[ Registracija ][ Prijava ][ OGLASI ][ Po rubrikama ][ VAŠI OGLASI ][ ADRESAR ][ VAŠA FIRMA U ADRESARU ][Pretraga sajta][ Početna ]

Email: Prodaje se seosko imanje, selo

AUTORSKI TEKSTOVI
 * Svilojevo, 5 km od Apatina, 2 km od
banje Junaković, 20 km od Hrvatske
Lozinka: Pozivam sve posetioce sajta koji imaju tekstove koje bi želeli da podele sa ostalim posetiocima da nas
granice, 60 km od Madjarske
kontaktiraju preko strane KONTAKT. Svi tesktovi koje nam pošaljete u WORD ili PDF formatu biće
 *
granice. Pola kuce je stara gradnja,
Zapamtite prijavu na ovom računaru objavljeni u roku od nekoliko dana. potpuno renovirano. Druga polovina
! je nova gradnja,delimicno
AUTOR TEKSTA: Časopis Povrtarski Glasnik nedovršena. Uz kuću idu štale,
Prijavite se
svinjci, ambari, pušnica, podrum i
     Registracija  •  [svi tekstovi]
pola hektara okućnice. Idealno za
     Prijava onog ko zeli da zivi na selu ili želi da
se bavi seoskim turizmom.
     Oglasi NAČINI, USLOVI I DUŽINA
     Oglasi po rubrikama SKLADIŠTENJA POVRĆA
     Adresar
     Unos oglasa
     Unos u adresar
Pregled autorskih tekstova iz raznih oblasti
poljoprivrede.

  Autorske strane

     Razmenimo banere
     Prijatelji sajta
     Uslovi korišæenja
     Automatska pretraga
KATALOG POLJOP. PROIZ.
   Uvod o katalogu
   Unos prodavca
Posle berbe (vađenja) povrća, uskladišteni plodovi nastavljaju sa procesom
   Unos proizvoda
disanja za koji je neophodna energija. Međutim, pošto više nije povezan sa
   Izmena podataka
biljkom, tj. korenovim sistemom, plod za disanje koristi sopstvene energetske
   POGLEDAJTE KATALOG
rezerve, što vremenom dovodi do gubitka kvaliteta.
   POGLEDAJTE PRODAVCE

SEOSKI SAJTOVI Produkti disanja su, između ostalih, i jedinjenja koja utiču na promenu
   Pregled i unos kvalitativnih parametara kao što su čvrstina, ukus i miris, sadržaj šećera i sl,
NAJNOVIJE VESTI a vremenski period u okviru koga uskladišteni plodovi mogu zadržati dobar
   Pregled vesti kvalitet ovih osobina zavisi od intenziteta disanja pojedinih vrsta. Plodovi koji
   Unos vesti imaju veći intenzitet disanja izdržavaju kraće vreme u skladištu od onih sa
AGRO FORUM manjim intenzitetom disanja. Tako brokoli, zelena salata, grašak, spanać i
   NOVO * AGRO FORUM * kukuruz šećerac kraće opstaju u skladištu (tj. disanje im je jačeg intenziteta)
SOFTWARE
u poređenju sa crnim lukom i krompirom ili kupusom, šargarepom, paprikom i
   Hranjiv. smeše - ON LINE
paradajzom, kod kojih je disanje sporije. Dakle, dužina skladištenja pojedinih
GALERIJA SLIKA
vrsta povrća je različita i zavisi od biljne vrste, procesa kroz koje je on prošao
   Galerija slika
posle berbe i uslova skladištenja.
KNJIGE
   Pregled knjiga
Spoljašnji faktor koji najviše utiče na intenzitet disanja, a time i na dužinu
   Predložite knjigu
čuvanja povrća i voća je temperatura. Što je temperatura viša, to je i
ČASOPISI
intenzitet disanja veći, pa se stoga u skladištima temperatura mora održavati
   Poljoprivredni list
na odgovarajućem nivou koji zavisi od vrste uskladištenog povrća, tj.
   Ribolovačka revija
intenziteta njegovog disanja. Održavanjem niskih temperatura u skladišnom
   Revija SELO
prostoru usporava se disanje, smanjuje gubitak vlage i sprečava uvenuće
   Magazin POLJOPRIVREDA
povrća, usporava se razvoj mikroorganizama koji izazivaju trulež i smanjuje
   ZOO HOBY - Moj pas
se sinteza etilena, koji takođe u velikoj meri utiče na kvalitet uskladištenog
   Dobro jutro
povrća.
   Povrtarski glasnik
   Voćarski glasnik Etilen je bezbojni gas koji se normalno proizvodi u biljnim tkivima i koji
   EUROFARMER ubrzava sazrevanje plodova, inicira pojavu boje i cvetanje, ali i dovodi do
   PČELAR omekšavanja plodova, gubitka hlorofila u zelenim tkivima (tj. žućenja i
   Agronomska revija gubljenja boje), pojave tamnih pega na zelenoj salati, žućenje brokolija,
   Agropress prokelja i krastavaca ili gorkog ukusa šargarepe. Etilen pogotovo upijaju
   Suncokret kupusnjače, lisnato povrće, pasulj, šargarepa, grašak, paprike, patlidžan i
   Agrar krastavac, pa ovo povrće treba izolovati od povrća koje emituje etilen (dinje,
   Upoznajte LOV paradajz, pečurke i najveći broj vrsta voća). Velike količine etilena u
LINKOVI zatvorenom prostoru (staklenici, skladišta, transportna vozila) obično potiču
   www.poljomasine.net iz zaraženih, oštećenih i plodova koji sazrevaju, loše utiču na kvalitet povrća i
   www.minpolj.sr.gov.yu mogu predstavljati problem u skladištima. Zbog toga je od velike važnosti
   stips.minpolj.sr.gov.yu redovno provetravati skladišne prostorije i proveravati zdravstveno stanje
   www.poljoprivreda.info uskladištenih plodova.
   www.agro-glas.com
   poljoprivrednatehnika
Bilo da se plodovi nameravaju skladištiti u magacinima, podrumima,
trapovima, hladnjacama ili frižiderima, bitno je da se pre nego što se
   www.spos.info
podvrgnu procesu čuvanja osigura da oni imaju određene kvalitativne
   agropartner.rs
MALO ZABAVE karakteristike koje u najvećoj meri zavise od načina njihove berbe (vađenja),
   Igrice pri čemu treba obratiti pažnju da se:
STATISTIKA OGLASA
* Čuvanju nameni samo najkvalitetnije povrće – treba odstraniti sve plodove
     Broj korisnika:21750 oštećene mehaničkim povredama i one na kojima su prisutni simptomi
     Broj oglasa:20306 delovanja uzročnika biljnih bolesti ili insekata. Kada se uskladište, ovakvi
     U adresaru:730
     Na sajtu:59 plodovi podložniji su gljivičnim i bakterijskim bolestima i sa njih se uzročnici
...... bolesti mogu proširiti na ostale, zdrave plodove.

* Povrće bere (vadi) na vrhuncu zrelosti – odnosno, kada plodovi imaju

najveći kvalitet ili što je moguće bliže tom momentu. Vreme i način berbe
zavise od vrste i sorte, pa se tako npr. kupus seče kada su glavice
odgovarajuće veličine i čvrstine i pre skladištenja treba ukloniti spoljne
labave listove, celer kada je biljka visine 30-37 cm, zelena salata kada je
spoljašnje lišće dužine 10-15 cm, grašak kada su mahune čvrste, sveže i
zelene, dok se šargarepa namenjena za skladištenje može ostaviti u zemlji do
momenta pre prvih mrazeva). Takođe se preporučuje da se ostavi deo
peteljke dužine 2-3 cm, kako bi se sprečio gubitak vlage i nastanak gljivičnih
infekcija.

* Tokom i posle berbe treba pažljivo rukovati plodovima kako bi se izbegla

mehanička oštećenja.

* Proizvoditi kasnije sorte povrća koje su zgodnije za skladištenje i bolje ga

podnose.

* Zelene delove stabljika i listove obavezno odstraniti pošto plodu oduzimaju

vodu i brzo trule. Sušenje većine plodova pred skladištenje nije preporučljivo,
sem za crni i beli luk, bundevu i tikvice, koje treba držati na suncu oko dve
nedelje kako bi im kora dobila čvrstinu.

SKLADIŠTENJE U PODRUMIMA I
POMOĆNIM PROSTORIJAMA

Ukoliko se povrće skladišti u podrumima ili sličnim prostorijama (šupe,

pomoćne zgrade) u toj prostoriji ne bi trebalo da bude cevi za grejanje, a
zidove i plafon treba prekriti nekim izolacionim materijalom da bi se sprečio
ulazak toplote ili hladnog vazduha. Trebalo bi da ta prostorija ima najmanje
jedan prozor ili ventilacioni otvor kroz koji će ulaziti hladan spoljašnji vazuh.
Taj hladan vazduh obično se pušta kroz otvor ulazne cevi koja se završava na
podu.

Drugi otvor je u vidu prozora blizu plafona i služi kao izlazni otvor za topao
vazduh. Prozore treba prekriti mrežama koje će sprečiti ulaz insekata i
glodara i zaseniti ih kako bi se sprečilo prodiranje svetlosti.

Najvažniji uslovi sredine koje treba obezbediti u skladišnom prostoru su

temperatura i vlažnost vazduha.

Kako je glavni cilj usporiti proces disanja uskladištenog povrća, temperaturu

treba održavati u rasponu od 0-4°C, dok se u rasponu od 4-10°C povrće
može sačuvati samo kraći vremenski period. Kako bi se stalno pratile
temperaturne vrednosti, jedan termometar treba postaviti na najhladnijem
mestu u prostoriji, a drugi u spoljašnju sredinu izvan prostorije. Postizanje
odgovarajuće temperature u prostoriji treba zapoceti rano u jesen, i kad god
su spoljne temperature niže od onih u skladištu treba otvorati ventilacione
otvore, a zatvarati ih u obrnutom slučaju. Kada spoljne temperature postanu
jako niske, otvore otvarati samo na kratko i voditi računa da ne dođe do
smrzavanja uskladištenog povrća (svaka vrsta ima svoju tačku smrzavanja i
treba paziti da se temperatura ne spusti do te tačke). U cilju postizanja i
održavanja odgovarajuće temperature, plafon, pod i zidove prostorije koja se
koristi za skladištenje treba obložiti nekim izolacionim materijalom.

Drugi bitan uslov sredine koji treba održavati u skladištu jeste odgovarajuća
vlažnost vazduha. Sušenje i smežuravanje predstavljaju veliki problem kod
uskladištenog povrća, pošto nema korenovog sistema preko koga bi se
nadoknadio gubitak vlage. Dok niske temperature usporavaju proces disanja,
visoka vlažnost usporava isparavanje i gubitak vode iz listova i plodova. Za
većinu vrsta povrća optimalna vlažnost u skladišnom prostoru je od 90-95%.
Ponekad je veoma teško održavati vlažnost u ovom rasponu, pa se u tom cilju
uglavnom preporučuje postavljanje posuda sa vodom ili pokvašenih džakova
od sargije ispod cevi i otvora kroz koje ulazi vazduh, prekrivanje podova
slamom ili piljevinom ili kvašenje poda prostorije. Ipak, najefikasniji način za
sprečavanje gubitka vlage je stavljanje proizvoda u politilenske vreće ili
gajbice, na kojima se nalaze otvori za provetravanje. Ukoliko je to moguće,
treba koristiti jeftine uređaje za regulaciju vlažnosti, a u svakom slučaju u
prostoriji treba postojati mali vlagomer.

Veoma bitnu ulogu u održavanju temperature i vlažnosti ima provetravanje,

kojim se iz skladišnog prostora uklanjaju i nepoželjni mirisi i gasovi, kao što
je etilen. Dobro provetravanje postiže se na relativno jednostavan način –
ugradnjom usišnih i izduvnih cevi za vazduh, pri čemu uvek treba imati na
umu da je topao vazduh lakši od hladnog i da se nalazi u gornjim delovima
prostorije, kao i da treba obezbediti protok vazduha duž čitavog skladišta.

Skladišne prostorije treba da budu lako dostupne, i da ih je lako čistiti i

održavati. Najmanje jednom godišnje treba izneti, oprati i osušiti svu
ambalažu i police i pre njihovog vraćanja isprati zidove, plafon i podove.
Svetlost u skladištu treba da bude prisutna samo u onoj količini koja
omogućava vidljivost – pod svetlošću velikog intenziteta i dugog trajanja
neko povrće gubi na kvalitetu i klija (npr. krompir dobija zelenu pokožicu koja
je otrovna), pa sve prozore treba prekriti zavesama ili folijama kako bi se
sprečio prodor svetlosti.

Povrće treba skladištiti izdvojeno od voća, s obzirom da ono proizvodi etilen

koji može oštetiti povrće i treba redovno pregledati zdravstveno stanje
uskladištenog povrća i uklanjati zaražene, omekšale, smežurane i uvele
plodove.

Iako je u skladištu neophodna visoka vlažnost vazduha, ipak treba obezbediti

odvodne cevi za eventualnu suvišnu vodu koja se može pojaviti.

Pri odabiru materijala za izradu polica ili postolja za uskladišteno povrće,

treba imati na umu da on treba da je otporan na hladnoću i vlagu. Najbolje je
izraditi ih od hrastovine.

Kada se određuje veličina skladišta, treba uzeti u obzir očekivane prinose,

količinu koja će se odmah prodati i onu koja će se skladištiti. Neki okvirni
vodič je da u prostoriji dimenzija 1.5 x 2.5 m može stati 1 mł proizvoda.

Kako bi se izolovalo od promenljivih temperatura, zadržala vlažnost i sprečilo

prenošenje bolesti, uskaldišteno povrće se često pakuje. Ako se povrće
skladišti na otvorenom (u iskopanim jamama ili trapovima), obično se kao
materijal za pakovanje koristi čista slama, suvo lišće, seno ili piljevina. Nešto
skuplja varijanta je upotreba treseta. Sve ove materijale treba koristiti tokom
samo jedne sezone pošto se u njima mogu razviti buđ ili neke bakterije.

Vlaga u povrću obično se održava korišćenjem vlažnog peska, piljevine ili

treseta. Plastične vreće, zemljani sudovi, metalne konzerve i plastične kante
se takođe mogu koristiti kao ambalaža za pakovanje. Na plastičnim vrećama
treba probušiti rupe prečnika oko 0.5-1 cm na jednakim rastojanjima kako bi
se omogućio protok vazduha i sprečila kondenzacija. Vrste povrća koje
zahtevaju najveće količine vlage nikada ne bi trebalo da budu direktno
izložene vazduhu.

ČUVANJE POVRĆA U JAMAMA I TRAPOVIMA

Manje količne nekih vrsta povrća, kao što je šargarepa, krompir, repa,
paškanat ili kupus mogu se čuvati u trapovima konusnog oblika, čija je
osnova iskopana u zemlji. Ovakve strukture mogu poslužiti i za čuvanje
jabuka i krušaka u toku zime.

Trap se može napraviti na nivou zemlje ili se iskopati jama dubine 15-20 cm
na mestu sa dobrom drenažom. Na dno se postavi sloj slame ili suvog lišća i
preko toga se povrće poređa u obliku kupe. Cele struktura pokrije se lišćem
ili slamom, pa sve to zagrne sa 7-10 cm zemlje, koja se utaba i učvrsti
pomoću ašova. Oko trapa treba prokopati plitak kanal za odvod suvišne vode.

Kako bi se omogućilo provetravanje, ostaviti malo slame da prolazi van

zemljanog sloja, a vrh trapa prekriti komadom lima kako bi se povrće
zaštitilo. Ako se prave veliki trapovi, kroz sredinu kupe povrća treba postaviti
2-3 daske ili štapa koje će formirati neku vrstu dimnjaka za provetravanje.

Povrće koje se na ovaj način čuva mora se izvaditi iz trapa odjednom čim se
on otvori po hladnom vremenu, a pogotovo ako je zemlja smrznuta. Zato je
bolje napraviti nekoliko ovakvih malih trapova.

Trapovi se mogu praviti i tako što se u jamu iskopanu na suvom mestu ubaci
bure ili plastični ili metalni sanduk. Dodatna izolacija povrća postiže se
njihovim oblaganjem slamom ili plastičnim vrećama.

Kupus se može čuvati u plitkim jamama koje su poduprte štapovima ili

daskama i prekrivene slamom. Kupus treba postaviti sa korenom ka dnu
jame, pa koren obložiti zemljom, zatim napraviti okvir od dasaka ili štapova,
pa oko okvira naneti zemlju, gore staviti još jednu dasku i sve dobro pokriti
slamom.

U tabeli 1.
Optimalni uslovi, dužina trajanja skladištenja nekih vrsta povrća i njihove
tačke smrzavanja.
ČUVANJE POVRĆA HLAĐENJEM U FRIŽIDERU
ILI HLADNJAČI

Najveći broj vrsta povrća može se čuvati u frižideru kako bi zadržao svežinu i
odgovarajući kvalitet, sem možda krompira, crnog luka i plavog patlidžana,
kojima više odgovaraju umereno hladni uslovi u skladištu. Temperatura u
frižideru trebalo bi da se održava u rasponu od 1-4°C, s obzirom da se
najveći broj patogenih bakterija koje utiču na ukus i miris povrća razvija na
temperaturama iznad 4°C – one opstaju i nešto ispod ove temperature, ali
tada njihova brojnost nije toliko velika da bi nanela veće štete.

Neke vrste povrća brzo gube vlagu, pa bi ih trebalo staviti u plastične ili
papirne kese ili kutje. Povrće koje bi trebalo zapakovati je pasulj, brokoli,
kupus, šargarepa, karfiol, krastavac, keleraba, zelena salata i lisnato povrće,
rotkva i mladi luk. Sa druge strane, pre stavljanja u frižider treba otkloniti svu
suvišnu vlagu sa povrća, da ne bi došlo do pojave buđi i truleži.

Da bi se zadržala svežina, povrće treba stavljati u posebne fioke koje

zadržavaju vlagu i u kojima ponekad postoje i uređaji za podešavanje
vlažnosti.
Takođe treba imati na umu i koje je maksimalno vreme čuvanja pojedinih
vrsta u frižideru u toku koga povrće može zadržati kvalitet.

Jednostavnije varijante hladnjaka mogu se izraditi samostalno, od drvenih

potpornih stubova i betonskog ili čeličnog bloka. Cena će zavisiti od količine
uloženog rada i vrste materijala koji se koristi za ram, zidove, pod, plafon i
izolaciju. Ako se kupuju gotovi hladnjaci manjih zapremina, treba obratiti
pažnju na njihovo opšte stanje, izolaciju, zidove, odvode, dihtovanje, kanale
za dovod vazduha i ostalu opremu.

Sl. 2 i 3
Komora za kraće čuvanje povrća i pakovan karfiola.

Tabela 2.
Preporuke za čuvanje povrća u kraćem vremenskom periodu.

OŠTEĆENJA USKLADIŠTENOG POVRĆA OD

NISKIH TEMPERATURA I UZROČNIKA
BOLESTI

Kada se uskladišteno povrće izloži uticaju temperatura koje su bliske njihovim

tačkama zamrzavanja, njihova tkiva više ne mogu da obavljaju normalne
metaboličke procese. Ako se dejstvo niskih temperatura nastavi, nepravilno
funkcionisanje tkiva dovešće do pojave niza simptoma oštećenja od niskih
temperatura, kao što su gubitak čvrstine, lezije na površini ploda,
obezbojavanje unutrašnjosti ploda, nemogućnost pravilnog sazrevanja i
pojava viška vode. Zamrznuti proizvodi na niskim temperaturama veoma
često zadržavaju normalan i zdrav izgled, međutim čim se izlože višim
temperaturama, dolazi do pojave simptoma oštećenja nastalih izmrzavanjem.

Osetljivost pojedinih vrsta povrća na oštećenja od izmrzavanja je različita.

Neke vrste mogu se zamrzavati i odmrzavati nekoliko puta, a da ne dode do
oštećenja, dok neke druge dobiju trajna oštećenja posle izlaganja i umereno
niskim temperaturama. Na osnovu osetljivosti na niske temperature, povrće
se svrstava u tri kategorije:

1. Veoma osetljivo (oštećenja se pojavljuju posle samo jednog izmrzavanja),

2. Umereno osetljivo (koje se može oporaviti posle dva kratkotrajna
izmrzavanja) i
3. Malo osetljivo (može se zamrznuti i nekoliko puta, a da ne dode do
značajnijeg oštećenja)

Svi ovi simptomi dovode do smanjenja kvalitativne i tržišne vrednosti povrća,

pa treba voditi računa o temperaturama skladišnog prostora i održavati ih u
intervalima koji su preporučeni za pojedine vrste.

Tabela 3.
Najniže temperature čuvanja povrća i opis simptoma oštećenja od bolesti.

Gubici koji nastaju usled oštećenja od bolesti uskladištenog povrća mogu se

svrstati u dve kategorije:
gubici u kvantitetu, tj. smanjena količina povrća kao posledica jakog truljenja
plodova u skladištu koje ga čini neupotrebljivim. Ova vrsta truljenja često je
posledica zaraze nastale tokom proizvodnje; gubici u kvalitetu nastaju kada
bolest zahvati samo površinski deo ploda, pa dolazi do pojave pegavosti koja
smanjuje njegovu tržišnu vrednost. Gljivične i bakterijske infekcije šire se
sporama koje sa plodovima dolaze u kontakt preko vazduha ili zemljišta, a u
njih prodiru putem prirodnih otvora (stoma), mehaničkih oštećenja nastalih
tokom berbe ili rukovanja, kroz pukotine nastale tokom, usled rasta ili
direktinim prodorom kroz kutikulu ploda.

Da bi se faktori rizika pojave skladišnih patogena sveli najmanju moguću

meru, treba obratiti pažnju na to da:

* se ne koriste gajbice i ostala ambalaža u kojoj ima ostataka zemlje ili

biljnog materijala u raspadanju
* ukoliko se pre pakovanja povrće pere, da se za to ne koristi kontaminirana
voda
* da se u skladišne i sve druge prostorije u kojima se obavlja tretman povrća
(sortiranje, pakovanje, transport i sl.) ne unose zaraženi, plodovi sa
simptomima oštećenja od insekata, truli ili plodovi sa mehaničkim
oštećenjima; održavati sanitarno-higijenska mere u svim ovim prostorijama.
* pri rukovanju povrćem tokom svih operacija kroz koje ono prolazi voditi
računa da ne dođe do mehaničkog oštećenja i održavati higijensko
* najbolje je bolesti sprečiti još tokom proizvodnog ciklusa, ako do pojave
simptoma na uskladištenom povrću ipak dođe, posle pravilne identifikacije
uzročnika, određivanja preparata i vremena primene, mogu se koristiti
fungicidi.

Bolesti koje se javljaju u skladištima su različite vrste bakterijskih i gljivičnih

truleži i uvenuća, koje najcešće uzrokuju:

* Erwinia spp, Xantomonas spp. i Pseudomonas spp.

bakterije koje dovode do vlažne truleži gotovo svih vrsta povrća.
* Fusarium oxysporum
uvenuće lukovičastog povrća, paradajza, paprike, patlidžana i krompira.
* Penicillium spp.
plava plesan se javlja na lukovičastom povrću.
* Rhizopus spp.
trulež krastavca, lubenice, dinje, krompira, šargarepe.
* Botrytis spp.
siva trulež na lukovičastom povrću, zelenoj salati, paradajzu, paprici,
patlidžanu.
* Colletotrichum spp.
antraknoza krastavca, lubenice, dinje, leguminoza, lukovičastog povrća.
* Alternaria spp.
pegavost lukovičastog povrća, krastavca, dinje, lubenice, šargarepa,
paradajza, patlidžana, paprike.

SIVA TRULEŽ - Botrytis spp

TRULEŽ - Alternaria spp.

SIVA BUĐ - Rhizopus spp

TRULEŽ - Botrytis alli

SKLADIŠTENJE U USLOVIMA
KONTROLISANE ATMOSFERE

Hladnjače sa kontrolisanom atmosferom podrazumevaju dostizanje i

održavanje takvog sastava vazduha u prostoriji koji se malo razlikuje od
njegovog prirodnog sastava (oko 78% azota, 21% kiseonika i 0.03% ugljen
dioksida). Pri formiranju kontrolisane atmosfere, koristi se ispod 8%
kiseonika i iznad 1% ugljen dioksida. Ova modifikacija prirodnog
atmosferskog sastava zavisi od optimalnih vrednosti temperatura i vlažnosti
vazduha za pojedine vrste kako bi se održao kvalitet i bezbednost svežeg
voća, povrća i ukrasnog bilja u periodu posle berbe.

Izlaganje povrća, voća i ukrasnog bilja nižoj koncentraciji kiseonika i

povišenoj koncentraciji ugljen-dioksida u okviru raspona vrednosti koje
tolerišu pojedine biljne vrste, smanjuje njihov intenzitet disanja i količinu
proizvedenog etilena.

Koristi od primene kontrolisane atmosfere:(unutar odgovarajućeg raspona

vrednosti koncentracija za pojedine vrste):

- usporavanje procesa koji dovode do statrenja (uključujuci i sazrevanje)

povrća;
- usporavanje procesa disanja, proizvodnje etilena, omekšavanja i drugih
strukturnih promena u plodu;
- smanjenje stepena osetljivosti na delovanje etilena (kada je koncentracija
kiseonika ispod 8%, a ugljen dioksida iznad 1%);
- usporavanje nekih fizioloških poremećaja, kao što su oštećenja od
izmrzavanja;
- uslovi kontrolisane atmosfere imaju direktan ili indirektan uticaj na
skladišne patogene, a samim tim na pojavu truleži. Na primer, ugljen dioksid
u koncentraciji od 10-15% značajno sprečava razvoj botritisa na jagodi;
- niska koncentracija kiseonika (ispod 1%) i/ili povišena koncentracija ugljen
 dioksida (40-60%) mogu biti korisne za kontrolu insekata u nekim vrstama
uskladištenog povrća i voća.

Nedostaci primene ovako regulisanih uslova sredine: (izvan raspona

vrednosti koje odgovaraju pojedinim vrstama):

- izazivanja ili pogoršavanje određenih fizioloških poremećaja, kao što je

pojava tamnih pega na zelenoj salati ili oštećenja od izmrzavanja kod nekih
vrsta;
- izlaganje nekih vrsta voća koncentracijama kiseonika ispod 2% i ugljen
dioksida iznad 5% dovodi do njihovog neravnomernog sazrevanja;
- na niskim koncentracijama kiseonika može doći do formiranja
neodgovarajućeg ukusa i mirisa uskladištenih plodova, što je posledica
disanja tkiva u uslovima vazduha sa manje kiseonika nego što je to prirodno i
povećanog stepena fermentacije, zbog veće koncentracije ugljen dioksida;
- ako dođe do fizioloških povreda plodova pod uticajem previše niskih
koncentracija kiseonika ili previsokih koncentracija ugljen dioksida, povećava
se i njihova osetljivost na trulež.

Upotreba uslova kontrolisane atmosfere u skladištima u praksi se pokazala

najbolja kod jabuka i krušaka, nešto manje uspešna bila je primena kod
kupusa, luka i suvog povrća. Da bi se proširile mogućnosti upotrebe uslova
kontrolisane atmosfere tokom skladištenja i transporta, stalno se radi na
razvoju tehnologija koje služe za uspostavljanje, posmatranje i održavanje
ovakvih uslova.

[ Registracija ][ Prijava ][ OGLASI ][Po rubrikama][ VAŠI OGLASI ][ ADRESAR ][ VAŠA FIRMA U ADRESARU ][Pretraga sajta][ Početna ]
Copyright - CerkezNET - 2004

dijaspora.ch

Kliknite ovde za vise informacija

www.yulink.co.yu