi i oseaji besa ili odricanja treba da mogu da budu izraeni bez stida, jeanje i
vriskanje (sa izdisanjem) pri tome pomau da se pusti nepotrebno naprezanje. Izraavanja
besa ukazuju na trudove izbacivanja (istiskanja), koji su povezani sa oslobaanjem
(luenjem) adrenalina. Ne elim vie, ne mogu vie! Istovremeno mnoge ene doivljavaju,
kao to je iz nepbrojenih izvetaja o iskustvima postalo jasno, ogromnu snagu ovih
neodoljivih oseanja i esto su kasnije veoma ponosne kako su izale na kraj sa ovim
iskustvom.

Pri roenju se ne radu o kontroli bolova, nego o doputanju onoga to se deava u telu
ene. Radi se o tome da se odustane o kontrole i da se prepusti tome da uroeni materinski
instikt pomae pri tome da se sasvim prepusti ovom dogaaju i da se aktivnost oko roenja
ovlada zajedno sa bebom. Zaboravi sve to si nauila. Ovim reima je poznati lekar i
pionir akuerstva Michel Odent saeo neophodnost da se prepusti sasvim instiktivnoj
interakciji tela i duha.

Suoavanje sa bolom spada u kurs priprema na roenje takoe u razgovor o

sredstvima protiv bolova. Nije je smisleno da se osuuje periduralna anestezija (PDA), niti da
se propagira kao lekovito sredstvo. Vani je struno objanjenje o prednostima razgradnje
napetosti ili stvaranju nove snage i objanjenje o nedostacima kao to su smanjivanje trudova,
manje prirodnih luenja (oslobaanja) hormina ili povreda pricom.

Iskustvo i savladavanje bola ima jo jednu drugu dimenziju. Ako nekoj eni uspe da
rodi iz vlasite snage, onda njeno telu u trenutku roenja lui jedan koktel hormona, koji pri
tom pomae da se bebi aktivno okrene i da je prihvati u ljubavi. To se ogleda i na bebi. Ovaj
stav vezivanja moe da se posmatra kao poklon nae prirode sisara, koji mi ne treba da
odbijamo bez dobrg razloga. Naravno da mi moemo dete da postepeno nauimo sa voli, kao
to je esto sluaj nakon carskog reza ili pri razdvajanju direktno nakon roenja (ili takoe
pri usvajanju).

ene i parovi treba da prepoznaju da je fizioloko raanja senzitivna konstrukcija iz

fascinirajuih telesnih i psihikih procesa. Da bi se podrali ovi prirodni procesi, neophodna
je atmosfera raanja, koja iskljuuje spoljne smetnje ili ih bar ograniava na minimum.

6.4.5 Dozvoliti prirodni ritam

Prirodno roenje se bazira na ritmici uspona i padova, ubrzaja i uposrenje i

individualno je. Nije nam teko da u nama samima pustimo prirodni ritam jer on inae u
naem vremenu koje se bzro ivi igra podreenu ulogu.
 Bol tokom trudova izaziva kod ene akutan stres i njeno telo reaguje luenjem
(osobaanjem) hormona stresa (kateholamini). Kao paradoksalni odgovor ovi hormoni stresa,
ukoliko se lue (oslobaaju) samo pararelno uz trodove, dakle ritmiki, provociraju pojaano
luenje (osobaanje) oksitocina i podstiu istovremeno proizvodnju endorfina. Ako se
nasuprot tome koristi kap trudova sa vetakim oksitocitinom (kontinuriano luenje
(osobaanje)), onda hormoni stresa obustavljaju viestruku proizvodnju oksitocina i
endrogenog endorfina. ene oseaju trudove, koji su stvoreni lekovima iz tog razloga kao
veoma bolne i loe mogu sa njima da se izbore. esto dolazi do trajnih napetosti, grli
materica se dugo ne otvara dalje, jer pauze u trudovima (paute oksitocina) su vane na
napredak roenja.

Hormonalna interakcija od dela vegetativnog nernog sistema je pogodna za napredak

u raanju. Aktivnost simpatikusa tokom trudova se brine za kontrakciju miia materice, kod
parasimpatikus utie na oputanje donjeg dela materica i grlia materice.

Bolovi tokom trudova se u prelaznoj fazi brinu za poveano luenje (osobaanje)

endorfina. ena klizi u jedno stanje slino transu i doivljava jedan potpuni zadatak ja-
granica, koji podstie razdvajanje od deteta. Majka koja prirodno raa moe da prirodno luta
u toku telesnih energija. Pri postizanju visokog nivoa napona telo se treperenjem i drhtavicom
priprema na fazu izbacivanja (istiskivanja). Pritiskom glave deteta na dno karlice nastaju
nevoljni pritisni impulsi, koji su ugraeni u ritam trudova i pauze trudova do roenja.

Kada se bol zavri, velike koliine endorfina dovode do ekstaze i euforije. Vezivanje
za bebu se od poetka podstie luenjem (oslobaanjem) ovog prirodnog koktela hormona.

Skladna promena izmeu bolova trudova i oputanja osigurava podnoljivu aktivnost

raanja. Bez pauza oputanje dolo bi do neproduktivnih greva i pojaanog bola. Stoga
babice moraju (tokom roenja) kao pripremaice na roenje (na kursu) da podstiu
naglaavanje pauza. Tokom roenja se to podsie to je mogue poznatim okruenje, u kome
se ohrabruje i otklanjanje spoljanjih stimulansa pomae eni da se prepusti.

Informacije i uslovi za prihvatanje iskustva bola su:

Objanjenje o dejtsvu i znaaju ciklusa strah-napon (tenzija)-bol

Motivacija da se shvati znaaj bola
 Znanje o toku roenja sa trudovima i pauzama
Naglaavanje instikta i intuicije i poverenja u to
Podsticaji da se govori o oseanjima
Saznanje o znaaju zatienog okruenja pri raanju i izboru odgovarajueg
mesta za roenje
Ukljuivanje poverljivih osoba koje podstiu

Instrumenti u suoavanju sa bolom su:

Duboko disanje iz stomaka sa dugim izdisajem

Zvuno izdisanje ili tonovi iz stomaka sa otvorenim grlom
Sposobnost da se razlikuje tenzija i oputanje, jer oputanje umiruje alarm u
mozgu
Iskustva u suoavanju sa bolom na primer simulacijom bola (vidi sledee
vebe)
Slobodna pokretljivost celog tela, posebno karlice
Masae, oputanje dodirivanjem kao pomo partnera ili ostalih osoba od
poverenja.

Vena: Doiveti promenu truda i pauze

Cilj ove vebe je da ene i parovi razjasne da nakon svakog truda dolazi pauza. Veba
jasno dolazi do izraaja kada ene vebaju da nakon nekog neprijatnog poloaja, koji
simbolizuje trud, zauzmu udoban poloaj za oputanje. Na kursevima sa parovima mogu da
se oslone na partnera, na kursevima za ene na gimnasitku loptu ili na primer na dasku
prozora.

Tok vebe:

ene hodaju u poziciji jahaa, pri tome diu duboko i dre ovu poziciju oko 1
munut. Nakon toga sledi duga faza oputanja.
ene sada hodaju u dubokoj poziciji jahaa, diu stenjajui i pri tome dre
ruke visoko. Takoe se ova pozicija dri oko 1 munuta. Nakon toga sledi faza
oputanja.
 ene ponovi hodaju u dubokoj poziciji jahaa, ruke se dre visoko, disanje i
tonovi su dalje naglaeni.
Veba se zavrava svesnim oputanjem.

Postoje mnogobrojne mogunost, kako trudne ene mogu da se prilagode na

suoavanje sa bolovima usled trudova. Ovde su predstavljenje neke vebe. Osim toga je
sasvim razumno ako mukarcu u kusrevima za parove uestvuju na ovim vebama. To
poveava razumevanje za situaciju ene i povezuje.

6.4.6 Primeri za vebe za simulaciju bola

Teniska lopta

Jedno stopalo je na teniskoj lopti, drugo stopalo vrsto na ponu. Uesnici pomou
teine svog tela pritiskaju koliko je mogue teninsku loptu. Ovo podstie bol u svodu stopala.

Voa kursa vodi ovu vebu tokom perioda od oko dva munuta, tako to kae: Trud
poinje (pritisak se pojaava), snaga truda se pojaava (pritisak se dri ili pojaava), trud
se postepeno smanjuje.

Uesnici poduu svoje stopalo sa teniske lopte i oseaju nakon toga. Kod ove vebe je
dobro da se eksperimentie sa glasnim donovima izdisanja. Nakon toga se teniska lopta
postavi pod drugo spopalo, sada uesnici ve tanije znaju ta dolazi mogu da iskoriste svoja
iskustva za sledei tok vebe.

Proiriva grudi

Slino zahtevno je kada uesnici svoje ake preklope iza tela i njih podignu nekoliko
munuta to je mogue dalje u pravcu glave. Najee se brzo javi neprijatan oseaj tenzije
(napona). Takoe ovde uesnici mogu da eksperimentiu sa disanjem, da isprobaju pokrete i
zvuke, koji im pomau da izdre tenziju (napon).

Drati ruke

Uesnici dre oko 7 minuta rairene ruke u vazduhu, dok sede na gimnastikoj lopti.
Pri tom mogu na lopti da krue karlicom, da se svesno sa glasnim disanjem i jecanjem
(zveanjem) oslobaaju.
 Sve vebe se zavravaju sa oseanjem nakon toga i svesnim oputanjem.

Procena

U procenama ovih vebi uesnicima treba da se omogui da reflektuju dobijena

iskustva i time dobije znaajna saznanja o vlastitom suoavanju sa stresom i bolom.

Impulsna pitanja bi ovde mogla biti:

Kako sam se suoio sa oseajima bola i aktivnim oputanjem?

ta je posebno bilo od pomoi za prevladavanje bola?
Koji znaaj to ima za mene tokom roenja?

6.4.7 Uspravni poloaj pri raanju bol kao putokaz

Bol prua vredne informacije i ukaze u trenutku roenja. On na tekom putu za majku
i dete deluje kao putokaz. Sposobnost reakcije ene se spreava potiskivanjem bola. Stoga je
vaan zadatak pripreme na roenje, da se ene senzibilitaju u percepciji svog tela. ena je
onda tokom roenja u poziciji da na odgovarajui nain reaguje na situaciju i da pronae
odgovarajui poloaj i pokret.

Fizioloki dogovor na pol je pokret. Putem njega ena titi sebe i svoju bebe od
povreda. Doivljaj bola se esto realizuje tokom roenja u pokretima kao to su kruenje
karlice, savijanjem ili promenom poloaja. Na kursu bi ene i parovi trebalo da se upoznaju
sa mogunostima prevladavanja bola pokretom. Osim toga trebalo bi da postane jasna
prednost uspravnog poloaja pri roenju za put deteta (videti takoe Praktina demonstracija
sa atlasom roenja).

Veba: Uspravni poloaj pri raanju

Voa kursa pokazuje table sa slikama, koja predstavlja razliite uspravne poloaje pri
raanju. Ona svakom paru deli jednu od ovim tabli. Podstaknuti slikama parovi mogu da
probaju poloaj (dranje) na svojoj karti sa sliklama. Oni koriste za to materijal koji se nalazu
u prostoriji kao to su gimnastike lopte, taburee, stolice ili debele jastuke (na primer jastuke
za meditaciju). Nakon toga svaki par grupi predstavlja isprobani poloaj. Parovi sada vebaju
ovaj poloaj, a voa kursa ih pri tom pomae. Tako se grupa dobro aktivira, budui roditelji
ue kako da u nepoznatom prostoru eksperimentiu sa mogunostima koji im tamo stoje na
raspolaganju.

U zajednikoj proceni vebe se sakupljaju i opisuju prednosti uspravnog poloaja

(dranja). Voa kurska takoe treba da navede razloge, koji govore protiv toga. Na primer
moe za roenje da bude od prednosti, da se upravna pozicija (poloaj) povremeno prekine
da bi se proces roenja usporio. Ovo je smisleno da bi se majka i dete odmorili i da bi se
ispravilo nepravilno postavljanje deije glave u ulaz karlice majke. Pri tom je vano
naglaavanje reenja problema, a ne naglaavanje problematike.

6.4.8 Suoavanje sa strahom i potreba za kontrolom

Strah od roenja i srepnja gubitka kontrole su najee sutinska pozadina za elju za

Sectio caesarea. Takoe je i ovde od velikog znaaja da se enama objasne prednosti
fiziolokog roenja, a da se pri tom veoma senzibilno ophodi sa individualnim strahovima i
brigama i da se preko njih ne prelazi. Upravo kod traumatskih prethodnih iskustava
otvorenost za koncept prirodnog roenja moe da se razvije samo ako se enama moe
objasniti, da se njihovi strahovi iskreno prihvataju. Pri tome treba da se naglasi da moe da
bude dobro da se sasvim sprepusti procesu raanja i da se ovaj izazov savlada iz vlastite
snage, ali to ne mora da se iznudi. Ovde se pre radi o sveobuhvatnom informisanju
osloboenom procene za odluku koji samo donose.

Nezavisno od traumatskih prethodnih iskustava sigurno svaka ena osea nesigurnost

u pogledu na izazov roenja koji se ispred nje nalazi. U komunikaciji oko roenja pokazalo
se da se igra sa jezikom metafora koji je bogat slikama. Istorija Beppa istaa ulica iz
Momo Michael Endea se ovde nudu. On opisuje kako on ujutru vidi kako lei ulica iju
irinu ne moe da proceni, i sam pogled ga ve umara, pre nego to uopte pone da isti.
Ako on ipak pogleda jedan mali deo napred, poinje da isti i to radi mirnim tempom sa
velikom panjim za svaki deo ulice i sa neophodnim pauzama, jer onda on na kraju dana nije
posebno umoran i veoma je ponosan na svoje delo.
 Takoe i kod doivljavanja trudova radi se o tome da se bude ovde i sada i da se
nepotrebno ne brine oko daljeg razvoja. Roenje znai da se postoji jedan poetak i jedan kraj
i pre svega takoe i pauze. Roenje je kao planinska tura na visoku planinu. Trudnice dolaze
do svojih granica, koje one sreom malo mogu da pomere u nazad. Ponekad granice moraju
da se prihvate i potuju da ne bi sebe i dete dovele u opasnost.

6.4.9 Postati roditelj

Budui roditelji danas mogu da retko uzmu u obzir uzore iz porodice. To je pre svega
usled toga da mnogo zaposlenih osoba bez dece imaju malo kontakta sa porodicama sa
decom i da uzori iz rodbine nedostaju ili ive daleko. Osim toga se mnogo promenilo
ophoenje sa bebama, uloga roditelja i ponaanje para u ulogama. Postoji mnogo vie
prostora za oblikovanje nego kod ranijih generacija, to takoe deluje uznemirujue (vidi
poglavlje 2 Porodica u tranziciji - socio-kulturni uslovi).

Svaki par mora da planira i oblikuje svoj vlastiti put ta esto prati razjanjenja i
konflikti. Teorijska pozadina i raznoliki posticaju, da se ova tema integrie u kurseve o
pripremi na raanje, nalaze se u poglavlju 5 Parovi postaju roditelji.

6.4.10 Babinje

Nakon trudnoe i raanja poinje drugi zahtevan i osetljiv period, na koji je drutvo
na alost obratilo malo panje. Pojam babinje opisuje period obuhvatnih procesa povratak
(povlaenja) - novog nastajanja nakon roenja deteta. Mu u Nemakoj nemamo nikakvu
kulturu babinja. Moda se prihvata da je roenjem uraen najvei deo zadatka i nakon toga bi
sve moralo da bude kao i pre.

Majke su ovde izloene velikom drutvenom pritisku da se nakon roenja telesno i

duevno to je pre mogue ponovo vrate u svoj stari ivot.

Samo trajanje babinja se ini proizvoljno. esto se pod tim podrazumeva oskudna
nedelja nakon roenja u klinici. etrdeset dana babinja su ipak jedna period, koji je telesno i
duevno predodreen. (iz AKF pismo o stavovima: Trudnoa, roenje i babinje, 2010).
 Vano je da se temi babinje u pripremi za roenje da dovoljno prostora. U odnosu na
roenje babinje moe planirano i aktivno da se oblikuje. Period babinja daje peat vezi sa
detetom, vezi roditelja i optem razvoju deteta.

ene i parovi treba da se sveobuhvatno informiu o izazovima ovog perioda i pri tom
da putem razliitih stimulansa (videti dole: Putovanje iz fantazije Medeni mesec sa bebeom)
dobiju priliku da se na ovo pripreme.

Izazovi babinja:

Upoznavanje roditelja i deteta i upoznavanje ljubavi

Priprema na dogaanje oko roenja
Telesna i duevna transformacija na potrebe deteta
Telesna i duevna transformacija na novu ivotnu situaciju
Suoavanje sa telesnom transformacijom i leenjem

Putovanje iz fantazije Medeni mesec sa bebom

Sedi najudobnije mogue na svoju stolicu ili potrai za sledee munute nego drugo
udobno mesto u prostoriji.

Smiri se,

Prati svoje disanje,

Kako udie i izdie,

Sasvim prirodno, sasvim iz sebe.

elim da te pozovem na jedno kratko putovanje iz fantazije, putovanje na medeni

mesec sa bebeom

Zamisli da je vaa beba roena.

Moda ste vi vae prve sate ve doiveli kod kue, moda u bolnici, moda u
poroajnom centru.
 Na vaem mestu roenja o vama su brinule osobe koje su vas pratile kroz roenje.

Prati svoje misli o tome jedna trenutak, pusti ih da idu dalje.

Zamisli sada da ste vi kao novoroena porodica prvi put kod kue.

Kako e biti?

Kakve oseaje ima?

ta eli prvo da radi?

Pokuaj da zamisli ovaj prvi dan, vae sobe, atmosferu vaeg doma, boje i mirise.

Pusti svoje misli i slike da jednostavno teku, pusti svoje disanje.

ta eli sabi za taj dan?

Kako eli da pone va medeni mesec sa bebeom?

Zamisli da si ti kraljica, kralj, u jednoj predivnoj palati.

Ti sledeih nedelja nema nita drugo da radi nego da se prepusti radovanju sebi i
svom kraljevskom potomstvu.

Svaka elja ti se ita ispred oiju.

Koje elje ima ti?

Koje osobe su oko tebe?

ta ti je vano za prve nedelje sa naim detetom?

Pusti svoje misli i slike da o tome teku.

Uivaj u ovoj zamisli, slikama ovog arobnog perioda je jedan trenutak.

Pusti misli i slike sada da teku,

Prati svoje disanje,

 Kako ono dolazi i odlazi,

Kako tee.

Ponovo vrati svoju panju u ovu prostoriju.

Neka ene poloe svoju aku na stomak.

Opazite da je dete jo toplo i osigurano u stomaku i tamo e jo nekoliko nedelja rasti

i sazrevati.

(Vane informacije sa rad sa putovanjima iz fantazije i putovanjima seanja naitete

u poglavlju 4 Voditi grupe.)

6.4.11 Upitnik za vou kursa: babinje

Razgovarajte o ovom pitanju sa Vaim partnerom, kolegom ili prijatelem kao

pripremu na temu na kursu.

Putnik babinje

Kako ste sami doiveli period babinja? Ko/ta Vas je pri tom
ojaalo? ta ste eleli?
Kako ste nauili da oblikujete svakodnevicu sa bebom tako da
ste stalno na kratko se bavili i svojim potrebama? Ko/ta Vas je pri tom
ojaalo?
Kako ste svog partnera ukljuili u negu bebe? Da li ste mogli
da dozvolite da se on sam izbori sa tekoama?
Kako ste izlazili na kraj sa nemirom i problemima spavanja
Vae bebe? ta Vam je pomoglo?

6.4.12 Priprema na neoekivano

Roenje ne moe da se predvidi. Moe da doe do dogaaja, koji prethodno nisu

mogli da budu osmiljeni i dogovoreni. Beba moe da se isuvie rano uputi na put i svojim
dolaskom roditeljima zada velike brige. Moe da se desi da se ne okree dobro i, iako je
prethodno sve dobro teklo, potreban hitan carski rez. U najgorem sluaju dete moe tokom
trudnoe ili tokom roenja da umre. Kod svih pokuaja predvidljivosti u dananje vreme
uprkos tome dolazi do toga da beba dolazi na svet sa nekim invaliditetom, koji prethodno nije
diagnosticiran. Ili ena, koja se radovala svojoj bebi, ne moe da se prilagodi na bebu, jer
pati od postporoajne depresije ili psihoze.

Nije mogue da se detaljno pripremi na sve stvari. To bi znailo da se roditeljima u

potpunosti oduzme ievivanje i ravnodunost. Ipak je vano da se govori o tome da ena
koja postaje majka i mukarac koji postaje otac mogu da doive stvari, koje ne mogu da se
predvide. Kada roditelji imaju oseaj Neemo uspeti to sami!, to je znak njihove
kompetentnosti, ako oni trae podrku i savet, dok probleme za sebe same ne mogu dobro da
klasifikuju i sa njima se izbore. Vano je da se o ovome govori na kursu.

Tokom poslednjih decenija osnovane su mnoge grupe za samopomo i obrazovane

grupe eksperata, koje prate i podravaju roditenje u posebnim kriznim vremenima.
Umreavanje sa ostalim roditeljim pritom pomae da se pronae prava adresa.

6.5 Samo iskustvo i telesno iskustvo u pripremi za roenje

6.5.1 Samoiskustvo

Vebe i podsticaju iz oblasti samoiskustva treba da enama (mukarcima) omogue

da sebe same kao induviduu sa sasvim vlastitim eljama i potrebana percipiraju i da na ovoj
osnovi biraju svoj vlastiti put. Za budue i svee roditelje je posebno vano da naue da
potuju sami sebe i da ne zanemaruju svoje line potrebe. Samo tako moe da stoji na
raspolaganju dovoljno energije za roenje i porodian ivot.

6.5.1.1 Veba: izraziti elje

Sa sledeim podsticajem treba da se iskusi i terstira izraavanje i sprovoenje linih

elja. Uspena komunikacija linih potreba je za ene tokom roenja veoma vana. Veba je
pogdna kako za kurseve sa parovima tako i za grupe ena.

1. Zadatak: Veba u dvoje

 Materijal: prostirke, jastuci, pokrivai, jastuci za dojenje, rolne jastuci u dovoljnoj
koliini za sve uesnike kursa.

Voa kursa nudi partnerima da potrae dobro mesto u prostoriji i da se dogovore ko

prvi poinje da izraava svoje elje.

Zadatak je da se pod vostvnom onoga/one koja eli, on/ona poloi na prostirku to je

udobnije mogue pomou pokrivaa, jastuka itd. Voa kursa moe da ilustruje zadatak uz
pomo dobrovoljca.

Kod ove vebe se posebno postavlja pitanje o majinskim kvalitetima. Osoba koja
izvodi tokom vebe uvek iznova pita o potrebama i onome to preferira osoba koja eli: Na
kojoj strani eli da lei? Da li voli da labavo ili vrsto bude uvijen u pokriva? Da li ti je
potreban jastuk pod kolenima? Da li negde neto jo pritiska? Da li je stvarno lepo?

Tek kada je osoba koja eli ispravno shvaena, kada je podrana i dobro postavljena,
zadatak je ispunjen. Onaj ko lei moe da uiva u dobrom oseaju nekoliko minuta, onda se
menjaju uloge.

2. Procena:

Parneri priaju u plenumu kako su shvatili vebu, ta ima je palo lako a ta teko u
kojoj poziciji (osoba koja eli ili osoba koja sprovodi) su se najbolje oseali.

6.5.1.2 Veba: ples sa akama

Jedna veoma nena varijanta kretanja je ples sa akama, na primer uz muziku

Ljubavni san od Franca Lista. Muziki komad je podeljen na tri jedinice. Kada muzika
pone, vodi prva osoba, kod drugog dela voenje se menja na drugu osobu i u treem delu
voenje ostaje otvoreno. Voa kursa daje trenutak promene.

Partneri stoje jedan preko puta drugog i dodiruju se povrinama aka otprilike u visini
ramena. ake se prema zvucima muzike pokreu jedne sa drugima, tela mogu sve vie da
ulaze u pokrete.

Nudi se promena partnera u voenju i biti voen.

 Kljuna pitanja o ovome mogu biti:

Kako sam doiveo da budem voen?

Kako sam doiveo da vodim?

Da li postoje paralele u odnosu na moj doivljaj u svakodnevici?

6.5.2 Telesno iskustvo u pripremu za roenje

Telesno iskustvo je ivotno iskustvo. Ono to smo telesno iskusili i samo tersiraku, to
moemo po potrebi mnogo bolje i intuitivno da shvatimo. Podsticaji, koje mi pre svega
kognitivno pokuavamo da shvatimo, u sutini se tee mogu sprovesti.

Tokom roenja telo ene radi na optimalan nain, ako joj uspe da veliki mozak
ukljui na tihu vatru i da se prepusti instiktivnom ponaanju. Stoga je vano da se opaanaj
pri disanju, oputanje karlinog dna, oputajui pokreti i poloaj pri raanju u vie navrate
uine telesno iskustvenim. Ovo moe da se uporedi sa dejom igrom tako kao i, koji
bezbroj puta neto imitiraju i probaju, pre nego to to kasnije mogu da primene.

Telesne vebe ne bi trebalo u pripremi za poroaj sprovoditi mehaniki. Uenje se

odvija eksperimantisanjem i time omoguava nova iskustva i nove mogunosti. ene
upoznaju svoje telo bolje, mukarci mogu da isprobaju korisne masae i oputanja dodirom.

U svaki susret na kursu spadaju ponude iz oblasti disanja, kretanja, percepcije tela i
oputanja, sa kojima budui roditelji mogu da sakupe iskustva. Dalje elimo da Vam
predstavimo neke vebe.

6.5.2.1 Veba: Oputanje dodirivanjem i masaa krsne kosti

ena se savije kleei preko gimnastike lopte. Partner polae ruke na njena
ramena i ostavlja ih neko vremen tu poloenje, dok ona moe da pusti napone
da osetno nestanu. Nakon toga on je miluje po leima i onda na rukama na
dole. Onda menja sa rukama ka karlici, ostavi ih da miruju na krsnoj kosti i
povlai preko nogu i ruku na dole.
 Ova nena masaa dodirivanjem slui za opustanje tokom pauze trudova. Ona eni
daje oseaj da e biti zbrinuti puna ljubavi. ena odreuje trenutak i trajanje masae.

Nakon toga partner masira krsnu kost, povezane sa pretpostavkom da ena

koja se masira upravo ima trdu. Masaa krsne kosti ini da je bol pri trudu
esto podnoljiv i moe da bude konkretna pomo. Takoe je ovde jedino i
samo potreba ene mera za masau.

U zajednikoj proceni sa grupom treba da se razgovara o znaaju dodirivanja i marae

tokom trudnoe i u toku poroaja. In der gemeinsamen Auswertung mit der Gruppe soll die
Bedeutung von Berhrung un

6.5.2.2 Veba: Pokretanje karlice za produbjivanje (depresiju) disanja

Uesnici sede na velikim gimnastikim loptama i razigrano se kruno kreu,

slikaju sa svojom karlicom osmice, polukrugove, velike i male krugove.
Opaaju unutranjom sveu kada dolae udisaji a kada izdisaji bez da
upravljaju svojom disanjem.
Smiruju se, isprobavaju rukama i posmatraju, kakvo dejstvo imaju pokreti
karlice na disanje.
U razgovoru nakon toga grupa razmenjuje svoja iskustva. esto se konstatuje
da se disanje produbljuje u kombinaciji sa pokretom (kretanjem).

6.5.2.3 Veba: kretanje u ritmu disanja

Sledei pokreti treba da teku u ritmu disanja i prelaze jedan u drugog.

Uesnici podiu ruke ispred tela i stavljaju ih sa strane pri izdisanju.

Otvaraju ruke ka stranama pri udisanju i pri izdisanju ih pribliavaju stomaku.
Oni stvaraju udisanje sa irokim pokretom ruku sa dna i polau ruke kod
izdisanja ponovo mirno i polako nazad na stomak.
Nakon toga oseaju i polau ruke tamo gde se pokret disanja najjae moe
osetiti.

Takoe i ova veba treba da se proceni u grupnom razgovoru.

 6.5.2.4 Veba: Razgovor disanja lea na lea

Dve ene ili jedan par sede sa prekrtenim nogama lea na lea (slika strana 139) (sa
kontaktom na krsnoj kosti) i opaaju svoj vlastiti i prema mogunosti i pokret disanja
partnera/partnerke.

Mogua je takoe i velika lopta za sedenje za 2 osobe, posebno ako su parovi razliite
visine. Voa kursa moli da u miru dalje diu, onda da mrmljaju i konano da izdahnu sa
tonom.

Nakon toga parovi razmenjuju da li su opazili pokret disanja drugog i kako je to

delovalo na vlastito disanje.

6.5.2.5 Veba: disanje i putanje tonova pri hodanju

Uesnici tre po sobi. Svaki nakon nekog trenutka mirnog hodanja svesno
opaa vlastite pokrete disanja.
Sada svako broji koraje pri udisanju i pri izdisanju i uporeuje brojeve sa
brojevima ostalih uesnika.
Onda se dalje tri. Izdisaj ovog puta treba da bude izduvan.
Ponovo se broje i uporeuu koraci pri udisanju i izdisanju.
Ponovo se dalje tri i izdisanje je sada povezano sa mrmljanjem.
Koraci se kao i pre broje i uporeuju.
Dalje se tri i pri izdisanju se putaju tonovi.
Koraci se poslednji put broje i uporeuju.

U proceni nakon toga uesnici izvetavaju o svojim zapaanjima.

Voa kursa moderira razgovor i pri tom informie o znaaju putanja tonova pri
roenju.

Na plakatu na zidu mogu da se notiraju sledee teze o putanju tonova i pri tom da se
objasni:

Putanje tonova je prirodno izraavanje oseanja.

Putanje tonova olakava razgraivanje napetosti.
 Izdisanje se naglaava.
Putanje tonova stvara saoseaj i oseaj negovanja.
Zajedniko putanje tonova (sa partnerom ili babicom) stvara vezu.
Putanje tonova olakava suoavanje sa bolom.
Putanje tonova, disanje slui kao volan za odravanje tokom truda.
Putanje tonova se koncentrie na disanje.
Putanje tonova pomae kao samoizraavanje, pomae osoba samu sebe
snano doivi.

6.5.2.6 Veba: disanje u krilu partnera/partnerke

ena sedi u krilu svog partnera (slika strana 140), on je udobno naslonjen. Oboje
svojim rukama na stomaku ene stupaju u kontakt jedno sa drugim (i sa bebom). Tok disanja
se pojaava, tako to oboje pri izdisanju otvaraju usta i ekaju da udisanje doe samo od sebe.
Oni posmatraju da li se njihovo disanje asimilira ili ostaje razliito.

Da bi se trajanje truda ilustrovalo, oboje diu, nakon jedne kratke pauze, oko jednog
minuta zajedno ka rukama na stomaku. Kada voa kursa kae: Bol od truda postaje jai, trud
dostie svoj vrhunac, parovi pokuavaju da podstaknuti umovima izdisanja voe kursa, koji
postaju jai, da uu u putanje tonova ili stenjanje.

Na kraju parovi razmenjuju prvo u dvoje a nakon toga u grupi svoja iskustva.

6.6 Digresija braa i sestre

Kada roditelji oekuju drugo ili neko sledee dete, pored pitanja, kojima se bave oni
koji prvi put postaju roditelju, bave se i daljim pitanjima o dodatnim problemima. Oni
doivljavaju da za bebu u stomaku ostaje mnogo manje vremena nego tokom prve trudnoe.
Pre svega nedostave vremena, da mirno za sebe ili zajedno sa partnerom/partnerkom
oslukuju, da opaze pokrete i da sa neroenim detetom stupe u konakt. Razgovori, divljenje
za stomak koji raste, fantazije o budunosti kao vee porodice se povlae nazad pred
svakodnevnim aktivnostima sa detetom, koje je upravo tu. Ono za sebe, posebno ako je malo
dete, pored posla i domainstva najee puno prostora.
 Mnogi roditelji se pitaju da li mogu sledee dete tako da vole kao prvo, da li je
njihova energija za njega dovoljna. esto se u ovom periodu menja i ponaanje deteta, jer
usled promene koja predstoji ono je takoe nesigurno kao i roditelji. Pojedina deca tokom
trudnoe su posebnoanksiozna ili reaguju agresivno, posebno ako trudna majka telesno mora
da se zatiti i dete vie ne moe da nosi. Roditelji, koji imaju dva ili vie dece, su najee
ve bolje opremljeni. Oni iz iskustva znaju da se puno problema moe dobro reiti i u praksi.
Alo takoe imaju potrebu za neometenim pripremnim periodom za dete koje dolazi.

Korisno je kada roditelji mogu da pohaaju kurs za pripremu na roenje, koji se

ciljano nudi za roditelje, koji oekuju jo jedno dete Ako to nije mogue, mogu da se ponude
eventualni dodatni termini za roditelje sa vie dece. Moda ak moe mala grupa sa
roditeljima sa vie dece da povremeno radi na specifinim pitanjima.

Cilj kursa za roditelje sa vie dece je:

Roenje sledeeg deteta nije kopija prvog roenja. Razgovor u iskustvu

roenja pomae u tome da se strepnje i strahovi tematizuju, prepoznaju i onda
eventualno ree.
Budui otac moe da ponovo razmisli o svjoj ulozi pri roenju i da
realistinije planira.
Roditelji se oseaju oputeno, kada saznaju da su takoe i druge majke / oevi
zabrinuti u vezi sa pritanjem da li mogu sledee dete da vole tako kao prvo.
Oni mogu sa ostalim roditeljima da podele neizvesnosti o pitanju pravilne
brige o vie dece.
Neizvesnosti se razgrauju ako roditelji razmenjuju miljenja o vrednosti
brae i sestara na osnovu vlastitih iskustava.
Priseaju se koji razliiti oseaji su bili povezani u ophoenji sa vlastitim
sestrama i braom, pozitivne kao i negativni.
Saznaju da je porodica za decu najvanija socijalna oblast uenja. Ovde se
sakupljaju iskustva u ophoenju sa drugim osobama. Porodica je mesto, u
kome lanovi porodice mogu da vebaju konstruktivno suoavanje sa
konfliktima, posebno ako u porodici ivi vie dece. Sposobnost konflikta je za
decu pozitivan resurs.
 Roditelji saznaju koliko su vani spokojstvo i razgradnja (smanjenje) stresa
za sebe samog i za partnera kao pomo za harmonian porodini ivot.
Bratom (sestrom) se balans pomera i mora iznova da se isproba (testira). esto
otac preuzima odgovornost za vee dete da bi majka mogla se oslobodi u nezi
bebe. Takoe je i vezivanje oca vano za novoroene. Za ovo moraju da se
stvore prilike.

Pored sadraja koji u osnovi pripadaju pripremi na roenje, na kursu su za roditelje sa

vie dece od pomoi sledei razgovori i vebe:

6.6.1 Podsticaj: razgovor para o prvom roenju

Parovi mogu da razgovaraju o tome kako su pri prvom roenju (ili prethodnim
roenjima) doiveli prisutnost ili odsutnost budueg oca.

Impulsna pitanja za to:

Kako si kao mukarac doiveo roenje? U emu si mogao da pomogne? Da li

je to za tebe bilo teko?
Kako si kao ena doivela prisutnost svog partnera pri roenju? ta ti je
pomogao? ta je bilo teko?

U odnosu na veliinu grupe i otvorenost roditelja ovaj razgovor moe da se odigrava u

velikoj rundi. Rezultate razgovora voa kursa eventualno saima. Ili par razmenjuje o tome
miljenje sa drugima. Onda je vano posredovanje (predstavljanje) rezultata rargovora u
plenumu.

Obino su mukarci zapanjeni koliko je za ene bilo vano da su oni bili tu tokom
roenja, takoe ak i ako prema njihovom miljenju nisu mogli da pomognu. Partner je osoba
od poverenja, koji ublaava oseaje neobinosti (nepoznatosti) i sa kojim ena moe kasnije
da razgovara o doivljenom. On moe da nae pomo i da mu se objasne medicinske mere. U
najboljem sluaju pomau masae ili razgovori sa partnerom, ukoliko je on ve pre prvog
roenja na odgovarajui nain bio dobro pripremljen. Mukarci esto istiu saoseaj i da su
oni uestovali u ovom odluujuem trenutku u ivotu svog deteta od poetka. Oevi, ije
ene su doivele carski rez, preuzimaju esto zadatak da dre bebu, i ako je mogue, da je
pozdrave na svojim golim grudima.
 6.6.2 Posticanje: razmena u grupi o prethodnim roenjima

Vano je da se roditelji pitaju da li ono ele da razgovaraju detaljno o svojim

prethodnim roenjima. Razgovor zahteva puno vremena i preputanja temi. Mogue je da
ene najpre ele bez partnera da razmene miljenja to treba da pita voa kursa.

Ulazak u temu je uspean na primer ako se sakupe karte sa simbolima, koji se polau
u sredni runde. Kratak uvod pomae uesnicima da se odlue za dve poloene karte.

Dok uesnici posmatraju karte, voa kursa govori o tome da roenja esto izazivaju
veoma sukobljena oseanja. Ona mogu da izmeu ostalog podstaknu intenzivnu sreu ili
ponos, ali i oseaje odbijanja, straha i strepnje. Uesnicima se trai da potrae dve karte.
Jedna karta je za tamnu stranu roenje, a druga karta je za svetlu ili zlatnu stranu.

Polazei od obe karte uesnici govore o svojim doivljajima. Vano je da se

sporazumete o ogranienju vremena. Zadatak voe kursa je da vodi rauna o vremenu.
Iskusni voa kursa moe da dozirano uvodi pokuaje objanjenja, ako je neto nejasno za
enu, za pertnera. Ona moe na primer da ozbilnost bolov dovede u vezu sa kapljicom trufa
ili sa nesigurnou ili strahom, da je ena primljena u bolnicu ili je na nekoj medicinskoj
meri. To su pokuaji da se retrospektivno vie razume da bi se sledei put moglo bolje brinuti
o sebi.

6.6.3 Veba: Sociogram za konstelaciju brae i sestara

Uesnici kursa se reaju u red jedan pored drugo tako da bi moglo slikovito da se
prepozna ko ima puno a ko malo brae i sestara. Onda se daju kratke izjave o tome koliko je
bilo dobro porasti sa braom i sestrama ili takoe kao jedine, ta je obogaivalo a ta je
naruavalo. Kratka veba ilustruje da je sasvim normalno da se imaju braa i sestre (da
roditelji ne moraju da se nepotrebno brinu) i da to sa sobom nosi i prednosti i manje. Roditelji
esto naglaavaju koliko je u ivotu ostrastanaj vaan kontakt sa vlasitiom braom i sestrama.

6.6.3.1 Veba: putovanje seanja

Vie vremena zahteva fantazija kojom se upravlja. Voa kursa vodi putovanje
fantazije u detinjstvo, u kome se radi o tome, da se prizovu seanja na vlastitu konstelaciju
brae i sestara. Tokom putovanja seanja mogu takoe da se prizovi i negativni dogaaju.
Stoga je vano upuivanje: Ti sam odreuje koliko eli da se prepusti putovanju u
prolost!

Dalje uakze za rad sa putovanjima iz fantazije i putovanjima seanja pronaiete u

poglavnju 4 Voditi grupe.

Putovanje seanja u detinjstvo

Udobno sedite.

Na primer naslonjeni da neki veliki jastuk, na prostirku, trudna ena sedi u krilu partnera.

Smirite se zajedno, pomou toplote, koju partner/partnerka zrai, pustite da nestane

tenzije.
Oseti, kako tvoje telo pri tome postaje sve tee i sve vie tone u donji poloaj.Uzdahni
nekoliko puta do disanje polako postaje sve mirnije.
Seti se sada sebe kao dete u krugu tvoje porodice. Pusti da dou slike iz ovog perioda,
kako si ti zajedno sa svojom braom i sestrama, moda zadubljen u neku igru. Ako si
jedine, onda posmatraj sebe kako se igra sa roditeljima.
Koje slike nastaju iz tvog seanja? Ostani neko vreme u prolosti i posmatraj slike.
Pusti slike da prolaze poput oblaka i da nestaju.
Gasi se polako iz tog vremena i vrati se natrag u sadanjost.
Oseti kako naslonjen sedi.
Probudi se iz ove zadubljenosti, tako to pokree prste, stopala, tako to se protee i
konano bude sasvim budan.

Dalji postupak:

U nastavku vebe parovi razmenjuju u meurazgovoru miljenja o tome kako su

doivljavali svoju tadanju situaciju u porodici. Razlike i slinosti se uspostaljaju. Nakon
razgovora u dvoje ideje se unose zajedno u grupu, koje pri tom pomau da se dete ve tokom
trudnoe pripremi na dete koje dolazi.

Impulsna pitanja za aktuelnu situaciju:

 Kako moe tokom trudnoe da podri svoje dete, da ga pripremi na bebu koja
dolazi?
Kako ono ve sada pokazuje svoj interes za bebu u stomaku?

Impulsno pitanje za period nakon roenja:

Koje ideje ima za period nakon roenja? Da li postoji radost za vie dece? Da li
moe da profitira od svog uzora, svojih seanja?

6.6.4 Ukazi za pripremu dece (koja dobijaju brata ili sestru)

Sledei materijal za roditelje je pogodan za korienje na kursu pripreme na roeenje,

ali takoe za majke na kursu novo nastajanje, koje imaju vie dece ili za roditelje na Fabel-
kursu. esto ljubomora ili agresivno ponaanje deteta je tema o kojoj roditelji govore. Dobro
je da uju da su konflikti u ovom periodu normalni i da im pomae da zajedno sa drugim
roditeljima kosntatuju da su njihova velika deca upravo mnogo napornija nego nova beba.
Ovde je ponovo vaan ukaz da porodica kao polje uenja slui i za sposobnost konflikta
deteta. Da ponekad pri tom ide i turbulentno je sasvim normalno.

6.7 Susret kursa nakon roenja

Nakon kursa pripreme na roenje trebalo bi da postoji susret nakon toga. Ovde roditelji
mogu da izvetavaju o svojim iskustvima. Voa kursa ne bi trebalo da procenjuje izvetaje o
roenju. Ona samo moe da ukae na ponude koje mogu da pomognu kao to je na primer
grupa za carski rez ili u sluaju potrebe na grupe za samopomo. esto je vano da se
roditelji ojaaju u tome da su dobro savladali izazov roenja i da dobro savladavaju
nenaviknutu svakodnevicu sa bebeom.

Izvetaji o roenju i povratne informacije o kursu pomau voi kursa da naui iz

iskustava roditelja i da se razvija dalje zajedno sa roditeljima koji ga podravaju. Grupa ima
mogunosti da jedni meu drugima intenziviraju kontakte, da se poveu i da sami ogranizuju
ostale susrete.

Saveti za dobri pripremu deteta (koje dobija brata ili sestru)

Pre roenja
 Ispriaj svom detetu / svojoj deci o novom brati (sestri) tri do etiri meseca pre nego
to beba doe na svet.
Poseti prijatelje koji imaju bebu da bi dete moglo da vidi, kako je to imati bebu.
itaj prie o dolasku nove bebe.
Pogledajte zajedno slike sa bebama i razgovarajte sa detetom o naoj bebi.
Starija deca eventualno pitaju odakle dolaze bebe. Ovo je dobra prilika da sa decom
razgovarate o seksualnosti i da itate knjije o tome i o roenju. Budi spreman da
ogvori na mnoga pitanja.
Objasni detetu blagovremeno gde si ti kada se beba raa i ko e onda biti sa njim. U
sluaju nude bebisiterka moe da doe na mesto roenja i da tamo pokupi dete, ako
je potreban brz poetak.

Nakon roenja

Kada je beba roenja, mora detetu da da se omogui da to pre je mogue poseti

majku i bebu. To smanjuje bol od razdvajanja.
Kada veliko dete bebu vidi po prvi put, raunaj na njegove pomeane reakcije.
Zamoli posetioce da se prvo obrate starijem detetu i da mu eventualn ponesu male
poklone.
Veliko dete moe ako eli da se ukljui u neg bebe. Mala hoklica (stolica) pomae pri
tome da ono moe da uestvuje pri povijanju.
Pusti dete da se igra u tvojoj blizini, spremi eventualno neku knjigu koji moete da
gledate zajedno tokom dojenja.
Pohvali svoje dete za male aktivnosti, koje su vane kod brige o bebi ( na primer da
pripremi neki napitak za oboje), tako da ono primeti da se ono posmatra kao veliko
dete, koje ve moe da nosi osgovornost.
Omogui detetu, da izgradi svoj vlastiti prostor za igru i svoja prijatekstva. Tedy
medved ili neka lutka su esto u ovom periodu pogodna igraka, da se u igri imitiraju
aktivnosti kao to su povijanje, hranjenje, povezivanje u maramu za noenje.
Pohvali svoje dete za to to je neno u ophoenju sa bebeom.
Ako je dete isuvie grubo, izmi bebu iz zone opasnosti i objasni da to ne eli. Jasno
kai da ti upravo sada (jer na primer doji) ne moe da mu ispuni elju i kai kada je
to mogue.
 Potvrdi oseaje deteta, takoe i ako su to negativne emocije i pokai razumevanje za
to. Vano je da ih podrava, a ne da prelazi preko njih ili da ih nipodatava.
Zaposli se svakoga dana neko vreme iskljuivo sa veim detetom.
Moda beba moe za roenje da donese poklon bratu (sestri).
Planiraj redovno eksluzivno vreme za lepe aktivnosti za majku i dete odnosno oca i
dete. To moe da bude neto malo kao na primer vonja po bloku ili odlazak na
sladoled.