Covjek u aktima svog
dusevno-duhovnog
Istina je ono
spram cega se sve
ispravno vrednuje I ona
je visa od razuma. Posto
se ne moze
zamisliti onaj veci od
istine, Boga I istinu
mozemo poistovjetiti.
Platon: teorija secanja
Kako smo kadri da
vecne ideje prepoznamo
Avgustin: u tome vidi
put ka Bogu
koji emanira iz Jednog,
kao prva proizilazeca
Ako ljudski duh
uspinjanjem vidi vecne
ideje, koje su prema
Avgustinu u Bogu, ne
znaci li to onda da on
vidi samog Boga?
Bog vecno zna stvari
koje ce stvoriti
Zna ih pre nego sto su
stvorene u vremenu
Egzemplaziram
Ideje su sadrzane u On predvice sve sto ce
Reci, koja nije da stvori, ali njegovo
Sustine stvari su vecno
podredjena hipostaza saznanje se ne sastoji iz
prisutne u bogu kao
kao sto je Nous, nego je posebnih akata znanja,
ideje
druga licnost Svetog vec je to jedna vecna
Trojstva. vizija
samo postojanje- culne
Cula opazaju ono
promjenjivo.
Razum opaza
nepromjenjive istine i
prema njima sudi. on
dakle sudi prema istini
medjusobno razlikuje I
a ne o njoj. istina je
razlikuje sebe od njih, te
kriterijum misljenja i po
njoj se misljenje ravnja.
o njima I sudi a onaj koji
3+7=10 vazi u sva
vremena.
Covjek osjeca svoju
nedovoljnost, treba mu
nesta vise
Posle citanja platonovih
dela:
kao vecne?
vara nase tumacenje
culnih impresija
Samo upotrebom duse,
koja je slika Bozija,
covek moze doci do
sigurnog saznanja
Ipak ona nisu pravi
predmet saznanja
Kao Platon, smatra da
su predmeti istinskog
saznanja nepromenjivi
Znanje se tice akcije
Neophodna za
praktican zivot
Mudrost se tice
kontemplacije
Bio u snu, ili budan, on
je ziv
stavili ih u Nous Ideje su Bozije misli
hipostaza
vecne istine su u Bogu neoplatonistima, osim
sa stavom o emanaciji
Istina je superiornija od
nas
Iluminacija zauzima isto
mesto kao secanje kod
Platona
Ako Bog unaprijed zna
ono sto cemo uraditi
onda je to sto cemo
uraditi nuzno, sto ukida
slobodu volje.
Bozje znanje o svemu
buducem ne
protivurjeci nasoj
slobodi. bog unaprijed
poznaje sve stvari a da
mi ipak hocemo to sto
hocemo. jer ako Bog
poznaje nasu volju, ona
koju on unaprijed
poznaje doista ce biti
ona sama. bice dakle
volja jer volju unaprijed
poznaje.
stvari, kamen...
Zivljenje (obuhvata i
postojanje)- zivotinje,
cula(spoljasnja i
unutrasnja)
Stepeni egzistencije
Razum – ljudi.
Razum nadredjen
svemu prethodnom
premda ih on sve
sudi je iznad onoga
cemu
se sudi.
Laznost pociva u
slicnosti sa onim sto je
istinito
Za saznanjem ne treba
teziti iz akademskih
razloga, vec zato sto
donosi blazenstvo
Saznanje sa obzirom na
blazenstvo
Ipak, ne treba mislit o
bilo cemu, vec poput
Spinoze, o vecnim
istinama
Kako smo kadri da
postignemo izvesnost?
Cula nas nikada ne
varaju
Covjek moze sa Svako ko sumnja u
sigurnoscu biti siguran postojanje istine, makar
da on samo postoji, da je sigunar da zna da
je ziv
Neoplatonisti
slaze se sa
Avgustin
Zato sto covjek sa
promjenjivim
Morao da pretpostaviti
sredstvima svoga
postojanje Bozanske
razuma ne moze da
iluminacije
spozna nepromenjive
stvari
zivota, u misljenju,
osjecaju i htijenju nalazi
vjecne, nepromjenjive i
nuzne istine. one nisu u
prostoru i vremenu, one
Ukoliko volje nema, su nadljudski i
nema ni moralnog nadvremenski bitak u
tumacenja, nema ni covjeku. osred svega
dobra ni zla, kazna i nesavrsenog covjek
nagrada onda nisu dotice savseno, usred
pravedni. relativnog apsolutno,
on tei prema najvecoj
bozanskoj istini, u kojoj
Da bismo mogli biti onda posjeduje i uziva
dobri Bog nam daje sve druge istine.
slobodnu volju da sami
odabiramo dobro. tek
time sto nije nuzno da Bog je nesto savrseno,
ga odaberemo, ukoliko bez cega nesavrseno
ga odaberemo, cinimo nije moguce misliti, kao
dobro. praistina i pradobro on
je pratemelj svih istina i
vrijednosti, njihovo
utemeljenje
vecne istine odaju
Shvatanje Dokaz bozje nuznost Boziju
slobodne volje egzistenije 1. Dokaz Boga iz vecnih
istina
Covek je spram njih
nemoc, ne moze da ih Vec one menjaju njega
Problem koegzistencije menja
bozjeg sveznanja i
slobodne volje
Iz dela stvoritelja,
mozemo znati da mora
postojati sam stvoritelj
Ovaj dokaz izgleda vise
kao napomena
hriscanima, nego
2. Dokazi iz stvorenog
dijalekticki razvijen
bica
dokaz
Valjano se koristi kad se
okrece prema Bogu i
Svi se slazu da je Bog
dobrom djelanju i zbog
nesta najvece
toga je data, a
nevaljano kad se okrece
2.1 Dokaz iz
ka culnim uzicima.
univerzalnog slaganja Cak i kada bi vjerovali
da ima vise Bogova,
opet bi jedan morao biti
najveci
okrece se unutra, gdje
u njemu, covek ne nakon razmatranja
3. Dokazi kao stupnjevi
pocenta sumnja njeno pobijanje otkrivanje culnog sveta otkriva istnu za kojom svoje pogresivosti
jednog procesa
traga otkirva transcedentalne
ideje
Sve što je u vezi sa
Tvorcem, ne ide preko
čulnog opažanja, ide
preko tog unutrašnjeg
razumskog zahvatanja
koje traži
oblike, forme, ono što je
a priori.
Preko razuma
Duša opaža, a ne telo.
Sve saznanje počiva u
duši,
Dva nacina za kretanje nečemu što je
ka Bogu netelesno, duhovno, a
ne u materijalnom
Ovako se moze djelimicno
pribliziti Bogu ali nikad
empirijski
potpuno. do tvorca se ne
stize culnim opazajem,
Kad opaža nešto
spoljašnje, takođe može
da opaža to svoje
opažanje. Onog
Razumevanje momenta kad počne da
istine
„misli o sebi koji misli“,
Avgustin Okret ka tog momenta počinje
da postoji u dimenziji
unutrasnjosti
saznavanja. Tog
momenta razum
počinje da vodi i
preoblikuje način mog
postojanja, a taj način
vodi ka Bogu. Ovim
stepenicama,
okretanjem ka unutra i
uzdizanjem ka Bogu,
postiže se bolje
samorazumevanje i
razumevanje Boga.
Nemoguće je u
potpunosti saznati sebe
dok se ne dođe u vezu
sa Bogom.
Avgustin otpocinje
pitanjem
U antici: covek uopste
Nudi uvid u odnos U tome se krije razlika
coveka sa Bogom sa antikom
Akvinskog: covek
Smatrao Boga kao
nesta nalik coveku,
Avgustin protiv nesta telesno
skepticizma
Protiv manihejskog Uzrok zla je u coveku,
poimanja zla ne u bicu kao takvom
Zasnovana na
Odbacivanja astrologije
slucajnosti
Shvatanje saznanja Ispovesti Kao manihejac,
Potrebna je vera da
Avgustin primjecuje
usmeri lutajuci razum
granice razuma
Prelaz sa anticke
Sebe moze spoznati Kako premostit jaz
sumnja spoljasnjosti, na ono
samog kroz Boga izmedju sebe i boga
unutrasnje
Odnos bog-covek: Onaj ko je podario vid -
Odnos spram
duznicki odnos trazi da bude vidjen
neoplatonizma
U ekstaticnom susretu Kada god bi dosao na
sa Bogom, odnos nivo koji naziva 'gore',
poprima izgled 'gore- na bi pao u zamku
dole' razuma