1 Prema materijalu J.

Vlaji

SKLADITENJE TENE I GASOVITE ROBE

Skladitenje tene i gasovite robe moe se posmatrati kao skladitenje:

- ambalairane tene ili gasovite robe prevedene u teno stanje, koja se
onda posmatra kao komadna roba,
- masovne robe, koja zahteva specifine skladine objekte i pretovarna
sredstva (sisteme cevovoda, ventile, pumpe).
Skladita za tenu i gasovitu robu karakterie:
- posedovanje odgovarajuih mehanikih i konstruktivnih osobina, koje obezbe uju
sigurnost suda u razliitim reimima rada,
- obezbe enje adekvatnog zaptivanja, kako se ne bi pojavio gubitak
sadraja (ekonomske i ekoloke posledice),
- postizanje eljenih temperaturnih uslova.
Ovakvi skladini objekti obino se lociraju u grupama, to je naroito znaajno
uzeti u obzir kada se radi o skladitenju opasnih materija.
Skladita za masovnu tenu i gasovitu robu imaju oblik rezervoara.
REZERVOARI predstavljaju hermetiki zatvorena skladita, u kojima se obavlja
skladitenje tenosti (vode, hemikalija ili ostalih opasnih materija u
tenom stanju) ili plinova.
Postoji vie razliitih tipova rezervoara u zavisnosti od:
geometrijskih i konstruktivnih karakteristika,

kapaciteta,

materijala od koga su napravljeni,

karakteristika robe koja se skladiti,

mesta i naina ugradnje, naina postavljanja,

primene i drugo.

Karakteristike primene izgradnje pojedinih tipova regulisani su

razvijenom zakonskom regulativom koja definie sve relevantne
aspekte problema uvanja tenih i gasovitih roba.

Na narednim slajdovima dat je detaljniji prikaz razliitih aspekata

ove problematike:
 2 Prema materijalu J.Vlaji
Primena rezervoara i vrsta robe koja se skladiti
Osnovna namena rezervoara je skladitenje tenosti i plinova, ali se njihova primena definie u odnosu na
mesto i ulogu u logistikom sistemu i vrsti robe koja se skladiti.
U rezervoarima se moe skladititi voda (za pie, tehnika/industrijska, otpadna), mleko,
hemikalije, ulja, nafta i naftvni derivati, plin itd. Veina navedene robe spada u kategoriju
opasnih materija, tako da se pri lociranju, izgradnji i eksploataciji rezervoara
moraju respektovati relevantne karakateristike robe (na primer, temperature na kojima
dolazi do zapaljivosti, eksplozija, smrzavanja, korozivna dejstva materije i slino) i
potovati odgovarajui propisi i preporuke o transportu, rukovanju i skladitenju vezani za
datu klasu opasnih materija.
U odnosu na mesto i ulogu takvih skladita u logistikom sistemu, rezervoari mogu spadati u razliite
kategorije.

Na primer, u sluaju skladitenja pogonskih materijala ili sirovina (razne vrste hemikalija)
rezervoari spadaju u grupu proizvodno prijemnih skladita, ija je tehnoloka funkcija
obezbe enje rezervi (primer, kompleks fabrike siretne kiseline MSK u Kikindi, Slika 1).

Slika 1. Kompleks rezervoara fabrikog kompleksa MSK u Kikindi

U sluaju skladitenja vode za pie rezervoari spadaju u proizvodno otpremna skladita
(rezervoari kod izvorita vode, bunara i sl.), ili kod skladitenja naftnih derivata u rafinerijskom
kompleksu ije su tehnoloke funkcije distributivne (primer rafinerija u Panevu i Novom Sadu,
Slika 2).

Slika 2. Rafinerijski kompleks

Tako e, rezervoari za skladitenje naftnih derivata se mogu nai i u terminalima (na primer, naftni terminali u
lukama i slino), pri emu je njihova funkcija sabirno distributivna (primer terminala Jugopetrola na ukarici,
Beograd).

Kapacitet, masa i dimenzije rezervoara

Kapacitet je odre en unutranjim obimom i visinom rezervoara. Kapacitet se
obino izraava u moe izraavati u m 3 ili litrima.
U odnosu na kapacitet, grade se razliiti rezervoari, to zavisi od vrste industrije gde se
primenjuju, njihovoj ulozi i funkciji, vrste robe, ugradnje (nadzemni, podzemni), materijala od
koga su napravljeni i slino. Na primer:
- U naftnoj i petrohemijskoj industiji kapacitet rezervoara se kree u opsegu od 1000 do 150000 m3. Tipini
kapaciteti rezervoara za skladitenje manjih koliina tenosti i plinova kreu se u rasponu od 1000-5000
m3, a za vee koliine od 10000 - 20000 m3. Kapacitet velikih rezervoara moe zavisiti od konstrukcije
rezervoara (na primer, rezervoari sa fiksnim
 3 Prema materijalu J.Vlaji
krovom se grade do 80000 m3, a rezervoari sa plivajuim krovom i do 150000 m3 zapremine).
Jedan od najveih rezervoara je izgra en u Japanu, polu-ukopanog je tipa, kapaciteta od 200000m3.
- U industriji mleka kapacitet rezervoara od rostfraja se kree u opsegu od 300 litara (rezervoari
u samoj proizvodnji, sa specijalnim dodatnim elementima) pa do 75000 litara.
- Rezervoari za vodu se kreu u rasponu od stotinak litara (prenosni rezervoari) pa do 20000000 litara (nadzemni
rezervoari od stakla i elika).

Masa i dimenzije rezervoara su ograniene tehnolokim svojstvima tla na/u koje se

postavljaju.
Mesto ugradnje
Prema mestu ugradnje, rezervoari se klasifikuju kao:
Nadzemni rezervoari
Nadzemni rezervoari izdignuti na posebnu konstrukciju (vodo
tornjevi) Podzemni rezervoari
Podvodni rezervoari
Polu-ukopani rezervoari (rezervoari natkriveni
zemljom) Prenosivi rezervoari.
Nadzemni rezervoari
Nadzemni rezervoari predstavljaju najea reenja ugradnje (Slika 3).

Slika 3. Nadzemni rezervoari

Nadzemni rezervoari izdignuti na posebnu konstrukciju (vodo tornjevi)
Nadzemni rezervoara izdignuti na posebnu konstrukciju se najee primenjuju za skladitenje
vode. Danas se uglavnom izra uju od elika, dok su se ranije gradili i od drveta. Sreu se u
velikom broju oblika okrugli, elipsoidni, pravougaoni itd (Slika 4)

Slika 4. Izgled elinog rezervoara kapaciteta 150 000litara, od oko 2 7.5 miliona litara i drvenog
rezervoara za vodu kapaciteta 950 000 litara
 4 Prema materijalu J.Vlaji
Podzemni rezervoari
Podzemni rezervoari se esto ugra uju u proizvodnim kompleksima za skladitenje pogonskih materija
(vode, benzina, hemikalija) i na benzinskim stanicama. Usled este potrebe da se u okviru jednog
rezervoara skladite razliite materije (kao to je sluaj na benzinskim pumpama), ovakvi rezervoari se
proizvode sa vie komora, pri emu njihova konstrukcija i opremanje podlee posebnim propisima
(Slika 5).

Slika 5. Izgled podzemnog rezervoara sa komorama

Podvodni rezervoari
Podvodni rezervoari se koriste kod naftnih platformi i buotina (Slika 6).

Slika 6. Izgled i oblici podvodnih rezervoara

Polu-ukopani rezervoari (rezervoari natkriveni zemljom)
Usled ekolokih i bezbednosnih pogodnosti, za skladitenje opasnih materija se koriste
i polu-ukopani rezervoari, betonske konstrukcije (Slika 7)
 5 Prema materijalu J.Vlaji

Slika 7. Polu-ukopani rezervoari

Prenosivi rezervoari
Prenosivi rezervoari se grade u razliitim varijantama i veliinama. Rezervoari ovog tipa za
skladitenje vode se uglavnom prave od polietilena velike gustine , fiberglasa ili visoko
kvalitetnih smola i stakla. Koriste se tako e za skladitenje pesticida, hemikalija i ostalih
tenosti. Izra uju se mahom u sledeim varijantama:
- etvrtasti ili valjkasti rezervoari za smetaj na pick-up vozila (Slika 8)

Slika 8. Rezervoari za vodu kapaciteta 750-2000 litara (levo) i kapaciteta 1600 litara (desno)
- Rezervoari sa sopstvenim postoljem (nogarima ili nekim drugim oblikom postolja) Slika 9

Slika 9. Rezervoar za vodu sa postoljem kapaciteta 3800 litara

- Rezervoari kao paletne jedinice
Rezervoari kao paletne jedinice su posebno prilago eni za transport. Obino paleta ima metalni
okvir, a cilindrini rezervoar bazu od plastike (Slika 10). Kapaciteta su od 500 do 1500 litara.

Slika 10. Rezervoari kao paletne jedinice

Oblik rezervoara
Rezervoari se izgra uju u vie oblika mogu biti sferni (Slika 11), cilindrini (postavljeni vertikalno ili
horizontalno Slika 12) ili oblika kvadra. Vertikalni cilindrini i sferni rezervoari se prilikom ugradnje
postavljaju na specijalna postolja, dok se horizontalni cilindrini rezervoari najee postavljaju na
nosae ili sedlo. Prenosni rezervoari se izra uju i u drugaijim oblicima (slike od 8 do 10).
 6 Prema materijalu J.Vlaji

Slika 11. Sferni rezervoar i rezervoar u obliku kvadra

Slika 12. Vertikalni i horizontalni cilindrini rezervoari

Oblik rezervoara
Rezervoari se izgra uju u vie oblika mogu biti sferni (Slika 11), cilindrini (postavljeni
vertikalno ili horizontalno Slika 12) ili oblika kvadra. Vertikalni cilindrini i sferni rezervoari se prilikom
ugradnje postavljaju na specijalna postolja, dok se horizontalni cilindrini rezervoari najee
postavljaju na nosae ili sedlo. Prenosni rezervoari se izra uju i u drugaijim oblicima (slike od 8 do
10).

Slika 13. Sferni rezervoar i rezervoar u obliku kvadra

Slika 14. Vertikalni i horizontalni cilindrini rezervoari

 7 Prema materijalu J.Vlaji
Materijali od kojih se izgra uju rezervoari i izgradnja/ugradnja rezervoara
Generalno gledano, rezervoari se izgra uju od razliitih materijala elika (galvaniziranog rebrastog ili ner ajueg),
betona, prednapregnutog betona, fiberglasa, plastike, titanijuma,
drveta itd. Postoje i rezervoari koji su izgradjeni u kombinaciji razliitih materijala, kao na primer elini rezervoari u
kombinaciji sa staklom ili nekim drugim materijalim u cilju zatite od korozije.
elini rezervoari se izra uju obino od hladno valjanog elika, koji se povrinski tretiraju slojem
cinka. Radi bolje zatite od korozije, u eline rezervoare se mogu ugra ivati obloge od stakla.
Na primer, vareni elini rezervoari se proizvode u skladu sa odre enim specifikacijama, pri
emu debljina elika zavisi od veliine suda rezervoara. Sud rezervoara se obino pravi od
elinih prstenova odre ene irine, koji se vare jedan za drugi, a debljina donjih prstenova je
vea kako bi donje strane omotaa mogle da podnesu vei pritisak (slika 12). Obloge za omota
i dno suda mogu biti ra ene od epoksita ili fiberglasa.

Slika 15. Izgradnja elinih rezervoara (izvor - http://www.duro-dakovic.com)

Rezervoari od galvanizovanog rebrastog elika (Slika 16) se runo zakivaju, imaju specifian dizajn i
konstrukciju, valovito galvaniziranu elinu oplatu, i predstavljaju nepromoiva, hermetiki trajna i
kvalitetna skladita. Izuzetno su izdrljivi i nepropustljivi. Nain postavljanja zavisi od veliine
rezervoara, lokacije i lokalnih propisa. Unutranji zatitni sloj se moe postaviti ili tokom
proizvodnje ili po samoj ugradnji rezervoara.

Slika 16. Rezervoar od galvanizovanog rebrastog elika kapaciteta do 57000 l i 150000 l

elini rezervoari su esto podloni koroziji (i sa unutranje i sa spoljanje strane Slika 17).
Korozija obino poinje sa pojavom jamica na metalnoj povrini. Sa njihovim napredovanjem
javljaju se i otvori. ak i kroz jako male otvore za godinu dana moe iscureti stotinu litara
tenosti. Pored rezervoara i cevi, koroziji su izloeni i svi drugi delovi sistema tako da svi oni
treba da budu zatieni od nje.
 8 Prema materijalu J.Vlaji

Slika 17. Pojava korozije na unutranjem (levo) i spoljanjem delu (desno) dna elinog rezervoara
Najbolji metod zatite od korozije je unutranje oblaganje rezervoara. Izuzetni rezultati postiu se
hladnom galvanizacijom, iako i druge vrste oblaganja (epoksi-smola, ugljeni katran,
poliuretanska boja i dr.) tako e mogu pruiti pogodnu zatitu u nekim sluajevima. Pre samog
oblaganja, potrebno je pripremiti povrine koja e se tretirati sredstvom zatite kako bi se postiglo
odgovarajue prijanjanje sredstva na materijal na koji se nanosi. Pored navedenih naina, moe
se primenjivati i katodna zatita.
U cilju zatite od korozije, esto se grade i rezervoari u kombinaciji elik beton ili elik staklo.
Kapaciteti rezervoara od elika i stakla se kreu od nekoliko desetina hiljada litara do nekoliko miliona
litara (Slika 18, Slika 19).

Slika 18. Rezervoar za vodu od stakla i elika kapaciteta 75 000 litara

Slika 19. Kompleks rezervoara od elika i stakla

Postoje dva naina ugradnje elinih rezervoara. Manji rezervoari (do nekoliko desetina hiljada litara) se
proizvode i sklapaju u fabrici, a potom se isporuuju korisniku i instaliraju na predvi enu lokaciju (primer
postavljanja podzemnih elinih rezervoara - Slika 20). Vei rezervoari (nekoliko stotina hiljada litara i
vie) se proizvode u obliku komponenti, a sklapaju se
 9 Prema materijalu J.Vlaji
na mestu ugradnje (primer sklapanja i izgradnje nadzemnih sfernih elinih rezervoara - Slika
21). Prilikom instalacije se mogu postaviti na podlogu od ljunka ili se mogu privrstiti na prethodno
izgra enu betonsku podlogu.

Slika 20. Postavljanje podzemnih elinih rezervoara

Slika 21. Izgradnja nadzemnog elinog rezervoara kapaciteta 2000 m (sklapanje na mestu ugradnje)
Vano je napomenuti da se tokom izgradnje elinih rezervoara mora sprovoditi i njihovo testiranje na
udar, toplotna dejstva, udar projektila, a vri se i testiranje optereenja rezervoara teretom. Postupci
testiranja su strogo propisani odgovarajuim procedurama na primer, koji deo rezervoara se testira
(obino je to najizloenije i najosetljivije mesto), kolikom pristisku i temperaturama se rezervoar izlae,
sa kolike udaljenosti se ispaljuju projektili, koliko projektila se ispaljuje i kojom brzinom i slino.
Rezervoari se grade od betona i armiranog betona tako e, pri emu se mora voditi rauna o
unutranjoj izolaciji rezervoara (Slika 22). Beton se koristi za gradnju podzemnih
rezervoara,(specijalnih rezervoara u moru, rezervoara sa posebnom zatitom), i nadzemnih
rezervoara za skladitenje tenosti sa = 0,825t/m3). Na primer, rezervoari za vodu od
armiranog betona se oblau odre enim oplatama, a sve betonske povrine se premazuju
polimer cementnim kompozicijama kako bi se spreilo proputanje rezervoara. Betonski
rezervoari se grade na samoj, predvi enoj lokaciji za smetaj rezervoara ( Slika 23, Slika 24)
 10 Prema materijalu J.Vlaji
Slika 22. Cilindrini betonski rezervoari visine 16m spoljanji i unutranji izgled (izvor - www.xypex.co.yu)

Slika 23. Izgradnja armiranih betonskih rezervoara, prenika 60m i visine 4.5m (izvor - www.xypex.co.yu)

Slika 24. Izgradnja rezervoara od armiranog betona (u Rakovici) dimenzija 24,55x36,75x6,5 m

Ostali materijali od kojih se tako e grade rezervoari su fiberglas, titanijum, plastini materijali,
drvo.
Rezervoari od fiberglasa se proizvode od dugakih staklenih vlakana u kombinaciji sa smolama.
Ovaj materijal ima odlinu otpornost na koroziju i mogunost lakog oblikovanja. U nekim
sluajevima fiberglas se koristi sa plastinim omotaem u unutranjosti rezervoara. Podzemni
rezervoari od fiberglasa se obino sklapaju u fabrici i potom ugra uju na datu lokaciju (Slika 25).
Ovakvi rezervoari se moraju paljivo postavljati. Nepravilno postavljanje predstavlja znaajan
uzrok oteenja plastike ojaane fiber-staklom, a naroito kvarova na cevovodima. Postavljanje
ovih rezervoara obuhvata odre ivanje mesta za postavljanje tankova i dubinu ukopavanja,
potom samo iskopavanje i postavljanje rezervoara, nasipanje oko njih i obradu povrinskog
sloja. Prilikom postavljanja rezervoara se mogu desiti razni propusti koji mogu imati i tee
posledice. Na primer, loe rukovanje pri postavljanju tanka moe izazvati njegovo strukturno
oteenje, moe doi i do oteenja unutranjeg sloja i katodne zatite. To se odnosi i na
postavljanje cevi, nedovoljno privrivanje sastava, neodgovarajuu gradnju postamenta i
slino.

Slika 25. Ugradnja podzemnih rezervoara za vodu od fiberglasa

Titanijum je veoma lak i veoma jak materijal i koristi se za aplikacije gde su prisutne visoke
temperature ili veoma neuobiajeni pritisci ili potresi.
Drveni materijali se sve re e koriste u izgradnji rezervoara usled nepogodnosti za skladitenje
 11 Prema materijalu J.Vlaji
opasnih materija i slino. Ranije su se esto koristili za skladitenje vode. Takvi rezervoari su se obino isporuivali
u delovima i sklapali na licu mesta.
Plastini rezervoari se obino proizvode od polietilena velike gustine i mahom se koriste za
skladitenje vode (Slika 26). Imaju dobre karakteristike - podnose loe klimatske uslove, ne
r aju, laki su, postojani, imaju UV zatitu, mogu se izra ivati u razliitim bojama (na primer, kod
skladitenja vode potrebno je spreiti razmnoavanje algi, to se postie redukovanjem svetlosti
tj. ubacivanjem crne boje u plastini materijal od koga se proizvodi rezervoar Slika 26, levo).
Izra uju iz jednog dela, bez avova su i nepropustljivi. Debljina zida tipinig rezervoara je u
rasponu od " do 5/8". Vei rezervoari, veliine preko 38 000 litara mogu imati debljinu zida
koja prelazi 1".

Slika 26. Rezervoari od polietilena za skladitenje vode, kapaciteta od 1100 do 38000 litara
Konstruktivni elementi rezervoara
Konstruktivni elementi rezervoara zavise od mesta ugradnje (podzemni, polu-ukopani, nadzemni,
podvodni), oblika rezervoara (sferini, cilindrini ili neki drugi oblik), materijala od koga se proizvodi
(elik, beton, fiberglas, ...) i karakteristika robe koja e se uvati u njemu (naroito ako se radi o opasnoj
robi). U daljem testu e biti predstavljeni konstruktivni elementi rezervoara koji se najee pojavljuju u
naoj zemlji.
Nadzemni rezervoari
Nadzemni rezervoari vertikalnog cilindrinog tipa se sastoje iz sledeih elemenata: suda
rezervoara, sekundarnog sistema sigurnosti i sistema cevovoda.
Sud rezervoara se sastoji iz dna suda, omotaa (zidova) i krova.
- Omota elinog rezervoara (zidovi) se na primer obino izra uje od limova debljine 5 mm, irine pojasa150 cm.
U odnosu na karakteristike zidova, na primer elini rezervoari za skladitenje naftnih derivata mogu imati
razliita reenja.

Rezervoar sa jednostrukim zidom

Ovakvi rezervoari se danas retko koriste jer samo jednim zidom razdvajaju
uskladitene tenosti od ivotne sredine. Obino imaju sekundarne
(pomone) sisteme sigurnosti, ija je svrha da prihvate sadrinu rezervoara
za sluaj njegovog potpunog propadanja. Takvi sistemi se grade tako da
prime isti volumen tenosti kao u rezervoaru, a mogu se izgraditi u vidu
spoljanjeg omotaa (od sintetikih materijala, betona, gline, zemlje,
cementa, asfalta i slino) oko rezervoara ili svoda (podzemne zasvo ene
odaje iji su zidovi obino od betona, a plafon od vodootpornog materijala).

Rezervoari sa dvostrukim zidom

Sastoji se iz dva suda, unutranjeg i spoljnjeg, pri emu je spoljni 10% vei od
unutranjeg. Propisi tako e nalau praenje prostora izme u sudova rezervoara, kako bi
se na vreme signaliziralo proputanje unutranjeg suda. Oba suda poseduju ventile.
Najei materijali za izgradnju sekundarnog osiguranja (spoljnjeg suda) su
nekorodirajui
metal, epoksidalna smola, staklena vlakna ili metal sa sintetikom
 12 Prema materijalu J.Vlaji
membranom (''zavojem'').

Rezervoar sa otvorenim krovom.

Sastoji se iz dva suda, unutranjeg (koji je zatvoren) i spoljanjeg (koji
je kompletno otvoren na vrhu). Uloga spoljnjeg suda je da zadrava
tenost koja moe iscureti iz unutranjeg suda.
Natkriveni rezervoar
Slian je rezervoaru sa otvorenim krovom, sem to na vrhu ima elini krov koji
natkriva oba suda radi zatite od padavina i slino. Ovakvi rezervoari obino ne
zahtevaju ventile na spoljnjem sudu, jer je otvoren na vrhu. Propisi nalau
praenje prostora izme u sudova rezervoara, kako bi se na vreme signaliziralo
proputanje unutranjeg suda.
- Krov rezervoara tako e moe imati razliite konstrukcije najee se koriste rezervoari sa fiksnim
krovom, plivajuim krovom ili krovom sa oslabljenim spojem izme u krovnog lima i plata.- (znaajan
sa aspekta zatite od isparenja)
Rezervoari sa fiksnim krovom eline konstrukcije se sastoji iz radijalno raspore enih nosaa, koji se jednim krajem
oslanjaju na omota, a drugim na centralni cilindar (Slika 27).

Slika 27. Skladini rezervoar za tene terete sa fiksnim krovom (2000 m3)
Plivajui krov rezervoara moe biti dvojakog konstruktivnog reenja kao spoljni ili
unutranji plivajui krov. Rezervoar sa spoljnim plivajuim krovom se sastoji od cilindrine
otvorene eline koljke opremljene krovom koji plovi na povrini uskladitene tenosti. Krov
se podie i sputa zajedno sa nivoom tenosti (Slika 28). Unutranji rezervoar sa plivajuim
krovom je opremljen prostorima koji se mogu iriti, a povezani su sa rezervoarima pare koji
se prilago avaju promenama volumena pare izazvanim temperaturnim razlikama i
barometarskim pritiskom. Ovakvi rezervoari su pogodni za materije koje razvijaju gasove
prilikom promene temperature i pritiska.

Slika 28.Skladini rezervoar sa plivajuim krovom (40000 m3)

Sekundarni sistem sigurnosti zavisi od same konstrucije rezervoara. Sa jedne strane, on se
 13 Prema materijalu J.Vlaji
moe izra ivati kao betonski temelj, podloga ili konstrukcija na koju se postavlja sud rezervoara, ili kao
spoljni sud u koga se smeta unutranji sud rezervoara. Na primer, kada se koriste rezervoari sa
jednostrukim zidovima, pri ugradnji se oni obino postavljaju na odre ene postamente (vertikalni
cilindrini i sferni) ili sedla (horizontalni cilindrini) oko kojih se moe izgraditi betonski temelj ili bankine
od zemlje (radi bolje zatite od izlivanja tenosti u okolinu, eventualnih poara i eksplozija). Prema
preporukama, prostor u okviru bankine treba da bude najmanje 100% zapremine rezervoara na koji se
dodaje prostor za prihvat padavina tokom 24 asa u dvadesetpetogodinjem periodu (Slika 29).

Slika 29. Zemljani nasip oko rezervoara

Rezervoari poseduju stalnu opremu i armaturu, ali i neku dodatnu opremu, ija ugradnja i
primena zavisi od karakteristika robe koja se skladiti.
Na primer, za rezervore u kojima se skladite naftni derivati, stalna oprema i armatura obino
podrazumeva spoljne stepenice (koje omoguavaju pristup na rezervoar), ulazni otvor na krovu i
omotau, zatitnu ograda na krovu rezervoara visine 1100 mm, unutranje stepenice, sigurnosni ventil,
mera nivoa, otvor za utakanje, otvor za istakanje, otvor za uzorkovanje, otvor za preiavanje i slino.
Dodatna oprema koja se ugra uje na/u rezervoar moe biti:
- disajni ventil sa protiv poarnim osiguraem za spreavanje porasta pristiska u rezervoaru
(neophodni su kod rezervoara sa fiksnim krovom, a usled pojave isparavanja robe
takozvanog efekta evaporacije; ova pojava je karakteristina za skladitenje motornih
benzina, mlaznih goriva i dizel goriva, naroito u situacijama kada se realizuje punjenje
rezervoara ili kada su spoljne temperature visoke.),
- ure aji protiv poarne zatite, za gaenje poara na rezervoarima i tankvanima,
- sistem za hla enje omotaa i krovnog lima (za tenosti osetljive na visoke spoljne
temperature),
- podni greja i elektrini grejai u zidovima (neophodni su u rezervoarima za mazut kako bi se
smanjila njegova viskoznost na niim temperaturama tako omoguilo istakanje iz rezervoara;
zagrevanje se moe izvriti na dva naina: pregrejanom vodenom parom, koja struji kroz izmenjiva
toplote postavljen u rezervoaru ili grejaima koji su postavljeni u pod i zidove rezervoara),

- otvor za izjednaavanje pritiska pri punjenju i pranjenju rezervoara (predvi eni su za

skladitenje mazuta).
 14 Prema materijalu J.Vlaji
PRIMER PROSPEKTA ZA REZERVOARE
Preduzee PROCESNA OPREMA d.o.o. (www.mipprocesna.co.yu)
Leei elini rezervoar

NAMENA: Lezeci celicni rezervoar je namenjen za skladistenje nafte i njenih derivata (izuzev mazuta),
a moze se koristiti i za skladistenje i drugih neagresivnih tecnosti. Moze se ugradivati kao nadzemni ili
podzemni.
TEHNICKE KARAKTERISTIKE: Rezervoari su projektovani i izradeni za maksimalni radni pritisak od
0,5 bar, a ispitani su na hladni vodeni pritisak od 2 bar.
Rezervoar je cilindricnog oblika sa dva bocna torisfericna dna. Izraden je od celicnog lima
C.0361 zavarivanjem.
Oblik, glavne dimenzije i zapremina rezervoara odgovaraju JUS M.Z3.010, odnosno DIN 6608 (glavne
dimenzije u tabeli 1). Prikljucci su postavljeni na poklopcu revizionog otvora. Broj i raspored prikljucaka dat
je na crtezu (videti deo "Oprema rezervoara), a na zahtev kupca moguc je drugi raspored i broj prikljucaka.
Takodje je moguca isporuka i kompletne armature po zahtevu kupca, zatim isporuka osnova za
sahtu, komplet sahte za ukopavanje, anker traka, itd.
Svaki rezervoar, bez obzira na nacin ugradnje, je zasticen od korozije. Spoljasnje povrsine rezervoara
zasticene su premazom osnovne boje, a kod rezervoara koji se ukopavaju u zemlju (na zahtev kupca)
spoljanja zastita se izvodi kondor trakom atestiranom na probojni napon od 14.000V. Spoljasnja zastita
ne napada celik i otporna je prema stetnom uticaju zemlje. Na zahtev kupca vrsimo i unutrasnju
antikorozionu zastitu premazima otpornim na dejstva skladistene tecnosti.

PRIMER ZA PORUDZBINU:
Rezervoar tip LCR - 50 N JUS.M.Z3.010
LCR - lezeci celicni rezervoar, dimenzije rezervoara po JUS.M.23.010
50 - zapremina rezervoara u m3
N - nadzemna ugradnja

NAPOMENA: Rezervoar mozemo izradivati sa dva reviziona otvora, osnovom za sahtu, kao i sa komplet
prikljuccima i armaturom kako je data u delu "Oprema rezervoara" ili na poseban zahtev narucioca.

Takode rezervoare izradujemo sa celicnim osloncima ili oblogama za betonske temelje.

 15 Prema materijalu J.Vlaji

Rezervoari sa grejacima

NAMENA: Rezervoari sa grejacima su namenjeni za skladistenje ulja za lozenje, mazuta, bitumena i

drugih materija kod kojih je potrebno odrzavati odredjenu temperaturu pomou grejaca, a nisu pod
pritiskom vecim od 0,5 bar.

TEHNICKE KARAKTERISTIKE: Rezervoar je cilindricnog oblika, izradjen od celicnog lima C.0361,

zavarivanjem. Dimenzije i oblik su uskladjeni sa JUS M.Z3.010. Na rezervoaru se izvode dva otvora. Na
revizionom otvoru postavljeni su su svi prikljucci, a drugi otvor sluzi za ugradnju grejalice za zagrevanje sadrzaja
rezervoara. Zagrevanje sadrzaja vrsi se zasienom parom, vrelom vodom i elektricnom energijom (toplovodni
podni, stedni i elektro grejaci). Grejaci su izradjeni od besavnih cevi (C.1212) i demontaznog su tipa. Duzina
grejaca (velicina) zavisi od temperature i pritiska grejnog medijuma. Spoljasnje povrsine zasticene su protiv
korozije premazom osnovne boje, a na zahtev kupca izvodimo hidro i termo izolaciju. Hidroizolaciju rezervoara
koji se ukopavaju u zemlju izvodimo kondor trakom atestiranom na elektro-neprobojnost min.14000 V.
Rezervoare postavljene iznad zemlje, zasticujemo staklenom vunom i A1 limom.
Rezervoare sa grejacima izradjujemo u tri varijante:
- ukopani (U), JUS.M.23.010
- poluukopani (PU), JUS.M.Z3.026/i
- za nadzemnu ugradnju (N),
JUS.M.23.022 Primer za narudzbinu: RG -
20 4m2 P - U RG - rezervoar sa grejacima
20 - zapremina rezervoara u m3
4m2 - grejna povrsina
P - podni grejac (P - podni, S - Stedni, E -
elektrogrejac) U - ukopani rezervoar
Ukoliko se odstupa od standardnih oblika i dimenzija obavezno dostaviti uz kompletan zahtev sa
napred navedenim podacima i skicu sa rasporedom i dimenzijama prikljucaka.
1. otvor za reviziju 8. ulaz grejnog medijuma
2. otvor za prelivni vod No40 9. izlaz grejnog medijuma
3. podni grejac 10. izlaz mazuta
4. ulaz grejnog medijuma 11. elektro grejac
 16 Prema materijalu J.Vlaji
5. izlaz grejnog medijuma 12. izlaz grejnog medijuma
6. odmuljni vod 13. otvor za punjenje R"
7. stedni grejac 14. otvor za odzracivanje No40

Podni grejac

Stedni grejac
17 Prema materijalu J.Vlaji
 18 Prema materijalu J.Vlaji

Vertikalni celicni rezervoari

NAMENA: Vertikalni celicni rezervoari sluze za uskladistenje vecih kolicina nafte i njenih derivata, a mogu
da se primenjuju i za skladistenje drugih neagresivnih tecnosti.

TEHNICKE KARAKTERISTIKE: Rezervoar je

cilindricnog oblika sa dva torisfericna dna.
Zapremine i glavne dimenzije rezervoara date su u
tabeli, a uskladene su sa J US.M. 23. 030.

Rezervoare izradujemo od celicnog lima C.0361

zavarivanjem. Snabdeven je ulazom u rezervoar
(revizionim otvorom) i prikljuckom za grejalicu. Broj
prikljucaka za grejalicu (jedan ili dva) zavisi ad
narudzbine. Prikljucci rezervoara smesteni su na
poklopcu revizionog otvora, a na zahtev kupca mogu
biti smesteni i na poklopcu prikljucaka za grejalicu.

Penjalice, ograde i druga oprema, neophodna u

eksploataciji, ugovaraju se posebno. Rezervoar je
sa spoljasnje strane zasticen od korozije osnovnim
premazom, a unutrasnju zastitu radimo na zahtev
kupca. Svaki rezervoar je ispitan u pogledu
nepropustljivosti, vodom pod pritiskom od 2 bar.

Primer za narudzbinu: VCR - 10 - prikljucci za grejalicu

500/600 VCR - vertikalni celicni rezervoar 10 - zapremina
rezervoara u m3
500 - precnik prvog prikljucka za grejalicu
600 - precnik drugog prikljucka za grejalicu