2.

Ime države

Ukoliko situaciju države sagledamo od Aristotelovog doba , uvidećemo da se termin

država različito imenovao.

Prvi termin koji se upotrebljavao bio je polis. To je bio grad država Osnovna obeležja
takve zajednice su samoodlučnost i samodovoljnost. To znači da polis sam za sebe
predtstavlja svrhu postojanja i življenja. Omeđanost jednog polisa u odnosu na druge bila je
razvijena do te granice da stanovnike jednog polisa apsolutno nije interesovalo događanje bilo
čega iz drugog. Aristotel polis smatra izrazom opšteg dobra i oličenjem moralnih vrednosti.

Sledeći termin koji je bio u opticaju je res publica što u slobodnom prevodu glasi javna
stvar.Novi istaknuti teoretičar koji se bavio pitanjima republike bio je Ciceron. On smatra
kako akcenat sa zajedničkog života (kao što je u polisu), treba prebaciti na strukturu države.
IUS (pravo) se uzima kao posebno obeležje.

Sv.Agustin koristi više termina za označavanje različitih političkih zajednica:

 Respublica- označava šire političke zajednice kao što je respublica christiana.
 Regnum- je termin koji se vezuje sa teritorijalnim monarhijama nastalim u
srednjem veku.
 Civitas- termin koji se koristi za grad-državu na severu Italije.

Nikola Makijaveli po prvi put u svom delu Vladalac upotrebljava reč „stato“. Ta
reč je i ranije postojala, ali se upotrebljavala u drugom značenju i u drugom kontekstu. Već na
početku svog dela on kaže kako: „... Sve države, sve vladavine kojima se upravljalo ili se
upravlja ljudima, bile su ili jesu republike ili monarhije ...“.1

1
“Vladalac”, Nikolo Makijaveli, Beograd 1964., str.9.
3. Elementi države

Prva i osnovna karakteristika države je sila. To je element koji je razlikuje od ostalih

ljudskih zajednica. Jedan od osnovnih zadataka ljudske zajednice je obuzdati nekontrolisanu
silu. Ukoliko se sila nekontrolisano proširila, mogu nastati dva oblika propasti ljudske
zajednice:
 Anarhija- gde vlada potpuno rasulo. Tu svako primenjuje silu onoliko koliko mu je
potrebno za svoju egzistenciju.
 Despotizam- tu se sila nalazi u rukama jedne grupe ljudi koji vrše svoju volju nad
ostalima.
Jedino u onim državama gde je stihija sile možemo govoriti o postojanju i vladavini
prava. Naime, gde god ljudi žive dešavaju se konflikti Zarad sprečavanja konflikata monopol
sile je poveren državi. Naravno ni država ne sme prekomerno upotrebljavati silu, jer ukoliko
je bazirana isključivo na vladavini sile, država neće biti dugog veka.
Takođe je bitno razlikovati silu koju primenjuje država , od nasilja koje primenjuje
pojedinac. Nasilje je bespravno upotrebljena sila.
Drugi element koji je neophodan za egzistenciju države je teritorijalnost. Država vrši
vlast nad ljudima koji žive na određenoj teritoriji. Iz ove definicije proizilazi i treći element
države- stanovništvo

4. Državna vlast

Moć predstavlja sposobnost da se neko privoli na neki vid poštovanja. Izvori moći mogu
da budu: fizička snaga, ekonomsko bogatstvo, duhovna sposobnost...
Prinuda je primena moći koju upražnjava jedan subjekat na drugi.
Vlast je moć zasnovana na izvesnim normama i koja je pri određenim uslovima
legitimna. Pripadnici države kao političke zajednice ne poseduju istu količinu vlasti. To
pitanje regulisano je hijerarhijskim uređenjem države. Hijerarhija počiva na principu
nadređenosti i podređenosti. Mnogi teoretičari odbacuju shvatanje da se država bazira
isključivo na sili i prihvataju novo shvatanje gde se državna vlast karakteriše kao sila koja se
vrši u ime prava.
 Vlast koja nije povezana sa pravom nije legalna, tj. ne poseduje titulu državne vlasti. Da
bi se vlast sprovodila moraju postojati dve strane. Na jednoj se nalazi subjekat koji naređuje, u
načelnom pogledu to je država, a sa druge strane nalazi se subjekat koji sluša, u našem slučaju
to su građani. U državi postoje različiti tipovi vlasti i shodno tome oni se i različito
manifestuju. Najjaču vlast u državi predstavlja državna vlast. Ona poseduje najviši stepen
prinude, njene sankcije su najoštrije i ostavljena je mogućnost i primenjivanja fizičke sile nad
onim ko je prekršio dispoziciju.

5. Suverenost

Suverenost je bitno svojstvo države kao političke zajednice. Nastanak i teorije

suverenosti vezuju se za teoretičara Žana Bodena.
Najviši organ u državi naziva se suverenim organom.
Poreklo reči „ suverenost “ vezuje se za latinsku reč superanus što znači viši. Kasnije je
ovaj termin dobio značenje najviši, vrhovni, a subjekat koji je suveren ima najvišu, najjaču
vlast, on je samostalan i nezavistan.
Ukoliko pitanje suverenosti sagledamo sa aspekta države, ona sadrži najvišu količinu
vlasti u odnosu na druge organizacije. Ostale organizacije koje deluju u okviru države su njoj
potčinjene. Suverenost državne vlasti manifestuje se na njenoj teritoriji. Kako bi jedna država
bila suverena, ne sme biti u bilo kakvom zavisnom odnosu sa drugim državama. Ukoliko pak
na državu nekom silom deluje neka druga država, ona gubi svoju suverenost. Neophodno je
da je država u nekoj zavisnoj vezi sa drugom državom. One odnose međuzavisnosti regulišu
ugovorima ili drugim aktovima.
S druge strane i državni organi takođe moraju poštovati norme koje je država propisala.
U takvom smislu govorimo o pravnoj suverenosti, o vladavini prava. Ž
.
Nacionalna suverenost je vezana za vladavinu naroda, tj. za razvoj demokratije. S
druge strane imamo nacionalnu suverenost, gde se nacija posmatra kao suverena jer ima
mogućnost da osnuje državu ili da se izdvoji iz okvira neke veće postojeće ili da se priključi
nekoj državi.