Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Katedra za upravljanje projektima u građevinarstvu

 Građevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Katedra za upravljanje projektima u građevinarstvu

MENADŽMENT I ORGANIZACIJA
 ZNAČENJE POJMA MANAGEMENT

Koren engleske reči management je latinski manus (ruka) pa prevod,

etimološki gledano upuduje na pojam rukovođenje.

Reč management se često prevodi i kao upravljanje iako se radi o pojmu koji
ima znatno šire značenje.

Management je sistematičan način usmeravanja pojedinaca, grupa, poslova i

operacija s ciljem ostvarivanja definisanih organizacijskih ciljeva sa sredstvima
koje organizaciji stoje na raspolaganju.

Istovremeno postoje engleske reči koje se značenjem preklapaju sa njom:

organisation, administration, leadership...

Očito je problem semantičke prirodi, ali i sadržajne prirode.

Fundamentalna svrha managementa je da, koordinacijom napora grupe

pojedinaca, omogudi ostvarenje ciljeva na uspešan način.
 SADRŽAJ POJMA MENADŽMENT

Kad govorimo o menadžmentu u graditeljstvu govorimo o interakciji više

tehničkih, ekonomskih, pravnih i informatičkih nauka i doktrina, ali i njihovih
naučnih metoda.

Menadžment ne pripada prirodnim naukama !

Management je veštačka nauka eklektičkog karaktera.

Eklekticizam (ἐκλέγειν - birati najbolje) je filozofski pristup koji se ne drži

postavljenih pretpostavki ili zaključaka, ved stvara višestruke teorije kako bi
stekao uvid u fenomen ili primenjuje samo određene teorije u određenim
slučajevima.

Eklekticizam smatra da se traženje istine ne iscrpljuje u jednom filozofskom

sistemu, a u socijalnom radu predstavlja pristup stvarnosti po kome mnogi
faktori utiču na ponašanje i psihu, te je neizbežno razmotriti sve perspektive
pri identifikovanju, objašnjenju, određenju i promeni ponašanja.
 FUNKCIJE MANAGEMENT-A

Planiranje: izbor ciljeva i predodređivanje očekivanih količina i kvaliteta

poslova koje treba učiniti

Organizovanje: specificiranje načina i sredstava za obavljanje svakog

planiranog posla

Vođenje i motivisanje: stimulisanje izvršilaca na ostvarenje očekivanih

rezultata

Kontrolisanje: vrednovanje odgovaraju li realizovani poslovi očekivanjima u

pogledu količine i kvaliteta

Upravljanje ljudskim resursima: privlačenje, održavanje i kompenziranje rada

izvršilaca.

Delovanje u uslovima ograničenih resursa je esencijalni preduslov postojanja

menadžmenta. Kad potrebni resursi ne bi bili ograničeni, ne bi postojala ni
potreba za menadžmentom, pa je alokacija resursajedan od glavnih zadataka
menadžera.
 ZAŠTO PROUČAVAMO MANAGEMENT ?

Management je preduzetnička tehnologija rada.

U praksi se često potencira razlika project management-a i management-a,
ali ti su pojmovi u svemu kompatibilni.
Kad govorimo o management-u reč je o interakciji tehničkih, ekonomskih,
pravnih i informatičkih nauka i doktrina, ali i njihovih naučnih metoda.
Menadžeri intuitivno savladavaju mnogobrojne zahteve tokom realizacije
projekata (projektni karakter posla).
Sposobnost donošenja odluka u uslovima neizvesnosti, ograničenog vremena i
vrlo često, nedostatka informacija čini graditeljske menadžere visoko vrednim
osobama.
Građevinskim inženjerima fali formalno poznavanje menadžerskih metoda u
sklopu posla kojeg obavljaju i saznanja iz drugih, komplementarnih naučnih
oblasti (ekonomija, pravo, informatika, humanističke nauke, ...).
 SADRŽAJ POJMA MANAGEMENT

Menadžment se manifestuje i tumači na različite načine. Jedna od definicija je:

Menadžment
je proces rada s drugim ljudima i uz pomod drugih ljudi,
na ostvarenju organizacijskih ciljeva
u promenljivoj okolini,
uz efektivnu i efikasnu upotrebu ograničenih resursa.
Ovde se radi o procesnoj definiciji management-a!
Ali, menadžment je mnogo širi pojam, pa se može posmatrati i proučavati kao:
• naučna disciplina,
• proces,
• veština,
• funkcija u preduzedu/profesija.
 MANAGEMENT KAO NAUČNA DISCIPLINA

Svaka nauka ima svoju struku, metode, pojmove, hipoteze, zakone i teorije.

Postoje brojne teorije menadžementa, a najčešda podela je na:

• klasične,
• neoklasične i
• moderne teorije menadžementa.

Predmet istraživanja nauke o menadžementu je konkretna praksa

organizacijskih procesa i pojavnosti.

Cilj nauke o menadžementu je otkriti zakonitosti koje vladaju unutar

organizacijskih procesa i koristiti ih za unapređenja organizacijskih sistema.
 PROCESNI ASPEKT MANAGEMENTA

Menadžement je presudna komponenta društveno-ekonomskog razvoja.

Procesni aspekt menadžementa je ključan za njegovo definisanje jer je
“proces” opšte prihvaden fundamentalni koncept.
Svest o potrebi upravljanja i unapređenja poslovanja traži da se primenjuju
analiza i procesni pristup.
Ako je proces sistemski organizovana serija aktivnosti usmerena ka
ostvarivanju cilja, dolazimo do zaključka da dostizanje cilja čini proces
uspešnim.
Pretpostavke uspešnog procesa su:
• zadovoljenje korisnikovih potreba (to određuje efektivnost procesa),
• zadovoljenje uslova korisnika pod kojim se dostiže ostvarenje
potreba, kao i
• efikasnost procesa i zadovoljstvo svih koji učestvuju u procesu i
takođe kreiraju nivo uspešnosti procesa.
 PROCESNI ASPEKT MANAGEMENTA

Metode menadžmenta su specifične i prilagođene su rešavanju tzv. “slabo

strukturiranih” problema u kojima se kvalitativni podaci (koristedi različite
metode) pretvaraju u kvantitativne podatke koji se oblikuju u modele.

Uslov za unapređenje procesa je razumevanje:

 strukture procesa i
 mehanizma delovanja okruženja procesa

Unutrašnju strukturu procesa čine :

 akcija, koja se odvija uvek po određenom redosledu, pa zato i
govorimo o sistematskom odvijanju, i
 mesto odluke koje nema karakter odvijanja akcije, ved predstavlja
skretnicu koja reguliše koja de se aktivnost odvijati.
Menadžment je zasnovan na naučnoj doktrini ali zahteva stalno
usavršavanje i upoređivanje sa praksom („povratna veza“ mora
postojati).
 ETIKA U MANAGEMENTU KAO PROFESIJI

Postoji etički kodeks za menadžere (t.j. sve one koji se profesionalno bave
menadžmentom)
Pristup profesiji je uslovljen ispunjenjem uslova koji se proveravaju od
strane strukovno priznatih institucija a tiču se znanja, veština, vaspitanja...
Etika je nauka o moralu.
Menadžerska etika je skup opšte prihvadenih standarda upravljačkog
ponašanja. Na poslovnu etiku manager-a utiču:
 lične karakteristike (lični sistem vrednosti),
 strukturalne varijable (formalna pravila i propisi, ponašanje
nadređenih, sistemi motivisanja...)
 organizacijska kultura...
 ŠTA JE UPRAVLJANJE?

Upravljanje je veština upotrebe sredstava

radi postizanja nekog cilja ili svrhe.

Upravljanje bi trebalo biti orijentisano prema:

1. Cilju
2. Sistemu
3. Odgovornosti
4. Ljudima

Upravljanje je postavljanje ciljeva i kontrola

Rukovođenje je vođenje aktivnosti koje dovode do ostvarivanja postavljenih

ciljeva

Opšte upravljanje je usmereno ka kontinuitetu posla, a upravljanje

projektom je usmereno prema dovršenju posla (projekta).

12
 UPRAVLJANJE I ODLUČIVANJE

Upravljanje se manifestuje kroz donošenje odluka – odlučivanje.

Odlučivanje je na osnovi informacija, proces koji čine slededi koraci:
1. utvrđivanje ciljeva,
2. razmatranje alternativa,
3. izbor kriterija,
4. analiza alternativa i izbor jedne od njih,
5. sprovođenje odluke i
6. kontrola sprovođenja odluke.
Primarni cilj odlučivanja je izbor optimuma u zadatom skupu mogudih
alternativa.
Odluka mora biti doneta na logičan način, uzimajudi u obzir mogude
alternative, analizirajudi sve njihove ishode i posledice. Odluka mora biti
jasno strukturirana kako bi se mogla razumeti i opravdati.
Povratna informacija o stanju sistema je osnov za odluku (korektivnu
informaciju) kojom se deluje na ulazne veličine ili strukturu sistema.
13
 OSTVARIVANJE CILJEVA PREDUZEĆA

Ciljevi preduzeda mogu se opisati na različite načine.

Npr. opšta teorija sistema definiše ciljeve široko i univerzalno kao kontinuitet
funkcioniranja sistema, povedanje efikasnosti sistema i kontinuitet povedanja
efikasnosti.

Kako se to postiže? Upravljanjem → Menadžementom !

Na nižem nivou ciljevi se mogu definisati kao profitne ili neke druge kategorije.

Npr: cilj poslovanja javnih preduzeda koja vode javne radove je i “...
uspostavljanje takvih tržišnih odnosa u kojima de se osigurati izbalansirana i
društveno opravdana cena nabavke roba, radova i usluga u sektoru
građevinarstva, koja de omoguditi njegov dalji društveni razvoj”.
 OSTVARIVANJE CILJEVA PREDUZEĆA

Ostvarivanje ciljeva preduzeda određuje svrhu menadžmenta.

Kad ne bi bilo ciljeva management bi bio besciljni proces.

Razrešavanje konflikata među poslovnim ciljevima i pitanjima razvoja
odnosi se na dileme, kao što su:
•povedanja kvaliteta ili smanjivanja troškova proizvodnje,
•ulaganja u razvoj novih proizvoda ili povedanja profita u kratkom roku,
•izbora profitnih ili neprofitnih ciljeva,
•rasta ili stabilnosti,
•razvoja s velikim ili malim rizikom,
•povedanja asortimana proizvoda ili smanjenja prodajne cene...
 OKRUŽENJE

Uloga menadžera je upravljanje granicom okruženja sistema, t.j.

regulisanje stanja granice na način da se sistem zaštiti i omogudi njegovo
prilagođavanje promenama okruženja.
Kroz granicu sistema se primaju energija okruženja i potrebne informacije
ali se vrši i uticaj na okruženje.
Svaka organizacija teži oblikovanju okruženja.
Paradigma menadžmenta je da stabilnu ravnotežu i uspeh donosi
prilagođavanje okolini.
Uslovi poslovanja na tržištu su raznoliki.
To menadžment čini osetljivim na tehničko-tehnološke, ekonomske,
sociološke i pravno-političke uticaje.
Rezultat je stalna, obimna operativna, strateška ili strukturalna adaptacija.
 ODNOS MENADŽMENTA I ORGANIZACIJE

Primarna uloga menadžmenta je integrisanje delova organizacije.

Management ne može postojati bez organizacije pa se teorija organizacije i

teorija managementa prožimaju.

Organizacija je socijalni skup u kome ljudi, funkcionalno povezani i ciljno

orijentisani, pojedinačno ali usklađeno deluju doprinosedi kolektivnoj
funkciji.

Organizovanje je proces oblikovanja strukture, dodele dužnosti i

koordinisanja osoba u njihovim naporima da ostvare ciljeve preduzeda.

Organiziranje ima dve specifične strane: strukturu i koordinaciju.

Odredivši ciljeve i strategiju u fazi planiranja, organizacija treba da odrediti

KO de šta da radi i KAKO postidi koordinaciju unutar i između departmana.
 ODNOS ORGANIZACIJE I MENADŽMENTA

Organizacija je svesna delatnost kojom se u organizaciji (preduzedu)

usklađuju materijalni i nematerijalni faktori proizvodnje.

Organizacija je socijalni skup u kome ljudi, funkcionalno povezani i ciljno

orijentisani, pojedinačno ali usklađeno deluju doprinosedi kolektivnoj
funkciji.

Menadžerski sistem prožima celu organizaciju i povezuje je sa njenom

okolinom, razvija ciljeve i planove, dizajnira strukture i procese.

Primarna uloga menadžmenta je integrisanje delova organizacije.

Management ne može postojati bez organizacije pa se teorija organizacije i

teorija managementa prožimaju.
 ORGANIZOVANJE

Organizacija predstavlja organizam sačinjen od trajne imovine i ljudi sa

definisanim procesom i međusobnim odnosima među elementima procesa.
Fundamentalni koncept karakterišu:
 Organi između kojih je izvršena podela rada
 Funkcije i zadaci koje ti organi trebaju izvršavati
 Odnosi koji se uspostavljaju između organa
(informacijski i ekonomski)
Savremena teorija organizacije je, pod uticajem dinamičnih promena u
savremenom društvu i potrebe da se na njih odgovori adekvatnijim
organizacionim oblicima, razvila koncept
DINAMIČKE ORGANIZACIJSKE STRUKTURE
pri čemu se interes istraživača sa delova organizacijske strukture sve više
pomera ka načinu njihovog povezivanja.
 DEFINICIJA ORGANIZACIJE

Organizacija je struktura
oblika, informacija, odluka, pravila i inicijativa.
R.M. Burton
Organizacija je (na bilo kojem području rada i života) svesno udruživanje ljudi
kojima je cilj da odgovarajudim sredstvima ispune određene zadatke s
najmanjim naporom i najmanjim troškom.

Organizacija nastaje strukturiranjem prirodnog, tehnološkog i ekonomskog

podsistema.

Pojam organizacija označava i tok disciplinovanja neke grupe ljudi.

Organizovanje je dinamički proces kojim treba permanentno usklađivati

organizaciju sa strategijom (preduzeda, projekta, tima...).

Proučavanjem organizacijskih sistema bave se:

Teorija organizacije, Teorija sistema, Kibernetika, Sociologija...
 ORGANIZACIJSKA STRUKTURA

Organizacijska struktura pokazuje odnose između faktora proizvodnje i

odnose unutar tih faktora.
Organizacijska struktura predstavlja raspored organizacijskih potencijala.
Organizacijska struktura je temelj svakog preduzeda i njegovo sredstvo za
ostvarenje ciljeva.
Svrha organizacijske sheme je:
 definisanje sistema odgovornosti u organizaciji,
 informiranje pojedinca o njegovom položaju unutar hijerarhije,
managementa
 olakšavanje oblikovanja organizacije,
 omogudavanje pripreme programa za napredovanje managera,
 ukazivanje na komunikacijske puteve,
 ukazivanje na mogudnosti kontrolisanja svakog managera...
 ELEMENTI ORGANIZACIJSKIH STRUKTURA

Elementi organizacijskih struktura su:

1. Preduzede: sastav i uslovi rada
2. Sredstva i predmet rada: tehnologija i prostorni raspored
3. Funkcije, poslovi: raščlanjivanje i organizovanje
4. Radna mesta: prostor na kojem se radi
5. Unutrašnji odnosi i veze

Organizacione strukture se tokom projekta mogu menjati.

Na projektovanje organizacione strukture utiču:

 spoljni faktori
 unutrašnji faktori

22
 PROJEKTOVANJE ORGANIZACIJSKE STRUKTURE

Dve ekstremne vrste tehnologija:

Fleksibilna – primenljiva na svakom projektu:
 manje efikasna ali brzo primenljiva
Specijalizovana – primenljiva samo na jednom projektu:
 efikasnija i sporije se menja ali zahteva pripremu
Fleksibilnoj tehnologiji odgovara funkcionalna struktura a specijalizovanoj
tehnologiji projektna struktura.
Elementi savremenih tehnologija nisu povezani istim mestom rada
(proizvodne hale) nego programom, investicijama, marketingom i
inžinjeringom.
Podela u cilju definisanja organizacionih struktura ide od vedih jedinica prema
manjim: sektori, odeljenja, odseci,... radna mesta.
Funkcija – međusobno povezani poslovi
Posao – skup povezanih zadataka (kvantifikovani posao)
23
 UTICAJI NA PROJEKTOVANJE ORGANIZACIONE STRUKTURE

Spoljni faktori su: Unutrašnji faktori su:

 Karakteristike projekta  Strategija i ciljevi firme
 Tržište  Tehničko-tehnološki nivo
 Nivo razvoja  Zaposleni
 Kultura i tradicija  Veličina firme
 Ugovorne odredbe  Ponuda firme
 Pravni poredak

Generalno uzevši, na organizacionu strukturu najviše utiču:

Okolina Strategija Tehnologija Veličina

Organizacijska struktura zavisi od delatnosti kojom se preduzede bavi,

veličine preduzeda ali i obaveza i dinamike aktivnosti delova strukture.
Zbog toga na strukturu organizacije utiče usvojena tehnologija rada i na njoj
zasnovana podele rada.
 DEPARTMANIZACIJA

Departmanizacija predstavlja proces grupisanja poslova i zadataka kome je

svrha uspostavljanje organizacionih pretpostavki efikasnog funkcionisanja
odnosno poslovanja - kako delova (departmana) tako i organizacije u celini.
Različiti pristupi i metodi departmanizacije su:
• vertikalno funkcionalni pristup - promoviše departmanizaciju zasnovanu na
grupisanju srodnih, odnosno sličnih poslova;
• divizionalni pristup - promoviše departmanizaciju putem formiranja
relativno samostalnih organizacionih jedinica (diviziona);
• horizontalno matrični pristup - pristup koji podrazumeva kombinovanje
funkcionalnog i divizionalnog pristupa;
• timski pristup - promoviše grupisanje poslova i zadataka na principima
timskog rada, odnosno timske organizacije i
• mrežni pristup - proces departmanizacije zasniva na dizajniranju
organizacije koje podrazumeva umrežavanje organizacionih jedinica
primenom dostignuda u razvoju informacionih tehnologija i tehnika.
25
 UTVRĐIVANJE I PODELA POSLOVA

Utvrđivanje poslova predstavlja proces koji obuhvata:

raščlanjivanje ukupnog zadatka organizacije na više nivoa složenosti - počev
od poslovnih funkcija (nabavka, finansije, proizvodnja, ljudski resursi, prodaja
itd.) pa sve do radnih postupaka, kao najjednostavnijih delova ukupnog
zadatka i
formiranje pojedinačnih radnih zadataka, koji obuhvata međusobno
povezivanje radnih postupaka u pojedinačne zadatke.
Podela posla predstavlja aktivnost putem koje se delovi ukupnog zadatka,
raščlanjeni na pojedinačne zadatke, alociraju na izvršioce posla)
Svrha podele posla jeste stvaranje pretpostavki za efektivno i efikasno
obavljanje svakog pojedinačnog posla, odnosno zadatka.
Podela posla podstiče njegovu specijalizaciju.

26
 DELEGIRANJE AUTORITETA

Podelom posla ukupan zadatak organizacije raščlanjuje na vedi broj „usko”

specijalizovanih poslova koji se alociraju na njihove nosioce.
Delegiranje omogudava stvaranje organizacionih pretpostavki za efektivno i
efikasno obavljanje svih poslova, odnosno zadataka koje je neophodno
obaviti kako bi se ostvarili ciljevi organizacije.

Proces delegiranja se sastoji od tri koraka:

1.dodeljivanja dužnosti, aktivnost putem koje menadžeri prenose na svoje

saradnike obavljanje određenih poslova odnosno zadataka.

2.davanja ovlašdenja, nakon uspešno obavljenog prenosa (dodele) posla, na

izvršioce se prenesi i ovlašdenje za njegovo obavljanje.

3.kreiranja odgovornosti, menadžeri saradnike čine odgovornim za način

obavljanja i rezultate delegiranog zadatka.

27