08 Partnerstvo Za Bezbedne Zajednice PDF

Partnerstvo
za bezbedne
zajednice u Srbiji
Partnerstvo za bezbedne
zajednice u Srbiji
Izdavač
Beogradski centar za bezbednosnu politiku
Đure Jakšića 6/5, Beograd
Tel: 011 3287 226
www.bezbednost.org
office@bezbednost.org
Autori
Saša Đorđević, Gorana Radovanović
Lektura i korektura
Dejan Bulajić
Dizajn i prelom
comma | communications design
Beograd, 2014.
Objavljivanje izveštaja „Partnerstvo za bezbedne zajednice u Srbiji”

podržala je Misija OEBS-a u Srbiji. Stavovi i razmišljanja izneti u ovom
izveštaju pripadaju autorima i ne izražavaju nužno stav OEBS-a.
Sadržaj
Sažetak 7
Tri glavne poruke 8
Uvod 9
(De)centralizacija lokalne bezbednosti 11

Lokalna samouprava i bezbednost 11
Razvoj policije u zajednici 15
Procena rada lokalnih saveta za bezbednost 18

Politička odluka 19
Partnerski odnosi 21
Funkcionisanje saveta 23
Rodna analiza lokalne bezbednosti 30

Zanemarena rodna perspektiva lokalne bezbednosti 32
Studije slučaja 35
Aranđelovac 37
Golubac 39
Leskovac 41
Niška Banja 44
Novi Pazar 46
Paraćin 49
O istraživanju 51
Skraćenice
BCBP Beogradski centar za bezbednosnu politiku
CeSID Centar za slobodne izbore i demokratiju
LSB Savetodavna tela opština/gradova u Srbiji, čiji je cilj unapređenje bezbednosti
MUP Ministarstvo unutrašnjih poslova
OEBS Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju
SAD Sjedinjene Američke Države

Partnerstvo za bezbedne zajednice u Srbiji
Sažetak
Prošlo je dvanaest godina od kada je oformljen prvi lokalni savet za bezbednost, kao deo razvoja
policije u zajednici. U tom vremenskom periodu nije postojala potpuna politička podrška na nacio-
nalnom nivou, o ideji da lokalna savetodavna tela za bezbednost i rad policije u zajednici mogu da
unaprede bezbednost građana u opštinama i gradovima u Srbiji. Prevencija kriminala izgleda nije
atraktivna političarima.
Broj lokalnih saveta za bezbednost smanjen je za 7% u odnosu na 2007. godinu. Procena je da u 76

opština i gradova u Srbiji postoji savetodavno telo, koje je zaduženo za unapređenje bezbednosti i/
ili prevenciju kriminala. Jednoj polovini od ostalih opština, u kojima nisu osnovana ova savetodavna
tela, primamljiva je ideja o formiranju. Drugoj polovini opština to nije. Zainteresovanost većine op-
ština i gradova u Srbiji znači, da postoji kritična masa koja je voljna da unapredi bezbednost u lokal-
noj zajednici. Problem je način na koji treba urediti rad lokalnih saveta za bezbednost i obezbediti
učešće svih relevantnih lokalnih aktera, odnosno obezbediti partnerstvo. Policija i tužilaštvo nisu
jedine institucije koje mogu da unaprede bezbednost. Važne su i lokalne samouprave, škole, orga-
nizacije civilnog društva, zdravstvene ustanove, kancelarije za mlade. Broj aktera zavisi od bezbed-
nosnih problema lokalne zajednice.
U izgradnji bezbednosnog partnerstva, važno je nastaviti rad na izradi akcionog plana za sprovo-
đenje koncepta policije u zajednici, sa čijim usvajanjem se kasni već više od sedamnaest meseci.
Pozitivno je, da su u proces izrade ovog plana uključeni različiti akteri. Međutim, isuviše vremena se
troši na normativno uređenje lokalnih saveta za bezbednost i raspravu o tome, koji će zakon (onaj
o policiji, ili o lokalnoj samoupravi) obavezati osnivanje saveta. Zakonska potpora za formiranje sa-
veta postoji, ali nedostaje deo koji će da operacionalizuje rad ovih radnih tela. Akcioni plan za spro-
vođenje Strategije policije u zajednici trebalo bi da insistira na popunjavanju ove praznine.
Najzad, često se iz vida gubi da je svaka zajednica sastavljena od žena i muškaraca, devojčica i de-
čaka, koji različito doživljavaju pretnje po svoju bezbednost i imaju različit osećaj lične (ne)bezbed-
nosti. Pojave poput nasilja, krađa, saobraćajnih nesreća, elementarnih nepogoda, proizvode razli-
čite posledice po žene i muškarce. Izvori nebezbednosti za žene i muškarce su različiti, kao i njihov
osećaj lične bezbednosti. To zahteva da prilikom osmišljavanja aktivnosti za prevenciju i povećanja
bezbednosti u zajednici, u obzir bude uzeto i to, da li su pojedine grupe (žene, devojčice, muškarci,
dečaci) više izložene nekim pretnjama (i kojim), na kojim mestima dolazi do nasilja, šta je uzrok nji-
hove nebezbednosti.
7
Tri glavne poruke
1. Potrebno je izraditi i usvojiti protokol o radu lokalnih savetodavnih tela za bezbednost.
Postojeći zakonski okvir za formiranje savetodavnih tela za bezbednost je odgovarajući. Pojedini

predstavnici policije i lokalnih samouprava razmišljaju o dodatnom zakonskom uređenju osniva-
nja saveta (bilo kroz Zakon o policiji, ili kroz Zakon o lokalnoj samoupravi). Ideja je, da formiranje
ovih tela postane obaveza za sve lokalne samouprave. Međutim, naglasak bi trebalo da bude na ja-
čanju partnerstva, kroz izradu posebnog protokola za unapređenje bezbednosti i prevenciju krimi-
nala na lokalnom nivou. Protokol bi trebalo da uredi, najpre konkretne mehanizme saradnje lokalne
policije i lokalne vlasti, a zatim i smernice za rad ovih saveta. Ministarstvo unutrašnjih poslova i
Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave treba da iniciraju postupak usvajanja protokola.
2. Potrebno je usvojiti što pre akcioni plan Strategije razvoja policije u zajednici.
Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja policije u zajednici ne sme da bude previše opšteg
karaktera. Za realizaciju svake aktivnosti, potrebno je predvideti kvalitativne i kvantitativne poka-
zatelje, na osnovu kojih je kasnije moguće pratiti učinak realizovanih mera. Za sve aktivnosti neop-
hodno je utvrditi rokove, ili barem vremensko trajanje aktivnosti. Važno je utvrditi konkretno odgo-
vorne osobe, ili barem organizacione jedinice za realizaciju planiranih aktivnosti. Najzad, trošak za
realizaciju aktivnosti je potrebno izračunati, bez obzira na to, da li će sprovođenje akcionog plana
biti na teretu budžeta, ili iz međunarodnih donacija.
3. Potrebno je voditi računa o rodnim zahtevima bezbednosti na lokalnom nivou.
Prilikom sagledavanja i rešavanja bezbednosnih problema na lokalnom nivou, neophodno je imati

u vidu rodnu perspektivu, jer su izvori nebezbednosti za žene, muškarce, dečake i devojčice razli-
čiti, kao i njihov osećaj lične bezbednosti. Pored toga, potrebno je povećati učešće žena u opštin-
skim telima za bezbednost, kako bi bile u poziciji da odlučuju o rešavanju bezbednosnih problema
u svojim zajednicama. Pripadnike policije je potrebno dodatno obučiti o tome, kako rodne uloge i
nejednakosti između žena i muškaraca utiču na njihovu bezbednost.
8
Uvod
Kod političkih odlučioca u Srbiji, borba protiv kriminala nalazi se u vrhu prioriteta. Često je ta borba
praćena medijski atraktivnim hapšenjima, curenjem informacija o tekućim istragama i izjavama,
da je stopa kriminaliteta smanjena. Preventivne aktivnosti izostaju. Prevencija kriminala nije do-
voljno atraktivna za političare. Rezultati preventivnog rada nisu vidljivi odmah i brzo, već za pet, ili
deset godina. Sasvim je moguće, da će dobiti od prevencije preuzeti sledeća vlast. To nijednom po-
litičaru u Srbiji nije u interesu. Zato su zahvati protiv kriminala zasnovani, u najvećoj meri, na ka-
znenim merama. U toj borbi nevidljive su i one malobrojne preventivne aktivnosti protiv kriminala,
koje se realizuju u gradovima i opštinama u Srbiji. Tako skoro nije ni bilo reči o četrnaest preventiv-
nih akcija, koje je MUP sproveo tokom 2014. godine.1
Hapšenja koja su propraćena medijskom hajkom ne rešavaju problem kriminaliteta u Srbiji. Jedino
ih stavljaju na naslovne strane medija. Stvarni efekat toga na smanjenje kriminala teško je izmer-
ljiv. Statističke analize kriminalnih radnji su potrebne i važne. Problem je u tome, što analize ne tu-
mače razlog smanjenja, ili rasta kriminala. Sudskim izricanjem kaznenih mera ne objašnjava se
uzrok kriminalnog ponašanja. U najboljem slučaju, napred navedenim je moguće samo utvrditi
problem i ponuditi početnu ideju za prevenciju kriminala.
Pored svega u Srbiji vlada zabluda, da jedino policajac i tužilac mogu da utiču na smanjenje krimi-
nala i povećanje bezbednosti. Standardi Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Evropske unije, zagova-
raju suprotno rešenje.2 Partnerstvo je neophodan uslov za delotvorno sprečavanje kriminala i una-
pređenje bezbednosti. Cilj je izgradnja bezbedne zajednice. To podrazumeva aktivni zajednički rad
u partnerstvu različitih aktera na lokalnom nivou, radi suzbijanja nasilja, nereda i kriminalnih ak-
tivnosti i povećanja kvaliteta ljudskog života. Pokretači partnerstva bi trebalo da budu policija i lo-
kalna samouprava.
Potreba za partnerstvom različitih aktera u opštinama i gradovima u Srbiji, prepoznata je u nekoliko

zakonskih akata i strateških dokumenata.3 U praksi se to partnerstvo najčešće realizuje kroz formi-
ranje lokalnih savetodavnih tela, čiji je cilj unapređenje bezbednosti u zajednici. Praktičan rad LSB,
suočen je sa različitim izazovima i problemima. Jedan od problema koji ozbiljno može narušiti ideju
partnerstva je mišljenje policije, da saradnja sa lokalnim samoupravama do sada nije bila odgovara-
juća.4 Slično tome, predstavnici lokalnih samouprava smatraju, da se skoro ništa ne dešava na po-
lju saradnje policije i lokalne samouprave.5 Ta suštinska razlika u stavovima najvidljivija je u raspravi
o normativnom uređenju rada LSB. Postoji saglasnost o potrebi zakonskog uređenja rada LSB.
Razilaženje postoji u tome, koji zakon bi trebalo da uredi rad LSB. Policija smatra, da je to Zakon o
lokalnoj samoupravi. Suprotno tome, predstavnici lokalne samouprave kažu, da je to Zakon o policiji.
1 Reč je kratkotrajnim preventivnim akcijama: Ko drži ključ bezbedne škole; Za život bez nasilja: Reši konflikt pametno; Znanjem
protiv e-nasilja; Nasilje u porodici je zločin: Da stanemo na loptu: Okrenimo se ka sportu; Alkohol nije COOL; Sprečimo nasilje
među decom; Budi navijač, a ne huligan; Stop nasilju: Bavi se sportom; Nasilje je stvarnost; Bezbedno i sigurno leto; Uživaj u ži-
votu: Droga nije moj izbor; Bezbedna ulica, bezbedan grad; Nauči da postupaš pametno: Stop nasilju; Tišina za miran san.
2 Pogledati: ECOSOC Resolution 2003/26 - Prevention of urban crime; ECOSOC Resolution 2006/20 – United Nations standards and
norms in crime prevention; ECOSOC Resolution 2007/12 – Strategy for the period 2008-2011 for the United Nations Office on Drugs
and Crime; ECOSOC Resolution 2008/24 – Strengthening prevention of urban crime: an integrated approach; Recommendation No.
R (87) 19 of the Committee of Ministers to Member States on the Organisation of Crime Prevention; Resolution 160 (2003) on local
partnership for preventing and combating violence at school; Council Decision 2009/902/JHA of 30 November 2009 setting up a
European Crime Prevention Network (EUCPN) and repealing Decision 2001/427/JHA.
3 Pogledati: čl. 17 Zakon o policiji, „Sl. glasnik RS“, br. 101/2005, 63/2009 - odluka US i 92/2011; Strategija razvoja Ministarstva unu-
trašnjih poslova 2011-2016, decembar 2010. godine; Strategija policije u zajednici, „Sl. glasnik“, br. 43/2013.
4 Intervju, Odeljenje za organizaciju, prevenciju i rad policije u zajednici, 14. novembar 2014.
5 Intervju, predstavnici lokalnih samouprava, 4. avgust 2014.
9
Ideja o lokalnim savetodavnim telima za bezbednost je suštinski dobra, jer delotvorno sprečavanje
kriminala zahteva partnerski rad različitih aktera u zajednici. Ključni problem je kvalitet rada čla-
nova LSB i na osnovu kojih kriterijuma se procenjuje njihova uspešnost u prevenciji kriminala i una-
pređenju bezbednosti.6 S obzirom da su prva lokalna savetodavna tela za bezbednost nastala još
2002. godine, na početku razvoja koncepta policije u lokalnoj zajednici, razumno je upitati se o tre-
nutnom stanju, rezultatima i dometima rada LSB. Poslednju analizu o radu LSB realizovali su pre
sedam godina MUP i Misija OEBS u Srbiji.
Sve navedene činjenice nameću potrebu da bude izrađena nezavisna procena rada LSB u Srbiji.
Zbog toga ovaj izveštaj, pre svega treba da doprinese tome, da javnost jasnije razume ideju i važ-
nost partnerstva, pre svega, policije i lokalne samouprave u izgradnji bezbedne zajednice. Nalazi
ovog izveštaja bi trebalo da pomognu Ministarstvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu državne
uprave i lokalne samouprave prilikom kreiranja akcionog plana za sprovođenje Strategije policije u
zajednici, sa čijom izradom se kasni već više od sedamnaest meseci. Organizacije civilnog društva
će na osnovu izveštaja moći da stvaraju svoje pozicije, za zagovaranje odgovarajućih načina delo-
vanja, radi unapređenja bezbednosti prema policiji i lokalnoj samoupravi.
U izveštaju su najpre uporedno prikazane zakonske nadležnosti lokalne samouprave u oblasti bez-
bednosti i razvoj koncepta policije u zajednici, nakon usvajanja strateškog plana u aprilu 2013. go-
dine. U drugom, glavnom delu izveštaja, analiziran je dosadašnji rad lokalnih savetodavnih tela za
bezbednost. U narednom delu posebno je obrađena rodna dimenzija lokalne bezbednosti. Zatim
je predočen pregled stanja bezbednosti u Aranđelovcu, Golupcu, Leskovcu, Niškoj Banji, Novom
Pazaru i Paraćinu. Metodologija istraživanja prikazana je na kraju izveštaja.
6 Gorazd Meško, Andrej Sotlar. „Prevencija kriminaliteta u lokalnim zajednicama – između ad hoc pristupa i na znanju utemeljenih
preventivnih djelatnosti“. Policija i sigurnost, 1, 2013, str. 46.
10
(De)centralizacija
lokalne bezbednosti
otrebno je razumeti da bezbednost nije isključivo posao

P
Poruka
policije i tužilaštva, već i lokalne zajednice.
Uporedna praksa razvijenih demokratskih država (SAD, Kanada, Nemačka, Velika Britanija, Finska,
Švedska, Slovenija) ukazuje, da održavanje i unapređenje bezbednosti na lokalnom nivou ne treba
da bude isključiva nadležnost policije i pravosudnih organa. Bez obzira na činjenicu, da lokalne sa-
mouprave u Srbiji ne poseduju suštinska policijska ovlašćenja i nadležnosti, to ne znači da one ne
treba, ili ne smeju da unapređuju bezbednost u svojoj zajednici. Štaviše, ideja bezbedne zajednice
je komplementarna principu dobre uprave. Prevencija kriminala i (ne)bezbednost su deo ideje, da
se građanima pruži veća sigurnost u odnosima sa organima državne uprave.7
Preventivna uloga lokalnih samouprava u Srbiji može biti delotvorna kroz partnerstvo sa polici-
jom u obavljanju nekih policijskih poslova: održavanju javnog reda, pružanju pomoći u slučaju opa-
snosti i pružanju druge bezbednosne pomoći onima, kojima je neophodna; zatim, u bezbednosnoj
zaštiti života, prava, sloboda i ličnog integriteta lica; u podršci vladavini prava; kao i u regulisanju,
kontroli, pružanju pomoći i nadzoru saobraćaja na putevima.8
U ovom delu izveštaja predočene su zakonske nadležnosti i mogućnosti lokalne samouprave, na

osnovu kojih je moguće uticati na lokalnu bezbednost. Nakon toga, prikazan je razvoj policije u
zajednici, u Srbiji, nakon usvajanja strateškog plana 2013. godine. To su činioci koji mogu uticati
na decentralizaciju odlučivanja o bezbednosti građana. Bezbednost se u ovom izveštaju posmatra
kroz referentni okvir koncepta ljudske bezbednosti.
Lokalna samouprava i bezbednost

Koncept ljudske bezbednosti podrazumeva, da su institucije dužne da obezbede stalnu zaštitu i
deluju preventivno u skladu sa potrebama građana. Osnovna svrha bezbednosti je da zaštiti ljud-
ski život od pretnji, na način koji je u skladu sa dugoročnim ciljevima ljudskog bića kao individue.9
Sastavni činioci ljudske bezbednosti su: (1) ekonomska bezbednost; (2) bezbednost hrane; (3)
zdravstvena bezbednost; (4) ekološka bezbednost; (5) lična bezbednost; (6) bezbednost zajednice;
(7) politička bezbednost.10 Bezbednost zajednice, šesti je činilac koncepta ljudske bezbednosti i po-
drazumeva proces u kome se ključne institucije jedne zajednice (u gradu, opštini, ili mesnoj zajed-
nici) udružuju, da bi radile u partnerstvu, radi postizanja bezbednije sredine za sve.
7 Maurice Chalom, Lucie Leonard, Franz Vanderschueren, Claude Vezina. Urban Safety and Good Governance. Montreal: International
Centre for the Prevention of Crime, 2001.
8 Snežana Đorđević. „Analiza primene principa supsidijarnosti u Republici Srbiji“, u Studija o primeni načela supsidijarnosti u Republici
Srbiji, ur. Snežana Đorđević, Miroslav Prokopijević, Dejan Milenković. Beograd: Ministarstvo regionalnog razvoja i lokalne samou-
prave, 2013, str. 116.
9 United Nations Development Programme. Human Development Report. New York: Oxford University Press, 1994.
10 Ibid., str. 24.
11
Na osnovu ovakvog razumevanja bezbednosti, moguće je utvrditi sedamnaest zakonskih obaveza

i mogućnosti (Tabela 1), na osnovu kojih lokalna samouprava može unaprediti bezbednost na lo-
kalnom nivou. Za stvaranje bezbedne zajednice, ključna je zakonska obaveza policije da sarađuje
sa lokalnom samoupravom.
Tabela 1: Nadležnosti i mogućnosti lokalne samouprave da unapredi bezbednost11
Ekonomska Bezbednost Zdravstvena Ekološka Lična Bezbednost Politička

bezbednost hrane bezbednost bezbednost bezbednost zajednice bezbednost
(1) Donosi (2) Štiti (5) Priprema, (8) Stara (11) Stara se (15) uređuje (17) Stara se o
budžet i stanovništvo predlaže se o zaštiti o održavanju i obezbeđuje ostvarivanju,
završni račun od zaraznih i osniva životne sredine stambenih obavljanje zaštiti i
opštine. bolesti; ustanova i donosi zgrada i i razvoj unapređenju
primarne program bezbednosti komunalnih ljudskih i
(3) ispituje zdravstvene zaštite životne njihovog delatnosti. manjinskih
zdravstvene zaštite; sredine; korišćenja; (16) policija prava, kao
ispravnosti je u obavezi i o javnom
životnih (6) obezbeđuje (9) štiti od (12) uređuje da sarađuje informisanju u
namernica usluge elementarnih korišćenje sa lokalnom opštini.
i predmeta smeštaja u i drugih građevinskog samoupravom
opšte upotrebe prihvatilištima nepogoda; zemljišta; radi
u proizvodnji u kojima se ostvarivanja
prometu i obezbeđuje (10) učestvuje (13) stara se bezbednosti
uvozu; kratkotrajan u sistemu o izgradnji, ljudi i imovine;
smeštaj, zaštite i rekonstrukciji,
(4) javno spasavanja održavanju
snabdevanja (7) osigurava u vanrednim i korišćenju
stanovništva bezbednost situacijama; lokalnih puteva
vodom za piće. socijalno i ulica i drugih
ugroženih lica. javnih objekata
od opštinskog
značaja;
(14) propisuje
radno vreme
ugostiteljskih,
trgovinskih
i zanatskih
objekata.
Ovim istraživanjem, lokalne samouprave i policijske stanice u Srbiji, dale su procenu primene kon-
kretnih nadležnosti, na osnovu Zakona o lokalnim samoupravama i Zakona o policiji.12 Od njih je
traženo, da na osnovu svog subjektivnog osećaja ocene od 1 do 5 sopstveni rad, ali i delovanje
druge institucije – lokalne samouprave, odnosno policije.13 Ti podaci su u ograničenoj meri, zbog
metodoloških razlika, upoređeni sa istraživanjem CeSID-a iz decembra 2013. godine, o zadovolj-
stvu građana u 34 opštine u Srbiji.14
11 Tabela je izrađena na osnovu sledećih zakona: Ustav Republike Srbije, „Sl. glasnik RS“, br. 98/2006; Zakon o lokalnoj samoupravi,
„Sl. glasnik RS“, br. 129/2007 i 83/2014 – dr. zakon; Zakon o policiji, „Sl. glasnik RS”, br. 101/2005, 63/2009 – odluka US i 92/2011.
12 Na upitnik BCBP-a odgovorile su 42 jedinice lokalne samouprave u Srbiji. Odgovor od Ministarstva unutrašnjih poslova nije dobijen
do trenutka pisanja izveštaja, iako su policijske stanice prosledile svoje odgovore na upitnik BCBP, Kabinetu ministra unutrašnjih
poslova.
13 Ocenjivanje je bilo kao u školi. Ocena 1 znači da uopšte nije moguće primeniti tu nadležnost. Ocena 5 podrazumeva da se prime-
njuje ta nadležnost u potpunosti.
14 CeSID. Istraživanje zadovoljstva građana. Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju, 2014.
12
Lokalne samouprave su, u najvećoj meri, vrlo zadovoljne kako obavljaju komunalne delatnosti.15
Čak 72% ispitanih opština smatra, da lokalna samouprava vrlo dobro, ili odlično realizuje komu-
nalne delatnosti. Stavovi građana su sasvim drugačiji. Više od dve trećine građana (65%), nije zado-
voljno stanjem u vezi sa snabdevanjem vodom i kanalizacijom.16 Pored toga, više od polovine gra-
đana, nije zadovoljno čistoćom u mestu gde živi, niti stanjem u saobraćaju (53%).17
Slično stanje utvrđeno je u vezi sa poslovima uređenja i korišćenja građevinskog zemljišta, gde više
od dve trećine lokalnih samouprava u Srbiji (73%) smatra, da ove poslove obavlja vrlo dobro, ili od-
lično. Samo 4% građana u Srbiji smatra, da građevinski i urbanistički poslovi koje opština obav-
lja najbolje funkcionišu.18 Staranje lokalne samouprave o životnoj sredini je, prema njihovoj samo-
proceni, posao koji obavljaju veoma dobro (61%). Ipak, deo lokalnih samouprava (17%) bio je ve-
oma samokritičan, smatrajući da kvalitet njihovog delovanja na zaštiti životne sredine nije dobar.
Suprotno tome, nešto manje od polovine građana (48%), nije zadovoljno kvalitetom životne sre-
dine, ali pri tome imaju stav, da to i nije oblast u koju treba da ulaže lokalna samouprava.19
Nedostatak samokritičnosti gradova i opština, ili nedovoljno znanje građana o radu organa lokalne
samouprave je primećen i u sledećim nadležnostima, koje su važne za unapređenje bezbednosti:
poslovima koji se tiču održavanja lokalnih i nekategorisanih puteva, kao i onih u ulicama; organi-
zaciji zaštite od elementarnih nepogoda; poslovima koji se tiču rada ugostiteljskih objekata; stara-
nju o zaštiti ljudskih prava.
Najveće razlike u samoproceni lokalnih samouprava u Srbiji, utvrđene su oko održavanja bezbed-
nosti stambenih zgrada (Grafikon 1) i povodom razmatranja stanja bezbednosti i podnošenja pred-
loga policiji o tome, kako unaprediti bezbednost (Grafikon 2). Nijedna lokalna samouprava u Srbiji,
ne smatra, da je stanje u ovim oblastima odgovarajuće. Polovina (50%) ispitanih lokalnih samou-
prava u Srbiji smatra, da održavanje bezbednosti stambenih zgrada nije zadovoljavajuće.
15 Komunalne delatnosti su: snabdevanje vodom za piće, prečišćavanje i odvođenje atmosferskih i otpadnih voda, proizvodnja i dis-
tribucija toplotne energije, upravljanje komunalnim otpadom, gradski i prigradski prevoz putnika, upravljanje grobljima i pogrebne
usluge, upravljanje javnim parkiralištima, obezbeđivanje javnog osvetljenja, upravljanje pijacama, održavanje ulica i puteva, održa-
vanje čistoće na površinama javne namene, održavanje javnih zelenih površina, dimničarske usluge i delatnost zoohigijene.
16 CeSID. Istraživanje zadovoljstva građana. Beograd: Centar za slobodne izbore i demokratiju, 2014, str. 42.
17 Ibid., str. 42.
18 Ibid., str. 24.
19 Ibid., str. 37.
13
Praksa saradnje radi utvrđivanja bezbednosnih prioriteta između skupštine, ili izvršnog organa lo-
kalne samouprave sa policijom je različitog intenziteta u opštinama i gradovima u Srbiji. Nešto više
od trećine ispitanih opština (38%) smatra, da je ispunjenje ove nadležnosti vrlo dobro, ili odlično,
dok 24% smatra da je dobro, a 26% ima stav da je na niskom nivou.
Zakonom o policiji nije precizno propisan način saradnje između lokalne samouprave i policije, što
je slabost. U praksi, saradnja podrazumeva učestvovanje policije u radu LSB. Zatim, policija do-
stavlja predsedniku opštine, predsedniku Skupštine, ili gradonačelniku, dnevne, desetodnevne i
mesečne izveštaje o stanju bezbednosti u lokalnoj zajednici. Podaci koje lokalne samouprave dobi-
jaju, tiču se bezbednosnih incidenata, ali je sadržaj i statistika (o broju počinjenih krivičnih dela, sa-
obraćajnih prekršaja i sl.) na nivou okruga. Jednom godišnje policijska uprava šalje izveštaj o sta-
nju bezbednosti, koji se prosleđuje i prezentuje Skupštini.20
Problem je u tome, da opisana praksa nije primećena u svim opštinama i gradovima u Srbiji. U naj-
većoj meri, komunikacija između lokalne samouprave i policije, zavisi od kvaliteta personalnih od-
nosa gradonačelnika, ili predsednika opštine sa načelnikom policijske uprave, ili stanice. U nekim
lokalnim samoupravama, kao što je Novi Pazar, policija i ne želi da dostavlja izveštaje o bezbed-
nosti, jer osobe, kojima bi trebalo dostaviti te podatke, nisu prošle bezbednosnu proveru.21 Takav
uslov nije uređen nijednim propisom. Kragujevac je do pre tri godine predstavljao primer dobre
prakse u saradnji između lokalne samouprave i policije. Zbog političkih sukoba u ovom gradu, sa-
radnja policije i lokalne samouprave veoma je niskog intenziteta.22
Zbog pomenutih nedostataka, važno je sprovođenje Strategije policije u zajednici, koju je Vlada
Republike Srbije usvojila u avgustu 2013. godine. Realizacija strategije nije isključivo u nadležno-
sti policije, iako je reč o konceptu policijskog rada, upravo zbog toga što je Vlada usvojila ovaj do-
kument. Četvrta oblast razvoja Strategije je razvoj bezbednosnog partnerstva policije, državnih or-
gana, lokalnih samouprava i civilnog društva.23 Problem je u tome, što još uvek nije usvojen akcioni
plan za sprovođenje Strategije, iako je Vlada bila u obavezi da ga usvoji do kraja jula 2013. godine.
20 Intervju, predstavnici lokalnih samouprava, 4. avgust 2014.

21 Intervju, predstavnik Grada Novog Pazara, 5. novembar 2014.
22 Stručne konsultacije sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, 25. novembar 2014.
23 Strategija policije u zajednici, „Sl. glasnik“, br. 43/2013, str. 5.
14
Razvoj policije u zajednici

Glavni pokretač razvoja policije u zajednici je i dalje međunarodna zajednica, bez obzira na dvanaest
godina realizacije različitih aktivnosti, čiji je cilj otklanjanje uzroka bezbednosnih problema i izgrad-
nja partnerstva. Od 2002. godine, koncept policije u zajednici realizovan je u mnogim pilot opšti-
nama i gradovima Srbije.24 Prvi nacrt strateškog plana razvoja policije u zajednici završen je 2007.
godine. Šest godina kasnije, usvojena je Strategija policije u zajednici. Ova Strategija iz 2013. go-
dine, trebalo je da zaokruži tu probnu fazu usvajanja „novog koncepta modela organizacije i načina
rada policije“25 u Srbiji. Akcioni plan još uvek nije usvojen, bez obzira na velika očekivanja od spro-
vođenja Strategije. Naime, tokom izrade Strategije postojala je mogućnost finansiranja realizacije
strateškog plana. Kraljevina Norveška izrazila je spremnost, da pruži finansijsku podršku od milion
evra.26 Do toga nije došlo, jer akcioni plan nije usvojen. Dodatni problem, koji može da oteža sveo-
buhvatno stanje daljeg razvoja policije u zajednici je namera nekih predstavnika MUP-a da ponovo
krenu u pisanje strateškog plana.
Postojali su pokušaji usvajanja akcionog plana. Tokom 2013. godine, organizovane su četiri radi-
onice u kojima su učestovali predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva finansija,
Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Privredne komore Srbije, Ministarstva pro-
svete, Kancelarije za ljudska i manjinska prava i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom.27
Krajem 2014. godine, realizovana je još jedna radionica. Postoji nacrt akcionog plana koji je pun ne-
dostataka, pre svega, jer je isuviše opšteg karaktera. Ne postoje kvalitativni i kvantitativni pokaza-
telji za realizaciju aktivnosti. Nisu utvrđeni rokovi, do kada bi trebalo da budu sprovedene aktivno-
sti. Sredstva za realizaciju akcionog plana nisu utvrđena. Nove izmene akcionog plana planiraju se
nakon radionice, koja je održana u novembru 2014. godine. Problem je i u tome što u poslednjoj ra-
dionici, u najvećoj meri, nisu učestvovale iste osobe kao tokom 2013. godine.
Razlozi za neusvajanje akcionog plana su politički. Prvi razlog je rekonstrukcija Vlade, koja je za-
vršena u septembru 2013. godine. Nakon toga su započete pripreme za vanredne izbore u Srbiji.
Zatim je formirana nova Vlada, u februaru 2014. godine.28 Pored toga, razvoj policije u zajednici defi-
nitivno nije bio prioritet tadašnje Vlade, kao što je to bila borba protiv korupcije.29 Takođe, Evropskoj
uniji problemi prevencije kriminala i lokalne bezbednosti nisu prioritetni, kao što je to slučaj sa ko-
rupcijom. Zbog toga i ne postoje isključivi zahtevi Unije prema Srbiji u ovoj oblasti. Strateški plan je
usvojen, najpre zbog obećanja da će Kraljevina Norveška finansirati njegovo sprovođenje.30 U su-
protnom, postavlja se pitanje, da li bi došlo do usvajanja Strategije? Dodatni problem postoji u či-
njenici, da je Strategiju usvojila Vlada Republike Srbije, a ne Ministarstvo unutrašnjih poslova, zbog
stvaranja obaveze za sve aktere (pre svega policije i lokalne samouprave) da učestvuju u realizaciji
akcionog plana. Iako je ideja dobra, ona je obesmišljena zbog namere Vlade, da nakon dvogodiš-
njeg sprovođenja akcionog plana pod pokroviteljstvom Norveške, celokupna finansijska odgovor-
nost bude na budžetu Ministarstva unutrašnjih poslova.31 To dokazuje da još uvek ne postoji poli-
tička spremnost, da koncept policije u zajednici bude realizovan, jer odgovornost nije ravnomerno
24 O razvoju policije u zajednice, pre usvajanja strateškog plana, pogledati: Dave Mellish, Zoran Đurđević. „Rezultati evaluacije pro-
jekta policije u lokalnoj zajednici i bezbedna zajednica u Srbiji“, Nauka, bezbednost, policija, 9(2-3), 2004, str. 215-236; Đorđević Saša.
„Izgradnja bezbedne zajednice“, Zbirka predloga praktične politike za reformu policije u Srbiji, 6, str. 6-27.
29 Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije usvojen je u zadatom roku – tri meseca od dana usva-
janja strategije.
30 U završnom delu Strategije policije u zajednici piše, da će se troškovi sprovođenja akcionog plana za prve dve godine obezbediti
iz donacije norveškog Ministarstva spoljnih poslova. Troškovi implementacije novog Akcionog plana će biti predviđeni redovnim
sredstvima opredeljenim za Ministarstvo unutrašnjih poslova i neće izazvati dodatne finansijske efekte na budžete svih nivoa vlasti.
15
podeljena između državnih organa, pre svega Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva dr-
žavne uprave i lokalne samouprave. Takođe, trenutno su pritisci na republički budžet izrazito jaki.
Nepostojanje akcionog plana usporilo je aktivnosti, koje bi trebalo da urede rad lokalnih savetodav-
nih tela za bezbednost. U nekim drugim oblastima stanje je promenjeno. U policiji je započet pro-
ces imenovanja oficira za prevenciju i rad policije u zajednici. Oni rade u sedištima područnih poli-
cijskih uprava i zaduženi su za koordinaciju aktivnosti policije u zajednici, na teritoriji celog okruga.
Trenutno je u svakoj područnoj policijskoj upravi određen po jedan, ili dva policajca (u zavisnosti od
veličine teritorije koju pokriva uprava), čija su zaduženja povezana sa radom policije u zajednici. U
većim gradovima kao što su Kragujevac, Novi Sad i Niš, postoji i poseban odsek. U beogradskoj po-
licijskoj upravi formirano je odeljenje. Time je rad policije u zajednici podignut na viši nivo, jer po-
stoji institucionalno-organizacioni okvir. Problem je u tome, što policajcima koji obavljaju poslove
policije u zajednici, to nije jedini zadatak. Trenutno nije moguće da se oni u potpunosti posvete pre-
venciji kriminala. Procena je, da tek 10% radnog vremena odlazi na aktivnosti, koje su u vezi sa pre-
vencijom.32 Pored toga, vlada potpuno nerazumevanje od strane kolega, kada je u pitanju rad oficira
za prevenciju i rad policije u zajednici. Njihovi nadređeni nisu sigurni kako da vrednuju njihov rad,
čak smatraju da on i nije policijski. 33
U avgustu 2014. godine, Direkcija policije poslala je instrukciju svim načelnicima policijskih uprava
u Srbiji, da u svakom bezbednosnom sektoru (osnovna jedinica policijskog delovanja ekvivalen-
tna mesnoj zajednici) bude određen po najmanje jedan „sektorski“ policajac. Uloga ovih policajaca
slična je onoj, koju imaju kontakt policajci u Hrvatskoj: uspostavljanje svakodnevnih i neposrednih
odnosa sa građanima na tačno određenom teritorijalnom prostoru. Cilj je pronalaženje preventiv-
nih rešenja koja su u vezi sa kriminalom, strahom od kriminala, te neredima i nasiljem u određe-
nom komšiluku.34
Još uvek nije tačno utvrđen delokrug rada oficira za prevenciju i rad policije i sektorskih policajaca.
Za sada je poslata samo instrukcija za rad policije u zajednici, po bezbednosnim sektorima. Obuke
ovih policajaca još uvek nisu realizovane. U Crnoj Gori i Hrvatskoj to je već urađeno.

34 Irena Cajner Mraović, Vladimir Faber, Goran Volarević. Strategija delovanja policije u zajednici. Zagreb: Ministarstvo unutarnjih poslova
Republike Hrvatske, Policijska akademija, 2003.
16
U nastavku procesa decentralizacije lokalne bezbednosti, potrebno je nastaviti razvoj policije u lo-
kalnoj zajednici i utvrditi delokrug rada lokalnih savetodavnih tela za bezbednost.
17
Procena rada lokalnih

saveta za bezbednost
Posebnim protokolom trebalo bi urediti rad lokalnih savetodavnih

Poruka
tela za unapređenje bezbednosti.
Procena je, da u 76 opština i gradova u Srbiji (45%) postoji savetodavno telo, koje je zaduženo za
unapređenje bezbednosti (Grafikon 3).35 Broj LSB smanjen je za 7% u odnosu na istraživanje MUP-a
iz 2007. godine. Tada je utvrđeno postojanje LSB u 90 od 170 opština i gradova u Srbiji.36 Najveći
broj (74%) LSB formiran je u okviru Skupštine opštine, ili grada, dok je manji broj (21%) pri kabinetu
predsednika opštine, ili gradonačelnika. Time je LSB pružen veći značaj zbog jačeg legitimiteta.
Broj lokalnih tela za koordinaciju bezbednosti saobraćaja na putevima, znatno je veći nego LSB. U
čak 74% opština i gradova u Srbiji (Grafikon 4), formirano je telo radi usklađivanja poslova bezbed-
nosti saobraćaja na putevima. Jedan od razloga za to je zakonska mogućnost izvršnih organa je-
dinica lokalnih samouprava da formiraju takvo telo.37 Ovde je potrebno napomenuti, da jedinice lo-
kalne samouprave nisu u obavezi da formiraju lokalna tela za bezbednost saobraćaja, već to mogu
da učine, ukoliko smatraju da je to potrebno. Takođe, Zakonom o bezbednosti saobraćaja omogu-
ćeno je formiranje na nacionalnom nivou tela za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja na
putevima. To telo je obrazovano 2014. godine.38 Slična ideja postoji i za oblast prevencije kriminala.
Polaznim okvirom Nacionalne strategije prevencije kriminala iz 2008. godine, predložena je ideja
formiranja Nacionalnog saveta za prevenciju kriminala.39 Takvo telo nikad nije obrazovano.
35 Procena je izvršena na osnovu rezultata odgovora na upitnik BCBP-a. Upitnik su popunile 42 jedinice lokalne samouprave u Srbiji.
37 Čl. 8, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, „Sl. glasnik RS“, br. 41/2009, 53/2010, 101/2011, 32/2013 – odluka US i 55/2014.
38 Odluka o obrazovanju tela za koordinaciju bezbednosti saobraćaja na putevima, „Sl. glasnik RS“, br. 62/2014.
39 Saša Đorđević. „Fostering the Creation of National Crime Prevention in Serbia“, Policing in Central and Eastern Europe – Social
Control of Unconventional Deviance, eds. Gorazd Meško, Andrej Sotlar, John Winterdyk. Ljubljana: Faculty of Criminal Justice and
Security, pp. 214-225.
18
Jedna od glavnih tema u raspravi predstavnika lokalne samouprave i policije je utvrđivanje zakon-
ske osnove za formiranje LSB. Odmah nakon toga, sledi uloga jedinica lokalnih samouprava u ime-
novanju načelnika policijskih uprava, ili stanica. Svakako da postoji šansa povećanja broja saveta,
ako postoji osnova za to, kao u Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima. Važnije od toga je
razumeti, da takva mogućnost nužno ne podiže kvalitet rada takvih tela. Veći broj oformljenih LSB,
ne znači i veći kvalitet njihovog rada.
Zbog toga je potrebno, trenutni dijalog i napore policije i lokalne samouprave preusmeriti, od ra-
sprave o zakonskoj osnovi za formiranje LSB, ka izgradnji okruženja koje podrazumeva ispunje-
nost sledećih pretpostavki:
1. postojanje političke odluke o tome, da su saveti potrebni;
2. egzistiranje partnerskih odnosa između različitih aktera na lokalnom

nivou, pre svega policije i lokalne samouprave;
3. utvrđene konkretne smernice za osnivanje i rad saveta; obezbeđeni

finansijski i ljudski resursi za rad saveta;
4. postojanje osposobljenih lidera u lokalnoj zajednici, koji su u stanju da

preduzmu preventivne aktivnosti i mobilišu aktere na lokalnom nivou;
5. izrađeni delotvorni preventivni programi za unapređenje bezbednosti.40
Ispunjavanjem ovih pretpostavki rađa se okruženje u kome je vidljiv rezultat preventivnih aktivno-
sti protiv kriminala, nasilja, ili straha od kriminala. U narednom delu izveštaja izvršena je procena
trenutnog stanja, u vezi sa ovim pretpostavkama.
Politička odluka
Prošlo je dvanaest godina od kada je oformljen prvi LSB, kao deo policije u zajednici. U tom vre-
menskom periodu nije postojala potpuna politička podrška na nacionalnom nivou, o ideji, da lo-
kalna savetodavna tela za bezbednost i rad policije u zajednici mogu da unaprede bezbednost gra-
đana u opštinama i gradovima u Srbiji.
Navedeno stanje traje, bez obzira na pozitivne rezultate iz pilot projekata u Vrnjačkoj Banji,
Kragujevcu, Zvezdari i Novom Bečeju, te davne 2002. godine.41 Nakon realizacije pilot projekata
od 2002. do 2004. godine, sledio je proces pisanja strateškog dokumenta. To je bila jedna od glav-
nih preporuka evaluacije pilot projekata. Proces pisanja Strategije trajao je tri godine i završen je
2007. godine. Postupak usvajanja Strategije opstajao je šest godina. Akcioni plan za Strategiju iz
2013. godine, još uvek nije usvojen. To je potvrda, da prevencija kriminala nije dovoljno atraktivna
za političare. Rezultati preventivnog rada nisu vidljivi odmah, niti brzo, već za pet, ili deset godina.
Sasvim je moguće, da će dobiti od prevencije preuzeti sledeća vlast. To nijednom političaru u Srbiji
nije u interesu.
40 Krunoslav Borovec. „Razvoj vijeća za prevenciju kriminaliteta u lokalnoj zajednici prema održivim i učinkovitim koalicijama“, Policija
i sigurnost, 1, 2013. str. 1-25.
41 Dave Mellish, Zoran Đurđević. „Rezultati evaluacije projekta policije u lokalnoj zajednici i bezbedna zajednica u Srbiji“, Nauka, bez-
bednost, policija, 9(2-3), 2004, str. 215-236.
19
Novi ministar unutrašnjih poslova je za sedam meseci svog mandata četiri puta najavio realizaciju
aktivnosti, u okviru razvoja policije u zajednici. Nijednom nije eksplicitno pomenuta ideja o izradi
akcionog plana za realizaciju Strategije policije u zajednici, niti o partnerstvu sa lokalnom samo-
upravom i ostalim akterima u gradovima i opštinama u Srbiji, koji mogu uticati na stanje bezbed-
nosti, niti o lokalnim savetima za bezbednost. Izjava direktora policije, o razvoju policije u zajed-
nici, nije pronađena pretragom medijskih članaka u prethodnih godinu dana. U planu rada MUP-a
za 2014. godinu, koji je objavljen 17. oktobra 2014. godine, utvrđena je aktivnost donošenja akcio-
nog plana za primenu Strategije policije u zajednici.42
U avgustu 2014. godine, ministar unutrašnjih poslova najavio je „da će policija biti više vraćena u
zajednicu, podsetivši, da je ranije skoro svaka mesna zajednica, ili svaka ulica imala svog pozor-
nika i da će u svako mesto, gde se izvršavaju krivična dela, biti upućen dovoljan broj policajaca“.43
Takva izjava data je u trenutku kada je direktor policije poslao instrukciju svim načelnicima policij-
skih uprava, da odrede, po najmanje jednog policajca, koji će biti zadužen za bezbednost u mesnoj
zajednici. Tokom posete policijskoj upravi u Kraljevu, ministar je rekao, da „policija treba da bude
gospodar situacije na terenu, što se tiče kriminala, zbog čega je potrebno, da se policija više anga-
žuje u lokalnoj zajednici“.44 Prilikom posete delegacije Saveta Evrope u oktobru 2014. godine, re-
čeno je da „već radimo na aktivnostima policije u lokalnoj zajednici, a sve u cilju povećanja bezbed-
nosti svih građana Srbije”.45 U medijima nije bilo reči o sadržini tih aktivnosti. Najzad, prilikom po-
sete Kancelarije Saveta Evrope u Srbiji, u saopštenju MUP-a istaknuta je njihova zainteresovanost
za „ekspertsku podršku koju Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu, može da pruži u oblasti struč-
nog usavršavanja i unapređenja rada Ministarstva, na poštovanju ljudskih prava, radu policije u lo-
kalnoj zajednici, borbi protiv korupcije i kriminala“.46
Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu jednom je pomenula temu bezbednosti, prili-
kom najave izmena Zakona o komunalnoj policiji, rečima, da je „odluka o zapošljavanju komunal-
nih policajaca na samoj jedinici lokalne samouprave, u cilju da se podigne delotvornost i kapacitet
i da se uredi život u lokalnoj zajednici, ali i u skladu sa merama štednje, gde će morati da vode ra-
čuna, imaju li prostora za dodatno zapošljavanje“.47
Ovakve izjave u javnosti ukazuju na to, da politički odlučioci još uvek ne pružaju potpunu podršku
ideji o tome, da su lokalna savetodavna tela za bezbednost potrebna.
Stanje na lokalnom nivou je drugačije i mnogo više se raspravlja o prevenciji kriminala i radu LSB.
Postoji pozitivan stav o tome, da su LSB potrebni građanima u opštinama i gradovima u Srbiji. Tako
pojedine opštine (Golubac, Paraćin, Aranđelovac) planiraju da formiraju LSB, dok neke druge rade
na izradi strateških planova lokalne bezbednosti (Leskovac, Novi Pazar).48 Policajci koji obavljaju
poslove prevencije, takođe smatraju, da politička odluka postoji i da je u interesu lokalne zajednice
i policije. Međutim, u praksi se takva odluka ne primenjuje u potpunosti i na odgovarajući način.
Policajci smatraju, da su lokalne samouprave zainteresovane za unapređenje bezbednosti, ali da nedo-

staje njihova inicijativa. Problem je i u tome, da lokalne samouprave i policija ne utvrđuju iste bezbed-
nosne probleme kao prioritete u određenoj lokalnoj sredini. Neretko su neki problemi koje lokalne sa-
42 Ministarstvo unutrašnjih poslova. Informator o radu. Beograd: Ministarstvo unutrašnjih poslova, 2014, str. 145
43 Telegraf. Stefanović: Imamo dokaze, formirana radna grupa za Dragoslava Kosmajca. 4. avgust 2014. godine, <http://goo.gl/
OeZHHa>
44 RTS. Stefanović: Dobra bezbednosna situacija. 28. jun 2014. godine, <http://goo.gl/CJTnG6>
45 RTS. Stefanović sa Seidovim o reformama u policiji. 28. oktobar 2014. godine, <http://goo.gl/hKpcnA>
46 Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ministar Stefanović sastao se sa šefom Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu. 14. novembar 2014. go-
dine, <http://goo.gl/sb1mOt>
47 RTS. Šira ovlašćenja za komunalne policajce. 23. novembar 2014. godine, <http://goo.gl/jaJfSl>
48 Intervjui sa predstavnicima šest lokalnih samouprava u Srbiji, oktobar 2014.
20
mouprave identifikuju, izvan nadležnosti policije.49 Učestale promene vlasti na lokalu i preispitivanje šta
su prethodnici radili, utiče na odluku o pokretanju preventivne aktivnosti. Lokalne samouprave nemaju
eksplicitne nadležnosti u oblasti bezbednosti, što otežava saradnju, dok Zakon o policiji obavezuje poli-
ciju na saradnju i razmatranje prioriteta opština i gradova u Srbiji. Suprotno, za lokalne samouprave ne
postoji obaveza, da razmatraju bezbednosne prioritete koje utvrdi policija.50 Situacija se naročito uslo-
žnjava, ako dođe do sukoba između načelnika policijske uprave i gradonačelnika, kao u Kragujevcu.
Nalaz koji ohrabruje je pozitivna ocena policajaca koji obavljaju poslove prevencije u područnim po-
licijskim upravama, o saradnji policije i lokalne samouprave na unapređenju bezbednosti. Ogromna
većina ispitanih (75%), smatra da je stanje dobro.
Partnerski odnosi
Predstavnici policije i lokalne samouprave različito tumače kvalitet njihove saradnje. Zajedno po-
kušavaju da imaju pozitivan stav. To je važno zbog nastavka ideje o izgradnji bezbedne zajednice.
Kvalitet saradnje najviše zavisi od personalnih odnosa predstavnika lokalne vlasti i lokalne policije.
Potrebno je napomenuti, da je intenzitet i kvalitet saradnje različit, u zavisnosti od opštine, ili grada.
Rukovodioci u policiji smatraju, da je na delu svojevrsna politizacija koncepta policije u zajednici. To

je zapaženo onog trenutka, kada su lokalni političari počeli da poistovećuju koncept policije u za-
jednici sa decentralizacijom policije, odnosno mislili su da mogu imati uticaja na imenovanje na-
čelnika policijske uprave.51 Novim izmenama Zakona o policiji, sasvim je moguće da će predstav-
nici lokalne vlasti biti pitani za mišljenje o kandidatu za načelnika policijske uprave, ili stanice.52 To
ne znači, da će imati bilo kakav uticaj na izbor kandidata. Policajci koji obavljaju poslove prevencije
smatraju, da intenzitet saradnje sa lokalnom samoupravom zavisi od trenutne političke situacije
u opštini, ili gradu. Zbog toga neki policajci smatraju da formiranje saveta treba odvojiti od man-

21
data gradske, ili opštinske vlasti, kako bi se obezbedio kontinuitet u radu. Čak postoje stavovi, da
su policajci lokalnim samoupravama „dobri samo kada mogu da ih upotrebe za nešto, npr. kao jef-
tinu radnu snagu u štabovima za vanredne situacije“. Bez obzira na taj negativan odnos, pre svega
prema političarima, smatraju da je saradnja korisna, zbog razmene informacija.53
Predstavnici lokalne samouprave uglavnom smatraju, da je saradnja sa policijom dobra, ili korek-
tna imajući u vidu zatvorenost ove institucije. Predstavnici lokalnih vlasti su zadovoljni ako redovno
dobijaju informacije od policije. Smatraju da saradnja najviše zavisi od kvaliteta ličnih odnosa pred-
sednika opštine, ili gradonačelnika sa načelnikom policijske uprave, ili komandirom policijske sta-
nice. U najvećoj meri, lokalne samouprave žele da istaknu materijalnu pomoć (automobil, gorivo,
štampač, alkometar, prostorije) koju pružaju policijskim stanicama. U nekim opštinama ipak po-
stoje problemi. Policija ne želi da deli informacije, nema nikakve koordinacije. U nekim opštinama
je saradnja do kraja 2013. godine čak bila dobra, nakon čega je prestala. Policiji nedostaje proakti-
van rad. Problem koji posebno ističu, smatrajući da usporava saradnju, je centralizovano odlučiva-
nje u MUP-u, jer je za „neku običnu stvar, oko nekog događaja, potrebno odobrenje iz Beograda“.
Ipak, kvalitet saradnje sa policijom je mnogo bolji, nego sa tužilaštvom i sudovima.54
Slični nalazi dobijeni su i analizom odgovora na upitnik BCBP-a. Najveći broj opština i gradova u Srbiji
(41%) u kojima postoji LSB, ocenio je saradnju sa policijom vrlo dobro (Grafikon 6). Pretpostavka
za takav stav je činjenica, da su u LSB načelnici policijskih uprava, ili komandiri policijskih sta-
nica (policijski rukovodioci) najvažniji deo strukture LSB, odmah nakon predstavnika lokalne vlasti.
Policajci čak smatraju da celokupan rad LSB zavisi upravo od policijskih rukovodilaca.55 Ocena se
ipak smanjuje, kada se uzmu u obzir i lokalne samouprave u kojima nije ustanovljen LSB (Grafikon
7). Nešto manje od trećine lokalnih samouprava u Srbiji (31%) smatra, da je saradnja sa policijom
vrlo dobra. To može da ukaže na činjenicu da postojanje LSB ipak u određenom obimu utiče na kva-
litet saradnje lokalne samouprave i lokalne policije.

54 Intervjui sa predstavnicima šest lokalnih samouprava u Srbiji, oktobar 2014.
22
Kvalitet saradnje LSB (Grafikon 6) i lokalne samouprave (Grafikon 7) sa pravosudnim organima (tu-
žilaštvo, sudovi), manji je u odnosu na policiju. Predstavnici lokalnih samouprava smatraju, da je
potrebno uključiti pravosuđe u rad LSB. Rukovodioci u policiji smatraju, da je saradnja sa tužilaš-
tvom različitog kvaliteta, u zavisnosti od grada. Navode se problemi različitog pristupa klasifikaciji
krivičnog dela. Tužioci svoj rad, u većoj meri, vezuju za konkretne istrage i ne posmatraju bezbed-
nost u širem kontekstu.56 Ovim istraživanjem nije uzet u obzir stav tužilaca.
Funkcionisanje saveta
Na nacionalnom nivou ne postoji zakonski osnov, za osnivanje posebnih lokalnih radnih, ili povremenih
tela za bezbednost. Najčešći pravni osnov za osnivanje LSB, crpi se iz Zakona o lokalnoj samoupravi i
Statuta opštine, kao najvišeg pravnog akta jedinice lokalne samouprave (Grafikon 8).57 Zakonom o lokal-
noj samoupravi omogućeno je Skupštini opštine da osniva stalna, ili povremena radna tela za razmatra-
nje pitanja iz njene nadležnosti. Osnovna uloga radnih tela je da daju mišljenje na predloge propisa i od-
luka, koje donosi skupština opštine, ali i da obavljaju druge poslove, ako je to utvrđeno Statutom opštine.
Broj radnih tela, izbor, prava i dužnosti predsednika i članova radnih tela, utvrđuju se Statutom opštine.
Statutom se uređuju organizacija i rad organa i službi u opštini, ili gradu. U nekim statutima gra-
dova, unapred je predviđeno osnivanje radnog tela za bezbednost. Tako je u Statutu Grada Novog
Sada predviđeno osnivanje Saveta za javni red i bezbednost, u statusu radnog tela pri Skupštini.58
U nekim drugim gradovima (Novi Pazar, Kragujevac, Beograd) nije izričito predviđena mogućnost
osnivanja radnog tela za bezbednost. Međutim, postoji mogućnost, da Skupština grada obrazuje
stalna, ili povremena radna tela. Poslovnik Skupštine grada dalje operacionalizuje organizaciju i rad
takvih tela. Identično stanje postoji i u opštinama u Srbiji.
57 Čl. 36, Zakon o lokalnoj samoupravi, „Sl. glasnik RS“, br. 129/2007 i 83/2014 – dr. zakon.
58 Čl. 26, Statut Grada Novog Sada, „Sl. list Grada Novog Sada“, br. 30/2008.
23
Druga mogućnost je da predsednik opštine osniva radna tela, koja su potrebna za funkcionisanje
opštinske uprave. Zakonom o lokalnoj samoupravi nije predviđena direktna nadležnost, ili moguć-
nost predsednika opštine da formira takva tela, ali je utvrđeno, da on može vršiti poslove koje mu
nalažu Statut opštine, ili neki drugi akt.59 To znači, da opštine predsedniku mogu dodeliti i dopunska
ovlašćenja, uključujući i formiranje radnih tela. Tako na primer u Čukarici, predsednik opštine ima
nadležnost da osniva komisije i druga tela, potrebna za efikasnije funkcionisanje opštinske uprave,
u skladu sa zakonom i Statutom. U opštini Alibunar predsednik može da obrazuje stručna radna
tela, za pojedine poslove iz svoje nadležnosti.
U Srbiji se češće koristi prva mogućnost, po kojoj Skupštine opštine, a ne predsednici opština, osni-
vaju radna tela, koja su zadužena za unapređenje bezbednosti (Grafikon 8). Procena je, da ne po-
stoje nikakvi problemi oko usvajanja pravnog propisa, koji će urediti rad LSB (Grafikon 9). Autori
ovog izveštaja smatraju, da nije potrebno zakonom (ni Zakonom o policiji, ni Zakonom o lokalnim
samoupravama) obavezati uspostavljanje LSB, ili ostaviti mogućnost za to, kao u Zakonu o bez-
bednosti saobraćaja. Na osnovu postojećeg zakonskog okvira moguće je formirati LSB. Trenutne
napore za uvođenje zakonske obaveze, potrebno je premostiti i fokusirati se na jačanje partnerstva,
kroz izradu posebnog Protokola za unapređenje bezbednosti i prevenciju kriminala na lokalnom ni-
vou. Slični protokoli su načinjeni za zaštitu dece i učenika od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja,
u obrazovno-vaspitnim ustanovama i u slučajevima nasilja u porodici.
Ideja o osnivanju lokalnih savetodavnih tela za bezbednost primamljiva je za polovinu opština i gra-
dova u Srbiji, koji trenutno nemaju formiran LSB. Drugoj polovini opština nije privlačna ideja o osni-
vanju LSB (Grafikon 10). Predstavnici nekih opština smatraju, da će LSB omogućiti bolju razmenu in-
formacija i koordinaciju između različitih lokalnih aktera, radi unapređenja bezbednosti.60 U Golupcu,
pak, postoji nekoliko konkretnih razloga za osnivanje LSB. Bezbednost je pretpostavka uspešnog ra-
zvoja turizma. Tokom leta Golubac poseti nekoliko hiljada turista, a ujedno je i tranzitno područje, ko-
jim prolazi veliki broj rumunskih i bugarskih državljana na putu ka svojim državama. Postoje i pro-
blemi sa švercom cigareta i duvana, zbog blizine granice sa Rumunijom. Primećena je veća dostu-
pnost „lakših“ droga i nasilja u porodici.61 U suštini, svaka jedinica lokalne samouprave bi trebalo sa-
mostalno da odluči o osnivanju LSB, u zavisnosti od težine bezbednosnih problema.
59 Čl. 44, Zakon o lokalnoj samoupravi, „Sl. glasnik RS“, br. 129/2007 i 83/2014 – dr. zakon.
60 Intervju, predstavnici Opštine Aranđelovac, 14. novembar 2014; Intervju, predstavnik Opštine Paraćin, 14. oktobar 2014.
61 Intervju, predstavnik Opštine Golubac, 7. oktobar 2014.
24
Sastav i struktura postojećih LSB nije ista u svim opštinama i gradovima u Srbiji. Razlike u sastavu
postoje, u zavisnosti od bezbednosnih problema na teritoriji lokalne samouprave. Tako su u sa-
vet uključeni različiti akteri za unapređenje bezbednosti u zajednici. Najčešće su to predstavnici lo-
kalne samouprave, koji i osnivaju LSB, te policijske uprave, ili stanice, ustanove socijalne zaštite i
zdravstvene ustanove (Grafikon 10). Broj članova i funkcije se takođe razlikuju. Najčešći broj čla-
nova je od 10 do 20.
25
Lokalni organi vlasti imaju ključnu ulogu u radu LSB, jer ih osnivaju i trebalo bi da upravljaju njiho-
vim aktivnostima. Procena je, da u svim LSB, koji su trenutno osnovani, učestvuju predstavnici po-
licije. To je potvrđeno i kroz intervjue i konsultacije sa predstavnicima lokalne samouprave i policije.
Zatim slede predstavnici ustanova socijalne zaštite (89,4%) i zdravstveni radnici (84,2%). Ovakav
redosled logičan je i zbog glavnih bezbednosnih problema, sa kojima se lokalne samouprave naj-
češće suočavaju: nasilje u porodici i narkomanija, kako ističu predstavnici opština i gradova u Srbiji
i policije. Nakon toga, zastupljeni su predstavnici škola (68,4%) i pravosudnih organa – tužilaštava
i sudova (63,15%). U nekim gradovima u Srbiji, uključena je i vojska.62
Opštine koje žele da osnuju LSB smatraju, da je navedeni sastav poželjan za valjan rad saveta. U
Golupcu je planirano, da u rad saveta uključe zamenika komandira policijske stanice, prekršajnog
sudiju i predstavnika tužilaštva (iz Velikog Gradišta, s obzirom da u Golupcu ne postoji tužilaštvo),
te osnovih škola i Centra za socijalni rad. Postoji ideja da se uspostavi saradnja i sa srednjom ško-
lom u Velikom Gradištu, jer dosta srednjoškolaca (njih 150) iz Golupca pohađa tamo gimnaziju.63 U
Paraćinu pored spomenutih institucija, smatraju da je potrebno uključiti i predstavnike svih politič-
kih stranaka.64
Priručnici za rad lokalnih savetodavnih tela za bezbednost, ili prevenciju kriminala, uglavnom pred-
lažu navedeni sastav saveta. Sastav hrvatskih veća za prevenciju kriminala sličan je konstrukciji
LSB u Srbiji. Uključeni su predstavnici policije, zajedno sa kontakt-policajcima, kojih u Hrvatskoj
trenutno ima preko 700. Zatim su uključeni predstavnici škola, ustanova socijalne i zdravstvene za-
štite, manjinskih grupa, udruženja mladih i organizacija civilnog društva.65 Odlukama o osnivanju
LSB, nije potrebno ograničiti sastav, već ostaviti mogućnost uključivanja i onih aktera koji mogu da
pomognu u rešavanju određenog problema, koji nije bio u planu prilikom formiranja. Broj članova
saveta ne bi trebalo da bude veći od 15, zbog funkcionalnosti rada. U slučaju da postoji više od 15
članova, neophodno ih je podeliti u radne grupe.
U nekim opštinama i gradovima (Bečej, Leskovac, Bujanovac) u Srbiji, saveti za bezbednost su po-
deljeni u radne grupe, u zavisnosti od bezbednosnih problema i prioriteta lokalne samouprave.
Tako u Bečeju postoje radne grupe za opštu (antropološku) prevenciju, tehničku prevenciju, rad
policije u zajednici.66 U Leskovcu je formirano 11 radnih grupa.67 U operativnom smislu, podela na
radne grupe umnogome može da ubrza rad LSB. Međutim, uvek je potrebno voditi računa, da osni-
vanje novih radnih grupa ne obesmisli rad LSB. Fokus delovanja LSB bi uvek trebalo da bude reša-
vanje bezbednosnog problema.
62 Odluka o izmenama i dopunama odluke o osnivanju Saveta za javnu bezbednost i sigurnost građana i lokalne samouprave, „Sl.
glasnik“ Pčinjskog okruga, br. 29/2008.
63 Intervju, predstavnik Opštine Golubac, 7. oktobar 2014.
64 Intervju, predstavnik Opštine Paraćin, 14. oktobar 2014.
65 Pogledati na primer: Zaključak o imenovanju Vijeća za prevenciju kriminaliteta Grada Varaždina, Klasa 218-01713-01/3; Rješenje o
imenovanju članova Vijeća za prevenciju kriminaliteta u gradu Vukovaru, Klasa 550-01/14-01/9.
66 Odluka o imenovanju članova radnih grupa Opštinskog saveta za bezbednost, Opština Bečej, 12. decembar 2010. godine.
67 Odluka o osnivanju Saveta za bezbednost Grada Leskovca, „Sl. glasnik Grada Leskovca“, br. 7/2011 i 17/2014.
26
Jedan od osnovnih zadataka LSB je analiza stanja bezbednosti u lokalnoj zajednici. Analiza bi tre-
balo da se zasniva na prikupljanju i proceni svih raspoloživih podataka, te na utvrđivanju problema
koji utiču na bezbednost građana i na određivanju prioriteta. Ovim istraživanjem spušten je nivo
analize, u vezi sa ovim zadatkom LSB. To je učinjeno iz dva razloga. Najpre, još uvek ne postoji ja-
sna vizija o tome, šta je zadatak LSB. Zatim, postojeće analize stanja bezbednosti, uglavnom su
izrađene u okviru rada lokalne samouprave, a ne LSB.
U više od pola (57%) opština i gradova u Srbiji nije izrađena analiza stanja bezbednosti, pri čemu
10% ispitanih opština nije želela da odgovori na ovo pitanje (Grafikon 13). U nekim opštinama je u
toku rad na analizi bezbednosnih problema. U trećini (33%) lokalnih samouprava u Srbiji, napisana
je analiza stanja bezbednosti. U nekim opštinama i gradovima usvojene su i lokalne strategije bez-
bednosti. Kvalitet tih dokumenata je ponekad diskutabilan, jer su analiza problema i ciljevi zasno-
vani na oskudnim i zastarelim podacima, ili se pak navedeni podaci ne odnose na konkretnu opštinu
ili grad, već na celu teritoriju Srbije.
Na prvi pogled ovakvo stanje ne deluje tako dobro. Ipak, trebalo bi uzeti u obzir, da bezbednost nije
isključiva nadležnost lokalnih samouprava i da je veći deo resursa utrošen na izradu različitih do-
kumenata, koji bi trebalo da poprave ekonomsko stanje opština i gradova u Srbiji i njihov razvoj.
Shodno tome, u većini opština i gradova u Srbiji nije izrađen strateški, ili akcioni plan za poboljšanje
bezbednosti (Grafikon 14). Takođe, ni većina (67%) LSB koji trenutno postoje u Srbiji, nisu se bavili
ovim poslom (Grafikon 15).68
68 Ovim istraživanjem nije analizirana realizacija postojećih strategija i akcionih planova.
27
Uglavnom se procena bezbednosti vrši na mesečnom nivou, prilikom održavanja sastanaka na ko-
jima najčešće učestvuju predstavnici policije i lokalne samouprave. To znači, da ne postoji strateško
promišljanje rešenja za bezbednosne probleme. Na sastancima se prepoznaju problem, koji utiču
na bezbednost građana i definišu se prioriteti. Često se dešava da policija i lokalna samouprava ne-
maju isti stav o bezbednosnom prioritetu. Na primer, policija insistira na rešavanju vršnjačkog na-
silja, a lokalna samouprava na problemu nedostatka mesta za parkiranje automobila.69
Procena je, da se članovi LSB uglavnom sastaju tri do četiri puta godišnje. Identičan rezultat dobi-
jen je istraživanjem rada LSB u petnaest vojvođanskih opština 2011. godine.70

70 Maja Bjeloš, Zorana Brozović, Saša Đorđević. Priručnik za rad lokalnih saveta za bezbednost. Kikinda: Centar za podršku ženama,
Beogradski centar za bezbednosnu politiku, 2011, str. 11.
28
Predstavnici opština i gradova u Srbiji i policijskih službenika koji su intervjuisani smatraju, da ne

postoji dovoljan broj osposobljenih osoba, koje su u stanju da procene bezbednost i zajednički
osmisle rešenje. Pored toga, dešava se da rad LSB onemogućava opozicija. Policajci naročito sma-
traju, da lokalna samouprava nema kapacitete, da obavlja poslove bezbednosti. Za policajce je pro-
blem u tome, da gradovima i opštinama u Srbiji bezbednost nije prioritet i da se ovom temom bave
kada neka pretnja uznemiri javnost. To rade uglavnom službenici lokalnih samouprava na nižim po-
zicijama.71 U praksi nije neophodno da članovi LSB poseduju specijalizovano znanje o uzrocima kri-
minaliteta, ili o rešenjima za poboljšanje bezbednosti. U tom poslu im mogu pomoći stručna lica
koja poseduju znanje o tome, na koji način se utvrđuje bezbednosni problem i rešenje. Glavna uloga
LSB odnosi se na omogućavanje organizacije, finansiranja i usklađivanja preventivnih aktivnosti i
programa.72 Uloga LSB značajna je i zbog toga, što se kroz njih može osigurati da se čuje i „glas“
građanki i građana o lokalnoj bezbednosti. Ovo je moguće kroz različite oblike konsultacija sa gra-
đanima i lokalnim organizacijama civilnog društva, ili anketiranje građana.

72 Gorazd Meško, Andrej Sotlar. „Prevencija kriminaliteta u lokalnim zajednicama – između ad hoc pristupa i na znanju utemeljenih
preventivnih djelatnosti“. Policija i sigurnost, 1, 2013, str. 53.
29
Rodna analiza lokalne

bezbednosti
Važno je znati, da žene i muškarci, devojčice i dečaci, različito

Poruka
doživljavaju pretnje po svoju bezbednost.
Kada se raspravlja o bezbednosti zajednice, često se iz vida gubi, da je svaka zajednica sastavljena
od žena i muškaraca, devojčica i dečaka, koji različito doživljavaju pretnje po svoju bezbednost i
imaju različit osećaj lične (ne)bezbednosti. Pojave poput nasilja, krađa, narkomanije, saobraćajnih
nesreća, elementarnih nepogoda, proizvode različite posledice po žene i muškarce. Dok su žene u
ogromnoj većini slučajeva žrtve porodičnog nasilja, mladići su u većem broju slučajeva žrtve sa-
obraćajnih nesreća73. Žene su više izložene seksualnom nasilju74; većina žrtava samoubistava su
muškarci75; u elementarnim nepogodama mahom stradaju žene i deca76.
Žene i devojke su, generalno, više nego muškarci i mladići, zabrinute za svoju bezbednost i osećaju
viši stepen straha u odnosu na muškarce. Žene se znatno više nego muškarci plaše za svoju bez-
bednost na javnim mestima, iako statistika pokazuje, da su zapravo, muškarci izloženi većem ri-
ziku od fizičkog napada na javnom mestu77, iako u istraživanjima javnog mnjenja iskazuju nesraz-
merno manji osećaj straha78. Muškarci, takođe, čine ogromnu većinu punoletnih (90%) i maloletnih
(95%) učinilaca krivičnih dela u Srbiji79.
Žene su, s druge strane, izložene porodičnom i partnerskom nasilju, koje se mahom dešava „iza
zatvorenih vrata“. Osećaj nebezbednosti žena potiče od toga, što su svakodnevno izložene nekom
obliku nasilja koje čine muškarci (nasilje u porodici, uznemiravanje na poslu i na ulici, verbalno na-
silje).80 Kada se plaše za svoju bezbednost, žene ograničavaju svoje aktivnosti, kako bi umanjile po-
tencijalni rizik po svoju bezbednost. Ovo ima posledice, ne samo po žene i njihov osećaj slobode i
bezbednosti, već i po zajednicu, budući da strah od nasilja umanjuje socijalni i ekonomski razvoj.81
73 Pogledati: <http://goo.gl/WAMivf>
74 Pogledati: <http://goo.gl/3t19w>
75 Muškarci i dečaci izvršavaju samoubistvo četiri puta češće nego žene. Razlog za to je što se muškarci teže nego žene odlučuju da
potraže pomoć, zbog rodnih uloga i stereotipa, po kojima muškarci moraju biti jaki i ne smeju pokazivati da im je potrebna pomoć.
Videti: <http://goo.gl/PLm15R>
76 Tako su, na primer, preko 80% žrtava cunamija koji je 2004. godine pogodio Indoneziju bile žene i deca.
77 Whitzman, C. (2008) The Handbook of Community Safety, Gender and Violence Prevention.
78 Pain, R. (2001) Gender, Race and Fear in the City. Urban Studies, Vol. 38, No. 5–6, 899–913, 2001, str. 8
79 Statistika Pravosuđa Republičkog zavoda za pravosuđe. Videti: <http://goo.gl/Wwqq25>
80 Ibid., str.6.
81 Ibid., str. 8.
30
Tabela 2: Žrtve pravosnažno osuđenih punoletnih lica u Republici Srbiji, prema krivičnom delu i polu82
Žrtve (u %)
Krivična dela 2010.
Ž M
Ubistvo 24 76
Teško ubistvo 43 57
Ubistvo na mah 0 100
Teška telesna povreda 13 87
Laka telesna povreda 17 83
Zlostavljanje i mučenje 42 58
Silovanje 93 7
Obljuba nad nemoćnim licem 100 0
Obljuba sa detetom 89 11
Obljuba zloupotrebom položaja 100 0
Nedozvoljene polne radnje 92 9
Zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica 60 40
Nasilje u porodici 75 25
Razbojnička krađa 40 60
Razbojništvo 51 49
Trgovina ljudima 63 38
Ovo potvrđuje i istraživanje javnog mnjenja o tome, koliko se građani i građanke osećaju bezbedno
u Srbiji, koje je sproveo BCBP. Istraživanje je pokazalo da, iako žene i muškarci vide iste pretnje u
svom spoljašnjem okruženju, ipak su žene te koje se, u većoj meri, osećaju nebezbedno, u slučaju
porasta uličnog kriminala i nasilja. Žene se, takođe, osećaju manje bezbedno nego muškarci, kada
same šetaju noću.83
Slične rezultate je pokazalo i istraživanje Ženskog istraživačkog centra za edukaciju i komunikaciju

iz Niša, sprovedeno 2014. godine84. Istraživanje je rađeno na teritoriji grada Niša (bilo je obuhva-
ćeno svih pet gradskih opština), sa ciljem da se utvrdi, koliko je Strategija bezbednosti grada Niša
(usvojena 2010. godine) rodno senzibilisana, tj. u kojoj meri prepoznaje različite izvore nebezbed-
nosti za građanke i građane Niša. Rezultati su pokazali da žene i muškarci smatraju, da je najveći
bezbednosni problem u gradu zloupotreba psihoaktivnih supstanci85. Žene su, međutim, znatno
više zabrinute zbog seksualnog nasilja i trgovine ljudima, dok su muškarci najviše zabrinuti zbog
loše ekonomske situacije. Žene, s druge strane, najviše brine porast kriminala i nasilja, i ujedno su
manje zadovoljne radom policije.
Dakle, izvori nebezbednosti za žene i muškarce su različiti, kao i njihov osećaj lične bezbedno-
sti. To zahteva, da prilikom osmišljavanja aktivnosti za prevenciju i povećanje bezbednosti u za-
jednici, u obzir bude uzeto i to, da li su pojedine grupe (žene, devojčice, muškarci, dečaci) više
izložene nekim pretnjama (i kojim), na kojim mestima dolazi do nasilja, šta je uzrok njihove ne-
bezbednosti i sl.86 Razlike u bezbednosti žena i muškaraca treba da budu prepoznate i u lokalnim
strategijama bezbednosti, jer jedino na taj način one mogu biti delotvorne i povećati bezbednost
82 Rezultati istrazivanja „Žene i muškarci u Republici Srbiji“ koje je 2011. godine sproveo Republički zavod za statistiku. Pogledati:
<http://goo.gl/3eNEPj>
83 Ibid.
84 U sklopu istraživanja bilo je anketirano je 512 punoletnih ispitanika koji imaju prebivalište na teritoriji svih pet gradskih opština.
85 Pogledati:< http://goo.gl/XCWuiT>
86 Gorana Odanović, Maja Bjeloš. Bezbednost i rodna ravnopravnost na lokalnom nivou. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu po-
litiku, 2012, str.10.
31
građanki i građana. Ovo istraživanje, kao i ranija istraživanja BCBP-a87 su pokazala da ovo, naža-
lost, nije slučaj u opštinama u Srbiji.
Zanemarena rodna perspektiva lokalne bezbednosti

Predstavnici lokalne samouprave (lokalnih tela za bezbednost), kao i predstavnici policije i pravo-
suđa, bezbednosne probleme retko sagledavaju iz rodne perspektive. Pored toga, žene su manje
zastupljene u lokalnim vlastima, posebno u opštinskim telima za bezbednost, zbog čega su retko
u poziciji da odlučuju o rešavanju bezbednosnih problema u svojim zajednicama.88
Nasilje u porodici
Izuzev problema nasilja u porodici, predstavnici šest lokalnih samouprava obuhvaćenih ovim
istraživanjem, ne vide druge izvore nebezbednosti, koji posebno utiču na bezbednost njihovih
sugrađanki. Problem nasilja u porodici je tokom nekoliko proteklih godina postao vidljiv u jav-
nosti, te je i bilo za očekivati, da će ova tema biti prepoznata kao važna. Prema rečima predstav-
nika opštine Golubac: “Problem je prisutan i tom temom se treba ozbiljnije baviti”. Predstavnici
Saveta za bezbednost Grada Leskovca su takođe svesni značaja ovog problema, pa je tako na
predlog Saveta u decembru 2014. godine, Skupština grada donela odluku, da se ukine plaćanje
naknade za usluge pravne pomoći licima, koja su žrtve nasilja u porodici. U Aranđelovcu je ista-
knuto da postoji veoma dobra saradnja Centra za socijalni rad, policije i ostalih institucija u slu-
čajevima nasilja u porodici.
Prostitucija i trgovina ljudima
Na pitanje o problemu prostitucije i trgovine ljudima, svi sagovornici, izuzev iz Novog Pazara, su
odgovorili, da ti problemi nisu prisutni u njihovim opštinama. Jedino je predstavnik lokalnih vlasti
iz Novog Pazara naveo, da je prostitucija prisutna i da se odvija u pojedinim lokalima i noćnim klu-
bovima u gradu, mada se o tom problem nerado govori javno. Proteklih godina je bilo nekoliko po-
licijskih akcija za suzbijanje prostitucije na teritoriji Novog Pazara, pa je više striptiz-barova i noć-
nih klubova zatvoreno89. Time, međutim, lanac prostitucije nije prekinut. Slučajevi prostitucije često
“padaju” na sudu, jer devojke, pod pritiskom, ne žele da svedoče, ili menjaju iskaz, pa je teško osu-
diti organizatore lanca prostitucije. U Aranđelovcu nam je rečeno, da je Centar za socijalni rad samo
jednom intervenisao u slučaju prostitucije, kada je jednu maloletnicu iz Aranđelovca, taksista pod-
vodio u jedan hotel u Kragujevcu.
Prema podacima MUP-a90, u Srbiji je u prvoj polovini 2014. godine, bilo podneto 11 krivičnih pri-
java za trgovinu ljudima, a ukupno je bilo registrovano 45 žrtava. Od tog broja žrtava, njih 36 su
bili muškarci, žrtve radne eksploatacije, dok su većina žena bile žrtve seksualne eksploatacije (6
od 7 registrovanih žrtava). Ranijih godina, većina žrtava seksualne eksploatacije su bile žene. Od
svih opština obuhvaćenih istraživanjem, trgovina ljudima je, čini se, najprisutnija na teritoriji Novog
Pazara. Analizirajući podatke, uočava se da je u periodu od 2010. do 2014. godine, u Novom Pazaru
87 U 2011. godine, BCBP je u saradnji sa Stalnom konferencija i opština Srbije sproveo istraživanje o stanju rodne ravnopravnosti
i bezbednosti u 16 opština Srbije . Rezultati su objavljeni u izveštaju „Bezbednost i rodna ravnopravnost na lokalnom nivou“.
Dostupno na: <http://goo.gl/W8UWkN>
88 Gorana Odanović, Maja Bjeloš. Bezbednost i rodna ravnopravnost na lokalnom nivou. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu po-
litiku, 2012, str. 7.
89 Večernje Novosti. Prostitucija cveta u Novom Pazaru. 6. decembar 2011. godine, <http://goo.gl/scL0Qc >
90 Pogledati: <http://goo.gl/L3yAg9>
32
svake godine91 zabeleženo, jedno do dva krivična dela trgovine ljudima. U Leskovcu je zabeleženo
samo jedno krivično delo trgovine ljudima (2013. godine), dok su u Nišu 2013. godine, zabeležene
tri krivične prijave, a 2012. godine, jedna krivična prijava.
Bezbednost mladih
U razgovoru sa predstavnicima lokalnih vlasti, bezbednost mladih se pokazala kao veoma važna
tema. Mladi se suočavaju sa problemima narkomanije, preteranog konzumiranja alkohola, nasilja i
maloletničke delinkvencije. Oni su, međutim, u većem procentu počinioci krivičnih dela, nego žrtve.
Godišnje učešće mladih u izvršenju krivičnih dela iznosi od 34% do 41%, od ukupnog broja krivičnih
dela izvršenih u Republici Srbiji92. Godišnje, dakle, protiv 22.500 do 27.000 mladih, budu podnete
krivične prijave. Sa druge strane, godišnje učešće krivičnih dela izvršenih na štetu mladih, iznosi od
22% do 28%, od ukupnog broja krivičnih dela kojima su oštećena fizička lica u Republici Srbiji.93 Reč
je, dakle o 16.500 do 18.500 mladih, koji u toku jedne godine budu žrtve krivičnih dela.
Od ukupnog broja prijavljenih krivičnih dela, u periodu od 2008. do 2013. godine, na štetu
mladih je izvršeno 46% krivičnih dela iz kategorije protiv života i tela i 37% krivičnih dela pro-
tiv polne slobode, a u 49% slučajeva silovanja žrtve su bili mladi.94 Ako ove podatke analizi-
ramo iz rodne perspektive, vidimo da su devojke, u velikoj meri, izložene seksualnom nasi-
lju95, dok su mladići izloženi fizičkom nasilju. Dakle, bezbednost mladih ne možemo razma-
trati samo kroz opštu kategoriju “mladi”, već na umu moramo imati, da je reč o devojkama i
mladićima, koji se suočavaju sa različitim bezbednosnim problemima. To moramo imati na
umu i prilikom kreiranja i sprovođenja politika za povećanje njihove bezbednosti, jer samo
tako će aktivnosti ka tom cilju biti delotvorne.
Podatak, koji bi trebalo dodatno da podstakne lokalne samouprave, da više pažnje usmere ka pre-
venciji nasilja u školama, kada je reč o bezbednosti mladih u školama i školskom okruženju, je da
se skoro 70% bezbednosno interesantnih događaja (krivičnih dela, prekršaja i ostalih događaja) de-
šava u školskim objektima, a ostalih 30% u neposrednoj blizini škola. Zato bi lokalni saveti za bez-
bednost, u kojima obično sede i predstavnici školskih uprava, trebalo da preduzmu inicijativu za po-
kretanje različitih aktivnosti, poput izrade analize o bezbednosnim izazovima u školama.96
Saradnja lokalnih tela za bezbednost i tela za rodnu ravnopravnost
Lokalna tela za rodnu ravnopravnost (komisije, saveti) nisu u dovoljnoj meri uključena u rešava-
nje bezbednosnih problema žena u lokalnim zajednicama.97 Lokalna tela za bezbednost, pak, retko
razmatraju lokalnu bezbednost iz rodne perspektive. Rodna ravnopravnost nije na listi prioriteta lo-
kalnih vlasti, pa se rodna perspektiva ne integriše sistematski u procese formulisanja, sprovođe-
nja i praćenja bezbednosnih politika na lokalnom nivou. Dodatno, članice i članovi lokalnih tela ne-
maju dovoljno znanja o povezanosti oblasti roda i bezbednosti. Često se veza između ove dve obla-
91 Izuzev 2013. godine, kada nije podneta nijedna krivična prijava.

92 Podaci iz nacrta Nacionalne strategije za mlade 2015-2025. godine, <http://goo.gl/FOwdM4>
93 Ibid.
94 Ibid.
95 Žene su u većini slučajeva žrtve seksualnog nasilja. Videti Tabela 2: Žrtve pravosnažno osuđenih punoletnih lica u Republici Srbiji, prema
krivičnom delu i polu.
96 Gorana Odanović, Maja Bjeloš. Bezbednost i rodna ravnopravnost na lokalnom nivou. Beograd: Beogradski centar za bezbednosnu
politiku, 2012, str. 32.
97 Ibid., str. 34.
33
sti shvata dominantno, u kontekstu zaštite žena žrtava nasilja u porodici. Zato je saradnja policije,
pravosuđa, lokalnih tela za bezbednost i tela za rodnu ravnopravnost, mahom ograničena na sa-
radnju radi prevencije i zaštite žena, žrtava nasilja u porodici98. Malobrojni su primeri saradnje koja
je usmerena ka uključivanju većeg broja žena u proces definisanja prioriteta, u oblasti lokalne bez-
bednosti, ili proces donošenja odluka u toj oblasti.
Analiza Upitnika za jedinice lokalne samouprave pokazuje, da u većini opština koje su popunile
upitnik, telo za bezbednost sarađuje sa lokalnim telom za rodnu ravnopravnost. Problem kod sara-
danje je, međutim, u tome, što se ona u velikoj meri zasniva na ličnim odnosima i dobroj volji po-
jedinaca. Institucionalizacija saradnje je element koji nedostaje i koji bi osigurao, da se i nakon što
pojedinci napuste institucije, ta saradnja i dalje odvija. Primer dobre prakse u ovoj oblasti jesu pro-
tokoli o saradnji institucija u borbi protiv nasilja u porodici. Potpisivanje protokola je omogućilo da
žrtve nasilja u najkraćem roku dobiju sve potrebne usluge i zaštitu.99
Bezbednosni problemi na lokalu iz ugla policije
„Problemi su opšti i tiču se svih.“, stav je pripadnika policije, koji su učestvovali na stručnim konsul-
tacijama, u sklopu ovog istraživanja. Upitani da ocene, u kojoj meri problemi poput huliganizma,
vršnjačkog nasilja, elementarnih nepogoda, narkomanije, prostitucije, nasilja u porodici, neosvet-
ljeni delovi grada i sl.100 pogađaju žene, muškarce, dečake i devojčice, i da li nekoga od njih poga-
đaju više (i ako da, zašto je to tako), pripadnici policije su ocenili, da svi navedeni problemi jednako
pogađaju sve navedene grupe. Izuzetak su problemi nasilja u porodici, prostitucije i trgovine lju-
dima, za koje su ocenili da uglavnom pogađaju žene, ali i decu. Prema rečima jednog pripadnika po-
licije: „Deluje se prema pojavi kao takvoj“.
Razlog za ovakav stav se može objasniti time, da pripadnici policije nisu u dovoljnoj meri obučeni o
tome, kako rodne uloge i nejednakosti između žena i muškaraca utiču na njihovu bezbednost. Zato
je potrebno, da se u narednom periodu rad policije u zajednici više fokusira na različite izvore ne-
bezbednosti za žene i muškarce, jer se samo tako može postići bezbedna zajednica, u kojoj će se
i žene i muškarci osećati podjednako bezbedno. Ovo zahteva promenu u dosadašnjem načinu raz-
mišljanja, po kome se o počiniocima i žrtvama krivičnih dela najčešće razmišlja kao o „licima“, a ne
kao o ženama i muškarcima.
98 Ibid., str. 35.

99 Kao jedan od najboljih modela postupanja u slučajevima nasilja u porodici najčešće se spominje „somborski model“ saradnje
Centra za socijalni rad (CSR) i policije opštine Sombor. Ovaj model predstavlja primer saradnje koja je zahtevala značajne promene
u organizaciji i standardima rada, posebno u CSR-u, a moguć je samo u slučajevima, kada postoji direktna zainteresovanost ru-
kovodilaca ovih institucija da uvedu promene.
100 Ove bezbednosne probleme naveli su učesnici na 16 konsultacija, koje je BCBP organizovao sa predstavnicima lokalnih institucija i
organizacijama civilnog društva 2011. godine, a na temu rodne ravnopravnosti i bezbednosti.
34
STUDIJE SLUČAJA
ARANĐELOVAC
Površina1: 376 km2 (18 seoskih naselja, 19 mesnih zajednica)
Broj stanovnika2: 46.225
Stepen razvijenosti3: druga grupa razvijenosti jedinica lokalne samouprave

(od 80% do 100% razvijenosti republičkog proseka).
Stopa nezaposlenosti u Aranđelovcu se kreće oko 31%4 (preko 5. 000 nezaposlenih). Postoji neko-
liko uspešnih preduzeća koja izvoze u inostranstvo, ali velike fabrike, koje su svojevremeno zapo-
šljavale preko 5. 000 ljudi, više ne rade. U opštini se, međutim, dosta radilo na zapošljavanju osoba
sa invaliditetom. Tako je 2013. godine, zaposleno šest, a 2014. godine, 10 osoba sa invaliditetom.
U preduzeću ELKA5, osnovanom još 1959. godine, sa ciljem da se zapošljavaju osobe sa invalidi-
tetom, 60% zaposlenih su osobe sa invaliditetom. Od 2008. godine, uspostavljen je sistem geron-
to-domaćica; trenutno ih ima devet i pokrivaju uglavnom seoska staračka domaćinstva.
Najveći problem za građane Aranđelovca su psi lutalice. Oko 35% svih prijava komunalnoj inspek-
ciji, u toku jedne godine, bude zbog pasa lutalica. Psi se skupljaju u čoporima, često i oko škola. Do
kraja 2014. godine, trebalo bi da konačno bude otvoren azil za pse i uspostavljena služba za hvata-
nje pasa lutalica, za šta je izdvojeno sedam miliona dinara iz budžeta. Do sada je godišnje trošeno
pet miliona dinara za razne odštete građanima zbog ujeda pasa i angažovanje službi za uklanjanje
pasa lutalica.
Dve lokacije u Aranđelovcu su istaknute kao kritične, sa stanovišta bezbednosti. To je deo jed-
nog parka („Žućin parkić“), koji je neko vreme je bio neosvetljen, pa su se tu okupljali narkomani.
Sada je, međutim, ceo park osvetljen, a u planu je i njegova potpuna rekonstrukcija. Pored toga,
u gradu postoji jedan napušten objekat – RH Zavod, koji je u nadležnosti Republike i nikada nije
završen. Građani se često žale da se u objektu okupljaju narkomani i alkoholičari. Policija inter-
veniše po prijavi građana i privremeno ih skloni iz objekta, ali se oni opet vraćaju.
Nasilje u porodici je oblast u kojoj se dosta radi u Aranđelovcu, prema rečima predstavnika lokalne
samouprave. Sprovode se konkretne akcije u saradnji sa Centrom za socijalni rad, a postoji i dobra
saradnja ostalih institucija u ovoj oblasti. U javnosti se dosta priča o ovoj temi, najviše zbog toga što
su dve lokalne TV stanice emitovale sadržaje na ove teme.
Na pitanje da li u gradu ima prostitucije, ili ulične prostitucije, predstavnici lokalne samouprave su
odgovorili da nema. Centar za socijalni rad je samo jednom intervenisao, kada je jednu maloletnicu
iz Aranđelovca taksista podvodio u jedan hotel u Kragujevcu. Drugih podataka o prostituciji nema,
mada se pretpostavlja da devojke iz Aranđelovca idu da se bave prostitucijom u drugim gradovima,
po Srbiji.
1 Podaci sa zvanične veb prezentacije opštine Aranđelovac:http://www.arandjelovac.rs/o-arandjelovcu/arandjelovac.html

2 Prema popisu stanovništva iz 2011. godine. Izvor: Republički zavod za statistiku,
3 Stepen razvijenosti regiona za 2014. godinu, http://www.regionalnirazvoj.gov.rs/Lat/ShowNARRFolder.aspx?mi=171
4 http://serbia-locations.rs/municipalities-srb/municipality.php?ID=23
5 Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom „Elka – Elektrokeramika“.
37
Posle kiša u maju 2014. godine, Aranđelovac je zahvatila velika oluja, koja je u nekim delovima
grada porušila krovove sa kuća, ali većih problema sa izlivanjem reka nije bilo. Ove godine je ura-
đen projekat za odvoženje i uklanjanje smeća iz sela, čime će se rešiti problem divljih deponija.
Nedavno je izgrađena i nova fabrika za prečišćavanje otpadnih voda, koja je jedna od najsavreme-
nijih u zemlji.
Savet za bezbednost u Aranđelovcu ne postoji, ali već četiri godine funkcioniše Savet za bezbednost
saobraćaja. Ovaj Savet ima sedam članova, a do sada je održao trideset sednica. Budžet Saveta
u 2014. godini je bio 7,5 miliona dinara. Fokus rada je na bezbednosti predškolske i školske dece
(popravka ulica, promena režima saobraćaja, postavljanje semafora i horizontalne signalizacije).
Savet redovno podnosi izveštaje o stanju bezbednosti saobraćaja Skupštini, koja ih potom razma-
tra i usvaja. Ministarstvo unutrašnjih poslova dužno je da dva puta godišnje (za periode januar-jun
i jul-decembar) dostavlja izveštaj Savetu o bezbednosti saobraćaja i do sada je uvek ispunjavao
svoje obaveze. U 2012. godini, Savet je polovinu sredstava prikupljenih od naplaćenih kazni u sao-
braćaju, opredelio za tehničko opremanje policijske stanice u Aranđelovcu, pa je stanica dobila au-
tomobil, dva računara i opremu za noćni rad saobraćajne policije.
Još jedno opštinsko telo, u oblasti bezbednosti, jeste Koordinacioni odbor za narkomaniju, formi-
ran kao skupštinsko telo. Članovi ovog tela su predstavnici Centra za socijalni rad, škola, crkva,
predstavnici lokalne samouprave, Doma zdravlja (neuropsihijatri). Odbor je sprovodio edukacije
i radionice u osnovnim školama, za učenike sedmog i osmog razreda. Ovo telo ima i svoj budžet
za različite aktivnosti, u iznosu oko 500. 000 dinara. Centar za socijalni rad je, takođe, realizovao
projekte za decu sa asocijalnim naznakama u ponašanju (uzrasta sedmog razreda). Predstavnici
Centra su obilazili škole i u saradnji sa psiholozima i nastavnicima razgovarali sa problematičnom
decom i sprovodili različite akcije u lokalnoj zajednici. Projekat je trajao do kraja 2013. godine, ali je
zbog manjka zaposlenih i zabrane zapošljavanja novih ljudi, prekinut.
Lokalna samouprava prepoznaje potrebu stvaranja Saveta za bezbednost, prvenstveno radi bo-
lje razmene informacija i koordinacije, kako bi se unapredila lokalna bezbednost. Sastav Saveta
će, prema rečima predstavnika lokalne samouprave, biti najširi mogući i obuhvatiće predstavnike
Centra za socijalni rad, škole, policije, tužilaštva, Crvenog krsta, a zavisno od potrebe, sastav može
biti i širi.
Saradnja predsednika opštine sa policijom je ocenjena kao dobra i policija mu redovno dostavlja in-
formacije o stanju bezbednosti u opštini. U toku 2013. godine, bio je povećan broj krađa po gradu,
ali gradonačelnik i načelnik policijske stanice su brzo postigli dogovor, pa su sprovedene različite
akcije, tako da je problem brzo rešen.
38
GOLUBAC
Površina: 368 km2 (24 naselja, 25 mesnih zajednica)
Broj stanovnika: 8.337
Stepen razvijenosti: izrazito nedovoljno razvijena jedinica lokalne samouprave

(60% ispod razvijenosti republičkog proseka).
Prema zvaničnim podacima6, nezaposlenost u opštini Golubac se kreće oko 34%. Međutim, prema
rečima predstavnika lokalne samouprave, pošto jedna trećina stanovništva radi u inostranstvu i
šalje novac kući, ekonomska situacija nije kritična kao u nekim drugim opštinama. Pored toga,
Golubac je turističko mesto, pa u toku letnje sezone stanovnici prihoduju od turizma.
Postoji nekoliko kritičnih mesta u Golupcu, sa stanovišta bezbednosti. Tu je najpre Golubačka

tvrđava, koja sve donedavno nije bila obezbeđena. Posetioci su mogli slobodno da se penju po
bedemima, što je bila velika opasnost po njihovu bezbednost. Potom, tu je vikend naselje u kome
su se uglavnom dešavale provale. Ovo naselje ima oko 3.000 kuća, a leti u njemu boravi između
5.000 – 10.000 turista. Takođe, deo okolnih sela nije pokriven mobilnom telefonijom, što je pro-
blem za građane, ako žele da prijave neki problem policiji, ili im se desi neki problem na putu, u
tom delu opštine.
Kao najveći bezbednosni problem izdvaja se problem saobraćaja, pošto kroz centar Golupca pro-
lazi magistralni put. Problem je posebno izražen leti, kada veliki broj turista dolazi ili prolazi kroz
Golubac, pa se stvaraju gužve. Takođe, u letnjem periodu tuda prolazi veliki broj bugarskih i ru-
munskih državljana, pošto im je to najkraći put do kuće. Pošto u Golubcu postoji samo osnovna
škola, srednjoškolci (oko 150 njih) putuju uglavnom u Veliko Gradište, u školu. Međutim, zbog ve-
oma visoke cene mesečne autobuske karte (oko 7.000 dinara), učenici se organizuju i nekoliko
njih putuje kolima do škole, pri čemu su svi vozači početnici. Imajući u vidu da se voze magistral-
nim putem, sa gustim saobraćajem i velikim brojem teretnih vozila, postoji veliki rizik po njihovu
bezbednost.
Zbog blizine granice sa Rumunijom, prisutan je šverc cigareta i slične robe, pa ovo iziskuje do-
datno angažovanje policije i preventivni rad lokalnih organa. Slučajevi trgovine ljudima nisu zabele-
ženi, mada je vlasnik kafane u jednom obližnjem selu, na odsluženju kazne zbog trgovine ljudima.
Slučajevi prostitucije, takođe, prema policijskim izveštajima, nisu zabeleženi.
Prema rečima predstavnika lokalne samouprave, u poslednje vreme je primetno veće prisustvo
droge na ulicama. Najviše se konzumira marihuana i to među maloletnicima. Problem nasilja u po-
rodici je, takođe, sve vidljiviji. U desetak dana se, po podacima policije, zabeleže jedan do dva slu-
čaja nasilja, zbog čega se, po rečima predstavnika lokalne samouprave, ovom temom treba ozbilj-
nije pozabaviti.
Građani kao veliku pretnju po svoju bezbednost vide i elementarne nepogode. Golubac je bio ugro-
žen 2006. godine, zbog izlivanja Dunava, ali je problem rešen uz pomoć „Srbijavoda“. Tada je obala
39
podignuta i izgrađen je novi kej, a u jednom delu su postavljeni i pokretni paneli. Problem su to-
kom majskih poplava 2014. godine, stvorile reka Pek i ostale manje reke u okolini. Nekoliko me-
sta u okolnim selima su bila kritična, ali su mesne zajednice brzo reagovale i sprečile izlivanje vode.
Reakcija je bila uspešna zato što je ranijih godina bila sprovedena edukacija članova lokalnog štaba
za vanredne situacije, u saradnji sa Sektorom za vanredne situacije.
Opštinski savet za bezbednost u Golupcu nije formiran, ali postoji Savet za bezbednost saobra-
ćaja. Međutim, plan je da se do kraja 2014. godine, formira Savet za bezbednost. Planirano je i da
se aktivnosti Saveta budžetiraju, ali članovi Saveta neće biti plaćeni. Članovi Saveta će biti pred-
stavnici sledećih institucija: policijske stanice (zamenik komandira stanice); prekršajni sudija koji
radi u Golupcu; predstavnik Tužilaštva iz Velikog Gradišta (ne postoji Tužilaštvo u Golupcu); škole (u
Golupcu postoje samo osnovne škole, ali postoji ideja da se uspostavi saradnja i sa srednjom ško-
lom iz Velikog Gradišta, pošto dosta dece iz Golupca tamo pohađa gimanziju); Centra za socijalni
rad (Centar iz Velikog Gradišta pokriva Golubac, pa predstavnici Centra izlaze po potrebi na teren u
Golubac). Postoji ideja da se formira radna grupa za maloletničku delikvenciju, zbog porasta broja
tuča i napada među decom u osnovnoj školi.
Saradnja sa policijom je ocenjena kao veoma dobra. Policija redovno šalje izveštaje o stanju bez-
bednosti na teritoriji opštine, dok s druge strane, lokalna samouprava materijalno pomaže lokalnu
policijsku stanicu. Tako je, na primer, od novca prikupljenog od naplaćenih saobraćajnih kazni, op-
ština kupila radar policijskoj stanici u Golupcu, nakon čega je došlo do smanjenja broja prekršaja.
Opština pokušava da policijskoj stanici kupi i auto, kako bi policija mogla češće da ide u patrole po
okolnim selima i uz Dunav. Opština, takođe, obezbeđuje policiji i 20 litara goriva mesečno, pone-
kad papir za fotokopiranje i štampanje i sl. Postoje i ideje za opremanje policijske stanice, ali pro-
blem je zakonska osnova za tako nešto. PU Požarevac je 2013. godine inicirala sastanak sa svim
mesnim zajednicama kako bi čuli šta su bezbednosni problemi građana. Sličan sastanak treba da
se održi i do kraja ove godine.
40
LESKOVAC
Površina: 1.025 km2 (144 naselja, 139 mesnih zajednica)
Stepen razvijenosti: nedovoljno razvijena jedinica lokalne samouprave

(od 60% do 80% razvijenosti republičkog proseka).
Najveći problem sa kojim se suočavaju građani Leskovca jeste siromaštvo. Leskovac spada u grupu
nedovoljno razvijenih lokalnih samouprava, a stopa nezaposlenosti se kreće oko 44%7. CeSID-ovo
istraživanje o zadovoljstvu građana radom lokalne samouprave u Leskovcu8 je pokazalo da 43%
građana živi teško podnošljivo, a 10% nepodnošljivo.
Građani su vrlo nezadovoljni kvalitetom života u Leskovcu – čak 77% građana. Građani su nezado-
voljni i radom lokalne samouprave – čak 93% građana smatra da lokalna vlast ne vodi računa o nji-
hovim potrebama. Oblasti kojima su građani najnezadovoljniji su: infrastruktura (68%), saobraćaj
(64%) i čistoća grada (54%).
Kada je reč o bezbednosti na teritoriji Leskovca, 75% građana se oseća bezbedno. Ako se ovaj re-
zultat uporedi sa drugim, manjim opštinama koje su bile obuhvaćene CeSID-ovim istraživanjem,
vidi se da građani Leskovca imaju više bojazni sa svoju bezbednost. Naime, četvrtina Leskovčana
je rekla da se ne oseća bezbedno, što je porast od 10% u odnosu na 2010. godinu, kada je rađeno
prvo istraživanje. Smanjen je, takođe, i broj građana koji su rekli da se osećaju potpuno bezbedno
(sa 67% na 18%).
Kao najveće bezbednosne probleme građani su naveli: infrastrukturu (53%), pse lutalice (24%) i kri-
minal (10%)9. Ovo pokazuje da su građani najviše zabrinuti zbog problema sa kojima se svakod-
nevno suočavaju i koji direktno utiču na kvalitet njihovog života. Razumljivo je zato i njihovo ne-
zadovoljstvo radom lokalnih vlasti, imajući u vidu da su prva dva problema sa ove liste u direktnoj
nadležnosti lokalne samouprave.
Predstavnici lokalne samouprave sa kojima smo obavili intervjue slično vide stanje lokalne bezbed-
nosti. Infrastruktura se navodi kao jedan od većih problema, posebno stanje saobraćajnica. Na pri-
lazu gradu su velike rupe na putu, odvodi ne rade pa su ulice i trotoari delom poplavljeni kada pada
kiša. Bezbednost u saobraćaju, međutim, nije istaknuta kao problem – prema rečima predstavnika
lokalnih vlasti, „saobraćajna policija radi svoj posao“. Postoji, međutim, par raskrsnica na kojima bi
trebalo uvesti video nadzor, u dogovoru sa saobraćajnom policijom. Infrastrukturni problem pred-
stavljaju i neosvetljeni delovi grada. To su: kej, gde se okuplja dosta mladih; deo kod Leskovačkog
sajma i nadvožnjak iza autobuske stanice, koji nije osvetljen zbog dugovanja grada za struju i ne-
rešenih vlasničkih odnosa.
8 Istraživanje je 2010. i 2013. godine sproveo CeSID, za potrebe Programa evropskog partnerstva sa opštinama (PROGRESS).
Istraživanje je sprovedeno u 34 opštine zapadne i jugozapadne Srbije.
9 Zanimljivo je da je 2010. godine 34% građana smatralo kriminal problemom.
41
Psi lutalice su, takođe, istaknuti kao problem. Leskovac ima privremeno prihvatilište za pse u
obližnjem selu Turekovcu, ali su njegovi kapaciteti ograničeni. Plan za izgradnju trajnog prihvatili-
šta za pse postoji već nekoliko godina, ali izgradnja nije započeta zbog manjka sredstava.
Kao veliki problem, predstavnici lokalnih vlasti su istakli i okupljanje školske omladine po parko-
vima, gde se opijaju i konzumiraju narkotike, a dešava se i da započinju svađe i tuče sa građanima
koji tuda prolaze. Narkomanija među mladima je dosta rasprostranjena, iako se sprovode različite
edukativne aktivnosti u organizaciji Kancelarije za mlade i Odbora za prevenciju bolesti zavisnosti i
verskih sekti u Skupštini Leskovca (postoji od 2004. godine). Lokalni akcioni plan za mlade 2011 –
201410 se jednim delom se bavi i ovim problemom. Jedna od posledica narkomanije po lokalnu bez-
bednost jesu džeparenja i krađe koje čine narkomani.
Prema saznanjima predstavnika lokalnih vlasti, slučajevi trgovine ljudima i prostitucije na teritoriji
Leskovca, u poslednje vreme nisu zabeleženi, odnosno oni tim informacijama ne raspolažu. Iako
PU Leskovac dostavlja gradonačelniku redovno izveštaje (biltene) o stanju bezbednosti na terito-
riji grada, utisak predstavnika lokalne samouprave je da policija ne želi da deli informacije, kao i da
nema koordinacije rada između policije, lokalne samouprave i ostalih institucija na lokalu. Saradnja
sa Tužilaštvom do sada je bila posebno problematična, ali pošto su sada predstavnici Tužilaštva čla-
novi Saveta za bezbednost, očekuje se da će saradnja biti bolja.
Savet za bezbednost Grada Leskovca

Savet za bezbednost Grada Leskovca je po prvi put formiran 2011. godine. Savet se sastajao po
potrebi, a na njegov predlog regulisano je radno vreme ugostiteljskih objekata i klubova u gradu11.
U martu 2014. godine je formiran novi saziv Saveta12. Njegov prvi zadatak je izrada Strategije
bezbednosti grada Leskovca, pa su za pojedine oblasti Strategije formirane radne grupe13. Proces
izrade Strategije je u velikoj meri participativan14, a na čelu jedne od radnih grupa (za bezbednost
ranjivih grupa i rodnu ravnopravnost) nalazi se predstavnica organizacije civilnog društva „Žene
za mir“. Savet planira i da na području grada sprovede anketu među građanima o tome koliko
se osećaju bezbedno i šta vide kao najveće bezbednosne probleme. Rezultati istraživanja bi tre-
balo da posluže kao smernice Savetu pri izradi nacrta Strategije, a nacrt će biti stavljen i na javnu
raspravu.
10 http://www.parlament.org.rs/res/Lokalni-Akcioni-plan-za-mlade-grada-Leskovca-2011-2014.pdf
11 2012. godine, ispred jednog kafića u Leskovcu povređeno je osmoro Leskovčana, od kojih su četvorica izbo-
deni nožem. Tim povodom se, na zahtev gradonačelnika, Savet za bezbednost hitno sastao i raspravljao o sta-
nju bezbednosti u gradu i doneo uredbu o radnom vremenu ugostiteljskih objekata. http://jugmedia.info/2012/12/01/
hitna-sednica-saveta-za-bezbednost-leskovca-zbog-slucaja-boss/
12 Savet ima 19 članova: predstavnici Gradskog veća i lokalne samouprave, PU Leskovac, Centra za socijalni rad, Odeljenja za van-
redne situacije, Školske uprave, Prekršajnog suda, Osnovnog i Višeg tužilaštva, Doma zdravlja, Sportskog saveza grada Leskovca,
Đačkog parlamenta Gimnazije i Srpske pravoslavne crkve.
13 Radne grupe: 1) za izradu Strategije bezbednosti; 2) za prevenciju bolesti zavisnosti, narkomanije i maloletničke delikvencije; 3) za
prevenciju kriminala, nasilja i bezbednosti u saobraćaju; 4) za prevenciju nasilja u porodici; 5) za bezbednost ranjivih grupa i rodnu
ravnopravnost; 6) za prevenciju prirodnih katastrofa; 7) za prevenciju javnog zdravlja; 8) za bezbednost omladine; 9) za prevenciju
zaraznih bolesti domaćih i divljih životinja; 10) za zaštitu životne sredine; 11) za bezbednost nacionalnih manjina. Svaka grupa ima
3-5 članova.
14 U toku 2014. godine, održane su konsultacije sa predstavnicima različitih lokalnih ustanova, preduzeća i organizacija, kako bi se
prikupila njihova mišljenja o stanju lokalne bezbednosti i o lokalnim bezbednosnim problemima.
42
Koliko je važno da se u lokalnom Savetu za bezbednost čuje i glas predstavnika civilnog

društva, pokazuje činjenica da je Savet pokrenuo inicijativu da se pokrene postupak kod
Gradskog veća i Skupštine grada za ukidanje plaćanja naknade za usluge pravne pomoći li-
cima koje su žrtve nasilja u porodici. Prema podacima organizacije “Žene za mir”, u Leskovcu
je u toku 2014. godine povećan broj slučajeva nasilja u porodici, koje evidentira Centar za
socijalni rad. Tako je u toku 2013. godine, bilo zabeleženo 56 slučajeva, da bi u u toku 2014.
samo do jula meseca, bilo zabeleženo 87 slučajeva15. Takođe, sklopljen je i Sporazum o sa-
radnji između Saveta za bezbednost, Centra za socijalni rad i PU Leskovac na polju zaštite
žena i dece od nasilja u porodici.
Savet se sastaje jednom u tri meseca, a kao prioritete u svom radu navodi sledeće oblasti16: vrš-
njačko nasilje; narkomanija; infrastruktura saobraćajnih puteva i psi lutalice. Na dnu liste priori-
teta navedene su oblasti kao što su: nasilje među starijima (stariji od 30 godina); nasilje na druš-
tvenim mrežama; reintegracija bivših zatvorenika; trgovina ljudima; zaštita životne sredine; huliga-
nizam i prostitucija.
15 Podaci izneti na tribini „Bezbednost žena i devojaka u lokalnoj zajednici” u

http://womenforpeace.org.rs/2014/07/11/odrzana-tribina-bezbednost-zena-i-devojaka-u-lokalnoj-zajednici/
16 Podaci su navedeni na osnovu rezultata Upitnika za jedinice lokalne samouprave.
43
NIŠKA BANJA
Površina: 145 km2 (16 naselja)
Stepen razvijenosti: podatak nije dostupan pošto je Niška Banja gradska opština.
Niška Banja je gradska opština, ne jedinica lokalne samouprave, zbog čega ima ograničena ovla-
šćenja. Opština nastoji da dobije status lokalne samouprave, prvenstveno zato što je teritorijalno
odvojena od grada Niša (oko 11 km). Zbog svog statusa, opština nema mesne zajednice, već sa-
vete građana. Od ukupno četiri gradske opštine Niša, Niška Banja ima najmanju stopu kriminala.17
Oko 33% stanovništva Niške Banje je nezaposleno. Opština je pokrenula nekoliko projekata za pru-
žanje socijalne pomoći najugroženijim građanima. Tako je pre šest godina formirana gerontološka
služba, koja trenutno ima oko 270 korisnika. Sredstva za rad gerontološke službe nisu predviđena
u opštinskom budžetu, već se rad finansira preko različitih projekata.
Najveći problem u opštini predstavlja infrastruktura (saobraćaj i putevi). Koridor 10 „seče“ terito-
riju opštine na pola, što direktno utiče na bezbednost ljudi u selima, kroz koje autoput prolazi. Tako,
na primer, u selima Jelašnica, Ravni Do i Gornja Studena autoput prolazi kroz sam centar. Problem
predstavljaju i neobeleženi pružni i pešački prelazi. Tako je pre par godina stradao osmogodišnji de-
čak, kada je prelazio magistralni put van pešačkog prelaza. Kasnije je na tom delu postavljena ban-
kina dužine 300m, kako bi se pešaci usmeravali na pešački prelaz. Kritičan je i deo puta pored am-
bulante i škole, pošto tuda vodi magistralni put za Vladičin Han.
Poplave se u Niškoj Banji dešavaju tri puta godišnje: u proleće kada se topi sneg sa Suve planine;
na leto i jesen kada su veće kiše, pa se jave bujični potoci. Gornja i Donja Studena i Jelašnica su bu-
jični potoci koji leti ne postoje, ali kada se voda izlije onda nose automobile pred sobom. Zbog pret-
nje od izlivanja Kutinske reke i plavljenja oko 2.000 domaćinstava, u naselju Nikola Tesla je, u toku
poplava u maju 2014. godine, srušen most. Time je uklonjena opasnost od izlivanja reke, ali je pre-
kinuta komunikacija stanovnika sa magistralnim putem Niš – Zaječar i onemogućen im je pristup
poljoprivrednim imanjima. Oni sada moraju da putuju po deset i više kilometara do svojih imanja,
ugrožavajući pri tom saobraćaj poljoprivrednim mašinama, a građani koji putuju na posao moraju
da pređu i po dvadeset kilometara18.
Problem za saniranje rečnih tokova su nerešeni pravno-imovinski odnosi. Pojedini građani su iz-
gradili kuće u koritu reke, pa je najpre potrebno da se njihove kuće odatle uklone. Saniranje korita
ovih reka, međutim, nije prioritet, pošto spadaju u reke II reda.
Nerešeni vlasnički odnosi su prepreka i za rešavanje problema napuštene zgrade hotela „Srbija“, u
centru opštine. Hotel ne radi već nekoliko godina, zbog loše privatizacije, ali lokalne vlasti ne mogu
ništa da urade pošto je reč o privatnom vlasništvu.
17 http://www.mcnis.org.rs/wp-content/uploads/2012/11/Rezultati-istrazivanja.pdf
18 http://goniskabanja.org.rs/index.php?option=com_k2&view=item&id=181:sru%C5%A1en-most-preko-kutinske-reke-u-nase-
lju-nikola-tesla&Itemid=9&lang=sr-YU
44
Leti se ponekad dese manji požari na Suvoj planini i njivama (zbog paljenja strnjišta). Na nivou
Grada Niša postoji samo jedna vatrogasna jedinica, pa je problem kada treba da se gase požari u
udaljenim selima i naseljima. Zato bi bilo dobro da postoji jedna mobilna vatrogasna jedinica koja
bi pokrila udaljena sela.
Niška Banja je turističko mesto, ali u vreme turističke sezone nema većih bezbednosnih problema.
Problem se javlja jedino pristizanjem velikog broja autobusa sa đacima koji dolaze na ekskurziju.
Dešava se da stigne i po 10-15 autobusa odjednom, pa je problem gde smestiti toliki broj ljudi. U
tom periodu bude pojačana inspekcija, pošto se deca okupljaju po parkovima, kupaju u fontanama
i prave buku.
Psi lutalice, kao i u većini opština u Srbiji, su veliki problem. Grad Niš plaća velike odštete građa-
nima, ali azil za pse još uvek nije otvoren.
Lokalne vlasti su donele odluku da neće formirati Savet za bezbednost, već Gorsku službu spasa-
vanja, koja bi trebalo da bude formirana do kraja 2014. godine. Savet za bezbednost je formiran na
nivou Grada Niša, ali predstavnici Niške Banje ne učestvuju u radu Saveta. Gradonačelnik Niša bi
trebalo da zove predsednike svih opština i razmenjuje informacije sa njima, ali se to, nažalost, ne
dešava.
Prema rečima predstavnika lokalne samouprave, Gorska služba je potrebna zato što se leti u Niškoj
Banji organizuju evropska i svetska takmičenja u ekstremnim sportovima (paraglajding, rafting,
planinski biciklizam), po četiri takmičenja godišnje. Do sada je bilo nekoliko situacija da su se uče-
snici povređivali, na teško pristupačnim mestima, pa je potrebno imati obučene ljude koji mogu re-
agovati u takvim situacijama. Za finansiranje rada Gorske službe koristiće se i EU fondovi, a opština
je već konkurisala na nekoliko projekata sa idejom formiranja službe.
Policijska stanica u Niškoj Banji je otvorena 2008. godine, na insistiranje opštine. Pre toga je po-
stojala policijska ispostava u opštini Pantelej, koja je pokrivala i Nišku Banju. Saradnja sa policijom
je ocenjena kao korektna, prvenstveno zato što se pojedini predstavnici opštine i policije lično po-
znaju. Zato im je lakše i obaviti neke poslove, mada se time ne osigurava dugoročna saradnja. Ipak,
utisak predstavnika lokalne samouprave je da bi saradnja trebalo da bude bolja, kao i da bi policija
trebalo da deluje proaktivno i preventivno.
45
NOVI PAZAR
Površina: 742 km2 (99 naselja, 26 mesnih zajednica)
Stepen razvijenosti: nedovoljno razvijena jedinica lokalne samouprave (od 60% do

80% razvijenosti republičkog proseka).
Slično kao i u ostalim opštinama obuhvaćenim ovim istraživanjem, najveći problem za građane
Novog Pazara je nezaposlenost, koja se kreće oko 54%19. Veliki udeo u ovom broju su mladi (vi-
sokoobrazovani) koji traže prvi posao. Ovaj podatak ne iznenađuje, imajući u vidu da je Novi Pazar
grad sa najvećim brojem mladih i jedan od malobrojnih gradova u Srbiji sa pozitivnim prirodnim
priraštajem. CeSID-ovo istraživanje o zadovoljstvu građana radom lokalne samouprave u Novom
Pazaru20 je pokazalo da dve trećine građana ocenjuje svoj životni standard kao osrednji i podnošljiv,
dok trećina pak ocenjuje svoj standard kao veoma loš.
Građani su najnezadovoljniji stanjem infrastrukture (76%), stanjem u lokalnom saobraćaju (76%) i

čistoćom grada (70%). S druge strane, građani su najzadovoljniji odnosom među ljudima i solidar-
nošću, iako se na osnovu izveštavanja medija o pojedinim događajima u Novom Pazaru, često stiče
suprotan utisak, odnosno da su prisutne međuetničke tenzije21.
U septembru 2014. godine, neposredno pred izbore za Nacionalne savete manjina, u Novom
Pazaru je najpre marširala grupa Bošnjaka u uniformama muslimanske milicije iz Drugog
svetskog rata, u sklopu obeležavanja Dana šehida (nevino nastradalih). Nedelju dana ka-
snije, Četnički pokret je najavio marš u Novom Pazaru, koji je policija sprečila. Na dan kada
je bio najavljen marš, u centru grada se okupilo nekoliko stotina građana, među njima i do-
sta navijača, koji su hteli da „dočekaju” četnike.
Najveći broj građana Novog Pazara se oseća uglavnom bezbedno (44%). Međutim, broj građana
koji se oseća uglavnom nesigurno je porastao za skoro 10%, u odnosu na 2010. godinu (sa 18% na
37%), dok se 6% građana oseća veoma nebezbedno. Građani se najviše osećaju nebezbedno zbog
kriminala (43%), a potom zbog loše infrastrukture (24%), narkomanije (16%) i pasa lutalica (16%).
Zabrinjava to što je broj građana koji se boje kriminala uvećan skoro duplo – sa 20% u 2010. godini,
na preko 40% u 2013. godini. Razlog tome su nerešena ubistva nekoliko građana Novog Pazara u
protekle dve godine, zbog čega su građani i mirno protestvovali u junu 2013. godine.
20 Istraživanje je 2010. i 2013. godine sproveo CeSID, za potrebe Programa evropskog partnerstva sa opštinama (PROGRESS).
Istraživanje je sprovedeno u 34 opštine zapadne i jugozapadne Srbije.
21 Poslednji takav događaj se desio u septembru 2014. godine, neposredno pred izbore za Nacionalne savete manjina. Tada je u
Novom Pazaru najpre marširala grupa Bošnjaka u muslimanskim uniformama iz Drugog svetskog rata, a nedelju dana kasnije
Četnički pokret je najavio marš u Novom Pazaru, koji je policija sprečila.
46
U junu 2013. godine u Novom Pazaru je održan protest građana, nezadovoljnih stanjem
bezbednosti u gradu. Oni su tražili smenu načelnika PU Novi Pazar i njegovih saradnika
zbog nekoliko nerazjašnjenih ubistava. Povod za proteste je bilo ubistvo privrednika Enesa
Ajdinovića, ispred njegove porodične kuće. Tim povodom je zasedao i Politički savet Grada,
koji je doneo zaključke za unapređenje bezbednosti u Novom Pazaru i uputio zahtev policiji
da što pre pronađe ubice. Tim povodom gradonačelnik Novog Pazara je izjavio da je „grad
postao mesto u kojem je veoma opasno živeti“22. S druge strane, načelnik PU je izjavio da
za stanje bezbednosti u Novom Pazaru nije zadužena samo policija, već i da je Savet za bez-
bednost mesto na kome treba da se diskutuje o bezbednosti u Novom Pazaru, ali da je pro-
blem u tome što Savet ne funkcioniše23.
Jedan od većih bezbednosnih izazova u Novom Pazaru jeste sportski huliganizam. Navijačka grupa
„Ekstremi“ fudbalskog kluba Novi Pazar često je u „sukobu“ sa navijačima drugih klubova, pa se
većina fudbalskih utakmica u Novom Pazaru smatra visoko rizičnim događajima. Tako je, na pri-
mer, nakon ubistva navijača Crvene zvezde u Turskoj u novembru 2014. godine, bilo tenzija između
navijača, pa su dve, ranije zakazane, utakmice odložene, a navijačima Partizana je bilo zabranjeno
da dođu na utakmicu u Novi Pazar, kako bi se sprečili sukobi navijača ova dva kluba. Prema re-
čima predstavnika lokalne samouprave, huligani su mahom mlađi punoletnici ili maloletnici sa kri-
vičnim dosijeom.
Problem za građane Novog Pazara predstavlja i saobraćaj. Budući da ne postoji obilaznica, deo
tranzitnog saobraćaja prolazi kroz grad, pa se u centru stvaraju velike gužve. Pored toga, problem
je i što nema dovoljno parking mesta, pa se vozači nepropisno parkiraju, što dodatno otežava od-
vijanje saobraćaja.
Prema rečima predstavnika lokalne samouprave, u određenim delovima grada se dešavaju pro-
valne krađe (na periferiji), u centru se dešavaju krađe iz automobila i džeparenje (na pijaci, ulici).
Tako je u prvih devet meseci 2013. godine, policija uhapsila 200 lica, uglavnom zbog krivičnih dela
imovinskog karaktera i sa elementima nasilja, pri čemu su većina uhapšenih bili mlađi punoletnici.24
Prostitucija je, takođe, prisutna na teritoriji Novog Pazara, ali se o ovoj pojavi nerado govori u jav-
nosti. Postoji nekoliko noćnih barova u kojima se prostitucija organizuje, ali prikriveno. Problem
je što se nikada ne kažnjavaju organizatori prostitucije i vlasnici lokala, već samo prostitutke.
Trgovina narkoticima i narkomanija su, takođe, prisutni, delom i zbog blizine granice sa Crnom
Gorom i administrativne granice sa Kosovom. Zbog blizine Kosova odvija se i šverc robe, odno-
sno roba iz Srbije uđe na Kosovo, bude oslobođena poreza na dodatu vrednost, a potom se preko
Novog Pazara ponovo vraća u Srbiju. O ovome nema zvaničnih podataka, već je prema rečima pred-
stavnika lokalne samouprave to „javna tajna“.
Područje Novog Pazara je rizično zbog bujičnih i planinskih reka, ali tokom poplava u maju 2014.
godine, nije bilo poplava. Problem je delom rešen izgradnjom mini brane na jednom delu toka (na
izvoru), pa voda ne može da nabuja u gradu.
22 http://www.danas.rs/danasrs/hronika/ubistvo_u_novom_pazaru_otvorilo_pitanje_bezbednosti.3.html?news_id=267076
23 http://www.naslovi.net/2013-09-04/radiostoplus/terzic-meticevo-ubistvo-nije-destabilizovalo-grad/6993392
24 http://www.danas.rs/danasrs/hronika/ubistvo_u_novom_pazaru_otvorilo_pitanje_bezbednosti.3.html?news_id=267076
47
Savet za bezbednost Grada Novog Pazara

Savet za bezbednost grada Novog Pazara postoji od 2008. godine. Iako je Savet održavao redovne
sastanke, naročito kada su se organizovale veće javne manifestacije (poput fudbalskih utakmica)
i usvajao zaključke kojima se uticalo na bezbednost u zajednici, informacije o radu tela su bile
oskudne25. Predstavnici pojedinih lokalnih zajednica su se nekoliko puta obraćali ovom telu radi
rešavanja pojedinih bezbednosnih problema, naročito u blizini škola, ali odgovora od Saveta nije
bilo.26
Savet po odluci o osnivanju ima između sedam i 15 članova, a trenutno u sadašnjem sazivu, Savet
ima 15 članova. To su odbornici i osobe koje su predložili odbornici (svaka partija imenuje svoje
predstavnike). Zbog toga što su članovi Saveta političari, ili osobe imenovane po političkoj pripad-
nosti, često se dešava da se rad Saveta politički opstruiše. Potrebno je zato, prema rečima pred-
stavnika lokalne samouprave, da se u rad Saveta u većoj meri uključe osobe koje su stručne za
teme bezbednosti, ili da Savet bude pri Gradskom veću, pošto bi na taj način lakše mogli da se
okupe svi relevantni učesnici.
Članovi Saveta su u oktobru 2014. godine, prošli obuku za izradu lokalne strategije bezbednosti i
identifikovanje prioriteta za unapređenje stanja bezbednosti u Novom Pazaru, nakon čega bi tre-
balo da se počne sa izradom Strategije bezbednosti Novog Pazara.
U radu Saveta učestvuju i predstavnici policije, Tužilaštva i suda (osnovni i prekršajni). Saradnja
između policije i Tužilaštva je loša, ali je zato saradnja policije i Saveta dobra („bolja nego sa
Tužilaštvom“). Predstavnici policije se odazivaju na pozive da učestvuju na sednicama Saveta, ali
su, prema rečima predstavnika lokalne samouprave „dosta pasivni i ne daju podatke, uz izgovor, da
članovi Saveta nisu prošli bezbednosne provere“. Ipak, mesečni bilteni o stanju bezbednosti u gradu
se dostavljaju gradonačelniku i predsedniku Skupštine. Savet u novom sazivu do sada nije dono-
sio neke preporuke ili zaključke, niti se na sednicama Skupštine raspravljalo o bezbednosti u gradu.
25 Informacije dobijene na seminaru „Rodna ravnopravnost i bezbednost na lokalnom nivou” koje je BCBP organizovao u aprilu 2012.
godine, u Novom Pazaru, sa predstavnicima lokalnih OCD, institucija, policije i tužilaštva. http://www.bezbednost.org/cms/view.
php?id=4504&article_page=1
26 Isto.
48
PARAĆIN
Površina: 541 km2 (33 naselja, 42 mesne zajednice)
Stepen razvijenosti: nedovoljno razvijena jedinica lokalne samouprave (od 60% do

80% razvijenosti republičkog proseka).
Nezaposlenost u Paraćinu je oko 41%27, a primanja građana su ispod republičkog proseka.

Nekadašnje velike firme (cementara i fabrika stakla) nisu bile uspešno privatizovane, tako da je do-
sta ljudi ostalo bez posla. Ovako loša ekonomska situacija utiče i na bezbednost u Paraćinu.
U staroj fabrici štofova „Branko Krsmanović“, koja je od 2002. godine u stečaju, zbog nerešenih vla-
sničkih odnosa i velikog broja poverilaca, jedno vreme su se okupljali beskućnici i romske porodice.
Kako su zimi ložili vatru da bi se grejali, objekat je potpuno demoliran, a dešavali su se i požari.
Fabrika je u blizini prometnog trotoara, pa su se građani žalili zbog dima. Zbog toga što je reč o
privatnoj sredini, lokalne vlasti nisu mogle da zabrane pristup ovim licima, niti da ih presele oda-
tle, međutim, na kraju su se oni sami odselili. Sličan problem postoji u romskom naselju Dankovo.
Zbog velikog siromaštva, meštani su prinuđeni da sakupljaju sekundarne sirovine i tope plastiku
(npr. sa akumulatora), zbog čega se građani okolnih naselja žale na dim i isparenja. U naseljima na
periferiji se dešavaju i krađe poljoprivrednih proizvoda. Postoji još nekoliko napuštenih objekata na
teritoriji Paraćina, koji su problematični, mahom zato što se u njima okupljaju narkomani.
U ugostiteljskim objektima su se ponekad dešavale tuče i povređivanja, pa je zato doneta odluka o

ograničenju radnog vremena ovih objekata. Pre nekoliko godina, problem je bilo skrnavljenje gro-
bova i krađa dragocenosti iz porodičnih grobnica, što je izazvalo uznemirenje građana28. Nakon
toga, na groblje su postavljeni osvetljenje i video nadzor. Prema rečima predstavnika lokalne sa-
mouprave, problemi prostitucije i trgovine ljudima ne postoje na teritoriji opštine, odnosno, policija
nije do sada podnosila izveštaje o tim problemima.
U poplavama u maju 2014. godine, Paraćin je pretrpeo veliku štetu. Bilo je poplavljeno 2.800 doma-
ćinstava i veliki broj preduzeća i pravnih lica. Problem je nastao jer se izlila reka Crnica (reka II reda,
pritoka Velike Morave), a u par sela se izlila reka Gruža (takođe pritoka Velike Morave). Ljudskih
žrtava nije bilo, ali je stradala stoka. Centar Paraćina je bio potpuno poplavljen, iako se korita do-
sta dobro održavaju (ušće Crnice u V. Moravu je uređeno). Problem je nastao u krugu napuštene fa-
brike štofova, gde se napravio čep zbog neodržavanja fabričkog kruga, pa voda nije mogla da otiče.
28 Tom prilikom su uhapšene četiri osobe zbog sumnje da su na teritoriji Paraćina i Jagodine oko 190 puta pro-
valili u porodične grobnice i opljačkali ih. http://www.pressonline.rs/sr/vesti/hronika/story/116541/
Uhap%C5%A1eni+zbog+plja%C4%8Dke+190+grobova+%C5%A1irom+Srbije!.html
49
Lokalna samouprava je izvukla nekoliko pouka iz poplava u maju 2014. godine: 1) proje-
kat „Srbijavoda“ nije bio dobar, pošto je održavanje toka Crnice moralo biti bolje, posebno
u krugu napuštene fabrike štofova; 2) treba ispraviti veliku krivinu korita Crnice u centru,
kod hotela (veoma skup poduhvat); 3) HMZ Srbije ne daje precizne i korisne podatke. Kako
kaže predstavnik lokalne samouprave: „Šta znači količina vode koja će pasti bez daljeg po-
jašnjenja šta se može desiti?“; 4) „Srbijavode“ nemaju dovoljno ljudstva, tehnike i operative.
Sedište im je u Ćupriji, ali imaju samo četiri operativca, koji pokrivaju veliku teritoriju.
Eksplozija u vojnom skladištu „Karađorđevo brdo“ iz 2006. godine je bila na tri kilometra od grada.
U gradu je bila ogromna šteta zbog detonacija, a u okolini je bilo razbacano više hiljada neeksplo-
diranih ubojitih sredstava. Još uvek se radi na raščišćavanju terena. U tom delu grada ima dosta vi-
kendica, kao i park šuma i jezero, za koje postoji plan da se pretvore u turistički centar. Čišćenje je-
zera je završeno prošle godine.
Savet za bezbednost u Paraćinu nije formiran. Postoji ideja da se Savet formira, jer bi se kroz njega
mogle umrežiti sve institucije, važne za lokalnu bezbednost (komunalna, ekološka i građevinska
inspekcija, policija, školska uprava). Pošto nema status grada, Paraćin nema mogućnost formira-
nja komunalne policije29, što predstavnici lokalne samouprave vide kao nedostatak.
Savet nije do sada formiran zbog poplava u maju 2014. godine, pošto su svi lokalni resursi usme-
reni na saniranje posledica poplava, pa je formiranje Saveta stavljeno u drugi plan. Savet će biti for-
miran kao telo Opštinskog veća, a odluku o formiranju će usvojiti Skupština opštine. U radu Saveta
će učestvovati i predstavnici svih političkih stranaka. Aktivnosti Saveta će se budžetirati, dok će
Opština pružiti logističku podršku radu Saveta. Prva tema rada Saveta će biti umrežavanje svih in-
stitucija, potom analiza šta su problemi u komunikaciji i saradnji. Potom će se raditi na poveziva-
nju postojećih tela i utvrđivanju glavnih bezbednosnih problema u Paraćinu, da bi se na kraju spro-
vele konkretne aktivnosti.
Savet za bezbednost saobraćaja funkcioniše već nekoliko godina i raspolaže delom sredstava do-
bijenih od naplate kazni za saobraćajne prekršaje na teritoriji opštine, pa je bezbednost saobraćaja
unapređena. Pored ovog tela, temama iz oblasti bezbednosti se bave i Opštinski odbor za preven-
ciju bolesti zavisnosti, koji postoji od 2004. godine, kao i lokalni štab za vanredne situacije.
Saradnja sa policijom je ocenjena kao korektna. Predsednik opštine dobija izveštaje o dešavanjima
i stanju bezbednosti na teritoriji opštine, ali tu se saradnja završava. S druge strane, opština mate-
rijalno pomaže policiju. Video nadzor na većim raskrsnicama i prometnim ulicama u centru je po-
stavljen 2005. godine, a kamere kontroliše policija. Saradnja sa saobraćajnom policijom je oce-
njena kao vrlo dobra, ali postoji problem malog broja izvršilaca (samo 16, dok na primer Jagodina
ima 70 izvršilaca), a pokrivaju dva regionalna puta i brojne lokalne, seoske puteve.
29 Jagodina koja ima 15 000 stanovnika više od Paraćina ima mogućnost da formira Komunalnu policiju, mada su doneli odluku da
je neće formirati.
50
O istraživanju
Izveštaj „Partnerstvo za bezbedne zajednice u Srbiji“ sačinjen je na osnovu:
• analize sadržaja zakona, strateških dokumenata i medijskih članaka;

• analize odgovora jedinica lokalnih samouprava na upitnik BCBP-a o
bezbednosti;
• intervjua sa predstavnicima lokalnih samouprava u Srbiji;
• intervjua sa predstavnicima Odeljenja za organizacija, prevenciju i
rad policije u zajednici u okviru Uprave policije u sedištu Ministarstva
unutrašnjih poslova;
• stručnih konsultacija sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova;
• iskustva koje je BCBP stekao tokom realizacije obuka predstavnika
lokalnih samouprava, policije i organizacija civilnog društva u prethodnih
nekoliko godina.
Nalazi i preporuke o radu LSB dobijeni su ispitivanjem predstavnika opština i gradova u Srbiji i
članova LSB. Kao istraživački instrument korišćen je upitnik koji se sastojao od 24 pitanja koji
je sačinio BCBP. Na upitnik su odgovorile 42 jedinice lokalne samouprave. Nalazi su dopunjeni
kvalitativnim podacima na osnovu intervjua sa predstavnicima šest lokalnih samouprava u Srbiji
(Aranđelovac, Golubac, Leskovac, Niška Banja, Novi Pazar i Paraćin) koji su realizovani tokom ok-
tobra i novembra 2014. godine. Izabrana su opštine u kojima već dugo rade lokalni savet za bez-
bednost (Leskovac i Novi Pazar) i one u kojima se planira osnivanje saveta (Aranđelovac, Golubac i
Paraćin). Niška Banja je izabrana zbog svojih posebnosti – turističko je mesto koje insistira na ra-
zvoju ekstremnog sporta. Istraživački tim je pokušao da organizuje sastanak sa predstavnikom
Saveta za javni red i bezbednost u Novom Sadu. Međutim, predsednik nije bio voljan da razgovara
sa istraživačkim timom BCBP-a.
Nalazi i preporuke o razvoju policije u zajednici sačinjeni su na osnovu intervjua sa predstavni-

cima Odeljenja za organizacija, prevenciju i rad policije u zajednici u okviru Uprave policije u sedištu
Ministarstva unutrašnjih poslova. Dopunjeni su na osnovu stručnih konsultacija sa policijskim služ-
benicima iz cele Srbije koji se bave prevencijom kriminala. Takođe, istraživački tim BCBP-a je sači-
nio upitnik za policijske stanice u Srbiji koji se sastojao od 23 pitanja radi ispitivanja stavova policij-
skih rukovodioca o saradnji sa opštinama i gradovima u Srbiji i radu LSB. U momentu pisanja izve-
štaja odgovori policijskih stanica se nalaze u Kabinetu ministra unutrašnjih poslova. Zbog toga ti
odgovori nisu uzeti u razmatranje.
U izveštaju nisu citirana pojedinačna mišljenja predstavnika lokalnih samouprava ili Ministarstva
unutrašnjih poslova zbog čuvanja anonimnosti.
51

08 Partnerstvo Za Bezbedne Zajednice PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

08 Partnerstvo Za Bezbedne Zajednice PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Partnerstvo

Objavljivanje izveštaja „Partnerstvo za bezbedne zajednice u Srbiji”

Tri glavne poruke 8

(De)centralizacija lokalne bezbednosti 11

Procena rada lokalnih saveta za bezbednost 18

Rodna analiza lokalne bezbednosti 30

BCBP Beogradski centar za bezbednosnu politiku

CeSID Centar za slobodne izbore i demokratiju

LSB Savetodavna tela opština/gradova u Srbiji, čiji je cilj unapređenje bezbednosti

MUP Ministarstvo unutrašnjih poslova

OEBS Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju

SAD Sjedinjene Američke Države

Broj lokalnih saveta za bezbednost smanjen je za 7% u odnosu na 2007. godinu. Procena je da u 76

Tri glavne poruke

1. Potrebno je izraditi i usvojiti protokol o radu lokalnih savetodavnih tela za bezbednost.

Postojeći zakonski okvir za formiranje savetodavnih tela za bezbednost je odgovarajući. Pojedini

3. Potrebno je voditi računa o rodnim zahtevima bezbednosti na lokalnom nivou.

Prilikom sagledavanja i rešavanja bezbednosnih problema na lokalnom nivou, neophodno je imati

Potreba za partnerstvom različitih aktera u opštinama i gradovima u Srbiji, prepoznata je u nekoliko

 otrebno je razumeti da bezbednost nije isključivo posao

U ovom delu izveštaja predočene su zakonske nadležnosti i mogućnosti lokalne samouprave, na

Lokalna samouprava i bezbednost

Na osnovu ovakvog razumevanja bezbednosti, moguće je utvrditi sedamnaest zakonskih obaveza

Tabela 1: Nadležnosti i mogućnosti lokalne samouprave da unapredi bezbednost11

Ekonomska Bezbednost Zdravstvena Ekološka Lična Bezbednost Politička

20 Intervju, predstavnici lokalnih samouprava, 4. avgust 2014.

Razvoj policije u zajednici

32 Stručne konsultacije sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, 25. novembar 2014.

Procena rada lokalnih

Posebnim protokolom trebalo bi urediti rad lokalnih savetodavnih

1. postojanje političke odluke o tome, da su saveti potrebni;

2. egzistiranje partnerskih odnosa između različitih aktera na lokalnom

3. utvrđene konkretne smernice za osnivanje i rad saveta; obezbeđeni

4. postojanje osposobljenih lidera u lokalnoj zajednici, koji su u stanju da

5. izrađeni delotvorni preventivni programi za unapređenje bezbednosti.40

Policajci smatraju, da su lokalne samouprave zainteresovane za unapređenje bezbednosti, ali da nedo-

Rukovodioci u policiji smatraju, da je na delu svojevrsna politizacija koncepta policije u zajednici. To

49 Stručne konsultacije sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, 25. novembar 2014.

53 Stručne konsultacije sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, 25. novembar 2014.

68 Ovim istraživanjem nije analizirana realizacija postojećih strategija i akcionih planova.

69 Stručne konsultacije sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, 25. novembar 2014.

Predstavnici opština i gradova u Srbiji i policijskih službenika koji su intervjuisani smatraju, da ne

71 Stručne konsultacije sa predstavnicima Ministarstva unutrašnjih poslova, 25. novembar 2014.

Rodna analiza lokalne

Važno je znati, da žene i muškarci, devojčice i dečaci, različito

Slične rezultate je pokazalo i istraživanje Ženskog istraživačkog centra za edukaciju i komunikaciju

Zanemarena rodna perspektiva lokalne bezbednosti

Prostitucija i trgovina ljudima

Saradnja lokalnih tela za bezbednost i tela za rodnu ravnopravnost

91 Izuzev 2013. godine, kada nije podneta nijedna krivična prijava.

Bezbednosni problemi na lokalu iz ugla policije

98 Ibid., str. 35.

Površina1: 376 km2 (18 seoskih naselja, 19 mesnih zajednica)

Broj stanovnika2: 46.225

Stepen razvijenosti3: druga grupa razvijenosti jedinica lokalne samouprave

1 Podaci sa zvanične veb prezentacije opštine Aranđelovac:http://www.arandjelovac.rs/o-arandjelovcu/arandjelovac.html

Površina: 368 km2 (24 naselja, 25 mesnih zajednica)

Broj stanovnika: 8.337

Stepen razvijenosti: izrazito nedovoljno razvijena jedinica lokalne samouprave

Postoji nekoliko kritičnih mesta u Golupcu, sa stanovišta bezbednosti. Tu je najpre Golubačka

Površina: 1.025 km2 (144 naselja, 139 mesnih zajednica)

Broj stanovnika: 144.370

Stepen razvijenosti: nedovoljno razvijena jedinica lokalne samouprave

otrebno je razumeti da bezbednost nije isključivo posao