Univerzitet u Beogradu

Filozofski fakultet

Predmet: Rimska istorija

Referat:

Vanevropska Avgustova politika

Student: Milan Krstić IS17/20 Profesor: Žarko Petković

Beograd, decembar 2017

 Vanevropska Avgustova politika

Egipat I mesanje u prilike na istoku

Nakon bitke kod Akcija 31 godine p.n.e I nakon što je Antnonije prebegao Kleopatri u
Egipat, Oktavijan se okrenuo opsadi Aleksandrije.Po vojnoj moći inferioran, Antonije nije mogao
da se nosi sa pomišlju da će izgubiti i ubio se, što nije bilo čudno za Rimljane tog
doba.Kleopatra je pratila njegov primer i okončala život ujedom zmije, ne ostavivši ništa za
potonje generacije Ptolomeja.Egipat više nije bio klijentska kraljevina već je 30 godine p.n.e
pretvoren u provinciju.Smatran je draguljem cara, a uprava je bila poverena prefektu iz
konjičkog staleža.Osvajanje zlatom bogatog Egipta donelo je ogroman plen Oktavijanu, blagajna
koju je preuzeo sa kraljevskog dvora poslužila mu je da isplati vojsku i dugove.Takođe, Egipat
postaje glavni snabdevač Rima žitom od tog doba.Oktavijan se potom vratio 29 godine p.n.e u
Rim i proslavio je 3 trijumfa.Ovo je samo uvod u Avgustovu dalju politiku na istoku, doduše
pretežno diplomatsku i mirnodopsku.Avgust je osnovao veliki broj kolonija u Africi, čime je
nastavio politiku koju je započeo Gaj Marije koji je naselio svoje veterane.Najpoznatije su:
Tuburbo Minus i Cirta u Numidiji, Tabraka Simitu, Sika i Utina u Prokonzularnoj Africi.

Koliko mu je bitna situacija na istoku Avgust je pokazao ličnim prisustvom nakon Akcija
30-29 p.n.e i od 22-19 p.n.e i davanjem komandi nad armijama na istoku Agripi i to u dva
navrata 23-21 p.n.e i od 16-13 p.n.e.Osnovno pitanje je bilo da se dostigne modus dividend sa
Partijom, jedinom silom koja moze ozbiljno da ugrozi Rimsku vlast u Maloj Aziji.3 rimske
provincije nalaze se ovde i to Azija, Bitinija i Kilikija.Ostatak zemlje zauzimaju domaći vvadari
koji su klijenti kraljevi Rima.Jedan od najvećih od njih je Amintas koji vlada Galatijom i okolnim
teritorijama. Avgust je odlučio da pripoji njegovo kraljevstvo kao rimsku provinciju: ona je nakon
smanjenja 5 godina kasnije obuhvatala Pizidiju, Isauriju, zapadnu Liakoniju i Pamfiliju, ali bez
stacioniranih legija u ovoj provinciji.Deo Kilikije je pridodat provinciji Sirija, a deo dat
Arkeulausu, kralju Kapadokije.Na severu Kapadokije živelo je divlje pleme Homanada koje je
Amintas pokušavao da umiri ali je ubijen.Zadavali su probleme i od 12 p.n.e do 1 godine sve dok
ih nije pokorio Publijus Sulpicijus Kvirinus, koji je određen za guvernera Galatije i Pampilije,
dobivši uz to trupe iz Sirije i Egipta.Da bi održao red u provincijama , 5 kolonija veterana je
naseljeno, 3 u Pisidiji i dve(uključujući Listru) u Laonikiji, dok je nekoliko godina pre kolonija
uspostavljena u Pisidijanskoj Antiohiji(kolonija Cezareja).Izgradnja puteva je takođe doprinela
proširenju rimskog uticaja.U severnoj Maloj Aziji Pontom je vladao vazalni kralj Polemo dok je
preko crnog mora u južnoj Rusiji Bosforsko kraljevstvo ostalo u rukama rimskog prijatelja
asandera do njegove smrti 17 godine p.n.e Nemiri su usledili i u rimskom interesu nije bilo da se
susedni Skiti i Samarićani time okoriste niti da se ometa trgovina u crnom moru.Agripa je stoga
uposlio Polema da interveniše i dao mu kraljevvstvo.Polemo je onda oženio Dinamis, udovicu
Asandera ali su se oni brzo oprostili kada je 8 p.n.e Polemo ubijen. Avgust je ipak odlucio da
prihvati situaciju I Dinamis je ostala na vlasti I bila lojalan saaveznik do njezine smrti (8/7 godine
p.n.e).Time je Severna granica Male Azije bila obezbeđena.

Uvod u problem Jermenije

Kljuc za celo istocno pitanje je ipak domorodačko kraljevstvo Jermenija jer geopoliticki ono je
gledalo I na istok I na zapad I bilo je prisajedinjeno platou Male Azije I Iranskom platou.Zbog
toga je bila predlog razmirica izmedju Rima I Partije.Nakon njegovog osvajanja Egipta, Avgust bi
se možda okrenuo protiv Partije da bi osvetio poraze Krasa I Antonija jer je u stvari javnost ta
koja je očekivala da ce on to uraditi.Ali on je mislio da dva kraljevstva mogu da zive u miru sa
Eufratom kao granicom sfera uticaja.Pokušaj da se izbaci Partija bi bio skup u ljudstvu I novcu, a
I ako urodi plodom uzdrmalo bi celu poziciju Rimskog carstva koje je bilo bazirano na
Mediteranu.Dalje, Rimu je trebao mir, a ne rat, I uslovi za mir bili su povoljni.

Partija I rim u jermeniji I međusobni odnosi

Velika Jermenija je oblast istočno od gornjeg toka Eufrata.Na istoku se graniči sa Medijom
Atrpatenom, na zapadu sa Kapadokijom I Komagenom- Jermenski kralj Tigran VI Eupator je za
vreme svoje vladavine zbog saveza sa Mitridatom dospeo pod rimski protektorat ali je
Jermenija zadržala nezavisnost.36 godine Atravazd II, kralj Jermenije bio je saveznik Antoniju u
ratu protiv Parćana.Njegov sin Artavazda II vladao je Jermenijom od 55 do 34 godine p.n.e.Zbog
izdajae Antonije ga je pogubio a njegovog sina Trigrana odveo u Egipat. njega je Parćanski kralj
Frat 33 godine p.n.e postavio za kralja Jermenije,

Drugi sin Artaks II našao je utočište u Partiji.Parćanski kralj, Frat IV je bio u problem sa
pretendorom na presto Tridatom koji se pobunio 31 godine p.n.e I preuzeo vlast u Partiji, mada
se Frat vratio sledeće godine na vlast. Rim je takodje dobio svog neprijatelja koji se zvao
Artavasd I bio je na tronu Male Jermenije.Zbog toga je Avgust bio spreman da doceka izaslanike
Frata I odlozio je slucaj za 10 godina.Prilika se onda dogodila Avgustu da se obracuna I sa
Partijom I sa Jermenijom.Pretendor Tiridat je pobegao Avgustu sa Fratovim kidnapovanim
sinom, koji je zahtevao njegovu predaju.U isto vreme postojao je I zahtev u Jermeniji da Atraks
bude zamenjen njegovim mladjim bratom Tigranom koji je proveo 10 godina u Rimu, Avgust je
resio da ode na istok I naredio Tiberiju da krene iz Makedonije do Jermenije da mu se pridruzi.U
susret ovoj nadolazećoj moći 20. godine, Frat the odlucio da se ne bori, vec se slozio da preda
Avgustu Rimske oznake koje je uzeo od Krasa I ANtonija.U Jermeniji Atraks je ubijen I Tiberije je
krunisao Tigrana kao klijentskog kralja (20 p.n.e).Avgust je gledao na njegov diplomatski trijumf
nad Partijom kao jedno od najvecih dostignuca svoje vadavine: znamenja su predvidela predaju
oznaka natpisom “znakovi vraceni”, na njegovom stitniku za grudi na poznatoj statui I Avgugst
je prograsen devetim Imperatorom;druga znamenja su pokazala klecanje Jermenije.Zbog toga
je Partija prihvatila rimsku kontrolu Jermenije I mir je uspostavljen, bio je ojacan nekoliko
godina kasnije kada je Frat poslao njegovih 4 sinova da zive u Rimu.Nakon smrti Tigrana 8 p.n.e
nemiri u Jermeniji su ojacali Parćanski uticaj, tako da je Avgust odlucio da posalje svog unuka,
mladog princa Gaja Cezara. Kada je Gaj 1 godine sreo Fraata, novog kralj Partije koji je nasledio
njegovog oca Frata, na Eufratu, dogovor je takodje postignut izmedju dve sile a rimski uticaj u
Jermeniji je opet prepoznat.Ali unutrašnje dinasticke borbe su se rasplamsale u Partiji I rimski
uticaj u Jermeniji je opet izbio u prvi plan.Gaj je 1 godine n.e nakon smrti Tigrana III na
jermenski presto doveo Aribarzana, sina Artabaza, kralja Medije Atropatene.Njega je uskoro
nasledio sin Artavazd.Nakon njegove smrti na je doveden Tigran IV, sin judejskog kralja
Aleksandra I Glafire, koja je bila kći Arhelaja, kralja Kapadokije. Za uspostavljanje rimske kontrol
e nad Jermenijom ovakvim indirektnim pristupom, on je uvek imao pri sebi razumano
objašnjenje: ugled je onemogucavao kompletno napustanje Jermenije, dok bi njena aneksija
uključivala dalje napredovanje na istok I nove obaveze, ali u isto vreme to bi isprovociralo
Partiju.U svom stavu prema Parcanima on je postigao diplomatski uspeh dovoljan da ucutka
ranije Rimske zahteve za ratom I da obezbedi sigurnost istocnim provincijama.Povraćena rimska
obelezja postavljena su u novom hramu Marsa Ultora, posvećena su u 2 godini p.n.e.

Partija, dinastičke borbe

Međutim, sam uticaj na Jermeniju nije bio dovoljan aza Avgusta pa je on kako kaže u svojim
božanskim delima Parćanima podario Vonona, a Međanima Ariobarzama.Ariobarzam je sin
Atravazda, kralja Medije Atroapene koji je pobegao u Siriju 30 godine p.n.e a zatim od Avgusta
29. P.n.e dobio na upravu Malu Jermeniju .Njega je na vlast 20 godine p.n.e doveo Avgust a 1
godine nove ere dao mu na upravu I Jermeniju.
Fraat V je došao na presto nakon svog oca, Fraata IV koji ga je pre toga zajedno sa svoja ostala 3
sina poslao u Rim kao taoce.Avgust mu je vratio sina 23 godine p.n.e.Umesto njega je 4 godine
n.e doveden Orod, princ iz dinastije Aršakida.Zatim je parćansko poslanstvo došlo u Rim tražeći
od Avgusta da na presto dođe Fraatov mlađi brat Vonon, međutim on je vladao samo do 11/12
godine n.e kada je opet preovladala dinastija Aršakida, ovoga puta je to bio princ Artaban.

Odbrana granica na istoku

Vojna odbrana istoka, na kojoj su svi ovi diplomatski potezi oslanjali, je bila bazirana u provinciji
Sirija, kojoj je pridodata istocna Kilikija.Njeno upravljanje je rangirano najvise u odnosu na sve
provincije carstva.Uobičajeni garizon su bile 4 legija stacionirane u severnom delu, odakle su
mogle da dajestvuju prema Eufratu, Jermeniji ili Maloj Aziji, jug provincije mgu da nadziru
klijentski vladari Emese, Ituree I Judeje.Zbog toga sto su legije bile stacionirane u ili blizu
gradova umesto u udaljenijim utvrđenjima, disciplina je pocela da gubi na značaju.Gradovi u
Siriji kao sto je Tir, Beritus (gde je bila kolonija veterana) I Antiohija (legionarski centar) su bili
bogati I napredni I samim tim veoma privlačni vojnicima

Judeja, upravljanje Iroda I sinova

Judeja je ostavljena u ruka Iroda velikog koji je poceo svoju vladavinu 37 p.n.e.Na ekonomskom
planu on je uradio mnogo za njegovu zemlju koja je zahvaljujuci kontinuiranom ustupcima
Avgusta bila uvecana za Eritreju I ostalih teritorije(23 I 20 p.n.e) On je uspostavio red, razvio
eksploataciju resursa, izgradio novu luku(nazvanu Cezareja u carsku cast), ponovo utvrdio
Jerusalim I poceo da obnavlja hram, ponovo je izgradio nekoliko gradova ukljucujuci Samaria-
Sebaste I uopste je pokusavao da pospeši držanje zemlje na unutrašnjem I spoljašnjem
planu.Međutim, ponasajući se vise kao helenistički monarh I promovisući helenizaciju svog
kraljevstva on je zadobio mrznju ortodoksnih Jevreja(on sam je bio polu Jevrejin,
Idumeanac).Zzbog toga je morao da sprovodi svoju vladu silom, rušeći staro plemstvo,
upošljavajuci špijune I plaćenicke trupe, gradeći lanac velikih utvrđenja I razvijajuci
centralizovanu birokratiju.Dalje, on je uvredio ne samo religijska nego I nacionalna osecanja
mnogih podanika: bio je ljubitelj Cezara, prijatelj neprijateljskog okupatora.Ovo prijateljstvo je
kasnije ugroženo okrutnošću koju je priredio u untrašnjim sukobima, što je uvredilo Avgista, koji
se razbesneo kada je 9 p.n.e Irod napao Natejane.Kada je Irod umro 4 p.n.e njegovo kraljevstvo
je bilo podeljeno izmedju njegova 3 sina.Filip je primio na upravu izlazne delove na severo
istoku(Bataneju, Gaulonitis…)kojima je vladao 37 godina; Irod Antipas(“ta lisica”) je dobio
Galileju I Pereju, koje je drzao do 39 godine I Arheleju je data Judeja sama I Idumeja.Arhelej je
ipak vladao tako lose da su Jevreji I Samarićani po prvi put ujedinjeni u zahtevu Rimu da ukine
monarhiju.

Judeja kao provincija

6. godine nove ere zbog toga je Arhelej prognan I Judeja je postala Rimska provincija, kojom je
upravlja o carski prokurator sa sudskim ovlascenjima(ius gladii), on je komandovao malom
grupom lokalnih trupa koje su stacionirane u Cezareji , ne u Jerusalimu.Ova zadnja stavka je bila
uobičajena taktika koju je Avgust praktikovao prema Jevrejima, naime svima onima u Palestini I
rasejanju koji sui h posedovali, on je nastavio privilegije već date od strane Julija Cezara,
slobodu praktikovanja religije i izuzeće iz vojne sluzbe, pravo da salju njihov godišnji hramski
porez u Jerusalim, I novac kovan bez carske glave ili ikakve slike na njemu.Iako Jevreji nisu bili
naročito popularni u rimskim očima, njihova vaznost(I potencijalni nemiri) u istočnim
provincijama je bila značajna.Avgust je stoga morao da odabere izmedju štićenja ili potiskivanja
Jevreja:on je odabrao darežljiviju politiku.Međutim Jedna oblast na istoku beše privukla paznju
Avgustu, to je bila Arabia.

Pohod protiv kraljevstava Sabe I Etiopljana

Avgust je naredio Gaju Eliju Galu, koji je bio prefekt Egipta, da predvodi pohod protiv kraljevstva
Sabe u Arabiji Felix,25/24 godine p.n.e, koje se nalazi u jugozapadnom uglu Arapskog
poluostrva(Jemen iza Adena).Njegova svrha je mogla biti prvenstveno ekonomska, region je
izvozio tamjan, mirišljavu smolu, zlato I dragulje ali sto je još važnije Sabejsci su bili posrednici u
trgovini izmedju Indije I Mediterana, sa centrom u Eudemonskoj Arabiji(Aden) gde je roba sa
istoka mogla biti prevožena brodovima uz Crveno more, ili na Africku obalu u Egipat ili na
Mediteran.Ekspedicija je pokrenuta 26 p.n.e I brojala oko 10000 ljudi ali suviše malo je bilo
poznato o klimatskim I geografskim uslovima Arabije.Nakon sto su dosegli Luk Kom, ljudi su
patili od skorbuta I paralize, a u sledećoj godini su izdržali naporni marš kroz pustinju, samo da
bi se vratili u Maribu koja je izgleda Sabejska prestonica Mariba (danasnji Marib).Uprkos ovim
neuspehom Sabejsci su bili impresionirani moćju rima; izgleda da su prihvatili amicitiju I da su
napustili njihovu monopolističku kontrolu prelaza Bab el Mandeb.Dalje interesovanje u trgovini
sa Indijom je dovelo do toga da Avgust primi najmanje dva a možda I tri poslanstva indijskih
radža: 25 p.n.eu Tarakomu u Španiji, 20. p.n.e na Samosu I u Antiohiji je primio izaslanike kralja
Pora.Poslanstva su dobro prošla I ostavila su veliki utisak na Rimljane.

U isto vreme kad je poslao vojsku na Arabiju Avgust je poslao Gaja Petronija koji je između 24. I
22. Godine p.n.e ratovao protiv Etiopljana između prvog I drugog katarakta.On je utvrdio oblasti
I postavio rimske garnizone.Napredovalo se do grada Nabate blizu Meroje, koji su se nalazili na
trećem odnosno petom kataraktu.
Literatura:

N.A.Maškin, Povijest starog Rima, 1991

H.H.Scullard, A history of Rome from 133 b.c to a.d. 68, 1959

Gaj Svetonije Trankvil, Dvanaest rimskih careva,