•

-
"-;
--

-" ----
- - -- -
-
.--- -
-
-
~-- ----
...-.-
- -- - -- -
• "о •• __ _
-
•

ЕБО Е ПЕТРОВИЋА
 ГРАЂЕВИНСКА КЊИГА Аутор и издавач се захваљују донаторима
БИБЛИОТЕКА СРПСКА АРХИТЕКТУРА

МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ БЕОГРАД

Арх . Бож идар ПетровиЋ
ЈУГОИМПОРТ - СДПР, БЕОГРАД
СТАРЕ СРПСКЕ КУЋЕ
ЈУГОИМПОРТ - ПМЦ, БЕОГРАД
КАО ГРАДИТЕЉСКИ ПОДСТИЦАЈ
КАРИЋ БАНКА - АД, БЕОГРАД
АРХИТЕКТОНСКИ ФАКУЛТЕТ, БЕОГРАД
Рецензенти
Милан Лојаница БУКО- ЖЕЛЕЗНИК, БЕОГРАД
Душан Дрљача ЂУРЂЕВИЋ - Предузеl\е за транспорт, ГОРЊИ
МИЛАНОВАЦ
Приређивач проф. Зоран ПеТРОВИ1\ МЕТАЛАЦ ЕХПОРТ-ИМПОРТ ДД, ГОРЊИ
Граф . обликоваlbе и цртежи МИЛАНОВАЦ
Проф . Зоран ПетровиЋ
РУДНИК Модна конфекција ЕХПОРТ-ИМПОРТ,
ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ
Фотографије
ГРАДИТЕЉ - ГП , ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ
Мики Ђурашкови1\
ФАД - ДП Фабрика аутомобила, ГОРЊИ
Снимаl ьв омогу1\ило предузе1\е МИЛАНОВАЦ
ЛОГИСТИКА, Београд ТРИФУНОВИЋ - Предузеl\е за производњу и промет,
ЧАЧАК
•
БЕОГРАДСКА БАНКА - ЧАЧАНСКА БАНКА , ЧАЧАК
ТИП-ТОП УГОСТИТЕЉСКА РАДЊА, ЉИГ
CHROMIL, ГОСПОЂИНЦИ
СПЗ "ЦЕНТРОПРОЈЕКТ ", БЕОГРАД

ISBN 86-395-0161-0

, Издавач
ДИП Грађевинска књига
Директор , главни уредник
Драгорад Ковачевиll
Одговорни уредник
Дубравка Јурела - КовачевиЋ
•
Технички уредник
Драган ПауновиЋ
Штампа: Штампарско-издавачко предузеl\е "Бакар" Бор

•
 БОЖИДАР СТАРЕ
ПЕТРОВИЋ

СРПСКЕ КУЋЕ
КАО
ГРА ИТЕ СКИ
ПО СТИ АЈ
/нОВО ДОПУЊЕНО ИЗДдЊEI

ГРАЂЕВИНСКА КЊИГА, БЕОГРАД 1997.

 •
.' •
•
• •
•

• -
•
•
,
• ,

•
• •

•
•
•
- /'

..

...'.' -
- • •

~. "._.,
•
 •

Садржај:

ПРЕДГОВОР 111 ИЗДАЊУ

Проф . Зоран Петровиll 6

ПРЕДГОВОР
Академик Бранислав Ђ . Који1l 7
•
ОГЛЕД
Радомир Стани1I 9

ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ КАО ПОДСТИЦАЈ

Зоран Петрови!; 15

КУЋЕ АРХИТЕКТЕ БОЖЕ ПЕТРОВИЋА 25

А - ИЗВЕДЕНИ ОБЈЕКТИ
Б - ОБЈЕКТИ У ИЗГРАДЊИ
В - ДОГРАЂЕНИ ОБЈЕКТИ
-
Г - ПРОЈЕКТОВАНИ ОБЈЕКТИ

КУЋЕ ЗА КОПАОНИК 157

.
ПОГОВОР
Божидар Петрови1I 161

ДРУГИ О ДЕЛУ БОЖЕ ПЕТРОВИЋА 164

БИОГРАФИЈА 177

INSТEAD OF SUMMARY 179

КyI;а из Својнова , Темни1I

( снимио Никола Зега 191З, фототека Етнографски музеј у БеоградУ)
ПРЕДГОВОР 111 ИЗДАЊУ

Десет година после изласка прве књиге ·ГРА­

ДИТЕЉСКА ТРАДИЦИЈА КАО ПОДСТИЦАЈ - КУЋЕ
БОЖИДАРА ПЕТРОВИЋА" појављује се и ,ьвно треЂе
издање, допу' ьвно приказом нових, у међувремену нас­
талих, неимарских остварења Божидара ПетровиЂа.
Појавом Tpeller издања указује на плодотворност ути­
цаја прва два издања ове књиге, јер је сигурно да је велики
број људи, који су желели да граде, преко тих књига долазио
до Боже ПеТРОВиllа да би му поверио изградњу своје ку!;е у
ДУХУ градитељске традиције , који наш неимар упорно и
зналачки веll деценијама спроводи.
Овом приликом ваља још посебно иста!;и и следе!;е: да
су утицаји прва два издаоЬ8, а можда још више изгра1јене
Пвтровиt.ввв куЋ8 , nocледњих година веома уочљиви на
новоградњама које нису дело Божидара Петровиllа. На
многим новоградОЬ8ма у пределима где су и Петровиllеве
кућв, уочавају се начини подупирања кровне стрехе, какав
је иначе присутан на свакој Божиној кући, све чешt.в појаве
пространог трема, стреха без олука, као и поклаЊ81 ье - све
Belle пажње обради глава димњачких канала. Са
сигурнош!;у се може тврдити да су ове појаве несумњиви
утицаји неимарског опуса Божидара Петровиllа.
Дубоко сам уверен да !;е треllе издање, које је
о6огаЋено исцрпним приказам најновијих градитељских
оствареља Божидара Петрови?а , који је покојни Гвозден
ЈованИ'h сликовито назвао "Божидаркамз- , још успешније
наставити мисију угледања на градитељство Божидара
Петровиtaа и на његов начин кориuffiвња градитељске -
традиције српског села. На нашу радост ти утицаји су, као
што је речено, све присутнији и надајмо се да "е бити све
бројнији .

31 . 08.1997. год.

Професор Зоран ПетровиII, архитекта

-
 ПРЕДГОВОР

Пре неколико деценија завршена је вековна еволуција
народне архитектуре на тлу СР Србије . На пространој тери­
торији, у различитим животним срединама, развијале су се
конструктивне и обликоване I ызне гране, свака према зак­
онима своје средине,
Разни чиниоци, природни или друштвени , упорно делују
на народно градитељство, па је то узрок различитих појава
имала динарска брвнара. Нужна је симбиоза позитивних и
негативних појава и облика које треба претходно да извуче
на видело строго научна анализа, Функционалном анализом
убрзала би се и стилска синтеза позитивног из прошлости и
негативног из данашњице у народном градитељству Србије.
Наше градитељство захтева велики труд да би се вра-
•
тило изворима, као подстицаЈУ .

на једној истој територији . у таквим трагањима вредно је пажње стваралаштво

Богатство историјских појава и облика чине народну архитекте Божидара ПеТРОВИћа, који се представља овом
архитектуру разноликом. У ЊОј, у блиској прошлости, на књигом . Такође је вредно лаж, ье и разумева, ье Етнограф­
крају еволуције, анализа показује да су неке појаве ског музеја у Београду, који , издајући ову публикацију, на
оправдано иживљене док дРуге избијају још увек у свеже најбољи могући начин доприноси да се на пространствима
изданке и ако су корен и стабло на крају снаге , Србије и другачије савремено гради, да се успешно следи, а
Огромне инвестиције које се данас улажу у народно не слепо копира градитељска традиција још ~ увек присутна
градитељство, у стамбене зграде, налажу нам детаљну на тлу Србије.
анализу промена и брижљиво испитиваl ье оправданости тих Овом књигом и прилозима у њој недвојбено је указано
инвестиција, од појаве до појаве, од жеље до жеље инвес­ на неслу1;ене МОryi;ности КОРИШЋења наше градитељске
титора. традиције као инспирације за изналажење савременог
Модерна архитектура, као социолошки фактор , дело­ начина грађења и обликовања кyl\a које би више и боље
вала је на појаву народног градитељства као покушај про­ одговарале Србији и 'Ьеном поднебљу. Овом књигом намеће
мене који делује више психички него функционално, више се и неодложност потребе да се што пре предузму и
конструктивно и подстицајно, одговарајући напори у васпитању будућих генерација гра­
Позитивне резултате народно градитељство је постиг­ дитеља и неимара у креаТИВНИЈем и савременијем
ло у конструкцији и опреми стамбених зграда . Знатан је брОј изучавању градитељског наслеђа.
подигнутих објеката, нарочито у приградским селима .
Међутим, потпуно је изостала стилска обрада. Сувише се Септембар 1985. године
брзо градило . У неким крајевима очигледно доминира
архитектура економски јаких домаћинстава. СоцијаЛне Академик , Бранислав Ђ. Којиl\
разлике су упадљиве и штетне.

Очигледно је да нашем селу данас недостаје складан

однос градитељства са природом , какав је на пример некада
 •

•• •
• •

,•
•

•

РАДОМИР СТАНИЋ
Грађе, ьем се препознаје народ, његове особености, дух,
Ibегов идентитет. 8ештина грађења ОАУвек је била одлика
оних народних заједница које су умеле да одолевају свак­
о врсним искушењимэ. Степеном градитељског умеЋа
обез6еђИВали су се не само услови за опстанак ве1; и услови
за све видове просперитета. Народ који је умео вештије и
м оl;није да гради одређивао је меру своје егзистенције
стварајyl;и себи сигурнија упоришта за будyl;ност. Разлози
нестанка изумрлих цивилизација у кОјима су остварена
велика архитектонска дела били су У сферама потпуно из­
в ан градитељског стваралаштва .
КуЋа брани и чува човека ОД свеколики х и с кушења. Од
њених облика , просторних и конструктивних СКЛОП ова ,
положаја, природе материјала и других својстава зависи не
с амо човеков ПСИ ХQЛQШКQ-еМQТИВНИ ОДНО С према животу и
његовим садржајима 8е1;, у знатној мери , и ОДНОС према
друштву . Од тога КОЛИКО се човек осећа задовољним и
среl;ним у просторијама своје кyl;e у којима проводи највећИ
део живота, зависиће I Ьегов допринос друштву И укупност
његовог стваралачког исказа. То знају сви даровити и вешти
градитељи. Уосталом, то знају сви они који имају свој кров
над главом .
Вековно искуство српског народа у грађењу станишта
све до нашег времена показује изразиту мудрост и дружељубље , гостопримство и на све видове колективног
смишљеност. О томе сведоче готово све сачуване старе
куће. Исконска склоност наших предака ка грађењу водила
и х је увек ка оним творачким токовима и циклусима у којима
ј е било више спонтане смишљености и инвентивне маштови­
тости него изразитог смисла и свесног става према естетско­
-уметничким одликама. Међутим, оно чиме се одувек одлик­
овала градитељска делатност човека из народа јесте сјајна
упућеност у живот и I ьегове законитости , невероватна
способност процене климатске I;удљивости поднебља где
з аснива своја станишта . То савршено познавање тла на коме
ј е подизао грађевине од дрвета и камена усмеравало ј е и
опредељивало народног градитеља да избором локације и
материјала , обликовањем и структуром простора, односом
•
•
ОГЛЕД -
•
према светлости сунца, сенкама , ветровима и другим при­
родним феноменима заснује и сазда зда, ь8 које I;е све до
данас остати узор непогрешивости и умења, непревази1јени
предложак зналаштва , досетљивости и искуства . •
Старе грађевине у слободном простору , не без лик­
овних вредности, као производи неимарске активности не­
познатих протомајстора, вазда су одржавале дух времена и
поднебља и исказивале изразити смисао нашег човека да
потврди природу своје прилагоДЉивости, способности да
влада облицима и материјалом и да их потврди стилски
функционално , утилитарно и креативно .
Нигде наш човек није више и дубље уградио с воју душу
као у здањима намењеним свом живљењу. Нигде као овде
наши преци ни су потврдили свој идентитет нити су у било
кој им творевинама и с казали толико љубави и заноса . Кућа
у чијим је просторијама перманентно струјао живот заснован
на древним навикама , обичајима и њихо вим императивима ,
грађевине у којима су се збивали призори који су најдУбље
обележавали достојанство, радост и тугу живљења , грађене
су увек смишљено како би се обезбедили услови за испо­
љавање и развијање најве1;их људских вредности и
садржаја . Иако је кyl;y првенствено радио за себе и своју
породицу, наш човек је увек мислио на заједништво, на
испољавања . Она је несу мњиво била одре'ђење његовог
угледа и поноса. Оличавала је сва битна својства његовог
хуманог би1;а. Кућа је често била огледало човекове при­
роде, његових 1;уди , али је изнад свега поуздано казиаала о
'Ь8говом пореклу . Облицима , структуром простора и другим
склоповима он ће у тој гра'ђевини непогрешиво показати
припадност одређеној етничкој заједници и њеној култури
или ће то његово станиште одати која гаје миграциона струја
донела у крај у коме је засновао нови живот. Стара кyI;а
никога и никада неће збунити јер је довољно препознатљива
према области у којој је настала . У њој је све јасно , доследно ,
типично јер је настала као производ огромног искуства . Она
•
Је тековина вековне мудрости , амалгам разноликог
9
 искушеlbа кроз које је наш човек пролазио у борби за соп­
ствено очовечеl ье и еманципацију.
У просуђивању о вредности старе кyl;e често смо
склони fJIJ се вежеЈ.·tO за мисао О у60гости, сиромаштву, па и
примитивности . Кад, међутим, пажљивије анализирамо те
грађевине, нарочито оне које припадају развијенијем типу,
закључиtiемо да су наши преци имали високу културу стано­
вања и изоштрено чуло за изванредну организацију живота
и рада у њиховим просторима. Наши дедови су знали за
уграђене долапе (плакаре), за многе елементе које данас у
модерној изградњи приписујемо Швеђанима или Енглезима.
Добри познаваоци генезе старих стамбених кyl;a установили
су са колико је луцидности, оштроумности и укуса наш гра­
дитељ умео да скромне услове грађења прилагоди највише м
степену удобности и да максимално хумано прилагоди уну­
трашњост кyl;e животним потребама. Није потребно исти­
цати ЧИlb8НИЦУ са колико је спремности и энања спољне
карактеристике ку1;8 умео да прилагоди микроклими прос·
тора у коме се настањивао. Успевао је да оствари чудесну
хармонију измеђУ грађевине и природе.
Ма колико била савршена сама за себе, кућа не би била
ни приближно довољна за интегралне процесе живота да
није других грађевина неопходних за задовољавање осталих
потреба. Упоредо са свим теговима живота које је по­
дразумевала делатност на селу , човек је мислио на ретке
тренутке одмора и уживања, на сусрете с пријатељима,
РОђацима, суседима. Мислио је и на сопствено самоваЈ ье,
опуштаl Ь8, медитације , на потребу за усредсређиваl ьем и
миром. Због тога је градио посебне објекте, у народу познате
под називом чардвци и конаци . Имyt;нији и богатији
земљоделци, домаtiини од угледа и утицаја или, јед­
ноставно, људи са склоношt;у за друговаlbе и веДРИНу,за
ретке али дубоке и смирене починке, за мале светковине
дУХа, подизали су чардаке и конаке чији су положај, облик,
пропорције, унутрашњи распоред просторија и обрада појед­
иних делова и детаља најпотпуније одржавали изузетна
стваралачка расположења и мајстора који су их градили и
власника који су их финансирали.
• •
• кyl;e нашег старог градитељства .
Наједном, под ударом модернизације живота и потро­
шачке свести, која се сурово ширила и по нашим старим
крајевима, наш човек је почео да губи смисао за лепоту
дрвеног грађења. Процеси раслојавања, економско снаже­
ње и други утицаји који су променили односе на селу погубно
10
су деловали на традиционално градитељско схватаlЬО. Нови
грађевински материјали, савремена техника грађе! ь8 и
пове1;ани прохтеви као да су збунили не само сељака већ и
остале који су имали потребу за грађеlbем. Настала је права
паметња: с једне стране уследио је нагли и неочекивани
раскид с традицијом, а с друге, наступило је раздобље у коме
се човек није снашао у насталим променама. Нико му,
међутим, није притекао у помо1;. Напротив. Завладала је
права стихија која се ширила, а криза oдroBapajyћeг и
смишљеног грађења се продУбљавала. Дубоким дРуштве­
ним променама и преображајима као и нагло измеЈ Ьеним
схватањима нико није припремљена пошао у сусрет. Стиче
се утисак, посматрано из данаШI ье перспективе , као да се
оне ни на кога нису односиле. Иако је било очигледно дв. се
новим начином грађења стамбене кyt;e и објеката за рекреа­
тивне потребе хаотично и отуђено срља у понор нецелисход­
ности и неукуса, никакве друштвене ни стручне снаге нису
могле да се организују да би допринеле извесном ус­
меравању грађења , односно да би подстакле оне токове у
неимарству чија су врела у наслеђеним вредностима, или
пак да би се ОАУпрле налету импортованих образаца потпуно
неприкладних и непримерених нашвм поднебљу. У јеку на­
јвеће градње, која је иначе од давнина својствена нашем
човеку, особито су дошли до изражаја неталентовани про­
јектанти. Насртљиви и вешти мешетари, они су неуким и
амбициозним ктиторима наметнули такве типове зграда које
• •
немаЈУ ничег заЈедничког не само са нашом градитељском
традицијом ве1; ни са савременим економичним потребама и
захтевима. За релативно кратко време на плодним терасама
речних долина и по питомим 06ронцима планина саграђено
је мноштво стамбених и других објеката са облицима и про-
. .
ПОРЦИЈама КОЈИ их чине непрепознатљивим, претенциозним ,
нападним и често веома ружним. Иако није упутно доносити
дефинитиван суд о нечему што још траје и што се уобличава ,
ве!; сада се са сигурношtiу може реtiи да су многи предели
Србије притиснути грађевинама које немају свој лик , своју
дУшу и оправдаlb6. Није претерано ре1;и да су МНОГИ нови
објекти настали без реда и смисла , од којих су многи прави
мастодонти и оличење крајњег неукуса , малограђанског
надметања, просто потиснули и прогнали хумане и складне
Кад се има у виду ЧИЈ ьеница да су при том постале
угрожвне старе кyl;e које су као градитељске творевине
сачувале своја првобитна својства, онда се ни служба
заштите споменика културе не може односити равнодУШНО
према питањима савремене изграДlbе . МеђУТИМ , радеtiи у
прилично неповољним друштвеним условима , пpитиc:нyra
превеликим захтевима живота и сопственим невољама , она закључци, прокламације и препоруке доношене на аутори­
није била нити је сада у стању да се ухвати у коштац са тативним стручним и другим скуповима остали су скоро без
дивља, Ьем у градњи нити је у могућности да својим утицајима одјека . Нису остварене ни добре замисли уобличене у пос­
допринесе 'Ьеном заустављању . Док се пробуде друге тојеЋИМ не увек довољно одређеним и прецизним законским
•
стручне и АРуштвено овлаш1;ене снаге, МОЋније и одго· и дРугим прописима Јер се они не спроводе доследно и

ворније за ова збивања у нашем савременом градитељству одговорно . Покушаји да се практично допринесе побољ­
и планирању , би1;е, треба се бојати , сасвим касно да се шању, односно примени схватања у гра1)ењу , у виду органи­
н ешто озбиљније предузима . 3аштита споменика народног зованих акција, нису дали одговарајy1lе резултате .
градитељства, нужна као један од услова њиховог физичког Индивидуални напори појединих архитеката који, с обз·
о пстанка , ма колико била зналачка, промишљена, ди. иром на различитост мотивација , веl\ имају своју историју' ,
н амична и свеобухватна , потпуно је свесна рр не може да нису оставили дубљег трага мада су УТИI\апи на ширеlЬе
оствари све друштвене , културне и стручно-научне циљеве свести о потреби трагалаштва за наслеђеним облицима и
и интересе ако се не обезбеди јеррн важан и често њиховог коришћења у савременом пројектовању. У наше
запостављен предуслов. Реч је о успостављању кон· време, у коме су парадоксалности узеле највише маха и у
тинуитета између старог и савременог грађења , односно о коме је више него икада пројектовање и rpatjel ь8 поро·
оживљавању аутономних градитељских схватања и њего· дичних стамбених зграда и објеката за oд~op попримило
вом трансqpoрмисаньу у нове оригиналне архитектонске карактеристике извесне ступиДности , није било довољно
замисли засноване на просторним и обликовним решењима потребне радозналости да се урони у националну гра­
кој а чувају одлике нашег изворног и старог народног неимар· дитељску баштину , из које би се извукле поуке и кон·
ст ва . Дко се, дакле, тако додирну и оплоде традиције и секвенце у погледу могуЋности транспоновања старих еле·
модерности и тиме се старом градитељству утре пут ка мената у нови савремени ПРОЈектантски израз .

савремености и будуЋности , онда је заштита постигла свој Један од ретки х кој и се на особени начин упустио у ову
пуни см исао одуховљеl t.e и оживотворења наслеђа које племениту авантуру јесте архитекта Бож идар Петровиl\ .
ти ме надмашују своје музејско-конзерваторске димензије и Његова самосвојна појава у уском кругу даровитих прој ек­
категорије и добија ОдРеднице животног , актуелног и под· таната зграда у слободном простору , чије стваралашт во
стичаЈНОГ чиниоца , наше савремене духовности . одређују посебне мотивације , настала је колико неочеки­
Том толико важном али веома сложеном чину и процесу вано толико и неопходно . Као професор Универзитета
н икако не могу да допринесу само занети и усамљени заокупљен педагошким питањима из оквира с вој е специјал ~
конзерватори и музеалци нити пак истраживачи и ности , није био, чини се , преДОдРеђен да постане носилац
проучаваоци споменика древности, мада од њиховог прис· одређених идеја нити родоначелник пројектантског схват·
• • •
тупа, концеПЦИЈа, меТОДОЛОГИЈе и интерпретаЦИЈе умногоме ања које 1;е указати на неслyf:\ене могућности у откривању и
зависи наш однос према старим знањима, Градитељском коришl\ењу вредности старог неимарства методом тран­
насле1)у се морају окренути умни и инвентивни трагаоци, споновања у сопствена остварења оригиналног израза.

даровити ствараоци , талентовани пројектанти, који су Уобичајено је , наиме , било да су се пројектова, Ьем зграда у
склони откривалаштву и синтези, Својом имагинацијом и националноромантичном или фоЛКЛОРНОМ стилу бавили
осЛобођеноUJirlу од дневних прагматичних задатака , они 'ће архитекти који су професионално изучавали и истраживали
знати wa старим вредностима дају нова креативна старо градитељства и каји су се афирмисали као истакнути
oдPe1)elba, којима lIе васпоставити њихов дух и карактер у зналци градитељске баштине . Мада познат као архитекта
особеном и самосвојном изразу прилаГОђеном савременим који се од почетка своје активности поред осталог бавио и
потребама и модерном људском сензибилитету. пројектованьем , и то с несумњивим успехом , није било шире
Поразна слика данашњег rpaIjelba стамбених кy1Ia и знано да је Божидар Петрови1; постао својеврсни заточеник
• • •
кућа за одмор и уживаlbе, у питомим и сликовитим преде· неимарства СВОЈИХ предака , у ЧИЈИМ Је искуствима и
лима Србије узнемирила је многе осетљиве и даровите домашајима откривао свеколике вредности и лепоте , али и
ствараоце, Написани су многи текстови, изречене гневне и
ретке мисли којима се жигоше агресија неукуса у пројек­ • Ж, Шкаламера, Qбнова -српског с тила- у архитектури,
товању и грађењу нечовекомерних зграда лишених вред­ Зборник за ликовне уметности 5 (Нови Сад 1969) 191 - 136; З.
ности и старог и новог грађења. Многе резолуције и Маневиt;, Српска архитектура 1900· 1970, Београд 1972, 7·38.

11
одлучни И истрајни трагалац за новим, рекло би се спасонос­
ним решењима кОјима би човек добио ку!;у по својОј мери .
Као сваки осетљиви и искусни делатник духа, Божидар
Петрови!; је у својству архитекте пројектанта покушао да се
својим депом одупре "тиранији неукуса и кича
обрушила на наше просторе" у виду викендашке и друге
изградње. Без теоретисања и акрибије и без много деклара­
тивних MYApoBal ьэ својствених махом онима који су се лако
укључивали у "градњу ни умну ни разумну" и који су до­
финише у изванредан скпад којим се замисао доводи до
високог степена аутономне ликовно-просторне реализације
у целовитам и оригиналном смислу те речи. У таквим обрас­
цима који су настали као продукт ауторове имагинације уо­
која се чавају се две ОДnике : једна се односи на препознавање
вредности старог грађења, а дРуга је што успева да досегне
до нових и потпуно савремених облика укомпонованих у
самосвојну хуманистичку целину изразитих архитектонских
вредности.

принели овом хаосу, ПетраВИћ ј е ненаметљиво, скоро из Са исто толико осетљивости и респекта пројектант се
потаје, кренуо новим путем. Као пројектант који се окушао у односи према вредностима осталих предеоних типова кућа
савремном изразу мисаоно-рационалне заснованости и којима се инспирише. Пример изврсне комуникације коју је
естеТСКQаликовне зрелости, он је , са искуством човека остварио битним обепежјима златиборске куће и кОју је
неоту1јене и неокрњене изворности и са енергијом радосног продуховљено , смело и маштовито транспонавао у кохер­

и одушевљеног ствараоца, приступио једном сасвим неиз­ ентни организам ку1;е у Прањанима, могао би да послужи као
весном и, рекло би се, незахвалНQМ послу, и ТО утолико пре путоказ својеврсној стилској синтези заснованој на ориги­
што је сваки смелији покушај, без обзира на то колико је налном поимању наслеђа и тежњи ка оДуховљењу и инди-
• • • •
смишљен и оправдан, код нас скопчан са ризиком . Тај посао видуалНОЈ ПрОЈектаНТСКОЈ интерпретаЦИЈИ I ьогових вред-

се огледао у свесном настајању да усред помамне поплаве ности преобликованих у нове, свеже и узбуђујуј;е форме
унификоване, сиве и безличне градње у слободном простору блиске сензибилитету данашњег човека. духовно довољно
направи заокрет пројектовањем кућа чијим ће архитектон­ осетљивог да доживљава асоцијације и реминисценције на
ским својствима означити пут и начин "fJIЭ. се савремени нешто давно виђено или доживљено . Лишено сваког
функционални и строго наменски простори могу изградити подржавања, непосредног преузимања или копирања,

уз TpaHCnOHOBalb8 архитектонских вредности претходних Петрови!;ево везивање за архитектуру претходних времена

времена". Нашао се тако пред новим изазовом који га није мотивисано је настојањем да се стваралачким чином '
пишио недоумица и узбуђења , али га је учврш!;ивао у успостави прекинути континуитет и да се тако у савременом

уверењу да се латио колико стручностваралачког толико и
патриотског задатка. Већ на почетку, 1969. године кућом у
Доњој Горевници обележава јасно!;у свог опредељења и
постиже управо оно што ће представљати нови подстицај у
ПРОдУбљивању његовог схватања . Следе затим нови про­
јекти и њихова реализација којима се пут ка рафинману
бриЖЈЬИВО и успешно крчи. Сви остварени пројекти (Гроцка ,
Ди!;и , Прањани , Рајац , Тара, Рипањ , Иришки Венац, и др.),
било да је реч о стамбеним зградама или ку!;ама за одмор ,
ипи , пак, о објектима угоститељске намене обезбеђују , пре
свега, функционално и пространо јединство . Архитектонско­
-ликовне карактеристике увек су у скпаду са ауторовим
хтењима вазда заснованим на јасној и промишљеној идеји
чије прочиш!;авање и кристализацију остварују про­
дубљеним истраживаl Ье, при чему веома значајну улогу има
пројектовању објеката у слободном простору , на начин којим
се обезбеђују целовитост и сигурност замисли уносе забо­
рављени и неправедно потиснути елементи старог грађења
који су га чинили хуманим и прилагођеним потребама и
захтевима човековог живота . Кад то кажемо, посебно на­
глашавамо поступак који Божидар Петрови!; примењује: ин­
спиришуј;и се старим здањима, он пројектује сасвим нову
ку1;у , која би у естетском и савремено архитектонском по­
гледу издражала све критеријуме . То су модели преко којих
се на прави начин успоставља континуитет у грађењу . Про­
Аубљенија анализа његових пројеката сигурно би показала
не само да је учинио велики корак у оном правцу којим се још
нико није тако доследно кретао ве!; и да је остварио резул­
тате који морају да оставе дубљи траг у нашој савременој
архитектури .

графичко-ликовна компонента. Кад се инспирише старом Суочавајући се са невели~им али изузетно значајним
ку!;ом шумадијског типа показује најве!;у сигурност у пос­ опусом Божидара Петрови1;а, који се овом књигом
тупку уобличавања функционалнопросторне целине . У ар­ предочава свеколикој јавности на начин на који се то иначе
хитеКТОНСКО-СТИЛСКQМ погледу запажа се потпуна ДОМИ­ чини у савременом културном свету, не могу ада не поновим

нација препознатљивих обележја и типичних елемената и неке мисли које сам изрекао на отварању изложбе I Ь8гових
облика, које преко сопствених формула пројектантски де- радова у Ваљеву. Оне се превасходно односе на дРуштвени

12
 з начај његовог деловања, на својеврсну мисију која има
м ного дубље значеl ьэ и одјеке него МНОГО шта, што се у ово
к ризно време и у потиснутој духовности може предУзети.
Смисао креативности и цеЛИСХОДНQСТИ у пројектима
Божидара Петрови!;а најпре су осетили истраживачи кул­
турне баштине, као и они који се баве њеном эаШТИТQМ.
Архитекти, етнолози, историчари уметности и други конзер­
ваторски посланици, забринути за судбину градитегьског
наслеђа ИЭЛQжеНQГ ударима савременог живота, скоро­
ј евиI;ког и малограђанског менталитета, поред његових при­
јатеља и колега, први су уочили I Ь6гове племените напоре
који на посредан начин доприносе заштити ТОГ наслеђа.
ПОТОМ је оживела радозналост осталих знатижељних пре­
галаца у култури, из чијег видокруга нису ИЗМИllапе лепоте
и дражи хуманог грађења и стварања. Конзерватори, музе­
алци, СОЦИОЛОЗИ и остали истраживачи кОји су у настанку и
развитку народне уметности сагледавали својеврстан ВИД
одбране наших предака од туђинаца, а у старим здањима
доказе о нашем идентитету схватили су да Божидар Пе­
тровиЋ својим ку1;амэ, ненаметљиво али смишљено, надах­
нуто и инвеНТИВНQ ОТПQчиње или, боље рећИ, продужава
вековну борбу свог народа против властитог отуђења, које
је у ово ломно И несигурно време, жестоко почело да захвата
све слојеве. Стога, по схватању многих, и без икаквог пре­
теривања, биl;е за вазда, а посебно у овом тренутку, зна­
менита и вишезначно ово што наш градитељ ради , јер
управо, иако тога можда и није сасвим свестан, на известан
начин освеш1;ује и вра1;а ка својим источницима свеколико
наш свет који је готово безглаво почео да срља у бездан
потрошачке свести и да се одриче оног чиме треба да се
поноси.
Потекао из краја у коме гьуди све просуђују, О свему
мисле и ТВРДОКОРНО остају одани искуствима својих претход­
ника и где успешније одолевају променама него у другим
крајевима, Божидар Петрови!; је лако могао да се ороди с
непролазним вредностима старог грађења и да, као
архитекта ослобођене маште и неспутане интуиције, трага
за новим преДЛошцима и обрасцима људских станишта у
којима !;е све бити подређено човеку, где !;е човек пре­
познати себе и вратити се себи. Није морао много да трага
за узорима, јер је његов завичај био простор где се одувек
градило по мери човека и где се човек својом кућом најпот­
пуније и најдубље исказивао и испољавао. Међутим, иако
• опсењен старим здањима Шумадије, Поморавгьа , Пештери,
Старог Влаха и других наших области, он није посегнуо за
преузимаlbем и буквалним преношењем прелепих архитек­
тонских облика и елемената сачуваних на оронулим и показује, у суштини представља узвишен и частан посао.
крхким дрвеним ку!;ама као што су чинили неки његови
претходници и савременици. Он их је најпре сагледао и кроз
своје архитектонско виђеl ь8 увео у свет властитих подсти­
цаја за проналажење нових целовитих решења потпуно
прилагођених савременом човеку , уз максимално поштова­
Ibe свега што чини просторни интегритет и неимарски ен­
титет срединв у којој се таква решења остварују. Доследан
и брижгьив у таквим одређењима, пројектова!;е, на пример,
гостинску ку!;у на изворишту чудне реке Вапе код Сјенице
-објекат туристичко-угоститељске намене. у који су унесене
све суштине пештарске куће , али које су зналачки преточене
у модерну, готово сублимирану пројекцију пештарског под­
небља. Сличан домашај досегнут је пројектом хотела код
манастира Љубостиње и кyI;е на Иришком Венцу.
Тај свој посао Божидар Петрови!; ради професионално,
непретенциозно али одговорно , граде1;и ку1;е са уживањем
и за уживање њихових власника и корисника. То су најлепше
ку!;е и у најлепшим пределима Србије. Никога не оставгьају
равнодушним. Зауставгьају очи пролазника, буде сетне асо­
цијације, окрепгьују мисао и подстичу веру у обнову нове
духовности у нашој архитектури, које карактерише функ ­
ционално-просторна логика, племенитост пропорција,
архитектонски склад, питорескни шарм у најбољем смислу
те речи и изузетно добра лостављеност у пејзажу, са строгим
поштовањем топографских и других одлика терена ,
•
произишле су из СВОЈеврсног ауторовог доживљавања прео-
сталих слојева наше баштине у којима је откривао златне
жице. Те жице Божидар Петрови!; је претопио у нове златне
• •
ковине у ЧИЈИМ вредностима препознаЈемо даровитог и
надахнутог творца спремног да својим трудољубљем мења
наказну слику грађења у нашим питомим пределима.
Завршавајући овај текст који би могао да носи наслов
Запис о 6дењима и хтењима градитеља испуњава ме задо­
вољством што сам имао прилику и част да дубље сагледам
и упознам дело Божидара Петрови!;а, за које се ве!; сада
може ре1;и да је драгоцено, и што сам могао рр изложим
макар и део свог мишљења. Није лако судити о савременику.
Још је теже изрицати дефинитивну оцену. КyI;ама Божидара
Петрови1;а , колико архаичним толико и модерним, тек треба
да се позабаве теоретичари, архитекте, естетичари и соци­
олози. Али, није преурањено ре!;и да поред несумњивих
архитектонских вредности које 06ележавају његово дело, у
његовом пројектовању се манифестују одређено под­
визништво и неимарско просветитељство. Можда ове речи
и немају сасвим адекватно значење, али то што наш пројек ­
тант као своју мисао и као свој креативни чин шири и
13
 ЗОРАН Б. ПЕТРОВИЋ
Ако бисмо хтели да говоримо о градитељској традицији
као подстицају у савременим неимарским остварењима,
'*1НИ МИ се да би још се једном требало озбиљно позабавити
вредностима те традиције која поседује снагу подстицаја .
Гloтреба, и појава потребе тражења подстицаја
дктељској традицији свакако да има места најпре у таквим
среди нама где Је она уочљиво заступљена и где IЫ3НО пос­
щаЈЬе СВИМ савременим градитељима наМСћС обавезе
ор,ређеног односа према њеним вредностима.
На сву сре1;у, ти достојанствен и сведоци градитељске
траДиције још су довољно присутни у сеим деловима Ју-
•
rocл аВИЈВ .
Да би ситуација била сложенија, позната је и изазовна
• 811 Ь8НИца да на релативно малој површини Југославије пос­
тoiи веома велики број својеврсних географских и климат­
СЮ1Х г.ОдРучја која се одликују и посебним облицима гра·
•
дктељске традИЦИЈе.
Непотребно је истицати колико су у СВОМ СПОЉНОМ
изгледу међусобно различите и саМОСВОјне далматинска
камена потлеушица, златиборска брвнара, македонска бон­
дРучара, војвођанска кyi;a од набоја и словеначка кyi;a
стрмог, великог и пространог крова. Колико је то различитих
архитектонских видова и облика најстаријег
човечијег битисања о куће за становање?
у погледу просторне организације код ранијих (поготову
старих облика) скоро и да нема ве1;их и неких битних
разлика: КОД СВИХ тих згра.ца то су најчеШће два простора
" кyi;a" у којој је ватра (огњиште) и соба, са тремом или без
њега, али су зато захваљују1;и природним условима тла и
посебним климатским приликама, то несвакидашњи
примери својеврсних архитектонских идентитета.
Оно што најпре пада у очи то је нераскидиво јединство
свих тих здања rрадитељске традиције и природног амби­
јента (средине) у коме се налазе. Хармонија,
• •
ГРАДИТЕЉСКО
НАСЛЕЂЕ
КАО ПО СТИЦАЈ
успоставља између облика природе и неимарског интер­
венисања самоуких градитеља толико Је природна и логична
да се прихвата као нормална и сваком разумљива појава. То
постаје још уочљивије кад смо у прилици да се упознамо и
у гра· са резултатима које постиже непојмљиво масовна изградња ,
која импресивно траје ве1; више од две деценије по многим
пространствима наше земље . НепотреБНО је посебно укази­
вати на више пута истицану ЧИI Ьеницу колико материјално
вреди та изградња у односу на наш национални буџет и , исто
тако, колико, је пре свега, 06езвредиnа и 060гаљила многе
својеврсно лепе пејзаже широм Југославије.
Чини се да у таквој непланској и неодговорној иэградњи
посебно предњачи Србија. Пропутовао сам многе крајеве
Југославије, више пута, али сам све више убе1;ен да је у
Србији ситуација најкритичнија , да се најдаље отишло у
обезвређивању њених питомина новоградњама, које као да
се утркују која 1;е више и боље покварити
, онај склад који је
некада постојао између самониклог народног градитељства
(градитељске традиције) и природне околине.
у таквој ситуацији се нормално намеће питање: шта се
у вези са тим може учинити, како се може поново успоста­
вити склад између човековог грађе, ьа и околине у којој се
облика то дешава? Како и на који начин треба градити у просторима
•• • • • • •
у КОЈима ЈОШ увек ПОСТОЈе сведоци КОЈИ укаЗУЈУ Р;!Ј Је тај склад
био могућ, И што је веома значајно , да је постизан са много
скромнијим материјалним средствима од оних која се данас
- примењују, а још важније је да се то остваривало у готово
апсолутном одсуству школованих градитеља.
у истицању вредности аутохтоног народног гра­
дитељства веома је добар пример традиционална куЋа Зла­
тибора. Она је типичан представник зграде за становање,
који је као типски образац и модел изграђиван у сваком
элатиборском селу. Проверена и од свих усвојена просторна
која се организација конструктивно остварена са истоветним и кроз
15
•
 •

време провереним и усавршеним детаљима и канонизоване који начин изграђивати кyI;е за становање, а да та изградња
... атеријализације коју је условила природа и поднебље овога не буде више израз неукуса и неусаглашености са стварним
краја - ни на кОји начин нису ути! IЭПИ да би се пОјавио утисак потребама живљењэ, као и потпуног несклада са околином .
досаде или монотоније КОји би ова истоветно остварена кућа Кад тврди",о да се у селу данас гради неукије и не­
у скоро једно ... једино ...... атеријалу: дрвету и са истоветни ... целисходније него пре једног столеt.а, свесни смо и
архитектонским облицима крова , зидова па и величине чињенице да се данас у тој градњи веома често користе
са ... ог здања (ди ... ензије од објекта до објекта су скоро најсавременији грађев ~ нски материјали - прошло је време
идентичне ) могла С правом да изазове КОД посматрача . искључивог коришЋења ... атеријала које је пружала непос­
Напротив. групације таквих веома сличних или истоветних редна околина градили шта. Захваљујyl;и ко"'уникација... а и
кyI;а остварују невероватно лепе, пријатне и сликовите све развијенији ... саобраt.ајни", веза... а, није никакво чудо
визуелне утиске - што се за новокомпоноване архитектон­ видети на сеоско ... градилишту (чак и високо у планини)
ске реализације не може никако тврдити . Та неМОЋ савре­ печену опеку , опекарске блокове, полумонтажне таванице,
мених градитеља остварена у тим "новокомпонованим ИНдУстријски произведену столарију, савре ... ене кровне пок­
архитектонским споменицима" још је драстичнија ако се риваче ("фалцовани цреп", салонит, ..... едитеран .. и сл.) , бе­
неки ... случаје ... нађу у непосредно ... суседству са скро",ни", тонске темеље , надпрозорнике и надвратнике, серклаже а

а величанственим споменицима самоникле градитељске последњих година и обавезне противземљотресне стубове

традиције какав је свакако и традиционална ста... бена
зграда Златибора.
При ... ери старих кyI;а за становање по сели ... а Србије
најречитије потврђују у ... ешаност са",оуких народних гра­
дитеља {Ј{Ј са скро м ним градитељским средствима остваре
несвакидашње вредне аРХИТ8ктонске , обликовне и ликовне
од ар ... ираног бетона .
И опре ... а унутрашњих простора новоизграђених ку!;а је
такође далеко отишла напред у односу на објекте изворног
народног градитељства: подови су од дасака (обојени или
необојени) , паркета , виназа и керамичких плочица. Није ни­
каква реткост и да су зидови у кухиныама и купатилима

резултате . Мада се ради, као што је већ указано, о прос­ обложени керамичким плочицама . Снабдевеност водово­
торни ... решењи ... а која су у веt.ини случајева идентична до ... и канализацијо ... је све чешt.а појава . Међути ... , и поред
... еђусобно", и вео ... а једноставно ... (са ... о два одељења) - свих тих техничких новотарија и унапређења , многа од њи х,
• •
вештом применом матерИЈала КОЈе пружа непосредна ок- својом половичном применом (спољни зидови од опеке
олина градилишта и поштовањем услова ћУДИ поднебља рађени су у дебљини од 25 ст уместо потребних 38 ст ),
остварени су градитељски и архитектонски резултати негативно се одражавају на укупну употребљивост такве ,
самосвојног идентитета и изузетног домета. Пажљивим често вео ... а скупо изграђене кyI;е. Слаба топлотна изо­
проучаваЊ8М овог градитељског наслеђа свакако се могу лација такве зграде (зи ... и хладни, а лети, прегрејани уну­
изнаћИ путеви и начини савременог гра1)ења које не би смело трашњи простори) . могла је МУдРијом применом постојеt.и х
бити слепо и безочно копирање споменика ове градитељске грађевинских ... атеријала да буде потпуно избегнута, као
традиције, веll би требало да буде градитељски поступак што се и непостојање изолације против влаге (која се иначе
који би одговарао савре ... ени", потреба ... а и ",огућности ... а често изоставља) - може накнЭДним интервенцијама
вре ... ена у ко ... е се остварује. Можда би се то најбоље ... огло ублажити или потпуно одстранити .
исказати следеt.им ставом: Да савремени градитељ, у Унутрашња организација тих здања је ... аl ",,-више про­
прилици да гради у регионима где су присутни споменици грамски , негде на средини измеђУ потреба живљења села и
градитељске традиције, не би с ... ео да подлегне слепо ... града , са недовољно јасно истакнутим одликама које намеће
копирању дела предака веЋ би требало да се градитељски живот савременог пољопривредног произвођача. Просто­
понаша онако како би се градитељи ~преци понашали да су рије су у таквим здањима често предимензионисане и недо­
на нашем месту и са нашим могуЋностима. вољно искоришt.ење (гостинска соба), а опет је необјашњиво
Градитељи тог архитектонског наслеђа били су одсуство неких других простора, који су у ранијој кyI;и били
углавно... са",оуки, а најчеш1;е су то били са ... о док су обавезно заступљени као што су трем , чардак и слично.
градили сопствени до .... Завршетко", градње враt.али су се Чињеницаје да би, та ... о где је то потребно, било ",огућно
својим основним занимањима : ратарству или сточарству. минималним интервенцијама унети у програмску диспо­
Тим пре се у својој озбиљности, пред савремене градитеље зицију тих зграда елементе , који би је довели на ниво
у нашим руралним пространствима поставља питање: на стварних потреба , савременог пољопривредника. Мисли се

16
 пре свега , на организацију два улаза : главног и економ с ког . сарад' ьв И договора између корисника (наручиоца ) и
Економски улаз је нужна непосредна веза стана са летњом стручњака ( пројектанта - градитеља).
кухињом и другим ПОМОЋНИМ просторијама , као и са економ­ С друге стране стручњак треба да што успешније иск­
ским двориштем и оку1;ницом уопште . ористи шансу што га је корисник ангажовао и да у тој
Међутим , одбојност СПОЉlbег изгледа , Ibегова рогобат­ сарадњи стекне што веће Ibегово nOBepel ЬВ , који м 1;е га
ност, односно неуспело архитектонско обличје не могу се најпре одвратити од многих КОМПЛИl(ованих облика зграде ,
побољшати никаквим , па ни најскупљим преправкама и а најчешhе неприродног облика крова , примене неприклад­
дорадама. них грађевински х материјала - поготово Ibегове велике
Многи примери НОВОГРЭДlbе, па чак и они који су често разноврсности и шаренила. Успостављеним nOBepel ьем
својом незграпношllу, неприродном материјализацијом оствариt.е се сарадња која !;е оваплотити пепу и складну
облика или многим дРугим неуко примеl Ьеним гра­ ку1;у , која!;е сигурно , пре свега , бити одраз стварни х потреба
дитељским елементима (најчешllе кров ) скрнавили пејзаж , поручиоца и успова поднебља и тла из кога ку1;а треба да
покушавали су , веома често , да вулгарним копираlbем израста .

архитектонских и градитељских облика са самониклих об­ Градња савремених кyi;a по сеоским пространствима
јеката градитељске традиције успоставе наставак са њом, наше земље морала би , сходно савременим условима ек­
али то се , по правилу , показало потпуним промашај ем. ономс ког и техничког напретка, да постигне И одговарајуће
И стини за вољу , то су , поред свега , изузетно скупа просторно организацијс ке и ликовне резултате . Сведоци
остварења, која су на жалост још више доприносила дУбоко м смо дУбоке к ризе у коју ј е запала нарочито естетско-ликовна
нескладУ зграде и Ibене околине . компонента . Познато је, таКОђе, какве су се све промене
Треба иста!;и да овај несклад све више осе!;ају и многи десиле на селу , у његовом економском и рруштвеном раз­

к оји не припадају "стручној јавности" . заправо, много је воју, и да је илузорно мислити да би савремена градња на
грађана , непосредних корисника тих здања, који су свесни селу могла у 06ликовању спољњег изгледа да настави ра­
с воје немо!;и да изађу из тог врзиног кола . Свесни су с вој их нију традицију и праксу у ВИдУ вулгарног опонаШal Ь8 .
н едовољно разјаш, ьених жеља и потреба које и даље бујају ПОђИМО само од односа величина . НекадаШI ьэ. висина
и расту кроз лоше одабране и често неодговорно стручно просторија од 1,8 и 2,00 m нарасла је за читав метар . Из тих
ура1јене пројекте, иЗбор недоученог предУзимача скоро­ промена, не помињући многе друге нове техничке
ј евиllа који без критеријума наме!;е новотарије - набеђеног могу1;ности , као и нове материјале, произилазе они најдели­
м ајстора и кроз хаотично сагледавање своји х жеља , кроз катнији пробпеми пропорцијски х односа , који су у гра­
н езнано где еиђене непримерене узоре, облике и матери­ дитељској традицији несумњиво најзначајније вредности
ј але . Таквој категорији наручилаца и корисника новоградњи архитектонског израза I ьсних здања .
п реко је потребна помо!; стручних лица, која !;е успети да На данашњим зградама сасвим су дРугачији односи
с прече градитељску стихију и беспyt.е који владају нашим пуних маса и отвора . Отвори су данас много веllих димензија
руралним пространствима и да ту изванредно велику гра­ и дРугачијих облика , а има их и неупоредиво више него
дитељску активност усмере правим путем: да нађу склад и некада . Сетимо се да на зидовима главне просторије
хармонију између неимарских остварења и природне нека,п,ашње стамбене зграде -"кyI;e" , најчешllе није било ни
средине у коју треба да се уклопе. једног јединог прозора , а да су прозори на соби били сасвим
Несумњиво да су потребна дуга и мукотрпна убе1јивања мали . Све су то свакако оправдане и нужне промене али које
од стране стручњака да су спољашња, отворена степеништа нису још успешно савладане и искоришlleне у тражењу
неприхватљива решења за успешно повезивање приземља одговарајућег архитектонског израза.
и спрата , поготову тамо где има снажних мећава и обилних у ве!;ини регионалних градитељских традиција широм
киша. Стручњаци би, пре свих, требало да буду ти који !;е Југославије изузетан је и најупечатљивији просторни однос
дома!;ина који намерава да зида нови дом одвратити од мрког стрмог крова и белог корпуса зграде једноставне
намере да се надме!;е са суседом у величини будyt.е зграде, дводелне диспозиције . Потребно је истаl;и и постављање
м ада су му потребе у ве!;ини случајева дапеко испод жеље ку1;е на терен на најприроднији начин, као и на логику при­
за величином дома . Пита, ьв правог, одговарајућег програма мене локалних грађевинских материјала - рекло би се чак на
- садРжаја будyt.е кyl;e изузетно је озбиљно питање , које шкртост у броју њи хове примене, па и онда када су прилике
треба да буде предмет што непосредније и пуне поверења дозвољавале да се буде и слободнији у њиховом избору.

17
 _ _ _КАДА
---

18
 и САДА

•.-

-------------4--------------TI-------------

19
•

У проналажењу успешног и одговарајyl\ег архитектон­ професор Архитектонског факултета у Београду, архитекта

ског израза савремене зграде за становање, која 1;е се по­
дизати по сеоским пространствима наше земље, мора се
ПОЂИ ОД темељног и савременог упознавања и анализираl ьэ
• •
Iединствених, а изузетно значаЈНИХ архитектонских
ности објеката нашег самониклог народног градитељства .
С ТИМ У вези ваља истаЋИ значај одгоја и ШКQловања
архитектонских кадрова , који 1;е на прави начин осетити и
Божидар Петровић .
Надам се да 1;е још више, за пажљивог читаоца, бити
истакнут значај и резултати које је у свом градитељском
вред- подухвату постигао професор Божидар Петровић.
Градитељским делом не великим по броју, Божидар
Петрови1; је веома упечатљиво доказао своју веру и пружио
нам чврсту наду и веру да се може градити и другаЧИЈе него
•

ПQШТQвати вредности градитељске традиције нашег села да што су нас у протекле две деценије углавном поразно
у великој мери зависи од школа у којима 1;е стицати потребна уверавали постигнути резултати најмасовнијег индивидуал­
знања а између осталог и посебну наклоност према вред­
ног вида стамбене изградње широм наше земље, посебно у
ностима и значају градитељске традиције. Истини за вољу
Србији.
мора се указати да највиwа школа З8 одгој архитеката у
Овим мисионарским послом Божидар ПетровиЋ је почео
Србији Архитектонски факултет у Београду, од ослобођења
да се бави пре непуне две деценије. Стиче се утисак да
па до пре десет година (до формирања првог курса после­
поред велике љубави и изузетног стваралачког жара, који
дипломске наставе ИЗ эаштите грэдитељског насле1ја), није
су нужни при оваквој врсти посла, да је један од пресудни х
у оквирима своје наставе посвеЋивао довољну пажњу и
чинилаца успешног делања била његова сре1;а да нађе или,
бригу проблемима градитељске традиције и I ьеног изузетно
можда, наиђе на такве наручиоце - доцније кориснике про­
значај ног утицаја на формирање СТРУЧlbака који 1;е на до­
јектованих здања -у којима је у потпуности нашао
бром и темељном њеном познавању стварати успешније и
подржаваоце својих идеја и предлога . Вероватно најдели­
хармоничније контакте старог и новог у изградњи како
катнији део посла приликом првих сусрета са наручиоцима
наших сеоских пространстава тако и градских и варошких
имао је у ТРУДУ да их одврати одугледања на нешто ве!; ново
средина у којима је било и на сре1;у још увек има споменика
изграђено и у ве1;ини случајева наказно у најближем сусед­
изворне (аутохтоне) архитектонске баштине .
ству . И да их увери да сва питања у вези са пројектовањем
Поред последипломских курсева Архитектонски
и грађењем поставе на основу у којој су од једнаког значаја :
факултет је намеран да организовањем летњих школа на
теренима који су још увек богати бројним и каракте­ логична и једноставна организација унутрашњих простора ,

ристичним објектима народног градитељства (области Зла­ економично и јединствено решење носе1;их елемената кон­

тибора - Сирогојно, Старог Влаха -Куши1;и) омогу!;и још У струкције - а који сви заједно по логици ствари, треба да
току студија темељно упознавање својих студената са вред­ "злуче и одговарајyl\и и најдоследнији ликовни израз.
ностима ове градитељске традиције . Дубоко сам убеђен да Уз дубоко nOBepelbe својих наручилаца, као и посебно
ће оваквим, битно промењеним начинима и видовима непо­ разумевање за њихове финансијске мЬгуЋности, могао је
средне наставе упознавања са вредностима градитељске и Божидар ПеТРОВИћ да истраје у напорима и да оствари многе
неимарске баштине бити одгојене нове генерације, младих градитељске замисли којима је несумњиво, показао да се по
архитеката и градитеља које 1;е се успешније носити са нашим пространствима може и другачије градити, да се MOry
проблемима ИЗГРЭДI ье по пределима и пространствима која изградити објекти који нису пуке копије градитељске
својом градитељском традицијом и поднебљем обавезују. традиције, али рр свакако представљају њен успешан нас­
тавак и да је то , по свему судећИ, пут и начин како се то
градитељства може још афирмисати.
• • Унутрашња организација приказаних објеката (пре
• свега стамбеног карактера) је веома коректно и рационално
спроведена, са најчеш1;е стриктно оствареном поделом
Било је потребно ре1;и све ово о жалосном стању и простора на дневне и НОћне активности. Интерне комуни­
немо1;има савремене ИЗГРЭДI ь8 сеоских подручја наше кације су једноставне и често са духовито оствареним
земље да би се та горчина могла ипак унеколико ублажити решењима међусобних веза. Смишљена, а једноставна,
приказом несвакидашњег деловања и резултатима које је у проширења појединих простора (купатила) омогу!;авају
тим јединственим напорима постигао својеврсни неимар, занимљива ликовна решења фасаде (ку!;а на Рај цу). Као што

20
•
је суздржан у логичној, простудираној и рационалној прос­ им ара , његових земљака , робусних Рудничана , који под ње­
торној организацији својих основа, тако је шкрт и у архитек­ говим руководством у једном новом виду спроводе и
тонским облицима којима моделује своја здања. продужавају примену традиционалних материјала, пре
ИСТИНИ за вољу ти облици су увек исти: велики КроВ , свега дрвета и камена .

јако избачене и наглашене стрехе, простран трем - то је. Та благотворна стална сарадња од објекта до објекта
• • •
рекло би се све чиме Божидар Петрови!; ствара своје огледа па се у зналаЧКОј. суздржаНОј. а тако реЧИТОј матери-

архитектонске облике. И поред заступљености наведених јализацији многих његових здања (ку!;а у Дићима, на Рајцу,
елемената, стиче се утисак дасу сви објекти које имамо пред на Тари , на Руднику и др.).
собом веома мало слични један другоме. Ова разноврсност, Божидар Петрови!; је завршио највише школе на којима
оБОјена несумњивом међусобном сличнош!;у или боље се неимарство у нас учи . У својОј наставничкој и инжвњерској
речено, својим сопственим и препознатљивим идентитетом каријери веома се дуго бавио статиком и другим веома ег­
најзначајнији је квалитет који је Божидар Петрови!; постигао зактним дисциплинама архитектонског позива , али изгледа
• •
у свом градитељству . да га Је његова исконска повезаност са селом у коме је

Чињеница је да је на сваком од објеката заступљен поникао и провео своје дечаштво судбински определила да
његов начин обраде истурене стрехе, његов систем се врати пределима своје младости и да им својим гра­
посебних конзола - које омогућавају да се кровна стреха још дитељским остварењима врати дуг за све лепо што је у
више и даље вине ОД фасадних зидова , свој начин обраде младости тамо проживео и доживео. Страсни зarъубљеник
дрвене конструкције тремова и чардака , дРвених ограда, у питоме повијарце свог родног краја (Рудника) својих брда ,
облика прозора , као и начине материјализације појединих по свој прилици , мора да у генима има непогрешиво осећање
делова грађевине (зид у камену код ку!;е у Ди!;има и др.). То за природно и једноставно постављање ку!;е по терену. Сви
су елементи који несумњиво дају посебно обележје његовим његови изведени објекти првенствено се истичу тим
објвктима а који непогрешиво пружају доказе припадности квалитетом, израстају стамено и најприродније из тла на
своме аутору. коме су саграђени .
Несумњ ~~ви квалитет ПеТРОви1;евих објеката свакако је Посматрају!;и градитељски поступак професора •
и она деликатна сфера ЛИКОВНИХ вредности архитектуре Божидара Петрови!;а у целини, можемо са сигурнош!;у ре!;и
коју откривамо и код објеката градитељске традиције - до­ да он у том и свом делању следује најбоља достигну!;а
бри међусобни пропорцијски односи појединих делова народног градитељства, која се огледају у примени локалних
грађевине, који се код његових здања најпре огледају у грађевинских материјала, развијају!;и при томе трезвене
• •
добро одмереним односима крова и кубуса саме зграде , као . принципе Једноставне и логичне организаЦИЈе унутрашњег

и успелом односу отвора и пуних маса на ЗИДНИМ распореда . Може се са задовољством закључити да
површинама. примењују!;и наведена начела , спроводи свој посебан гра­
Божидар Петровић, без изузетака, користи просторе дитељски поступак, понашају!;и се при том онако како би то
својих поткровља веома рационалном и добро смишљеном радили и стари анонимни неимари нашег старијег сеоског
организацијом - уосталом као и приземља. Међутим, ту пос­ градитељства да су на нашем месту и са нашим савременим

тоје два става, које подједнако примењује. За неке објекте градитељским МОгућностима.
предвиђа и употребљава савремене прозоре у равни да се може градити и делати другачије него како су
кровних површина, док код других користи изражену кровну изгра'ljени и унакажени на "модеран" начин многи предели
(најчеш!;е тросливну) баџу. По мом мишљењу , први приступ ове наше лепе земље, СВОЈИМ досадашњим градитељским

је бар за сада, много успешнији и исправнији - што нарочито делом приказаним у овој публикацији Божидар Петрови!; је
речито потврђује ку!;а у Дићима. недвојбено показао и доказао .
Други начин примене кровних баџа је још увек недов­ Такође је , указао и на неслУ!;ене МОгу!;ности да се на
ољно разрађен и ремети епску једноставност чистих извориштима градитељске традиције свакако најсигурније
геометријских облика кровних равни и чини ми се да овим могу изна!;и савремени начини гра1јења и обликовања ку!;а,
обликом није пронађено "право реше, Ье" - О чему уосталом које би више оДГоварале нашим људима, земљи, њеном
такво мишљење има и сам аутор у пропратном тексту за ку!;у поднебљу и на крају што није без значаја , које се могу
на Тари. У тајне успеха градитељства Божидара Петрови!;а изградити са далеко мање средстава него ·новокомпоно­
свакако треба уврстити и уметности народних самоуких не- вани архитектонски споменици".

21

•
•

--
_r.
•

~
•
-
,
-
-
.

"
-- -
- •
•
 •
к Е Арх.
БОЖЕ ПЕТРОВИЋА

[АЈ - ИЗВЕДЕНИ ОБЈЕКТИ

lliJ - ОБЈЕКТИ У ИЗГРАДЊИ
~ - ДОГРАЂЕНИ ОБЈЕКТИ
[[] - ПРОЈЕКТОВАНИ ОБЈЕКТИ

- За
-
ово што радим не треба много ни снаге
-
ни памети, anи треба доста љубави
- Радојко ЂорljеВИћ самоуки тесар
- . . .. .
 АО1ДОЊА ГОРЕВНИЦА

-.
о
о
,
, D

26

•
•
..

27
 АО2 ГРОЦКА

~ ':ј ~"!"Oj a:punт("'!b·-P·1°"v.. .... ФА·fI 'ј

~el!~i40'j ,"",.., .• ~ и. ~ ј"Џ""~D'IA,... ~_
~ ,-:',"Q.. ~f\ё. · ,... .. t ..... \lQ..<{t<a. ) A.O ~~~ ­
Ц.sOrI(А., . ... Ј.е..~ ~Ctti·'·'- .
~~ ~ (,,4.с .......... О";' ь,.."й ~
't'- ~ 1" L(~ut.""'1.""' '''o.. ~ . H~""4.
fIh,.c,,.,t.c"J'<,.
J,I..o~ .... " мс>а--. с"""&·с\'" JЖ1d..1 ~ j€ :Ј щс O' 1 ~­
~ "''I><'j~ ~ 't«> ~ ~·n·e.,,-o. <.. " .......
~.м> 'IP~ ""r""O"..... ~ Б- 1 ·1b.,.z.
~ :цо-а1Y;!~ ~~ '""- ;t:r"f'le:-<..A. 1<'11 "t. -
CLj ~o.-utl.џ ~~ ).Ш CAo~ аА! ~~.,.
.".." щ.с~ ~~ . u '" РО "'1 ~"- 'lЏ<I..
~ r ...,.. ' ОЈ ' 'ti"\,
.~ W~ oe,.цA~ а.е ~ ~ос..що.. .
~IIAJ~~o'g(iJ.. ~.
. ~O-\ ~ с!"ј ~ ~C' ФГ \I'(f' 1Ј... 'с. ~ -
,Ј.ф. \,е ~C1"r' о ..мо-; ~ tf'~z.. ~ . ~?A"~
'" "'.... <i' '- ""1 "'1/"1<.__Q, ~ -.:1<: "" ~ ...o.дAk", .
\

MH;IIO при! yw: ".ас.о npчН м.с :

~Y'"
1) ..... " .. C:OIМ
ЈI Kyxw_
.)IoНfPl
,) Kyrv.mv
D
.) CNO ....... CI06&
7' JFIМ rn
,

28

-
 •

11

29
"
•

АОЭ КАФАНА У ДИЋИМА

~ ~ ""o~ tl " .. '.ј ~'-- ~J'V,. са' '-ј'4-

~ ~~ f.щ( t ..... ';!!'C.r а '\,' 'i!O ~ 0 0 ' \.. ~\сщ' ~? О
""-",,,"'4 - """"'"'- 9р'!!- ":ј . . " \ .~"-. t., ~ ~~""(
) I t.Ju% · YO~M S.n. !:..~ ~ ~'o.A .... - ~,"" -с.'
~ I,(!>'-' Ц'\-\.. . ~""" 'Ь'о<0" ' ... ч.ti ) ~ ~ - ~ ~ ..

~ ----- .. ---- - --- _. __. __. __.,

•
- - - -- -- - -~

,,
i
I

- ---- ----1

nOТКјЮ&'оС :

1) улм
1) crv.8Atc «fc
Trcм Ј) сФ4С - __ _____ _ _ __ ___ Ј) ТОАМ1'

КoIIФ"'Нo!Io 4) KYXWЊA .) KyтJA~

30

•
 •

31
 АО4 ДОЊИ БАЊАНИ

.. "

':Ј .ap.o." ..... t.rl" ~ ~ ''' ћЈ i"D ,_IiI..;!.. > ~)'<f"~ , ~-"' '''''
'"'" v./.e , ~ С4"1r-"Г ~ -"t.- ~ ~ _c. ... ~_ .
1''' ' ' (,е. ~n ''''c.o... 'CLf/ .... _ ..c.o<T-.4 .. " ЏOi f '~ • .y-. , '!.t.... ... '1 ....
ЦО!, '64:'" <LI (. .... QPO ,:no",,' Q i- 1'1 "" о . '" _• ...:. ' " Q.- "'1' ~. ,'~.~oo~,с..

-- - -- --- ------- ----- -- - -- - -- -------- _.__. __ ._---- -----

,,I
,,,
,,
,, о
, о
о
о
О
\, , О О
, О ,

,
спрАТ:

I) сп.~
1) nprц06М
Ј) Ьoмкml
. ) КynAТUЛО
,,
С_. ___ •__ _ _ __ _ __ ___ _ _ _ _ _ ___ ,__ _. _ _ __.. _ __ , ,О!

32
 "

"

"

"

"

33
 , АО5ЗАГРАЂЕ ,

L-Jl [] •
•

nOТКРО81'1е ,~~"",~:.~",~.~",~=====!1.,
:
1""АШ CDN _) кyn.t.rыло ,.) AlkbIla cro..
~OJ.M COOO!I Ј) ТА""Н 6) ...нr~
1) Cf1A8A't.A СООЬ+
.) куrv.1WЛО

34
 •

•
35
•

•
АО6 ПРАЊАНИ

... .". ".

,

-•
•

-- •

, • ,
I I
,
, , , О, D

,
У"'" .) r.a."..~ 7)
ПW'8'IЩћ 4) ocт.8.it. I '8 Ыl'IЈщt .) «реи

36
37
АО7 ВРАЋЕВШНИЦА
•

1) Tpo..I
2) ул.м
3) ку~т"ло
4) ItYXWIWI
S') OCТ"'~
6) сп. СО:>",
7) дtieВН.!\ СО:>",

38
,

,
39
АО8 ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ

,
"

"

"
,) ум3
1) AI4JJIo1~
.) <roм
.) м.ухиЊА "
Ј) f'YЧAВМЫ
6)ГA"~
1) КynAТUЛО
8) аЈАВАЋА C~
-- --
.) !"АНА "'""
10) ъ...р

40
 •

41
•
 АО9 БРЪАНИ
,"
,
•

•
.
•
•
"
':~
-,
.,
•

•
•

"",деоЪ""
aUiN"t.A eON
K~тM

y~

.У"" ....
A'WIlIfo ОО6А
кyrv.n.&ло

cn.t.tlA4 ~

42
•

•
43
•

44
 ,

45
 •

А10 КУЋА АУТОРА

~.::uI...bQ;"'d-r~tц. ...........iсщ-·о .....~й... ~~ .....

Cuo.<."1 '.""""""'~ ,О, , " ....,џл~ ..'i,.c ~ .~

С " О с.ЮQ.., );Ц'"~ ~ "'-~,.)-'-IZ.~ 'ј дi""~ fC"j'V
~ Ь."+ О ~~1.:..u...(!.'[)'.~ ~ ~a.ДFD ..... ~~
~ '<A.oe-G.c:>.... ~G~. ~Ih.. "\ q ,<- МА.. сБра.з ~
~ ..... '-'Zltё~. ~ ,с , , p ,~C><o..";' опџо

""1" ')I.,.~ ....... ." ~ ,!", ~.k,"""",~

~ ,и-ъ Ј..'О:_ ~ "'~ 9<> ''fiIеYl~I ''''-'. I.&е....щ..
=-,' ~ ~ ~J\"'""i><1"'- ... ' ~ ~',e
~ - ",..,),,,,, >"t"-"""'- " ~ ~..,; i<
o-t~~. ~в......... ~a.t~ ес.&е. ~ ~ Мf"­
~. "'_ " 0..\,....
10 ~'~ "'- Ъ~o.д. _ "",*", "'-
~aJ~ M~ lЦ't.М. - 't<Мfo:;t.II оЈ.<,. ~ - '7 ~­
",,,,~ . ~O'"'" ~f""o- ~ '~""':J '<.
~., ~Q... : ~ ~ ...... г.a....v.м.J.G'I~.IA...o::reo,;. ~ .
с,.." ""- ~ "1 ~ ~7'

1Ij:tl304M : nOТКро&М : ,-- --- -- - -- -- ---- - --- --- -- ------- --.'

1) улм 1) npi"«\P'bM
.1) дНt8НA ~ 1) m. aЮt
Ј) КупАтила •
, .) Кухи .... ,,
,.) РАД"" "1""" ,,I
6) Tpo~
I
I,
,,.---,, , , ,
,, I
I ,L _ _. .-.o'Ј
, "-о'
I
--,' 2 I

,
8 I
,,
,,I с(]о
о
,,,
,,,
•
,,
,
,,
, ,' ,, ,,,
,, ,,
"-
" - -- - - - ---- --~ ..., ,, ,,
,, ,, ,,
, , ,
,, " ' ,,
~ ----- - - --------- -- -------~

46
•
 •

47
 •

48

•
•

49
А11 РАЈАЦ

- --- - - - - - -- -- -,
--- -- ~

-- ---- ----' 0 -- ,,,

,,
,
,,

,
, о
-

прнемм: ,
, 1) ул.u , nOТKpoBM:
1) ДК!ВНА ~
I 1) АНТfЖ
Ј) кухиЊr..\
, .) CJ1ADAt.A~ ,, 1) тАоаы СОМ
----- -, , ')~"'PЦ
1') КynAТUЛО • ..) КynAJWЛD
6) Т1"М l ____ ___ _ _ __ _ _ _ _ _ __ ____ _ _
Ј) T.l!.6AH

50
,
•

51

•
 А12 БЕЧАЊ
1, . . ,
.м~ .......· ,-. "-i"Х· ,,·· · ..·'I-I..... З' . ~~ .' .... Р t>-, , -I . ' •
..4
""""'f"~:t. ~'" 1"- ......з= ' О ' , _ . У "t: - ) ' "'-q=' . 4 ' "!t\ но '1 -
Ј ' ··Г' · - - O:fЦ. ~ ~ / . , . је. .. ...4"'1 C!&.D ... ~ 1"-
'ћ" ........... , " """0 Ч>t- , " .. . fOZC,. ' . 7 ~ ~..,t:....~ .т." р С III!
., ... ~ • . L' , ~ . ъ,...с' ......
)')1"'-C~ ' ......... "'1 7t, Ч. --~
..., +>~ ?- ,.,.. ~ ~~ч.)- - ~ ~ ... '" - 1\ .. . '1"..... .
, п ~ 'JIO,..~--o.. 'Ца ..... &:....... је ) ,. о • • I • • , ..,. э--- ......~ " ' . . . . .....,.><:
6.е,. ~~ ....."'" __ ., ~" '", .....,. "~oe.o.o- •.1;" : о ... ,"""-' Щ k ~ " .' - -
е. о." , d<L "r-oe.....~ .......... )f""'-'-..., у 1'Itr" , ~e...r-- ..........
)(o ..

.Itij .. "" -.Ј'4 ~ " о _ '5. '.. , ... 'r О ""'...,.,.... ....... ,< .t-L · ~Q

II-t.k " · · ....0 "' ·~7- щ .. ,,)" <>* , lo'1 .... y-o c... '110. , 'I.I. fee ..
~ ~ ...... ~ ~ "'~"" " м' О "Э"v ........."" , '(~ ( " '.... --
~ ) ~ ..... " 1 с,.,е ч.- ~CI. """' ........ )ЦR .... /Ч.О~ tt
1"- ~ ~ _~k .. ~t; ~p. ~ .
, Те.>е..> by-}.оМ _ ... ~"" ..... ~ L lt"' ~ ~ """'l _ <t -~ 1-t.
, ~1"""'..4,..a,n.. )oI... """"""" -
_~~.+ ................. Ч' (с .....,..<3' ''.(.

6_
о
о
О
7 б 9
- - --
, , ,
о
7
О, 3 ОО

О
••
1) улм Ј) К)'Ј1АТUЛD r) TPI1l!~J>I<j.J.
1) сп сООо!\ It} KYxиlЬ... 6) дНо сООо!\ 1)

52
 ОО

53
•
 А1З БРЪАНИ

сутсрсн :
1) ..... 1"1 ...
,) ....... ")'\нА
Ј) подрум - «ТА....

о
з
""ЛОv.c : ,
1) m. сођс
,)у.....
,} Аа"АЖЈо.f,AН
, .) кyтv.тwло
,.) А,К ~
.)"У""....
1) ОС1А'8А
а) Tprм

54

•
,

55
А 14 ЛАЗАРЕВАЦ

1'IOТKpo1I-'C :

.... _------- -- -,

rAp~
каФIf.,.
W'lIK-nи'k

."""...
оФ!lС

....-

56
,
 ,

-""'...0.....•.. .... '" ~)

<1
·

СМ
-~ (U. Ir "НН',"",-

..
Ћ,..с

\,

O~OO<9
(Јс>фо~
ФОФО(Q

57
 А 15 ОБРЕНОВАЦ

noткровм:

1) TI" ~3.Ј\l'\.Iј... Ј) днroн... сОЬ...

2) Itухињ."- 6) улм 1) cn. cro...
~) C1~' 1<' "'IШТ~ 7) cn. cro... 2) CТ~, 1<, "'IШТ~
4) КYf1"'т,",ло 8)T~ ~) КYf1"'т,",ло

о оо

О
, О
,
] ,
, ,

•
00
<1 о , 7

<1 о , , ,
[СЈ О

о •

58
,I

59
А16 ТРБУШАНИ ,,
,

'А У'

.",......"'" : ,) улм ,) Ку""..... nOТКpoDM:

2) Аlitl8ю. СООа 4) ОСТАВА ~------

J)т~
о) 1) ПЈ"iИ'ООМ
1) КОТ~РI~Щ'" 1) <000
s) стеlJltI '''ШТо;:<_ ,) Kyt1A"'M

, ,

о) Тр<М
10) Г"Ј"'ЖА

60 .
 •

•1.
\

-
•

61
А17РАЉА

,,-- _.: - - ----- - ---- ------ - ~

L

~:;;;;:::;] 1) тер""
,, • , 1) ум.з
Ј) тммт
., KNhH~A
: .) а1. CONO 1) C'ТC'iI!.AtllТe
2) КУПАТWЛО 6) КAtЏN>p4}A
Ј) то.мет
, , 7) КУ""""'"
: 4) 11J"'N»')...w • ""'
в) при""'" хрАШ
, 1) ...,CТCj"'I"~18U
I __
L 9) МN'~H ХЈ'о'оI«'
I , ю} ТУШ
I
I
,,I
,,,
,
,,I

,,
,- --- - - - - - - - - ------- ------ - -- - - - - - - --"-'

62
 ,
I
.'
•
•
•

63
А18 БРЕСТОВИК

11'..... 430АМ :

1) улм
1) тммт " туш
Ј) КУ""I'А
'<) "СТАВА а,раТ :
f) TPn<3~1"'jA
6) сп ~ 1) ТА1'AlроМ
1) Д1 :СОНА соЬА 1) Ку"....""
1) сп «<><
В) ТЈ"""

64
•
65
•
 •

А19 СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА

з .
.,. _ .{L . ср"", .. I(J' 8t. } '1" _ .,t ... Е' """ .*'"V'." -Р' ..... 7 ' "
• •
•
~~ . . . """1 ~if;,cn~...,~ 7~"'" "'" ~ ~ ... c. ...'\I' ... ~"""'\.
-\1>..= "\1 "' ''' ,0-8 ...... & .. ,..... &'" ....,(1 ~ .. 't,.~ . ~­
~ ~-+-\-' , т-
.~I,,,",, -"'~M "" . ~
• ,
PJ""6""..c...r. __
f ~'t- ' ....... • ......... о.с.. •• ' \t"'--, \ " '1",, ' • _ "., 7 ' \ , . •

~o:fIe"P~ . !"p ....."1'-...... ~ ...... '1 ""t" ·0 ....~~~ .' .. i"'- .... .. '~
,... , .... ,.......... ~ ....... <.-'1." " .. ,....... I'-".«Г_~""'''''
~'f'I"'L- А 1-'- н. ,,)"' .... ~11tJ' _ ~ е.", ... "'<>V i~ ,,""t(c," .. \
, ... ~.,t"", Ъ~.>I .и.1- .. - """"",~_.".",.""",,,,;c.
_ , ~ .. I '1 ,'10' .". J-t ",..1" .............8" .. p:p ..;e..oe.k ......... ~.
Е"""........: "7' .... Р" ...,....,. . АI--<-"" ...... iI.. а.а .'<'" 1--"Мf'J
."...~ .
J.teђ'~, ~.~. _ 'P--'_~M ..t; "1 ... " :.,... •• '1 .. ~
ft. ........ -iь .........
"''"1 -. ~., 81 ..... ~ .,.. .... ~""4Г
~
..... С<\... ~ с'о ~1' ' 'r;. "'р ~ -. , )~ ..........- ... ,.. .. ~ -
"""1-- .... ~~~ А1 ', .... "'; '"'1('0. Я'".......... . 1IV-1" «= - . t. -, ~ ""'1;"
........ с- ... -О. ~""b"4"'" ""'-1· ..... а... , '7,.~IE....ч,,~.СЕП 7 ' ,
и.. Aa~ ~' 7 '11"'" e-~~. J ~ . ~ 'Н --" '*',\-0/(. ~ ""-,,,o..-i_ .
f"ItI -- \ .................. ~., w".. """""1'''' ' •• ':- ' Со .. ~ (.. Jt •• ",.tt..
"' ... со ' " 11'.;0 .. t. "

.) улм
.1) ди. (оо.
-
.) KYXWЊA
It) ОСТА8оА ,
$) "" ...""'"
о) ......""
1) КyrlAТUЛО 1) 11,- 6м.')м
.)Щ~ 1) кynaтwл.o
9) Трем ) спc:ofc
.) 1»"HfA aI6A

66

/
 •

67
 А20 СМЕДЕРЕВО
- ~ ...~ ~ ~v...o "':-':1 ...... "" ..... "-,и...'. n,·~",,- I· "o_,
........ g , ....\'"'" ' .... 1~ ~ P)-"'~'" 1 - 'Чv . 0"'- ... .... L C r д"'4" 1)<> '!l:!'r..-
cr:aџ., ...... .... 0 ч _, Г'· · """~~ '1 ~, ~ ..Jj."~
~.уј.(.~)v.щ- ~ ) '(ј.. ~di'L Б ....... !.<>.д. .
,.:<0 Ь"1 .ц .... ,_.Ј' 'о'\.>
""4" ,ео. ~-a...' ,
t'<>Л"'I!1I"' Ц. - . . , ):;~Ih..o..c.., o:ie. , k":::::;t...... и р. ,/"<' _
P'rA~ ")'t ""'"'t'f<.4'~~ ............t.:. Tn....... ~"o ~
Д:1.:З;:~' :,~ .......~ ) zrc~ ~l(.КJЦ1--"" !"""- ~
~ _! Oli\'f.~ 1Ч."'1-"""t~ &" ............00 • • 6Мщ е" .... I'=<о.чt .....
~ с· ' 0 tA. 7"'·· 0 ........... .... ~~ 't" e l ~ · ..... Т .
1" ~ ~ .... - <:a.~ "\"'. он.. ........ ;:1.., . \-
~ ~ . ';} м; " '\,~1 ~ ~ > """1" ........... ' ",.&~ ...... ~<v>""&"- .......... &
~ џv ~w __ ~""- &'v ~. ~''II'.Ji~ . ~ tio. <'.џ.(_
~ 1 ")Ht .. , \ и.С...", у {"l",,~e'"7 """ ... ,~...,...L ..~ иf~ ......
~~ .

nOТКРОВМ:

"1'" 3'~MM :

,) улм
1) КYXU""
Ј) А'СВ'''' ~
") cn. ш;"
5) КУ"'ТИЛО
6) Т<Ј'.'""

68 ,
•

4Н
'..

69
 •

А21 ТАРА
,
1C'.jv.., ""- C,!~ ..... ~ .т..," "'"'f>м;
~ .. L1''''t)"' 1<:, ,_ ,,'2..-G\.O-<,.~~ - rye:. !J"o.. 'Ч,I' " "" ~ ,...,
.CiD~Ioс.ц- сЦ~~. ~~""'W'Y ..... Po.... ~... _
. " ,
'uu ~ ~ ~.- ~ ..... ~(lW ~~' 9<\ е,..

"""'~. ~ .е'У'" ="'ir'<"'i =1i'""'~

~~~. ,
СО "i).AUn.'( ~~ , "'t'.~CQ."",,- ~o1ba 4.r>J::.
~""1~''''''- 1 "1""'''''</, ,~ I ~~7, .'1;"'-
, ""'.,
"'" -""
_____ " .... . . _-1:; .
'-"~6\
...-~ '" -
~ '
•
HO"~'P ..'1<'t<.... ~ ~.џ~.tQ+- ~C> ~ М"'б'\
~) .мд.'\~' ~м-~. ~'h- ~\"fм.,\~
"'I"ђ."t~ .-& ~ '''.'''' Sч. !." '''~ "<i ~
~""' 'j~ ~"'br"~"""'~f " 1 a ·" .u...c
""""\"" """'" Ь.. . с .

,, ., ,,
г-------------,

,
г --- -- -- - -. - - - -- -- -- -~

,
I
I
. •
I
I
• I
I ,
I

I I
I I
I
I

, -
I
I
,, .. •

,
•

,
I
г -_.Ј
I
I
I
I
I
I
I
I
I 1) ."..Ut", cro.
I
I
1) nl*t\C~M
I
,
I
I 3) Кухи""
I ~ ул... 4) КynAТWЛО
L _ ____ ___ __ _ _______ _
1) А........ CD/i.. Ј) тро.\

70

,
71
А22 ДОЊИ БАЊАНИ

"",13I:МM : nOТКp08M :

.) улм Ј) сп.~
о 1) Ку"".... 1) rApAq>06A
ООD
О О
Ј) <АЛА Ј) м.)1'1АТWЛO
.) ru,H
~) КynAТУЛD
О 1) полу~ Ј) "Р!'orоЬм

6) тcro..
7) АНТ.,.
8) ОСТА8А
.) Тр<М

72

•
 •

73

•
 '. ,

А23 МОШТАНИЦА

K't~ '1 К'" ~<Ut<.'I" " ,,-.Ј ..,....;t'<.. - .(,uo е .. . ~ ;,.. ј; с "'-~"1 -..,
е'":)...... '+" '1 .... ч:-1 ~... t>""'!'!" "". . !lо . , , - ~ "'} ~ ~
'"' ,...., ... D ~ 1'- -""'"t". 1" "о ~.. _ , I.lro..<tfW. ~ ....... 1. "'L
.. 'to.Q" ........ . ' .. "r'" "" ;.. ~&. 'f v-- -~,c:t:c... lCAJt;:O 'v- ~~ ...
'h.. "<>~)' ~'"";; .

G-':;r-.....'" ..- 3"'-" ' ~

..... а... ,... ...........1;..... ~ ~
О'''" .... '1 =......t.,.""""" h- ,i. .... ......
.'A"<i-..,. ~ r-" .. .. ,~
.... ,~ ~
'\.. ... , .<" '1'
~""" .ь·· .... ..... ""'" •• ...,. ". ео '''C"oUt.CIt' ,..1)_.0-.0 ,.. ~ ....
-.. . LtOOV........ ~-.-....... "\"- ...L. «.c..Iy" ..... , - ' , . .. , .. р ..r-~, . 0 ' .....

~--ifщ~·"Q ......O\.~ - 4 "~ . .. ... r........,. t 't.-

~ ... Qi ...... · ·-".. ........ -'"" .... џo: <'; ....... ч.+'-..~. 7 и:.
,
.....-..- ," ....'" ic.:t ~..:: .... 1.c.чI.1..оо.. . Cl. ... -...&.~ ,..,."_ ОО [.f. .......... ,
' "

""'?' .... - .."..... e'l w-............... ,

p~_ "'" L. , . _
~ V ""'''''' r '
..
.;:;.

nOТКРОВМ:

1)СТеоо ..tшrе
1) улм 1) п~л,с~м
l)A':OD"" .-ro... 3)аЈ, с<1/><
3) сп. .-ro... 4)!'<'д.... ~
4) "УЈМIL" 1) "У"""'ЛО
5) "У""'Т"ЛО
6) Тр.....

74
 •

75

•
 А24ТАКОВО

у '1(' '-~." ,_, _ .. ec~. - ~-t.~.",. c...q:>....л..d." .'

................)', . . '...,;. ~~ "+ )o".. ~ ..a""l~e.....q.O(J~-

t, ... u 1'" .,..4'............ '«'1"'b~ ~t:., :!I ..... ~ " 'D" .J.{o~ ~ ~
__
...... -...ЈО:. Ео·" "v ~ "",,...c<,,,~~ .. ОО , ·· ··с оо с.. .......
_ _, _ Ъoo.r~
О
,
г
,
О
Г
оС , ... lL o 1-ov ~<t'" · pl!.<--e ...... ч... '"-"'.iIhС<L+v 1L .<II't ~~ ~

' б ';>0 ~ ""''5.... '1 ..... """ .~~ ... <r- ...............~ .4- 1"""f-; \1)'"з'"-
....... .. "..., ..... .....'Р -1· ~ ........ ..,.o.!l...,~ o.<I)ge<- ..... .чi"I- .... ~"'-
,....u'1'I<C'o<-.............. "'"" ~ ~~, tv" Ј'" ...... 7ц"~t....
,.......:гp~ .....ОЗf"Ј)А.. ~ «10_"","", .....?I~ Ј........'(...,.... ц... ~~

. " '~f.c . . "'"' _. . "1 ~",C!..

,«p .. t..~'" o ..... ... OQO> ... ,..

1........ ~<".':<\"~ .'..O ..t.;r cr""'7"pt. .. ..,"I . .2.ц:........,~_

, , >tJ , • . ~.,....-... 1.~ C~ ....... ""'1 ""'-\џ.... o......:-o..i...v . . . ""r"'-- ,

, ,.. .•. .., "}.-1'" ~ ....., -v.,.", ~ ,.. t,Wf"" ~~ ~ ~0Дi::.

~~ ..c. "1 ~~ I.<vcA (G.'.E--".~ .. <·~·,"'T'f-
"'.....
1~ ,:;~ . . . . . ....r.....r.E: .......... ~-- 't..c..~ '''' .......... ,'V 'ф . :!" ....... .cn,4L.'ћ...l
• "",'," ~" . . !e"" .. ,v "'- ~" •• L"". •

б 3 ••
"l''''''''''''''' 11ОТКpoD/сС: :

2
1) ТЈ'<М 1) "I*t\,COO/cC:
1) сп <оо<
2) д......"'" ..ю" 3) JМД~ CWA
6 3) КУХИЊ'" 4) КynAТUЛО 1
2

D
©D '<)осг...и
~) ТУШ
6) ТОма
о ©D з 2

76
•
,

-
.-

...
,

77
А25ШТАВИЦА

np430-4М ••
2 ,
1) улм
'"
» .о.'"в' «>6..
Ј) Тр.....""ј.>
О
о О ~) ТР"М nOТKpo&M •
•
О О З ~) Ку""....
О О 6) ... , ......
О О
,) сп мfv
О
7) Кyn.>ТИЛD 1) КynAТИЛО
В) сп «>6.. 3} пprл@м

78
 ,
'ff

•
•

79
 А26ЛАЛИНЦИ

..

, -- - - -- -- -- - - -- ---, nOТKJ'01'''''' :

,) TA'8~H
1) Пl"€АroЬм
Ј) cn. ('ом
~) К)'I1"ТWЛО

1) улм
2) cro..
3) куxuњ,
'<) КynAтим
$) сп. сООА
6) трем

80
 81

•
 •

А27 ЛУЊЕВИЦА

-
If

1) ул.м
1) K~НA
) ''«Т(/~H

'")
.) I&AНК
.с
6) КУХЦЊА
1) poIITW,,"
.) Трем
.,) ТОАЛеТ МYWКИ
10) ТОАЛСТ жntCКИ
п) rv- w ГAPд.qJOЬA

82
83
 А28 ЛУЊЕВИЦА
n!." ~" Q)'~L +
у J'('~"""!i' -'~.:.o.-. ~ ~ ­
"", .со , a-I""'j.... ~....., ' t.i.. ~ ., 3 n" / ........ ''?' . t '" St<-- ... ""~ 1 ~'1.'!. ­
-
~'" ~ ')""" '\ ot.~ · a, .. ~ ",о~ · ~ ,,....д..lCA.oр L I"' 'З' ' з · ""I4...) · ... ·,'}
~ ~? i" ' o ~ "-<U'r-' ''' 'tt-.. , ;t;:p~ A"' L F"'~~ 9"­
\1.00.> . 0"",,- "" , .( ~ I ' .(","""''''''''' Wf" ~""""""",p- '( ~ " " ~,
, •

ЈЈ.",,;::"""'" '.01. .........

-, - --:,.' -
., . .........;,
I r-. I D .... , <ч- , "О'~ 1... .. , .."
........ ~ ь
'-о ,
.q«> ~ (", _
'р'! "':' 1" ,....~<Cf;... ...... ~" ~ '1-<- е. с е ,<,, ~,., .. . . ' ... c.u- ~
~ te. G1'...,............... , «:.о""" '/""с 'l.c- ~ __ &о р ОО . L ·
1
Ij,,-,,"<- _ ....... 0 ~ CA>.J..«t, .

!!lo &f'" ~'" ~ "t "" t " (>'1" ~ j""""'" '"""'-<r)" t " ~"' . ? .
. о .. ... it- 1-5",..."~••"-, ~ .:t<' pto ГV"'~."'1 ..... F""~
~ ",""" " e"";f:"' y ,, ""!> 3<t.o<.~<v ~bc.... ..... ~Q,. > " .. v.,.,....Q ... CI.J.'o"-'.
~ .~ ~ 1R.·.. .......t..c ~ ~ ~ <'I:!=4ct ( ~"-,4V~)
~ \ot- ~ ~ {;СР- " " ' . ~ ~~ ""- " е "
Щ ~ 01'" r " -p~ ~ a. ...~ .... 'C " ~_'l., е џ" С ....··" . ' 7~
11 f>1o'<- -"'. 7 . .

~ot.ђ.- t, ,,"'...4 ""'.' ' '''- L ~ ........ · " (,t>r ... ,'c · "Aj" ... 7 '#.1-
}:I:~o"..> ........ ~ ...... k "" " '<f'
~ ~,...o ц 11w..~ ~1t>1..A. ~~ A-a<t -
[""'Ј 1" 'IIoc •• ос " ...... ,
11",="",.",<,.,-... ~ _ ~~<Ц.. W"--L. ....~ - - -
~&" . ~:::;: ~ ~г~~c.~ г~~~~~-
....... . 0 ' . _ ~ ~.

00000
01 ) 10
, 0 0 00 0

ОС1lОи :

1) улм
1) ocr"''М
3) ""'"
, 4) к~rцло
<) Ку""....
6) ,ДI4ВЖ ~MK
7) ОЈ. <оо<
8) том.а
о) Тр<М

84
•

85
А29 КЛАТИЧЕВО
,

,) 4"'6111 ~NoК.
K)'DJoIIC W. J'Y'i'o8"11C
1)т~OCТA"
Ј) 1)'8 и fОАЛП
.} ""'"

l[jI ,
D

86
 •

. ,

•
).U.l
Н.

87
А30 ЛУЊЕВИЦА

~сl'Ч Jt"f'''' 1S'JDO ~r-tlз-~ ...... a_ot~

... ~ ~- "'1'1 Pb ... ..-1e!Lc..~~...t., , _ ...... Rо
..-... ..... ~~ <:.ОЦ.. Ј ......,... ~ ... ?,~ ,....,
" ,"'ОН ' kNwT ц: ""1 "'"""'1 '
~'C(= .., с,.ц.о> y-"" · ....О"сЈ ... . " • • • .,,-.. ~ - ,Џ1= . 'I1" -
' L..L. ' 8Р"1Ј " " ' "
1')...,....... С "\"-&&.",!",,"w Щ(!q,.'- f,'t.kL Q<>, V ~P..
Ф Щ"lС~ "рС(.'_ '" t<""-~ ,"""""?,<="to\..7' .. _t. ....... ,~ -
..,.... .... 1""-.0: -..; I~· - ч. ..... , .. kt IIЦ ~ ""1" ~ ) . . . -
A4:N . ч . . _ .... _. . _...........'
'<>1- "'! ...t:)I>"5 ................ А': '!'( , <, 4с
. 'i Д"f""-_...'t ~ 'r''''''!o , ""1,......... .... с.о.- ~-' ....... ,AI''""с
:.:t:;. . . 11"&' ,- џ.S~ с
J _ . " "' , "" . . . . . . IL ""..~ ..... , а· ... 2 , -АА...
. У .u='I" pd""" .., сог4..1ц. .d,= ~~--

.-- .
•
--'

.) ........ -
1) сп. Q,&
о
Ј) КY'fIAТWЛО
о о
О О • +) TA1tJiH

О О
О ,..,
•
".,......... ,
.) улм
1) Кухи....
Ј) A'4Sll,. СОЪА
.) Т,"К'.""",
,.) cп~
.) КynA1WЛО
7) «ТА'"
В) тр....
•
•
88

•
 89
,
АЗ1 ВЕЛИШЕВЦИ - КУЋА

ЭАТЕЧЕНА КУЋА

90
91
 А32 ВЕЛИШЕВЦИ - КАЧАРА

ot..o .\t. ....4." А''''''''''' "'......_~~ . Хос· с ..... " ~

~ ~- "' ,..... ~ -а. .$(.... "<i'". !СМ ч« 1e. ,~"
~ ~ ~ 'tt"'-"«, ""...... ... 'f1- '~~"'( ~ 1<:4 tt- у .... ' •.. '. ..~Ifto<
..... .o;r'p.и..f>'t 1'- &.-.. U.~ .. ,L4 ч ___ . . . A~.e'''''' , . . _ ,...,..-
.J, ... J;;:.~- ~ "..... ,.1· ..... ··~1?"1"-'

. ~ . ?""} "ClIVI.."f""V , "''''' I~" ~~ r " ....,

~I tt.. .'..., '":!!............ Ј..о".. ~It-Ц. . . ~ .. , .&'" ~ .,.. "ОС: А1-
1" ,~ ... Ј.I' ........... '&0' ' q.. je.~o, ~ ~.... ' = '11."'"
....~-- ~ . Ст ,, - , ""., о С" ...... ~ .... jot 'r ""'.... 1"'-....... -
.c,~ $оЩ,ь " "<>" ~ 4.". 't!} ~ .,. ,}F"t·, !"- ' 'с &-. .. --t !
11" ~ .... 8A(rII~ ~} " Ct <", Itч s....... ~ .... ""'" \'t.,........... -,О, t
~ . .-'.0 .... ~ м.. ~ " .......;. <!А. ~~ ;(.
....... rvr,
м.. ....... ь ... ·Ъ"l,.с·, L ~~ if. у &....... 1~ ...' _, 'Go,,~ .-...&.с. It. . ~
....... -.Ј \!'.
'Ј Ц"'~ . . !I'VL... ' n 1"'''A',ft. ~~
... 1:t.з,."v
,i"Т''' ot, - • ~.tJ. c.~, ~ ~ч ,Н", ''''1: ..... 0 ~~ , ~ r.> ..... of"'"
I -a::--~_
..... ~~ ......... ,r....,....~ ~ .920 .... 1.' 'O" ' ''''~ :':-1I..t'"c. "
..w/."Yv -t'-' Э"-'

о о

о 0С11ОВА:
О
2 1
,) lU\'lApa
1) г...раж..
Ј) ХЛ~,.." rXЋ
О ~) сушра
5) "' .. шо....

92
 f,

-- -

93
 ••

А33 ГОРЊА ВРБАВА

сутерсн :

2 1) УЛАЗ 1) УЛАЗ
о 1) в.t'8IIЩ' 1) ТОАЛЕТ
Ј) "'1 """
00 J)_'~
4) 1)'111 " ТОАЛЕТ 4) кухи"А
1
,.) КDТЛАрIIЩ" 1) Tpn<'AI"'jA
6) ...ре. 6) Д'КВtlА соЪА
7) NOМК" АЛЈоТ 1) 1u ",НА со:),.
8) 3I.4.М'IЩ' .)Т.......
9) ТреМ

94

•
 95

•
АЗ4 БРАНЧИЋИ

~ "-"' ч ,.м....ещо ~ ........... "Г...&е. ~~

~ц."., -а- """t ..
~~ ~ ~AТ" ~ &....,;.1~ .... JQ<> j ~ ~k" .q€ ..
~,~ ~ I "'" <l"<>C.м. "f1"- J'_'~ со< p:r~~ Ф~""',,-,.

ЋЛQ..~-iE- i\I.Q. J''' ~'''''''~k .... n:.oI,. .. ,1"tJ

'?~ ~ ц,"З",,;rч .•,,0 ", .. '-'~............. ~ .......o..r<.- .... f ........ ·
~ и. ~ ~ ""-<>~~'.P~ .J.ц> ...~~ )~ ~
.... ~ ~ ~5..... ~o:t.. ~ ...., -щО~-t-> ' ':W,<> '3"'- ~....,м. ""~,.~
~ Ai""-...... "'i ~~ ",,...t~Q"- <>~.." - -""':'t w'-- ~ .=~~
~ ,wp......., ~ ~ s.......,
"}<>е-<ф!.. ~, ~ је ............ ..,' сО ~
~ .........:;;~ ~""" ~":I.' ....... ><:.:>i---.J' о '~\,- ..... ~N .iц,,",,,"i1- ....... ~e'
'rI'- t.o,.. ...ц.<t.oo..ц.n..t ~~ ..... . "o"",~~",.,......, ~ Ь<J1'~ .....
.y.и..<:o.д().I.Д 't ~,-,.q'j ~. , (ђ ......... ..-..r.>............ 2>"",' ''-~
~~ ~.... uг"'o .. !k\"-5"........,,&.~,~ "-; џrc­
te~"'f"" '" ~..,... .. ,c ckai p;</;u..o '" <, -- ............ е. Q~ " """"Y'&..... -
1~ ~ UJCWV 1Дjf~,
,
м.~..J.,~ <>..lP"(t-
~ ~O~'''''''''~ ~""""1<>~ ~ "'-

-'''1',' , ' --
~--------- _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
f, ..Ј

" ,1,
,,
i
,, "I
, I
, ,, ,, ,
I

, ,I
I
,
I , ,
I
, I
,
I

<> I о
,
,,I
I
ОО ,,
I ,,
, ,,
, I
I
,,
I ,..._ ...
, ,,' I
I
, I
"------- - --------- ------ - ~ -- ---- ----- --- --- ----- ~

96
 ,

ј' реа:м.

97

•
АЗ5 "ЛОЛА" - ИНСТИ I У I

о
,) улм (Јо 9
1) nOР'''Р
3) хол
4) p;uвoj 1"''')'Но'рск''''
~
о

а4аемltI - "software"
IQ
') p;uвoj 1"''')'Но'рскuх
а.4СТО>'ltI - "hardware" 2
6) rмлл

1) AyrO/ro.(ATCКO )'ТЈРА1МLШ~
1) "PoleкT08"lt ТСХIIOЛDf'WјА
Ј) кoмnfyт~ проЈекТ08iШ t
4) ТОАЛеТ

98

•
 •

Л) nOР'ИР'tl'l·
И) ф'''_" .,CIUI lUb.
С) Д~.,"Щ ~fcltH
•
D) р.о.'I'fИI>рош

\ У"I'"''''''_'' O<Cfо.ои
Е) р.о.'I'fИI>.,.::..о ""","11.'_
( СЛО • СЛ'" )
, ђ~
G) nO.6,]ICЦ ....
1cx""""""'lI-
r ..J""Uo
•,

99
 АЗ6 "ТИП-ТОП" - љиг

•
I
I
1 1 1

I
I
!
I
OCIIO~ 1) r.".. ojd;u лок..л
2 1) НОВИ A<w ло~
3) ТЈ"'М
~ DD. ~ ..... . 4)ФoнfА"",
~ D f) ~ nr>tr!;!;
6) """"""'Ј'А
7) nPOЛ,АВНИЦА

100 •
•

101
•

102
 •

, . - , "
,iL;; .
~
.,. ~
,z,;;.
. .~.

."
103
АЗ? ВЕЛИШЕВЦИ - ВАЈАТ
~<Ц,..) 1,'..Qe,.,...R., k1~ .. , < д,' ~':!:!u..te. <-L ~
'4. ,"!нЈ!. ~ ~ '{~.......чt-"""6'V ' ~ у ~~tЩ..;е.. ) . . . . . . 4Ч.( с:.......
ео " , r ~ ~ ) СЦ" o..c:cb~ Ј ~""""""' . cu.- >"~"'_"'-6 , \е
џ:t;"f'''"'" !tt~ p ....... lte., ~ Ц ... , П,. 'I - ~~ """ee.1I(\o..O ~ "<'\JI"'V
~ .. %";1- ~ "'a(~'fIo"'.!!~ r"lf1o... """ .., '"'- ~ i io:.')~· ~
Pi::J...ю'l.J;t.. ~ 'т'" ОО 'и. ....~ ''t~~ 1.:,•• ':te. """"""'-"'1
~ +.f·"~~ щv ~ 7'- ......... F<;"<>'\ p;r..o)....o... I;n~
~<:t.u........ .u. t:Ц~ ~"'<t'<...... , ~ .. ~.
"'3cf> t .... д. " "4>-U-.(,aa: ~ O~'M.;::; \'t. Jf't.. , - 3'''' р, - ~
д:ifв., ~ T~ ~ ..-....c>~ .... 'Ij!."""", ",...... Ој .... (\<... ~ 6 .. ~ ........ Ц...
~~ 'f't. pa.~ ~"",,~, ...... .)о' a,(,,~' ~ .... ~ ..... \-с." ~ .. , . -

~ ~.,.~ ~~ "'·&;"'><'J~-......,1;.."ll '1-'1I!A.- ~

..... ~ ....~ ч. k.::Цi"O~""" 'к. ')'\<.""-' -.... ~ ~ ~
>t'v ~<\. "ч.. е.е.. . j~ ~ __ .......... ч.. ~~ 'JI-л- .. С" Це ,1 ""'

tt................ ~(>./,,-~""'" .
~ ~.. ~ ~~rE-.(, .. r·rt ie- ~ 'џv
a~ '\v л;е.о:>JI,-o ~ Ао\. "-&t",.(, "'- rчi.

. - . О О _ . 0 _
•

104

•
•
105
 Б01 ДУДОВИЦА

Jk... ~~ ц"~ ~..... (.OL. Ьл...;.:о )'~,....~ "1 '"",

1<4 ...... · ~Ir....... ео 1с." ...... -;c..~ ~ Ар ' '~C~" ' " .... Vџ.JOV,
1м.1_ ~ ''''''' ~ ,- ~ ~(. """"'" ... ~ \' ~.' '(.-.... "R'P ..... . со ~~"' г ' II;oty,I(..,
'''1 o'4~ C;I.Q ~""I"'t'W ...... , ...... .,..~~t'-v' 1Cc1· 1 ~Q.' !.k ..... Ј ,! h''''~
.t:lt:\'''O
,.." f,~
~
.Ir~С*""Ц"О
f-o/ \""

::f t:..t0ltЦJ"~
..
'841 tc8~' !C-s:t<<\. "~ ~ no'" "Ь ...., .......
-"'''' ' '0 ~ ~ Ђ.t..# Qt.L 1rtТJ..М.oZ1YV ,,~~ #

~ /,щ "'''V~'''-,-:" J ~""''' Io.'' , ....., ~ ...

<:Jt.. Co<l , · "e~ ·џ ЈЈЈ рс .. ..· · , "-" '"' О-.Ј." "д,,"~'1::" '." ' J~...e....... со...
N~. ~. · , ....... 1ii"<f\t."'" , ~~~ ...... w.~ .
СА,.. ~.
....

у ~'"I.'Ot.м ..... 'i1" -\ео ~ ~<\', y>~e.Qp.. и$<\..

~""'~"'"'l oc,t.' L'..i""'l P"G .. 4 ~ ... " ."" ........ ~, <=}- I(.~~ <!.6f..,..
p;;~ .•.. , .~ ~t,м.. ,

'ј ,..-.'3"( •• '1.'] ~ ~e.. ђЦ.О c......~e.- «>v ~~

~ ........ ~ of"" (\' \S'H C<t J 'О, 'м. ео · . . . ~'l'>oR.. ,-w.. \"'v '" ц..
~ ~CO..Lr'!::."""""'" ц.,;\н.' ' .....

noтм.poвM :

,) улм 1) nptAJ'l'l)M
1) 01. СООС
,) nptAcoI\M
3) k)'ПАТWЛО
Ј) АII'ВНА croA 4) ГAp~
о) rрrwщ"ф Ј) TANoH
$) ку"""'"
2 , 6) ОСТА ....
1) cтltiitlaillT(
о) КУ'1"Т"""
9)Cn~
!О) Тр<М
э

•
106
•

107
 БО2 ГРАБОВИЦА

'3I:f,"ј.......,.,.,- 3<>. ~)' '"'19 t'"э"" ~ ~ .....~-~.- ..-............

~ ~.ч. ............. ~~~ ..щt.d-" 1<, .. ~ <>~A ' .. ~G 7 • ' ; '

....... ".. ь ",..... '" Н Р}'"

' ""11 t!.L-. Ц ~ I. ~';;;..... _ c..-I)~ .&.,...,..
..Ik. ~ ~ p=v !"-' ;:<.,-._3-<-< 1"""'" .,....
...- .,~, ..........-
1:: •
'"""ћ ~ "'f'" ~ ..., 'P-.r- 1
." .

~~ ..... w..~ ...,,~~cvt"'-1- ..:.~« . . "' ..... ~

~ "...~ ......, 'РР"'-3 ............ - :Р:О 'а''r .' ....... -<>.др....~ -
'ј -"tђ')r'l"'""1- ~ 'C'1 ,<..~ I .... ,.a,.... ,,~ 'Ъ' 'Ј ".,-1, .&......."' . ...... -
......,#."'·1 P:~1.џ..v..1. ~ 1"""'> '1 ~ J 3"'"""' ........ ~..... } "'1 ~...- ..... ! "~~
~,..:;:: ~o~ + \9'.."", "-:<: . ".r.. ...<\., &..$'..... 'џ _ ~ ...." (" . " j.~ "1" .........
"'о ",", "'"
.... ...

' 11-' ~- ::,,~""'''''a" ...... с1' .. """ ''' ' -i

......,.,.. Jqo-O"
~ ..::'1l><>......,._ Р,' С' 1fC'
..C.OI".... ...... ~ i"'<'- ,
:'S-t..
4 ........

~'Цv ч>t~ ~ ..... ~' ."..а, с.<,. ~~~ .... r;t1""1 Ј,. ,
=';(,..0 , Mo!>"""~, ~n ... с..> Ь<:" , ~ ~"ЛА ~ фа~ 't _!о'<-­
__ , ......~ ..... .>и>L... ....gr.. ,
B~ \<!. ~~ ~ ~ ...... ~ 'а'- ' ... ,~ ....
JU''4. t,..':ot....... , ~~ .......---'}9.>-';'Ј З џn..........ь ........} .... ~ .........'1 '
~~ '" ~ J<'I.t~~7Q "'''·, ~~"', · .~ ...... ~f ........... -.....-
J:~t~ 7 ~j ......""" ' - - .~ , pc,~' .с .. с..оМ'"............. ....
"f''I,....., ......
~~ '& ..... ~5 ... . ло\. _ .. ј"- o> ... -.~ J ......, "1- .J;~.c...,...... 7r'............ ~ ""'-
'yu:;~ ... LD" .... ~ _<:.o"..~_' - , .. с....чс e.. ~ .. ,,,<чto~~ ........ , • •
..... ~'W".........., ... ""t1>'*'- о ' - ' " ..... .(,.~ ............ ~'1 О о " I"' .... Q... .

~3I:МM :

1) улм
1) тОАЛеТ
Ј) АНr:IЖA СОМ
4) ТРIC3Aр"~
") КУХЫЊА
6) OI:ТA'М
7) роштид.
В) T~ - Млкон
9) ТС'р"'О
10) .......
n)и.уш.

108
 "

_'.~ ч Zio!СО' "':-.'"

nOТKP08M:

.) г"""",ј.>
l)m.~
Ј) КyrtAТWЛО
.) r""""
,.) јlРОС'ОР Ж' " ,
.."""""" """'"
о о

• 109
 БОЗ ЉИГ
Ј{4 Ј д.A.<..~' '' ~'O~
ы."""" ?-- ц. ~.
~ ur~~"
-- ' ----;==---~· 1' --=
,
. .. ', .... ",Ч · )" ~ ~='-3" ~ ~&./L f't. '"
' ''''', 11; !''Р ' '' " . '' МО" ~ __ ........ , ~ ок. ""0

._.
А.<.5 """"':)" r ''',\"" . --,
~ "'7""(.', ".- "F'a ","" "
... .~ ·"0 L . ... . ... Q

),.;.. ... ј'ј t;:........ • ..v ,с.&.., •o~ .. <:А. -'-'- џ '<t ..... n'b ' " .Р'" '" '<.

t;.,..trS1"'J, -...... ~ ...~ ~o'" ,,,,-,, 1Ч- ~II:- ~ .,....

,ом. u'<-v
, - ..,,~," , ~e'"
.<U...o.-Џ~ ,... Ц.,....... ~ ('b,.
".
. P:fI"- ,...,. • . 0' 0 'Ч""-3' .......... 4""ч'- ... '~' "\ .. ~ "'о ~v
, .,''''l''_ ....... ''''''''Ц'O) 0<;"9 •. ~
'--
'ј? 1'''7 ..... ~~ .....и..~..,... 7Ч'",.,...,~ . . . ., а- ''f''.7'~<
I<:p~ .... ,.". J(~ 4-с.- ....loL B"' ..... "Q;o ,.ц4 ....... -tи..y.~..Aoc...
1t4:t:.e.. 1. .... . Q.. ~ l '·"·e.... '" у ~ .........'i- ~,- ~ ~ ,
c,.s... r-..6' ....
~ оо r.. , ' . ~ Q с''; 4';) ДР ''-~ ..... -"\Q ·w О/А"<>'<- о.Б~С" ",. .
1) ул... nOЈкроелс :
1) Т,,",'А1"'IA
ј) ~
...1I.e.... 1) сп. СОМ
1) 1Х\.А.НА ~
~) K)'XWIIA
3) K~nMD
Ј) KynATW"" 4) г~pAe'~
6) ... г..ВА Ј) npt~M
7) ТРО,I 6) ОСТ.1оМ

о
о о
о --- о Q
о о , , о
О оОо
о о
, , ,
О
2

, s

,,,
I
I
I

_-, ___0 I

11 О
 •

111
Б04 ГРАНИТ-ПЕШЧАР, ЉИГ

.lot.o 1'- ~Ft .I• ..<,,, .•• ь t L..rt= ~ ) rfi""ktfl ~ -v-. ео...:- q.oojVщo ...
~ ~ .... <Ч. t · а ..... ~ ...... "AT ,ос ..... p:1j2~ ........ ~ ~ •• Q;
~ .. , .. ~ ... .ob~ у ........., ... с г ",,~""Q3 'Р _"""~ .. ~' Г .... .....

ciЏ!.IoUЦ,-. ~М" !''tt~ .... 1t\' j'' I·~·:r~ .... ~ .e р....

~,,,.,,,,,,,, ."···.·L ~ IC"~ ><:"'"" ~ ~~"Г ' . ~ ~ ........ 'Ј с е-- ...
....r"1'I ~ t.... d.ot ","', -v..... ~ t'- \ .\.. . r...; , yv ,.. с 1.. '-" ~ _ F ' •

....... "'f ............ ",....... ,о о (ј" .. e.<Ii" , ,.... Л. ," ') ~_ ...~"'11-""" С f' "" •• "
75" "~~ ~ ц..тu........ "ё'·,·· . ., щс- ~~.>1'Y."~ Jr,"'''t.-
~ Т_""I_~, ...,ц, """" \<IL<.IIi'4'\t'" ~I'" "'1 "'~.
...... <v .,.. ...............~tP
~ ~ tf.,.o&'" .... ,~2.ho1'\_e. , p·" ~)'~Is.. .. tџ.c> . Ц = .,,,".,,.Ч:!
"<f'1:c......:. if'"'oJ ~~_....... '/="-"0 .
''::Ј _~ p~ ..... чс,'н "f""'>1...... ~ 'v' "е,,"', ....:." . • ~
W. "': Р' . , 11-<..1(. • • 'L ) "'"
·"t'Г\<>" фto\~ "' ~r-~
~ ,.} ,.,
(__ ~
-:;::z'-.. tlЦo,
~ """".~
•
'::Ј ~1Н' """'1- <t. ~ у ......... , ...' .... !,Мо ;щ,\.""7 , ... ,.... 1" "'&c.~
~U\O( t. .... 1<6 ..... ~ ..., e..t.~~ «..,~"?v ~'ћЈ.t:...... .
'Рэ-~ м. ~ .. "'-"\. Q'" ~~e.. .... 'Ч"'~"""' ~ ' ' ' . €- ~ ...... ~y-.
Сђ.оI'<..t...'Э"'-' п, -'._afh'" '"" YoA-~ Э ~~ ~ .......... ,О It'"
<"',Б..,v.v .............. ~iч" )
' ':Joc.oLi ' ''_ -;' "'r ~~Aoo<\, ..... --~O" .')"'"~
С " "/t>4 и .... "1 .... ~t.,.. ", •• М ОО ...... ~ "l"'l.u.c R'''"c(k -
~ ~ ;:cp ........ 'II."" ..... ~e.<~.

PR'j( "

000
01 10
000

УН11811

" .

112
 оо

P'I!EKTOR

"""O~ M I ~
"Ц "' аR.

о о о

113
 Б05 ГОРЊИ ЛАЈКОВАЦ

1) ПјЖt\,I"OOЈ\!С
1) PO..4J4TCJtICКa м.')А
.) сп. СОО<
.) ......."'~
Ј) КynAТИл.о

.) улм
1) AliC8tu! ССЮ.!\
,) tpno",PWi--
.) Ку"" .....
f) КУМТИ""
6) сп cro..
1) ТЈ'<М

114
115
 Б06 ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ
~ t.ц.... vщJ:џ.., -у \"., ..... 1tЦ Ц,с , . с< . , ".{,"i] "'Ы"<'ir~!i...
~~4{ ~. "' ћ У' ~ 1111 ' ~~ ~~"'f-'OZ't"'1 c. ~~ ...
~ц. G-"'"( 'а '1>&.+.-) ........... ~ J.,~ "е7'",,",­
CCh ~""'-"6 _.C " ' ~"~~ ~ ~ ђ~""'V~a..t..
~ ",s"1- tv """:>1Ъ<>1'''7 "",..Ј.." *г 1-................ JТr"''J:P ~' ' ,,__ ~
~ d>~ ~ ,\CI'4 " , ' )..1 ...... _." . , с ... .<n>..crt.J.e- 3-." : .6" ....... IO~
~ .. "\.. .,. ..... . "Т IN~""", '1 ЏјО 91 ...t . . . , ~.... 'f1. . \~

,,~"1.~ V ".. ' ''\'&..0 't"-' i"'- j:Q'~"'" ,.... Ь'а1--- 'У ..;t.tUч-.: ........ц­
~ ~ " (" .
.u......., ~ 1Ot~ .. i.~ ... •.... "'r'mиv . . lp·f · ..
цv...v '~ ~J~ Ц"... ..џ.~~ ~ "- ,........,., . "f~~ ..,...ј" . oq""<...

~~ q> 1'jIUc ' <I"'k_ ~'! .~~ 4.. ~ rn>o.. _

" .. ~ «t>...-rt-~"'" , .р.о...'--ј jЦI\.!
t.."t ., '"\,.. ~ ~~ .м.. I'" i" '
c...t~ ....:f;, ~ \'L . r" ј' ' "' ~..p "" " ' 7 .~. ' . Iн>_ ...q.ц.....,.....o.к~
"'" _ f., ......,Цi'".....t. ....... ~~ 0/<::""1"..... -..... .... '3'" ..s, ,<:.<t .. ,...t....-t<- 7
"""""""'--i .... "t-~~~ '""' ",.. ,.-............ UO'\'""l'~ '

Е[] О
о О
О

,
О
ОО

ES
,
о
[Е
о
о
О
О
2
60
, ОО
ПРИЭ8uље:

1) улаз
2) сала
Э) канцелариЈа
4) библиотека
,
о , 2 , 5) кухиња

116
 -

поДкровље :

1) улаз
2) трпезарија
3) кухиња
4) остава
5) купатило
6) дневна соба •
7) cnaвat\a соба

117
 БО7 КОШТУНИЋИ, ЕТНО-КУЋА

"f"'Э'ММ : $) nмrn'"
6) """"'"
,) улм 1) ТКАо\С
1)~ В) r.." .... ~
Ј) тОАМТ 9) Трс>.'
4) ynp.-""
,) улм
1) j«lopAH-КЛyf>
о
е"."""
• Ј) ..ь. .. ,
о) Кухи..... о
Ј) ТОАЛ<Т
о) ТОАЛ<Т
1) fAPA.ejw",
• ) )"'Nю.tН l1ј>еДи.&.Ј. •
9) МА!""..,.н X~Нi!: о
10) rA""""
п) трем

.,

__ _ - - Ј _

118
ЕТНОКУЋА

ПЕЦАРА

119
 \
- -

121
•
122
123
 8028РАНИЋ

1) т1"'М
1) У"-'3
Ј) КУЈШIЬ.\ "
TI" "'З"",,1'"
4) ДI"'ВНО> coi)...
$) ТОМА<Т " туш
6) O""'1IA

о
(9 з
з
000
2 О О
, 000
з

124

•
125
 ВОЗ ЗЕМУН

'E~,~~~ .. ь,.A" '_ ~""~

У ""''''''-, ......1'; .!)~.. ъ,~4', ~: Г р ' -, _ Ј' 7 ј .. ~ Ар- '",- ,
1....... ......., -..с" ..... , с,. ~ ~ .'Q,,~-'IU,.. :. ..... ~• ."'''''t-
" (' ! ......

~·~С<.«.-q....1Q·· ...· "'М" ~ "8,,"- "tC'-""" Ч1 L fџc''''t1......

~ '1 30,,'1"'1" f,,~ ...... jot.. ..,. ~\Ц..> ..... ~ ... ~"'"t'-' 'f 3--'а"')
T~ ~ &. '1џ.q~ ~!"- 1- '6 0:\.' ~ . ~~ ~'!.." '''' ~
3-" .. ' "'0,' .... 't'I-.<q -"-' Ј;<'О ...... ~ ...... ......,.., "'\0 "L-., .. · е т а ......, 10v

e.............. ,' .. ~~. " 'lt· ... · ' t-tL. ",: .'i: · ' .. Аг'·ООL э .........,

Т'" ~ &'''"' ""I"'с.- ..::.ч> 'ј Ff"''1M°8'''''-- ~--'.. , '4"", r\-~'''' оо

~ ie. ц. 9 ' \-_',о· .... цr.·'F ... '~1ovц:: "c " ·,-~ С-&.--," · , о.3.&.,..

.' Jov е.с. ~"',"'''~ ,q"D а' с> t · ·,I"" .. Q",t:- (~," , \tt,.._ :'0""
",о , "'" ,. . ~ ........... ...а!"смд.. ... ~.E~~"'1""'''''''' ........... _, . ЦО. " ......
.It'_e.ц, ~ ~'i.f>O I?"""с з' ~ ~
'j~ ic.. ~p • P'~""'''''' ~ ....~ .

cnr"'T :
1) "",даЮм
1) CЛo!I1I<\ t.. ~
,) УЛАЗ
1) оДl :С8н.А СОО.? 3) кумт"""
Ј) 0<1"..... 4) г",pдerOO'"
о) КУ""..... $) Ьмкон
$) Т," ~ . .""'"
6) ТОМ<Т
2 1) КDТЛАРI"Н~
в} Ot'р!В

126
 ,•
•
. --

•
•

127
 804 БЕЉИН
O~~. 'Ј .... ," • • • _ . ..~ ot.o .....р.. 'r ""r'-"jt., ~ Ј ' · ·.· ' р ..... ' ,.....
...".""" ~ 1" [е. ~ . T_ ~" .... " . .......... ~ ., ...' , с. ·
~...,.... ""*'-~ ""-1"-.0<:1.....,.(-'·0,,&<.<0 .. ~ .. ~ ,~, ""1) .~
'!"'I(. .41. t
, .. , .......... """-Ј .Ј' ';"L ,..... ....... Р\. , .:r_ з'" _. 'о ~- - ' ,
оО
-... ~cl....}c&.c. ..... ~ , ,.. ~p ' '' . ."......- .-.r~i ....,р.....с" -
".. ~ ,.. ~.~ ' ... ,.,. д:cъH~ ......... '" 'О·!·· ъ." .. ~., о" ..·'·
.,...." "t"Goooo' с" ·'
........... _
.... '"
Ј' • ",..., . . . . .. -s-............ tl"&"!i-'" ~ ..--.. -
~ ~.:.-. ,(.",'l" , . " _J.c" . .. _+.~yai7 .....t,, 'с
"""3' 2.'.-'<.4Ј .
Ј' с" З'
D
'_ . . .
w.." ", ". ". ..
Ь ... ·'- ··
~'
цо" О, , -"I'II'"~ ... цt..s,. ......... Ј If<O.i' ...IIo ..
'8' ........ . .~
Ј o.t!"'dТ , --'""р-!;.: 't" .... ;С
,
""'н" ctt ""'"' .. ':t' ...... , .. ~ ......."................... ·· 'Io ........ .e· - - ' ,
';0.
e,~ ., "-"'V ....-""t". JII,'\" r _рсос..""О" ," 7' Ъ .'" 11," .~ '~
јС' ,or '/-..,.... _ -"'''"1_ . ,.. . . ... ___ .... &............. . . - - i _ _ ...;~c..
\t !,,~r • ~-.oм .о..с. 10:",",,' ./о- ' ..... ~ ,"' ';1"~) ~ ,

~ .. : '~f' ..... , .......... t"'~-, .. p·,...,~~) т'''' !

norКpoDм:

1) пpgt\,C'ЮМ
,) ТРОМ
1) ума 1) сп."""
Ј) К)'ПАТUЛО
Ј) ТОАМТ
' 4) КYXU_
4о) "''''''-нА соЪА
Ј) ТРОМ
1} АI аена СООА
о , 6) ТРОМ
о о
о о
о о
s о о
о

128
•

129
805 БРЕЖЂЕ
1:.4- 1o~,БроЈ;:....}l " ~'4 . " .... "t;"КС'''''У~.уи,ч~.~tv
1io.t ....... Ao.t-~ ltt:: ·r"i7t .. ~ ~ ~ "1 ...... do-+ .....
се, '1
ЏtI'~ ~ ~ II.., .. -c. ki"\a. ..... ·q- \~.......-a- , ~, ' 1\
"" . .... •.

...... ~.'. M'oko.t..,.. " ' - и...~. оо 'Ј, __ ootr" ' о'" ', ," О " Ј' ........ '", I'J-.,. ~ -
- ............. r .N:..j .....~ ,~
·',iL. ~ ~ ,.... -'ј'"
u

p:n. "ј I".,"" . . . . ~ .....

~.~.'~~~ u.. "4' t..
...... ,",с...ч." ~cte •.• Io.... ~ .... ,'~ ~ ~ ... ~e
~ Щw.u 9. . .... ~ .~. /; .... ~ ..... '""1'-"""--
'L.-;..." " ., 'V' ........ -Ј"'1'џ.... .... ,","':с- ~ __ .._ -
оо " •" "о
... ......... _
~_~
С о

1"""- c..~ "- ~T-""'" ц. ~W'\. "'t ЈоС "О ." .'.t.
у1(>" lr« '.. CL ~ I!c... •. , иЈ ,..... ...-ъ ~ "-.~ 1""'4.t.....
""1&.' '.-....

, ,

, , 1) npe~M
1) К)'ПАNЛО
Ј) a&A8.\.t..I: соъ.:

130
 •

•
•

,
•
. ..
• '.
•
..•..
~
.
•
•

131
 806 ЖЕЛЕЗНИК - БУКО

"'br.,t:·J УI",,-.&ч:#v... .•.t'" .•,p.t:.~ _ _ ..... 'tr~

•
'j~-- ...." ~Io_ - С ' .... "'v ........ ',.! о" at> ..... ~ ..,....... Ј,..Ц..-

,.,...,..., ..,. у eJO-.,.. 11\ _."_ "1" ................. 1,. t:) "'" ~ е. ... '-f'.... ....-- •
" ............ - ..... _'..,"'t~- "1:2 ' 0 .. ,., ._t;. ц...:5: ..... ~ ~&c....
----- -- ._--------
...~,.,.. 'Р-С ~....;"""""'" ~-.!.- l '1"" ' '''~' ' •. ~""'ц1i.с. _
"t"- ~ oII'"",..s'oo<. o:rJ>-u-8t- '" 1'' ' ' __ .р . -,~, ....... ),о,.. too.,.
1~ ц. <t'I> , .. . .. џ... "''''''1''''""''''\ .............. ..с .... "f- ...\;~..:.~, ,-\:..... "t
....,. ... " ............ у ......t .. ' / S,__ - џ, ~~oc.ur~""c..on.....'" _ _-...:.,.......
~..., .... c. _.2 ' 'Ч., ". ' '', It......... ~ с,..с. ..-..... • ...zl" .... ~ ... 'r- ~ _
1..Oџ..I ..............
-.R., ... <:. ,... __ ~I'o(."'" '.е. ...... ~'" r-~ "rr-.--
10. ;z.", "'" , .... . .. ,~ ........... q...~.

M···u ...... ...t.~""""1"" ~~ "I;'VC~_ - ~1"1>j..(.. ....... ·zf

.......
~~ "" ......-...-t--...J CQ'<O-~ '""1'" ....... ....-t.........~ ",..е..
.......r--ra~.... ~ .
~ ..rro.o:...oro..'::- ~ ........... ' '::''''''JI ~.~.,.... -
~ ... j-- "'l- " .. ....."...> •..- o.o ....... ~ ...... _ .. ...L.~ cq.-~"'"1'" "14-

,~ .... '"~ ............. го- ., ~ .... 'r'-... t, ђ -'1 ~~ ..., _f.o, /"
~-o.."'" -~.....,џ... \~ ~~ ~ "" ....... ~ ..... ...,. " ... 'Т............

"'1"""~'

132
•

.
_1~ ]'"....1'
.' , ).-

133
ГО1 ЉУБОСТИЊА
,
':::1 tм..~ је ..... ,·c..~ k>yb~.>",\ ,." W' 1",-
J;l:rC!J.'.q", "'с.. <ј" I!A"'t\ ""'" Ь ......... ;. ,",,'"CQ~"""""".\4t~ 000.. 40_"'0
I
ц.~"
,«
ief..... Y...oд:rt.... iP- "'" !.~~)' Q."<.д.<!"Ц" oe~
. ............. Ји.<.._
~ ut. ,t:.~11"'<!j....-c.-''''''''''"'''''''' ~i._ ('a~ .,.... "1
~«OТC ' Ае<Н ~ ..... ,,'Q'~f"'!:<L~ ~I' ........ ~
1ч 0""\' &"i9 "<'"
;::I"f;"II"I'2Щ ~"
"!г ..... "'IJ.-'O fe.. .... !Qo Y~""<-)'
'1 "
1oWJ..<A.- ~ ~ ,;Tt./''.''''-J'i::''-t- ....... ~. ~ """'''-''Lи.. .. ~ ­
~ ~ ~ ~~ Т?'.·9"I'1 ... ~Ц Р:"-'::Ј"" .....
У t.+I't-, Сои)' ..... ~..., ч. ~"t11 с-о\... c~ .. j!. ""]"I'th~ .
J/..tJy ... Ј:".... • ,..".;,. ,. i "~"" 2 .c.~ "i ... ' ~ ~ ............ •
~ ~e...tf\"1.c:~,.... -.......... C'LLf 't-~ Ј ~ ~ ~
I-(~"" ~ ~ ......)~~ ~ ..,'~~.... "~..,...., 'J[""~~ . ""''''''''''''''' ,
~~~ чt I ,~ .. " м-~ .
.,,-

О­
О

•
134
 •

. . •

, с. -

••

-- .
.-
. " "
,
}.y--~..
-

135
 ГО2 СЈЕНИЦА

'} •.\..•..• ,.... '1"1" "1-- ........ w,j.., СО "'~ I 3" ......... "uo;t(. "1
а<3 .' ......... 10, ·'0.' '~ ....... ~'1-.or> · "rp' , '"'- Iil b'S" " ' ';''''' т."щ..
г l ' . ..с... ,
..... . . . , 1(,.-
р '"'t ~ "",' n""-'. W·P'. &.&&. "'г"': 10 ..... Џr - "'-
JЦ)P~ ..-. ~ е о" .....J:.,..:ov> - о"
"" ..... у 'О ~J
-', • •

"'8«"q, -} ~ ...... , , " , - - ,.,-... ... ''"1yQ " ":!:!.:i;'V 1 " 1' "
c .... E. . 'ђa,~_~ ·

ј .оо ",,~-"'1- jt ~ "ц"" Т'_'.!:Щ' ',' .... , ...... ь·-.,.

~ ~t(._ ) "1"'... .' ......... ........ [1, • . 1'1'1""' •.• , - Ј _
~ ... ~ ,..",.."""'......... ~ ..... \8',!,'.2'« _ _ ......
е'"
"",e."<t' _
. . . .
с l ' 5 ' ''''
'. '"
,,","~ .... ......
~
10'\,.. •

~ Д "ГJ?'~~ c.J'L """ ~~

~~ it. .......~(A7 ... ~~
c.o..1W-~cUЦ ,",,11(".1-, .

,) ТЈ'<М 8) ""MA!'~H
1) OCТ~8A .ЈА 9) ОФО'<
CKW-DiltСМУ ю) КУ""....
,) улм п) ..нт".
'+) nOl'rup 11) """"" ...
Ј) р«'"",Н f'Y'tABAl be-
6) КМ,",, в) ТОМ<"!"
,) "".,..
аЈрАТ :

I)~
1) К)'Ј1АТUЛА
Ј) А.И8АНХ~Н"
,

L'ћ
W

136
 •

о
/ •

•
• •
,

•, - - -"
.
-::::::~~, _.
=
=
--- •
•
"
,

'-
__ с _-

-
~•
•
.
-
.- - - --
-
-=--=::'
·_ с

137
с
 ГО3 РАЈАЦ-ГРЧКА КУЋА

о о
kuhinjo О О
О О
l[jj1
о о
О
о 8
о
о
о
01 1 $ r\l~O"Ol'lr.

,,10'01'1

'" ~~

ПРМЭ8Мље

SТEP.
дPARТMAH

РОЯТ IR

HODHIK

ДPARТMAH

DYOК" DVOКЯ .
SO.A SOВA

спраТ

138
 ,

.,'\.

139
 ГО4 БАШКИ РАЈАЦ

л.ЕГЕНnА

1 ЦЕНТРМНА. ЗГPдD.А
2 БElВlI.СКА П1JolПА
3 САНИТAl"ЮЕ
, 8А)АТИ
S АУТО l"f'ИCOЛJ.CЦE W ~TOf'LI

,
iI

в.јат

140
• •
 ·0.
" .JНI'.'
О

8 8
1()
10
8
о>
lO
о .1 ; I

..,

141
 с.ра'Т :
ГО5 РИПДЊ
, . .) ГА1'"'ВрА
T~ ~~ .Ц~. '1::ФiFЗ "~ ' ~ f; at ·• , ...., . . .. .r:zi'f01.t.. 1) rapдe,.,;;..
.:r-"'l"~"'" 1t t'-',' "R.o ,\!'<к',цсощ ~<t"'iI''''''''''''~ .. ~&.4"f'­
,) "".....Т.,."'а __
~ .. , '~ ..... "=t е ""''''"''1' k. ..-'-Ct-h" ''iЈ'"'' <n-,.-" ,_.t~ .ч ~.,.
Те z........w еоЬ", ~ ~·,~.џ.~t. Qџџ..v~ ~",,"'" , 000
о ") Кyt1AТWЛО
lDtei..... ~ ' .. '1'0I!'\V "',. III."D~~ ... t1.·· " .... ?"~ ...,.,~_ 1 $) ~KDII
~ ,.,.., 'IWI.(lф.C..tsv . о
.d ~3-~ ~ ("-<Ј!Ј1. t'i... ,., , ~"\..,-,.ј(.и."""')~_
O~ Ј ~"'"t .... eNtV { ~ ....... ....~1"p ... ) '"" ~~:t ~ "'''''.~.
"'" ~ '1 ~"" -
~~ Ћ ,а<е;е... ~Tli'
. Q. .............
л
\"е'';:!ц- . Ч\' ,.,.(1::._
1Шц~ ~ ~I.DV ""'!) ........ ' О. t-, 't'r""i'"' i,I" ...... QU ОО .....

1) ула.
1) кухиllа
,) ТpnI ,apwjA
It) AI4bIUl: соЪа
$) 1"W"'--
о) тyII" ТОАМТ
1) TI"[М

142
 изrлед:

,
•

143
•
 •

ГО6 ВАЉЕВО

000 "
оСЈо
,
000

1) УЛА3
1) п~д,сооАС
3) КYXU_
.) Т"",, .. ""јА
,.) .4,,1 ХВНА ООЪА
6) '''рде.,.ь..
1) cn.~
8) KynAТWM
9)ТММТ
10) ост......
п) ~Kcll
11) ТР'" -

" •

•••

о ~ ..
• -._-_
. 7
- -_ ..
•
-
144
 ,
••
.
,

о'

/
-"
~

•
-- -
-"

145
ГО7 БАРОШЕВАЦ
готра

10_ ... . ' J1IN "с..;,. У ,,'b,t~.": -. ~... ~ ~~

. ' '1 ог .~
""Ii'"' ~ n~·III. ...... "","""'" ~ ... t "1: .,.
#

....--_17 а·Ј;'::', ': а::,.fIj~::~:u~~""-'~" " ~&"v, ~

~r;:.. _с:с ..,....... =~.. ' : ","I_"" ".,,.rr"'I" "
~ ; " ' . . . . "' .... " "•• ' п 'о,( ,
•
3:0 .. 1," •
.
IЖ,-f!'Ц : "'" ~:;~t! ~"""'t ...
•
··'·1 ..'·
о

'", ' 1',",

.
lOOl
... ~ t ... .>f Тf'o"" ... , 7 ...... ' I\W.("' :~ ЈОС I Ао I - ,,~.
. . . . . . .!) '9'f'- . l2.....QJ
Ц~ "'t'". .. т, . ! се .....,.... t *11 ' • • оо -ot.. ," Ао. АР "<'Ј.' .... L kuhinjo
-J ~: '::. . . .
.... А ",'Cf'#'. (,. . у fi "?I ot\1- ?!оЦе
__ ._.r.
~~
_" . 0( ~ ~~
0'7'>' ..... . . . - . . .
~~-. ' ~~
"," ' ,pc.,r. .
..
. ~А~чtt • ...., d.oo
t
,
7 " - " ' "

-~~~~.
,.~'·tI·
Р• • с ,,'''р

.
- . ........
о' is m09Qcin
р i с.а

•
SQnk

restoran

trem
ПРИ38ncfblt

2 2

2 2

""'КроВМ:

1) ""ДНИК
1) СЈ1А""Ћс a>Ii<
Ј) КУ""ТИЛО

146

•
•
 .
,
•

оо •
\

147
•
I

ГО8 ЈАБУЧЈЕ

оЬ
s

,) УЛА3 00 •
1) fP W "l"P
Ј) кух",' ,
.) "'8'1"1' подрум
w

1) A"CI'" =ъ.
,) cn. d.a
1) ТYII W 1о.а.'"
.) Тј"" ,

•
,
nO'КРО8М :

1) I''''M~1t
.1) ч.'Је 0,'«

.)--
Ј) ро.дuТСЛСМА . . .

Ј) Kyr1Onw>
•

148
 ..
-

..... :
•
о

- <"
о

- ОО
_О

- •

- ----_0 -
о

-- -
149
ГО9 БАРАЈЕВО

.
~ .... ,.... •••(Щ~ i ,%,. . ..

6) At=ащ сООА
,) улм 1) m. Ф').А
1) ТММЈ а) г""pAe~
3) Кyxu..... .)кynoтwЛD
о) TprW"f"IA 10) ГАpAЖ.II
,.) JU АНА t"OO.A п) Т1"" r

( I I ,
'.

150
 о

\
Ј
Ј

151
,
 Г10 ХИЛАНДАР, ЦРКВА БРВНАРА

1" Ћ.а>04'4 ~ .........-,.,.,..., •. ,.• "Оо •

"'f~ ~ ~-t; ' IЏ.V .џ.."""!!КО,о.( bЏt1'J'~~ ~ .6.... -

.... <<<Ь' ~, ;::4f.....&.v.~« "1 ~ ". ',JJd ('о' ~'"""p-jЦL:l\"" ....... '" ~~ ' ''"'dI ~ ...... -
~,_. -_ цzе.,... ""э ~ ~ у ,..,....~<;. , IC....:. ч:о '1;"& ~<>­
t.-;.. &.~ .. ~...... 't ц. ""1tJ. c,,.. .... '3~ ~ ..!!. X-"q.,1""f. ,
"Т.. "'-............... q<>ч.orev '1.ц'" ... " tq ..... с... ~ц...-.м..~+~~
I#cTA" А
no,. .~ <r-...... ЪO· .. " с.- l' , ....... "'" ~~ <!A7f'1"'j't. ,
....... ~f> ' ''(.p~ ........ .,.t,.. ,- . с ...... t:::p .... f~"." ~JSl "
'-yu ......~~GU.l:iUO)' Ц ............. . , ' . , ,.....I--~.......".IO,..ч""1
"..J;.k .. ".... . ,
1 ~,,-

.......:Ь....... .р_ .. ,,,,,8n.АЈ ~ _ ~ ~",fo. Ъtc, ... r--· 0 ....1 .",ј'ј

~~ ......;:,. "1 ,е 9_ .:Ј; .. " (<'<(\0<0 "V" ~<>+-a,P.. ot.џ..-<. Ј '« .L\o:'A~,
_.- ,.,.
bv ц- ~ ~ц. '(~ ,r g ......~ ~-.-. -.>~ P"'.. ·~­
t::~().o<..l~· ,.. ~ b~ li'f'...;t. ... "~ ....... kj~'({f·..
I
•
""'1 )..... <A.44~~ щ- __ ,,"""'- ~ ~~)' 'G"""'~I\ I
У-..,... ..ощ ,~ <Ь.. Н_ '\I"cl. ...... i ~Yf ' -G ~ ... i~ '3'. L fo.- .
~~..". 'ОО('. --....-. r.
f''"'fIl''· c."I." ~ft ~ ." t.. "t'
~t. ос - ... ~)' ~~ ...... ';'"!!...1l,. "., d"" f:. .,..-'<. ... «.7 t 'Z ... ,~ . .

Ј '
Ј Ј
.1 /
.1 _
.1

с..'

152
 •
..о

• •
<<
<" • •

153
 •

, Г11 ЛЕПОСАВИЋ

... .:>t>'>..~ ,. Ј ~~ -e-r~ t' ...... r~'V , ~ _ цp~~ ~ ........... -......,'t(t ~·r-

c..... ~ --м;t ""<1r"'1 ,."., q-oo'-T~ 1'""-' -~<v~""""_ D

в
~ q'''1 ..... ''" ~ i=<~'- џ....-(,,"'f'C- .~ ".....~~,............. .-.IoULQ "1"4земм : D
~_ \! ·Ib·
4...... '1 -9>" ".' . " ';!. ~ , ц..~ ·~.,.l~v ""'t"=-џ...;с". (~
~~~ ~~ ~"'Г ..... 'Со .. ,... ' pb""-f'-"'-'r""'L.
1) ул ...
,~ ~ ;,е. ~'a"o ~rм-~ . .Ik ~М/ ~ ___ уо".; ~,....-
1) Тмлет
Ј) Тр.1....рУ...
со\ '''''~ м...- .... tЛ..>I' ••. \ј ~ ~~ ; It'\.o. W:-џ<'-~.' ''Ј """~ - 7
~) КYXU"А
)OIt..

\IЦ..A/ >t>v ~ ~ ~.~-........ O~~ ~ """f ~. ~f<>'o-t.. $) РМ.... co!iA

~~ ~ ~. '~a о ""''3" .... .... .~'tJj- )< Р ... ~ ~
6) KYМТW""
_~. ~ ~<9cf>"""" е..м..:, ч- 'Q.I"D~oЊ"'f'<"""""" ..... 4f>k>' Y""""""-
1) СЈ1А....Ћ.- co!i..
s) ..." ........ co!i..
~"P"Г \оо. ~~ ~IQ'>O <!ЦО P " ~ Ж"'" ...-<'. " • • ~­ 9) ТР'М
,Р"," •-~ Q,,»' с" 'Ј .... _ оо.е..

~~ ч.- .АО:О,- ................ РС е" " }<...~~'U.

1I,.'~p . ,., и.., ....... __ "'jv, ~ ~ ~ ;cџrj ... e~,-- o-k ~ л..,....
oo4:c-i 'Ч>" ђ'~ о,'"", ~ ""'" ~ ~__ у""'и. ......... q"...

сут ...... :
5
, з 1) ""81"11"
2
1) хо",шк 2

Ј) """'РУМ
4) КОТААР'lща
$) ... .,.8
1
6) ТОАЛ<Т
1) Тро.. о з
О
•

2
1
,
О
noткроsл.е :
,,• 1) rll<д,e0.5M
,,
,,, 1) см...."'" COII<
, ,) КУ"",Т"""
~) Т......Н

154
 •

. ,
I I DETAl J

M3Гneд

I
,- --

Сјр8ха

МЗГМД

155
•

156
 К Е
ЗА КОПАОНИК

Комисија за обнову Копаоника Републичког извршног Задатак је био да се ураде пројекти за што рационалније
ве!;а Скупштине СР Србије одредила је архитекту Божидара и што економичније објекте, ОД материјала који је
Петровиllа за руководиоца радног тима коме је поверена мештанима приступачан и који се може дотурити на
израl\а студије и npojeKToBalbe кy!Ie за, од земљотреса, брдовити и тешко приступачан терен, као и да градња об­
настрадапо подручје. Радни тим се састојао из две групе јекта буде у таквој "технологији' да их сами мештани, са
стручњака: групе из Института за архитектуру и урбанизам својим суседима и месним мајсторима, могу изградити. То су
Србије и групе из Центра за становање при Институту за били једноставни, али оштри услови .
испитиваlbе материјала Србије. Конструктивни систем није захтевао нека специјална
Пројекти Института за архитектуру и урбанизам истраживања јер је одговарајyi;и систем ве!; постојао на
израђени су на основу идејних решеlbа и концепта арх. објектима на терену и зато што је, углавном, реч о приземним
Божидара Петрови1Iа и приказани су на наредним страни­ објектима. Тај бондручни систем, у коме су изграt;ене све
цама. Пре приказа потребно је изнети услове под којима и постоје!;е стамбене зграде у овим селима доживео је пуну
према којима су пројекти ра!јени. верификацију за време земљотреса. ЧИI Ь8IiИца је да и поред
земљотресајачине од 9 степени Меркалијеве скале, ниједан
објекат није потпуно срушен нити је иједан становник нас­
традао при потресу. Објекти су претрпели великаоштеЂења,
нарочито нз темељним и ПОдРУМСКИМ зидовима и испадаl ЬеМ
иепуна зидова (отпаДЯIЬе малтера и испар,аIЬе чатме). зато
се проблем свео на истражИВЭI ье ПОГОДНИХ материјала за
ИСПУНУ зидова, а не и за конструктивни систем који би
примио и издржао сеиэмичке силе. Уосталом, приземне
зграде, изграђене са потребним серклажима, са вертикал­
ним укрyi;ењима, уз испуне зидова од лаких шупљих блок­
ова, задовољавају услове: материјали за изградњу су у рас­
треСИТQМ стању, па се ДО планинских села могу дотурити У

мањим количинама, а сама изградња је позната мештанима

и месним мајсторима . Иако се сматра да би се дубљом
анализом установило да испуне зидова са !\урисал-таблама
имају и веЂе предности, јер се зидови не морају малтерисати,
•
одлучено је да се прихвати поменута "класична" градња,
"
.I .- поготову што је требало што хитније почети градњу на тер­

. ~~.!~ ену.

На основу анкете утврђено је да су сви анкетирани за

"
изградњу зиданих објеката на предложен начин, уз потребна
YKpyi;elbВ, да је тај начин rpaдlb8 за њих најпогоднији и, по

157
 • •
ПРОVI КИСА ZA PODKOPAONI CK A SElA
- ras t ег 180.180-

ПР 6

158
њиховом мишљењу, најпоузданији. Нико није био за бондрук­ стране, а, с друге стране пружа погодности да се преко њега

систем ОД дРвета јер увек мисле на ИСПУНУ чаТМQМ, ШТО они могу формирати и остали простори у стану. Основни тип
без размишљања одбацују пошто им је дозлогрдило послужио је као основа за све друге типове. Остали типови
• •
крпље, ье ку!;а после сваког Malber потреса. У питању је произашли су њеГQВИМ раЗВОЈем на таЈ начин што се до-

ПСИХОЛQШКИ моменат, који у ствари преовлађује после свих
непогода и преживљеног страха. Због тога се није смело
инсистирати нити наметати решење, В81;,
сарађивати и прихватити предлоге мештана.
Друга општа жеља била је да се пројектује радна, а не
стамбена кухиња која је у еидУ нише и део је дневне собе.
Таквим решењем мештани своде грејање просторија на
једно ложиште и постижу драгоцену уштеду горива у току
АУГИХ и јаких зима. Собе за спавање се ЗИМИ скоро и не
загревају.
При пројектовању се пошло ОД тих жеља, с тим ШТО је
уважавана и чињеница да сељак воду редовно доводи са
давањем једне ламеле растера, у једном или дРугом правцу
развоја, добијао наредни тип. Шема на којој је приказан
напротив, развој основног типа приказана је на једном цртежу који
следи уз овај текст. Тако се постигла, за дате услове и
ОКОЛНОСТИ, КОЛИКО толико могу1;8 унификација инсталатер­
ског, конструктивног и радног поступка, уз јединство мера
за све типове. Изеођач радова, ако то буде неко грађевинско
предузе1;е, мо1;и 1;е све елементе које уграђује, као и радну
процедуру да саобрази модулу 180/180.
На тај начин добила се нека врста "кyllе која расте".
Пројекти урађени на идејним решењима и овом кон­
цепту широко су у примени на земљотресом угроженом по­

виших терена, користеllи природан пад. Мештани могу и дручју Копаоника. За cafV' је у општини Александровац по
сами до1;и ДО многих материјала, као што су: камен, шљунак, овим решењима изграђено 9 ку!;а: уБрусу 38, У Блацу, У
песак, дРвена градња и друго и сами их припремити, али ОНО Куршумлији је започето 38 и Рашкој 6 ку!;а. Треба истаЋИ да
што свакако морају да купе јесу материјали и уређаји за је одређени број ових ку!;а урађен у монтажном систему, а
инсталације водовода и канализације и за електрични раз­ пројекте тих објеката извођачи радова су прилагодили
ВОД. Због те чињенице, приликом решавања и диспонирања технолошким условима. Неки од објеката били су ве1;
станова увек се ишло за тим да мокри чаор буде на вишој изграђени кад је земљотрес од 7. септембра 1984. године,
страни трена, одакле пристиже вода и да бу де концентрисан јачине 8,1 степен Меркалијеве скале, поново задесио ово
ради што мањег и кра1;ег развода цеви у самој кyllи. На тај подручје. Понашање конструкције и њихова отпорност на
•
начин се ДОШЛО ДО основног типа, НЭЈмэњег стана за земљотрес потпуно задовољава, што пружа сигурност у

старачко дома1;инство, до типа 1. Основни тип је изграђен у даљем РадУ.

растеру 3х(180х180). Наиме, показало се да растер 180 са

180, односно (3х60)х(3х60) даје доста добре МОгу1;ности за Божидар Петрови1;
• •
смештаЈ КУХИI ье И купатила и њиховог опслуживања, с Једне

159
 Своје искуство и доказане наклоности према грађењу 1) усмерити просторну унутрашњу организацију нових
на селу професор Божидар ПетровкI\ 'је изразио и у великим стамбених зграда да одговара навикама и начину живљења
напорима за обнову ПОдРучја Копаоника пострадапог од становника Копаоника;
земљотреса. У првим данима после катастрофалних пом­ 2) материјализација и конструктивни систем, којима I\е
ерања тла на овој нашој импресивној планини, која су се ови објекти остваривати , треба да се ослаl Ьају, пре свега,
уништила постојеt.и стамбени фонд, или га потпуно на локалне услове и навике локалних градитеља , а исто

онеспособила за даљу употребу, архитекта Божидар тако да најсврсисходније (поготову конструктивни систем)
Петровиt. је израдио пројектантску студију којом предлаже одговоре посебним условима гра1јења у сеизмичком по-
•
ефикасну и својеврсну изградњу новог стамбеног фонда за ДРУЧЈУ;
З) архитектонски изглед тих здања требало би да има
•
то ПОдРУЧЈВ .

Овом осетљивом ~aдaTКY требало је приступити чврст ослонац, али не и да буде слепокопирају!;и у односу
промишљено и, пре свега, са жељом да се нађу што јед­ на архитектонско-ликовне вредности граДитељске

ноставнија и што логичнија како просторна тако и КОНСТРУК­ традиције Копаоника;

тивна решења, којима су људи ИЗ овог краја од вајкада били 4) специфично поднебље овог краја веома оштро
• • •
•
наКЛОI Ь6НИ и КОЈе Је ОВОМ предложеном документаЦИЈОМ , пре наме1;е многе услове грађења о које се ни на који начин не
свега , требало правилно усмерити у обнављању стамбеног би смело оглушити . На пример: стрм четвороводни кров
фонда уништеног стихијом. Са тих полазишта је овом једна је од незаобилазних последица поднебља овог краја.
~aдaTКY приступио и професор Божидар ПетровкI\. Његови Држе!;и се тих својих начела, архитекта Божидар
предлози се одликују јединством и једноставношl\у основни х ПетровкI\ је остварио, смемо то да тврдимо, једноставне и
идеја просторне организације , као и својеврсним архите к ­ сврсисходне градитељске резултате. У просторној органи­
тонским изразом . Вредности које ј е овим пројектом остварио зацији је посебно занимљиво истаl\и доследно спроведену,
одраз су доброг познавања одлика постојеl\ег стамбеног у свим предложеним решењима - од HajMalber до најве!;ег
фонда и одговарају!;е градитељске традиције. На основу тих типа ку!;е, типизацију такозваног мокрог и топпог чвора, која
сазнања стечених на лицу места, обилажеl ЬеМ многих план­ се огледа у инсталационој једноставности и повезаности
инских забити Копаоника , Петрови!; је могао и да оствари кухиње и купатила . Поред конструктивне једноставности и
своја полазишта за израдУ предлога којима I\е бити МОгу!;НО архитектонског изгледа постигнутог скромним средствима:

приступити брзој и квалитетној изградњи стамбених зграда кров велике стрехе, добро одмереним отворима и успелим
у овом крају. Та његова виђења заступљена су у докумен­ пропорцијским односима крова и зидних маса зграде, чине
тацији коју је радио у оквиру Института за архитектуру и ове пројектантске предлоге за обнову и изградњу
урбанизам СР Србије и састоје се у следе!;ем : копаоничких села посебно интересантним - што омогу!;ава
раст ових објеката , било да зависи од материјалних
МОгу!;ности сопственика или од потреба за проширеl ьем
ку!;е због повеl\aња броја чланова породице . Том, у народУ
од вајкада. присутном проблему и потреби за "Ку!;ом која
расте " , ови пројекти дају могу!;ност да таква зграда, у било
којој фази свога раста буде и потпуно заокружена архитек­
тонска целина .

Текст извештаја Комисије за оцену пројекта

•
160
•

Шта реllи о себи што!;е бити , ако то уопште може бити ,
лишено субјективног? И како изнети неке своје назоре а fJI3
они не звуче као прокламација, веЂ само као једно виђе, ь6
у низу питаlbа архитектуре?
за ову прилику занимљиво је и једино прикладно то што
1;е се можда дати одговор на нека ОД тих питања као што су:
- зашто радим тако како радим?
- ОД када тако радим?
- OTKYfJ13 овако опредеље, ь6 а не неко друго?
Меljутим и та и таква питаlbа некако улазе у природу
интиме и ЛИЧНОГ, а ту престаје свет ЧИI Ьеница И настаје свет
вредности . Али , оно што је за некога вредност за дРугога то
не мора бити , као што нека биљка може бити хранљива за
једну живу врсту али не и за ДРУГУ. Тако и У вези са тим
пита. ьима не можемо иэ6вћИ сопствену сенку .
И шта се ТУ може?
Пројектовањем кy1Ia које су приказане у овој КI ьизи
почео сам fJI3 се бавим пре приближно двадесет година. Прве
ма, ь6 објекте за станова, ь6 (ку!;е) пројектовао сам и извео
шездесетих година и ОНИ нису имали никаква посебна
обележја и једноставно су се уклапали у околину сличних
објеката . СреЂОМ, пројектовао сам мало таквих кy1Ia . Тек
озбиљнији приступ и напор учинио сам на групи у Ораховцу
у Боки Которској. Тамо су постојала два основна , не баш
једноставна проблема. Први је, fJI3 се постигне што веЂе
ур6анистичко и архитектонско јединство групе од пет про­
грамских различитих објеката . (Програм се касније свео на
две алтернативе) . Други је , fJI3 се жеље појединих власника ,
и оне различите, задовоље свађеl ЬеМ на сличан третман и
једнак стандард и ЛИКQВНИ израз. Овде није постојало XТBI ь8
везива' ь8 за наслеljе и архитектуру поднебља ј едноставно
због тога , што за то није било ни материјалних услова ни
средстава. Једина жеља била је fJI3 се остваре што рацион­
алниј и објекти , уз што боље уклапа,Ь6 у терен . Тада сам
увидео , fJI3 у ввзи са малим објектима има доста проблема ,
не великих, али који имају своју специфичност и драж.
Трага, ь6 и покушај fJI3 се дође до архитектонског израза
везаног за наслеђе брзо су дапи одговарајy1lе резултате.
Постојало је неко опште искуство са ОКОЛИНОМ Гроцке, где
су и у чији простор "провалили " Београђани граде"и своје
ку!;е за одмор - "викендице". Та изградња , бурна и пометена,
поговор
била је пресудна за устоличе, ь6 " новокомпоноване "
архитектуре . Та и таква изградња није одговарала ни прас­
тору ни поднебљу. Таква оцена може се fJl3ти веl;ини об­
јеката, али не и часним изузецима. Очигледно је , fJI3 је ТУ и
не само ту, обога"ени скоројввиII и малограljанин, нашавши
своје пројектанте , почео да ГРади све и свашта, уз благонак­
ЛQНОСТ "месних власти" . МОТИВ изградље био је скоро ре­
довно fJI3 се направи нешто ве"а и нешто луксузнија ку!;а од
суседовв . Кy1Iа за одмор постала је тако велика МОгућност
малограђанину да се покаже и при каже на упадљив начин ,
а преко спољашњих обележја која се лако приказују и
уочавају. Такве " вредности " се лако прихватају јер нуде
владавину осреДЊОСти и просечности . Тако смо дошли до
добровољне униформности и " масовне културе" у области
изград'Ь6 . То је пут којим се долази до " заслаljене " али
лажне слике живота . Ту почи, ь6 отуђеност И неслобоfJ13 јер
кич не дозвољава да I Ь8гов корисник упозна, како то каже
Лудвиг Гиц ' тегобну дијалектику слободе " . Касније I;е тај
скоројевић, изградивши своје · лепојке · по сеоским атарима,
бити углед за опредељивање сељака у 'Ь6говој градњи .
060гативши се , сељак почињв {J!i подражава "грађанина"
што је , уосталом, увек била сељакова слабост . Тако I;е
сеоским просторима загоспоfJl3рИТИ једна градња ни умна ни
разумна - једна пометња коју "е фаворизовати пословно
полутанство чији лични рачун и приватни интерес над­
вnар,аше интересе средине и дРуштва. Тиранија неукуса и
кича која се обрушила на наше просторије траје и fJl3H fJl3Hac.
Никада та тиранија није била окрутнија него у пуном
расцвату те · викенДЭшке " изграД 1 Ь8 .
у почетку сам се питао можемо ли прикладније градити
И одговорније пројектовати . Свестан сам fJI3 I;е сви ти об­
јекти , ма како грађени, остати као сведоци нашег времена и
нашег живљеl ЬЭ , али и као сведоци наших духовних потреба ,
способности и снага . Мислим fJI3 не претерујем ако пред­
поставим да 1;емо изгледати убого, бар на духовном плану ,
у очима наших потомака , ако о нама будУ судили на основу
те и такве архитектуре и изград' Ь6 . Д судиће и на основу' ье.
При том првенствено мислим на изградњу у слободном прос­
тору и на ИНДИВИдУалну градњу .
Не присе1;ам се можда сасвим тачно , али ако се не
варам , због тога сам се окренуо уназад , подсе!;ајy1lи се свог
161
детињства и понашања људи у селу. У време мог детињства,
тамо је, добро се сеllам, сваки посао имао своју сврху. Свако
грађење па и најмаlbе стаје, тора и обора имало је своју
СВРСИСХОДНОСТ, свој прави разлог и прави мотив постојЭЈ ь8 и
опстајања. Сматрао сам да у тим пословима, без обзира на
све књишко знање и интелектуални набој, треба по1;и ОД
сличног, једноставног приступа и поступка, свесни чињенице
/ЈР су се и потребе људи, њихов ЖИВОТ И начин градl Ье , па и
материјали променили. Прилика ми се указала са кyIIOM у
Доњој Горевници, код Мрчајевца. Пуно разумевања, морам
признати имао је и наручилац. Тај објекат представља
стварни почетак мог напора да се успостави контакт између
наслеђа и савремене град! Ье. После завршетка објекта мени
се учинило да резултата има и да покушај није безнадежан.
То је допринело да наставим са трагањем, поготову што је
ТО био изазов нарочито у клими која је владала, а знано је
Р!Ј драж изазова није у постигнутој ИСТИНИ него у трагању за
њом. Сматрао сам да се може постиllи двоструки циљ: прво,
супротставити се стању дУХа у изградњи, кичу И уни­
формности град' ь8 у слободном простору и прилагодити се
средини и подредити јој се, и друго, да се савремени функ­
ционални и строго наменски простори могу изграђивати
траНСПОНОВ81 ЬеМ архитектонских вреДНОСТИ претходних
времена. Континуитет се на неки начин може успоставити.
Некако у то време, читајyfrlи текстове Милана Кашанина,
наИђОХ на подршку : "Ниједна светлост није јасна као она која
долази из давнина, ниједан корен није дУбок као стари .
Уколико је тама ryшllа утолико је светлост јача, уколико је
корен дУбљи утолико су гране пркосније на шиби ветрова".
Значи ли то да не треба подле!;и једној пометњи, оту1јењу,
једној инфериорној клими која нам наГРђује идентитет и
замагљује својеБИТност. И, стварно, зашто не по!;и од
наслеђа?
Кyllа у суштини јесте, а у времену иза нас је и била једна
од најрепрезентативнијих "дУшевних израза" људи
одређеног поднебља. Нигде се наш човек није "душевније"
показао него градвЋИ себи кров над главом. Он је то своје
станиште прилаГОђавао тлу, његовој географији, времен­
ским променама и своме осеllању за потребе дана и будyilег
Tpajalba. Тако је дошло до суштинских односа измеђУ
потреба и битних карактеристика ·тела и душе· из чега
проистиче дУХовно обележје човека одређеног тла и подне­
бља. Увек !;емо, још на први поглед, препознати и разлик­
овати човека планинца од човека равничарског предела.
Тако исто lIемо лако препознати Златиборску кyilу од оне из
Поморавља. Почев од најнужнијих потреба и првобитног
кyIIeBHoг живота породице, па и задруге, сви простори у
куЋи, њихов размештај, величина и односи стоје "поређани·
и подређени томе 06ележју и томе осе/;ању. Још раније је
запажено да људи одређених локалитета као и облици али
и изрази њихових кyilа се подударају. Душа људи и душа
162
кyIIa се поистове!;ују. Има нешто што се код тих кyilа по­
дразумева а шта -тешко је објаснити. Понајпре је то отисак
стварног живота , рађаlbа и умирања. Стара кyIIa делује
скоро као природна појава.
Како по!;и од тога стварног и истинитог - од наслеђеног.
Не формално, не оживљаваlbем неких бивших слика и
прилика, што би постало основа једног другог вида
извештачености, лажног ПОдРэжаваl ь8 и фоклоризма, веЋ
досезаl ьем животворних са,п..пжаја овог нашег времена и
простора, уградити га у савремене токове - делање и ауто­
хтоно грађење. Зар нисмо у стању да наслеђУ ПРИђемо као
подстицајном и продуктивном моделу, а не као реликвији.
Људска стварност, колико год да је ПРОдУкција новог и
савременог, исто је толико "критичка и дијалектичка репро­
дукција прошлог" (К. Косик). Склони СМО да испитујемо људ­
ско деловање у прошлости , а нисмо склони да утврдимо наш
најцелисходнији однос према њему. Наравно, прихватамо
• •
познату истину да Је свака прошлост онаква какву Је откри-
јемо за себе. Ми о баштини радије судимо него што смо
склони да је сврсисходно користимо. Али "једна је ствар
када се и тој баштини прилази споља, фрагментално, као
некаквом еГЗQТИЧНОМ објекту интересоваlbа, а сасвим је
друго кад јој се прилази на непосредан начин да би се оно
што је у њој још живо активирало у даљем обликовању оног
• • •
културног модела КОЈИ се у СВОЈИМ основама заснива на ТОЈ
баштини" (Есад ЋимиII). У нашем градитељском наслеђУ има
и те како ·живога" које своју инкарнацију треба и може да
оствари у савременом грађењу и архитектури.
Најузбудљивију архитектуру у наше време пружили су
свету Јапанци полазе!;и од свог наслеђа. Они су у својој
баштини открили те живе жице из којих су бризнули сасвим
нови млазеви стваралачког чина. Уместо да нам то буде
поука и ~ ПОђемо и сами од свог наслеђа, ми смо последњих
година, пошли од Јапанаца. Значи ли то да нисмо имали
хтења или можда мо1;и да ПОђемо од сопствених вредности,
тако несвакидаwњих и тако аутохтоних. ИзмеђУ гра­
дитељског наслеђа и архитектонске ИЗГРЭДI ье нашег вре­
мена и простора није могуЋно успоставити никакву асоција­
тивну и сарржинску везу. Наслеђе нам није послужило ни
као путоказ ни као инспирација. да ли правим велику грешку
ако Допустим себи и такво мишљеl ье да смо, С обзиром на
богатство наслеђа и I ьегов инспиративни потенцијал, могли
бити "радост Европе".
Свакако да наше поднебље. уосталом као и свако
друго, има посебне услове за живљеlbе и опстанак људи и
њихових остварења . Зато сам се увек питао како су се
одржали и како још увек трају те грађевине широм наше лепе
земље, чији се датуми постанка завлаче негде у дУбину
сред' ьег века а да су наше грађевине у архитектури из­
ведене пре 30-40 година ве!; у стању неког распадања и да
дојучераш, ь8 лепотице постају руине чије рањаве фасаде из
дана у дан све више руже улице града. Да ли у пуној мери
поштујемо услове поднебља граде~и K~e са равним кровом
и са фаса,лf'ма обложеним разним плочама и, још горе,
плочицама. Кажу да је француски сликар Biffet, на питање
шта мисли о модерној архитектури одговорио: ·она не може
никада остарити, она не може ни патинирати - она се може
распасти". Да ли је то зла коб модерне архитектуре или,
можда, и нашег ПОН8wања. ЧИНИ ми се да НИСМО ВОДИЛИ И рр
не ВОДИМО рачуна о поменутим условностима јер да СМО ТО
чинили нужна и безусловно бисмо ДОШЛИ ДО неких соп­
ствених обележја у модерној архитектури. А то би веll била
велика ствар. Тако новоме нисмо дали свОју боју и своје
обележје. Напротив, својим поступком дошли смо до јеГ,не
деградирај~е инфекције која је захватила наше слободне
просторе остављене без заштите. Нисмо знали да нема
универзалних поступака за различите услове. НајвеЋЭ вред­
ност и предност објеката из прошлости је у томе што су у
сагласности са условима стварности. Отуда и толика њи­
хова трајност.
у наше време треба учинити доста на поштовању ку л­
турног идентитета, не одбацуј~и утицај дРугих, али треба
исто толико напора да се избегне имитаторство и епигон­
ство. Како сузбити деградирање наслеђа и како валори­
зовати аутентичне архитектонске и културне вреДНОСТИ
нашег градитељства и сачувати I ьвгову суштину? Мислим да
сам недавно прочитао да културни модели увезени са
•
стране успораваЈУ схватање наше националне реалности и
да модернизација која априорно одбацује проверене вред­
ности прошлости води у површност и сервилну коnију стра­
них узора. Како избе~и културну инфериорност и духовну
капитулацију? Нека ми се допусти да, без жеље за претери­
вањем, подсетим на то да по богатству и разноврсности
узорака у наслеђу и мо~ностима које се у њима крију нисмо
сиромашнији од осталих. Па, ипак, смо еркер (бар моја ген­
ерација) видели први пут код Корбизијеа и плакар у првим
поратним француским часописима, уместо да смо еркер
простудирали на ОхридУ, а плакар у к~и моје прабабе, који
носи назив долап_ и ту утврдили смисао и прагматику, а затим
и ликовне МОryl;ности и вредности. Треба ли набрајати све
те изузетне широке културне зоне које се према мишљењу
Николе Пантелиllа, ређају: македонска, јадранска, динар­
ска, панонска и алпска и да ЛИ смо проучили кyt;e тих зона
у оној мери у којој смо (опет моја генерација) проучавали
Корбизијеов Марсељ и Чандигар, Нимајерову Бразилију и
Неутрине виле дуж америчког континента. Добро је што смо
ту урадили и сазнали, али СМО остали дефектни за читаву
једну димензију што нисмо боље упознали себе и своје вред­
ности. А да смо остали са обостраним сазнаl Ь8м и уз
доживљеност упознали кyt;e нашег поднебља и затим кре­
нули у узбудљиву авантуру архитектонског делања, дали
бисмо и више и боље, а што је сигурно - надахнутије. Верујем
да бисмо боље послужили и били можда и присутни у свет­
ској ризници културе. Андриllу су Нобелову награду донели
На Дрини ~уприја, Травничка хроника и Проклета авлија, али
не зато што је писао о традицији и прошлости , ве1; што је о
томе писао на модеран начин . У културни миље Европе се
не улази пабирчеlbем по страним узорима, полазиwта и
упоришта су нам на "брдовитом Балкану".
Везивање за наслеђе значи, пре свега , утврдити оне
вредности које OMo~yjy да се изграде нови и савремени
културни модели који су препознатљиво наши , али нису
слепи и затворени према вредностима других култура . Мод­
ерно доживљавање света почива у отворености и при­
јемчивости модела најразнороднијих култура , али са чврстог
стајалишта и полазишта а не без I ьвга . Не сме се бити
"пасиван потрошач стандардизованих производа културе "
како то каже Жак Лан г, француски социјалистички министар
културе, који апелује : "Производимо сами, стварајмо сами и
смишљајмо сами . Због чега бисмо били колонија?" Или, како
је то једном приликом рекао проф. Јован ДеретиII : " Дугу
•
традИЦИЈУ чине наши стваралачки напори и културна
прегн~а да се изразимо, да не подлегнемо колонијалном
духу , да очувамо и одржимо своју самобитност и да , упркос
историји која нас није штедела, будемо и у култури, као и
уосталом увек своји, аутентични и управо због тога значајни
и изван својих оквира. ·
На крају бих желео да поновим оно што сам једном
другом приликом рекао: савремено архитектонско делање
није професионални и културолошки егзибиционизам, што
често многи желе да то буде , већ одговоран друштвени и
културни посао који мора да активира ону "потку и основу "
која је у стању и да траје и да се у духу продужи, стварај~и
поуздане темеље за сопствене и истински савремене кул­
турне и архитектонске моделе ... Зато наслеђу у арх итек­
тури не треба приllи као емотивној категорији, веll као ин­
телектуалној и духовној шанси која би нам омо~ила да
превазиђемо једно стаlbе и да дођемо до правих вредности
у једном времену КОје те вредности и заслужује . .
Мислим да сам одговорио на нека питања иако разлог
због чега човек нешто чини није значајан у оној мери у којој
и сам чин .
Напомен~у још то, да ниједна одговорност није толико
утиснyrа у свест човека као она којом је самог себе
обавезао . Нечим човек , уосталОМ , мора оправдати UcBoje
постојање" . Као актер , ја не могу да будем само м себи ни
судија ни сведок. Јесам ли и колико у праву, о томе ~e можда
време и други дати суд. 3нам само то , да свако ко врши
опредељење мора на себе да преузме сав риз ик који из тог
опредељења проистиче.
Ја га и преузимам.
Божидар ПетровиII
163
•
 ДРУГИ ОДЕЛУ
БОЖЕ ПЕТРОВИЋА

кyl;а је наша велика суштина. Чуаајмо је да би сачували

истину й себи
Р. Стани!;

164
 •

вредности нису само знак и знаЧВIЬе ондаw, ЬеГ времена, ВВћ

ГАВРИЛАПPИНUИГlA 5. КВ\ЉEВИI\AМАРКА
12. ТЕЛ.б33-335
трајан исказ који се овапло!;ује и у духу савременог човека .
Због тога целовитост израза и јединства садржаја и лик·
ОВНИХ форми дају печат аутохтоности ових објеката . Зато
они делују освежавајyl;е и охрабрујyl;е.
Оно што посебно одликује објекте и пројекте кyI;а
архитекте Боже Петрови1;а је све уочљивија једноставност
ЛИКОВНОГ израза . У композицији простора и ЛИКОВНQГ
садРжаја заступљена је иста јасном која је заступљена и у
цртежима и у мањим текстуалним прилозима , па и у самој

KY~E организацији ове изложбе , која је без нападних и рекламер·

ских фотографија и постера али са довољно докумената и
података .

Скоро је завидно каквом се лако1;ом и једноставнош!;у

АРХИТЕКТЕ , i

аутор нос и са проблемима композиције и пропорције, пого­

БОЖЕ тову када су у питању мањи објекти . Они који су на таквим

ПЕТРОВИЋА објектима радили добро знају каква је то тежина и мука . Тај

проблем , поготову када је у питању веЗИВЗlbе за наслеђе ,
04 2б. 4. 40 15. 5.1983.
одвео је многе у имитаторство и фолклоризам. Таквих
промашаја код архитекте Божидара Петрови1\а нема .
, • •
• Напротив , сви ОВИ пројекти и објекти, иако слични, ни један
није поновљен и ни један није залутао у подражавање и
маниризам .

Сваки понаособ је једно остварење .

•

Арх. Иво Анти1\

Гласник Етнографског музеја у Београду, бр.

47, 1983.

Текст проспекта за изложбу у Манаковој кући, ИЗЛОЖБА "КУЋЕ АРХИТЕКТЕ БОЖЕ

26. априла 1983. године ПЕТРОВИЋА"

Ова изложба је један део остварења архитекте у току друге половине априла и првих петнаест дана
Божидара Петрови1\а, али и он је довољан да нам укаже на маја 1963. године у Манаковој кући, изложбеном простору
ауторова опредељења, која у време другачијих лриступа и Етнографског музеја у Београду , приказана је својеврсна
остваре' ь8 у архитектури, у време присутности нових изложба архитекте и професора Архитектонског факултета
•
тражења и посртањз, има сопствене ОрИЈ8нтире и репере, а у Београду - градитеља Божидара Петровиl\а .
који су дубоко везани за својственост и СВОјебитност подне­ Ова несвакидашња изложба била је посве1;ена
бља и наслеђа . Потребно је нагласити да та веза не почива архитектонским остварењима - ку1;ама за становаl ье и
на формалној реафирмацији нити на непосредној употреби, уживаl ье подигнутим у карактеристичним пеј зажима Србије ,
још Mal ье злоупотреби елемената , детаља и облика тога углавном на усталасалим ладинама Рудника и Рајца .
наслеђа, већ на истинској доживљености и осе1;ању I ьеговог Резултати и творачки кредо аутора ове изложбе доби­
лравог значаја и значења . Мо!; асимилације тих давнашњих јају изузетно много баш у садашњем тренутку, који пред-

165
- _.
ставља Kpajl ье тужан биланс једне непојмљиво велике и
инпресивне изградl Ье, која веома интензивно траје ВВЋ пуне
две деценије по пространствима Србије. Градња , која ма­
теријално значи веома много, а која је у МНOfоме у60гаљила
и унакаэила питоме и лепе пејзаже наше републике.
Овом изложбом архитекта Божидар Петрови!; је веома
упечатљиво доказао своје вјерују и пружио нам наду и веру
да се може градити и другачије него што су нас у протекле
две децвније углавном поразно уверавали постигнути резул­
тати нај масовнијег, ИНДИВИдУалног, вида изград' ьв У Србији.
Он је на велику сре!;у имао и такве наручиоце - доцније
кориснике здања - која су у потпуности следили његове
идеје и предлоге. Умео је, пре свега, да их одврати од
угледања на ве!; изграђено и у ве!;ини случајева наказно у
сус едству, и да их убеди да сва питања у вези са пројек ­
товањем и грађе, ьем поставе на здравије основе: фУНКЦИОН­
алан , економичан, конструктив но једноставан па самим ТИМ
и искрени и одговарајући ЛИКQВНИ израз, који из та к вих
гледања најнормалније, и произилази.
Божидар Петрови!; , и поред тога ш то је школован
архитекта и градитељ , ИСКОНСКИ је везан за село у коме је
поникао . Заљубљеник у питоме повијарце својих Ди!;а, он у
генима поседује непогрешиво осе!;аlbе за најприродније и
наliедноставније поставља, ьв кyl\a по терену, да би били
задовољени сви потребни услови добре инсолације , оцед­
НОСТИ , приступа куЋи, контрол е прилаза и лепих погледа на
околину . Једном речју, веома успешно спроводи свој посебан
градитељски поступак, понашајyt;и се при ТОМ онако како би
•
то радили и стари анонимни неимари нашег старИЈег сеоског
градитељства да су на нашем месту и са нашим савременим
градитељским могyt;ностима .
Архитектонски облици којима ствара своја здања нису
бројни, шта више они су увек исти: велики кров, јако
избачене и наглашене стрехе, пространи трем· и то је, рекло
би се, све чиме ПетровиЋ ствара своје успеле архитектонске
објекте, који су а то се и летимичним разгледањима изложбе
може закључити , веома мало слични један другоме .
Да се може градити и другачије него како су изграђени
и унакажени на "модеран" начин многи предели ове наше
лепе земље, Божидар ПетровиI\ је овом изложбом недвос­
мислено показао и доказао. Он је таКОђе указао и на
неслyt.ене МОryl\ности коришl\е, ьа наше градитељске
традиције као инспирације за изналажеl ье савременог
начина гра1јења и обликовања кyI\а, који би више
одговарали земљи и поднебљу.
Зоран Б . Петрови!;
166
"ДАНАС" - Загреб, 14. јуна 1983. године
Поставши домаћИН камерним излагачким приредбама и
књижевничким наступима , Манакова кyl\a најрадије отвара
своја врата остварењима прошлих стилских епоха. Тиме ве1;
у старту успоставља одговарајуЋу атмосферу за усре­
доточност и контемплацију посјетилаца. Фотографије сагра­
ђених објеката широм Србије, цртежи и скице аутора, понеки
детаљ и рукописне забиљешке неимара о околностима
градње, о жељама власника, о особинама природног кружја
- то је садржај ове скромне али поучне изложбе: Ку1;е
архитекте Божидара Петрови1;а.
Суштина је Петрови!;ева опуса да су све кyI\е грађене у
традиционалном неимарском поступку српског сељака,
углавном моравског подручја, али не у фолклорном
"маниризму" с назначеним "рекламним" атрибутима изворне
архитектуре, ве!; у конструктивној логици И мануелној тех­
ници локалних заната . Ако ту и тамо уочавамо понеки еле·
мент новијег датума, то је ОдРаз чи, ьвнице да ни тај шумади­
јски "геџа" није више оно што је био, да је сада "рурални
житељ · и " индивидуални пољопривредни ПРОИЗВОђач", с
новом свијеШћУ и сувременим жи вотним преокупацијама.
Древна логика : кyl\e архитекте ПетровиI\а нису копије
оригиналних настамби каквих још има расутих по питомим
падинама Шумадије. Оне су конципиране да задовоље су­
времене потребе корисника , без наруwавања законитости
просторне организације и топографско-морфОЛОШКИХ ма­
трица аутохтоног кyl\еградитељства. Уосталом , тко смије
тврдити да данашњи власник куЋе за одмор не треба високи
подрум у ломљеном камену· за вино, сир, алатке и "лимуз·
ину"[
Ако пријашњим генерацијама није била потребна прос­
трана веранда и балкон, сувремени!;е корисници баш у овим
елементима кyl\e на!;и посебну вриједност. Аутор!;е све ове
жеље уважити и уобличити по старим узорима. Створит 1;е
кyl\e урасле у терен , уклопљене у околину .. . оне ни по чему
неће изазвати неповољну реакцију и евентуално пита, ье
проматрача: "Откуд ова кyI\а овдјв?"
У овој фази убрзане урбанизаЦИје као мала дјеца раду­
јемо се сваком помаку у прожимању свих настамби с окол·
ним простором , зеленилом, зраком . . . заборављајyl\и да су
то биле основне претпоставке за лоцираlbе сваке ку1;е.
Сељак је одлично знао што је ОСОјна страна, оцједни терен
. . . што значи граница ливаде и шумарка, одакле бију
вјетрови и где има воде.
Право на видик, на приватност сусједа, дискреција као
увјет оријентације и организације дворишта, логика кретања
по изохипси, кориurћење позадине терена за "дуплекс" ...
све је то постојало у обичајном праву прије "ур6анистичких
увјета"' Жеља за ИНДИВидУалНОw!;у и поседова, ь8 смиспа за
лијепо одражава се на избору "свог мотива" на капији и
бунару, на "свом моделу " ДИМIЬЭ.чке капе, реэбарије на док­
сату и cв!Iијама. Ове теЖlье откривамо и код ПетровиЋа у
обликовању елемената древних конструкција.
ПознаВ81Ье заната: кроз све те наизглед беэначајне
детаље у пројектном и ИЗВОђачком поступку огледа се
истинско познаваl ь6 неимарског умије'hа, стечено не
листаl Ь8М · каталога узорака- 881; ТОКОМ година у сталном
дРужењу с протомајсторима на терену. ПетровиЋ је упио
МУдРОСт градитеља, испоштовао поруке из давнина, сабрао
их с постулатима данаШI ь8 функционалности и преточио у
остваре' ьэ. која чврсто леже на тлу и у окружју, која, такођер
чврсто, везују за се и корисника и случајног проматрача.
То је потпуно супротно чину надобудних креатора
безбројних лицитарско-сценографских шарада, или "луна­
парк· замкова, каквих има широм наших ливада, испарцели­
саних за потребе "повратника" из градова у село . Ако се за
икога може реt.и да се пасионирано бави одређеним ства­
ралаштвом, ТО се може реt.и за протомајстора Петровиt.a,
који својим дјелима проповједа филозофију народног гра­
дитељства, који у овом обличју архитектуре кондензира и
један вид хуманог живљења који је на измаку ...
Александар МиленковиЋ
Реч Бате Кнежевиt.а, директора грађевинског
предуэеt.а "Градитељ·, ПРИЛИКОМ отварања
иэложбе у roplbeM Милановцу
Архитекта Божа ПетровиЋ упознаје нас са својим
кyt.aM8. са својом визијом QплемеЊИВ81 ьз ОВИХ наших пе­
јзажа, нуди нам једну будYt.у свакодневницу, која t.e оку
обичног посматрача подарити дРаГОцени склад и јед­
ноставност, а стручњацима могућност за нова трага. Ьа .
Можда је, ипак погрешно ре!;и: упознаје нас . Куlш Боже
Петровиt.а вра!;ају нам заборављене слике детињства,
потиснуте -урбаним начином живљења-. како се често кара­
ктерише садашњи градитељски тренутак. Негде иза врата
Божиних кућа, остало је, ЧИНИ се , мало носталгије за свакога
ОД нас , али оне лепе , племените носталгије, не за прошлим
временима вв!; за нечим дРагоценим што је одуввк било
наше, али што смо успут затурили, дубоко у себи потиснули .
Тешко је у овом времену , када смо дозволили себи или
су нам могyt;ности дозволиле креираl ье властитих живота
према бројним узорима, ИСПУI ьзваl ь6 жеља чак и када нисмо
сигурни да су оне праве , тешко је , кажем , у овом времену
бити стваралац а остати свој, остати доследан једном onре­
дељењу и по много чему оту1јен од збркане свакодневнице
и уобичајених захтева оних који одлучују о реализацији про­
јеката .
да није и HeMoгyhe, доказ је ова изложба, ови реали­
зовани пројекти које гледамо .
" . . . Тај проблем , поготову када је у питању везиваlbе
за наслеђе , одвео је многе у имитаторство и филклоризам .
Таквих промашаја код архитекте Боже Петровиt.a нема ,
напротив . . .• забележио је Божин колега, архитекта Иван
АнтиI; у публикацији поводом ове изложбе у Београду. Нека
ми буде дозвољено да речима овог врсног познаваоцадодам
и неколико својих речи.
Не1;у вам открити ништа ново , бар веЂИНИ, ако кажем
да је Божидар - Божа ПетровиI;, архитекта и професор , наш
суграђанин , наш дРуг , човек и стваралац који је дво себе
бесповратно оставио у овим нашим питоминама . Па и ку1;е
које гледамо и јесу и нису нове , али јвдно је сигурно : оне су
наше, наше су данас исто онолико колико су то биле јуче
или колико 1;е сутра бити, наше су онолико колико и подне ~
бље које нас окружујв .
Хвала Божи што нас подсе!;а колика одговорност лежи
на нама, градитељи ма, одговорност не само за објекте веЂ
и за живот који Ђе се унутар њих одвијати.
Дко нас ова изложба наведе на размишљаl ь8 и разго­
вор, а повода за то има, онда је ј едан од њвних циљева
остварен. Познавајyl\и Божу човека и Божу градитеља , чини
ми се да смем да тврдим да му је намера не да нас убеђује и
опредељује , ве!; да нам једнставно покаже , са cTpaw!;y
заљубљеника и мајстора , један од путева (градитељских) на
којима можемо да пронађемо себе.
Уосталом , ту смо ми , ту је Божа , предлажем да заједно
оБИђемо и покушамо да отворимо врата I Ь8гових кyI;a . Сво­
јОМ лепотом и једноставношt.у оне управо на то позивају . Па
зато проглашавам изложбу, а и разговор, отвореним.
Из часописа "МОЈА КУЋА · , бр . 6, јун 1982.
године
... Божидар Петровиt. је за неколико година у крају у
коме је РОђен изградио низ изузетно занимљивих стамбених
ку!;а . Све су оне својеврсне по унутраШI Ь8М распореду, а
нарочито по изгледу, избору материјала, међУсобном односу
мера и појединачним елементима обликоваl ЬЭ. Заједничко
167
им је да су све без изузетка плод његовог врло одређеног
става према наслеђеној - предајној архитектури Шумадије.
Он без ДВОУМЉВI ьз ИЗ ње преноси готово непромењене де-
•
таље, елементе и делове, све то у матеРИЈалу, оном У коме
су и грађене давно пре нашег неимарског искуства. Он тако
успева да сагради складне куће које заиста пристају у при­
родни предео и пејзаж Шумадије на ве!; проверен начин.
Божидар Петровић свесно, са пуном стручном одго­
ворношllу, остаје при становишту да кyi;e у пределима у
којима их ОН гради треба градити и обликовати на тај начин ,
јер је то боље, како он каже, него се ПОВОДИТИ за туђИМ и
иностраним примерима. Његов архитектонски кредо усво­
јили су многи, те кућа које он пројектује има велики број у
горњомилановачком крају, ОКО Љига, као и на планини Рајац.
Многе је Петрови1; цртао и започео, саветовао и помогао
домаl\ину при изградњи, објашњавао мајсторима. Има их и
велики број у овом крају, које су други, сами, али по његовом
примеру, подигли.
Арх . Угљеша Богуновић
Из часописа "НАШ ДОМ", фебруар 84/2
Први мај 1983. године , београдске улице тихе и без
уо6ичајене вреве. У новинама читам обавештења р;э.
архитекта Божидар Петровић , у Манаковој кyi;и (објекат
Етнографског музеја), приређује изложбу својих реали­
зованих дела у духу традиције српског народа. Прилазим
Манаковој кyi;и . Звоним. Сам , без помоl\и двжурне
дома1;ицв, пролазим поред двадесетак лепо опремљених
паноа . На њима архитектура која привлачи поглед. На кри­
јем изнена'ђеl Ье, наравно, пријатно, и ако се не варам веЂ
истог дана проналазим број телефона Божидара Петрови!;а.
Професор Божа помало сумња у моју OfV1yкy: ревија
UНаш дом" Ђе на свој начин открити новог и дРагоценог
Божидара Петровића!
Пред вама је кyi;a за одмор, са Рајца. Ова планина у
Шумадији има највеl\и врх тек на нешто више од 800 метара
надморске висине , што практично значи да је назначена
кyi;a у питомини, у бојама пашњака и листопада. Архитекта
је овде урадио таман толико колико је требало ...
Архитектура овог песника из прикрајка није ни јед­
ноставна, нити решава проблеме композиције! Напротив, у
игри белих боја, дрвета и !;ерамиде, на кyi;и са Рајца, видим,
пре свега, отворен сукоб са многим традиционалним
обележјима српске варошке куће. Божидара Петрови!;а не
занима доследно ритмичко понављање увек истих архитек-
168
тонских елемената, симбола, материјала. Његови лукави у
белом или изнад камена нису у дослуху, његови продори У
кровним косинама су у директном сукобу са уџбеничким
правилима, димњаци су му неконтролисано запосели језгро
кyi;e, све је уложио на две карте, на две фасаде. Али, ако
баш ХОћете да знате, то је управо оно што архитектонски
став Божидара Петрови1;а чини и ексклузивним и вреднимl
Овај архитекта уме да се игра и страстно забавља, уме да
заборавља и да кyi;e гради не улажyi;и у њих само разум и
зна1 ье из статикв,
Арх. И. МлађеНОВИI\
ПОВОДОМ израде типских пројеката за
пострадало подручје Копаоника
Архитекту Божу Петровића сусрео сам на изложби ње­
гових радова у Манаковој кyi;и у Београду под називом Куће
Боже Петровиl;а одржаној априла 1983. године. Као
тадашњи републички секретар за урбанизам , стамбене и
комуналне делатности учествовао сам у расправи која је тим
поводом организована, за тадаШlbе прилике изложба и
поменута расправа били су изузетан подстицај напорима да
се мењају токови дотэдашњих, често некрит ички предузи­
маних стилова градње породичних куЋа. Интензи вна
изградња породичних кyi;a у селима, па и у ,- радовима, а
викенд кyi;e посебно БО-тих и 70-тих година, унела је толико
хетеро геног и неодговарајућег у стил и начин градње да се
тешко може реl\и да су то куће овог поднебља. Куће Боже
Петровнћа су нешто сасвим дРуго јер сежу и извиру из
традиције народног градитељства, уважавају и уклапају се
у амбијент и поднебље, а да су при том истовремено израз
савреме ног у архитектури и градитељству .
Ратко Вујиновић
Реч др Бошка БаБИћа у дискусији ПОВОДОМ
изложбе у Београду
У послератној историји наше земље , у тежњи за
живљењем на нивоу савременог света, у сфери органи­
зације, високе технологије, замаха стваралаштва постигли
смо изузетне крупне резултате. Нажалост, постигнyi;а у
сфери материјалног богатства била су нагла, исфорсирана,
без оДговарајуЋег паралелизма по свом интензитету са
духовним развојем наших средина. Као последица таквог ОдРеђених градитељских елемената и детаља у
стања је и занемаривање позитивног наслеђа. Усмвравани остварењима Боже ПетровиI\а интерпретирани су на начин
несавладивом жеЉQМ ка новом, уништавали смо изузетне који не имитира народно градитељство ве!; акцептира нову
аутентичне вредности нашег поднебља . Нестајапи су стари димеНЗИЈУ креативног поступка У ауторском поимању

вредни архитектонски објекти села и градова. Често су
нестајапи и читави амбијенти. Градили смо нове објекте,
лоше копирајyl;и стране узоре. Лишаеапи смо се шарма
старог за беживотно ново. Врло мапо, скоро безначајно мапо
послератних архитеката , напајапо се у свом пројектовању
искуствима и вредним делима старих градитеља.
Садашњи мој краткотрајни боравак у БеоградУ случајно
је у време отварања изложбе у Манаковој ку!;и. Сре!;на
околност што сам имао прилику да посетим изложбу КyI;е
архитекте Боже Петрови1;а, наградила ме је сатисфакцијом
сазнања да КОД појединих наших стваралаца у области
архитектуре, наше старе градитељске вредности нису за
увек поколаме. Сама излож6а остварења друга Боже
ПетровиI\а има низ вредности . Изузимајyl;и релацију старог
и новог, пројектовани и изграђени објекти представљају
ДУХовита . решења која маме поглед и изазивају жељу за
њиховим поседоеЭI Ь8М. У КОРИШћењу материјализованих
идеја и елемената из старе архитектуре, друг Петрови!; је
показао изузетну инвентивност . Елементи старог у новој
композицији задржавају своју изворну практичну функцион­
алНQCТ и обликовану лепоту својеврсног чиниоца ЖИВО пул­
сирајyl;ег крвотока целине. Изложба представља и поруку
архитектима наше земље да се више напајају на врелима
старог градитељског стваралаштва . У исто време иэложба
је и опомена да се престане са уништавањем ДО сада
сачуваног вредног архитектонског наслеђа.
Реч арх. Зорана ЈаковљеВИЋа у дискусији
поводом изложбе у Ваљеву
Етнографски музеј у Београду организовао је 1983.
године у Манаковој ку!;и, једну помало неуобичајену
излож6у за ову институцију - изложбу пројеката и изведених
објеката индивидуапних и викенд-ку!;а архитекте про­
фесора Архитектонског факултета Божидара Петрови!;а .
Зашто је Етнографски музеј био покровитељ ове изложбе?
Неупyl;енима се може учинити да је посреди стварапаштво
у тесној вези са етнографијом, односно да је била у питању
реконструкција традиционапних облика народног гра­
дитељства . Дко неко тако мисли, морам му рећИ да је у
великој заблуди. Била је то изложба архитектуре која само
привидно подсе!;а на традиционално народно гра­
дитељство , архитектуре малих ку1;а али великих идеја и
успелих остварења. Четвороводни кровови и примена
архитектуре . Велике стрехе и до 2 m ширине на угловима ,
продужене и најчеш!;е избачене преко дрвених тремова
понекад су спуштене и до самог тла, дрвени стубови и на­
глашени косници, ритмови отвора у комбинацији лука и
архитрава пружали су посетиоцима задовољство какво
може да се доживи само кад су у питању права и истинска
архитектонска остваре, Ьа .
Народно искуство у грађењу бондручних конструкција и
примени приручних материјапа , заједно са системом антро­
поморфних мера, довело је временом до ствара, ь8 складних
облика, јасних пропорцијских односа и одре1јеног естетског
значењэ . Нажалост , те вредности народног неимарства нису
довољно уочене ни изучаване . Посреди је предрасуда,
заблуда да архитектура саздана од трошног материјапа
нема трајних вредности. Слаб и трошан грађевински матери­
јал какав је дрво, земља и понеки камен не обезбеђују
дуговечно ст објекту , због тога таква архитектура никада
није била предмет интересовања друштвене елите и I Ьених
ПроЈектаната .
Цену такве заблуде платила је и наша традиционална
архитектура грађена углавном од земље и дрвета апи јасно
обликована са складним пропорцијским односима и естет­
с ким порукама . Нажалост ништа од тих естетских порука
није примењено у обликовању масовно грађене савремене
кyI;е .
у таквим околностима архитектура Боже ПетраВИЋа
представља нешто ново и посебно У поређењу са они м што
се збива у области град' ье caBp~MeHe ку!;е . Својим обликом
и складним пропорцијским односом ку!;е Боже Петрови!;а
подсе!;ај у на најлепше примере традиционалног народног
градитељства . Божа Петрови!; је један од ретких архитеката
који је уочио вредност традиционапног градитељства и
пронашао кључ за дешифровање симбола и естетских
порука народне архитектуре . Њвгова креативна рука
нарочито је дошла до изражаја у примени пропорцијских
односа, обради материјала (дрво , камен, опека) и примени
оригиналних конструктивних и обликованих детаља из­
ведених на њему својствен начин .
Недавно ми се пружила прилика да на терену видим
нека од остварења приказаних на изложби : ку!;е у
Прањанима , у Љи гу, Ди!;у и Бањанима. Утисак са изложбе
употпуњен је новим квалитетом, успелим уклапаl ьем сваког
објекта у природни и урбани амбијент, што се на изложбеним
експонатима није могло тако добро уочити . У том погледУ

169
 архитекта Божа Петровиt. је прави и једини мајстор кога ја ТЕКСТОВИ ИЗ КЊИГЕ УТИСАКА
знам. Његови објекти срасли су са ОКОЛИНОМ , они израњају
из брегова, шума, ВОћњэка и ливада И постају нераздвојни Говоре!;и одушевљено о књижевном делу Милована
•
део природе и прави естетски знак ОКОЛНОГ пеЈзэжа . ГЛИШИћа, мој професор књижевности у ваљевској гимназији
за архитектуру Боже Петрови!;а у правом смислу речи 1936. године, лоред осталог је рекао: "Децо, да Милован
можемо ре!;и да се надовезује на историјске облике народне Глиши!; није написао ништа ЩЈуго осим Прве бразде, ушао
• •
архитектуре и органски повеЗУЈе са тлом на коме настаЈе.
би у књижевност· .
Његова остварења имају не само вредност аутентичних
КyI\е архитекте Боже Петрови!;а, иако лредстављају
креација ве!; и смисао културно-историјског белега који ос­
само један, по обиму мањи део Ј ьсгове богате и разноврсне
ветљава време и простор у коме су настала .
архитектонске делатности , сврставају га у изузетне
ствараоце.

Оне на најбољи начин одговарају потребама корисника.

"Таковске новине", 23. фебруара 1984. године, Грађене од материјала прикупљених тако ре"и на ли4У
Горњи Милановац места, оне нису скупе.

Садрже све што је било добро и лепо у нашим старим

КУЋЕ БОЖЕ ПЕТРОВИЋА народним кyi;aMa , а савремене су.. Оне су изузетно лепе и
свака за себе је једно ремек-дело. А изнад свега, оне су кyi;e
Постављену изложбу фотографија , цртежа и скица, нашег поднебља, нешто посве ново и јединствено у нашој
планова кyi;a које је пројектовао архитекта Божа Петрови!; , савременој архитектури.
професор Архитектонског факултета из Београда, у општој
пометњи изаэваној снежном олујом, веома мали број посети­ професор fJfJ п. Јованови!;
лаца је имао прилику да види.
А имало се шта видети . На паноима , као старе шумади­
јске лепотице, ТОПЛИНОМ дрвета, камена и taерамиде , аглэ­ Велика је радост и сре!;а, не свакоме доступна , видети
шавале су се модерне кyi;e вра!;ајyl\и лосетиоца у детињ­ оволики број реализованих радова толико блиских човеку
ство , у бакину причу о огњишту и бакрачу врелог млека над коме су и намењени .

њим.

У наше, новокомпонована доба , у жељи да превази1;емо академик лроф. ЂУРђе Бошкови!;

сопствену заосталост и достигнемо некакву Евролу, одбаци­
вали СМО и сопствене вредности, губили идентитет и
најчеш!;е завршавали у неукусу. Драго нам је што кроз твоје радове лрепознајемо део
Посебно је то изражено у музици и архитектури. Својим нашег краја. Својим радовима си сачувао замисли наших
решењима стамбених објеката који су изграђени у Шумадији старих добрих мајстора.
или би ту требало да се граде, професор Петрови!; нас
ОПОМИI"" да се не уваљујемо у каљугу неукуса . Његове кyi;e
Срдачан поздрав, Драгомир Нинкови!;,
су ТИПИЧНQ шумадијске , посматрано споља , а европске -
земљорадник из ДИћа
изнутра .
Оне не кваре амбијент наших зелених брежуљака ,
напротив, оплемењују га и штите, чине да Шумадија остане
Шумадијом. А то што оне у приземљу имају гараже за ауто­ Не могу да лронађем толико лепих речи којима бих
мобиле, што су опремљене централним греја, ьем , купа­ изразио сву лепоту оплемењеног националног стила у неи­

тилима , светлим пространим собама , то је она наша Европа, марству породичног огњишта. Нека нас послужи СР8Ћа и
смештена на Балкан, у Шумадију. нека се савремени и будyi\и неимари инслиришу овим што
Стога посетиоци и не могу да сакрију жељу да и сами смо данас видели у овом изложбеном дому . ..
саграде такву кyi;y, као ни стид они, који су у наше питомо
лоднебље сместили стрму аллску или четвртасту ... кyi;y
Д. Топалови!;
без крова ла не може да се одреди да ли је арапска или
•
Јапанска.

170
 Алал ти вера, драги мој Божо! Срдачне честитке, много
дивно и добро. Бори се и даље да буде што више оваквих
објеката и пројеката, да се вратимо на праву изворну
архитектуру. На жалост (част изузецима), околина Бео­
града, Шумадија, Поморавље , ужа и шира Србија у пројек­
товању и эидању напустише наш лепи традиционални стил
у градитељству села и варошица после рата и приступише
остварењу ДОђОШКИХ наказа на општу срамоту нашег заната .
Ова твоја изложба је сигурно попрзени ИСПИТ по овом
питању.
Живели! Сре1;но! Ђорђе д. Неши1;
Предивних утисака и уверење како треба
напуштам ову изложбу с надом да 1;еш и даље овако наста­
вити и тако васпитавати нове генерације да наставе твојим
стопама, траже1;и ослонце и инспирације у нашем богатом
градитељском наслеђу. Искрене честитке, Твој
ученик.
Архитекта 3латомир ЈовановиЋ
Само онај тко је барем једном у животу у било чему
• •
покушао до КРаја остварити квалитет и тко Је издржао У томе
може схватити КОЛИКО се иза овог приказаног резултата
крије љубави према градитељству и према људима који 1;е
то уживати.
Колико енергије и истрајности у околностима, које често
не иду у сусрет племенитој тежњи, колико судбинске отпор­
ности према комерцијализоеаном успеху. Зато је овај други
успех истински, не само због приказаног ВВћ и због тога што
задужује сее оне које се баве остеарењем простора за живот
да наставе и продуже трагање за разјашњење дилеме која
је у стварању овог аутора имплицитно присутна .
Како остварити органску равнотежу између ишчеза­
Baj~e завичајности и савремених потреба и могyt;ности : да
ли ДОСЛО8НИМ, пасивним, небулозним копираl ЬеМ елемената
традиције, који су настали у другим околностима, или креа­
ТИВНИМ преоБЛИКОВЗI ЬеМ тих елемената у савремене форме
које су само асоцијативно везане уз оне слике које људима
•
значе завичаЈ.
Изазов тежак и везан за многе ризике. Сватко, па макар
и само један међу нама, који је ишао путем таквог изазова,
дРагоцјен је за друге који исто покушавају. Хвала му што је
издржао ...
Арх. Игор Тош, Загреб
Промоција књиге "ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ И
ПОДСТИЦАЈ"
(Дом књиге "Просвета" Крагујевац, 18. фебруар
1987)
После свега што је о изложби и књизи посвеЋене делу
архитекте и професора Боже Петрови1;а написано и речено
са трибине на јавним скуповима, а још више у разговорима
људи од струке, биt;е веома тешко реЂИ ма шта више што се
ве1; раније није чуло.
Ипак остаје потреба да се и у овој, а и у свакој другој
прилици дода и проговори још понешто. Захтева то , и више
радити од тога, обавезује, клима и прилике какве владају у овој
области код нас.
а чему је реч. Експлозија грађења, у селу, и у граду,
•
економски несхватљива, а често и матерИЈално неодржива
усмерила је градитељства у правцу који би иоле трезвен
бивши
човек тешко могао да прихвати . Сведоци смо да се свугде,
или готово свугде, граде велика скупа здања , чију потребу
тешко да би и сами они који су их замислили и подигли могли
да објасне и оправдају. Велике . често четвороетажне
грађевине , стрмих двоводних кровова, украшене разнобо­
јним каменом и пластичним украси ма, стила који није наш,
народни , ни увезени европски - већ онакав какву у свом
сиромаштву духа човек замишља савремену европску ку1;у,
ничу уз градове, по селима , па чак и уз сасвим мале градове,
који ·су једва одмакли од села. Зовемо их ·викендице", иако
готово да немају никакве везе са правим значењем и
садржајем мале, скромне пољске ку1;е за одмор , какву
Европа, и западна, и источна, познаје.
Код таквог стања и климе која све то прати, појава
двадесетак или нешто више остварених кућа професора
Боже Петрови1;а, уз далеко ве1;и број студија и још нереали­
зованих замисли, има посебан значај.
Зналачки мудро, са вештином својственом само човеку
који је остао везан за тло и поднебље из којег је поникао, он
код обликовања својих архитектонских замисли, уз при­
родне материјале са којима се код нас од искона гради ,
доследно користи и архитектонске елементе градитељства
ствараног вековима у народу. Ку1;е Боже Петрови1;а, по
концепцији, просторним решењима су савремене грађевине,
у којима је инвенцијом архитекте-ствараоца успео рр зарржи
оно што је код народнв архитектуре и највредније - његове,
још увек непревазиђене просторне и ликовне вредности.
Због тога се ове ку1;е и појављују у за нас преко
потребном тренутку, као весник нових, свежијих струјања у
171
овој области, као покретач акције којом бисмо могли пре­
вази!;и, јо ш увек pacтyt;y поплаву лошег укуса.
Да се искористе несумњиве вредности архитектонског
наслеђа није код нас ново. Овакве покушаје наша историја
архитектуре бележи још од краја прошлог века. Од тада
много пута се покушавало, па ОдУстајало, тако да готово ни
један од бројних покрета , који су на махове били снажни и
имали велики број следбеника , није имао снаге да ухвати
дУбљи корен. Задатак претежак, број елемената које треба
повезати и ускладити велики, прави ' КЉУЧ није пронађен .
Зашто о овоме посебно говорим . ВеЋ и овако сажето
испричана историја ових кретања у архитектури показује
колико је то област, која уз много труда и инвенције, тражи
и посебну упорност. А рад и деловање професора Боже
Петрови!;а имали су и још увек имају, уз остало и ово
послед' Ье. Његове ку!;е , настале у једној градитељској
клими која вапије за променама , усредсређене на једну ужу
област грађе, Ьд , избориле су своје место у нашој новијој
архитектури.
Можемо да замеримо нашем пријатељу-мастору-гра­
дитељу што-шта, што се, узгред речено мож е учинити
свакоме од нас код било којег посла, а не само код овог
нашег градитељског, дозлабога сложеног. Архитектура ,
уметност обликовања и организовања простора сложенија
је и комплекснија од свих других уметности . Свако , ко се бар
•
мало огледао у овоме послу, зна колико Је тешко ускладити
све чиниоце који утичу на коначан лик једног архитектонског
дела - од наизглед тако једноставних ствари као што је
избор и набавка материјала , сарадња са мајсторима , па до
• • •
можда и наЈтежег - изналажеl ь8 заЈедничког Језика
наручиоцем, таквог који не би водио у компромис .
Тек имајyt;и све ово у виду постајемо свесни вредности
и значаја подухвата професора Боже Петрови!;а . УВИђа се
да су овакви наизглед мали ПРОДОРИ , суштински неизмерног
значаја , и то најпре за нашу културу , не ону уског круга
одабраних, Bell културу знатно ширег кру га. То су, рекло би
се, они мали помаци напред, који својим збиром стварају
трајније резултате. Покретачи који вуку напред .
Пожелимо само да их је више.
Ранко Фидрик
о кући, Вуку и Божидару
Сигурно не!;емо претерати ако устврдимо да је ку!;а
као најупадљивији елеменат сељачке материјалне културе
-примарна за cTвapal ье типичне представе о животу на селу .
172
МеђУТИМ, погреши!;емо ако се и овим поводом не обратимо
Вуку , његовој години.
О народном градитељству Рјечник садржи грађу више
од 220 речи. За типове зграда ту су: колиба, савијача, кухача,
савардак, стрница , огњарица, кровињача , луб' Ьдча, изба,
клијет вајат ... вук овако објашњава конструкцију зграде:
"Ку!;а од сјека", тј . од дугачкијег и дебелијех брвана која су
на крајевима (и на углима од ку!;е) усјеченаједноу друго; ако
је ово тако сасјечено да крајеви од брвана не стоје напољу,
онда се зове слепи сјек . Оваква ку!;а у Јадру зове се на
ћертове" .
Значајна су и запажања Сретена ВукосављевиЋа о
ку!;и: "Потреба удобности и потреба репрезентације
препли!;у се .. . чак се за понеку потребу репрезентације
јасно види да је ранија и јача од потребе за удобношЋу." А
Вук је о томе записао следеtlу пословицу : "Ку!;е колико те
може покрити , а баштине колико ти око види!"
Поводом ПетровиЋеве изложбе и књиге , мора се и ово
ИСТЗЋИ: не ради се само о градитељском наслеђу и шта и
како с њим, ве!; и о традицији уопште, која је и ризница
и надахну1;а, а у понечему и оптереЋеl !>е . Смемо ли се тога
наслеђа олако одре!,", и у име чега? А нисмо Јапанци да
вешто спајамо древна са савременим . Зато се у Божидаро­
вом послу све што није неуспех, може сматрати успехом .
Ново време ј е донело убрзане промене, али је сличних
било и раније . " Некад сељак у Србији није толико тежио за
напретком и толико УВОДИО новине, и у кyt;и - писао је Јован
ЦвијИЋ - колико до првих десетина XIX века а сада све више ,
и промене би у облику ку!;е и распореду ,ьвних делова биле
са јо!; ве!;е да није сељанке . . ." А сељак је и онда путовао ,
разгледао и усвајао , али није претеривао . Као да га је опоми­
њала народна клетва . "Ку!;а му се ку!;ерином звала!" А баш
такве су никле дуж наших ДРумова, ређе у језгрима села. У
наше време као pfl је апсолутизована она народна: "Своја
ку!;ица , своја слободичица!"
Иако данас о гради тељском наслеђУ знамо неу­
поредиво више, имамо се итекако чему дивити , у конструк­
тивном погледу , функционалности или дУховитости решења
-одгонетати и надахњивати се. Знамо такође да се село
локацијски окренуло према тржишту, да слика домаtlег
живота и рада има нову димензију, да се и у селу јавља
вишак слободног времена и да је сељак све Mal!>e спреман
да се лишава и одриче ПОТРОШI !>е.
Прихвативши се тешког и одговорног посла, професор
- Божа је савршено добро знао: • Ласно је говорити, ал ' је
тешко творити!" Надахнуо се Божидар још у младости својој
лепотом народног градитељства , загледао што то неимари
из Осата или Пирота по Србији раде, али не зато рр "дело
руку њиховијег" епигонски ПОНОВИ. Гледао је и да ље око себе
и испред нас, савршено разумевши промењену садашњицу и
латио се "пројектова, ьа у духу", али не на прву асоцијацију
као они послератни композитори ·народних песама
обради", ве!; више и боље.
Свеприсутно је Петрови!lево залагање, делом и речју,
за сеоску ку1;у, просторно организацијски и ЛИКОВНQ-естет­
СКИ примерену савременим потребама и захтевима корис­
ника; за склад и хармонију изме1;у неимарских резултата и
природне средине у коју се зграде уклапају. Он се одлучно
супротставЛЬа буквалном опонашању самониклих
дитељских облика, надахнуто се углеррјyl\и и напајајyl\и на
извориштима неимарске традиције.
Осим што пројектује за "своју душу", професор Божа то
првенствено ради за корисника и претходно га помно иден­
тификује: то је сада неки други сељак - често заиста ТЗВ.
пољопривредни произво1;ач, нема ту многочлане фамилије
- једва је и једног сина успео рр веже уз оно што су од дедова
наследили (сви као рр знају ону Вукову: "Боља је сложна
инокоштина, него неслажна множина!"), у селу је ве1; одавно
струја, код неких у ку!\и и ворр, механизација зацарила;
сточарство - где га има - интензивно; млеко се одвази свак­
одневно, житарице једнократно скупљају у силосе. Божину
KyI\y рр има и неко од "полутана" - оних у искораку од села
према граду, "гастарбајтера" што још увек лутају по свету.
за сеЛЬака - домаЋина , пројекат је полазио од процеса
рада као oДPВ1;yjyl\er и среДИШlbег момента начина живота.
Таквом наручиоцу је потребна модификована KyI\a, а не и
вајат; амбар је скоро непотребан. млекар како коме, стаја
мора бити нека друга, бунар је ту само "злу не требало",
неопходне су неке нове настрешнице: за трактор, прикључ­
не машине, па и камион - а све то рр не буде рогобатно, рр
не штрчи и боде очи, рр је материја али рр је "у духу" : Пекао
се ПетровиЋ на стотину ватара, "у огњу био, а не изгорео!".
8ешто је избегао повратак у непримерени свет "сеоске
идиле" и ·идиличне сентименталности" I окреЋyt;и
разумно и осеЋајно стварању поетике ррнашњице.
Али наручилац није само тежак који од земље живи, ту
су и они који би рр лето проводе у KyI\aMa налик на домове
својих предака, дакако много конфорнијим ОД ЊИХQВИХ, па
• •
затим КОЈИ алпски кров сматраЈУ непримереним за шумади-
јску питомину, и, најзад, они који би рр се шепуре као побор­
ници, заговорници и эаштитници ·осавремењене традиције".
посебно у градитељству. Како их је све више, било би добро
рр протомајстор Божидар има повише следбеника: мајстора,
калфи и шегрта, целу тајфу. Била би то крајем овог хиљаду­
гоДишта "рудничка неимарска школа- након ОС6ћднске и
пиротске из прошлог столеЋа. Јер овај професор и градитељ
настоји и највише успева , без сувишног естетизирања и
у претеране артифицијалности, рр створи истински радни и
ЖИВОТНИ оквир за човека нашег поднебља и за наше
прилике.
Дакако да је: врлина сваког истинског стваралаштва
самокритичност, безгранично провераваl ь6 и самоконтрола.
да је то тако најбоље Ће показати следеЋИ пример. На
неррвно одржаном научном скупу , свеопшту пажњу нису
гра­ привлачили "ОНИ којима је све јасно" , веЋ тихи етномузик-
• • •
ОЛОГ - са значаЈНИМ начним доприносам, КОЈИ Је са колегама
и слушаоцима поделио само питања. Чинила се свима као
да је у салу ушао с препуним џаком упитника на ле1;има.
Управо таквом упитаНОШЋУ одликује се професор Божино
понирање у суштину онога што обликује: на!;и оправррње,
смисао и разлог свог постојања (Ваљево); не ради параде ,
В8ћ ради истине (Љубостиња); задатак доста тежак, али
решен (Рипањ); свакако вреди покушати (Прањани); због
-власниковог-сна вреди градити (Г. МилановаЦ); димњак
уљез, могло би без њега (Раља); среЋнија околност би била
да су уместо баџа угра1;ени лвжеЋИ кров ни прозори (Тара);
и, оно врхунско: Ако има посртања, и оно је људско (Иришки
Венац). Упире се и напиње, јер на муци се познају јунаци
(Бр1;ани).
У Србији су, по Цвији!;евој подели, биле старовлашке
брвнаре и моравске куће, као и оне новије мачванке, шумад­
инке , 6огатинке , ердвљке. Тако их је разврставао - по
распрострањењу. А по пореклу мајстора што су их правили,
биле су то осеЋанске , ПИРОЋанке и црнотравке. Парафрази­
рајyl\и ЦвијИЋеву поделу, данашње ку!\е нашег протома­
јстора су "рудничанке" по настанку, а "божидарке" по
осмишљености. Парафразирајyl\и Вукову пословицу:
"Будапе KyI\e зиррју, а МУдРи готово купују" доррјемо : Да, ако
их је професор Божиррр исцртао.
Дуwан ДРЉАЧА
се
Промоција књиге је празник.
Појава књиге о архитектури ретка је свечаност у нашем
граду .
Књигу која је вечерас пред нама, написао је архитект
Божа ПетровиЋ. Име добро познато у кругу те струке. Про­
фесор ПеТРОВИЋ је рро озбиљан допринос градитељству
Србије (и Крагујевца) радеllи као наставник, као конструк­
тор, као пројектант и планер. На свим тим пословима ОСТа-
173
вио је утисак неимара са израженим ангажованим личним
ставом према актуелним проблемима грађења .
Сада је пред нама са књигом о ку!;ама које је пројек­
товао. Књигом са карактеристичним насловом , који везује
наслеђе и подстицаје . Судоее о њој да!;е читаоци и компен­
тентни стручњаци. за оеу прилику може се констатовати да
је реч о архитектури која напушта интернационални стил
касне Модерне, удаљава се од прагматичне и технократске
фИЛОЗофИје грађе, ь8 и приближава се оним токовима Пост­
модерне који једним делом припадају савременој архитек­
тури , а дРугим су окренути традиционалном градитељству.
Удаљава се од солитера , и окре!;е наслеђу старе српске
ку!;е .
у неким земљама (Јапану , Финској, Шпанији . .. ) на том
спајању савременог и наслеђеног створене су ахитектонске
школе изразитих регионалних вредности .
О томе вечерас треба да буде разгоеора.
Верујем да ј е Крагујевац право место за такве теме . Из
разлога:
- Што је , као културни и универзитетски центар
обавезан да учествује у преиспитивању културних токова.
Па и у архитектури.
- Што је најве!;и број овде присутних , а посебно
архитеката , васпитаван у духу савременом , интернационал­
ном , а често и некритички ПОМОДНОМ . А ти Крагујевчани носе
у себи још из детињства културне обрасце шумадијског гра­
дитељског наслеђа . Обрасце према којима се нису , можда
увек односили са дУЖним поштовањем . Које нису довољно
искористили као подстицај и знак идентитета .
- Што је Крагујевац један од центара у Србији у који се
вековима сливају токови досељеника. Развијају га и граде ,
чак и последњих деценија, доста различито од градова
сличне величине . Много више породичним кућама него
вишеспратницама . да ли ј е то само израз економских и
техничких околности , или је и жеља ве1;ине Крагујевчана рр
• Петровићево еезива, ьв за архитектуру претходних времена
живе у СВОЈИМ домовима - огњиштима , а не у становима као
машинама за cтaHoBal ЬВ?
Ако су ово неки од могyt;их разлога за вечерашњу заин­
тересованост вас који сте у таквом броју дошли , молим вас
да промоција почне . Дом књиге ' Просвета" је, сасвим
сигурно, право место за казивање о књизи , О архитектури и
односу Крагујевца према тим темама.
Молим Видосава Стевановића као дома!;ина издавачке
кy1'ie "Просвета - и као писца који је савремена књижевна
дела градио на наслеђУ овог краја , да заПQЧне разговоре
поводом књиге ' Градитељско наслеђе и подстицај'
архитекте Божидара Петрови!;а.
Мр Верољуб Трифуновић, д. и. арх .:
174
ГРАДИТЕЉСКО НАСЛЕЂЕ
Куће арх. Боже Петровиt.а, Етнографски музеј,
1986. (Књижевне новине 1987)
у освит године којом обележавамо двестогодиш,,?ицу
рођења Вука Стефановића Караџића , појавила се , у изда-њу
Етнографског музеја у Београду, једна изузетна књига, са
знамеl ЬеМ Вуковог јубилеја . Садржи приказе двадесетак
кућа за ИНДИВИдУално cтaHoBal ь8 и одмор , неколико кафана
и мотела (фотографије , скице , основе , ентеријере, пропрат­
ни текст), изграђене у карактеристичним пејзажима Србије
најчеш!;е на падинама Рудника и Рајца , а према пројектима
архитекте Божидара Петровића. Етнографски музеј у Бео­
градУ уз помо!; Републичке заједнице културе Србије и Ин­
ститута за архитектуру и урбанизам Србије поклонили су
нам ову не велику али дРагоцену књигу -сведоче, ьв о вред­
ном и племенитом напору чувања и обогаћИвања традиције
и народне баштине у градитељству . Куће које је пројектовао
архитекта Божа Петровић стоје у складу са природом и са
културном традицијом народа. Градитељски опус Архитекте
Петровића на најбољи начин доприноси да се на простран­
ствима Србије и дРукчије него што је уобичајено савремено
гради , да се успешно следи а не слепо копира граДИтељско
насле!;е још увек присутно на тлу Србије , забележио је
академик Бранислав Којић у предговору књиге .
Не велик али изузетно значајан опус Боже ПеТРОВИћа
професора Архитектонског факултета у Београду, може да
послужи као "путоказ својеврсној стилској синтези засно­
ваној на оригиналном поимању наслеђа и тежњи ка инди·
видуалној пројектантској интерпретацији ,ьвгових вред­
ности преобликованих у свеже и уэбу1јујуће форме, блиске
сензибилитету данаШlbег човека . . . Лишено сваког
подржаваlЬ8, непосредног преузимаlЬа или копираlЬ8 .
• •
мотивисано Је наСТОЈањем да се стваралачки м чином
успостави прекинути континуитет и рр се тако у савременом
пројектовању објеката у слободном простору , на начин којим
се обезбеђује целовитост и сигурност замисли уносе забо­
рављени и неправедно потиснути елементи старог грађења,
који су га чинили хуманим И прилаго1;еним потребама и
захтевима човековог ж ивота ' (Радомир Стани!I у огледу о
делу Б . flетровића).
Ова књига као и само дело професора Петровића имају
изузетан дРуштвени и културни значај . Лепота и складност
пројектованих ку!;а потврђује не само зна, ьв и умешност
аутора, него и универзалистичку и антрополошку усмер­
еност тзв. сеоске ку1;е и народног градитељства. Ове ку1;е
су лепе јер су самосвојне, достојанствене, препознатљиве и
непретенциозне. Оне су стварно "по мери човека" , али не
због својих фиэичких димензија; материјал и боја зграда,
једноставност линија и умешна игра детаљима, сигурност и
лепота ентеријера, прилагођеност природи и усклађеност са
окружјем указују на одговор о смислу и сврси пројектовања
стамбене зграде, без обзира да ли индивидуалне или колек­
тивне. Божа ПетровиI\ показује да се индивидуална ку1;а
може пројектовати и градити на трагу народне баштине и
•
традиЦИЈе, а да се при томе не мора умањити креаТИБНИ
допринос и лични печат градитеља. Транспоновање наслеђа
и употреба традиционалних влемвната нису циљ нити разлог
сами по себи , НИТИ су пак ПЛОД намере да се докаже ПОСТQ­
jalbe и вредност историјског. Делање на трагу традиције
вођено је убеђењем и спознавањем исконских и универзал­
них вредности градитељског наслеђа и потребом да се ове
вредности продуже и надграде: то је неоспоран допринос
успостављању и богаllењу континуитета културног развоја
једног народа. . мора волети оно што му је неопходно . Ку1;а дом је сигурно то .
Темељеllи се на баштини, Божа Петровиll је градио
оригиналне и препознатљиве ку1;е , лепе за очи и удобне за
коришћВlbе, за разлику од великог броја "оригиналних
архитектонских доприноса- без духа, лепоте , стила
сагласја са околином , које су преплавиле Србију и приград­
ске зоне веllих градова. за жаљеlbе је што настојање
архитекте ПетровиI\а и, морамо реllи, ужег круга прос­
ветљених градитеља индивидуалних ку1;а нису имали веЋег
утицаја у протеклом периодУ интензивне изград' ьв у Србији.
Изглед ку1;а уз магистралне и друге саобраllајнице у Србији
(а и у другим деловима земље) показују надМОII лошег укуса
и неМОII да се ОдУпре површном поимању смисла и домашаја
градитељског подухвата. Можда би оваква и сличне едиције
могле да будУ подстицај не само млађим архитектама него и
власницима буду1;их зграда да пооштре критеријуме у про­
цени уметничке димензије архитектонског пројекта. Јер,
како рече један архитекта, колега Боже ПетровиI\а,
архитектура постаје уметност I уистину уметничка дело тек
онда када уметник зажели да је пренесе својим цртежом на
папир. Верујемо да lIе се, за разлику од многих ку1;а пројек­
тованих на традицији "модерне" архитектуре и с намером да
се потврди аутентичност пројекта и новчана снага власника ,
ку1;е архитекте Боже ПетровиI\а наllи на акварелима и
графикама многих уметника.
Ксенија Петовар
ТРАГОВИ ДЕСТРУКЦИЈЕ КУЛТУРНЕ СВЕСТИ
(Политика, 16. 4. 1988).
Г радитељски неукус и хаос захватили су Србију
последњих година - Како је Mory!;e да брига за заједничка
дОбра и вредности бу де тако олако препуштена свакоме
на милост и немилост .
"Србију су прекриле штитасте ваши". Овим речима је
професор архитектуре Божидар ПетровиI\ изразио своје
архитектонско ви1јење градитељског неукуса и хаоса који су
захватили Србију последњих деценија. да ли само гра­
дитељског? Ово пита, ье управо долази из инспирације које
читалац добија из lberOBe књиге "Градитељско наслеђе и
подстицај " (изд. Етнографски музеј у Београду 1987). Ово
још теже пада када се зна за двадесетогодишњицу (готово)
усамљености арх. Божидара Петровиllа у настојањима да
своје градитељство супростави нарушавању амбијенталних
основа живљења свога народа.
Нарушавање лепоте окружеlbа лишава човека
осе1;ања присности са елементима тог окружења јер човек
Д ку1;а, као и све остале потребе, ако су лишене љубави
људи, изложена је опасности да буде напуштена. Жеља за
лепим је утолико веllа уколико је ве1;а везаност за објекте
и потреба. Осе1;ај лепог се изграђује, усавршава и негује дугим
развојем културе. На њега се калеме изданци из других
култура што тражи промишљеност. Међутим, ако се посече
корен и засади сасвим ново биље , несклад се може појавити.
дко ништа друго, природна средина може одбацити или
изоловати нову садницу. Такву младицу човек може сма­
трати потребном па lIе је пустити да задивља не очекују1;и
од ње да му бехаром улепша свако пролеllе. "Ниједна свет­
лост није јасна као она која долази из давнина, ниједан корен
није дУбок као стари . Уколико је тама гушћа утолико је
светлост јача, уколико је корен дУбљи утолико су гране
пркосније на шиби ветрова". Ове речи Милана Кашанина су
управо биле подстицаји неимарству Божидара ПетровиI\а .
Као сваки осетљиви и искусни делатник духа, Божидар
ПетровиI\ је у својству архитекте покушао да се својим двлом
одупре "тиранији неукуса и кича која се обрушила на наше
просторе у виду викендашке и друге изград' Ье" . При ТОМ ОН
води рачуна о томе "да се савремени функционални и строго
наменски простори могу изградити уз
архитектонских вредности претходних времена" .
175
Љубав и носталгичност на њега одговоре имају најпре они који у организацији
друштва носе одговарајyl\е функције. Ко ррје дозволу за

у Српском народУ и његовој култури видљива је љубав градњу кича? Колико је наших архитеката отишло у ·гастар-

па и нека носталГИЧНDCт према кући. Чак и речима које бајтере' а колико их ради у 'ко"'уналним одељењи ...а' од

означавају разне типове ку!;а скоро рр се открива право општина до Републике? Зар је ...oryl\e да у савре ... ено",

твпање које човек ynyl\yje својој љубави. У Вуковом речнику друштву брига за усавршавање квалитета живота често

се могу на1;и многе такве речи: колиба савијача, кулача, лежи на људи ... а који уопште не могу да схвате рр наслеђу у
савардак, стрница, ог, ьзрица , крови, ьзча, лубњача, изба, архитектури треба приllи као 'интелектуалној и духовној

вајат ... 'Моја ку!;ица - ... оја слободичица" и "'ноге друге шанси која би на... о ... огу!\ила рр превазиђемо једно ста, "" и
изреке богато изражавају ту љубав. дођемо до првих вредности у једно ... времену које те вред­
Могу!\е је поставити пита",е: откуда онрр овај неукус ности и заслужује" .

који ррнас руши амбијенталну и људску удобност И лепоту? Дко боље осмотримо око себе данас се тешко можемо
Зашто је архитекта Божа Петрови!; тако усамљен у борби ослободити песимизма . Поред нарушених пејзажа К алп _

против I Ь8га? ским· крововима по питоминама Шумадије, сваком путнику

...Колико знам, нема земље (цивилизоване) у свету у
којој се брига за заједницу препушта, у било којОј области,
укусу или неукусу појединаца. Био сам сведок рушења не­
доличне ку!;е у Бретањи (Француска). Винарски трговац је
саградио ту ку!;у у виду винског бурета . У Бретањи постоји
правило: бели ЗИДОВИ • ЦРНИ КроВ . У оквиру ТОГ правила
машти градитеља је остављена слобода. Тако сваки
намерник који се упути у ту земљу, чи ... у њу уђе, зна рр је
управо тамо где се намерио. Такву зе ...љу воле и странци да
посе!lују јер желе да проведУ неко вре ... е у неко ... а ... бијенту
који и ... а друкчију лепоту - ако је и ... а. Сви људи су склони рр
прихватају новотарије . ТО је добро. Поготово сиромашни
људи који трбухо ... за крухо", одлазе у стране средине.
Нашавwи тамо хлеб , они еуфорично прихватају културне
творевине средине која им је тај хлеб ",. па . Зато ваљда и
наши "гастарбајтери" граде у својим сели ... а Ајфелове куле
по двориштима, сликају ПО фасадама кичерске фреске с
мотивима из Бечке шуме, тиролске ПОТОЧИће и нордијске
галебове, Геновеве и лабудове.
3агледати се око себе
Архитекта и градитељ Божиррр Петрови!; остаје
усамљен, уз неколицину својих колега, у борби против гра­
дитељског кича . стихијског увоза страних модели и погуб­
ност и",итаторства који заједно чине амбијент некултурни ...
и стога ружни .... Он се труди да нас увери да 'културни моде-
•
ли увезени са стране успораваЈУ схватања наше националне
реалности . . . рр ... одернизација која априорно одбацује
проверене вреДНОСТИ прошлости ВОДИ у површност и недостају. Уместо да га извозимо као ·вишак" ставимо га на
сервилну копију страних узора. Како избеllи културну ин­
кроз Србију ... ора застати ррх при пролазу поред многих
сеоских гробаља . Живот на ово ... свету је увек био својевр­
сна пројекција живота у "сво ... селу". Није стога ни чудо што
се и тамо сместио овоземаљски кич у виду "споменика"
којим са ... и своја гробља скрнави",о. 'Спо ... еници' са фи1;а... а,
телевизорима, кухињама и трпезаријама су својеврсна гро­
теска деструкција свести о разликовању узвишеног и
скарадног. На жалост и та деструкција је произашла из
нефункционисања друштвене контроле којој основна сврха
... ора бити спречавање бујања патолошких појава у друштву.
Морамо се зато сасвим озбиљно запитати: како је Moгyhe да
општедруштвена брига за заједничка добра и вредности
буде тако олако препуштена свакоме на милост и немилост?
Трагови ове деструкције културне свести су видљиви и
у другим сферама духовних творевина. Новокомпонована
"народна" "'узика је у то ... погледу најприсутнија због буке
•
КОЈУ прави.
да се деструкција културне свести заустави, неопходна
је реконструкција и ње саме и многих других сегмената за­
једнице којој припадамо. да се то достигне није неопходна
нека велика МУдРОст. Архитекта ПетроВИћ је својом књигом
показао да је потребно само мало загледати око себе и иза
себе како бисмо пред собом открили лепоту , хармонију и
спокојство. Ова књига нам може послужити као истинска
инспирација не само за ренесансу нашег градитељства веЋ
за многе друге ствари са којима не смемо бити задовољни.
Ова књига и досадашњи рад њеног аутора нам јасно кажу:
потребно је само да ради ...о. да се бави",о мало више собом
а и на одговоран начин и уз знаЈ ь8 која нам, сигуран сам, не
•
СВОЈе место.

фериорност и духовну капитулацију?" Ово питање Б.

Петровиl\а ynyl\eHo је на ... а сви ... а без изузетка. Обавезу рр Радослав Стојанови!;

176
 ГОВОР
ДРАЖИ МИРА МАРУШИЋА
НА ОТВАРАЊУ ИЗЛОЖБЕ ПРОФ. БОЖИДАРА
ПЕТРОВИЋА
21. АПРИЛА 1994. ГОДИНЕ

Поштована господо,

Овде смо рр изложбом једноставног имена
архитекте БОЖЕ ПЕТРОВИЋА· одамо, пре свега, признање
изврсном стручњаку и нашем потврђеном пријатељу. Посе­
бно ми је драго, што је овај догађај уприличен као део
обележавања Дана подизања 11 српског устанка и Дана наше
. општине. Србину, какав је професор БОЖА ПЕТРОВИЋ,
такав ПОВОД и приличи.
Ја Н8ћУ говорити о ономе што треба да каже језик
струке . О томе Ђе боље и више Проф. архитекта ЗОРАН
ПЕТРОВИЋ, БОЖИН пријатељ и колега .
Ја бих да проговорим о човеку чија дела данас на овај
начин представљамо.
Професор БОЖА ПЕТРОВИЋ није рођен у Горњем Ми­
лановцу, али нам то не смета да га сматрамо својим . Не само
за то што је о вде учио Гимназију , ве1; пре свега за то што се
деценијама свесрдно трудио да нашем граду и 1ьеговој
архитектури сачува дУшу .
"Ку1;е помогао да се враЂамо себи, да Шумадија буде Шумадија.
Ку!;е архитекте БОЖИДАРА ПЕТРОВИЋА одишу пре свега
топлином сопственог поднебља. То може само човек који
целу Србију најрадије препозна у стиховима Момчила НАС·
ТАСИЈЕВИЋА, који кажу: .у завичају мом згурени кровови
1;уте . и миле воде, и дим по земљи се краде" .
у осталом, како неко једном приликом рече, ту је
БОЖА , па предлажем да заједно обиђемо и отворимо врата
I t.eгових куМ . Својом лепотом и једноставн о ш1;у оне нас
саме позивају.
Хвала!

за Горњомилановчане ОН је ОдУвек овде и никада није

ни одлазио. Тај утисак не вара, јер је БОЖА са нама увек кад
овај град заПОЧИlbе нове пројекте, када нам је ОД свега
потребнији савет цеl Ь6НОГ стручњака, који нас воли и коме
верујемо.
Тако је било и пре неколико месеци када без њега нисмо
МОГЛИ да започнеМQ један велики подухват - иэградњу
Музеја 11 српског устанка у Такову . Онје на том послу својски
запео због нас али више ОД свега, како једном сам рече, због
ове ојађене Србије чији смо велики дужници . Рекох да неЂУ ,
а и не могу, да дајем стручне оцене. Али , могу о нечему,
зашта човек не мора да буде стручњак, да би приметио и
осетио. беше иза нас један период искомплексираног
трачања за белосветским примерима. У жељи да пре­
вазиђемо сопствену заосталост одбацивали смо и своје
вредности и често завршавали у неукусу, у свему па и у

архитектури.
•
Професор БОЖА ПЕТРОВИЋ, нам је СВОЈОМ

стручнош1;у, својим уметничким геном и српским нервом

177

Архитекта Божидар Петрови!;, редовни професор Архи­
тектонског факултета у Београду , рођен је 1922. године у
селу Диl\и, општи на Љиг . Основну школу завршио је у месту
poljeњa, а гимназију у Горњем Милановцу . По демобили­
зацији 1946. године уписује се на Архитектонски одсек он­
даШI ЬеГ Техничког факултета у Београду на коме је ДИПЛО~
мирао 1952. године . По ДИпломирању се запослио у Енерго­
пројекту , где је остао до избора за асистента на Архитектон­
ском факултету у Београду, јануара 1956. године.
Године 1963. објављује са П . Јованови!;ем Универзитет­
ски уџ6еник Статика I и " .
Од јануара 1970. године, одлуком катедре за Статис­
тику конструкција поверена му је настава предмета Ме­
ханика и Отпорност материјала , а од школске 1972П3 .
године и предаваl ье из Т ворије система .
И поред оптере1;ености наставом из предмета Ме­
ханика и отпорност материјала, архитекта Божидар
Петрови!; прати, изучава нову и савремену материју која
у лази и у свет архитектуре - Теорију система .
Увиђајyi\и значај савремених метода рада он чини да
ова материја буде предспрема за обуку архитектонског про­
јектовању, ПОЛ8эећИ пре свега ОД тога да архитектонско
пројектоваlbе, по својој природи, није ни рутински ни детер­
минисани процес, а резултати ПОГОТОВУ . ве1; да је у питању
увек истраживачки напор са СВИМ одликама своје
хастичке природе . У току ТИХ I ыэгових напора и эалагања он
објављује: Елементи опште теорије система, Планираl ьв и
одлучивање, Ентропијске мере диференцијације, Системи и
простор, MOгy!lHOCT истраживања архитектонског пројек­
тавања са гледишта теорије модела, Прилог егзактном прис­
тупу проблемима у процесу архитектонског пројектоваlbа,
MOгy!lHOCT каталошког пројекта, Теорија система и инфор­
мација и др.
178
БИОГРАФИЈА
БОЖИДАРА ПЕТРОВИЋА
Осим наставничког рада Божидар Петрови!; руководио
је израдом више комплексних истражиеачких студија: Сту­
дија за решаваl ьв и изградњу насеља Ел Мулак у Египту ,
Студиј а за пројекат изградње насеља "3 километар" у Бору,
Студија за изградњу монтажног система НСП1, Системска
студија за 111 елемента просторног плана Републике Србије,
Студија за обнову и изградњу подручја Копаоника .
За више ИНдУстријских постројења и фабричких целина
дао је урбанистичка и архитектонска решења , као што су :
Фабрике лекова "Галеника" - Земун , Фабрика гуме 'Тигар'
-Пирот , Фабрика гуме на Цетињу - (идејно решеIЬВ) , Фабрика
гуме у Биха!;у - (идејно решење), Фабрика лекова у Акри,
Гана -(идејно решење) .
Од многих пројектованих и изведених објеката на­
водимо : Идејни пројекат фабрике дувана у Бејруту (са арх .
М . Штериl\и и групом) . Прва међународна награда, Идејни
пројекат стадиона у Краљеву (са Б . НоваКОВИћем) , Идејни
пројекат стамбеног блока у Пожаревцу (са проф. М. Ра­
довановиI\ем), Идејни пројекат стамбеног блока у Смед­
ереву, Идејни пројекат хотела у Кора!;ишкој бањи, Идејни
пројекат црквеног дома у Ваљеву , Идејни пројекат ком­
плекса зграда за Упраеу новог копа рудника бакра Велики
Кривељ у Бору, Идејне и изеоljачке пројекте за стамбене
зграде насеља Колубара (тип : 5, 10, 11 , 16, 18), Идејни и
извођачки пројекат за основу школу у Великим Црљенима и
Вреоцима, Идејни и извођачки пројекат за зграду социјалног
осигурања у Смедереву (са арх . М. ШтеРИћ) , Идејни и
извођачки пројекат за дечји диспанзер у Младеновцу, Иде­
ј ни и извођачки пројекат за објекте фабрике гуме у Пироту ,
Идејни и извођачки пројекат за више погона и института
фабрике ' Галеника' , Идејне и извођачке пројекте за све
објекте насеља Ел Малук у Египту, Идејни и извођачки
пројекат за будyllи хотел у Ваљеву, Идејне и главне пројекте
сто­ ИНДИВИдУалних кућа за обнову Копаоника .
Посебну групу пројеката чине објекти приказани овом
публикацијом .
Архитекта Божидар Петрови!; је од 1963. године изла­
гао нацрте пројектованих и изграђених кyl\a у : БеоградУ,
Ужицу, Зајечару, rOPlbВM Милановцу, ВалЬВВУ, Нишу,
Краљеву, Крушевцу и Милану (Италија).
Неколико пројеката и студија арх. Божидара Петрови!;а
приказани су и у страној литератури .
 •
BUILDING TRADITION AS STIMULUS
1I we аге to discuss апу building trad~ion as stimulus
to contemporary building, ј! is песessзгу, 1 should say, to
locus опсе again, and seriously, оп the values 01 such
tradition which is powerful enough to stimulate. Тhe necess~
to search lог stimuli w~h, јп building tradition is definitely
justiliabIe, particularly јп those environments where the
trad~ion is noticeabIy present, and where ~ demands from
contemporary builders to develop а сеrtзјп attitude to its
values.
Fortunately, those dignified proofs 01 the building
trad~ion јп Yugoslavia аге still to Ье lound all оуег the
country.
Тhe s~uation becomes rather complex јп view 01 the
well-known and challenging lас! that the comparatively small
агеа 01 Yugoslavia abounds јп different and specific
geographic and climate regions, characterized Ьу distinct
lorms 01 building trad~ion.
It is unnecessary to stress how much the lollowing
shapes 01 house уагу опе from another: the stone hovel
from Dalmatia, the саЫп Iгот Zlatibor, the cottage from
Macedonia, the mud and straw house from Vojvodina ог the
Slovenian house with а large sloping rool. What а multitude
01 architectural varities do we lind јп the fulfillment 01 the
апсјеп! requirement 01 human existance, namely а house 10
lјуе јп!
Тhe builders 01 that architectural heritage were mainly
self-educated and, јп effect, they were builders only that
long as they built their own homes. Upon the completion
01 building, they would retum to their basic occupations: to
land cultivation and саttlе breeding. AII the тоге so аге the
contemporary builders јп our rural areas laced ~h а уегу
serious issue 01 how to build dwellings which would по! Ье
јп bad taste, јпсараЫе 01 meeting the real requirements 01
living ог јп complete disharmony with the surroundings.
When we maintain that the present-day building јп rural
агеа lacks јп knowledge and purpose, we аге still aware 01
the lас! that numeгous highly advanced building materials
аге used - as the days when only those materials immediately
ауаilаЫе јп the surroundings were used-are long since gone.
Owing to the developmenl 01 communication and transport
networks, ј! is по! unusual that а village building s~e boasts
bricks, bIocks, sophisticated гool-deckings/such as gutter tile,
salonite, pantile, etc/, concrete loundations, lintels and
comices, and, which is 01 тоге гесеп! date, obiigatory
ann-seismic vemcal supports 01 reinlorced concrete.
As lог the јппег organization 01 those dwellings, ј! is
тоге ог less somewhere hall-way between the requirements
01 игЬап '!nd those 01 rural living. However, јп all 01 them,
the requirements considered typical lог а modem lагт house
аге по! те! clearly enough. The spaces јп those dwellings
аге often over-sized and irisufficiently used/guest rooms, lог
instance/, whereas the absence 01 some trad~ionally јтроrtan!
spaces, as the 'гоп! porch ог the enclosed second-floor
poгch /ёardak/, is dilficu~ to explain.
It is а standing lас! that ј! would Ье possibIe to change
the organization 01 those dwellings Ьу introducing а minimal
питЬег 01 elements јп oгder to make them adequate lог
the needs 01 modem lаrrnег . Firstly, we have јп mind the
necess~ 01 two entrances to the house. front and геаг. Тhe
геаг antrance estabIishes а direct link with the summer
k~chen and other ancillary spaces, the back yard and the
garden included.
Unlortunately, as lorthe outer view 01 the house опсе
made repulsive - there аге по ways, по matter how expensive
and sophisticated, јп which ~ can Ье a~ered.
The buildings 01 today display ап entirely different ratio
01 solid walls and openings. The openings аге larger and
01 various shapes, and they аге much тоге numerous than
they used to Ье. Let us just гететЬег that the walls 01 the
central space јп the old-time dwelling f 'house'/ - had по
windows а! all, and that the windows јп some other rooms
were extremely small. Тhe changes which have taken place
аге уегу easily justilied and accounted Iог, Ьи! they still have
по! lound the most "иitзЫе arch~ectural expression.
What ј. most characteristic јп the majority 01 regional
building traditions јп Yugoslavia, ј. the exquisite combination
01 the dark, sloping гооl with the white mass 01 the house.
The house itself ј. simply divided into two parts. Also, ~ is
песеssзгу to ројп! ои! to the јт роrtзпсе 01 locating the
house јп the most natural таппег possibIe, as well as to
the logic 01 local materials aplication -to their econimical,
almost tight-fisted use еуеп then when the circumstances
permitted otherwise.
Тhe way to linding successful and adequate architectural
expression јп rural dwellings to Ье built јп the Миге , lies
јп а detailed and elaborate analysis 01 the unique architectural
values 01 оиг sell-raised building trad~ion.
Ат. Zoran В. Petrovic
Faculty 01 Architecture
University 01 Belgrade
179
ЕХСЕАРТ FROM ТНЕ OPENING SPEECH АТ
ТНЕ EXHIBITION "HOUSES ВУ BOZд
PEТROVIC ТНЕ ААСНIТЕСТ" IN VALJEVO
Тhe protection 01 the national architecture monuments
is ou1 01 question being imperative 01 its existence. No
matter how cultivated, thoughtful and complete ј! is, ј! сап
по! cover all the social, cultural and scientific goals and
interests unless ап important, though often neglected,
condition is lulfilled. It is to make old and current arcMecture
Ьесоте а continual process. Ог, better to say, ~ is the
question 01 spiritualization 01 the au1ochthonous creative
concepts and its translorrnation into new original architectonic
ideal оп the basis 01 space and lоrrn solitions and
constructive structure keeping native and old national
architecture. Тherelore, јl the contact 01 tradition and
modernity is achieved, and, Ьу that, the way lог old
arcMecture towards the Mure and uncond~ional existence
is obtained as well -then the protection reaches its complete
sense 01 spiritualization 01 inheritance which thus overcomes
its museum dimensions and categories and gets determina-
tion 01 living, current, inspiring lactor 01 modem spirit.
In this small wor1d 01 gifted, intelligent and patriotic
architects devoted to the architectonic inheritance 01 their
nation, we сап lind а simple, slightly rustic inhabitant 01
Rudnik, Мг. Boza Petrovic. Although а Univers~ prolessor,
he is totally unalienated - а тап 01 his native land, and,
аЬоуе everything else, а lolk тап and thinking creator.
Known as ап energetic person, а qonsequent fighter
lог the statements and goals јп his prolession as well as
јп his lile, he is а тап devoted to his Iriends and his native
land, and, besides, ап outstanding pedagogue. However,
only а lew 01 us could hardly Ье aware 01 his illusions and
admiration 01 the ancient architecture, and, еуеп less, 01 his
almost secret researches јп the essence 01 the lolk
architecture.
Тhe sense 01 creative su~ability 01 Мг. Petrovic's planing
was originally discovered Ьу the researchers and then Ьу
all the sensitive and larsighted workers who сап по! but
see the beauty and charms 01 human architecture and
creativ~. The conservators, museum people and аll the other
сараЫе 01 recognizing the origin and development being а
special kind 01 delense 01 our ancestors from the warriors
and strangers and, оп the other hand, finding proofs lог
their ident~ јп the апсјеп! mansions, did understand that
Мг. Вoza Petrovic actually extends original light 01 his nation
against its own alienation being extremely strong јп these
crucial moments when all the classes аге implied - he
180
extends this light through his buildings јп his Ihoughtful,
inspired, original and inventive way.
Coming from the агеа where people esteem everything
and being complelely devoled to the ехрегјепсе 01 their
ancestors, Мг. Boza Petrovic could easily make а relalionship
with everlasting values 01 Ihe old manners јп arcMecture,
and, being ап architect, he look his chance јп а kind 01
adventure searching lог the patterns and lorms 01 human
settlements having all the details subordinale 10 а human
being - pattems Ihrough which а тап could find and сате
back to his own sell. Не did поl have 10 search lог the
idols because his native land is а region where ј! has always
Ьееп а custom 10 plan and build јп order to accommodate
all human needs. That is the агеа where а тап could show
up and ргоуе himsell јп the best way Ьу his own house.
Мг. Petrovic's houses, built јп extremely Ьеаu1Иul regions 01
Serbia, . keep catching eyes 01 passers-by giving them
precious ideas, reviving thoughls 01 renaissance 01 Ihe lolk
spirit, causing and encouraging efforts а! estabIishing
interrupted регтапепсе 01 au1hentic and human archilecture.
Not pretenliously, but slill highly successlul he shows
the possibility 01 re-estabishmenl 01 Ihe old lorms and
proportions. Getting Ihem јпlо relalions and harrnony, he
gives both archaic and modern ајг 10 his creations. Bul
аЬоуе all, his creations аге highly human and challenging
јп the sense 01 по! only research јп archilecture inheritance,
which is по! Ihat much implied јп Yugoslav current planning,
but regarding the final goal 01 thal research as weU. Тheгe
have Ьееп several ambitious attempls јп usage 01 vaJues
and characteristics 01 the old mansions јп the planing.
However, ј! seems Ihat still поопе, wilh ехсерtion 01 Мг.
Реlroујс, has given апу 01 the јттоојаlе results when the
richness 01 the Yugoslav аlпсјеп! lolk architecture is
concerned.
Не lell this richness јп his own specific way and
succedded јп realizing this wein 01 gold to its very end. Не
succedded јп his work, being moslly imaginative and
inventive, he happened to get new golden creations actually
making brand new products 01 Ihe тотеnt Тhose аге 10
Ье worked out Ьу the theorists and arcMecture connoisseurs,
aestheticians and sociologisls. We аге accepling them
most cordial welcome because we have Ьееп missing tttJ6"""11,
we have Ьееп longing lor them. Now we аге aware of :he
lас! Ihat they аге 10 help us find aurselves.
Radomir S 4 а:
Director 01 Ihe IпsШulе lог the Prolection 01 Q&.raI
Monuments 01 Ihe Socialaist RepubIic 01 SertIIa
 •

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд

929:72 Петроnиh Б.

ПЕТРОВИЋ , Божидар
Старе српске хуће као градитељски подстицај I Божид ар П етро виh ;
[прирсђивач и цртсжи Зоран Петровић ; фотографије МИКИ
Ћурзшковић]. - (Новодопуњено изд.). - Београд: Грађевинска књига ,
1997 (Бор:Бакар). - 180 стр. ; илустр.: 22 х ЗЗ ст. - (Библиотека
Српска архитектура) .
,
Стр. 6: Предговор Ш издању Ј Зоран Петров иh . - Стр. 7: Предговор
I БраНИСЈ1авЋ. Којиh. - Стр. 9-13: Оглед I Радомир Станиh . - Стр. 15-21:
Градитељско насл е ђе као подстицај I Зоран Б. Петровиh. - Други о
делу Боже Петровиhа: стр. 165-177. - Библиографија Б. Петровиhа :
стр. 178. - rnstead ofSummary.

ISBN 86-395-0161-0

728.6(497.11)
а) Петровић . Божидар (1922-) б) Куће - Србија
ИД=59259660
ISBN 86·395·0161·0