Kardiopulmonalna reanimacija

CPR
 Kardiopulmonalna reanimacija
● Cardiac arrest – nagao i neocekivan
prestanak cirkulacije krvi izazvan
funkcionalnim prestankom rada srca.

● Nesposobnost srca kao pumpe da pumpa

dovoljno krvi da bi se dopremila potrebna
kolicina kiseonika za funkciju CNS.
●Etiologija

Iznenadi srcani zastoj , vodeci uzrok smrti

(priblizno 700.000/godisnje)

4H 4T
• Tenzioni pneumotoraks
• Hipoksija
Tamponada srca
Hipovolemija
Tromboembolijske bolesti
Hipo,hiperK , HipoCa
Toksini
Hipotermija
 ● Dijagnoza akutnog zastoja srca
Sigurni znaci Nesigurni znaci

◦ Gubitak svesti preko 15s ◦ Siroke zenice

◦Prestanak disanja ◦ EKG
◦ Gubitak pulsa nad velikim k.s ◦ EEG
◦ Promena boje koze i vidljivih
sluznica
 KPR
Skup hitnih mera koje se koriste da bi se osobi,
koja je doživela zastoj rada srca i/ili zastoj
disanja-kardiorespiratorni arest, ponovno
uspostavile vitalne funkcije.
Cilj:
Osnovni cilj je dopremanje dodatnih količina kiseonika mozgu,
srcu i ostalim vitalnim organima, sve dok se složenijim medicinskim
postupcima ne uspostavi adekvatna srčana akcija i spontano
disanje.
 Arrest vreme

• Uspeh reanimacije limitiran je vremenom koje

prodje od momenta cardiac arrest-a do
zapocinjanja CPR-a.

Sto krace arrest vreme – uspeh CPR-a.

Lanac prezivljavanja
Smernica vitalnih koraka koji se preduzimaju kod zrtava
iznenadnog srcanog zastoja.
Preporuke na internacionalnoj ILCOR konferenciji 2015 u
Dallas-u od strane udruzenja Evropskog saveta za reanimaciju
(ERC) i Americkog udruzenja kardiologa (AHA).
4 karike lanca

1.Rano prepoznavanje i rano pozivanje hitne medicinske pomoci

2.Rana primena osnovnih mera reanimacije
3.Rana defibrilacija
4.Rana primena produzenih mera reanimacije
 Faze CPR
1.Osnovne mere odrzavanja zivota
2.Prosirene mere odrzavanja zivota
3.Produzene mere odrzavanja zivota

CAB-Circulation , Airway, Breathing

DEF-Drag and fluids, Electrocardiografia, Fibrillation
GHI-Gauge,High mental activity, Intesive care
 Rana primena osnovnih mera reanimacije (BLS)
BLS-definisan niz postupaka koji se sprovodi sa ciljem
spasavanja zivota osobe sa srcanim zastojem ili
premoscavanjem vremena do dolaska hitne medicinske
pomoci

◦ Oksigenira se krv u plucima i doprema do

tkiva i organa prvenstveno do mozga koji
je najosetljiviji na ishemiju.
◦Rana primena mera povecava mogucnost
prezivljavanja 2-4 puta.
1. Cirkulacija (Circulation)
2. Obezbedjivanje disajnog puta (Airway)
3. Disanje (Breathing)
 Rana primena osnovnih mera
reanimacije (BLS)
Circulacija/circulation/
• Kod cardiac arresta sa prestankom
cirkulacije , krv u plucima i
art.sistemu je jos nekoliko minuta
oksigenisana i iz tog razloga odmah
treba krenuti sa kompresijom gr.kosa
• Mesto kompresije-donja polovina
sternuma , ruke jedna preko druge ,
prsti ukrsteni laktovi pravi, koristiri
tezinu sopstvenog tela
• Frekfenca kompresije 100-120/min
• Dubina kompresije –grudna kost se
potisne 5cm, max 6cm.
• Mehanizam torakalne i srcane pumpe
 Rana primena osnovnih mera
reanimacije (BLS)
Obezbedjivanje prolaznosti disajnih
puteva/airway/
• Ako je zrtva bez svesti,
• Trostruki manevar
• Zabacivanje glave/oprez povreda vratne kicme/
• Otvaranje usta /strano telo, postavljanje
airway/
• Podizanje donje vilice prema gore i napred

• Ako je zrtva pri svesti i dise

• stavlja se u bocni “koma” polozaj, pratiti
disanje i pozvati pomoc.
 Rana primena osnovnih mera
reanimacije (BLS)
Obezbedjivanje vestackog
disanja/Breathing/
• Usta na usta
• Usta na nos
• Usta na usta i nos
• Usta na masku iili tubus
• LMA/laringealna maska/
• ETT/endotrach.tubus/
• Ezofagealni combitubus
Prosirene mere odrzavanja zivota
(ALS)
1. Lekovi i tecnosti (Drugs and fluids)
2. Elektrokardiografija (EKG)
3. Fibrilacija (Fibrilation)
D-E-F
Lekovi
Administracija
lekova
◦Intravenski put
◦ Intraosealni put
◦ Endotrahealni
◦ Intrakardijalni
◦ Intramuskularni
◦ Subkutani
◦ Oralni
◦ Rektalni
 Lekovi u CPR

• Vazopresori • U ak. Srcanom zastoju gde

Antiaritmici je uzrok VF/p VT 1 mg
Ostali adrenalina se primenjuje iza
trece defibrilacije tokom
Adrenalin kompresije grudnog kosa a
ԃ receptor zatim na svakih 3 do 5
Periferni vazokonstriktor minuta.
Doza 1mg=1ml nerazblazen
 Lekovi u CPR
Vazopresin
◦Stimulise V1 receptore
glatkih misica krvnih sudova
◦Acidoza ne utice na
metabolizam leka.
Doza 40 i.j
Atropin
◦ Smanjuje tonus PMS
◦ Ubrzava srcanu radnju
◦ Olaksava AV sprovodjenje
◦ Doza 3mg iv.bolus –totalni
vagoliticki efekat
Kod asistolije i PEA
f<60/min koje su
refrakterne na adrenalin i
oksigenaciju.
 Lekovi u CPR
Amiodaron Preporuka:
• Antiaritmik i koronarni • Doza 300mg/20 ml 5%
vazodilatator glukoze iv (vena veceg
Inhibitor abnormalnog lumena, CVK) posle trece
srcanog automatizma neuspesne defibrilacije kod
Posle amiodarona NE VF/p VT
DAVATI lidokain. 150 mg posle pete
neuspesne defibrilacije
postarestni period ,
kontinuirana inf. Do ukupne
doze 900mg/24h
 Lekovi u CPR
Lidokain Preporuka:
• Alternativa za Amiodaron • Doza 1-1,5 mg/kg TT a zatim
ako nije dostupan na 5 do 10 minuta
NIKADA iza Amiodarona Po uspostavljanju cirkulacije
Smanjuje podrazlivost kontinuirana infuzija
miokarda 2-4mg/min
Kod VF/VT bez pulsa
 Lekovi u CPR
Magnezijum sulfat MgSO4
• Deo enzimskih sistema za
ATP u misicima.
Povecava kontraktilnost
miokarda
Indikacije:
Refrakterna VF pracena
hipo Mg
VT(RT) ͈Torsade de pointes’’
Preporuka:
• Inicijalna doza
2g (4ml 50% MgSO4 iv.
polako 1-2 min moze se
ponoviti posle 10-15
minuta)
 Lekovi u CPR
Natrijum bikarbonat NaHCO3 Preporuka:
• Samo ako reanimacija traje • Doza inicijalno ne vise od 50
duze od 30 min. mmola zatim 1mmol/kg TT
Obavezne gasne analize 8,4 % NaHCO3
(pH<7,1 BE -10mmol)

Indikacije
HiperK
Trovanje triciklicnim
antidepresivima
 Lekovi u CPR
Dopamin
• Prekursor kateholamina
Ne koristi se kao inicijalni
lek u CPR vec za lecenje
postreanimacione HD-ske
hipotenzije.
Preporuka:
• Doza <5mikrogr/kg/min
stimulise D1 receptore u
renalnim , mezentericnim i
koronarnim krvnim sudovima.
5-10 mikrogr/kg/min
stimulacija B1 rec- pozitivni
inotropni efekat i povecava
MV srca.
> 10 mikrogr/kg/min stimulise
ԃ1 receptore – periferna
vazokonstrikcija
 Ostali lekovi u CPR

●Steroidi
●Tromboliticka terapija
●Glikozidi digitalisa
 Prosirene mere odrzavanja zivota
(ALS)
• Elektrokardiografija
(EKG)
• Pokazatelj elektricne ali ne i mehanicke
aktivnosti srca
• Uvek uporedo pratiti i vitalne znake.
 Prosirene mere odrzavanja zivota
(ALS)
• EKG oblici srcanog
zastoja:
• Asistolija
• PEA/el.aktivnost bez
pulsa/
• Ventrikularna fibrilacija
• Ventrikularna
tachycardia bez pulsa
 Prosirene mere odrzavanja zivota
(ALS)
Tretman fibrilacije defibrilacijom Indikacije VF/pVT
Defibrilacija –prolaz elektricne energije
kroz miokard sa ciljem da se
depolarizuje kriticna masa miokarda
i omoguci uspostavljanje sinhrone
elektricne aktivnosti.
Isporucena kolicina E izrazava se u J
/dzulima /
360 J-monofazni
150-200 J -bifazni
Indikacije VF/pVT
Defibrilator-elektricni uredjaj koji
poseduje visokonaponski
kondenzator i sopstveni izvor
energije preko baterija koje se pune
ukljucivanjem u mrezu
 Prosirene mere odrzavanja zivota
(ALS)
Mere opreza
●Kiseonicna maska ili nazalni kateter moraju biti
Postupak defibrilacije udaljeni najmanje 1m od gr kosa
• Pozicioniranje lopatica ●
defibrilatora(desna-desno od sternuma ispod Intubiranog pacijenta ne dekonektirati sa kis.creva
desne klavikule , leva –srednja axilarna linija , respiratora ili AMBU balona , u slucaju da se
priblizno na nivou V6 EKG odvoda )
dekonektira odloziti najmanje 1m od grudnog kosa
• Koriscenje elektrodnog gela
• Adekvatni pritisak na lopatice
• Kod isporuke prvog bifaznog talasa
preporucena energija je 150 J ,za drugu i
sledecu isporuku utvrdjen nivo energije je u
rasponu 150-360 J.Ako je inicijalni DC sok bio
neuspesan , druga i sledeca isporuka se izvodi
sa visim nivoima energije.Imajuci u vidu da su
monofazni def.zamenjeni bifaznim u mnogim
zemljama EU ,oni se i ne pominju u novim
preporukama.S obzirom da u nasim
bolnicama to jos nije slucaj , kod primene
monofaznih defibrilatora –prva i svaka
naredna defibrilacija se izvode jacinom struje
od 360 J
 Prosirene mere odrzavanja zivota
(ALS)
Rana defibrilacija Univerzalni znak AED-a
• Centralna karika lanca
prezivljavanja (unutar 3-5 min od
gubitka svesti obezbedjuje uspeh
prezivljavanja 50-70%)
• Aparat AED(portabilni uredjaj koji se
postavlja na mestima velikog okupljanja gde se
dogodio najmanje jedan cardiac arrest u toku
5god,automatski analizira srcani ritam i
obezbedjuje defibrilacioni sok ako je potreban.
• CPR spasioc mora pratiti glasovna upustva AED
sa izvodjenjem CPR po instrukcijama uz minim
prekidanja kompresije gr.kosa
• Primena kod dece starije od 8 god i odraslih.
Prosirene mere odrzavanja zivota
(ALS)
 Postreanimaciono intenzivno lecenje
Terapijski pristup cerebralnoj Pitanja za dalja istrazivanja
reanimaciji
• Blaga hemodilucija u postarestnom • Idealna temperatura
periodu/Hct 30-35/
• Koncept indukovane hipertenzije(prvih 5 min • Vrene trajanja hipotermije
srednji art.pritisak 200mmHg, sledecih 4h • Brzina hladjenja i zagrevanja
140mmHg
• Kontrola glikemije-preko 10mmol/l se mora
leciti ali se mora izbeci hipoglikemija
• Do sada-”umereno kontrolisana hipotermija”
• Preporuka “TTM”/target temperatura
menagement
• ◦Odrzati konstantnu ciljanu temperaturu
izmedju 32-36 C
• ◦interne ili externe tehnike hladjenja
• ◦trajanje hipotermije
12-48h/neuroprotektivan efekat/
• ◦postepeno zagrevanje 0,25-0,5 C/h
• Cilj-optimizacija kardiovaskularne , respiratorne • Postishemicna encephalopatija
, renalne i hepaticne funkcije sa ciljem
oporavka neurona
moze se manifestovati nizom kvantitativnih
poremecaja stanja svesti od blazeg
• Post cardiac arrest sindrom -predstavlja skup
patofizioloskih mehanizanma koji nastaju kao
psihoorganskog sindroma do duboke kome
posledica generalizovane ishemije za vreme bez refleksa mozdanog stabla sa svim
cardiac arrest-a i posledicnog reperfuzionog znacima mozdane smrti
odgovora koji nastaje posle uspesne CPR. 1. Procena oporavka zavisi od
• Cerebralni postreanimacioni sindrom – skup 2. stepena i duzine trajanja hipoxie/procena
poremecaja koji nastaju kao posledica GCS/
reperfuzije i reoksigenacije.
3. arrest vreme-krace od 5 min
• Mehanizam nastanka:
4. starost
• Za period globalne mozdane ishemije posledice
cardiac arrest-a dolazi do poremecaja u 5. biohemijski specificni testovi /serum
dopremanju energetskih materija,poremecaju neuron spec enolaze, protein S-100b/ nisu
rada jonske pumpe,acidoze.... pouzdani
• Za period posle reperfuzije koja nastaje nakon 6. EEG
CPR-a (gubitak neuralne elektricne aktivnosti
remeti se transport neurotransmitera,
oslobadja glutamat koji deluje citotoksicno na
neurone