АНТИКОРУПЦИОНА КОМИСИЈА БЕЗ ОДГОВОР

Za direktorot Vangel Gaga~ev na ZK "Pelagonija"- Bitola kako zlo~inec sledi:

"OSNOVNO JAVNO OBVINTELSTVO
BITOLA
PODNESITEL: Risto Ivanovski
Ul. ″Mihajlo Andonovski″ br.6/21
Bitola
PROTIV: Vangel Gaga~ev
ZK ″Pelagonija″ Bitola
KRIVI^NA PRIJAVA
1. Partiskiot funcioner Vangel Gaga~ev od Lazar Koli{evski bil postaven da se
likvidira kadarot na Krste Crvenkovski. Gaga~ev bil likvidator na negoviot kadar so na-
~elo Gogo Petkovski, generalen direktor. Tokmu so ovoj Kombinatot stanal jugoslovenski
rekorder. So partiskata naredba kadarot bil promenet, a Vangel Gaga~ev be{e postaven za
pomo{en generalen direktor po zemjodelie. So negovoto nastapuvawe od 1978 godina zemjo-
delstvoto i sto~arstvo na Kombinatot bile uni{teni, ovo{tarstvoto iskr~eno itn. Sledi
toj vo 1990 godina prv da se raspadne vo dr`avava na nezemjodelski dejnosti i zemjodelska
dejnost (ZK ″Pelagonija″- Bitola). Bidej}i jas sakav Kombinatot da go spasam od stopan-
skiot {tetnik i uni{tuva~ na Kombinatot se prijaviv na konkurs za generalen direktor,
protivkandidat na V.Gaga~ev.
2. Sledi da podnesuvam krivi~ni prijavi protiv likvidatorot na ZIK ″Pelagonija″
i uni{tuva~ot na ZK ″Pelagonija″- Bitola, Vangel Gaga~ev. Site tie bile odbivani. Bi-
dej}i moeto uni{tuvawe toj go prodol`il so moeto konkurirawe za generalen direktor na
Kombinatot, negov protivkandidat, naveduvam {to stoi vo Odluka RO.br.1110/90 od Osno-
vniot sud na zdru`en trud vo Bitola. Sudijata \or|i Hristovski, ~ija sopruga vo Kombina-
tot postignala golemo unapreduvawe, vo obrazlo`eniot naveduva: ″...poradi pogre{na ka-
drova politika i pogre{na razvojna programa kombinatot potpadnal pod hipoteka na Sto-
panska banka...Protiv izbraniot kandidat ima krivi~na prijava do Op{tinskoto javno ob-
vintel-stvo...krivi~nata prijava do Op{tinsko javno obvintelstvo od 07.12.1990 godina, re-
{enieto na Op{tinskiot sud K.br.380/90 od 12.12.1990, pokanite do M-r Mihajlo Naumovski
od SVR voden pod br.09-4136 od 09.01.1990 godi-na, tu`bata do Op{tinskiot sud Bitola od
03.08.1990 godina...″.
3. Direktorot Vangel Gaga~ev samovolno i nasilni~ki na kogo saka mu go namaluva
li~niot dohod. Bidej}i negovite kaznenici ne se mo}ni vo Pravosustvoto i Javnoto obvini-
telstvo, tie ne tu`at i ne podnesuvaat krivi~ni prijavi, kako zaludnost. Duri negovite
zlostorstva so ova ne zavr{uvaat, toj poslednite godini im pla}a za penzisko i invalidsko
osiguruvawe onolku kolku {to toj saka. Taka site onie koi nego ne mu se dopa|aat, toj niv
gi kaznuva se do nivnata smrt, duri po nivnata smrt, koga po smrtta PIO go prevzema bra-
~niot partner na po~inatiot. Kaj nego nema zastanuvawe se dodeka ne odi na drugiot svet, a
nego kako zlostornik tamu mu e mestoto u{te od 1978 godina.
4. Toj koj saka i koga saka go pu{ta vo penzija, duri od nego pomladi. Koga se ispra}a
vo penzija, ~ove~no e da se izdejstvuva, taa da se zgolemi. Ako toa ne e mo`no, barem taa da
ostane na isto nivo kako {to se odvojuvalo za vrabotenite. Naprotiv, toj iz`ivuvaj}i se
vrz vrabotenite, samovolno mu ja namaluva penzijata, so koja vrabotenite treba da pro`i-
veat do krajot na svojot `ivot, a ne da bidat stradalnici i da go mrazat svojot dolgogodi-
{en doprinos vo pretprijatieto i dr`avata. Duri toj na lu|eto koi se tehnolo{ki vi{ok
ili vo penzija dvete posledni godini im pla}a, kako {to toj saka, i na koj saka. Za nego ne
va`at zakoni. Toa toj za site go pravi so ″presmetki″, od svojot xep, za svoj xep, poradi{to
toj ima najgolem broj akcii. Samo za primer: se skaral so eden so zavr{en Zemjodelski fa-
kultet- Skopje, koj bil rakovoditel, nego mu dal pomala penzija od negoviot zamenik so Vi-
{a zemjodelska {kola- Bitola. So eden tret, poradi li~ni pobudi, magacioner mu dodelil
pogolema penzija od dvata prethodni. Eden miren agronom go pu{til vo penzija so najniska
nahnada, oti toj ne ″kasal″. Negoviot kolega mu se zakanil na Vangel Gaga~ev, deka toj kako
pomlad od nego }e odi vo penzija najmalku eden den po nego. Pomladite od nego oti{le vo
penzija, toj ne odel, toj }e odel vo penzija vo dlaboka starost kako sopstvenikot na ″Fiat″
itn. Najdobar primer sum jas. Jas kako sovetnik zemav li~en dohod kako tehni~ki direktor,
a kako tehnolo{ki vi{ok pred penzija ne zemav kako tehni~ki direktor, nitu kako rakovo-
ditel, nitu kako negoviot zamenik, nikako kako magacioner, tuku kako ″sviwar″, oti toj ta-
ka sakal. Zatoa toj deli li~en dohod vo plik zatvoren, bo`em so nagrada, od nego odredena,
so {to ne se pla}a doprinos ...za li~en dohod. Pa toj samo ja la`e dr`avava.
5. Koga toj nekoj saka da go izbrka od rabota, so meseci go pra}a na prinudni rabo-
tni akcii, so rabotno vreme koe samo toj go odreduva. Tokmu zatoa toj e vinoven za mnogu
smrtni slu~aevi, na svoi kolegi, duri srcebolesno. Samo tokmu zatoa mnogu go napu{tija
Kombinatot. Za niv pla}a dr`avata, a toj nivniot dohod go prisvojuva, kako {to saka, a za
niv rabotat akcia{ite na negovite SS- trupi. Sledi, toj negovite da ne gi brka od rabota,
tuku toj niv gi pu{ta so nagrada, za koja isto taka toj ne pla}a danok. Negovite samovolija i
bezzakonija ne se merlivi: zlostori...
6. So vakva kadrova politika Kombinatot e uni{ten. Ova se potvrduva so nivnite
najniski prinosi so nedohodovno zemjodelsko proizvodstvo, za koe ne se koristi hidrome-
liorativniot sistem ″Stre`evo″, so mo} na povr{ina 20.400 ha. Na nego Vangel Gaga~ev ne
see kulturi koi baraat navodnuvawe, tuku samo ekstezivni kulturi p~enica, ja~men..., na
koi ne im e potrebno navodnuvaweto. Mesto da se dobiva p~enica 6.000 kg/ha, so nego denes
se proizveduva samo okolu 4.000 kg/ha...
7. Kako dokaz, deka Vangel Gaga~ev nema odlika na ~ovek, toj mora{e po slu`bena
dol`nost da dozvoli mene da mi se dodelat moite akcii. Toa toj do denes ne go dozvolil.
Istoto va`i i za drugite. Namesto toa toj vrabotenite gi ucenuva tie da kupuvaat akcii.
Duri od niv toj poeftino gi kupuva. Sledat tu`bi...
8. Pa Vangel Gaga~ev, koj go likvidiral ZIK ″Pelagonija″, a vo ZK ″Pelagonija″ go
uni{ti polodelstvoto i sto~arstvoto, go iskr~i ovo{tarstvoto i lozarstvoto, treba da se
protera od Kombinatot, nikako toj ne smee da ima nitu edna edinstvena akcija. Naprotiv,
toj stanal najgolem akcioner. Pa toj ja uni{tuva dr`avava, koja treba samata da se obe{te-
ti.
9. Za ova sum pi{el vo javni glasila, a bilo prijavuvano vo Policijata. Isto taka,
bile podnesuvani krivi~ni prijavi. Ova go pravele i drugi. Nego kako mo}nik nikoj ni{to
ne mu mo`el.
10. Toj bil sklon na uni{tuvawe na dokumenti. Najdobar primer bil vesnikot na Ko-
mbinatot ″Pelagonija″, koj bil ukinat tokmu od nego. Toj toa go pravel so cel samo da ja
zaskrie vistinata od javnosta. Za fizi~kiot obem ima podatoci vo Statistika itn.
11. Toj kako nositel na se vo Kombinatot, toj od stranstvo se kupuva{e i kupuva i
toa direktno od proizveditelite, a za istoto se ispla}a poskapo otkolku {to se toa da ku-
pi od trgovski firmi vo dr`avata, {to zna~i i vo Bitola. Taka, toj razlikata na cenata ja
prisvojuva i nea ja izliva vo stranstvo. Vakvi stoki se traktori Xondiri..., avtobusi..., si-
stem za molzewe..., itn. Isto taka e poznato, pri masovno kupuvawe, prodava~ot za kupu-
va~ot dava popust, a toj mo`e da se isplati vo dopolnitelno na u{te nekoja istovetna ma-
{ina/oprema ili vo vid na kola. Se ova stanuva privatno na direktorot...
12. Isto taka, toj prodava{e i prodava se kako {to saka i na kogo saka. Ovde se ra-
zni upotreblivi osnovni sredstva, duri novi. Ova va`i i za se drugo. Pa za ova dovolno znae
javnosta. Toa toj go pravi direktno vo ~etiri o~i, zatoa{to toj e nositel na zloto vo Kom-
binatot, samo toj najpove}e da se obogati.
13. Toj e likvidator na sto~arstvoto. Ova proizleguva poradi toa {to toj tvrde{e
deka sto~arstvoto ne bilo dohodovno. Toj ova sekoga{ javno go izjavuva{e. Deka ova ne e bez
osnova, vo govedarskata farma s.Porodin poradi nemawe na dobito~na hrana od glad iz-
umrele govedata. Umirawata prodol`uva. Ova i denes se potvrduva, so visoka smrtnost.
14. Me|utoa, pogolemo zlo e {to toj na dr`avite im go ~isti sto~niot fond, so {to
gi {iri bolestite vo Kombinatot: ~uma, bruceloza itn. Za vo ova toj da uspee, go otu|il ve-
terinarniot kadar, a se pravi privatni zdelki na {teta na dr`avata.
Poradi vakvite samovolija, sledat oboluvawe na preku 100 vraboteni vo Kombi-
natot od stafilokokoza, a `enski dve pote{ko bolni, me|u koi soprugata na porane{niot
minister @ivko Jankulovski i na {umarot Zoran Stani}. Samo so mo} se odbegnuva o{te-
tata. Vakva e i bolesta auecki i ~umata.
Duri vo polza na Vangel Gaga~ev direktorot na Veterinarniot institut- Skopje \o-
r|i Mickovski- Grkot la`e, vo cel svet ~umata ja ima, ne samo vo R.Makedonija so Sviwar-
ska farma s.Porodin. Ova e samo zaradi dobivka, {to va`i i so kontrolata na kvalitetot
na hranata, vr{ena kaj niv. Pa tokmu ova ne e nivna dejnost, za{to taa treba da bide samo-
stojna, nikako zdelki na grupa gra|ani. Deka tie so mo} se pravat e potvrda so odbele`u-
vawe na sto~arstvoto so u{ni markici..., prigrabeno od niv, a toa e dejnost samo na Instut-
ot za sto~arstvo- Skopje...Se se raboti samo za da se dojde do pove}e zarabotuvawe, duri od
nenadle`ni, samo na {teta na dr`avava.
Zna~i, toj kako svetski ~udo tvrdi, ~umata so vakcina tie ja iskorenile od dr`a-
vava. Sledi toj kako potkupen od V.Gaga~ev mene da me negira, tvrdej}i deka jas sum govorel
proizvolno, vo farmata nemalo ~uma, taa bila izle~ena od fakcinite, so koi zarabotuval
negoviot instutut. Ova be{e po povod na moeto intervju vo vesnikot ″Dnevnik″, {to toj me-
ne me negira{e, a mojot demant ne be{e objaven, se bilo za dobivka. Isto taka, \or|i Mi-
ckovski na bitolskata televizija ″Tera″ mene me negira{e. Negovite izjavi ostanale svet-
sko ~udo, oti vo svetot sviwite se uni{tuvaat. Bidej}i negovoto obrazovanie ne bilo svet-
sko, a Srbija saka da stane svetska, taa re{ila da ja iskoreni samo so uni{tuvawe na sviwi-
te, a bolni }e ostanat samo sviwite vo R.Makedonija i toa poradi zlo~inot na Veterinar-
niot instutut, so negoviot pulen \or|i Mickovski, sorabotnik na Vangel Gaga~ev. Novina-
rot bitol~anec na ″Dnevnik″ po~inal, {to ne va`i za eden drug bitol~anec, koj ne go obja-
vi moeto intervju vo ″Fokus″ protiv yverot Vangel Gaga~ev, na mene se zarabotuvalo, {to
trae se do denes. Pa Vangel Gaga~ev li~nostite na glasilata si gi potkupil i toa na {teta
na dr`avata, a samo toj da ostane negibnat gazda. Ova se naveduva samo so cel da se objasni,
toj so dr`avni pari se potkupil za da opstojuva. Ova stanalo od 1990 godina koga dr`avata
stanala nenarodna, tuku samo partiska, samo SDSM-ovsko privatizirana. Deka toa e taka, e
slu~ajot so stafilokokoza vo druga bitolska firma od sviwi od druga farma. Od Veterina-
rniot institut se tvrde{e, toa ne bilo od stafilokoki, tuku od prevozot poradi drugi pre-
dizvikuva~i, nivna laga, za tie da zarabotat- samo za sorabotka. A e i sleden slu~aj, true-
weto od nitrat-nitrit od raspadnatata organska materija na treva, koja se najduva vo tiwa
na ribnik ili ezero, kako {to bilo so branata ″Matka″ otruenite ribi vo Vardar, i toa sa-
mo kako posledica na nedostatok na kislorot, a ne spored niv od mehani~ko povredi... Ili
so sodr`ina na mleko vo prav vo bitolskata ″Mlekara″ vo posledno vreme koga ima najniska
sodr`ina na mleko vo prav. Ova se istaknuva, so cel da se objasni, deka Vangel Gaga~ev so
dr`avni pari se potkupil i spored stepenot na potkupuvawe, toj e vo sostojba se da potku-
pi, samo toj da bide pobednik, a gubitnik e samo dr`avava.
15. Isto taka, vo s.Porodin vo Sviwarska farma za negovo vreme se izvr{eni pro-
padnati rekonstrukcii za privatni celi, {to va`elo za celiot Kombinat, u~esnicite gra-
dele ku}i...Da ne se izumi so rekonstrukcijata na govedarska farma vo s.Radobor... (Nadyor-
nikot ja poseti Sviwarska farma koga vo nea se be{e zavr{eno. Istata grade`na firma od
Ohrid vo Ohrid ja izgradi ku}ata na rakovoditelot na Sviwarska farma, R.I.)
16. Iako toj go likvidira sto~arstvoto, toj za da se obogati kupuva oprema i dobi-
tok od stranstvo, za{to pla}a poskapo. Tokmu zatoa za `alewe e koga mle~niot sistem na
odgleduvawe na kravite i nivno molzewe se uni{til vo site govedarski farmi, menuvaj}i
go sistemot od poedine~no dr`ewe na kravite vo grupno dr`ewe i molzewe. A ova se vr{i
samo za perewe na pari, kupuvaj}i direktno od stranstvo poskapo otkolku preku trgovska
ku}a vo dr`avava.
Za se ova, kako i za bezbroj drugo, {to ovde ne e navedeno, protiv nego od mene i dru-
gi lica bea podnesuvani krivi~ni prijavi. Me|utoa, partiskoto Obvinitelstvo niv gi ot-
frla{e, samo taka toj be{e {titen. Se tvrde{e, toj mene li~no ne mi nanel {teta. Pa toj
samovolno i bez osnova me izbrka od rabota, duri na silexiski na~in li~niot dohot od 1989
i 1990 godina ~etiri pati vo 2006 godina mi go namali so kogo }e `iveam do mojata smrt, na-
vedeno pod to~na broj 3. Isto taka, protiv nego bea podnesuvani privatni tu`bi. I Pravo-
sudstvoto bilo partisko. Samo taka toj postanal gazda na Kombinatot i toj kako pla~ka{
da se obogati. Samo taka dr`avava be{e mo`no da se opla~ka, a nejziniot kapital koj se so-
zdaval po 1945 da bide opla~kan samo po 1990 godina, {to e najgolem zlostor. Samo taka toj
kapitalot go iznese vo stranstvo i stavi vo dr`avata na li~na smetka. Sledi negovite deca
da vozat najskapi vozila, a toj kako bednik se do 1990 godina nose{e samo edna `oltenikava
ventijaga, so koja ode{e i na priemi...
17. Pa toj e samo neprijatel na Makedonija i Makedoncite, likvidator na zemjodel-
stvoto i sto~arstvoto, tikvar, du{evno rastroena li~nost, profesionalen ubiec, kodo{ i
aramija. Ovde e najbitno da se istakne, deka toj bil ″profesionalen ubiec″. Toj kako ″srcev
bolesnik″ ne slu`el vojska, {to go pravele i pravat Makedoncite. Sledi toj kako krvolo-
~en yver profesionalno da gi ubie srcevite bolni, negovi kolegi..., i toa na negovite yver-
ski prinudni akcii so meseci... Ama toj proumrel i zdravi...
Za potvrda deka toj moral da bide krupen aramija, e dokazot koga toj si dozvolil si-
tnite aramiv~iwa da gi brka od rabota, {to ne va`i za negovite krupni aramii, negovi so-
rabotnici, rakovoden kadar. Tie kradele na krupno, kombinatski rekolti se predavale pri-
vatno. Duri pronevera na bon~iwa za op{testvena ishrana. Od obvinenieto nositelot na
proneverata toj go oslobodil. Za se ova gi {titela nivnata SKM, denes SDSM. Toj kako
Vangel Gaga~ev bil sopartiec, denes bogata{...
18. Samo taka toj stanal gazda na Kombinatot, {to nego Pravosustvoto kako anti-
sudsko mu dozvoli toj da bide izbran direktor na Kombinatot, koj tokmu poradi nego be{e
pod hipoteka..., {to se navede pod to~ka 2. Pa toj e samo neprijatel na R.Makedonija i nejzi-
nite Makedonci, likvidator na zemjodelstvoto i sto~arstvoto...
19. Za potvrda, deka toj ne mo`e dobro da proizveduva, toj go {eta rakovodniot ka-
dar, na odgovorni mesta postava nesoodvetni lica, so drug smer na Zemjodelski fakultet-
Skopje. Duri toj go negira zemjodelskiot kadar, koga nivnite rabotni mesta gi prevzemaat
vraboteni so Vi{a zemjodelska {kola- Bitola. Ama ne samo toa, sledi toa da bide so drug
fakultet/vi{a {kola...Za nego e bitno, da bide potpolneto mestoto, oti toj se znael...Toj
odvaj magistriral, a nikoga{ ne mo`el da doktorira.
20. Toj ja vodi kadrovata politika. Za toj kako tikvar da se odr`i, a samiot kako ga-
zda da go opla~ka Kombinatot, najslabite studenti, od nego mnogu potikvari, si gi izbira
za sorabotnici, toj niv im ovozmo`uva tie da magistriraat i doktoriraat. Zatoa toj na pro-
fesorite skapo im pla}a. Me|utoa, koga tie }e stanat profesori na fakulteti i direkto-
ri na instituti, dr`avava se douni{tuva. Sledi taa po zemjodelstvo, sto~arstvo i veteri-
narystvo da e samo na opa{kata. A tokmu toj so nea si ja pla~ka opa{nata ni dr`ava.
21. Ova se potvrduva so toa {to toj Kombinatot go prevzede, so obvrska, brojot na
vrabotenite vo nikoj slu~aj da ne se namali, kako i vo nikoj slu~aj nivniot li~en dohod.
Me|utoa, sostojbata e zastra{uva~ka, toj brojot na vrabotenite mnogustruko go namali, {to
va`i i za nivniot li~en dohod. Za negovite zlo~ine~ki zamisli toj da gi ostvari na vrabo-
tenite im gi menuva rabotnite mesta, niv gi delvavira i strozuva so najniski li~ni dohodi.
Ne smee da se izumi deka vo zemjodelskiot del rabotele okolu 2.700 vraboteni, u{te
tolku sezonski. Od nego `ivee{e bitolsko, a sega ne, tuku samo dr`avniot i makedonski ne-
prijatel, direktorot so negovata banda. Sli~no izjavi od Ministerstvoto, podra~na edini-
ca Srbinovski, na bitolskata televizija ″Tera″, na 23.11.2006, od 5.000 vraboteni 500.
22. So toa {to toj go namali brojot na vraboteni i se sni`i li~niot dohod na vra-
botenite, nego itno treba da mu se odzemi Kombinatot i toj ponudi na lica koi pove}e }e
vrabotat, a na vrabotenite }e im go zgolemat li~niot dohod. Se naveduva primerot vo Ger-
manija. Po obedinuvaweto na Isto~na Germanija, nejzinite firmi bea prodavani za edna
germanska marka. Niv gi dobile samo onie lica koi predlo`ile najdobri programi: najgo-
lem broj na vraboteni so nivni najgolem li~en dohod. Zatoa ne e bitno ~ija e firmata, tuku
samo da bide zgolemen brojot na vrabotenite i nivniot li~en dohod. Vo sprotivno, firmite
}e bile povrateni. Toa {to vo dr`avava se nosele zakoni za da se opla~ka narodot, tie ne se
merodavni. Tie se nosat samo za dobrobit na narodot, a ne so niv da se podr`uvaat aramii,
vo prav smisol.
23. Taka `itaricite kako ekstezivni kulturi bea seani, a i denes se seat na intezi-
vni povr{ini na HMS ″Stre`evo″, kade bea predvideni dve kulturi vo godinata, a ne edna-
`itarica. Kon ova se dodava, p~enicata se see i na ridovi, koi se samo za ekstezivno proiz-
vidstvo, za{to tie i se ugarat. Pak, vo SAD na povr{ini so prinosi do 800 kg/ha ne se is-
pla}a naftata za `etva. Isto taka, poimot Ov~e Pole e samo pole za ovci, {to nikoga{ ne
bilo so Pelagonija. Sledi da se priznat prinosite od dr`avata. Tokmu zatoa taa za p~eni-
cata samo se la`e, {to e vo polza na Ov~e Pole..., ama na {teta na dr`avata. Zna~i, ne se
pravel vistinski tro{ok, tuku samo priznat.
24. Za samovolijata na direktorot treba da se dodade, Kombinatot imal okolu 27.000
ha. Pak, za da se zaskrie neraboteweto, vo javnosta se govore{e za okolu 25.000 ha, {to od
dr`avata be{e priznato. Vsu{nost, toj toa go izdejstvuva{e kako mo}nik na OK na SKM-
Bitola, {to va`e{e i vo CK na SKM, {to opstoilo vo SDSM, ~ij odbornik bil. Me|utoa,
sega se govori samo za 16.000 ha. Pa nedostasuvaat u{te 9.000 ha. Isto taka, Srbinovski izja-
vi: Vo Kombinatot vkupno ima 25.000 ha, a }e ima 10.000 ha esenski i 6.000 ha proletni. Pa
toa se vkupno 16.000 ha. Kade se 9.000 ha ? Deka ova se sovpa|a, od ZK ″Pelagonija″- Bitola
Tode agronomot na 18.11.2006 na bitolskata televizija ″Orbis″ za Kombinatot izjavi, deka
vo seidbata vo 2006/2007 godina }e zaseale okolu 10.000 ha esenski, a okolu 6.000 ha prole-
tni, ili vkupno 16.000 ha. Istoto va`i i za 2007/2008 godina, a }e bide i za 2008/2009 godina.
Pa kade se drugite povr{ini ? Vo privaten xep. Zna~i, vidliv e zlostorot, koga postoi pr-
iznat visok tro{ok, a toj odi samo za li~ni celi. (Navedenoto va`i i za 2009/2910 g., R.I.)
25. Za da ova se potvrtdi, se izdava zemja von Kombinatot, taa se obrabotuva na tro-
{ok na Kombinatot, a se obogatuvaat poedinci. Ova proizleguva poradi toa {to razlikata
e ogromna, sledi taa da se izliva vo privatni xepovi. Tokmu zatoa se la`e samo dr`avata, i
toa vo polza na gazdata, so najgolem udel na akcii, opla~kani od narodot.
26. Najbitno e {to fizi~kiot obem na proizvodstvo e se pomal. Toa po~nalo od 1978
godina, koga dr`avniot {tetnik stanal zamenik generalen direktor po zemjodelie, a od
1990 godina i generalen direktor na Kombinatot, {to e navedeno vo to~ka 2 Od toga{ po-
~nal Kombinatot masovno da se uni{tuva, duri privatizira.Vsu{nost,opla~ka.Vo ovaa igra
najdobro bile iskoristeni vkupnite zemjodelski povr{ini i fizi~kiot obem po sekoja ku-
ltura. Me|utoa, vkupnoto proizvodstvo (povr{ini so prinos po hektar) na sekoja kultura
bilo se pomalo i pomalo. Naj`alosno postoi duri iz~eznuvawe na kulturite. Ova e obja-
snivo, zatoa{to Vangel Gaga~ev kako potpolno nesposoben najdobro se snajduva samo so po-
mal broj kulturi. Tokmu za niv se potrebni pomalku povr{ini, a so nivni niski prinosi,
{tetnikot stanal {tetni~ki gazda.
27. Za da se utvrdi deka se seat mnogu pove}e povr{ini od 16.000 ha, vo posmatrawe
treba da se zemat tokmu samo od nego dadenite potro{eni prose~ni koli~ini po hektar na
nafta, maslo, seme, |ubre, za{titni sredstva itn. Pa tie ne se sovpa|aat so tro{ocite koi
se priznati vo Evropa i SAD, tuku so negova mo} toj izdejstvuval tie od nadle`nite zemjo-
delski lica vo dr`avava, {to isto taka va`i za vo sto~arstvoto i veterinarstvoto, da se
utvrdeni mnogu povisoko, {to im gi priznala dr`avata, za taa nim da im go pokriva nere-
ntabilnoto proizvodstvo vo sporedba so svetskoto. Tokmu zatoa ne smee da im se veruva na
kadrite po zemjodelstvo, sto~arstvo i veterinarstvo od istoimenite institucii, koi bez
rabota `iveat na dr`avni jasli. Samo ako se sporedat svetskite priznati prose~ni tro{o-
ci po hektar vo zemjodelsko proizvodstvo }e se utvrdi, vo Kombinatot se seat mnogu pove}e
iljadi hektari, a ne samo 16.000 ha. Tokmu vi{okot hektari preku 16.000 ha e ~ist grabe` od
Vangel Gaga~ev so bandata vo R.Makedonija. A taa e prejaka, koja go ni{ti zemjodelstvoto i
sto~arstvoto na dr`avava.
28. Za se ovde navedeno da se zaskrie, vo Kombinatot bila uni{tena dokumentacija-
ta. Ova mo`e da se vidi posebno so ona so koja se ku-puvalo vo stranstvo i prodavalo vo dr-
`avata. Isto taka, predavalo p~enica... na firmi so cena koja se saka, a ne tro{kovno-doho-
dovno, koja toj bara da ja priznae dr`avata, duri dopolnitelno i nivnite premii. Za do-
lgoto so meseci koristewe p~enica... ne se presmetuvalo... kamata. Ova bilo zatoa {to toa
bilo na negovi lica, vzaemen dogovor, za zaedni~ki grabe`, so najgolem interes na GAZ-
DATA, Vangel Gaga~ev, siroma{koto deti{te so ismaslenoto `oltenasto ventijag~e, a sega
bogata{. Delumno vistinata mo`e da se uvide, vo podatocite na Statistika, spomenata i
pod to~ka 9.
29. Tokmu jas bev nositel na sto~arstvoto, a ja kritikuvav nesposobnosta na sto~ar-
skiot, veterinarniot i zemjodelskiot kadar. Tokmu zatoa jas redovno se javuvav vo ″Nova
Makedonija″. Isto taka, pi{ev za reonizacijata. Ov~e Pole e samo ov~e pole, a ne p~eni-
~no. Pelagonija ima sistem za navodnuvawe od 20.400 ha, po krava najmalku 4.000 litri ko-
nzumno mleko, a R.Makedonija nikoga{ nema vi{ok, tuku samo nedostatok, norma po `itel
0,5 litar, stre`evskite povr{ini i onie pokraj Crna Reka }e doprinesat mnogu da se podo-
bri mlekosnabduvaweto i spre~i uvozot. ″Mlekarata″ da bide na akcionerite mlekoproiz-
vediteli, a ne na vrabotenite, koi mesto da bidat vo slu`ba na mlekoproizvodstvoto, kade
se sozdava kapitalot, kako nejzini akcioneri gi pla~kaat mlekoproizvoditelite. Ako ovie
postanat sopstvenici, tie kako neproizvediteli }e se bogatat, duri stranci, tragedija za
dr`avata. So toa {to taa se prodade na stranci, se potvrdi, kadarot na ″Mlekarata″, posta-
ven od Vangel Gaga~ev, {to va`i za vo Fabrikata za dobito~na hrana s.Radobor..., bil napo-
lno nesposoben toj so generacii da upravuva, {to va`i i li~no za nego. Mariovo da bide za
goewe na govedata, so kus goidben period. Kon ova da se dodade, deka niz Evropa od vkupnata
povr{ina okolu 50% se pasi{ta. Vo Evropa od vkupniot dohod vo zemjodelstvoto samo na
sto~arstvoto otpa|a okolu 70%, od koi polovinata na govedarstvoto, a na `itata samo oko-
lu 10%. Pak, vo Kombinatot e obratno, so `itarici p~enica i ja~men, duri kako monoku-
ltura, {to e potvrda, deka Vangel Gaga~ev e samo laik.
30. Za gore navedenoto da se potvrdi, do 1963 godina postoe{e Bitolsko Blato, vo
koe so mileniumi bez vlo`uvawe se dobiva{e po 2 toni/ ha riba, trska, {amok itn., a se lo-
vele i ptici. Denes na povr{inite kade be{e Blatoto, denes pod HMS ″Stre`evo″ ostanuva
mnogu nizok ~ist dohod, so {to se izigruva dr`avnata investicija.
31. Ako se znae deka ima okolu 2.000- 4.000 ha soleni povr{ini, so prinosi kako
ov~epolskite, la`eweto na dr`avata za priznat prose~en prinos e ogromno. Pa tie da se
povratat samo vo ezera=ribnici. Taka }e se zgolemi relativnata vlaga na vozduhot, a so toa
i tie zemjodelskite prinosi. Bidej}i Bitolskoto Blato bilo na patekite ptici selnici, a
za da se smali nivnata smrtnost, R.Makedonija }e dobie investicii za vozobnovuvawe na
Blatoto. ]e sledi razvitok na turizmot...
32. Se ka`a 27.000- 25.000 ha, a Bitolskoto Blato be{e na okolu 4.000 ha. So ova se
objasnuva, neblatnite povr{ini bile sopstvenost na `itelite. Tie `iveele od blatoto i
zemjodelskoto proizvodstvo. Nikoj ne oti{ol vo stranstvo, oti nikoj ne bil bez rabota. Ze-
mjata bila nacionalizirana i so sila bezplatno odzemena so se objekti. Se ova bilo brane-
to so pu{ki. U~esnik bil i Mila~ko Stamenkov, koj za da ne trpi proizvodstvoto so vrabo-
tenite zaedno rabotel, duri toj prikolicata ja pridr`uval na ramo i toa za da se zameni ne-
jzinata guma... Sledi toj od Vangel Ga-ga~en da bide izbrkan od rabota, poradi {to toj sr-
cevo obolel i umrel, {to va`elo za mnogu drugi. Pak, Vangel Gaga~ev, koj nemal vrska so
Bitolska okolija, narodnoto go grabnal i go napravil svoe. Zna~i, toj kako dojdenec vo bi-
tolsko go prisvoil bitolskiot imot na selanite. Tie bile vraboteni vo nivniot Kombinat.
Tie bile izbrkani od narodniot du{man Vangel Gaga~ev, a nivnite deca begaat vo stranstvo
vo potraga za korka leb, koja krvnikot taa i se drugo im ukral. Se ova nego ne mu pre~i, ne-
govite dve deca da rabotat vrz nivnata tragedija vo Stopanska banka- Bitola i ″Mlekara″-
Bitola, {to va`i i za nivnite bra~ni partneri, kade toj so parite na proteranite selani
stanel dvoen akcioner, duri od ″Mlekara″ si gi povlekol akciite, koi bile so potna krv
platena od izbrkanite selani.
33. Ovde se govori za Mila~ko Stamenkov. Toj mi ka`uva{e deka imal dokumenti
kako i koj kradel vo Kombinatot. Ako negova sopruga ne ja potkupi GAZDATA, taa }e mo`e
niv da gi prilo`i. Takvi ima i drugi, koi nemaat smelost, se pla{at od negovata mo}, se toj
da potkupi i uni{ti. Me|utoa, koga toj }e umre, vo bitolsko }e se slavi. Na negoviot grob
}e se vr{i golema nu`da, {to se pravelo vrz komunisti~ki mo}nici, narodni neprijateli.
Pa vrz vakvi yverovi tolku narodot mo`el i tolku napravil. Takva e nenarodnata vlast.
Vakov e srcebolesniot KRVNIK.
34. Me|utoa, na Vangel Gaga~ev nikoj ni{to ne mu mo`el. Toa se potvrduva so navo-
dot, koga toj so svojata banda go organizira{e trueweto na dobitokot so zapra{ena p~enka
so najgolemiot otrov `iva, a so toa i na lu|eto potro{a~i na `ivotinska hrana, nego vla-
kno ne mu fale{e. Isto taka,negovite sorabotnici Petar Micevski i Bone Pala{evski,na
koi im kupi magistraturi i doktorati, so niv toj mene pobrzo me likvidira. Duri moeto me-
sto mu go predade na Boneta... Naprotiv, koga vo Skopje vrz Kiro Gligorov be{e izvr{en
atentat, zaginal Hristo Hristomanov, potpisnikot deka nemalo truewe so `iva, za{to sum
pi{el vo glasilata, od nikoj nedemantirano, toj be{e kaznat od semo}niot Bog. Isto taka,
po~ina i Petar Micevski. Nema dobro da zavr{i ni Boneta...
35. Toj e svesen za svoite grevovi. Za tie nego od Boga da mu bidat oprosteni toj po-
dignal crkva na Kajmak~alan, duri pomaga za crkvata vo selo Drago{. Me|utoa, Bogot ne op-
rostuva ukradeni pari, od narodot grabnati pari. Bogot sekoga{ gi kaznuval kleptomanite.
Toj so kleptomanski pari dava jadewe oti se spasil od smrt. Deka toj ja mrazi crkvata e do-
kaz, koga sve~eno ja otvoral crkvata na Kajmak~alan, priemot ne bil op{tonaroden, tuku
samo za negovite prijateli, banditi, a narodot bil izbrkan. Bogot takvite }e gi kazni so
nivnite semejstva, i toa pove}e generacii, se dodeka nivnite semejstva gi tro{at od naro-
dot ukradeni sredstva. Na takvi yverovi nema da im pomogne ni nivnoto prevrtuvawe vo gr-
ob za zlodelata izvr{eni vrz narodot. Istoto va`i za site sudii, obviniteli i pravobra-
niteli, koi im pomognuvaat na arami{tata se od narodot da se ukradi.
36. Za spas na Kombinatot toj itno da se izbrka od nego, a i od dr`avata, {to va`i za
site negovi sorabotnici i podr`uva~i.
37. Na navedenite datumi isprativ krivi~na prijava so nejzino dopolnuvawe za de-
ti{teto, bri~ko, koj stanal komunisti~ki gazda=aramija. Toj toa postanal samo so toa {to
toj na vrabotenite im pla}al i pla}a najniski li~ni dohodi, vrabotenite gi izbrkal od ra-
bota. Samo taka toj se nivno prosvoil=ukral i stanal duri nivni gazda=aramija.
38. So li~en dohod kako i pla}awe na doprinosi na li~en dohod za vo penzija vo po-
slednite godini na rabotniot sta` kako toj {to saka i na kogo saka negoviot aramiluk si
go zgolemil.
39. So toa {to toj ja zapoznava javnosta deka toj seel samo 16.000 ha, od koi esenski
kulturi p~enica i ja~men 10.000 ha, ~ija nedohodovnost ja pokriva dr`avata, kako i 6.000 ha
proletni kulturi, toj ne mo`el da stane golem gazda, zatoa{to tie nemaat vidna akumu-
lacija, koga kaj nego nema dve kulturi za{to e predviden i HMS ″Stre`evo″. Da ne se izu-
mi, deka pred nego so navodnuvawe preku Crna Reka i so kanali, koi bednikot gi zatrpal so-
zdavaj}i uslovi za nemo`no podohodovno proizvodstvo, bea navodnuvani vkupno pove}e po-
vr{ini otkolku so nego so HMS ″Stre`evo″. Ova se istaknuva samo so cel da se objasni, de-
ka toj see mnogu pove}e iljadi hektari povr{ini. Toa mo`e da se potvrdi, ako se pregledaat
site povr{ini koi im pripa|aat na Kombinatot. Pa tie se site poseani, a ne samo 16.000 ha,
kolku {to toj saka da prika`e. [to ova zna~i ? Samo edno, toj vodi dvojna dokumentacija:
edna za da se la`e dr`avata, toj seel samo 16.000 ha. Me|utoa, toj za tie 16.000 ha potro{il
po hektar tolku procenti pove}e nafta, maslo, seme, |ubre, za{titni sredstva...kolku {to
procenti imal poseeno pove}e povr{ina. Ama taa vkupna povr{ina iznesuva pove}e od
25.000 ha. Tokmu zatoa toj so dvojnata dokumentacija gospodari so onie pove}e od 9.000 ha
koi toj ne gi prika`uva. Taka toj so prinosite na vtorite dokumentirani povr{ini vo prav
smisol stanal gazda.
40. Za dokaz deka toj gi see site kombinatski povr{ini e dokazot, toj na indivi-
dualniot sektor, na selanite, im predal dvojno pove}e povr{ina za tie so niv da stopani-
suvaat otkolku {to dr`avata od nego barala. Me|utoa, site tie bile zafrleni povr{ini, a
ne grupirani vo parceli. Toj nim im gi dal onie povr{ini koi za nego ne igrale uloga toj
od niv mnogu da dobie. Za ova da se doobrazlo`i se naveduva i dokazot, vo od nego predvide-
nite povr{ini ima samo posledna klasa na zemja, a nikako prva, vtora...Taka toj ja izigruva
Vladata i nejzinoto Ministerstvo za zemjodelie...
41. Za navedenoto da se doobrazlo`i, toj vo nikoj slu~aj samo so 16.000 ha seidbena
povr{ina i likvidirano sto~arstvo ne mo`el da stane akcioner na bitolskata ″Mlekara″,
a akcite si gi povlekol, nitu vo 2008 godina da mu prefrli sredstva za li~en dohod na REK
″Bitola″, {to samo po sebe mnogu za~uduva.
42. Za da se potvrdi, deka toj prika`uva mnogu pomali povr{ini otkolku {to se
vistinskite, e dokazot, na 06.08.2008 novinarot od Bitola Bobi Siljanovski preku makedon-
skoto radio, prva programa, vo vestite 15,30 ~asot (15,52 ~.), soop{ti, vkupno bile o`nieni
7.000 ha p~enica so 30.000 milioni toni. So ova se potvrduva, toj za javnosta uporno doka-
`uva, toj esenski kulturi (p~enica i ja~men) seel 10.000 ha. Me|utoa, mesto toj da dobie od
ravni~arskite povr{inite, a vakvi se onie od nego navedeni, vo prosek po 6.000 kg/ha, kako
{to be{e pred nego, negoviot prosek e samo 4.286 kg/ha.
 43. Kako potvrda deka toj e dr`aven saboter, uni{tuva~ na narodniot imot, nego po-
radi li~ni celi mu zamrznala p~enicata. Toj na esen poseal sorta p~enica koja bila pove}e
proletna, i taa vo proletta mu zamrzna, kako i poradi gusta seidba taa mu polegna, pa skapa.
Tokmu zatoa nejziniot prinos iznesuva{e samo 2.800 kg/ha. Ova ne e se. Toj za doktorira vo
Novi Sad, vo 1978 godina poseal hibridi son~ogled. Taka mesto da bide prosekot 2.700 kg/ha,
toj dobil pomalku od 800 kg/ha. Pak, {e}erna repa mesto 60.000 kg/ha samo okolu 25.000 kg/ha.
Me|utoa, saboter=saboter. Tokmu ova se sovpa|a so kumunisti~ki=aramiski gazda.
44. Toj kako mo}nik mu ovozmo`il na negoviot sopoteklovec i sopartiec na SKM=
SDSM, za kogo navediv pod to~ka 16, toj kako nego da stane gazda vo ″Pelagonijakomerc″.
Ovoj ~ovek bil od kadrovata politika na makedonomrazecot, gazdata=aramijata na ZK ″Pe-
lagonija″.
45. I kone~no, toj go upravuval i privatiziral Kobinatot so negovite soselani i
rodnini Buf~ani, kade kako planinsko mesto ne e za zemjodelsko proizvodstvo, tuku samo
gu{tersko. So niv toj se napravil, kako {to samo toj sakal. Ama ima u{te eden Mariovec,
negov {kolski, agronom, koj se u~i napamet, toj samo toa mo`el. Ovoj koga so Buf~anecot,
gazda, razgovata telefonski, duri na oddale~enost 10 km, stoi prostum i vo stav mirno. Ako
nekoj na gazdata mu mrdne, toj nego go brka od rabota. Od gazdata ovoj be{e postaven za di-
rektor na Fabrikata za dobito~na hrana s.Radobor, potoa stanal duri negov komercijalen.
Se po kontrola. Me|utoa, kako {to na gazdata deti{te sinot deti{te vo ″Mlekara″ stanal
trgovski patnik i sinot na Mariovecot zarabotuva od mlekoto...
45. Negovi najbliski agronomi bile negovite soselani \or|i Vol~evski i Dim~e
Asprovski. Prviot bil vo se so nego. So tekot na vremeto toj sfatil deka negoviot sose-
lanec i negov gazda se storil samo li~no za sebe. Pa toj po~nal da se zalaga za pravdina. Ia-
ko celo vreme so svojot soselanec bil direktor, do pred nekoja godina, padnal vo milost i
nemilost, moral da si odi, da spasi {to mo`e da si spasi. Naprotiv, Dim~e Asprovski si ja
sfatil i sprovel svinskata. Tokmu zatoa svinski si go pominal `ivotot. Celo vreme so ga-
zdata bil direktor, kako svin~e ubavo nagraden: zel pari~na nagrada za vo penzija, kola...
Ama i kolata ima svoja vrednost koja se izrazuva vo pari. I za ova gazdata ne platil danok.
Pa zo{to toj na R.Makedonija da i plati danok: koj aramija pla}a danok ?
46. Vakvi pari~ni nagradi dobivaat i drugi, {to ja odreduva i dava samo gazdata, a
negovite samovolija gi pokrivaat negovite izvr{niteli. Taka so gazdata i ovie slepi iz-
vr{iteli go pla~kaat narodot, koj ne e nivni.
47. Gazdata gi brka od rabota onie koi ne gi saka. Toj kako netuka{en tuka{nite ne
gi saka. Sledi vo Kombinatot izbrkanite tuka{ni od du{ata da gi mrazat netuka{nite. So
vakvite zlostori toj sozdava razdor me|u narodot, tuka{ni i netuka{ni. Izbrkanite od ne-
go kako tehnolo{ki vi{ok, koj se presmetuva i za vo penzija, e so danokot na site gra|ani, a
ne na negovite vraboteni da rabotaat kako vojni robovi so rabotno vreme i te`ina samo ka-
ko toj {to saka. Toj so negovoto la`no bolno srce, samo da ne slu`i vojska, nema da izdr`i
nitu eden den, kamoli so godini dodeka kutrite }e morat da si zaminat. Za ovie ne sledi ni-
kakva nagrada, nitu i taa koja im sledi kako na sekoj smrtnik: ispra}awe na posmrtnite
ostatoci. Za negovite puleni se pla}a duri kako za posmrtna svadba, a takva samo toj od
1978 godina najpove}e ja zaslu`uva.
48.Se istakna, Kombinatot imal 27.000 ha, a vo javnosta se znae{e za 25.000 ha, {to
be{e samo so cel so prinosite od razlikata na hektarite da se zgolemi prinosot po ha. Me-
|utoa, tro{okot za proizvodstvo po ha be{e zgolemen za tolku procenti kolku {to bea za-
skrieni ha (2000). Za ova da se potvrdi se ka`a, deka Vladata ima{e predvideno Kombi-
natot da odvoi povr{ini od site klasi i kako takvi da im bidat dodeleni na lica koi se ba-
vat ili sakat da se zanimavaat so zemjodelsko proizvodstvo. Ovde Vladata be{e izigrana,
gazdata- mo}nik im dal pove}e povr{ina otkolku {to bilo barano od Vladata. Tie povr-
{ini imale najlo{a zemja, nikakva klasa, duri takva i ne postoi vo zemjodelskata klasi-
fikacija. Povr{inite bile na kraevite na kombinatskite povr{ini, kade nemalo pati{ta
itn. So ova se objasnuva, dosega nikoj ne gi izmeril povr{inite na Kombinatot. Tie se
mnogu pove}e od prika`anite. Tokmu zatoa so niv mnogu pove}e se la`e dr`avata, mnogu po-
ve}e se pla~ka narodot.
 49. Dr`avata dodeluva{e premija za zemjodelsko proizvodstvo. Me|utoa, so nea la-
`no se zgolemuva{e prinosot. Pak, koga toj stana gazda, taa cela se prisvojuva, i toa bez da
bide la`no zgolemeno proizvodstvoto po ha zemjodelska povr{ina. Ova govori za mo`no-
sta, la`eweto so prinosot i povr{inite se ogromni. A pri toa se pla~ka samo narodot.
50. Dr`avata dodeluva{e i dodeluva premija. Nejzinata cel be{e, i e strogo odrede-
na, i toa samo za unapreduvawe na zemjodelskoto i sto~arskoto proizvodstvo. Me|utoa, toa
ima obraten trend. Ova ni objasnuva, deka premijata nema namenska primena. Tokmu zatoa
taa se pla~ka i stanuva sopstvenost na gazdata. Taka toj mesto so nea da go unapredi, {to
zna~i zgolemi, proizvodstvoto, toj si go unapreduva, zgolemuvam pla~kaweto na narodot, koj
nikoga{ ne bil negov: od ovoj slabosrcev ubiec se uni{teni i likvidirani lica so ~eli~ni
srca.
51. I kone~no, kako se pla~ka narodot e dokaz so cenata na mlekoto. Dr`avata im
odredi cena na mlekoto, so koja mlekoproizvoditelite bea zadovolni, se po~na da se razmi-
sluva za zgolemuvawe na brojot na kravi, duri so povisoka mle~nost... Kako {to Mlekarite
vo dr`avava gi pla~kaa farmerite, kako {to gazdata od 1978 godina go pla~ka{e sto~ar-
stvoto vo polza na negovoto ekstezivno i nedohodovno p~eni~no- ja~menovo proizvodstvo,
potpolen laik za dohodovno proizvodstvo kako {to e mlekoproizvodstvoto..., v~era mleko-
proizvoditelite protestiraa, zatoa {to Mlekarite me|usebno se dogovorile da go uni{tat
mlekoproizvodstvoto, koe ne e nivno. Ova be{e povod {to pod to~ka 28. istaknav, mlekara-
ta da bide akcionersko dru{tvo na mlekoproizvoditelite, a ne na zelena{ite, koi ni ja un-
i{tuvaat dr`vava.
52. Izme}arot na gazdata Bone Pala{evski, slabiot student so zvawa so polamatura
do magister i so matura do doktor, plateni od gazdata, direktor na Institutot za sto~ar-
stvo- Skopje, neizjavi stru~no, stru~no potvrdeno, tuku toj govori za razlikata koja bila
ogromna od ona predvidena od Vladata i dadenata od Mlekarite. Zna~i, gazdata go pla~ka
narodot za 9000 i pove}e ha, so priznati tro{oci koi se dovolni da se poseat site po-
stoe~ki povr{ini. Pa od prika`anite hektari 100% pari se upotrebuvaat da se preflat na
privatni smetki, so koi se kupuvaat akcii i se drugo {to saka gazdata, srcesakatiot, koj
mnogu srcevito go osakati i opla~ka narodot.
Takva sudbina gi zadesila bitol~anite i po{iroko bitolsko...
01.09.2008 D- r Risto Ivanovski
Bitola Ul.Mihajlo Andonovski br. 6/21
Bitola".
ДО
АНТИКОРУМПЦИОНАТА КОМИСИЈА НА
РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА
СКОПЈЕ

Предмет: Пријава за уништување

и оплачкување на имот.

Во Битола беше оформен ЗИК Пелагонија“- Битола, кој беше југословенски рекордер. Со
промена на државниот врв беше сменет директорот и неговиот кадар, што го изврши по партиски
налог Вангел Гагачев. Оттогаш Комбинатот се распадна и се уништи земјоделското произвотство...
Вангел Гагачев како моќник успешно ја догледал својата тетка и тоа по смртта, поради што
тој го добил нејзиниот стан кој двапати бил платен од “Прехрана“- Битола. Тој на РЕК “Битола“-
Битола му продал земјоделски површини, зашто има судски одлуки, со чии средства не се купуваат
земјоделски површини како замена на продадените, туку тој со неа редовно работи, криејќи го
нерабоењето и се обогатува со средства на површини кои се уште не се вратени на сопствниците,
постанувајќи газда на туѓ имот. Тој со своите соработници од пред 1990 година, со кои го
оштетуваше Комбинатот, продолжува и потоа, со што се плачка Комбиnатот. Надобар пример е
неговиот соплеменик, кој го ослободи од гонење од Обвинителството, кој проневерил бончиња за
општествена исхрана. А од неговата фирма со години Комбинатот купува ѓубрива...поскапо отколку
од други трговци, а разликата постанува негова сопственост. Како порано, тој купува опрема со која
работи друго лице..., изливајќи државни пари. Тој на кој сака и како што сака му продава опрема,
машини, механизација, трактори...Тој на кој сака му продава пченица, јачмен, сончоглед...мле-
ко...без да наплати истиот ден кога тие се предадени. Така тој со државни пари станува со-
сопственик на други капацитети. Купува директно од производителот опрема, механизација, ма-
шини, трактори, автобуси...и тоа поскапо отколку од македонски (битолски) трговски фирми, при-
својувајќи ги разликите. За поголеми зделки се добива и безплатна опрема...., чиј сопственик по-
станува тој. Следи тој да го изнесува капиталот во странство. За се ова тој да го заскрие, тој уни-
штува документи, дури за да се заскрие вистината од вработените го укинува весникот
“Пелагонија“ на Комбинатот. Иако тој вработените ги направи бедници, тој се оперира со државни
пари, што не важи за другите. За многуте негови злостори тој со државни пари подига црква, прави
водоводи на село и црква...и тоа само да му бидат простени неговите гревови. Тие ќе траат се додека
неговите наследници не го истрошат од него украдениот народен капитал.
На ден 01.09.2008 поднесов кривична пријава во 52 точки, за кои Јавното обвинителство не
се преоизнесе. Дрскоста беше огромна, затоашто мојата кривична пријава не беше испратена до По-
лицијата, за таа од неа да биде иследена, што е нормална и усталена постапка. Така Обвинител-
ството станало сооучесник на злосторите на моќникот Вангел Гагачев со своите соработници.
Токму затоа мојата кривична пријава Ви ја приложувам за Ваша понатамошна постапка.

Прилог: фотокопија на кривичната пријава.

Поднесител
Д-р Ристо Ивановски
Ул. Михало Андоновски бр.6/21
7000 Битола, тел: 258- 133“.

DO
ANTIKORPUCIONA KOMISIJA NA
REPUBLIKA MAKEDONIJA
SKOPJE

Predmet: Dopolna na prijavata

za Vangel Gaga~ev.

Vo prijavata za navedenoto lice navediv, {to za nego vo krivi~nite prijavi imam

pi{uvano. Vo dopolnata samo dodavam:
Vangel Gaga~ev saka da bide sam sopstvenik i gazda, preku svoi sorabotnici go pla-~kaat
Kombinatot. Najdobar primer so negoviot prijatel prof. dr.Eftim An~ev, ~ij sin ima svoja firma,
preku koja kupuva Kombinatot se poskapo. Na takov na~in se pla~ka dr-`avata i se obogatuvaat so
kradewe Vangel Gaga~ev, Eftim An~ev i negoviot sin.
Ovoj kriminal e organiziran koga za minister za zemjodelie postanuva Eftim An-~ev i toj
zaedno so negoviot pomo{nik, Hristo Halevski od Ministerstvoto gi la`at di-rektorite na
zemjodelskite kombinati. Tie tvrdat deka se dodeluvale stranski krediti so visoki kamati. Zatoa
nieden ~esen i sposoben direktor ne se odlu~il da zemi takov kredit. Takov zel Vangel Gaga~ev
10.000.000 DM, so {to se zadol`ile mladite generacii, a toj so ne-go go pokrival negovoto nerabotewe
i zlo~inot vrz narodot. Kako potkrepa na navedenoto Vangel Gaga~ev samiot ja priznava navedenata
suma. Se znae deka Kombinatot ne izdvoil ni eden denar za amortizacijata, {to e zakonska obvrska,
{to zna~i deka toj bil nedohodoven zaradi nesposobniot i neprijatelski nastroen od nego nazna~en
kadar, pa zatoa Kombinatot odamna bil likvidiran i toj opstojuva na mafija{ki na~in i na {teta na
dr`avata. Toa e potkrepa deka Kombinatot so nego sekoga{ bil vo zaguba. Iako e toa taka toj vo
stranstvo kupuva preskapo, nekvalitetna i nepotrebna oprema. Istoto samiot toa go potvrduva koga
toj izjavuva, izvesteno od novinarkata agronom Marika Vasilevska na 28.03. 1997 na Radio Skopje I vo
15,30 ~asot, deka ZK ′Pelagonija′ Bitola pravel zaguba od 9.000.000 DM, a sega bil vo dobivka 1.000.000
DM. Taka ovie sumi se potvrduvaat so negovata prethodna izjava de-ka Kombinatot iako nedohodoven
kupil oprema vo vrednost od 10.000.000 DM.
Zna~i, oprema se kupuva, vo vrednost od 10.000.000 DM, vo stranstvo premu `iro-sme-tka vo
stranstvo i toa se poskapo i za nekvalitetnata i nepotrebna oprema (mehanizacija), {to e osnov na
nezakonsko negovo obogatuvawe. Pa ne e ~udo da se javi kako sopstvenik ili akcioner na nekoja firma
vo dr`avata i nejzinoto sosedstvo. [to zna~i ovie zlo dela ne se poneva`ni od na aferata TAT, {to e
mo`no i toj da u~estvuva. Toj ima izo{tren wuh za ta-kvi dejanija, nego ne go interesira drugo.
Taka Kombinatot kako najnedohodoven vo dr`avata e opremen so najskapa oprema i
mehanizacija, za{to bi morale da mu zavidat najbogatite i najgolemite svetski proizvo-ditel, koi
proizveduvaat so mnogu postara i polo{a oprema i mehanizacija. Razlikata e vo toa {to kapitalistot
mora da sozdade sredstva za toa {to e ′kupeno′ vo Kombinatot da go ima, {to ne e mo`no. Seto toa e
dobrodojdeno da se kupuva se vo stranstvo poskapo, iako e direktno kupeno od proizveditelot, otkolku
seto toa da se kupi od makedonski trgovec. Ovie zlodela se odvivale preku stranski `iro-smetki.
Zna~i, razlikata {to bi trebalo da ja dobivaat izvoznicite od stranstvo i trgovcite od R.Makedonija
i se pripi{uva na ′so-pstvenikot′ Vangel Gaga~ev (aramijata).
Za da se opravda ovoj mafija{ki na~in na pla~kawe na dr`avata E.An~ev zedno so svojot
pomo{nik H.Halevski ja la`at Vladata, nedavaj}i pred nea izve{taj koj bil kori-snik na tie
sredstva, Vladata priprema predlog zakon do Sobranieto i toj donesuva zakon koj vsu{nost se
odnesuva samo za zaedni~koto zlo delo vrz narodot na E.An~ev i V.Gaga~ev. Zatoa i Sobranieto do
denes ne dalo izve{taj za korisnicite. Taka ponatamu opstoil V. Gaga~ev, se obogatil na {teta na
dr`avata, a kako protiv usluga uspe{no raboti firmata na sinot na ministerot so grabe`.
Vtor zlo~in e so programata FARE: Vladata be{e dol`na da dade izve{taj za kori-snicite
na programata FARE. Sobranieto be{e izla`ano. Toa be{e normalno koga glaven korisnik be{e
samo ZK ′Pelagonija′- Bitola.
Tret zlo~in: ZK ′Pelagonija′- Bitola na REK ′Bitola′ mu prodava nacionalizirana zemja.
Sredstvata, nekoi dobieni i so sudska odluka: 1.500.000 DM. Tie ne se koristat namen-ski, so niv da se
kupi nova zemja i vrati na sopstvenicite ili nahnadi pari~no nivnata pro-dadena zemja, tuku toj so
niv raboti,ja pokriva zagubata i duri se prika`uva kako dobivka od 1.000.000 DM, {to za li~ni celi i
grabe` na dr`avata se la`i javnosta i vlasta.
Sledi na vakov na~in toj e akcinoner na Stopanska banka- Bitola, koja na AD Mle-kara i
dava okolu 1,3 milion DM: namesto taa da kupuva kravi ili oprema za mlekarstvoto, Bankata i
Mlekarata ja la`at dr`avata i se kupuva oprema za proizvodstvo za sokovi vo ista instalacija, {to
zakonski ne e dozvoleno.
Vangel Gaga~ev kako silexija i ~ovek bez op{ta kultura, koj zloupotrebuva funk-
cija da go ukradi Kombinatot negoviot prv bratu~ed, za kogo sum podnesol krivi~na prijava
za grabe` od 3,5 milioni germanski marki, {to }e se re{i koga da e. Toj izdejstvuval da ne
se po~ituva zakonot za kamati od Vrhovniot sud {to e kako predlog do Ustavniot sud od gra-
|ani na Bitola.
Ovie zlodela se prodol`uvawa. Toj dobiva stan od GP ′Beton′- Bitola koga uspeval da ja
dogleda negovata ′tetka′ po nejzinata smrt, iako nejziniot imot bil tokmu zaradi nego dvojno
naplaten: edna{ na RO ′Prehrana′, vtorpat na Klanicata- Bitola, so sudski spor..
25.11.2009 D-r Risto Ivanovski
Ul. Mihajlo Andonovski br.6/21
Bitola
PS: Navedenoto kako krivi~ni prijavi mo`at da se vidat vo www.Brigien.com, od 1-7.

ДО
АНТИКОРУПЦИОНА КОМИСИЈА НА
РЕПУБЛИКА МАКЕДОНИЈА

Предмет: Без Ваш одговор.

На 25.11.2009 испратив предмет: “Дополна на пријавата за Вангел Гагачев.

 Само допoлнувам, што беше пријавено во Јавното обвинителство: “Ги тера
под Трудов лицата потребни на Комбинатот, а остава непотребни. Им дава личен
доход (12) и ги убедува дека за нив било подобро да ги вложат во ТАТ отколку да
работат бадијала во неговиот буфски Комбинат. Тоа го прават вработените и тие се
оплачкани. За да са плачка државата, е основач на фирмата ‘Пазар на пари и ха-
ртија од вредност’ во Скопје, што се гледа од весникот ‘Дневник’ од 31.03.1997“.
Во Кривичната пријава, под 7 наведов: “Како доказ, дека Вангел Гагачев не-
ма одлика на човек, тој мораше по службена должност мене да ми се доделат моите
алции. Тоа тој до денес не го дозволил. Истото важи и за другите. Наместо тоа тој
вработените ги уценува тие да купуваат акции. Дури од нив тој поефттино ги
купува. Следат тужби...“.
Истото го прави понатаму, во 2009 и 2010 година. Сė тоа не оди преку Берза.
Видливи се неговите самоволија, кои не престануваат.
14.01.2010 Д-р Ристо Ивановски
Ул.Михајло Андоновски бр.6/21
Битола.
ПС: Во www.Brigien.com, под број 8, ќе стои нов наслов: “Антикорумпциона ко-
мисија на Р.Македонија без одговор“.