SEMINARSKI RAD

Upravljanje projektom Mihajlović

Jovan
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
-

UVOD

Prilikom upuštanja u realizaciju jednog poduhvata odnosno njegovog

ovaploćenja u kvalitetan projekat, savremeni menadžerski kadar mora da vodi računa o
finansijskim tokovima i rentabilnosti. Ukoliko krenemo od osnovne pretpostavke da je
profit ono što je cilj, svaki projekat ima svoju suštinu u predviđenoj finansijskoj (ili
nekoj drugoj) dobiti, koja se meri na završetku.
U uslovima savremenog dinamičkog okruženja, velike konkurencije, visokih
turbulencija na svetskim odnosno globalnim razmerama i drugih nepredviđenih (i
predviđenih) slučajeva, kvalitetno planirana realizacija jednog projekta mora imati osvrt
na sve rizike koji su mogući. Stručno rečeno, rukovodioci moraju da sa oprezom
razmotre i indetifikuju faktore neizvesnosti a na osnovu toga da izmere realne rizike
jednog projekta
Projekt menadžment predstavlja jednu od najstarijih specijalizovanih
menadžment disciplina sa velikom primenom u različitim oblastima poslovanja. Primena
projekt menadžmenta u savremenim skladišnim sistemima realizuje se kroz više
podprojekata i zadataka koji se istovremeno realizuju. U radu je prikazan podprojekat
planiranja (projektovanja i izbora) skladišne mehanizacije i primena jednog od modela
projektnog upravljanja – multiprojektno upravljanje.

1
 SEMINARSKI RAD
Upravljanje projektom Mihajlović
Jovan
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
-

DEFINICIJA PROJEKTA

Projekat obuhvata specifične aktivnosti koje obavljaju odgovorne osobe, a u cilju

stvaranja određene vrednosti. Svaki projekat ima svoj početak i kraj i privremenog je
karaktera. Projekat se razlikuje od rutinskog posla gde radnik obavlja istu vrstu posla
svaki dan, sa malim izmenama. Konkretni rezultati koje projekat proizvodi su vidljivi i
mogu se verifikovati.
Project Managmet Institute definiše projekat kao vremenski određeno nastojanje
da se proizvede jedinstven proizvod, usluga ili rezultat. Iz ove se definicije mogu videti
dve važne stvari koje razlikuju projekt od operativnoga posla.1
Prva je da je projekat privremena aktivnost, što označuje da projekt ima svoj
početak i svoj kraj. Takođe, projektna ekipa okupljena je za vreme trajanja projekta, a
nakon toga se raspušta. Drugim rečima, ljudski se resursi oslobađaju za druge projekte
ili operativne poslove.
Druga je karakteristika da je projektom stvoren jedinstveni proizvod.
Projekat je ciljno usmerena, jednokratna, relativno nova i kompleksna namera, ili
celovitost međusobno povezanih aktivnosti čije je trajanje vremenski ograničeno.
Realizacija aktivnosti povezana je s korišćenjem resursa i visokim rizikom, pa
zahteva saradnju različitih stručnjaka (timski rad) i posebno organizovanje. Za puno
razumevanje definicije projekta kao organizovanog načina rada za ostvarivanje
jednokratno definisanog cilja, važno je prepoznati njegove bitne osobine:
1. projekat je privremena organizaciona forma koja traje od početka delovanja na
unapred određenim poslovima ostvarenja postavljenog cilja,
2. projekat za ostvarenje ciljeva koristi ljudske i materijalne resurse,
3. projekat je u svom ostvarenju omeđen obimom posla koji treba obaviti,
vremenom pretpostavljenim za dovršenje i raspoloživim finansijskim sredstvima,
4. projekat je skup međusobno povezanih aktivnosti s definisanim vremenom
početka i završetka usmerenih prema zajedničkom cilju.2

Kritični elementi projekta su:

1. resursi - ljudi, materali, oprema
2. vreme - predviđeno za dovršenje projekta
3. sredstva - na raspolaganju za projekat.

Ciljevi projekta se ostvaruju nizom promišljenih aktivnosti kojima je tačno

definisano šta se očekuje kao rezultat, koje je predviđeno vreme i koji resursi se troše ili
koriste u radu. Sve aktivnosti raspoređene su u vremenski sled u zavisnosti od
1
www.pojectsmart.co.uk
2
Prof. dr Petar Jovanović "Upravljanje projektima" str. 155.

2
 SEMINARSKI RAD
Upravljanje projektom Mihajlović
Jovan
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
-
povezanosti rezultata rada i optimalnog rasporeda kako bi se skratilo ukupno vreme rada
na projektu. Da bi mogli nadzirati izvršenje planova ugrađuju se kontrolne tačke na
karakterističnim i obično značajnim tačkama planiranog ostvarenja.3

UPRAVLJANJE PROJEKTOM

Ako se uzme u obzir Project Management Institute definicija projekta kao

najopštija, upravljanje projektom se može definisati kao primena znanja, veština, alata i
tehnika u projektnim aktivnostima da bi se ispunili projektni zahtevi. Upravljanje
projektom uključuje utvrđivanje zahteva, postavljanje jasnih i ostvarivih ciljeva,
uspostavljanje ravnoteže između suprotstavljenih zahteva za kvalitet, opseg, vreme i
trošak, prilagođavanje specifikacija, planova i pristupa interesima i očekivanjima
različitim zainteresovanim stranama.4
Upravljanje projektom zahteva istovremeno i umetnost i znanje. Umetnost, jer je
potrebno voditi ljude na projektu čiji je cilj da ljudi nešto naprave, a znanje zbog
definisanja i koordinacije potrebnog posla. Takođe, vrlo je opšta definicija je da je
upravljanje projektom metoda i skup tehnika utemeljenih na prihvaćenim principima
upravljanja vezanim za planiranje, procenu i kontrolu radnih aktivnosti u svrhu
postizanja željenoa cilja na vreme i unutar proračuna i prema specifikacijama
Koncept upravljanja projektom je naučno zasnovan i u praksi potvrđen koncept
kojim se uz pomoć odgovarajućih metoda, organizacije, planiranja i kontrole vrši
racionalno usklađanje svih potrebnih resursa i koordinacija obavljanja potrebnih
aktivnosti da bi se određeni projekat realizovao na najefiksniji način. Bazira se na
uspostavljanju i korišćenju organizacione forme koja omogućava najefikasniju
realizaciju projekta.
Opšti model je prikazan sledećom slikom:

3
Joseph Phillips : "Project Management - On Track From Start to Finish", second
edition, McGraw-Hill/Osborne 2004, “preuzeto sa sajta “
4
www.pojectsmart.co.uk

3
 SEMINARSKI RAD
Upravljanje projektom Mihajlović
Jovan
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
-

Slika 1.

Osnovne karakteristike koncepta upravljanja projektom su:

1. Podrazumeva definisanje i korišćenje najpogodnije organizacije (najčešće
projektne organizacije) koja se formira za vreme realizacije projekta.
2. Potreba formiranja i korišćenja informacionog sistema, koji sadrži podatke o
polaznim i planiranim veličinama, o realnosti projekta i pravovremenim
informacijama o stanju u toku realizacije projekta. Koriste se standardni
softverski paketi za upravljanje projektima.
3. Korišćenje mrežih planograma i gantograma u planiranju, praćenju i kontroli
realizacije projekta. 5

Opšti koncept upravljanja projektom se definiše kroz razmatranje osnovnih faza

opšteg procesa upravljanja, a to su: planiranje, realizacija, praćenje realizacije i kontrola
realizacije.
Osnovni elementi realizacije projekta su: troškovi, vreme i resursi čijim
planiranjem, praćenjem i kontrolom se ostvaruju osnovni ciljevi upravljanja realizacijom
projekta, a to je dostizanje planiranih rokova završetka projekta sa planiranim
troškovima.

5
Prof. dr Petar Jovanović "Upravljanje projektima" str. 156.

4
 SEMINARSKI RAD
Upravljanje projektom Mihajlović
Jovan
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
-

METODE I TEHNIKE UPRAVLJANJA PROJEKTIMA

Postoje različite metode upravljanja projektima. Te metode su svojstvene i

karakteristične samo u upravljanju projektima.
Neke od njih su:
 WBS – work breakdown strukture – metoda raščlanjivanja projekta na osnovne
sastavne elemente. Ovo raščlanjivanje ide logikom sistemskog pristupa u podeli
složenog sistema u više nivoa. Raščlanjivanje se vrši dok se ne dodje do grupe
poslova koji predstavljaju najniži nivo upravljanja u smislu realizacije projekta.
WBS tehnika pruža osnove za upravljanje projektima za planiranje, praćenje i
kontrolu realizacije projekta. Dobijena podela projekta omogućava da se po njoj
formiraju odgovarajući planovi i gantogrami.
 CPM – Metod kritičnog puta. Kritični put čine aktivnosti koje (na osnovu
proračuna mrežnog plana) nemaju nikakvu vremensku rezervu tj. čije kašnjenje
prouzrokuje kašnjenje čitavog projekta. U svakom mrežnom planu mora postojati
bar jedan kritični put. Vremenska rezerva, u tom kontekstu, je vreme za koje se
može produžiti trajanje aktivnosti a da ne dođe do kašnjenja celog projekta.
Postoji slobodna vremenska rezerva za jednu aktivnost i ukupna vremenska
rezerva za grupu aktivnosti.
 Metod ključnih događaja predstavlja metod po kome izuzetno važne događaje
predstavljaju događaji koji označavaju završetak dela projekta i određene
značajne faze rada projetka. Najčešće su to značajni događaji definisani u
organizaciono-tehničkoj strukturi projekta. Takođe to mogu biti važni događaji
koji su kritični u pogledu završetka celokupnog projekta. Uz pomoć ključnih
događaja može se izradom gantograma ključnih događaja planirati vreme
realizacije projekta. Mrežni plan ključnih dogajaja je jedan od osnovnih
vremenskih planova. Mrežni plan ključnih događaja obuhvata manji broj
događaja koji su zbog svog zanačaja od izuzetne važnosti za upravljanje
projektom. Jednostavan i lak je za korišćenje. Njegova efikasnost za praćenje i
konrtolu realizacije rokova je veoma dobra i omogućava da se na globalnom
palnu prati napredovanje projekta kako bi se preduzele odgovarajuće mere.6

6
Prof. dr Petar Jovanović "Upravljanje projektima" str. 158.

5
 SEMINARSKI RAD
Upravljanje projektom Mihajlović
Jovan
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
-

KAKO POČETI PROJEKAT

Kako bismo uspešno vodili projekt moramo ga započeti sa jasnom i preciznom

vizijom o tome kako će se razvijati, kada će biti završen i kako voditi tim ka tom cilju.
Planiranje i vođenje projekta ravna se po poslovnim ciklusima, ciljevima i vremenu.
Uspešno upravljanje projektom zahteva puno više od same ugradnje najnovije i najbolje
moguće tehnologije. Uspeti u planiranju i vođenju projektima znači uspeti u
rukovođenju, jer cilj vođenja projekata nije tehnologija radi sebe same već pre pomak
prema stvarima poput poboljšanih servisa za kupce, poboljšanog kvaliteta proizvoda i
povećanje profita.7

ŽIVOTNI CIKLUS PROJEKTA

Projekat, i samo planiranje projekta je potrebno posmatrati kao životni ciklus.

Početna tačka je da se odredi šta se želi postići i da se naznače ciljevi projekta. Završna
tačka je obično analiza uspeha. Međutim, većina autora smatra da projekti nisu samo
postepeno praćenje faza životnog ciklusa, već da je potreban dinamičniji pristup gde se u
toku svake faze izvršenja projetka paralelno vrši analiza i planiranje.

7
Joseph Phillips : "Project Management - On Track From Start to Finish", second edition, McGraw-
Hill/Osborne 2004, “preuzeto sa sajta”

6
 SEMINARSKI RAD
Upravljanje projektom Mihajlović
Jovan
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
-

10. Kontrola i
1. Cilj(evi) revizija

2. Delokurug

9.
Sprovođenje
3. Krajnji
korisnici

4. Klijenti

5. Poznate 6. Nepoznate 7. Šta se mora 8. Plan

informacije informacije uraditi

Slika 2.

Koristeći ovaj dinamični pristup, menadžer projekta često če morati da se vraća

na početnu tačku projekta. Biće puno ponavljanja u projektu. Projekat će zapravo biti
usvojen tek kad se temeljno prođe kroz sve faze. Model koji je naveden je samo jedan u
nizu mnogo različitih modela i metoda planiranja projekata.8

1. Ciljevi
Ciljevi treba da usmeravaju ljude koji su uključeni u projekat ka postizanju krajnjih
rezultata. Pri određivanju ciljeva projekta, potrebno je da se postave sledeća pitanja:
 Šta se projektom pokušava postići?
 Koji će biti krajnji rezultati?
8
Prof. dr Petar Jovanović "Upravljanje projektima" str. 162.

7
 SEMINARSKI RAD
Upravljanje projektom Mihajlović
Jovan
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
-
 Koje standarde želite postići?
 Šta želite pružiti svojim korisnicima i klijentima?

Obično se odredi jedan sveobuhvatni cilj, ali se definišu i ciljevi koji takođe
definišu i uslovljavanju ostvarenje projekta. Pri tome je važno je da se odrede prioriti i
postave ti dodatni ciljevi u hijerarhiju različitih delovanja koja će biti potrebna kako bi
se postigao krajnji cilj projekta. Postavljanje ciljeva pomaže u pojašnjavanju i
postavljanju kriterijuma za uspeh.
Dalje, kod postavljanja ciljeva je važno definisati kriterijume uspešnosti, koji će
pomoći da se odredi da li su ili nisu ostvareni ciljevi. Korisno bi bilo razviti kriterijum
uspešnosti koji kaže “Projekat se smatra uspešnim ako se desi x,y,z.”

2. Delokrug
Delokrug projekta određuje granice unutar koga se posao treba uraditi. Na primer
troškovi projekta, uključenost tima, odgovornosti unutar tima, itd. Čim projekat krene,
verovatno je da će se delokrug promeniti. To mogu inicirati klijenti ili rukovodioci
projekta.

3.i 4. Krajnji korisnici i klijenti

U sledećim fazama trebalo bi odrediti ko će biti klijenti i korisnici. Važno je da
se napravi razlika između korisnika i klijenata. Klijenti su oni koji će finansirati
projekat, a korisnici su oni koji će imati koristi od njega. „Klijenti“ i „korisnici“ mogu
biti iz iste grupe, potpuno različitih grupa ili bi grupa „klijenti“ mogla biti pod-grupa
grupe „korisnici“. Možda se potrebe i želje klijenata i korisnika neće podudarati.
Potrebno je da se bude obazriv da na rad ne utiču samo želje klijenata. 9

5. Poznate informacije
Kada je reč o ovoj fazi projekta reč, važno je da se što više vremena posveti
brainstormingu. Planiranje projekata obično vodi tim, a suma celine je bolja nego suma
delova. Ako svi podele informacije, onda će svi biti bolje informisani jer je manje
verovatno da jedna osoba ima sve potrebne informacije. Protok informacija može
uštedeti puno vremena.
Rezultat ove faze bi trebalo biti kreiranje liste svih poznatih informacija. Ako imate što
više informacija, onda ste bliži da znate ono što ne znate.

6. Nepoznate informacije
Kao i u prethodnoj fazi, potrebno je takođe što više vremena posvetiti
brainstormingu kako bi se kreirala sveobuhvatna lista stvari koje se još moraju saznati.

7. Šta se mora uraditi

U ovoj fazi planiranja potrebno je odrediti koje zadatke i aktivnosti je potrebno
sprovesti. Potrebno je da se koriste poznate i nepoznate informacije (koje proizilaze iz

9
Prof. dr Petar Jovanović "Upravljanje projektima" str. 164.

8
 SEMINARSKI RAD
Upravljanje projektom Mihajlović
Jovan
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
-
prethodne dve faze) kao osnove za listu zadataka. Zadaci bi trebalo da budu rangirani
prema prioritetu i raspoređeni po onom redosledu po kom se završavaju.
Prvi zadaci su da sve informacije iz liste „nepoznatih informacija“ prebace u
„poznate informacije“. Ako se kasnije shvati da je nešto izostavljeno s liste, potrebno je
vratiti se nazad i onda ih dodati. Zapamtite, planiranje projekta je proces ponavljanja a
lista zadataka/aktivnosti je osnovni plan projekta.

8. Plan
Ova faza uključuje nekoliko koraka:
a) Procena vremena i potrebnih resursa.
b) Identifikacija odnosa i zavisnosti.
c) Identifikacija ograničenja.
d) Prekretnice.
e) Određivanje rasporeda. 10
Kada se odrede aktivnosti, onda se mogu podeliti u manje delove kojima će se
lakše upravljati. Potrebno vreme i resursi za svaku aktivnost se mogu odrediti i prikladno
raspodeliti svakom delu projekta. Procene vremena i resursa su obično „najbolja
procena“ vremena, broja ljudi i novca koji je potreban za projekat.
Aktivnosti u projektu su u međusobnom odnosu jer neke aktivnosti prethode
drugima. Određivanje odnosa i zavisnosti često može biti suviše detaljno, ali je jako
bitno za veliki projekt gde su mnogi zadaci međusobno zavisni. Takođe, ovo olakšava
praćenje napretka: kad otkrijete da bi jedna aktivnost mogala kasniti, onda možete
očekivati da će i sledeća kasniti i stoga modifikovati plan po potrebi.
Kada se odrede vreme i zavisnosti, moguće je uporediti zahteve projekta sa
dostupnim resursima. Da li je moguće da se projekat završi na vreme uzimajući u obzir
dostupne resurse? Ako nije, onda je potrebno više resursa kao i da se ponovo razmotri
vreme ili promeni plan projekta kako bi se rešio problem ograničenosti resursa.
Prekretnice su ključni događaji koji imaju veliki uticaj na izvršenje projekta. One
određuju izvodljivost projekta, smer izvršenja i promene koje je potrebno isplanirati i
napraviti u toku samog izvršenja.
Određivanje rasporeda je najuspešnije ako postoje više alternativa od kojih se
može izabrati ona najbolja (npr. ona koja zadovoljava ciljeve projekta i koja u velikoj
meri odgovara dostupnom vremenu i resursima).

9. Sprovođenje plana u delo

Ovaj deo projekta se odnosi na stvarno izvršenje plana. Pri tome je potrebno
neprestano pratiti i ponovo planirati ukoliko prethodno definisan plan nije moguće do
detalja sprovesti kako je planirano (niže objašnjeni koraci).

10. Kontrola/revizija
Važno je da se vreme i resursi redovno prate u odnosu na ciljeve, tako da se
može „pratiti“ izvršenje projekta. Uvek će biti ograničenja u vremenu i resursima jer
projekat zahteva uključenost drugih ljudi i kompanija od kojih će zavisiti samo izvršenje
10
Prof. dr Petar Jovanović "Upravljanje projektima" str. 165.

9
 SEMINARSKI RAD
Upravljanje projektom Mihajlović
Jovan
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
-
projekta. Njihovo vreme i resursi se ne moraju poklapati s vašim ili oni ne moraju biti
onoliko efikasni koliko ste mislili. Svi faktori utiču na proces planiranja. Oni mogu
promeniti ciljeve, delokrug projekta ili odluke o tome šta se treba uraditi. Koliko god
vremena se potrošilo na planiranje projekta, uvek će biti stvari koje će komplikovati
ispunjenje ciljeva i izvršenje plana.

UPRAVLJANJE PROJEKTOM SKLADIŠNOG PROSTORA

Savremeni razvoj menadžmenta odvija se kroz definisanje i razvoj

specijalizovanih upravljačkih disciplina: projekt menadžment, strateški menadžment,
upravljanje promenama, inovacijama, rizikom i dr.
Projekat podrazumeva integrisanje i optimizaciju svih potrebnih resursa da bi se
svaki projekat najjeftinije i najuspešnije sproveo. Ako se primeni algoritam metodologije
realizacije projekta u saglasnosti sa zakonom o izgradnji objekata, vidi se da su značajna
mesta u izgradnji skladišnog sistema, kao složenog objekta, imaju:
 projektni zadatak za glavni projekat skladišta i
 izrada glavnog projekta. 11

Pri postavljanju projektnog zadatka i izradi glavnog projekta industrijskog

skladišta primenjuje se metoda planiranja koja u procesu projektovanja omogućava
sistemski prilaz projektovanju skladišta i njegovog transportnog sistema.
Osnovni cilj primene metode planiranja jeste da se za svaki predviđeni koncept
skladišnog sistema ispitaju tehničke mogućnosti primene raznih sistema za transport i
skladištenje i pripreme realne podloge za ekonomsko vrednovanje projekta.

ZADACI SAVREMENIH SKLADIŠNIH SISTEMA I PRIMENA METODE

PLANIRANJA

Pri postavljanju projektnog zadatka i izradi glavnog projekta savremenog

industrijskog skladišnog sistema nužno je obuhvatiti i sprovesti (realizovati) niz

11
Drobljaković S., Osnovni aspekti kontinualnog planskog perioda procesa upravljanja sa više projekata,
Zbornik radova (Z.P) Sym-op-IS 2001, Beograd str. 32.

10
 SEMINARSKI RAD
Upravljanje projektom Mihajlović
Jovan
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
-
aktivnosti strogo po redosledu, koje se integrišu u više projekata i/ili podprojekata.
Znači, primeniće se metoda multiprojektnog upravljanja.
Tu se ističu sledeći problemi:
1. određivanje lokacije skladišta (unutar fabričkog kruga, u industrijskoj zoni, u
regionu);
2. predviđanje i definisanje vrsta i količina zaliha: materijala i roba u proizvodnji i
trgovini (primenom matematičkih modela);
3. postavljanje tehnologije skladištenja i sprovođenje tehnološkog projektovanja
skladišta;
4. projektovanje strukture skladišnog sistema;
5. projektovanje i izbor skladišne (transportno-pretovarne) mehanizacije i njena
ugradnja u skladište;
6. menadžment novih tehnologija i inovacija;
7. upravljanje procesima rada u skladištu sa uvođenjem automatizacije i
informatizacije (informatičkih tehnologija);
8. definisanje bezbednosti rada i obezbeđenja ergonomskih uslova rada u skladištu i
zaštite čovekove sredine.

Primena metode planiranja savremenog skladištnog sistema praktično se

realizuje preko tri osnovne faze:
 formiranje alternativa,
 vrednovanje i izbor alternativa i
 dinamička analiza izabrane alternative sistema12.

PRIMENA UPRAVLJANJA PROJEKTOM OD SKLADIŠNOG PROSTORA

Savremeno upravljanje projektom obuhvata nekoliko novih pristupa i to:

 projektno upravljanje ili upravljanje pomoću projekata;
 multiprojektno upravljanje;
 virtuelni projekt menadžment i
 program menadžment.

12
Drobljaković S., Osnovni aspekti kontinualnog planskog perioda procesa upravljanja sa više projekata,
Zbornik radova (Z.P) Sym-op-IS 2001, Beograd str.33.

11
 SEMINARSKI RAD
Upravljanje projektom Mihajlović
Jovan
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
-
Upravljanje pomoću projekata upravo predstavlja koncept po kome se celokupno
poslovanje sprovodi kroz realizaciju niza projekata. Na slici niže možemo to videti. 13

Dekompozicija glavnog
projekta

Potencijalni projekti:
-izbor projekta za planiranje
-definisanje multiprojetne organizacije za
upravljanje projektima

Planovi pojedinačnih projekata il

i
Definisanje globalnih elemenata:
Cilj, planirani početak i završetak, raspoloživi
opstveni resursi, budžet
WBS mrežni dijagram
-vremenski plan bez razmatranja resursa
-preliminarni plan resursa namenjen samo jednom projektu

-Usaglašavanje planova više projekata

Konačna organizacija za upravljanje projektima

Definisanje globalnih elemenata:

Raspoloživi zajednički resursi,
Budžeti za grupe proizvoda
-planovi zajedničkih resursa
-vremenski planovi pojedinačnih projekata
-planovi resursa pojedinačnih projekata
-planovi troškova pojedinačnih projekata

Praćenje realizacije projekata

Poređenje planova i realizacije

Uključivanje operativnih intervencija novih projekata ako postoje

13
Zrnić, Đ, “Fabrička postrojenja”, Mašinski fakultet, Beograd str. 46.

12
 SEMINARSKI RAD
Upravljanje projektom Mihajlović
Jovan
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
-
Analiza završenih projekata i izvođenje
zaključaka za bolje upravljanje narednim

Post projektno praćenje i analize

Slika 3. Standardni koncept multiprojektnog upravljanja kod projekt menadžmenta14

Novi koncept projekt menadžmenta pod nazivom multiprojektno upravljanje

podrazumeva upravljanje realizacijom više projekata istovremeno. Prioritetno kod ovog
koncepta je zahtev da se u mnoštvu projekata odrede prioriteti i redosled realizacije
pojedinih projekata. Takođe, ovaj koncept predviđa obezbeđenje racionalnog korišćenja
raspoloživih, često zajedničkih resursa, kao i koordinaciju izvođenja pojedinih projekata
s obzirom da je njihov životni ciklus i intenzitet realizacije različit.15
Standardni koncept multiprijektnog upravljanja ili modifikovan, definiše faze i
etape procesa projekat menadžmenta (sl. 1).

MULTIPROJEKTNO UPRAVLJANJE INDUSTRIJSKIM SKLADIŠTEM

Posmatranjem zadataka izgradnje novih skladišnih sistema, očigledno je da bi se

savremeni projekt menadžment najbolje realizovao primenom multiprojektnog
upravljanja. To je zbog toga što se svi pobrojani zadaci praktično realizuju kao posebni
projekti ili podprojekti koji se u znatnoj meri istovremeno realizuju.
U projekt menadžmentu savremenog skladišta očigledno je da se sledeći zadaci –
projekti:
 projektovanje strukture tehničkog skladišnog sistema sa ugradnjom (projekat 1),
 projektovanje i izbor skladišne (transportno-pretovarne) mehanizacije i njena
ugradnja (projekat 2) i
 projektovanje upravljanja procesima (projekat 3) obavljaju istovremeno ili se u
znatnoj meri preklapaju. 16

14
Zrnić, Đ, “Fabrička postrojenja”, Mašinski fakultet, Beograd str. 47.
15
Drobljaković S., Osnovni aspekti kontinualnog planskog perioda procesa upravljanja sa više projekata,
Zbornik radova (Z.P) Sym-op-IS 2001, Beograd str. 35.
16
Zrnić, Đ, “Fabrička postrojenja”, Mašinski fakultet, Beograd str. 52.

13
 SEMINARSKI RAD
Upravljanje projektom Mihajlović
Jovan
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
-
Međusobni odnos njihovih životnih ciklusa (sl. 2) kao i sadržina projekata
pokazuju da se u znatnoj meri koriste isti resursi. Termin prikazuje početke pripadajućih
faza – i=1 inicijalizacija; i=2 planiranje; i=3 realizacija; i=4 kontrola; i=5 dovršavanje na
projektima k=1, 2, 3.
Složenost projekta i mogućnost primene multiprojektnog upravljanja očigledno
se pokazuje na primeru projekta 2 (projektovanje i izbor transportno-pretovarne
mehanizacije i njena ugradnja u regalnom i visokoregalnom skladištu), pa će se stoga
bliže razmotriti.

Obim
aktivnosti

projekat 2 projekat 3

projekat 1

Slika 4. Multirojektno upravljanje u projekt menadžmentu skladišnog sistema

Osnovni faktori projekta: projektovanje i izbor skladišne mehanizacije

Za usvojenu koncepciju i tehnička rešenja regalne konstrukcije, kao i definisanog

prostora za mehanizaciju i komisioniranje, istovremeno i u znatnoj meri paralelno,
planiraju se (biraju iz kataloga, prilagođavaju i posebno projek-tuju) mašine i uređaji za
rad u regalnim i/ili visokoregalnim skladištima. Najčešće su u primeni tzv. regalne

14
 SEMINARSKI RAD
Upravljanje projektom Mihajlović
Jovan
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
-
dizalice i to: dizalice specijalne konstrukcije, stalažne dizalice, skladišni manipulatori -
roboti i dr.
Takođe se koriste i transportno-manipulativna i pomoćna sredstva: paletna
kolica, regalni viljuškari, palete i kontejneri.
Opsluživanje regala regalnih i visokoregalnih skladišta vrši se sa dizalicama
specijalne konstrukcije. Ta specijalnost konstrukcija je rezultat, pre svega, veličine
prostora između regala.
Noseća konstrukcija visokoregalnih dizalica je mosnog tipa po kojoj se kreću
kolica sa klasičnim ili teleskopskim stubom, koji može imati i obrtno kretanje. Po stubu
se translatorno kreće noseća platforma za terete koji se odlažu ili uzimaju iz regala ili
stalaža.
Nosivost regalnih dizalica kreće se od 0.15 do 6 t, najrasprostranjenije dizalice
imaju nosivost između 2 do 3 t, visine dizanja do 10 m, sa uglom obrtanja platformi do
360o. Pojedini mehanizmi imaju višebrzinsko kretanje.
Pored visokoregalnih dizalica mosnog tipa, značajnu ulogu kod visokoregalnih
dizalica zauzimaju i dizalice stalažnog tipa (sl. 3) Kreću se po podnoj šini, a vođenje se
ostvaruje preko gornje šine, najčešće vezane za noseću konstrukciju plafona i krova.17

Slika 5.

Pri izboru skladišne mehanizacije treba imati u vidu da se za kompleksnu

automatizaciju roba i materijala u skladištima sve više u primeni nalaze roboti kao
uređaji za zahvatanje, prenošenje i odlaganje. Karakteriše ih veliki broj stepeni slobode
17
Georgijević M, “Regalna skladišta”, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, “ preuzeto iz skripte “

15
 SEMINARSKI RAD
Upravljanje projektom Mihajlović
Jovan
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
-
kretanja zahvatnog uređaja, mogućnost zamene većeg broja skladišnih radnika,
skraćenje vremena skladišnih operacija i do 40%, uz otplatu do 3 godine.
Najrasprostranjeniji su oni čija je nosivost do 20 kg dok, na primer, zastupljnost
tereta težih od 1000 kg ne prelazi 2 % ukupnog broja transportovanih tereta. Za takve
terete optimalna je primena dizalica sa programskim upravljanjem.
Izbor transportno-manipulativne mehanizacije i pomoćnih sredstava direktno
zavisi od regalne konstrukcije, kompozicije prostora i usvojene komadne robe - paletne
jedinice.
Mehanizacija istovarno-utovarnih radova i transportnih operacija u skladištima
industrijskih pogona se efikasno ostvaruje primenom mosnih, železničkih, automobilskih
i portalnih dizalica, kao i jednogrednim dizalicama. 18

ZAKLJUČAK

Klasičnom konceptu upravljanja projektom savremenu praksu obogaćuje

primena Project managementa koji se realizuje, pre svega, preko multiprojektnog
upravljanja, virtuelnog Project managementa i dr.
Pojavu ovih novih prilaza uslovili su složenost projekata, dugo vreme realizacije,
veliki broj učesnika i korišćenje istih resursa u realizaciji. Primena informatičkih
tehnologija sa Internetom, omogućuje integralnost upravljanja realizacijom projekta.
Primena Project managementa u savremenim skladišnim sistemima peko multi-
projektnog upravljanja jasno pokazuje preimućstva ovog koncepta pri realizaciji
složenih projekata.

18
Georgijević M, “Regalna skladišta”, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, “preuzeto iz skripte”

16
 SEMINARSKI RAD
Upravljanje projektom Mihajlović
Jovan
----------------------------------------------------------------------------------------------------------
-

LITERATURA

Prof. dr Petar Jovanović "Upravljanje projektima"

Joseph Phillips : "IT Project Management - On Track From Start to Finish", second
edition, McGraw-Hill/Osborne 2004
Zrnić Đ, “Fabrička postrojenja”, Mašinski fakultet, Beograd
Georgijević M, “Regalna skladišta”, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad
Drobljaković S., Osnovni aspekti kontinualnog planskog perioda procesa upravljanja sa
više projekata, Zbornik radova (Z.P) Sym-op-IS 2001, Beograd

IZVORI PODATAKA

www.projectsmart.co.uk
www.pmi.org/info/default.asp

17