Naslov originala Eric Van Lustbader THE MIKO Copyright 1984 by Eric Van Lustbader DRUGO IZDANJE Prevod

d s engleskog Valerija Por DEJE NOVINE, 1990. Viktoriji, s ljubavlju ... po svakom vremenu. Mome ocu, s ljubavlju za tu ljudsku enciklopediju Nara prefektura, Japan PROLEE, SADANJOST Masaigi Kusunoki, sensei u ovom doou, pripremao je aj. Kleao je na tatamiju od trske, kimono, u svetlosivim i tamnosivim tonovima, igrao je oko njegovog tela kao da se nalazi usred velikog, tamnog vrtloga. Sipao je kljualu vodu u oljicu od keramike i dok je uzimao tranu metlicu da bi njom napravio bledozelenu pe-nu na aju, Cucumuov lik zakloni svetlost na otvorenim vratima. Ispod njegovog savijenog, tela, lakirani drveni pod do-oa pruao se sjajan i savreno gladak. Kusunoki je bio leima okrenut vratima. Licem je bio okrenut prema oiju i irokom prozoru kroz koji su se vi-dele trenje u punom cvatu, veoma nalik na oblake koji su se spustili na zemlju i koji sada lebde nad poumljenim kosama Joina. Izmeu beline cvetova provirivalo je zelenilo granja, zeleno kao brda ispod njih prekrivena starom mahovinom. Miris kedra oseao se snano, kao i obino, u oblasti prefekture Nara, nije se oseao samo tokom nekoliko sedmica zimi kad bi sneg prekrio sve visove i zaravni. Ovaj pogled Kusunokiju nikada nije mogao da dosadi. On je bio natopljen istorijom Japana. Minamoto no Joicune je u tim planinama kao tvravama naao utoiSte s namerom da se bori protiv izdaje Soguna, svog brata; tu je veliki, zli vladar Go-Daigo sakupio svoje trupe s namerom da okona svoje progonstvo i pripremi povratak na presto; tu se razvio i pokret Sugendo, udan put planinskih asketa, specifi-na meavina budistike i Sinto religije. Lepo se video vrh Omin ispod koje su se sakupljali jamabui, pripadnici ove sinkretike religije koji su lutali i poniavali se. Zagledao se u aj ija je boja bledela dok se dizala para, i video je sve to je moglo da se vidi iza pregrade od stakla. Iza njega, Cucumu se upravo pripremao da se tiho najavi; ali kad je primetio da sensei klei, potpuno odsutan, za-nemeo je. Dugo je posmatrao figuru na tatamiju, njegovi miii poee polako da gube oputenost. Prvo je bio na oprezu: a sada je bio spreman. Njegov um je video mnoge puteve koji su vodili prema pobedi dok su njegove tamne oi upijale nepokretnost drugog oveka, Mora da pokree ruke, mislio je Cucumu jer znam da priprema aj... ali po onome to vidim on vie lii na statuu. Osetio je da je sada pravi trenutak, ustade i savi se kao trska na vetru. Preao je s dva brza koraka preko praga i sada je bio na daljini za udarac. Telo mu se napregnu od navale prvog talasa energije. U tom trenutku Kusunoki se okrete i pruajui mu o-Ijicu toplog aja, ree: Uvek je ast pozvati uenika koji brzo ui u moj studio.

Njegove oi se prikovae na Cucumua, i mladi pade kao pokoen, kao da je udario u neki nevidljiv zid. Sva energija koju je dugo sakupljao sada je bila beskorisna, postala je priguena, zadrala se za trenutak a zatim isparila. Cucumu je zadrhtao preko volje. Treptao je kao sova na dnevnoj svetlosti. Oseao je da je neverovatno ranjiv bez onoga to mu je uvek pripadalo a to ga je sada napustilo. Sensei se ljubazno osmehivao: Prii ree i Cucumu primeti da se na neki udan nain materijalizovala i druga oljica aja. Hajde da popijemo aj zajedno.... da bismo iskazali potovanje i nae obostrane dobre namere. Uenik se nasmeja i potresen sede na tatami nasuprot Kusunokiju. Praznina izmeu tranih prostirki na kojima su sedeli nije bila samo prostorno ili estetski odreena granica. Bio je to razmak izmeu gosta i domaina, uvek dobro posmatran. Cucumu podie oljicu i drei je paljivo i pravilno obe-ma rukama, pripremi se da pije. Toplina aja prelazila je u njegove ake. Naklonio se svom senseiju, prineo ivicu olje usnama i srknuo gorku tenost aj je bio dobar i on zatvori oi za tren, zaboravljajui gde je, ak ko je on do krajnjih mogunosti. Kuao je zemlju Japana, a sa tim ono to je japansko. Istoriju i legendu, ast i hrabrost, teinu kamija koji lebdi. A iznad svega dunost, giri, Reci mi ree Kusunoki na ta u borbi najvie obraamo panju? Na naeg protivnika odgovori spremno Cucumi. Promena njegovog dranja i namera kazuje nam gde smo, i kako da nastavimo. Zaista? ree Kusunoki i, mada se u njegovom glasu nije osealo pitanje, bilo je jasno da mu se odgovor nije ba dopao, kao da je izazvao iznenaenje, kao da je to neto novo za njega. Dakle, mi mislimo na pobedu. Ne odgovori uenik. Koncentriemo se na to da ne budemo pobeeni. Sensei se zagleda u njega svojim tvrdim, crnim oima koje kao da je oteo jastrebu. Dobro ree najzad. Zaista vrlo dobro. Cucumu koji je srkutao svoj aj pitao se emu sav ovaj razgovor. Reci i samo jo vie reci. Sensei mu je postavljao pitanja na koja je svaki dobar uenik znao da odgovori, na koja je morao da zna da odgovori. Budi obazriv upozoravao je samog sebe ne zaboravljajui kako ga je iznenada napustila napadaka snaga. Budi spreman. Dakle, ovde razgovaramo o porazu kao o kraju ivota. Uenik klimnu glavom. Kao to je napisao Sun-Cu mi smo na polju smrti. Moramo uvek da se borimo. Kusunoki je sada dopustio da mu irok osmeh ozari lice. Ali Sun u je napisao i ovo: Pobediti neprijatelja bez borbe dokazuje najvii nivo spremnosti i vetine. Dakle, najbolje je ako se napadne strategija neprijatelja. Oprostite mi sensei, ali ini mi se da je Sun u tako govorio samo kad je u pitanju ratno stanje. U redu ree Kusunoki pa zar mi ne govorimo o ratnom stanju? Cucumu oseti kako mu srce preskoi jedan udarac i on s velikim naporom uspe da zadri mir. Rat? Oprostite mi, sensei, ali bojim se da vas ne shvatam. 10

 Sun Cu je napisao i to, da oni koji su vesti u ratnikim vetinama mogu da budu nepobedivi, ali ne mogu da uine neprijatelja ranjivim. Postoje mnoga lica rata, mnoge pojave. Zar nije tako? Tako je, sensei ree Cucumu, oseajui kako mu srce bije u podgrlcu. Mogli bismo da se pitamo kakav se rat vodi ovde njegova ruka polete kroz vazduh kao oblak, opisujui luk prema udesnim i mirnim bregovima koji su se videli kroz prozor u Joinou, gde ivi i cveta istorija Japana. Neko bi pomislio da je rat prevazien ovde, meu ovim trenjama u cvetu, i kedrovima. Njegove krupne crne oi fiksirale su Cucumua i uenik oseti kako mu podrhtavaju miii s unutranje strane butina. Pa ipak, rat je stigao u ovu nesavladivu prirodnu tvravu. I moramo s njim da raistimo. Cucumu je sada bio iskreno preplaen. To nije bio obian poziv da sedne pored senseijevih nogu i da srui aj razgovara sa njim o obinim stvarima, o smislu svakodnevnih asova. U Joinu postoji izdajnik ree Kusunoki. Molim? Da, to je tano. Kusunoki klimnu tuno glavom. Ti si prvi s kojim sam o tome razgovarao. Zapazio sam te u vebaonici. Veoma si brz, brz i inteligentan. Ti e raditi sa mnom na reavanju ovog problema. Ti e se, za mene, raspitati meu studentima. Poee odmah. Da li si primetio neto neobino, to bi nam pomoglo da ientifikujemo pijuna? Cucumu je grozniavo razmiljao. Bio je svestan sjajne prilike koja mu se prua i bio je beskrajno zahvalan za to. inilo mu se kao da mu je veliki kamen pao sa srca. Morae da pazi ta govori i da dobro iskoristi ovo iznenadno otvaranje senseia. ini mi se da znam neto poeo je da, da. Postoji tu neto. 2ena upotrebio je najuvredljiviji izraz koji se odnosio na enu viao sam je ovuda u kasnim nonim satima... Sta je radila? Nije bilo potrebno da se kae ime te ene. U doou je bila samo jedna. Odabrao ju je sam sen11 sei, mada ostali uenici nisu bili ba sreni zbog toga. Meutim, niko se nije usuivao da neto kae protiv nje, i svi su se plaili da ona ne uje neto o njihovom nezadovoljstvu. Plaili su se i da on ne uje neto. Mada je svima bilo jasno da on dobro zna za njihovo nezadovoljstvo. Cucumu slegnu ramenima. Ko zna, sensei? Jasno je da nije dola tako kasno da veba. Shvatam ree Kusunoki duboko zamiljen. Cucumu je eleo da iskoristi svoju prednost. U poslednje vreme mnogo se govorilo o njoj: zaista se mnogo govorilo o njoj. Ona nije omiljena ovde. Nije, sensei potvrdi Cucumu mnogi uenici smatraju da joj nije mesto ovde, u svetilitu dooa. Smatraju da se to kosi sa tradicijom. Ova vrsta obuke... ah ... pripreme, ne bi trebalo ,da bude dostupna enama, smatraju ostali uenici. Cucumu obori glavu, s namerom da pokae da je spreman da nastavi. Oprostite mi, sensei, ali bilo je govora ak i o tome da ste vi zbog nje morali da napustite svoj visoki poloaj u Gjoku rju. Priaju da je ona dola kod vas, i da ste vi izali pred Savet s njenom molbom da

biste dobili odobrenje od njih da ona moe ui u rju. Pria se da niste mogli da nagovorite lanove Saveta da glasaju za tako neto i da ste zbog toga napustili kolu ustao je i to sve zbog nje. Nepobedivost lei u odbrani, mislio je Kusunoki. Mogunost pobede je napad obrativi se svom ueniku ree glasno: Istina je da sam jednom bio jonin u Gjoku rju: to nije tajna, to bar svi znaju. Ali razlozi mog odlaska su line prirode: niko drugi ne zna zato sam otiao, ak ni lanovi Saveta. Moj ukun-deda bio je jedan od osnivaa Gjoku rju, i ja sam morao dugo da razmiljam pre nego to sam doneo odluku o odlasku. Bilo mi je potrebno mnogo vremena. Shvatam, sensei. ree Cucumu, oseajui da je upravo uo veliku la. Oseao je negde u dubini due da je Kusunoki itavu karijeru doveo u pitanje zbog te ene. A to je bilo zaista neobjanjivo. 12 Dobro klimnu glavom Kusunoki moe da shvati. Njegove crne oi zatvorie se za trenutak, a uenik odahnu s olakanjem. Oseao je kako mu se potoi znoja sputa niz kimu i s mukom je odravao mirnou. Moda sam se ipak prevario ree sensei, a Cucumi oseti tugu u njegovom glasu. Ako je istina to to si mi rekao, onda moramo s njom da se obraunamo nemilosrdno i brzo. Cticumu brzo podie glavu kad je uo da sensei govori Da, sensei ree brzo razmiljajui. Znao je da sada ne smo da napravi nikakav nepromiljeni potez da ne bi uniti prednost koju je zadobio. Bie mi ast da vam, sluim na bilo koji nain. Zato sam i doao, pre svega, ovamo i nisam se pokolebao zbog te odluke. Kusunoki klimnu glavom. To sam i oekivao. Uvek ima ljudi kojima ovek moe da veruje ak i u dananje doba. Kad te budem pitao za miljenje ili kad budem zahtevao da stupi u, akciju, sve to mora da obavi po slobodnoj volji i verno. Cucumu je jedva mogao da sakrije oduevljenje: ali spolja se to nije videlo. Potrebno je samo da mi kaete ta elite rekao jc. Muhon nin ree Kusunoki nagnuvi se napred traim samo to. Re izdajica tek je poela da prodire u Cucumuov mozak, kada je osetio kako ga obuzima strahoviti bol i pogledavi na dole, ugleda ruku senseia koja ga stee u predelu kljunjae. Bio je to udarac koji jo nije uspeo da uveba do, savrenstva i sada se oajniki trudio da pronikne u tajne tog udarca, ali pre nego to je u tome uspeo umro je, dok mu se na drhtavim usnama pojavio mehuri ruiaste pljuvake. Kusunoki, posmatrajui kako ivot nestaje kao oblai nevidljivog dima, popusti stisak i ukloni ruku s lesa. Bez te podrko, Ic-lo se /anese rta jednu stranu i pade dok se ruiasta pljuvaka razmaza po tatamiju na kome je do malopre Cucumu kleao. 13 Iza senseia pojavi se senka vidljiva na oiu, a onda i itava figura. Poto je uo bat bosih stopala, sensei ree: Sve si ula?

 Da. Sve vreme ste bili u pravu. On je bio izdajnik. Glas je bio lagan, prijatan. enski. Nosila je tamnosmei kimono ukraen sivim pticama, koje su bile naslikane u crnim krugovima. Njena sjajna crna kosa bila je zategnuta, tako da joj je lice bilo slobodno. Kusunoki se nije okrenuo dok mu se ona tiho pribliavala. Bio je zagledan u zapis na papiru od pirinane trske, okaen u nii na suprotnom, potpuno golom zidu. Ispod estampe bila je obina ,vaza od keramike za jedan cvet, u koju je on smestio krin koji cveta samo jedan dan. Na estampi od papira, neki uitelj ena iz XVIII veka, zapisao je razlivenim slovima: Stena i vetar, samo oni ostaju, kroz generacije. Dopustili ste da vam prie preblizu. Kusunoki joj se osmehnu i ree: Dopustio sam mu da presee... sopstveno grlo. To je sve. Posmatrao ju je dok se sputala na kolena. Bio je svestan injenice da je izabrala mesto blizu njegove desne ruke ne direktno ispred njega. Cesto vremena diktiraju da ovek mora da postane intimniji s neprijateljima nego s prijateljima. To je neophodna lekcija ivota: molim te da me paljivo saslua. Prijatelji zahtevaju obaveze, a obaveze komplikuju ivot. Nikada nemoj da zaboravi: komplikacije raaju oajanje. Ali kakav je ivot bez obaveza? Kusunoki se osmehnuo: To je zagonetka na koju odgovor ne zna ak ni sensei. Pokazao je glavom prema beivotnom telu. Moramo da naemo izvor iz koje je doao ovaj muhon nin. Da li je to toliko vano? Glava joj se polako okrenula, tako da se na shoiu gledala ljupka linija njenog obraza. On je neutralisan. Treba da'se vratimo na svoj posao. Nisi upoznata sa svim onim to se ovde dogaa ree ozbiljno Kusunoki. Ratnika i vojna vetina se razlikuju. Najvanije je da otkrijemo izvor. Onda nije trebalo da ga tako brzo unitite. 14 Ah, neobuzdana mladosti! glas mu je bio tih, skoro nean, ali kad je otvorio oi ena oseti kako je zadrhtala duboko u sebi, proburaena oima baziliska, zmaja koji ubija pogledom. On je bio profesionalac. Jednog e dana nauiti da ne gubi dragoceno vreme na ljude kao to je on. Oni moraju da budu uniteni, brzo i efikasno. Oni su opasni skoro neuhvatljivi. I oni nikada ne govore i ne odaju svoje tajne. Ali, da nastavimo sklopio je ruke na krilu ti e se vratiti na izvor... njegov izv>r. Ljudi koji su ga poslali, koji su ga obuili, predstavljaju veliku opasnost za Japan. Zastao je dok su mu nozdrve podrhtavale. Kad je ponovo progovorio, glas mu je izgubio otrinu a oni kapci su mu bili sputeni jo ima tople vode. aj eka. Posluno, ona je prola pored njega, uzela ajnik i poela da sipa vrelu vodu dok je s neba nestajalo svetlosti i dok su purpurni oblaci poinjali da u tamu zavijaju terasaste planine. Paljivo je prinela siune olje 'na crno lakiranom pos-luavniku: na tamnoj pozadini bilo je naslikano jato malih zlatnih vilinih konjica kako se diu sa povrine vode. Finim pokretima spustila je posluavnik i poela da koristi metlicu dobro uvebanim udarcima. Njen wa Injena harmonija bila je jaka, i to je bilo ono to je najvie pogaalo Kusuno-kija. U tom trenu bio je veoma ponosan to je i on pomogao da se to udo stvori. est, sedam, osam, ena je okretala metlicu stvarajui bledozelenu penu. Posle desetog udarca, njeni fini prsti is-pustie metlicu i istim pokretom se sakrie u iroke rukave

njenog kimona. I ne prekidajui zapoeti pokret, izvadi otar elini ma koji se abi u Kusunokijev vrat. Ili je njena snaga bila tolika ili je seivo bilo savreno, tek ma je proao bez napora kroz meso i kosti, presekavi kimeni stub. U grotesknom pokretu, glava pade napred i nadole, visei samo na uskom kaiu koe. inilo se kao da je sensei u dubokoj meditaciji ili molitvi. Krv iknu iz prerezanih arterija, plavei prostoriju, natapajui tatami na kome su oboje kleali. Senseijevo telo se grilo dok su mu noge udno poskakivale, kao da namerava da skoi napred, kao aba. 15 ena je i dalje kleala na svom mestu. Iz oiju nije isputala telo svog uitelja. Samo jednom, dok je on leao sa strane i dok mu se jedna noga jo grila, poslednji put, ona oseti neto u sebi, neto nalik na drhtanje lista na vetru i kako joj se jedna jedina suza sputa niz oblinu obraza. Tada stee srce, pojaa svoju volju i prokle svoja oseanja. Ispuni je ushienje. Sve ide kako je zamiljeno, pomislila je, oseajui kako joj srce udara ispod rebara. aho. Bez toga nikada ne bi bila sposobna da se skrije pred njim. To joj je bar bilo sasvim jasno. Dok je posmatrala ono to je upravo uinila, pomislila je: To nije nita lino: nita slino onome to je onaj prok-letnik, onaj muhon nin Cucumu imao na umu. Ja nisam izdajica. Ali moram da se dokaem. Moram da saznam. I zbog toga moram da radim najbolje to mogu. Podigla se, i kreui se kao prikaza preko tatamija, izbegavajui krvave mrlje i krv. koja je ve poela da klizi prema drugom tatamiju, prie mu. Bio si najbolji, pomislila je, gledajui u svog mrtvog mentora. a sada sam ja najbolja. Sagnula se i obrisala krv njegovu krv sa svog maa. Ostala je dugaka, krvava mrlja na tkanini njegovog kimona. Poslednja stvar koju je uinila na tom mestu bilo je da ga skine, i da sloi preskupi kimono kao da je nacionalna zastava. Ubrzo kimono nestade u njenom tajnom unutranjem depu. Ne okreui, se ena ode: kia poe da pada. Knjiga prva SHIH (Snaga, uticaj, autoritet, energija) Njujork / Tokio / Hokaido PROLECE, SADANJOST Dremajui, Justina Tomkin postade svesna senke tamne kao no koja je polako zaklanjala sunce poput seiva maa. Usta joj se iroko otvorie. Pokuala je da krikne kad je ugledala lice i kad je prepoznala Saigoa: slike krvoprolia i stranog boja ispunie joj um, suvie strane da se o njima razmilja. Teak miris groba ispuni ovu, nekada mirnu, prostoriju u kui njenog oca na Long Ajlendu, tako punu uspomena na detinjstvo: sve je bilo tu, mea bez jednog oka i ira-fa obuena u pled. Njen snani krik bio je priguen pomeranjem vazduha koje je prouzrokovao Saigov hod, kao da je mogao da kontro-lie sve elemente pokretom samo jedne ruke. Njegov torzo se izduio u svetlosti koja je lila kroz veliki stakleni prozor. Opalna svetlost kao da ga je probijala. Nagnuo* se nad njenu bespomonu formu i dok joj je um urlao Probudi se! Probudi se! on je polako poeo da je oarava, dok je ledena pretnja iz njegovih oiju tvrdih kao kamen poela lagano da se prenosi u njeno srce.

Osetila je kako joj se u srcu mesa uas kao gomila ivih crva. Pojavljivalo se neto to ona nije mogla da kontrolie. Neka udna veza. Ona je sada bila deo njega, morala je da ispunjava njegove elje kao sluavka, da uzme njegovu palu katanu i ubije njegovog neprijatelja umesto njega. Oseala je hladnu drku katane izmeu svojih zgrenih prstiju, dok ju je podizala sa poda. Zavitlala ju je ba onako kao to bi to uinio Saigo, da nije bio mrtav. A ispred je bio Nikola, okrenut nezatienim leima prema njoj. Podigla je katanu i senka je ve poela da see sunevu svetlost koja je oblivala njegovu kimu. Nikola, moja jedina ljubavi. Um joj se mutio od bolesnog besa i njena 2* 20 21 poslednja misao pie nego to je uputila smrtonosni udarac nije bila uopte njena: Nina, izdajnice, ovo je tvoj samrtni as! Naslepo je posegnula prema praznom mestu kraj sebe u velikom francuskom krevetu, i strah joj ponovo dodirnu srce. Sada je bila preplaena zbog neeg drugog. Zgrabila je jastuk kraj sebe i vrsto ga steui na grudi, pritiskala ga je kao da taj gest moe da ga vrati natrag u njen zagrljaj i bezbednost ovog doma. Jer Nikola je bio na drugoj strani Tihog okeana, i Jus-tina je sada bila sasvim sigurna da je ovaj strah koji je sada oseala strah za njega. ta li se dogaalo u Japanu? ta li je radio u ovom trenu? Kakve su se opasnosti opet nadnosile nad njega? Za trenutak je eljno pogledala prema telefonu, a zatim tihi jecaj ispuni tiinu prostorije. Dame i gospodo, poinjemo da se sputamo prema aerodromu Narita. Molim vas, uspravite svoja sedita, sklonite stoie i privrstite svoje pojaseve. Sav runi prtljag smestite ispod sedita ispred vas. Dobrodoli u Tokio. Dok je nevidljiva stjuardesa ponavljala svoj kratki pozdravni govor na japanskom jeziku, Nikola Lajnir otvori oi. Sanjao je Justinu; mislei na jueranji dan, setio se kako su se odvezli van grada, to su esto inili da bi pobegli od stakla i elika Menhetna. Kad su stigli u kuu u Vest Bej Bridu, skinuli su se bosi i uprkos prolenoj sveini, hodali su tako preko belog peska. Plaviasti talasi jurili su za njom i razbijali se oko njenih stopala i lanaka, pravei oblaie bele pene. Vetar se igrao njenom kosom i kad ju je Nikola okrenuo prema sebi, kosa ih je nekako udno povezala. Njegova vrela ruka nije isputala njeno rame, privlaei je uz svoje telo vrelo od sunca. Kroz slani vetar uo je njen apat: Nik, mislim da nikada ranije nisam bila ovako srena. Ti si uspeo da iz mene istera svu tugu. Govorila mu je o saznanju da ju je oslobodio mnogih demona koji su pretili, i koje je ivot drao u stisnutoj kandi jedan od tih demona bilo je i njeno mazohistiko ponaanje zbog dominantne uloge oca. Stavila mu je glavu na rame, poljubila ga u vrat sa strane. Volela bih da ne mora da putuje. Volela bih da moemo da ostanemo zajedno uz ove talase, zauvek. Seao se ta joj je odgovorio: Sasvim bismo pomiodreli, naalio se tada, jer nije eleo da pojaava njeno mdanholi'no raspoloenje. Oseao je da je njegova ljubav prema njoj slina reci koja tiho apue kroz no, skrivena od progleda, pa ipak ivo prisutna. Sem toga, zar

ne smatra da je dobro to smo oboje zaposleni pre venanja? Neemo in^ati vremena da se ohladimo i promenimo planove. Ponovo se alio i ona podie glavu a o.n se zagleda u njene udne oi, koje su odavale visoku inteligenciju, ali i veliku dozu naivnosti koja ga je sasvim osvojJla jo prvi put kad ju je sreo. Jo ga je osvajala. Posmatraa je one crvene pege koje su u njenom levom oku lebdele k^o odsjaj njene due. Oi su joj bile boje lenika, tog dana vie zalene nego smee, i on otkri da je zahvalan to proli dogaaji nisu pro-menili njeno lice. Kroz njene oi mogao je da vidi njeno srce. Sanja li nekada o svemu tome? pitao je da li se ponovo u snu nae u kui sa dai-katanoni u rukama: da H je Saigo istisnut iz tvog uma? Uspeo si da ukloni sve to je uinio, ttj udnu hipnozu, u svakom sluaju rekla je sam si mi to rekao. Tako je klimnuo je glavom. Pa, dobro uhvatila ga je za ruku i povela ga je dalje od hladnih talasa, tamo prema vinogradima i umi. Okrenula je lice prema suncu. Srena sam to je zima prola: radujem se to sam opet ovde i to vidim da se sve vraa u ivot. Justina rekao je ozbiljno eleo bih da znam da li se u tvom umu... odjednom je prekinuo misao, traei, odgovarajui izraz u engleskom jeziku za ono to mu je bilo tako lako da izrazi na japanskom da li se u tvom umu zadrao neki odsjaj, neki eho prolog dogaaja? Ne treba zaboraviti da te je Saigo programirao da me ubije mojim maem. Nikada ne govori o tome. Zato bih? oi su joj sada bile tamne nemam ta da kaem. 22 Zagledala se prema horizontu, kao da je u prostranstvu okeana skrivena njena budunost. Oduvek sam znala da ivot nije bezbedan. Ali sve dok nisam srela tebe, nisam mnogo brinula u svom ivotu. Nije tajna da sam i ja svojevremeno imala samoubilakih name-ra, kao i moja sestra njene oi odvojie se od svetlucanja horizonta. Zagledala se u njihove prepletene prste elela bih da se to nikada nije dogodilo. Ali, dogodilo se. Uhvatio me. To je kao kad sam imala male boginje u detinjstvu. Bilo je strano. Skoro sam umrla: ostali su mi tragovi. Ali pre-ivela sam. Preiveu i sada podigla je glavu moram da preivim, shvata, zato to mi postojimo i zato to treba da razmiljam o nama. Nikola je bio dugo zagledan u njene oi. Da li je neto krila od njega? Nije mogao to da otkrije, i nije znao zato bi to moralo da ga brine. Sutra nee biti pored mene rekla je hajde zato da to bolje iskoristimo ovaj dan neno ga je poljubila ovo nije ba orijentalno? Mislim da jeste nasmejao se. Njeni dugi prsti umetnice klizili su po liniji njegove snane brade, zaustavivi se da dodirnu mekotu usana. Drai si mi nego to sam se nadala da e mi ikada iko biti. Justina ... Da ode na kraj sveta ja bih te nala. Ovo zvui kao tvrdnja zaljubljene iparice, ali ja to zaista mislim. Na svoje iznenaenje video je da je zaista tako. I tada u njenim oima ugleda neto, to ranije nije nikada video. Prepoznao je odlunost koju je mogla da ima samo ena-samuraj, neto to je mnogo godina ranije video u oima svoje majke i svoje tetke. Bila je

to udna kombinacija ponosa i odanosti, to je on mislio da je nemogue nai u zapadnjakom duhu. Zagreja ga pomisao na to kako je ponosan na nju, i kako ima zbog ega da bude ponosan. Idem samo na kratko nasmejao se nadam se da nee trajati due od mesec dana. Potrudiu se da ne doe za mnom. Lice joj postade ozbiljno. 23 Ovo nije ala, Nikola. Sto se mene tie, Japan jeste kraj sveta. Ta zemlja je meni udesno strana. Bilo gde u Evropi ja bih bila strankinja, ali uvek bih mogla da naem korene. Postoji neko oseanje pripadanja. A Japan je neto to mi je nepoznato, neprozirno. Plai me. Ja sam napola Istonjak ree tiho da li te ja plaim? Da, mislim da si me svoievremeno plaio. Ali sada se vie ne plaim ruke joj skliznue i obuhvatie ga Nik, sve bi bilo tako divno da ne mora da ide. Stezao ju je vrsto u zagrljaj, bez reci. Zeleo je vie nego ita na svetu da moe da ostane uz nju. Zeleo je to i da kae, ali je znao da bi ta izjava delimino bila lana. Zeleo je da joj kae da je nee nikada ostaviti, a dobro je znao da e kroz 24 asa biti u avionu koji leti prema Tokiju. Njegova istonjaka strana i njegovo vaspitanje diktirali su mu da strogo potuje svoju privatnost. Nikola je bio ubeen da je i Pukovnik, njegov otac, imao ista oseanja u tom pogledu, mada je on bio u potpunosti Zapadnjak. Obojica, i otac i sin, imali su neke, samo svoje tajne koje su dobro krili ak i od ena koje su voleli najvie u ivotu. Nikola duboko udahnu, oseajui promenu pritiska, a vazduh pun ozona, nekako tanak i suv, lepio mu se za koren nosa. Avion 747-SP skretao je ulevo u sporom, lenjom luku, rasterujui naslagu oblaka sve dok se ne ukazae svetlozelena polja, savreno itraftana ravnim brazdama. A onda se u daljini ukaza snagom pokriven vrh Fuijame, velianstven i nepromenljiv. Opet je bio kod kue. Naoe se u tekoj naslazi smoga to se dizao iz industrijskih oblasti grada koji se sve vie irio. Gospode ree snano graen ovek pored njega, isteui vrat da bi bolje video trebalo je da ponesem svoju prokletu gas masku. Krupan prst pokaza ono to je lealo iza avionskog prozora. Imaju pokriva smoga gori nego u dolini. San Fernando. Njegovo izborano, agresivno lice bilo je sasvim zabavljeno spoljnim pejsaom. Ima oi", pomislio je Nikola, ,,rimskog generala, lukavog i umornog istovremeno". To je 24 bila zasluga dve nepotedne borbe u kojima je uestvovao: na frontu i u politikoj areni. Kosa mu je bila kratko oiana, siva kao metal: bio je obuen u rukom iveno lako, staromodnog kroja odelo poslovnih ljudi, On je bio ovek koji je, s godinama, navikao na izvesnu dozu luksuza, ali krivina njegovog nosa, tanke usne, pokazivali su da nije roen u bogatstvu. Rafael Tom-kin, milioner za koga je Nikola radio, poticao je iz siromatva. Saigo je trebalo da ga ubije, bio je plaen za to: i mada ga je Nikola zatitio i spasao, taj isti ovek je, Nikola je bio siguran u to, naredio da se ukloni detektiv, kapetan Lu Kroker, Nikolin najbolji prijatelj. Nikola je gledao u profil Tomkinovog snanog lica ne primeujui ga. Amerika mo, Nikola je to uspeo da shvati, bila je plitka, odmah ispod koe, i za njega nije bilo teko da

prodre kroz tu tanku naslagu do unutranjosti. Ali Tomkin nije bio kao njegove kolege iz Saveta. Njegov va je bio zaista snaan, dokaz njegove odlunosti i postojanosti. To je Nikolu veoma interesovalo, jer je dugovao sebi i kamiju svog mrtvog prijatelja, da upozna dobro ovog oveka i da jednom kad ga bude dobro poznavao, shvati gde je seme njegovog tihog propadanja. Bio je ubeen da je Tomkin naredio da Kroker bude ubijen u onoj saobraajnoj nesrei izvan Ki Vesta. Kroker je tamo vrio istragu na svoju ruku, i samo je Nikola znao da je na tragu da otkrije kako je ubijena Anela Didion. Le-pa manekenka visoke mode nekada je bila ljubavnica Rafaela Tomkina. Primena dobro poznate taktike, Tokugave najveeg japanskog oguna ija je porodica bila na vlasti vie od hiljadu godina, uvala je tradiciju i spaavala je prodor Zapada. On je uio: Da bi upoznao svog neprijatelja najpre mora da mu postane prijatelj. A kad mu jednom postane prijatelj, sva njegova odbrana pada. Tada moe da izabere odgovarajui metod pomou kojeg e ga unititi. Nikolina elja za osvetom vodila ga je, uprkos Justi-ninim protestima da prihvati Tomkinovu ponudu za posao od pre godinu dana. I od prvog dana, sve njihovo snage bile su usmerene na ovaj trenutak. Tomkin je pripremao ovo predloeno, spajanje jedne od svojih filijala sa jednim od 25 Satovih kobuna. Svaki poslovni razgovor s Japancima ionako je bio teak, a tek ovako komplikovano spajanje dva velika preduzea bilo je zaista neto veoma osetljivo i teko ostvar-Ijivo. Tomkin je priznao da mu je oajniki potrebna pomo. I ko bi mu bolje pomogao u tom iscrpljujuem zadatku od Nikole Lajnira, napola-istonjaka, roenog i vaspitanog u Japanu. Tokovi udarie o tarmak i oni se bezbedno spustie. Osetie pritisak dok je pilot smanjivao brzinu. Kad su ustajli da bi uzeli svoje mantile iz oeljaka iznad glave, Nikola je posmatrao Tomkina. Neto se sa njim dogodilo otkako su prvi put razgovarali. Poeo je da upoznaje Rafaela Tomkina, zadobio je njegovo poverenje, a tako i njegovo prijateljstvo dar koji je industrijalac retko kad darovao. Nikola je bio blizu same istine o ovom oveku. Jedno je bilo jasno on nije zver kako su ga smatrale njegove keri Justina i Gelda. U poetku je pokuao da ova svoja saznanja prenese Justini ali, kako su se takvi razgovori obino zavravali groznom svaom, polako je digao ruke od njih i prestao je da je ubeuje da je otac voli. Suvie se toga dogodilo izmeu nje i njenog oca, da bi ona sada tako- lako mogla da promeni svoj stav prema njemu. Ona je jednostavno mislila da je on monstruozan. I na neki nain bila je u pravu, pomisli Nikola, dok su silazili s aviona. Ali, za njega je bilo dosta teko da poveruje da je Tomkin bio sposoban za ubistvo. Naravno, ljudi njegovog poloaja i ranga nisu oni koji e neprijatelju podmetnuti obraz. On nije smeo da okleva pred onima koji su mu smetali, a koje je trebalo da srui. Prekinute karijere, bankrotstva, propali brakovi to su tragovi koje ovek tipa Rafaela Tomkina mora da ostavlja za sobom. Bio je pametan i nesumnjivo nemilosrdan. On je uinio takve stvari o kojima se Nikola ne bi nikada usudio ni da razmilja. Pa ipak, od toga do naruivanja ubistva bio je dug put. Njegova velika ljubav prema kerkama moda je uticala na takvu luaku odluku.

Ali, sve ono to je Kroker uspeo da iskopa dvosmisleno je vodilo prema Rafaclu Tomkinu. ukljuujui njegovu tele-snu slrau kojoj je dopustio da ubije Angclu Didion. Zalo? Sta ga je nateralo na taj oajniki korak? 26 Zato je on sebi postavio za clj da prvo dobro upozna i shvati neprijatelja Rafaela Tomkina, da zaviri u svaki kutak njegovog ivota, da skine kosti i kou sve do due. Jer, jedino u otkriu tajne Krokerovog ubistva Nikola je mogao da nae svoj mir i, eventualno, odgovor na to ta on lino treba da uini. Ako ne bude razumeo Tomkina, ako se zaleti na njega krvavom uskom stazom osvete, on bi se izjednaio sa svojim neprijateljem. Ne bi bio bolji od njega. On nije mogao da uini tako neto. Njegov roak Saigo znao je za tu Nikolinu osobinu i, koristei to, ubijao je Nikoline prijatelje. Saigo nije znao ta je to griza savesti zbog ubistva. On je nauio kako da uniti ivot, uei Kan-aku na ninucsu a kasnije i zastraujuu Kobuderu. Ali neznano gde potisnute snage koje je dotle uspevao da obuzda vremenom su ga obuzele, koristei ga za svoje sopstvene paklene planove. Saigo je posedovao mo samo zato da bi kasnije bio obuzet njome. Na kraju je njegov duh popustio, i on je zavrio u ludilu. Nikola duboko udahnu i protrese glavom da bi oterao misli na prolost. Saigo je bio mrtav ve godinu dana. Ali, ponovo je bio u Japanu i prolost je poela da ga salee sa svih strana, kao da je gomila kamija stalno aputala u njegove ui, traei momentanu panju. Toliko uspomena, toliko oseanja. eong; pukovnik; Itami, njegova tetka, koju e morati nekako da poseti. I uvek Jukio, tuna Jukio zle kobi. Prelepa Jukio koja je ispunila njegovu mladenaku matu kad su se prvi put sreli na zabavi keirecu. Prvi njihov dodir bio je kao udar elektrine struje, ispunjen seksualnom eljom i obeanjem. Jo i sada se seao njene tople, vrste butine izmeu svojih nogu koju je oseao dok su igrali kroz pnostoriju osvetljenu sveama, zagledani jedno drugom u oi, svesni plamenog pogleda kojim ih Saigo prati dok je stajao pored oca. Mada je Jukio poginula od Saigove ruke, njen kami je nastavljao da proganja Nikolu. Svim srcem je voleo Justinu, ali u mislima je jo igrao onaj prvi ples sa Jukio u nekom udnom, sopstvenom svetu u koji smrt nije imala pristupa. Um ima neverovatnu mo, i ako moe da se poveruje da mrtvi mogu da oive, Nikola je vratio Jukio iz njenog vlanog groba snagom svojih uspomena. 27 I sada je ponovo, posle mnogo godina, opet bio na rodnoj grudi. inilo mu se da je vekovima bio daleko odavde... Sada je bio blii Jukio. Igraj Jukio, drim te vrsto i nita nas nee razdvojiti, nita te vie ne moe povrediti, mislio je Dobar dan, gospodo. Mlada Japanka stajala je ispred njih klanjujui se. Sato Petrolhemija eli vam dobrodolicu u Japan. Malo iza nje, stajao je mladi Japanac u tamnom odelu poslovnih ljudi, s tamnim naoarima na nosu. Uzeo je njihove bonove za prtljag. Upravo su proli kroz pasoku i carinsku kontrolu. On e se pobrinuti za va prtljag. Osmeh joj je bio sladak. Molim vas, poite za mnom. Nikola je sakrio iznenaenje to ih je saekala ena. Naravno, nee nita o tome rei, ali to nije bilo dobro za njihove predstojee pregovore. Video je da je ova ena veoma armantna; Tomkinu je bilo svejedno ko je i kakva je, ali za bilo kojeg Japanca injenica da ga eka ena bila bi ozbiljna uvreda. Sto je ovek koji vas eka na viem poloaju u

pre-duzeu, to je vee uvaavanje koje kompanija gaji o vama. U Japanu su ene bile nisko na hijerarhijskoj lestvici. Mlada ena ih izvede na sunce i povede prema limuzini koja je ekala na njih. Zastala je, drei otvorena zadnja vrata kola. Ja sam gospoica Joida, pomonica gospodina Satoa ree molim vas da mi oprostite nepristojnost to se nisam ranije predstavila, ali elela sam da vas to pre izvuem iz one guve. Nikola se nasmeja u sebi zbog loeg engleskog jezika kojim je govorila. Posmatrao ju je dok im se ponovo klanjala, uzvrativi automatski na njen gest i promrmljavi. Nema tu nikakve nepristojnosti, gospoice Joida, ali zahvalan sam za vau brigu govorio je biranim japanskim recima. Ako je i bila zaprepaena njegovim savrenim znanjem njenog maternjeg jezika, to nije pokazala ni najmanjim spo-Ijnim znakom. Oi su joj bile kao od stakla, postavljene ukoso na njenom savrenom ovalnom licu. U svakoj zemlji mogla je svoj savreni izgled i mirnou da proda za veliku vrednost. Ali ovde ne. Sato Petrolhemija je bila njena druga porodi28 a, i njoj je dugovala svu odanost kao n svojoj pravoj porodici. Nikola je to dobro znao. I to je bila tradicija koja se potovala jo iz doba Tokugavinog ogunata. Molim vas da se udobno smestite u kola. Veselo se nasmeila svojim cvrkutavim glasom. Na reveru je nosila zlatni znak kompanije. U uima su joj svetlucale minue sa smaragdima. Mora da ste sreni to ste opet kod kue, Lajnir-sane ree izgovarajui njegovo prezime kao Rajnaru. Ne bi bilo pristojno da je Nikola pridao znaaj njenoj jasnoj opasci: mudro mu je saoptila da se dobro obavestila o njemu a da nije nijednu re o tome rekla direktno. Osmehnuo se. Godine su se istopile ree i ini mi se da sam odavde otiao pre nekoliko trenutaka. Joida okrete svoje lepo lice. Mladi je dolazio natovaren njihovim koferima. Njene oi opet potraie Nikoline i glas joj postade manje formalan. i Imaete kola na raspolaganju ree ukoliko budete hteli da palite tapie kauuka. Nikola se borio da sakrije iznenaenje. Sada mu je bilo jasno koliko je mnogo Joida znala o njemu. Ne samo da ie rekla da e mu Sato obezbediti kola ako eli da poseti grobove roditelja, ve mu je napomenula da moe da zapali tapie kauuka na maiinom probu. Niie bilo ba nairoko poznato da je eong bila napola Kineskinja: tapii kauuka je bio tipian kineski izraz, mada Japanci, takoe budisti, pale tapie tamjana na grobovima lanova porodice i prijatelja. Joida obori oi: Znam da nemam prava da vam to ponudim, ali ako, e vam biti lake da ne budete sami na tom putu, ja mogu da poem s vama. To je vrlo ljubazno ree Nikola posmatrajui mladia s prtljagom krajikom oka ali ne smem da zahte-vam tako veliku uslugu od vas. Ne elim da vas uznemira-vam.

 To mo ni najmanje nee uznemiriti rekla je. Moj mu i dete sahranjeni su nedaleko odatle. Tako da bih i inae ila na groblje. 29 Pogledi im se susretoe, ali on nije mogao da kae da li ona govori istinu, ili samo koristi japansku la s namerom da ga njena ponuda ne zbuni. U svakom sluaju, on odlui da je povede sa sobom, kad mu pregovori to budu dopustili. Biu poastvovan, gospoice Joida ree. U kolima, dok ih je ofer sigurno vozio kroz gusti saobraaj, Tomkin se nagnu i pogleda kroz krozor u graevinu od elika i stakla. Gospode ree ba kao u Njujorku. Kad e, do avola, prestati da grade u visinu? Preao sam 12.000 kilometara, a ini mi se kao da se nisam makao sa kunog praga. . Naslonio se unazad na sedite i na licu mu se odjednom pojavi vragolasti izraz. Razlika je jedino u tome to sam trenutno u krugu od nekoliko hiljada kilometara najkrupniji ovek zar ne, Nik? Nikola se osmehnu svom poslodavcu, malo se nakloni, a zatim s istim izrazom lica ree Joidi koja je sedela na prednjem seditu: Gaiini su obino grubi, mada ne misle nita loe, zar ne? slegnuo je ramenima. Sta biste drugo i oekivali od loe odgajanog deteta? Joida pokri svoja usta nalik na ruin pupoljak, ali po sjaju koji se video u oima znao je da se smeje. O emu to vas dvoje avrljate? zareza Tomkin, oseajui se nekako odbaenim. Upravo obavetavam uroenike da strani avoli nisu predimenzionirani samo u stasu laga Nikola. Izgleda da je pogodio dobru icu, jer se Tomkin veselo nasmeja. Ha, ha rikao je sasvim si prokleto u pravu, Nikola. Odlino, Nik. as kasnije, njih troje izaoe iz super brzog lifta na vrhu zgrade Sinuku Suirju. itav Tokio leao je ispod njih kao blistavi dragulj. Visoko u vazduhu, na pedeset i drugom spratu iznad zemlje, Nikola je bio zaprepaen koliko se izgradilo u Tokiju otkad on nije bio u njemu. Oblakoderi su se dizali sa trotoara kao sjajni nokti mandarina. Joida ih je vodila hodnikom, otvarajui vrata od tekog drveta ispred njih. Bila su ukraena ogromnom, okruglom bravom u obliku Satoovog groba. Du itavog hodnika, 30 prijatno osvetljenog indirektnom svetlou, visile su estampe iz Edo perioda. Bila su to ukijo dela Hiroigea, majstora kie, Hokusaija, majstora pejsaa i Kanijoija, majstora japanskih mitova. Ispod nogu im je bio debeo tepih golubije sive boje, koji je upijao svaki zvuk. I zaista se nita nije ulo, mada se svuda oko njih, u svim kancelarijama, vredno radilo. Teleksi su tiho avrljali a u drugom delu ula se baterija elektronskih pisaih mainna koja je radila punom brzinom. Joida zastade ispred jednih vrata od tekog drveta, zatvorena na tradicionalni japanski nain. Brave su bile od tekog, crnog kovanog gvozda. Podsetile su Nikolu na riakon seoske krme u kojima se svojevremeno zaustavljao. Gospodin Sato je znao da ete imati zamoran put ree Joida takvo putovanje izmori i najjau konstituciju. Zato su va prtljag odneli u Okuru. Mladi e se pobrinuti za vae sobe ona podie ruku drei dlan nagore. Bio je to tako obian, pa ipak elegantan gest. Ovde ete moi da se opustite i da odbacite

brige i umor njene usne kao trenjin cvet razvukoe se ljupko u osmeh. Da li biste bili ljubazni da poete za mnom? Tomkinov besan glas sledi je. ta se ovde, do avola, dogaa? oi su mu bile zakrvavljene. Nisam preao pola sveta da bih namakao guzicu u nekoj kadi za sedenje, dok veliki ovek ide unaokolo i zavrava poslove. Potapao je svoj elegantni neseser od krokodilske koe. Ja sam doao da razgovaramo o integraciji zareao je. Sve ostalo moe da saeka, to se mene tie. Joidino lice nije pokazivalo nita od onoga to je svakako oseala. Osmeh joj je jo titrao na licu i, za divno udo, nije bio zaleen. Gospodine Tomkin poela je dopustite mi da vas uverim ... Sato! Tomkinov nervozni glas nadjaao je njene tihe tonove. elim da vidim Satoa sada. Odmah! Ne moe me ostavljati da klatim jaja unaokolo. Rafael Tomkin ne eka ni na koga! Molim vas oprostite gaiinu ree na japanskom, ne pominjui Tomkinovo ime. Imao je dug, zamoran put spustio je glas a istovremeno pojaao pritisak na Tomkino31 vu miicu. Gospoice Joida, moram da vam kaem da on ima problema sa hemoroidima i sada se osea kao pas koji sedi na mravinjaku. Laje na sve i svakog iscerio se nema smisla da ne bude srdaan prema tako divnom cvetu koji savreno obavlja svoju dunost. U svom bolu, on naslepo lomi lepotu ispred sebe. Joida zabrinuto pogleda Tomkina pre nego to se pokloni, zahvalivi se Nikoli. Sato-san e uskoro biti s vama rekla je. On je samo eleo da se odmorite i osveite pre nego to ponu zamorni poslovni razgovori. Potpuno shvatam, Joida-san ree Nikola, ljubazno divno je to se Sato-san toliko brine o naoj udobnosti. Molim vas da mu prenesete nau zahvalnost udario je Tomkina svojim miiavim ramenom a to se tie gai-ina, prepustite ga meni. Joida se ponovo pokloni, a olakanje joj se razli preko lica: sada nije brinula o tome da krije svoja oseanja. Hvala vam, Lajnir-sane. Ne mogu da zamislim ta-bi mi Sato-san rekao da nisam postupila onako kako je on eleo napola trei, provukla se pored njih dvojice i brzo pourila nazad niz hodnik. Tomkin oseti da je Nikola popustio pritisak na njega i oslobodi se sasvim. Lice mu je pocrvenelo od besa. Podigao je uvis prst, nalik na kobasicu. Duguje mi objanjenje, Nik, i pazi neka bude vero-dostojno ili ... Umuknite! To nije bilo reeno naroito glasno, ali neki skriveni ton izgleda da je pogodio Tomkina pravo u ivac. Zaista je za-utao. Ve ste nam naneli dovoljno tete ree Nikola borei se, kao i Joida, da sakrije emocije koje su ga razdirale. ta ti sebi uobraava . .. Nepromiljeno ste nam okaljali obraz pred ovom enom. Biemo oboje sreni ako ne ode pravo kod Satoa i ne ispria mu sve o naoj bruci. Ova poslednja reenica bila je la. Joida je bila toliko preplaena to nije uspela da zadovolji visoke goste i ni u snu ne bi uinila takvu stvar.

32 33 Ali, Tomkin to svakako nije mogao da zna i malo straha nije bilo naodmet u ovom trenu. Nikola se progura pored njega. Naao se u prilino maloj prostoriji, blago osvetijenoj, sa podom poploanim kedro-vinom. Na jednom zidu su bili prostrani metalni garderobni ormarii. Priao je jednom i otvorio ga. Unutra nije bio samo mantil za kupanje, ve i etka i ealj i druge toaletne potreptine. Sdesne strane, kroz prolaz koji se zavravao lukom, ulazilo se u kupatilo s ogledalima, pisoarima i toaletima. Nikola je mogao da uje priguene zvuke vode koja je kapala negde iza zidova. S leve strane od ormaria bila su jednostavna drvena vrata. Kupatila su, pretpostavljao je, iza njih. Vazduh je bio vlaan i topao, izazovan. Poeo je da se svlai. Tomkin ue iza njega. Stajao je, uspravno nasred prostorije, buljei u njega, oekujui da ga Nikola pogleda u oi. Nikola je polako i metodino nastavljao da radi ono to je poeo, dok su njegovi dugi, lepo oblikovani, miii skakali. Bio je svestan da ga Tomkin posmatra. Posle izvesnog vremena, Tomkin ree: Sluaj ti, barabo, da to vie nikada nisi uradio glas mu je bio grub od besa. Slua li me ti uopte? Pitao je najzad. Skinite odeu ree Nikola, slaui pantalone i stavljajui ih na metalnu vealicu. Bio je potpuno nag, osloboen veza civilizacije, onoga to je ona diktirala da mora da nosi. Proklet da si, odgovori mi civilizovano u Tomki-novom glasu sada se nije oseao samo bes, nego i strah od ovog oveka koji je stajao nag pred njim. Bio je zbunjen. U njegovom svetu velikih poslova i vanih odluka nagost je bila uvredljiva i nag ovek bio je vie nego ranjiv. Ali sada, dok je posmatrao nago telo Nikole Lajnira, Tomkin je mogao da oseti samo da je sam ranjiv. Bio je to tako jak oseaj, da je srce poelo da mu udara snanije a puls je bio sve ubr-zaniji. Nikola se okrete da bi pogledao pravo u Tomkinove oi. Zaposlili ste me po specijalnom zadatku rekao je. 2eleli ste da za vas obavljam specijalne dunosti. Molim vas, dopustite mi da obavljam svoj posao i nemojte da se meate. Nije se oseala Ijutina u njegovom glasu. Mogao je da se odlino kontrolie. Ali u tvojim poslovnim obavezama ne pie da treba da me vrea ree Tomkin, sada ve mirnijim glasom, borei se da obuzda svoj sve ubrzaniji puls. Sada ste u Japanu ree Nikola jednostavno. Ja sam ovde da vam pomognem da prestanete da mislite kao Zapadnjak. Misli, plai se da opet ne okaljam obraz zareza Tomkin, i pokaza debelim palcem prema zatvorenim vratima. Pa to je samo enska. Ba me briga ta e ona misliti 0 meni. Jebe mi se. Ona je u stvari, lini predstavnik Seiija Satoa. reqe Nikola, smirujuim tonom. Zbog toga je veoma vana. Ova la je bila sada potrebna da bi se Tomkin drao pod kontrolom. Da je samo i za tren posumnjao da im nije ukazana najvea panja, teko bi ga bilo zaustaviti. Poto je to tako, ona je i kao sam Sato prema tome nije nita manje vana. Misli da treba da kleim i klanjam se pred njom?

1 to poto Sato nije imao ni toliko vaspitanja da nas lino saeka? Bili ste u ovoj zemlji bezbroj puta ree Nikola udi me da niste nauili nita o japanskim obiajima. Ovaj tretman dobijaju samo najvii gosti. Uli su u prostoriju etvrtastog oblika, ne veu od est kvadratnih metara. Pod je bio i ovde u kedrovini ali su zidovi bili od sjajnih plavih ploica. Plafon, poploan manjim ploicama bio je, u stvari, mozaik koji je predstavljao prepletene tokove kompanijinog znaka. Ceo prostor bio je zapremljen dvema ogromnim kadama, napunjenim vodom koja se pui-la. Dve mlade ene su stajale, oekujui ih. Bez oklevanja Nikola stade ispred njih, dopustivi im da ga poliju toplom vodom a zatim da ga trljaju nasapunjanim sunerima. Posle nekoliko trenutaka koji su bili potrebni da sve ovo upije, Tomkin je sledio Nikolin primer. 34 Ovo mogu da shvatim ree Tomkin, doputajui devojkama da ga trljaju. Prvo se operi, pa dopusti da te toplina odmori i opusti. Paljivo su ih oprale specijalnim amponima, a zatim su ih povele prema kadama koje su se puile. Voda je ovde bila jo toplija, to natera Tomkina da se zgri. Otkrili su udubljenja u kadama tako da su mogli da sednu i da im se iz vode vide samo glave. Tomkinovo lice je bilo crveno a kapljice znoja su mu se slivale niz obraze. Otkrio je da ako se pokrene vrelina postaje neizdriva. Niko-line oi su bile zatvorene, itavo telo oputeno. Vladala je savrena tiina u kojoj se nije ulo nita drugo do pljuskanja sitnih talasa koje su njihova tela pravila u kadi. Poploani zidovi bili su vlani od pare. Tomkin zabaci glavu unazad, zagleda se u Satov znak i ree. Niki, da li e se oeniti mojom kerkom? Iako napola uspavan Nikola, je ipak osetio traak oajanja u glasu ovoga'oveka i skoro se zaprepastio. Da, ree brzo svakako u se oeniti njom. im se vratimo kui. Da li si o tome ve razgovarao sa Justinom? Osmehnuo se. Mislite, da li sam je zaprosio? Jesam uo je kako je Tomkin duboko uzdahnuo, otvorio je oi i pogledao ga. Da li imamo va blagoslov? Tomkinovo lice potamne i on nekako kao da zalaja, to Nikola prepoznade kao smeh. Svakako da imate moj blagoslov i neka vam on donese svaku sreu i dobro. Ali ne govori o tome nikako Ju-stini. Gospode, mogla bi da odlui da se ne uda za tebe samo da bi meni napakostila. Mislim da su ti dani davno proli. Grei. Nikada nee biti mira izmeu mene i mojih keri. Suvie gorine ima s njihove strane, suvie mi zameraju zbog naina na koji one misle da sam se meao u njihov ivot. Ne znam vie da li su u pravu, ili nisu. Nikola pomisli da je, sada, trenutak da se prekine ova vrsta razgovora i poe polako da izlazi iz kade. Tomkin je sledio njegov primer, i oni kroz druga vrata odoe u saunu. 35 Sedeli su na estougaonim crepovima dok je dugaka vertikalna lula kaljala i izbacivala kratke mlazeve vrele vode. Onda, odjednom, s velikom bukom poe da izlazi para iz lule i svaki razgovor postade nemogu.

Tano pet minuta poto su uli, zazvoni zvono koje ih je upozoravalo. Vie nisu mogli da vide jedan drugog, mada su sedeli sasvim blizu. Lula koja je ila s njihove leve strane, povremeno bi izbacivala oblake pare, obavijajui ih novim i novim talasima topline. Nikola dodirnu krupno Tomkinovo rame i oni prooe kroz vrata na najudaljenijem zidu. Nali su se u prilino velikoj prostoriji, blago osvet-Ijenoj, punoj mirisa na brezu i kamfor. etiri duga stola bila su rasporeena u pravilnim razmacima. Dva stola su bila zauzeta nekim tamnim figurama za koje uskoro shvatie da su ljudske. Pored svakog stola stajala je po jedna mlada ena. Gospodo jedan mukarac s njihove desne strane sede na sto nadam se da ste sada oputeniji nego kada ste proli kroz ova vrata. Sato ree Tomkin trebalo vam je... Ali, poto je osetio pritisak Nikoline ruke na miici, presee se u pola reenice i zavri je drugaije. Ovo je fantastian nain da nas doekate. U Okuri ne bismo dobili ovako neto. A ne, mi ne moemo da postignemo taj nivo Seii Sato klimnu sa zadovoljstvom glavom, beskrajno zadovoljan zbog komplimenta Lajnir-sane ree, okrenuvi se malo velika mi je ast to sam vas najzad upoznao. Toliko sam toga uo o vama pruio je noge i legao na lea. Recite mi, da li ste zadovoljni to ste se vratiti kui? Moj dom je sada Amerika, Sato-sane ree obazrivo Nikola. Mnogo se toga promenilo u Japanu otkako sam ga ja napustio, ali verujem da je ipak dosta toga ostalo kao nekada. Pogreili ste poziv, Lajnir-sane ree Sato trebalo je da postanete politiar. Nikola je razmiljao ko bi mogao da bude tajanstveni etvrti ovek. Bio je dobro upoznat sa japanskom poslovnom hijerarhijom, koja se toliko razlikovala od zapadnjake i koju Zapadnjaci nikako nisu mogli da shvate. Znao je da je 36 Sato bio predsednik grupe preduzea keirecu, a da je p -red njega bilo jo mnogo hijerarhijskih lestvica, mnogo ljudi na znaajnim poloajima koji su imali bogatstvo i mo. A bilo je i takvih koji su bili na tako visokim poloajima u Japanu a koje stranci pa ni mnogi Japanci nikada nisu ni vi-deli niti su znali, za njih. Da li je to bio jedan od tih ljudi? Ako je bilo tako, Nikola je mogao da shvati da je Tomkino-vo upozoravanje tokom itavog dugog puta do Japana onda bilo na svom mestu. Ovaj posao koji treba da zakljuim sa 'Sato Petrolhemijom' verovatno je najvei potez koji sam ikada obavio, Nik" rekao mu je. Integrisanje moje kue 'Sfinks Silikon' i Satovog, 'Nipon Nemori Cip' kobuna, donee neverovatnu zaradu u naredne dve decenije Tomkinovoj industriji". Ameriki industrijalci su strahovito spori kad treba neto preduzeti. Zato sam odluio da se integriem sa 'Sfin-ksom' pre pola godine. Dosta mi je oklevanja. Ja sam uvek kasnio tri, ili est, meseci i kad god bih dobio njihovu robu Japanci su se ve pojavili sa neim boljim. Kao i uvek, oni su uzimali nau osnovu i poboljavali su proizvod, i jo neto, davali su ga jevtinije. To su uradili Nemcima sa fotoaparatima i itavoj Evropi s automobilima. A sada e to isto da uine nama sa kompjuterskim ipovima, ukoliko ne pomak-nemo guzice. Ti bolje, od bilo koga, zna Nik kako je teko stranoj kompaniji da se uvrsti u Japanu. Ali, ja sada imam neto to oni ele i to im je toliko potrebno da e mi dopustiti da imam 51 odsto zarade u mojoj roenoj kompaniji. To je neto neuveno. Ali treba imati na umu ta su uradili sa IBM-om kad su otvorili svoje predstavnitvo u Tokiju".

Nikola se dobro seao tog sluaja. Japansko svemono ministarstvo spoljne trgovine i industrije, poznatije pod skraenicom Miti, uinilo je sve da posle drugog svetskog rata vrati snagu i mo japanskoj industriji. Godine 1950. glavni ministar Miti-a Sigeru Sahai, bio je oajan zbog ogromne navale amerikog kapitala u Japan. Shvatio je da se velika mo krije u kompjuterima, i da su oni budunost koja e preplaviti svetsko trite. U to vreme Japan nije imao razvijenu kompjutersku tehnologiju. Sahai je iskoristio elju IBM-a da u Japanu otvori trite kompjutera, kako bi osnovao nacionalnu kompjutersku industriju. 37 Miti se ve pobrinuo da ogranii ulaganje stranog kapitala u japansku privredu. Ministarstvo je, u stvari, bilo toliko mono da je moglo bez ikakvih objanjenja da iskljui svako strano ulaganje. Sahai je dopustio da se osnuje IBM-Japan, ali im je kompanija bila postavljena na noge, on im je pokazao u ta su se upustili. IBM je imala sve osnovne elemente do kojih je bilo stalo Japanu da bi poeo svoju domau industriju. No sada ve legendarnom, sastanku sa predstavnicima IBM-a, Sahai je rekao: Mi emo preduzeti sve mere da unitimo va posao ukoliko ne predate sve IBM-ove licence Japancima i ne zahtevate za to samo pet odsto prihoda". Kad su predstavnici IBM-a ovo dobili i rekli Japancima da oni imaju kompleks inferiornosti, Sahai je odgovorio: Mi nemamo kompleks inferiornosti prema vama: nama su samo potrebni vreme i novac, da bismo dobro krenuli". Zaprepaeni, Amerikanci su imali samo dva izlaza; ili da sasvim povuku IBM iz ovog dela sveta, ili da se priklone onome to je Miti traio, a to je bila potpuna dominacija Japanaca. Odluili su da se predaju i godinama posle toga, Sahai je ponosno prebirao zakljuke ovih pobeonosnih pregovora. Iz tog fijaska sam mnogo nauio. Tomkinov glas prenu Nikolu iz misli. Nisam toliko naivan da stavljam nogu u stupicu pre nego to dobro prouim ta se, do avola, dogaa. Ja u gledati da iskoristim Japance. Samo da dogovor bude potpisan; neu dati ni piljiva boba za japansku kompaniju. Ja imam neke male prednosti, ali ne mogu da proizvodim taj novi ip u Americi a da cena ne bude mamutska. Sato moe da mi pomogne. On dri u rukama japansku industriju. On moe jevtino da proizvede sto to mi je potrebno i da napravimo veliki posao nasmejao se. Mislim, zaista veliki posao, Nik. Verovao ili ne, mi se nadamo da emo za dve godine ostvariti dobit od sto miliona dolara oi su mu plamtele. Dobro si me razumeo: sto miliona! Nikola je skoro zaspao kad se ruke podigoe s njegovih miia. Ovako se nije godinama dobro oseao. uo je da se neko kree u sobi, a zatim kako Satov glas nareuje: Sada emo se istuirati i obui, pa na posao. Za petnaest minuta doi e gospoica Joida da vas preuzme, Sato je ustao kao ogromna tamna senka. 38 Nikola okrenu glavu da bi dobro pogledao, ali jedino to je mogao da zakljui bilo je da, prema amerikim meri-lima Sato nije visok. Iza njega, pokrenu se figura etvrtog oveka koji ustade. Nikola pogleda prema njemu ali Satoova krupna figura bila je izmeu njega i nepoznatog. I nije to neki veliki posao govorio je japanski industrijalac. Svakako da ste jo umorni od napornog puta, a sem toga, dan je ve daleko odmakao. Pa ipak

naklonio se formalno obojici ponedeljak je, i preliminarni razgovori ne mogu da ekaju. Slaete se sa mnom, Tomkin-sane? Hajde da ponemo, i to to pre ree Tomkin, i mada je bio sasvim blizu Nikole glas mu je nekako bio nejasan, kao priguen. Odlino ree Sato kratko, i njegova glava brzo klimnu a do tada ... Kad ostadoe sami, Nikola sede i prebaci pekir preko krila. Bili ste prilino mirni ree. U pauzi koja je nastala, devojke nestadoe utei kao kad vetar pomera granje. Tomkin skliznu sa stola. Saino opipavam teren ree i omota se velikim pekirom. Sem toga, Sato je bio suvie zabavljen razgovorom s vama. Pustio sam ga. U stvari, pitao sam se ko bi to mogao da bude s njim. Sta mislite? Nasluujete neto? govorio je Nikola dok su ili prema tuevima. Tomkin odmahnu glavom. Znate japansku industriju. Gospod bog zna kako oni upravljaju, i ne bih se iznenadio da saznam da je ak i on sam zbunjen poretkom stvari Tomkin slegnu svojim krupnim ramenima. Sumnjiv mi je onaj nepoznati; ali kogod da je, mora da je krupna zverka, kad mu je doputeno da ue tek tako u Satovo privatno svetilite. Kancelarija Seiija Satoa bila je ureena sasvim u zapadnjakom stilu udobne sofe i fotelje bile su grupisa-ne oko niskog velikog stola od crnog laka. Dok je iao za Tomkinom, Nikola primeti poluotvorena vrata sa strane, kroz 39 koja se videla tokonoma tradicionalna nia u koju je svakog dana stavljan sve cvetni aranman. Iznad cvea visio je neki starinski zapis. Nikola nije mogao da proita ta pie, jer je nia bila udaljena, ali mogao je da bude siguran da se radi o nekoj Zen izreci koju je napisao stari majstor. Seii Sato im prie odsenim, ustrim korakom. Kao to je Nikola i pretpostaljao, Sato je bio onizak ovek, jedva srednjeg rasta. Kroz prvoklasno odelo marke Ralf Loren, Nikola je jasno primetio dobro razvijene miie koji su se ispod tkanine istezali kao opruge od gvozda. Osmehujui se, Sato prui ruku svakom od njih na vrlo ameriki nain. Nikola sa uenjem primeti, preko Sa-toovog krupnog ramena, vrh Fuijame. Znao je da se planina vidi s vrha Meunarodnog trgovinskog centra kod stanice Hamamacu-o, odakle je inae polazio jednoinski voz za Ha-nedu. Ali odavde iz srca inukua fantastino! Doite ree Sato, pozvavi ih pokretom ruke. Sofa je najudobnija za premorene putnike. Kad su seli, Sato ispusti neki zvuk, jedva ujni, iz dubine grla, kao da se nakaljao, ali odmah se iza poluotvorenih vrata kroz koja se videla tokonoma pojavi jo jedna osoba. Mukarac je bio prilino visok i mrav. Nekako je pod-seao ina more, bio ie nepromenljiv i divan. Moda je imao oko ezdeset godina, deset vie od Satoa, ali to je bilo teko oceniti. Kosa je poela da mu sedi, bila je paperjasta, veoma nena. Imao je uredno potkresane brkove koji su bili pou-teli po donjoj ivici od duvanskog dima. Priao je nekakvim udnim, kratkim, poskakujuim koracima, kao da ne vlada svojim miiima. Kad je priao blie, Nikola primeti da se neto dogodilo s njegovim desnim okom jer je kapak bio stalno sputen i kroz mali otvor sijalo je oko, skoro nalik na stakleno, podseajui na opal.

 Dopustite mi da vam predstavim gospodina Tanzana Nangija ree Sato, a jednooki mukarac se nakloni Nikoli i ovaj mu uzvrati naklon. Bio je odeven u tamnosivo odelo s uskim prugama, imao je bilistavo belu koulju i jednostavnu svetlosivu kravatu. Nikola odmah vide da pripada staroj koli: bio je konzervativan i nepoverljiv prema bilo kakvom poslu sa strancima. 40 41 Nangi-san je presednik Daimio banke za razvoj i to je bilo sve to je Sato rekao. I Nikola i Totnkin su znali da je svaki keirecu u Japanu vlasnitvo odreene banke u koju se sliva sav novac: to je nekako i bilo logino. Tako je Daimio banka za razvoj bila vlasnik Sato Petrolhemije. Joida unese posluavnik sa porculanskim ajnikom koji se puio i etiri oljice od finog porculana. Paljivo klee pored jednog kraja stola, i koristei metlicu od trske, polako pripremi zeleni aj. Nikola ju je posmatrao, primetivi kako je vesta i kako su JJ ljupki pokreti prstiju dok rukuje priborom. Kad su svi mukarci bili poslueni, ona se die i tiho napusti prostoriju. Za sve to vrenje nije direktno pogledala ni u koga. Nikola oseti da ga Nangi uporno posmatra i znao je da ga odmerava i procenjuje. Nije ni za trenutak sumnjao da birokrata sve zna o njemu: ne bi doao na ovakav sastanak a da se prethodno ne obavesti o svim uesnicima sastanka. Nikola je znao jo neto ako je on bio konzervativan, kao to se odmah videio, ni najmanje mu se nee dopasti osoba tipa Nikole Lajnira- polu-Istonjak, polu-Englez. U Nangije-virn olrna, on e biti ispod nivoa obinog gaiina. Zajedno, kao to je nalagala tradicija, svi podigoe oljice i prinesoe svetlozelenu penu usnama, pijui s uivanjem. Nikolu je zabavljalo kad je primetio kako se Tomkin namrtio zbog gorkog ukusa aja. A sada ree Tomkin, poto je grubo spustio svoju oljicu na sto i nagnuo se napred kao da je golman na fud-balskoj utakmici da preemo na posao. Nangi koji je sedeo vrlo ukrueno, paljivo izvadi iz unutranjeg depa filigranski ukraenu kutijicu od platine i otvorivi je, tankirti prstima uze cigaretu. Isto paljivo, on upali mali upalja koji je bio u kompletu s kutijom i duboko udahnu dim. Dim izlete iz njegovih irokih nozdrva kad je okrenuo glavu. Polako, lako je uhvatiti majmuna ree, udno naglaavajui svaku englesku re kao dn mu izgovor povre-uje j.ezik. Zar to Cesto ne govore Britanci ovde na Dalekom Istoku, gospodine Lajtiir? Duboko uasnut, Nikola je ipak uspeo da obuzda bes. Na njegovim usnama video se samo blaeni osmeh kad je rekao: Mislim da su neki Britanci koristili taj izraz u dalekom, kolonijalnom dobu, a da su ga preuzeli od Kineza. Pozajmljen i iskvaren ispravi ga Nangi. Nikola klimnu glavom u znak da se slae. Bilo je to davno, Nangi-sane rekao je. Vremena su se promenila i donela su sobom nove, mnogo znaajnije, vrednosti. Svakako otpuhnu Nangi, oigledno nezadovoljan to nema oveka spremnog da mu sasvim povlauje. Sato odlui da skrene razgovor s klizavog terena.

 Gospodine Tomkin, vi i gospodin Lajnir ste upravo stigli ree, Va pravni savetnik, gospodin Grejdon, nee stii sve do sutra ujutro u 11,15. Da li biste onda hteli da se, bar, sloimo oko nekih preliminarnih odredaba koje se odnose na nau integraciju? Imaemo dovoljno vremena da se dogovorimo o drugim detaljima. Ja ... Procenat koji se u ovoj zemlji daje kompaniji Nipon Memori" potpuno je neprihvatljiv umea se Nangi u razgovor. Ugasio je pikavac svoje cigarete i, gotovo istovremeno, zapalio drugu. To je ist pokuaj pljake, jednostavno reeno. S obzirom na revolucionarnu novinu koju predstavlja novi ip koji donosi Sfinks ovoj integraciji ree Nikola pre nego to je Tomkin i mogao da otvori usta mislim da procenat od 51 odsto do 49 odsto nije uopte prevelik. Pomislite na ogroman ... Ja sam bankar, gospodine Lajnire Nangijev glas je bio leden kao i njegov ukoeni pogled. Mada na keiret-su posp^uje mnogo razliitih vrsta koncerna, ukljuujui trustove i osiguravajua drutva, trgovinu i druga udruenja koja se bave nepokretnom imovinom kao i Sato Petrolhemi-ja, grupu, svi su oni povezani sa dva znaajna faktora zadovoljno je dunuo dim od cigarete, siguran da on opet vodi glavnu re u razgovoru. Prvi faktor koji je zajedniki je taj da svi /aviso od novca koji daje Daimio banka za razvoj. Drugi faktor je da se svi zasnivaju na profilu, kad on skae, i njima dobro ide. 42 Pa profit je ba ono to vam mi nudimo ovom integracijom, Nangi-sane, Ali integracija nam ne donosi nikakav gotov kapital, a ja pojma nemam o kompjuterskim ipovima ree kratko Nangi kao da sasvim naputa razgovor o toj temi. Da biste shvatili veliki znaaj onoga to mi imamo, ree Nikola, kao da se ne trudi mnogo da ga ubedi vano je da dobijete optu sliku. ip kompjuterske memorije je siuan komad silikona, sastavljen od mikroskopski sitnih elemenata unutar kojih se nalaze sve potrebne informacije. Na primer, najobiniji ip 64K RAM sastavljen je od 64.000 zrnaca smetenih na prostoru ne veem od jagodice vaeg prsta. Nangi prekrsti noge u kolenima i poe da pui kao da se nalazi na nekoj sedeljki. Poto on ne ree nita, Nikola nastavi. RAM je skraenica koja oznaava memoriju rauna-ra. Ovi ipovi se najee koriste zato to brao reaguju, a kad kompjuter radi brzina je veoma vana. Jedini problem s ovim ipovima je u tome da kad se iskljui kompjuter, iz njihove memorije se sve brie i mora da se pone iz poetka. Zato su izmiljeni ipovi koji nose oznaku ROM. Njihovi elementi su ili stalno napunjeni ili prazni. Da bi se ROM programirao, mora da se izvadi iz kompjutera. Godinama, kompjuterski tehniari sanjaju o tome da stvore RAM koji nee gubiti memoriju kad .se kompjuter iskljui. Nikola dobro pogleda svakoga ponaosob pre nego to je nastavio da govori: izgleda da se niko nije dosaivao. Nedavno je industrija delimino resila ovaj problem. Pronaen je ip koji bi zadrao program; meutim, on je suvie spor da bi mogao da zameni RAM u srcu kompjutera. Govorio je jo nekoliko minuta o problemima i najnovijim reenjima da bi na kraju, sklopivi ruke i obrativi se iskljuivo bankaru, rekao: Drugim recima, Nangi-sane, onaj pravi, savreni RAM koji e doneti revoluciju u industriji kompjutera nije jo bio otkriven. Sve do sada njegove oi sinuse. Sfinks ima taj ip. Ljudi Sato-sana sami su proverili njegove mogunosti. U njegove

moi ne moe da se sumnja. Mi imamo taj udesni ip, i nudimo vam ga pod vrlo povoljnim uslovima. Nikola slegnu ramenima, kao da je rezigniran: Naravno, ovako veliko otkrie nee moi da ostane dugo ekskluzivno: uskoro e se pojaviti imitacije. Ali u meuvremenu kompanija Sfinks-Sato pojavie se sa njim prva na tritu, i drae ga. Nae fabrike e ve biti u punom zaletu, ispunjavae narudbine, dok e se drugi koncerni tek boriti da osvoje-elektroniku. Ti i ete nai svoj profit ree Tomkin za manje od dve godine imaemo ist dobitak od sto pedeset miliona dolara. To je... To je 36 milijardi, est stotina i ezdeset miliona jena ree Nangi, glasom mudrog profesora koji dri predavanje grupi poslunih ali inferiornih uenika. Ne pokuavajte da me nauite neto novo u vezi s novcem, gospodine Tomkin. Ali, to je sve budunost i to uz brojke koje vi dajete, a ne mi. Njihova astronomska visina za mene je sumnjiva. Tomkinu je sada oigledno bilo svega dosta. A sada me sluajte, Sato-ree besno, namerno izbega-vajui da se obrati bankaru. Doao sam ovamo s najboljom namerom da postignemo dogovor. Spreman sam na pojavu raznih problema: to je deo svakog posla. Napravio je nervozan pokret rukom. Ali, na ovako neto nisam spreman. Ovo je ista glupost. Sluam neke razgovore koji bi vie pristajali vaem Ministarstvu spoljnih poslova. Nangi-san je bio zamenik ministra spoljnih poslova ree Sato s demonskim osmehom na licu i to sve do pre sedam godina kad je kao ronin pomogao da se osnuje daimjo i, naravno, direktno posle toga Sato Petrolhemija. Ni najmanje nisam iznenaen ree besno Tomkin ali bilo bi dobro da moete da mu objasnite da se ovde ne radi o stranom avolu koji eli da uniti japansku privrednu ravnoteu. Svako od nas ima neto to onaj drugi nema, to eli i to mu je neophodno. Ja imam proizvod a vi imate mogunosti da ga proizvodite po odgovarajuoj ceni. To je dobro za sve odjednom se zagledao u neprozirnu masku bankarevog lica. Shvatate li vi to, Nangi-sane? Sasvim sam dobro shvatio ree Nangi da ste doli ovamo i da elite dobar komad zemlje koja je vlasnitvo nnofj kcirecu u Mis.ivi. To jo zcmljn koju smo ve nameni-li proirenju Niva rudarski? kompanijo. Zemlja je ovclc dra-gocena, a trokovi su nezamislivi za takve kao to ste vi koji 44 ste slini hedonistima na imanjima od vie jutara sa bazenima, talama i kuama za poslugu. Stvar je u tome to vi stalno traite od nas da popustimo, oekujete od nas da vam popustimo. Oi su mu sijale kao da je opsednut neim. A zato? Zbog tehnologije budunosti. Ali, ja vas otvoreno pitam: Da li e ta nova tehnologija resiti ogroman problem nedostatka zemlje kod nas? Da li e zbog toga Japan postati manje zavisan od zemalja koje raspolau naftom i koje ele da nas osue? Da li e nas to osloboditi od obaveza koje imamo prema Sjedinjenim Amerikim Dravama a one su da budemo njihova brana prema Istoku? Ustao je i ispravio se jo vie, nalik na arku spremnu za ujed. Vremena su se promenila, "kao to ste i sami istakli. Mi nismo vie vai po-beeni neprijatelji, podanici koji slepo prihvataju vae zah-teve. Bilo bi bolje da se vi momci trgnete i dozovete svesti ree Tomkin, i rumenilo Ijutine pojavi mu se na licu.

 Vaa reakcionarna politika dovee do vae potpune izolacije od ostalog sveta. Suvie zavisite od stranih izvora energije da biste to sebi smeli da dopustite. Prestanite da preplavljujete nae trite svojim proizvodima, dok nae proizvode ne elite da uvozite. Uskoro ete postati napredni siroii na meunarodnoj areni. Zato Japan mora neprestano da bude kanjavan zato to proizvodi savrenu robu? ree Nangi. Mi ne moemo da utiemo na vae kupce. Mi ne moemo da primoramo Amerikance da kupuju nau robu. Jednostavna je injenica da mi pravimo bolje i jevtinije stvari. Amerikanci imaju vie poverenja u nae znanje i mudrost, nego u svoje kompanije. Ali, Tomkin jo nije bio spreman da zavri i da se preda. U ovom trenutku ree on nekako neno Sato Petrolhemija nije jedna od est najveih japanskih kompjuterskih firmi. Ja znam da vi traite naina da uete u ovaj zatvoreni krug. Magini klju da to ostvarite je RAM. Moji izvori me obavetavaju da je Miti naredio da se uradi pro-jekat koji treba da bude gotov do 1990. godine. To bi trebalo da bude maina, spremna da u sekundi obavi deset milijardi operacija, to bi bilo sto puta bre od super kompjutera koji Krej Riser sada ima na tritu. Miti je odobrio iznos do dve stotine miliona dolara godinje za ovaj projekt. 45 Zastao je. Niko od Japanaca se i ne pomaknu, i Tomkin je znao da ih je zaskoio. Mi znamo za jo jedan projekat koji finansira Ministarstvo spoljnih poslova. To je projekat za proizvodnju kompjutera koji e moi da razume ljudski govor, to bi veoma olakalo rad sa kompjuterima. Prepleo je prste. A sada dolazi vrhunac mog objanjenja: na postojani RAM moe da obezbedi kompaniji Sato uee u oba projekta. Miti e biti primoran da doe i trai pomo od vas, a to znai da vie nee biti est velikih kompjuterskih firmi u Japanu nego sedam, a sedma e biti najvea. Posmatrao je jedno za drugim ova strana lica. Nije mogao nita da proita sa, njih. ,Oni su samo biznismeni, pomislio je u sebi, kao da se hrabri. Nisu nita drugo do, samo biznismeni. Nangi nije nita rekao na njegove reci, to je prema Tomkinovom miljenju bio dinovski korak napred. Predloi i protivpredlozi ne smeju da se daju u urbi ree Sato rat se obino izgubi kad ne znaju da se obuzdaju strasti. Kao to nam mudro govori Sun u, kad jastreb slomi telo rtve, to je zbog odabranog pravog trenutka za to. Ustao je i naklonio se, a odmah automatski ustadoe Nikola i Tomkin. Nangi ustade nekako udno, stajao je pomalo se njiui. Na sutranjem popodnevnom sastanku nastavi Sato mi emo dalje prodiskutovati o ovome, tako da e drugi saradnici i pravni savetnici moi da svoju mudrost dodaju naoj. Za sada se nadam da ete nai vremena da uivate u lepotama naeg grada. Svi promrmljae neku ljubaznost koja je znaila da se slau, pa Sato ree: Dobro. Moja kola e biti u Okuri sutra u 14 asova, da bi vas dovezla dovde. Ponovo se formalno naklonio a Nangi uini isto: Do sutra, gospodo. elim vam prijatno vee. On povede Nangija iz sobe, pre nego to bi jo neto moglo da bude izgovoreno. Taj prokleti kukin sin, Nangi ree Tomkin hodajui kao zver po svojoj hotelskoj sobi. Zato me moji ljudi nisu upozorili na njega? Zato nisam bio obaveten o njemu? 46 Nikola ga je samo mirno posmatrao dok je iao gore-dole.

 I kako to da nas niko nije upozorio da je Nangi bio zame-nik ministra spoljnih poslova Mitija. To je bila prava bomba. Misli li da e zaista blokirati integraciju? Nikola se pravio da ne primeuje Tomkinovu uzbuc-nost. Tomkin zato odgovori na sopstveno pitanje. Znam da e sigurno pokuati da povea svoj proce-nat dobitka. Nikola je uzeo veliki krut koverat sa stola, i sada je pucketao noktom o njegovu ivicu. Prestani da se igra, i reci mi ta ti o svemu misli, do avola. Nikola ga pogleda. Strpljenja, Tomkine ree tiho. Jo na samom poetku sam vam rekao da e ugovaranje ove integracije zahtevati veliko strpljenje moda mnogo vie nego to ga vi imate. Sranje! Tomkin prie blie Nikoli a oi mu se su-zie od besa. Hoete da kaete da oni pokuavaju da mani-puliu sa mnom? Nikola slegnu ramenima. To sve zavisi od toga koliko su vas stvarno iznervirali i naterali da se pokaete u pravom svetlu. Tomkin prinese ruke glavi i dodirnu slepoonice vrhovima prstiju. Dobro, ali sve to ne vrei nita ree, nekako pomalo zadihan ja imam tebe, Nik i mi emo stegnuti izmeu nas te dve barabe i zatvoriti ih u stupicu koju im pripremam, sa Musaijevom strategijom ili bez nje. To je neto kao razlika u profitu? Ree zajedljivo Nikola. Meni ste rekli da e Sfinks imati dobit od sto miliona ali brojke koje ste predoili Satou govore da e Sfinks i Satov kobun podeliti izmeu sebe 150 miliona dolara. Sta je pedeset miliona ovamo, ili onamo? ree Tomkin, trljajui snano slepoonice. Napravio je bolnu grimasu. Prokleta migrena. Pogledao je zabrinuto u Nikolu. Moj lekar kae da je ona posledica ivota koji vodim osmehnuo se nekako tuno. Zna li ta mi je prepisao? Stalni odmor u Palm Springsu. Zeleo bi da ram pored ba47 ena kao palme namignuo je. Treba mu verovati. On mora da zna te stvari. Napisao je knjigu Pedeset naina da se ovek oslobodi migrene. Nada se da e to, postati bestseler. Svi danas imaju migrenu, obiava da kae, neka bog blagoslovi stres. Tomkin sede na ivicu pliane sofe. Otvori mali friider uz nju, i nasu ledeno pie u au: Sta to dri u rukama? To je lino uruen poziv. I ja sam dobio jedan. Tomkin spusti pie. Da vidim. Iscepao je koverat i izvukao iz njega ukraenu pozivnicu. Napisana je na prokletom kaniu ree besno, gurajui je natrag Nikoli. Sta pie? Izgleda da smo pozvani na Satoovo venanje. U subotu je. Tomkin zareza i popi u jednom gutljaju ostatak pia. Gospoe promrmlja to je ba ono to nam je sada potrebno. Pogledao je Nikolu dok je ponovo punio svoju au piem. Hoe li i ti? Nikola samo odmahnu glavom, a Tomkin slee ramenima. ta je? Pokuava da dovede u red svoju jetru? Ovi kukini sinovi piju svoj Santori viski kao da je voda. Ako izae bar jedno vee s njima, treba da bude spreman na masakr.

 Ne bih bio zabrinut zbog toga ree Nikola ja dobro poznajem njihove navike i obiaje: Svakako, svakako ree Tomkin samo pokuavam da budem prijateljski raspoloen. Dobro si se drao na bojnom polju sa ona dva klovna podigao je au kao da mu nazdravlja. Da li si ve razgovarao sa Justinom? Nikola odmahnu glavom. Ona uopte nije htela da idem na ovaj put. Pa to je prirodno. Siguran sam da joj nedostaje. Nikola je posmatrao Tomkina kako pije svoj drugi viski s ledom, i pitao se kako li to prija njegovoj migreni. To je vie od toga ree polako Kad ju je Saigo zgrabio, primenio je saimin ucu na nju, tu malo poznatu ve-tinu, ak i meu ninama. To je neka vrsta hipnoze, zar ne? 48 Kad bi se govorilo na zapadnjaki nain, jeste. Ali to ide dalje od hipnoze seo je na sofu uz Tomkina. Ona pokuala da me ubije. Bila je to naredba koju je Saigo uspeo da usadi u nju. Odmahnuo je glavom. Uspeo sam da razbijem saimin ucu ini, ali duboko oseanje krivice koju ona osea nisam uspeo da izbriem. Ona krivi sebe? Ali to nikako ne moe da bude njena greka. Koliko sam samo puta pokuao da je ubedim u to. Tomkins je vrteo pie u ai. Ona je vrstog karaktera. To je nasledila od mene, znam. Uspee da to prevazie. Nikola je razmiljao o tome kako je Justina teko prihvatila odluku da on radi za njenog oca. Mogao je da shvati gorinu koju je oseala zbog pokuaja svog oca da manipu-lie njenim ivotom. Oseao je da su ona i otac dva bia koja nikada nee nai neki zajedniki jezik ili mogunost da meusobno komuniciraju. Seao se kako je Justina bila oajna to e Nikola poeti da radi za njega, pa makar i privremeno, kako je rekao. Danima je utala. Jednostavno nije elela da o tome raspravlja. Ali nekoliko dana pre njegovog odlaska na put, kao da je malo popustila i kao da je poela da se navikava na njegovu odluku. Najzad, to je samo za kratko rekla je zar ne? Molim? ree odjednom trgnuvi se iz misli, svestan da mu Tomkin neto govori. Pitao sam: Sa kim se Sato eni? ree Tomkin. Nikola baci pogled na pozivnicu. eni se sa enom po imenu Akiko Ofuda. Znate li neto o njoj? Tomkin odmahnu glavom. Ona je najnovije interesovanje u ivotu vaeg monog partnera ree ozbiljno Nikola. Mislim da je vreme da angaujete novi tim detektiva. Tanzan Nangi se s velikom tekoom okrete za pun krug. Iza njegovih lea, snegom pokrivene strane Fuijame nestajale su u zlatastoj toplini koja je podseala na tek izvaeno 49 pecivo. Tokio je dahtao ispod njegovih nogu kao zahuktala painko maina. Ne dopada mi se, ree on, dok mu je glas kripao kao kad dete povlai kredom po crnoj kolskoj tabli. Tomkin? Nangi podie jednu obrvu uvis, dok je izvlaio cigaretu iz kutije. Dobro znate na koga mislim. Sato mu se osmehnu preko volje.

 Naravno da vam se ne dopada, prijatelju moj. Zar niste zbog toga odredili da ga saeka gospoica Joida ena na aerodromu? Recite mi kojeg biste japanskog biznismena uvredili na taj nain? Nijednog, ja mogu da vam kaem. Vi se ak ne slaete ni sa obimom poslova koje joj ja odreujem, jer kaete da je to posao za mukarce i da nema veze s tradicijom. Oduvek ste vodili ovaj kobun onako kako ste smatrali da je najbolje. Nita vam nisam prebacivao, kao to dobro znate. Ali to se tie tog itekija ne vidim nikakav valjan razlog zato bi jedan visoki slubenik gubio svoje dra-goceno vreme da bi bio njima na usluzi. Da, svakako ree Sato. Tomkin je gaiin a Nikola Lajnir je neto mnogo gore od toga. On je samo napola Istonjak. I nikada nije dovoljno razjanjeno koliko je on Japanac. Zar elite da kaete da sam ja rasista? zaprepasti se Nangi, odunuvi dim. Nije mi to ni na kraj pameti. Sato se zavali u udobnoj stolici. Rekao bih radije da ste patriota. AH ta nama, na kraju, znai naslee eong Lajnir? To je snano punjenje Nangijeve udne trouglas-te oi sinuse tamnom svetlou. Bie nam potrebna sva oruja iz naeg arsenala da smirimo tog drskog itekija, uop-te te divljake koji o nama ne razmiljaju koliko ni o pregrti pirina koju e pojesti. Nangijeva ramena su podrhtavala s vremena na vreme, kao da to ne zavisi od njegove volje. Mislite da meni neto znai podatak da je njegov otac bio pukovnik Lajnir, okruglooki spasilac Japana? Lice mu se zgrilo. Kako bilo koji iteki moe da osea neto prema nama, Seii, recite mi to. 50 Sedile, stari prijatelju ree Sato tiho, ne gledajui direktno starijeg oveka kako ovaj ne bi izgubio obraz pred njim. Vi ste ve dovoljno povreeni. Nangi ne ree nita, ali je uspeo da sedne nekako pod pravim uglom prema Satou, potpuno uspravnih lea, sasvim na ivicu stolice. Sto se tie Tomkina, ne bismo smeli da ga potcenimo, Nangi-sane. Nangi podie pogled, osetivi notu zabrinutosti u glasu mlaeg mukarca. Kako to mislite? upita Nangi. Njegov varvarski nain ponaanja nee moi dugo da prikriva ono to je stvarno na njegovom pokvarenom umu. Dobro nas je zakaio kad nam je rekao istinu da suvie zavisimo od stranih izvora energije, i da ne smemo sebi da dopustimo da budemo izolovani od ostalog sveta. Nangi o.mahnu rukom kao da odbacuje Satoove reci: Udarac nasumce ree. Taj ovek je najobinija ivotinja, nita vie. Sato duboko uzdahnu. Pa ipak, t> je sasvim korektan. Zato bismo inae tako dugo i teko radili na Teniju, je li? To je neto to je do kritine take iscrpilo nae finansijske mogunosti. To je oajnika igra koju je Japan preduzeo posle Perl Harbura. U mnogome, ona je vanija za budunost zemlje nego to je rat ikada bio. Mi smo bili sposobni da se povratimo posle tog poraza,, Sato odmahnu glavom ali ako Teni ne uspe, Buda nek nas titi biemo otkriveni i bojim se da tada, od ovih ljubljenih ostrva, nee ostati nita vie nego atomski pepeo. Cucumu je mrtav, a i Kusunoki. Glas je bio ravan i leden. Kao da je samo prenosio poruku. Ovde je deset funti pirina.

 Da li je to bilo pre, ili posle? Pitao je drugi glas, dubok, sa stranim naglaskom. To je sada ono to je jedino vano. -Pre. Zau se priguena psovka na jeziku koji prvi mukarac nije razumeo. Jesi li siguran? Sasvim siguran? Bio sam toliko temeljan u istrazi da sam ga ak i analno pregledao. Nita nije imao pri sebi nastupila je mala pauza. Da H elite da se povuem? U glasu se jo nisu oseale nikakve emocije, kao da je svako oseanje bilo odbaeno. Ne, nikako. Ostani ba tu gde jesi. Bilo kakav iznenadni pokret s tvoje strane mogao bi samo da izazove sumnju, a ove ljude ne treba nikako potcenjivati. Oni su fanatici: Posebno opasni fanatici. Da ... znam to. Zna ta';treba da radi. Dri se toga. Doo e biti u previranju nekoliko narednih dana, najmanje. ak je i njima pogrebno izvesno vreme da se priberu. Jo nisu odabrali Kusunokijevog naslednika, zar ne? Upravo je u toku sastanak na koji ja nisam pozvan. Jo nije bilo nikakvih obavetenja. Ali, napetost raste irom dooa. Dobro. Sada je trenutak da se ubacimo. Prii to blie, najblie koliko se usuuje. Udari usred te konfuzije, naa taktika je efikasnija u ovakvoj atmosferi. Kusunokijeva smrt ih je pretvorila u paniare: vide neprijateljstvo ak i u pokretu senki. Onda moramo da budemo obazrivi. Opasnost je porasla. A da li je tvoja odanost ciljevima Majke zemlje opala? Ja se neu povui, to bar zna. U redu. Onda je ovo kraj naeg razgovora. Upali se svetlost iznad metalnog stola. Ljubiasti sjaj obasja jedno sasvim obino lice koje je moglo da pripada i nekom profesoru. Crne oi iznad slovenski irokih kostiju lica bile su blistave i inteligentne, ali njegova meka kosa, pe-ge koje su pokazivale da mu je jetra obolela, tanak vrat sve to kombinovano davalo je lik beznaajnog oveka. A kako je istina bila daleko od toga. U trenutku kad je povukao ruku od telefona, um mu je ve kovao razne planove. Ni najmanje mu se nije dopadalo iznenadno ubistvo senseija: dobro je znao kakva je Kusunokijeva mo i bio je zaprepaen to je sensei uopte pobeen. Bio je tako izveban, da je svaki sluaj mogao da okrene 52 u svoju korist i to to se spremao da nastupi i udari u trenutku zbunjenosti, bila je uobiajena procedura. Uprkos onome to su njegova sabraa mislila, on je uivao da radi s ovim domorocima. Iako nikada ne bi dopustio kerki da ju je imao da se uda za nekoga od njih, divio se njihovoj strunosti, njihovoj pseoj istrajnosti a iznad svega njihovoj besnoj fanatinosti. Sve to ga je fasciniralo. Okrenuo se od telefona i ukljuio mali, ali veoma snaan 512K kompjuterski terminal, proveravajui podatke koje je svojevremeno ubacio u glavni program. Sve je bilo na mestu.

Njegovo mrmljanje u, inae tihoj, prostoriji odavalo je njegovo zadovoljstvo. Ustao je s naporom, priao tekim vratima, debelim i neprobojnim kao vrata sefa. Sastavio je kombinaciju za otvaranje brave i izaao napolje. Nikola ostavi bljetavi hotel, grad u gradu, iza sebe i ue u podzemni voz za oblast Asakusa. Sve je sada bilo mnogo drugaije i sadanji mladii i devojke razlikovali su se od ratne generacije. Pa ipak, Nikola nije mogao da zaboravi ta se ovde dogodilo 9. marta 1945. Ameriki bombarderi bacili su zapaljive bombe na ovu oblast. Ljudi su dolazili ovde, u Asakusu, da posete svetilite velikog i omiljenog budistikog hrama Na Kanonu, svetilite boginje Milosra. Sagraeno je u XVII veku, i smatrano je veoma bezbednim jer je ostalo sauvano u svim velikim poarima koji su besneli Tokiom a nije se sruilo ni u uvenom velikom zemljotresu 1923. godine. Ali, prilikom bombardo-vanja 1945. svetilite je bilo zahvaeno velikim poarom. Nikola je iao po kamenjem poploanoj, stazi Nakami-sedori, prolazei pored prodavnica slatkia i prodavnica suvenira. Impulsivno se zaustavio ispred siunog izloga u kojem je pisalo Jonaja na kaniju. Staklene police 'unutar izloga bile su prepune eljeva. Nikola se seao kako je Jukio polako, ritmiki eljala svoju kosu jednim od ovakvih eljeva. Kako je samo imala divnu kosu, gustu, rastresitu, miriljavu, sjajnu. Jednom ju je pitao da li sve Orijentalke imaju tako lepu kosu, a ona se samo nasmejala postiena i odgurnula ga od sebe. Ovako 53 lepu kosu. rekla je imaju samo one koje mogu sebi da dopuste da imaju ovakav ealj pokazala mu je savreno oblikovan i ukraen ealj. Probaj. Uzeo je ealj od nje, provukao ga kroz kosu i odmah rekao: Lepljivo. Ali ti garantovano nikada nee zamrsiti kosu, Nikola rekla je svojim pevajuim glasom. Ovo drvo donosi se ak sa Kijuijua, junog ostrva. See se i kuva u pari da bi se uklonile sve nepravilnosti a onda se sui vie od nedelju dana iznad vatre od specijalnog drveta. Potom se daske dobro uvezuju i ostavljaju da se na miru sue punih trideset godina. Moraju da budu savreno osuene pre nego to ponu da ih rezbare. U prodavnici u Asakusi, gde sam kupila ovaj ealj, taj se zanat ui dvadeset godina. Zanatlije sede po deset ili dvanaest asova dnevno, potpuno nepomine. Miu im se samo ruke koje oblikuju ove eljeve. Skoro impulsivno, uao je u prodavnicu i kupio je ealj za Justinu. Dok je ekao da prodavaica premaze ealj, da ga zapakuje u tri razliita pirinana papira, a zatim da ga smesti u kutiju od kedrovine, njegove oi posmatrale su eljeve vesto poredane po staklenim policama. Svaka ivica bila je paljivo obraena, svaki zubac specijalno doteran. I opet je video Jukio, njen odraz u ogledalu, dok su njene bele ruke provlaile skupi ealj kroz talase tamne, guste kose. Video je tu kaskadu ebanovine na belom kimonu, krajevi kose rastreseni po belini svile u jednom trenu su mu se uinili kao potoii krvi. Nagnuo se tada unapred i s rukama na njenim nenim ramenima okrenuo ju je prema sebi, podigavi je tako da je morala da ustane. Svila je unula dok je spadala s njenog tela, podsetivi ga na utanje belih latica koje .padaju sa procvetalih treanja polovinom aprila. Bilo je to 1963. godine a njemu jedva osamnaest. J4ije imao nikakvog iskustva sa enama, naroito ne sa^tako senzualnom enom kao to je bila Jukio.

Kao to je to ve postalo uobiajeno izmeu njih dvoje, ona je morala da preuzme inicijativu. Odgurnula je kimono i njene dojke pojavie se u svoj lepoti. Nikola je osetio kako mu je dah zastao u grlu a miii na njegovom stomaku se bolno zgrie. 54 Kimono se polako spusti niz njeno telo i sada je stajala sasvim naga, dok je priguena svetlost podvlaila ljupke prevoje njenog tela, Nikola oseti kako ga ispunjava uas dok mu je prilazila, kao vetica, oslobaajui njegovu seksualnost, njegovu elju, izvlaei najskrivenije tajne iz dubine njegove due. Ne bi mogao da joj odbije nita u ovakvom trenu. Pa ipak, oseao je neku beskrajnu tugu koja je izbijala iz nje dok ga ja rukom milovala izmeu butina, neno ga steui. Zar samo na to moe da misli? rekao je nekako udno promenjenim glasom. To je sve to imam. odvratila bi. Nikola se polako vrati u sadanjost. Jukio je nestala, kao to se skupi ealj koji je kupio za Justiau izgubio unutar kutije od kedrovine. Slepo je posegnuo za savreno upakovanim paketom sa eljem i potpisao, jedva svestan, raun koji e platiti preko Ameriken ekspresa. Kao da se Jukijin kami pojavio i stao uz njega, vodei mu ruku i gledajui upakovanu kutiju na tezgi. U sledeem trenu oseti da je sam. Kami je nestao. Prodavaica ga je udno posmatrala. Nije znala da li da se nasme-i ili da zadrhti zbog udnog izraza koji je videla na njegovom licu. Kad se ponovo naao na poploanoj stazi koja je vodila kroz Nakamise-dori, vratio se do Sensoi hrama gde .su se prodavali kolai od pirina i tapii od kornjainog oklopa, kao pre sto godina. Hteo je jo da luta po prolosti, nije e-leo da ga tako brzo napusti sladak bol koji su izazivala bolna seanja na Jukio. Zaustavio se kod jednog tanda da kupi slatki od brana i jaja. Zaneseno je posmatrao kako prodava stavlja smesu u kalup u obliku lutke, a zatim je pee na vatri, koristei pri tom dobro uvebane pokrete. Prodava je bio veoma star. Kad je najzad drao siuni kola u rukama, shvatio je da uopte nema apetita, naroito da mu se ne jedu slatkii. Prolost je u njegovim ustima imala ukus pepela. Mislio je da e se sve iz njegove prolosti izbrisati kad Saigg bude ubijen i da e sve to moi da odbaci kao to zmija odbacije sta55 ru kouljicu. Ali sada, po povratku u Japan, video je da tako neto nee biti mogue. Sada, pred vratima Sensoi hrama, on prui kola jednom starom mravom mukarcu koji je bio savijen kao trska na vetru. Starac, odeven u zapadnjaku odeu, sa crnim eirom na glavi, nakloni mu se u znak zahvalnosti ali ne naini napor da se osmehne. Dok je ulazio u hram, Nikola oseti kako se iz dubina hrama koje su mirisale na tamjan diu uspomene da ga jo jednom podsete na prolost, na sve ono to se nije usuivao da zaboravi. Kad je izaao u svetlucavu no itamaija, tokijs-kog centra, starac je jo bio na svom mestu, s jednom rukom na starinskoj posudi od bakra u kojoj se nekada palio tamjan. Nikoli je bilo dosta starog Japana i zamrene mree uspomena koju je on pokrenuo u njemu. udeo je za sjajem novog Tokija, za runim novim zgradama, tako novim da se jo boja nije osuila na njihovim zidovima, udeo je za drutvom mladih Japanaca, odevenih u iroke majice i jo ire pantalone.

Uao je u podzemnu eleznicu. Popeo se u voz koji je iao linijom Ginza. Posle devet stanica, preao je na liniju Hibija da bi kratko putovao do Ropongija. Izaao je iz podzemne eleznice i krenuo na zapad, prema Sibuji. U ;palati Iibai uao je u stakleni lift, popeo se do vrha i proao kroz gvozdena vrata Jan Jana. S june strane kroz velike prozore mogao je da vidi osvetljene zidove sovjetske Ambasade. Vazduh je treperio od zvukova rok muzike. Svirali su uti magini orkestar neka engleska grupa koja se jednostavno zvala Japan. Nikolin um je brzo radio dok se probijao kroz uzbibanu gomilu. Njegove oi posmatrala su mlada naminkana lica. uo ih je kako se smeju, video je da su zadovoljni sobom. Posmatrao je njihove moderne frizure, ruke koje su bile oba-vijene oko ramena i strukova, gledao je njihova zanjihana tela. Bili su pravi dervii noi, uhvaeni u vrtlog pulsirajue muzike, jakog pia i moda nedozvoljeno unete droge. Ali, jae od svih narkotika, bilo je njihovo oseanje veite mla56 dosti. O smrti se ovde nije razmiljalo, kao da nikada nee biti suoeni sa njom. Odjednom se Nikola zapitao za im on to traga. Onda se setio Justine, ali znao je da je ovde nee nai. Kad je Akiko Ofuda ugledala Nikolu kako prolazi kroz visoka vrata Jan Jana, iz perioda Edo, malo se okrenula u stranu i sklonila se u senku. Srce joj je snano udaralo. Zaprepaena, trudila se da nae objanjenje za njegovu iznenadnu pojavu. Da li je neto znao? Ako jeste, kako je mogao da sazna? Ali ne smirivala je samu sebe. Nemogue. Nita ne zna. Jo je suvie rano da bi neto saznao. Njegovo prisustvo ovde, njegov iznenadni dolazak, mora da je samo puka koincidencija. Hir bogova. Ustala je iza stola za kojim je sedela i krenula je, kruei oko podijuma za igru. Sve vreme ga je drala na oku, posmatrala ga je skriveno, ali veoma paljivo. Videla je jedno grubo lice koje u sebi nije imalo ni najmanju crtu klasine lepote. Bilo je suvie udno i suvie profinjeno za tako neto. Duge, kose oi govorile su o orijentalnoj krvi koja je kolala njegovim venama, a to su potvrivale i visoke jabuice lica. Ali on je imao pravo anglo-saksonsko teme, snano i karakteristino, to je bilo osobina zapadnjaka, nasleena od oca. Akiko uhvati sebe kako sanjari o tome da ga svue i da se divi njegovim jakim, snanim miiima. Nije mogla da jasno shvati kakav je njen prvi utisak, sem te lude elje. Razliite emocije sukobljavale su se u njenom umu. Kako ga je samo mrzela! Ponovo je bila zaprepaena jainom tog oseanja. To to ga je tako iznenada videla, ostavilo ju je potpuno nespremnom i nije mogla dobro da skrije svoje emocije koje je inae, tako dobro i tako dugo prikrivala. Drhtala je od besa dok su njene oi upijale njegovo razmetanje snagom. I s ove udaljenosti, bilo je jasno da poseduje snagu i mo. Videlo se to po nainu kako je drao glavu, kako se lako kretao gipkim koracima, videlo se to po pokretima njegovih ramena i ruku. Sve je to govorilo o krajnoj opasnosti koja je bila skrivena u ovom mukarcu. 57 Ali dok se kretala u korak s njim, oseala je neku udnu privlanost koja je poela da je gui. Pomislila je: Kakvu udesnu karmu poseduje, kad mi se dopada od prvog susreta! Puls joj je snano udarao dok su ga njene oi upijale, primeujui njegovu muevnu snagu i jainu njegovog duha. Koliko je udela za onim trenom kad je on bude prvi put

ugledao. Nesvesno, njeni se prsti podigoe do obraza, iieno pomilovae vrste miie lica. Osetila je neverovatno ivu elju tolika je bila jaina njene udnje i jedan njen deo hteo je da to due uiva u tome. Posle sveg tog vremena, nije elela da kraj doe suvie brzo, svakako ne pre nego to to ona sama bude odabrala. Smatrala je da je uinila genijalan potez to je nagovorila Satoa da pozove tog gaiina na venanje. Naroito pozovi onog Lajnira aputala mu je u uvo jedne noi. Svi znamo istoriju njegove porodice. Pomisli koliko e ti dobiti time to e njega pozvati na jedan takav dogaaj. Da, da Nikola uivala je tiho dok ga je posmatrala uskoro e doi trenutak da pogledam duboko u tvoje oi i vidim kako snaga i mo ile iz tebe, kako se razvij a-vaju kao sivi pepeo na vetru. Izala je iz njegove orbite, hodajui mnogo bre sada, ne obraajui panju na poglede onih kraj kojih je prolazila. Nije obraala panju ni na strast koju je budila kod mukaraca, ni na poglede zavisti kojima su je propraale ene. Postala je ve odavno neosetljiva na sve to. Bilo je vreme da ode i uzme Joki: Sato e se uskoro vratiti kui iz bitke. Akiko je posmatrala Joki krajikom, dok su se vozile kroz centar Tokija. Ona je divna pomislila je Akiko dobro sam izabrala. Pronala je Joki pre nekoliko nedelja, i kad je bila sigurna u svoj izbor poela je odreeni razgovor s njom. To je dovelo do nekog udnog bar je Akiko to tako videla prijateljstva. Granice tog prijateljstva bile su u noi, kada su se obe, bar to se tie Joki, pojavljivale kao none ptice. Limuzina koja se zaustavljala ispred dvospratne zgrade, vrati njene misli natrag u sadanjost. Seii Sato je iveo severno od Ueno Parka. Na zapadu je bila Kototoi-dori, ave58 nija koja je vijugala kao zmija kroz park. Visoki, negovani vrhovi empresa stajali su ponosno i njihove konture su se jasno videle na osvetljenom nebu koje je dobijalo specijalan sjaj iznad Ginze i Sinukua. Ovo drvee bilo je prirodno obe-leje groblja Tokugova oguna. Satoova kua bila je veoma prostrana za tokijske standarde, sazidana po ken sistemu. Bila je napravljena od bambusa i empresa, a krov na tri vode bio je od peenog crepa. Na udaljenom kraju kue bio je napravljen veliki zasek da bi se napravilo mesto preko sto godina starom japanskom kedru koji se rairio preko ograde i zaklonio dobar deo ulice. Voza izae iz kola i otvori im vrata. Akiko ue u kuu a Joki za njom. Seii Sato je srkutao topli ake iz siune porculanske ae i meditirao o beznaajnosti. Ponekad je to inio u trenucima stresa da bi oistio svoj um. Ali, najee je koristio ovu vrstu mentalne vebe kad je bio uznemiren. U zemlji gde strpljenje nije bilo samo vrlina ve nain ivota, Sato je morao sebe da primorava na taj stav i da ga prihvati kao da je to neto strano kulturi njegove domovine. On je predano radio na tome i znao je da je jedino zahvaljujui strpljenju, stekao sve ono do ega mu je danas toliko bilo stalo. Nalazio se u sobi est tatamija u japanskim kuama soba je nazivana prema broju tranih madraca poredanih po podu. Tu je jo bio maleni sto, pamuni madrac na kome se spavalo i naga hibai komoda s fiokama, napravljena od specijalnog drveta japanske smokve poetkom XIX veka. Specijalno napravljeni greja doputao je zagrevanje sakea i hrane.

Sato je na sebi imao samo beli kimono. Na njemu se nalazio Oanuro grb koji su nosili i glumci kabuki pozorita. Bio je miran i siguran u sebe, njegove oi bile su zagledane u neku taku van fizikog sveta. Neno kucanje na fusumu natera ga da trepne, ali se inae ne pokrete. Oslobodio je svoje misli i zainteresovanost ga obavi kao ogrta u ledeno zimsko vee. On posegnu rukom i pomaknu papirnata vrata nekoliko centimetara udesno. Iza odkrinutih vrata u njega se zagleda jedno Akikino oko. Tamna enica bila je kao neko duboko 59 pokopano blago. Uprkos tome to to nije eleo, Sato oseti kako mu se puls ubrzava, kako ga toplina sopstvenog daha pali u grlu. Zakasnila si ree, a glas mu postade zadihan dok je poinjao njihov ritual. Mislio sam da nee ni doi. Akiko oseti uzbuenje u njegovom glasu, i nasmei se. Ja uvek doem ree ne mogu drugaije. Moe i da ode, ako to eli, slobodna si ree Sato i srce mu se stee jo dok'ie izgovarao te rei. Slobodno sam ti darovala svoju ljubav i vezana sam tom obavezom. Nikada te neu napustiti. O emu razmilja? Njeno pitanje ga je iznenadilo, i prosto se trgnuo. Moda zato to je odjednom zazvonilo u potpunoj tiini u kojoj se skoro ulo lupanje njihovih srca. Negde u dubini oseao je strah da je ona, moda, na neki udan nain uspela da pronikne u njegove misli. I u tom trenu, njegovi miii na blago povijenim leima zgrie se i zadrhtae, on trepnu i potrai njen pogled kao da mu je potpuno nepoznata. Tada se njene usne izvie u osmeh i beli zubi sinuse. udan si nekako noas nasmejala se i on vide kako svetlost zaigra na njenom grlu. A mala senka se tu zadra u obliku suze. On ne ree nita. Ona se za trenutak zagleda u njegovo krupno telo a onda naini pokret kao da e ustati. Ja u... ali njegovi prsti obavie se oko njenog lanka i ona zalepra kao ptiica, usne se otvorie i ona tiho izgovori Sato-san. Sasvim polako on je ponovo spusti na kolena a zatim sam ustade. Tkanina kimona bila je zategnuta na njegovim ramenima i Akiko odjednom postade svesna njegove snage, a posebno njegove moi. Ovo je posebna no ree nekako udnim glasom. Nikada vie nee biti nijedne ovakve noi u naem ivotu. Zastao je za trenutak kao da pribira misli, a zatim je nastavio: A tako smo blizu venanju... mada te neu videti sve do subote, kada e nai ivoti najzad biti povezani prema zakonima Amide Bude. Njegove oi su istraivale njeno lice. Da li ti to neto znai? 60 Jedva da sam o neem drugom i razmiljala u toku dana - odgovori ona. Onda ostani ispusti njen lanak, a njena osloboena ruka pade joj u krilo. Njeni savreni nokti, divno lakirani, zapucketae dok je preplitala prste. I vrati ove specijalne noi poklon koji si mi spremila. Bio je uzbuen.

 Svakako mora da zna da si ti ona koju ja elim. Akiko okrenu glavu kao da ju je udario. Onda znai mrzi dar koji sam ti namenila, nije ti se dopadao nijedan do sada ... Ne uzvrati Sato drhtei, nesvestan da upada u stupicu. Obeastila sam te svojom eljom da ti se dopad-nem Akiko prinese obe sklopljene ake licu kao rastu-ena devojica. Sato se nagnu unapred, prema njoj. Voleo sam svaki tvoj dar, draga su mi bila oseanja koja su bila skrivena iza njih. Uspeo je da postigne kontrolu svog glasa, mada ne i kontrolu oseanja. Postojala je samo ast u onome to si uinila i to si mi darovala, znajui ... Oi mu skliznue s njenog lica i zaustavie se na tatamiju izmeu njih. Znajui da ti nikada nisi... nisi bila sa mukarcem, a da si ipak umela da shvati moje elje... Duboko je uzdahnuo. I da si se svim silama potrudila da me zadovolji na tom planu, sve to mi govori o tvojoj odanosti. To je moja dunost spustila je glavu sasvim nisko ja... Ali njegove ruke opet poletee prema njoj i pokrie njene male ake. U pravu si. elim tvoj dar. Akiko je posluila hranu i zagrejala jo ake. Prime-tila je da Sato i Joki govore tihim, intimnim tonom. Dobro je pripremila devojku, Joki je znala ta treba da oekuje i ta se oekivalo od nje. Akiko ustade i ode tiho do ivice fusumija. Zaustavila se, drei nenu aku na drvenom ramu. ula je njihove pri61 guene glasove i za tren je zastala oslukujui ih, a onda je povukla papirnati zaslon u stranu. Izala je i navukla papirnata vrata iza sebe. Ali, nije napustila kuu. Umesto toga, krenula je na levu stranu, ula u malu sobu s dva tatamija i paljivo zatvorila fusumu za sobom. Na kolenima je prela preko crvenih madraca dok nije stigla do oija koji je bio zajedniki za obe prostorije, ovu i onu u kojoj su bili Sato i Joki. Zaslon je bio sastavljen od dugih i uskih vertikalnih panela, veoma dekorativnih, i prijatnih za oko. Pre izvesnog vremena, kad se upoznavala sa kuom, Akiko je tajno promenila jedan od panela, tako da je sada mogao da se po-mera jednostavnim dodirom drvenih ivica. Kroz prorez koji se tako pojavio, ona je sada posmat-rala Satoa i Joki. Pojeli su soba a i ake je bio skoro popijen. Sada su bili vrlo blizu jedno drugom. Kleei iza svoje pijunke, Akiko je poela da se priprema za ono to je tek trebalo da nastupi. Sato joj je bio okrenut leima. Videla je pokret njegove ruke i ula je kako klizi svila Jokinog kimona Akiko je insistirala da se devojka za susret sa Satoom obue u tradicionalnu odeu a ne u svoju zapadnjaku otkrivajui be-linu ramena. Akiko oseti kako joj je zastao dah kad je ugledala prekrasno oblikovane devojine miie. Satoove oi se nisu skidale sa Jokinih grudi: smee-sivi kimono leao je rairen kao krila na tatamiju, jo skrivajui njene butine. Odjednom Satoova glava se spusti nanie i uskoro Joki zabaci glavu unazad sa mekim krikom dok su joj fini prsti milovali njegove ui. Sato podie glavu, i njegov jezik Hznu bradavice Jokinih malih dojki.

Akiko prekrsti ruke preko svojih grudi, oseajui kako su joj bradavice tvrde i kako gore. Usta su joj bila suva i udela je za sakeom da utai e. Skoro da je popustila Satoovoj elji noas. To ju je okiralo kao udar munje u tami. Bilo je prilino lako da ga dri na odstojanju sve ove duge nedelje: bila joj je odvratna njegova strast koja mu je zamagljivala pogled. Ali nou je bilo sasvim drugaije. 62 Joki je sada bila sasvim naga. Sato je otvorenim ustima ljubio i grizao njeno meso takvom jainom, da je Akiko mogla da oseti kako njeno telo drhti kao da Sato vodi ljubav ba sa njom. Akiko je oseala u svom umu ritam rok muzike, pun besa, agresije i strasti. Razlivao se njenom krvlju kao alkohol: seala se prostorije pune plavog dima. Lovila je tigra u toj prostoriji, vitkog, snanog, punog atavistike snage. Ma-gnetisao ju je, omaijao ju je. Ona je sledila trag oslobaanja svog seksualnog ose-anja, sve do asa u kome je kruila oko Nikole Lajnira kao gladni akal. Razmiljajui o njemu u napetoj i udesnoj atmosferi Jan Jana, ona opet oseti strahovito lupanje srca, drhturenje miia na unutranjoj strani butina i snanu elju da mu se priblii. Ponovo se njena ruka podie da bi prstima dodirnula jagodice, ba kao i u nonom klubu, kao da je elela da se uveri da je zaista ovde. Nije to bilo tako davno. Mora uvek to da ima na umu. Bila je za sebe potpuni stranac ali, morala je da naui da postane svoj najbolji prijatelj. Nikada to nije mogla da postigne__ranije. Na dan svog ponovnog roenja, zaklela se sebi da e pokuati. Ali, pre svega, da se posao obavi. A to je ukljuivalo i Nikolu, Lajnira. Da, da. Tu je on svakako bio ukljuen. Akiko irom otvori oi. Sato i Joki su se grlili na futo-nu. Krajevi njihovih kimona gibali su se oko njihovih tela, kao talasi, otkrivajui i skrivajui istovremeno. Njihovo teko disanje dopiralo je do nje, uvodei i nju kao treeg lana u ovaj vrtlog strasti. Videla je kako je Sato uzbuen. Njegov ud je bio snaan i zarumenjen i snano je ulazio u mekou svoje partnerke. Jokine oi su bile vrsto stisnute od zadovoljstva, a njene male dojke nestajale su u Satovim velikim, grubim akama. Njegova glava opet polete prema njenim butinama. Sasvim nesvesno Akiko se izvi u luku, a kad je ugledala kako Sato prua jezik da dodirne Joko izmeu butina, tiho je uzdahnula. Znoj se sputao kao vrela zmija niz njenu kimu, kvasei njen kimono, obeleavajui je strau. Rukama se milovala po butinama, poveavajui svoje zadovoljstvo. 63 Kao da je oseala Satoov snani jezik kako bezbroj puta ponavlja jedan isti pokret milovanja. Podigla je visoko noge, rairivi ih. Jokine butine bile su iste kao Akikine. Nije bilo nikakve razlike pri dodiru. Ono to je Akiki bilo uinjeno, nije ni najmanje otetilo svilenkasti kvalitet njene koe. Ali ona je znala da bi Sato moda otkazao venanje, kad bi video ta lei s unutranje strane njenih butina, a ona to ne bi mogla da preivi. Posle venanja... pa, onda nee imati drugog izbora i morae da je prihvati. Satoova usta putovala su po upavom Venerinom bregu uzbuene Joki. Akiko je primetila kako devojci bokovi drhte od krajnjeg uzbuenja i da je na samoj ivici da doivi orgazam. Satoova glava spusti se jo jednom u vrelu toplinu, a Joki zabaci glavu unazad

dok joj se ile na vratu zategoe, usta otvorie i pokazae se beli zubi. Butine su joj drhtale nekontrolisano. Za to vreme, Akiko je svojim prstima otvorila svoje ose-tljive listie i pravila je krune pokrete u skladu s pokretima Satoove glave. Kao da ga je oseala, ali to joj nije bilo dovoljno, bilo joj je potrebno mnogo vie. Zadovoljstvo se razli njenim telom kao milovanje kie. Ali ona je udila za olujom, za talasom plime koji e je odii i baciti izmorenu u naruje ekstaze. To krajnje zadovoljstvo nikako nije dolazilo i ona je sve vie pojaavala dodir, uvijala nene listie, pritiskala klitoris. Sato podie glavu. Grudi su mu se dizale kao u bika. Njegov ogroman muki oblik nadnese se nad nenu Joki, zaklanjajui je od svetlosti, prekrivajui njeno lice kao da je na njemu neka udna maska. Privijala se uz njega, oseala njegovu elju, trljala se sve dotle dok nije mogla nita drugo nego da se baci na njegov ukrueni ud, pritiskajui kukove na futon. Disala je snano, vazduh je sa itanjem izlazio iz njenih plua, bradavice su joj bile vrste i drhtave zbog emocija koje su rastrza-le njeno telo. Kako je Akiko udela da moe da oseti to silno uzbuenje koje je, to je bilo sasvim oigledno, sada oseala Joki: plima se sakupljala, ona ju je pozivala; talas je jurio prema 64 njoj iz najdaljih morskih dubina, pretio da e je.pokriti kao tamni pokriva noi, a sa njom i sve njene misli, bolove, uspomene. Zelela je da utopi svoje seanje u beskrajno vib-rirajue zadovoljstvo. Sato je sputao svoje telo u odreenim razmacima, da bi se susreo sa udarcima koje mu je od dole upuivala Joki. Njeni bokovi su bili vreli a sa Satoovih nabreklih miia sli-vao se topli, slani znoj, natapajui devojinu sjajnu kou. Poela je da isputa kratke krikove dok ga je obavijala rukama, elei da se to vie stopi s njim. Akiko je u jednom trenu pomislila da e Sato devojku smrskati masivnim telom. Ritam njihovih pokreta sada se ubrzao, a sudari njihovih bokova bili su sve snaniji. Joki je teko disala od strasti, lice joj je bilo zategnuto i napregnuto. Rukama je pritiskala Satoa od pozadi, traei da ue jo dublje u nju. Hajde, hajde, hajde... Jokin glas je bio na ivici histerije, ili jo nekog jaeg oseanja. Bez obzira ta je to bilo, Akiko je elela da se ona nae u tom poloaju i da se najzad oslobodi pritiska koji je oseala u butinama i trbuhu. Miii su joj bili ukrueni, i ona oseti kako je obuzima bol, to joj se obino dogaalo pri ovakvim sesijama. Ugrizla se za donju usnu da ne bi zaplakala. Srce joj je udaralo kao ludo, pretei da e raskinuti kavez od rebara. inilo joj se da e joj u grlu eksplodirati sunce. Molim mrmljala je tiho molim, molim milost... I, mada joj se inilo da je ovog puta bila blia zadovoljstvu nego ikada pre, znala je da je daleko od toga da oseti ono olakanje koje donosi izli-vanje kie iz prepunih oblaka. ula je Satoovo ivotinjsko jecanje, dok je bljuvao vatru u Jokine dubine u kojima su miii poigravali od zadovoljenja i umora. Za Akiko je to bilo ipak previe. Pala je unazad i udarila ramenom o tatami. Oi su joj se okrenule na gore, ula je hujanje snanog vetra, ali samo za kratko, tako da nije bila sigurna da je vetar bio stvaran. Bol i strahovita udnja prebacili su je na crnu zaravan. ula je kako San Hsiung govori: Postoji put i ako si dovoljno strpljiva nauiu te kako da ga nae. Pokazau ti kako da prodre kroz spolja-njost neprijatelja, tako da bi mogla da vidi i shvati njegove unutarnje namere.

Akiko se onesvestila. 65 Nikola je ustao tano u est asova, probuen svojim biolokim asovnikom. Brzo se istuirao, prvo vrelom vodom, a zatim ledenom, koja je udarala o njegovu kou kao iglice. Kad je izaao iz kupatila koa mu je bridela jer se istrljao pekirom. Sloivi se u lotos poziciju, seo je okrenut prema prozoru kroz koji se video Tokio. Uzdahnuo je tri puta, vrlo duboko, a onda se povukao u sebe. Kad se otvorio, njegovo bie je ispunio univerzum i on je postao deo svega. Diskretno kucanje na vratima tre ga iz duboke meditacije: ekao je na to. Njegove oi, usmerie se na grad i diui opet normalno, on ustade. Dorukovao je zeleni aj i kola od pirina. Jeo je u tiini. Onda se lako obukao i zabacio malu crnu torbicu preko ramena. Izaao je iz hotela, tek to je prolo deset asova. Proao je dva bloka prema istoku a zatim je skrenuo prema jugu i naao se u Toranomonou. Poto je proao pored malog, lepo negovanog parka, u najudaljenjem kraju Sa-kuradorija, doap je do sanomea tree obeleene oblasti u Toranomonu. U Tokiju nije bilo taiiin ulinih adresa.....- bila je to specifinost ovog grada koja je zbunjivala sve posetioce sa strane. Prostrani grad bio je podeljen na oblasti ku, zatim na reone kao to je na primer, Ginza i najzad na o. Unutar oa, bili su brojevima obeleeni ome i oznake blokova. U udno izgraenom trinaestom bloku, Nikola nae ono za im je tragao. Zgrada je bila podignuta iznad malog, starinskog hrama, i ba 'spod brda Atago. Kad je uao, presvue odeu koju je nosio na ulici. Po-s'egnuvi u crnu vreicu, izvue par pantalona od belog platna sa irokim nogavicama, Pantalone su se drale oko struka na ukuru. Preko njih, navue jaknu od istog materijala, isto tako iroko krojenu. Preko te bele odee, zatee kai od crnog pamunog materijala. Kai je spustio na bokove. Najzad .navue hakama, tradicionalnu razdeljenu crnu suknju koju su oblaili samo oni koji su vebali kendo, kjudo, sumo ili koji su bili nosioci dana crnog pojasa obeleja visokog stepena u aikidou. I suknja je bila uvrena nisko na bokovima, onako kako se nekad nosila u doba samuraja. Tako odeven 'u svoj gi, Nikola pree nekoliko sjajnih, politiranih drvenih stepenika. U mislima je uo udaranje dr66 67 venih bokena jedan o drugi. I odjednom je bilo leto. On i Lju Kroker bili su u doou u Njujorku i on se seao kako je izgledao pogled njegovog prijatelja kad je prvi put video sjaj kenucua. Nikola je uvek sporo sklapao prijateljstva, pre svega zato to je, po njegovim istonjakim principima, prijateljstvo znailo mnogo vie nego to su to ljudi na Zapadu bili spremni da prihvate i shvate. Za njega, kao i za sve istonjake, prijateljstvo je znailo dunost, uvanje asti prijatelja, gvozdenu granicu koju nijedan zapadnjak nije mogao da shvati. Ali Lju Kroker, je uspeo da pod Nikolinim okriljem naui to, i uspeo je da postane njegov prijatelj. Obeali su jedan drugom da e poi na pecanje kad se Kroker vrati iz Ki Vesta, i kad pronae ko je ubio Angelu Didion. Nikada nee ii na pecanje. Kroker je bio mrtav a Nikoli je nedostajao toliko da je bol koji je oseao bio skoro fiziki.

Bili su tada u Miiti, u japanskom restoranu u koji je Nikola esto svraao. Ba su ostavili cipele ispred prostorije u koju su uli: bile su to Krokerove teke zapadnjake cipele i Nikoline mokasine, lake kao pero. Kleknuli su jedan naspram drugog. Izmeu njih se nalazio ajnik sa vrelim ajem i aice sa toplim sakeom. Sui tonkacu bie im uskoro pos-lueni. Kada odlazite? pitao je Nikola. Imam kartu za pononi avion nasmeio se Kroker. To je najjevtiniji let. Ali obojica su znala da to nije pravi razlog, ve da on eli da u Ki Vest stigne pod okriljem mraka. Oko njih je uborio svakodnevni ivot restorana, ali oni kao da su bili van toga. Oni su bili kao ostrvo tiine koje niko nije mogao da dodirne. Nik... Kroker je odjednom podigao glavu. Poto je kelnerica donela hranu, saekali su jedan trenutak da budu ponovo sami. Nemam mnogo imovine, ali ono to imam nalazi se u ovom sefu. Gurnuo mu je klju preko niskog stola. Ti e se pobrinuti za te stvari ako se... podigao je tapie i poeo njima da gura komadie tunjevine po tanji-ru. Pa, ako neto krene naopako ... Nikola uze klju: bio je poastvovan. Poeli su da jedu, i atmosfera kao da je postala istija. Kad su zavrili s jelom i naruili jo sakea, Nikola ree: Obeaj mi jednu stvar, Lju. Znam ta ti misli o To-mkinu. Ali, mislim da sada grei ... Znam ono to znam, Nik. On je prava ajkula, proguta sve i svakog ko se nae na njegovom putu. Ja sam odluio da ga zaustavim, i uiniu to, kako najbolje znam. Nemoj da dopusti da te tvoja strastvena priroda vue za nos. Kad jednom stigne u to mesto, dobro se osvrni oko sebe, proceni situaciju. Zar e me ti uiti kako da obavljam svoj posao? Nemoj da bude tako osetljiv. Ja mislim da ivot ima najee sive tonove i da nije sve crno ili belo. Tomkin nije Princ tame: ti si mu dodelio tu ulogu. Lako je mogue da on nema veze sa ubistvom Angele Didion. Zar ti veruje u to? Mislim da nije vano ta ja verujem, ili ne verujem. Nikola nije znao da H je to istina, ali ni najmanje mu se nije dopadalo to je i sam bio uvuen u itav sluaj. On je prihvatio neobjanjivu Krokerovu smrt tamo daleko u Ki Vestu: a prihvatio je s mirom i to to je on sada u Japanu. Giri. Zbogom, Nik Kroker se nasmeio i zagledao se u viebojne uline svetiljke. Napola je pruio ruku, a onda, kao da se neega setio, povukao ju je i naklonio se. Nikola mu je uzvratio naklon i obojica se kao po dogovoru veselo nasme-jae. Ti poslednji trenuci bili su tako obini. Ponaali su se kao ljudi koji se rastaju za kratko vreme. Uprkos onome to je Kroker rekao Nikoli, nijedan od njih nije verovao da e policajac na neobjanjiv nain izgubiti ivot u Floridi. Odmahnuo je glavom kad je stigao do vrha stepenita, sigurniji sada nego ikada pre da je put koji je odabrao onaj pravi. Nije mogao da dopusti da smrt njegovog prijatelja proe nekanjeno i neosveeno. Giri ga je obavezivao na to: bilo je to neto jae od ivota. Sensei ovog dooa sedeo je u kamizi gornjem sedi-tu a kido strunjae koja je bila napravljena od nekoliko tatamija od pirinane slame. Bio je mukarac srednjih godina, 68

69 vrstog dranja, irokih usta i maijih oiju. Imao je iroka ramena, uzani struk i bokove. Kao da je bio sasvim elav. Ime mu je bilo Kenzo. Nikola je dobio tu informaciju, zajedno sa pismom u kojem je Fukaigi, njegov sensei iz Nju-jorka, preporuivao. On je vrst tip rekao je Fukaigi ali ne znam sa kim bi drugim mogao da veba tvoj, hm, neuobiajeni buduu. On je znao da je Nikola nina, isto kao to je dobro znao da postoji itav niz disciplina u kojima bi Nikola mogao da bude njegov uitelj. Kenzo nee znati ko si ti Nikola, ali e odmah shvatiti koliko je tvoje znanje i snaga i sa zadovoljstvom e raditi sa tobom. Nikola je sada bio pred Kenzoom i video je da iznad njegove glave visi par dai-katana najduih i smrtonosnih samurajskih maeva, zatim tradicionalni bubanj za ceremonije, a izmeu zapis na papiru od pirina. Nikola ga proita: Sve stvari se pojavljuju, ali mi ne moemo da vidimo kapiju kroz koju one dolaze. Ljudi cene znanje koje imaju, ali u stvari nita ne znaju. Samo oni koji se vraaju na ono to znanjem ne moe da se sazna, u stvari znaju. Nikola je prepoznao reci Laocea. Bosonog je preao preko tatamija, napravivi ricurei, poklon pred senseijem. Tada mu prui Fukaigijevo pismo. Kenzou je trebalo dugo vremena da proita pismo. Nijednom nije pogledao Nikolu. Najzad je paljivo sloio pismo, i stavio ga u kovertu. Odloio je zatim koverat pa se spus-tivi ruke na tatamu, nagnuo unapred napravivi Zarei, poklon u sedeem stavu. Podavivi noge, Nikola mu uzvrati pozdrav. Kad je bio u polovni svog naklona, odjednom oseti da kratak tap leti prema njemu. Bio je to samo bljesak koji je primetio krajikom oka i, da je imao vremena da razmilja, ve bi bio u nesvesti. Umesto toga, njegova, desna ruka refleksno polete uvis, dok se itavo telo nagnu udesno da izbegne dolazei napad. Stap udari u Nikolinu miicu, i pade na pod. Kenzo je ve skoio prema Nikoli iskoristivi trenutak njegovog okleva-nja, i dok se ovaj sklanjao u levu stranu, Kenzo primeni jomen ui, udarac u glavu, sa ciljem da baci Nikolu na strunjau. Uspeo je da ga epa za lanak desne ruke, ali Nikola primeni jonkjo, izvijanje sopstvcnog lanka, tnko da je on sada stezao levu uiteljevu miicu. Duboko zakopa palac, traei centar nerava s unutranje strane miice. Ali, umesto da se ukloni od pritiska to bi Nikoli dopustilo da ga zaspe serijom opasnih udaraca, Kenzo odlui da rtvuje jednu ruku, paraliui je da ne bi izgubio borbu. Od nekuda se pojavi drugi kratak tap i udari snano po Nikolinom ramenu. Nikola prekide jonkjo, ali umesto da se premesti u drugu imobilizaciju, kao to je Kenzo oekivao da e uiniti, on napravi atemi udarac pokret iz aikidoa. Zgreni vrhovi prstiju udarile u prostor ispod Kenzoove kljune kosti, napipavi splet nerava na toni mestu. Sensei-eva glava poela je da se klima nagore i nadole. Sada je kratak tap bio izmeu njihovih napetih tela, pritiskajui Nikolina rebra. Nikola se priljubi jo vie, sves-tan da Kenzo namerava da zavitla tap u kratkom luku kako bi ga udario tano u mii iznad srca. To nije smeo da dopusti. Pokuao je da naini dva brza lena udarca pre nego to e se vratiti u imobilizaciju. Nije mu uspelo, i drveni tap poeo je polako u luku da prilazi sve blie levoj strani njegovih

grudi. Snaga ga je naputala i on je oseao centar svoga tela kao potpuno odvojeno bie, udaljeno od njega i potpuno nekorisno. Prokleo je samog sebe, znajui da e da izgubi. Bio je izmoren zbog vremenske razlike, zbog nedostatka sna. Sve je to loe uticalo da njegovu koncentraciju. Rezerve snage koje je jo imao bile su opasno ugroene ponovljenim tanbo napadima. Krv mu je pevala u uima, doprinosei optoj dezorijentaciji. Znao je da mora da uini neto brzo da bi se spasao. Odjednom mu jasno iskrsnu pred oima as iz kendoa i setivi se Musaijevog udarca Crvenog lia, on usmeri svoj duh na to da postigne kontrolu nad Kenzoovim tapom. Umesto da se brani, potpuno je oslobodio ruke i jurnuo prema tambo napadima. U magnovenju je uhvatio klizavi cilinder, i skrenuo ga dole i na levu stranu, slomivi skoro senseijev lanak, sakupivi poslednje ostatke energije kako bi napravio opasan udarac prema jetri. Kenzo se zanese u kolenima unazad, a Nikola poe za njim i nalete na, kao kameni zid tvrdu senseijevu pesnicu. 70 or k a zstlm ga poljulja i, kukovi 'Sk"slm' "* povoljan trenutak da se ukL? ^*, d' *"4 N*" udaralo a sa svakim udislto T1"1 ""* m je snano bol teire sva tkiva '1 vazuha <w*> je kako mu Pomislio je kako je Ko blizu poraza. postao P-e S,o je " ''" de sasvim opustepremasie je prodiraima belog 71 Lula za paru s njegove leve strane zaita, prostorija se ispuni novom koliinom pare. Toplina je postala jo vea i Kagami poe da se znoji. Zaboravio je da se rashladi pod tuem, pre nego to je uao ovamo. Za to je trebalo da zahvali Toirou. Stavio je ruke na stomak, pomislivi kako je isuvie debeo. Moda e mu ovo dodatno znojenje dobro doi. Zatvorio je oi. Bio je sasvim oputen. Vrata se otvorie. Kagami nije otvorio oi da pogleda, ali je osetio promenu temperature i trenutno razreenje vlanog vazduha. A onda ga oblaci pare ponovo obavie. Nije ga interesovalo ko je uao. lanovi rukovodstva dolazili su ovamo preko itavog dana, pa ak i preko noi, iako je ostatak zgrade bio zatvoren i u tami. Ljudi su ovde retko razgovarali izmeu sebe, shvatajui da ovo oputanje i osvea-vanje dobro koristi svakom od njih i da im pomae da rade najbolje to mogu. Kagami je osetio neije prisustvo; ne vie od senke. Kad je ona prola, neto ga natera da otvori oi. Nije mogao odmah da kae ta je to bilo, moda neko udesno predosea-nje ili neka udna promena koja se osetila u vazduhu. Na drugoj strani prostorije video je neiji obris, nejasan zbog pare. Para kao da je obavijala taj oblik, menjajui ga dok ga je Kagami posmatrao.

Figura je stajala, a onda je odjednom krenula unapred udnim klizeirn korakom, kao da je stvorena od tenosti, kao da nema kosti i vrste miie. Kagami ukloni znoj iz oiju. Osetio je glupu elju da se utine kako bi se uverio da nije sluajno zaspao, uljuljkan toplinom i mirom. Sada je ve mogao jasnije da vidi tu figuru i uinilo mu se da je to ena. Poeo je da ubeuje sam sebe da je to nemogue. U ovu prostoriju nisu smele da zalaze ak ni slepe maserke sa Tajvana. Kagami irom otvori usta i poe da se gui. Iz guste pare pojavio se Venerin breuljak ene, obrastao tamnom dlakom, tamnom kao no. Sa dlaica su visile kapljice vode nalik nn bisere Ovo je monstruozno, pomislio je ogoreno. Kakva grozota. Kakvo krenje pravila protokola. Moram da se poalim lino Sato-sanu. 72 Nagi bokovi zavodniki su se ljuljali i kad se ena u svoj nagosti pojavi ispred njega Kagami oseti stezanje u donjem delu trbuha. Ta ena je bila neverovatno izazovna a njena seksualnost bila je pojaana samim mestom i ovim prostorom u koji enska noga nije stupila. Kagami oseti kako se uzbuuje i kako krv pulsira u njegovom penisu. I mada mu je um bio zabavljen drugim mislima, njegovo uzbuenje nije vie moglo da se sakriva. Oseao je da ga ova ena privlai. Sada je mogao sasvim da je vidi. Imala je divno oblikovane, vrste dojke, na kojima su se jasno isticale tamne, ukruene bradavice. Spustio je pogled prema lepoj liniji njenog ravnog trbuha. Nije vie mogao da krije svoju erekciju, i spustio je obe ruke izmeu butina, trudei se da sakrije svoje uzbuenje. U tom trenutku prvi put je osetio opasnost. Stajala je ispred njega, pravih lea, rairenih nogu. Kapljice voe, nalik na najskuplji nakit, visile su sa tamnih kovrdica na najintimnijem delu njenog tela. Kagami uhvati sebe kako se naginje prema njoj, da bi video onu vertikalnu crtu, najlep-i put koji je stvorila priroda. Uzdahnuo je i poeo da se gui u sopstvenoj pljuvaki. inilo mu se da ga hvata nesvestica. Nije mogao nita drugo do da bulji u unutranju stranu njenih butina, dok je njegova erekcija postala sada ve bolnija. A tada, dok je zbunjenost jo vladala njegovim licem, on podie pogled prema eninom licu i vide dva tamna, zagonetna oka ispred kojih je bila rairena lepeza, ukraena crvenim i crnim arama. Ko... poeo je da mrmlja jedva ujnim glasom. Lepeza se sada pokrenula i uklonivi se, otkrila ljupki osmeh na njenom licu. Bilo je to lepo lice. Kagami je uzdahnuo, osetivi se odjednom mladim. A onda je naglo shvatio, i to saznanje ga pogodi kao munja. U njegovom umu, to pre-lepo lice pretvori se u demonsku masku. -Ti... Krik izlete iz njegovih otvorenih, usta. Lepeza ga udari ivicom, voena nepogreivom rukom majstora. Prola je kroz oznojenu kou i toplo meso, udariv-i bolno u kost jabuice na licu. Kagami nije mogao da se brzo povrati. Udarac je bio neoekivan, a tako vesto izveden otrom ivicom, da njemu jo nije bilo jasno ta se to, u stvari, dogaa. Kagami je prvo pomislio da mora da zatiti svoje polne organe i zato praktino nije ni pruio otpor. Velika lepeza sputala se i udarala ga jednom, pa jo jednom, pa jo jednom. Svaki udarac lepeze on bi propratio urlikom bola, ali je tvrdoglavo odbijao da ukloni ruke izmeu butina.

Nago telo ene lelujalo se i naginjalo prema njemu, kao dim na vetru nekog toplog letnjeg dana. Njeno prisustvo kao da je ispunilo itavu prostoriju, zaklonivi svetlost, uklonivi sav vazduh. Kao da je itav ivot usisala u sebe, stvorivi tamu i vakuum. Kagami pokleknu ispred nje, drhtei, dok ga je strah raskidao. Bio je zaprepaen koliko je krvi prosuto oko njega. udio se kako mu snano bije srce u uima. Pitao se kako je mogue da mu se penis toliko smanjio izmeu zatitnikih, toplih aka. Lepeza se spusti jo jednom, s otrim zvidukom. Kagami irom otvori oi, iskolai ih, a usta mu se pretvorie u crnu rupu. Osetio je otar ujed elika koji je prolazio kroz njegove miie na vratu, raskidajui prvi vratni prljen. Njegov um je histerino urlao, jer je tek sada shvatio ta je cilj ovog napada. Njegove ruke najzad poletee uvis, a prsti oajniki pokuae da epaju oruje. Lepeza? udio se njegov um. Lepeza? glava mu se klatila napred-nazad, dok je poeo da pue uz vlane zidove. Uinio bi sve, samo da spase ivot. Problemi koje je imao sa enom i sa Tairoom sada su mu se inili smenim. Kako su trivijalni bili u poreenju sa ovom stravinom borbom za ivot. Za ivot! Ne elim da umrem! urlao je njegov um. elim da me neko spase! Stisnuo je pesnice i divlje zavitlao njima, trudei se da se odbrani od napadaa. Ali on nije bio izveban ovek, nikada nije trenirao, a znak koji je ugledao s unutranje strane njenih butina oduzeo mu je svu snagu. On je znao ta je ona, mada je logika i sve poznavanje tradicije govorilo da je to nemogue Kagami je znao ta ga je snalo. Oseao je da se nalazi usred komara, iz kojega se nikada nee probuditi. Pa ipak, 74 jo se borio jer nada je bila sada jedino to mu je preostalo, jedino ga je ona jo malo odravala. Grabio se za ivot, A onda je osetio da se elino seivo sputa jo jednom, i kida mu plua. Sada je bio bez kiseonika. Krv je trcala na sve strane. Njegova raskidana plua teko su disala, dok ih je ispunjavao ugljendioksid, a preko njih i itavo telo. Kagamijevi kapci zadrhtae, oi mu se ukrstile. Video je njeno strano lice ispred sebe: njegovi bespomon prsti kliznue niz njenu kou, vlanu od znoja, kao deija ruka po pesku. Njegov um je jo pokuao da se bori, ne prihvata-jui kobnu injenicu da je telo uz koje je bio vezan ve potonulo u duboku tamu bez snova. Poslednjim trunkama snage, Kagami se zagleda u njeno lice uputivi joj izraz svoje najcrnje mrnje, kao da je to neko ubojito oruje. U stvari, to je bio samo duboki bes miia koji su se grili, umirui. Njegovi prsti se stegoe, trudei se da je dohvate. Ali, to je bio bespomoan gest, jer njegov donji stomak je bio razderan, oi su mu se okrenule u onim dupljama tako da nita nije video, a krv je u naletima izlazila iz njegovih raseenih krvnih sudova, natapajui praznu prostoriju. Nangi ustade i hodajui svojini neprirodno ukruenim nogama, udalji se od stola za pregovore. Bio je to znak za prekid razgovora. Za njim ustade Tomkin i ode iz prostorije. Nikola prie jednom od visokih prozora kroz koji se video Sinuku. Kia se slivala na more kiobrana, skidajui fine latice sa procvetalih stabala treanja, pokrivajui staze u parku tepihom belim kao sneg. Nikola je posmatrao grad. Poslednja tri i po asa vodili su borbu kao na bojnom polju. Borci su bili Sato, Nangi, Su-zuran, njihov advokat, Masuto Ii, potpredsednik preduzea

i Satoova desna ruk-a, potpomognut trojicom Satoovih efova. S druge strane, bili su Tomkin, Grejdon, pravni savetnik Tornkinove industrije i Nikola. Radno vreme bilo je zavreno i ljudi su preplavili sjajno osvetljene ulice Tokija. Zraak nade pojavio se pre jednog asa, kada .su Ojito, potpredsednik akvizicija, Kagami, finansijski potpredsednik, i Sosuro, potpredsednik Odeljenja za razvoj, zamolili da ih izvinu i kad su se povukli, uz formalne duple naklone. Nikola je video diskretni znak koji im je Sato dao, i postao je jo obazriviji. Znao je da su pregovori sada dostigli taku na kojoj e kao prisutni ostati samo oni najvaniji. Meutim, ono to je usledilo bilo je pravo razoaranje: bila je to samo jo jedna, oigledno beskrajna, diskusija oko glavnih oblasti razmimoilaenja. Jedna od razlika bila je novane prirode. A druga je bila, prema Nikolinom.sudu, mnogo vanija. Problem se odnosio na neslaganje oko mesta izgradnje budue firme Sfinks-Sato. Bilo je oigledno da je Tomkin proveo punih osamnaest meseci analizirajui proizvodnju i naine otpremanja, i da su svi rezultati ukazivali na to da fabrika treba da bude izgraena u Misavi, na zemljitu koje je bilo vlasnitvo keirecua. U susedstvu fabrike, u ovom malom gradu na severozapadu Honua, japanskog glavnog ostrva, bila je samo jedna amerika vojna baza. Ali, kao to je Sato naglasio za vreme prvih pregovora, taj komad zemlje ve je bio namenjen proirenju Niva Mo-jning kobuna, koji je takoe bio vlasnitvo ovog keirecua. Razgovor se vrteo u krugu; a da nijedna strana nije nita ni dobijala ni gubila. To je ludilo, mislio je Nikola sada. U obinim prilikama to mu ni najmanje ne bi smetalo. On je imao poverenja u sebe, i znao je da e na kraju nadvladati Satooa i Nangija: njegovo sopstveno strpljenje osiguralo bi im to. Seao se razgovora koji je vodio sa Tomkinom, pre nego to su napustili hotel da bi uli u limuzinu koju im je Sato poslao. Bio je poraen bledilom svoga efa, ali Tomkin je odbacio njegovu brigu: Mislim da me je stegao grip rekao je a da si i ti itavu no etao od toaleta do spavae sobe, ni ti ne bi izgledao ruiasto, gvozdeni ovee. Bez obzira ta se bude dogaalo savetovao mu je Nikola nemojte da izgubite strpljenje. Oni e uiniti sve to budu mogli da ometu pregovore, da nas pritisnu. Pokuac da proniknu u nau strategiju. Uinic sve to je u njihovoj moi, da bi videli koliko smeju da nas muvaju. Nee 76 77 ii dalje od toga, da ne bi izgubili obraz slegnuo je ramenima. Mogu da se zakunem da e se tako ponaati. Tomkin se sae prema Nikoli, tako da je Nikola osetio njegov teak dah. Onda mora da smisli neto to e ih dobro protresti, Nik. Nije m& briga ta e uiniti, samo neka bude efikasno. Ja nisam od onih slatkoreivih, koji dolaze da prose u Japan sa eirom u ruci, traei dobre licence. Odlino. Onda ne treba nita drugo da radimo nego da ekamo. Treba li jo jednom da vam ponovim da se u ovoj zemlji sve reava strpljenjem? To je kvalitet koji oni ne oekuju od stranog avola. Nemojte da brinete. Uspeu da izvuem od njih ono to vi elite.

Tomkinov glas se odjednom promenio, i on uhvati Nikolu za ruku, kao malo dete. Ne, ne disao je teko ne shvata, Niki. Nemamo vremena. Ova pogodba mora da bude sklopljena najkasnije do idue nedelje. Podie prema plafonu svoje smee oi. Imam takve partnere kojima ne mogu da okrenem lea... Velike sume novaca uloene su u ovu integraciju... Krediti moraju da budu isplaeni... Kamate nas gue ... Dugovi ne smeju da ekaju. Ponovo je spustio oi, i zagledao se u Nikolu. Ti me nee napustiti, Niki. Nemoj sada da me ostavi. Pa ti si skoro moj zet. Nikola se okrenuo od prozora vlanog od kie, kad je uo da se Tomkin vratio. Osetio je njegovo prisustvo pored sebe. Kako se oseate? Da li da pozovem doktora? Prokleti japanski virus razbesneo se Tomkin. Oseam da me napao i spolja i iznutra. Zakaljao se, kao da eli da ubedi Nikolu da je njegova briga bezrazlona i da se zaista radi samo o prehladi. Sta je, Lajnir? Zar misli da ne umem da prepoznam grip? Nikola ga je posmatrao jedan trenutak, a zatim je kratko klimnuo glavom. U redu, idite i sedite za sto. Ja u odmah doi. eleo bih da budem poslednji. A kad ja uem, vi utite i pustite mene da govorim. Sta e rei? Zar ne volite iznenaenja? Ne volim, kad je u pitanju investicija od vie mili-ona dolara, ree Tomkin, ali poslua Nikolu. Nikola se ponovo okrete prema gradu, i, zagledavi se u njega, nije mislio ni na ta. Iza njega, zavladala je tiina u prostoriji. Mogao je da oseti miris svee cigare koju je Nangi zapalio, da uje tiho zujanje erkondina. Nita drugo. Strategija. Ponovo se setio majstora Masaija. Taktika koja je ovde primenjivana bila je varijacija postojee sta-nje-nepostojee stanje. Nauili su ga da, kad neko u borbi potegne katanu, bez obzira kako udara, see ili bode, neprijatelj mora da bude poseen u istom pokretu. Ako borac misli samo na seenje udaranje i bodenje bez >unutranje elje za ubijanjem, nikakvu tetu nee da naini. Nikola udahnu tri puta duboko, okrete se i vrati se za konferencijski sto gde su ga petorica mukaraca strpljivo oekivali. Sada je znao ta treba da uini, ali je hteo prvo da otkrije strategiju Japanaca pre nego to odlui kako e da se ponaa. Pogledao je Nangija, koji je ba u tom trenutku gasio pikavac cigarete na ivici keramike pepeljare to je stajala ispred njega. Ponaao se kao da od njega zavisi red. Moda smo pokrili onoliko zemlje, koliko smo mogli rekao je neutralnim glasom. Sato je odmah odmahnuo glavom. Iz iskustva znam da je pogaanje uvek veoma teko. Dugo vremena neto je nepristupano, a onda se odjednom pokae da je sve vreme bilo slobodno. Mislim da moramo da nastavimo. Nikola je posmatrao ovu aradu s velikim interesova-njem. I ranije se susretao s ovom strategijom, ta vie, dobro ju je poznavao. Kad je radio za Sama Goldmana u njegovoj reklamnoj agenciji u Njujorku, esto je primenjivao ovu taktiku kad bi se suoio sa neodlunim klijentom. Obino je us-pevao. Goldman je obino igrao grubijana, a Nikola je bio onaj drugi. Klijent je automatski, od samog poetka pregovora, bio vie naklonjen Nikoli. Pre nego to je Tomkin imao priliku da odgovori, Nikola ree ...

 Koliko ja mogu da vidim, mi smo t potpunom raskoraku. Ali, ja se slaem sa Nangisanom. Ne vidim da bi nam dalji razgovor u ovo vreme koristio. 78 elite da prekinete sve ovo? pitao je Sato s neve-ricom, toliko zbunjen da je zaboravio da mu se utivo obrati. Nikola klimnu glavom. Ukoliko nemate neki konstruktivni predlog, ja bih rekao da bi za nas najbolje bilo da se ohladimo za izvesno vreme. Meni se ini ree Sato tiho da bi prekid samo uvrstio nae sadanje miljenje. Bojim se da, kad se sledei put sretnemo, neemo ni onda moi da naemo zajedniki jezik. Niko od nas, ini mi se, ne eli otvoreni sukob, rekao je Nikola obazrivo. Sastali smo se ovde da bismo se dogovorili o zajednikom profitu zastao je malo oekujui da mu se Tomkin pridrui i da kae kako je neophodno da to pre ponu sa graenjem fabrike. Ali Tomkin je utao. Mi smo svesni da je neophodno da se to pre postavi kobun Sfinks-Sato ree Nikola. Moram da vam kaem da je ve bilo nekih zakulisnih radnji oko naih glavnih lokacija u Konektikatu i Silikonskoj dolini. Iskreno govorei, mi se nalazimo u istom poloaju kao vi ovde. Mi smo mala firma, ali imamo ogromne mogunosti za rast. U ovom trenutku potisnuti smo u stranu od dve ili tri dinovske firme koje bi bile spremne da daju polovinu svoje zarade tokom narednih pet godina, samo da bi otkrile tajne novog sfinksovog proizvoda. Ako imate problema sa obezbeenjem ree Ii, razgrizavi mamac ne moete da oekujete pomo od nas. Svakako ne, posle skandala koji su se dogodili u toku proteklih godina. Nikola je znao da on misli na sluaj kad je nekoliko lanova uglednih japanskih kompjuterskih kompanija uhvaeno u pokuaju da se bavi pijunaom u Silikonskoj dolini. Pogreno ste me shvatili ree Nikola, dok mu je ton bio uvredljiv, ba kao i reci koje je izgovarao. Ja sam samo hteo da kaem da je logino oekivati da e nas i ovde pijunirati, ako su to ve poeli u Americi. Svi se ovde slaemo da je zemljite u Misavi idealno za podizanje fabrike, ali ako vi smatrate da e na njemu vie uspeha imati ono vae drugo preduzee, mi bismo mogli da se zadovoljimo jednim prostorom u oblasti iba. 79 Ii klimnu glavom. On je bio krupan mukarac, nalik na medveda, zgodan na neki nain. Imao je kratko oianu kosu i meke smee oi. Miii njegovih ramena i grudi rastezali su tkaninu njegovog sakoa. Mislim da je to idealno mesto. Nangi se bledo osmehnu, oseajui da je Ii saterao sebe u oak. Ii-san je sasvim u pravu. Kao to znate, Keijo je sazidan na komadu zemlje, otetom od Tokijskog zaliva. Blizu je centra grada, blizu glavnih kancelarija i fabrika Sato Petrolhemije. Trokovi otpremanja nee biti visoki a to e biti neka kompenzacija zbog skupoe samog zemljita. Nangi se zavali unazad u seditu, zadovoljan nainom na koji su razgovori poeli da se odvijaju.

Ali, samo je Nikola mogao da primeti taj samozadovoljni izraz na licu koje je inae bilo nepomino i ozbiljno. Dopustio je da se napravi mala pauza, pre nego to se nagnuo napred i rekao, upuujui svoje misli pre svega Nangiju. Najvie me brine ba to to je Keijo tako blizu Tokiju. Ta blizina grada, i to to e naa fabrika biti okruena naim krupnijim i monijim konkurentima, ispunjava me zabrinutou. Sato-sanov koncern nee moi da zaposli dovoljno personala koji bi brinuo o bezbednosti. Bie to veoma veliki trokovi, i koie se sa interesima novog kobuna. A, ako bismo smestili nau fabriku u Misavi, malom gradu na severu mi bismo, kao susede, imali samo Nivu i ameriku vojnu bazu. Koliko ja mogu da naslutim, niko od njih nema interesovanja za otkrivanje tajni Sfinksa. Bacio je pogled na nekoliko papira koji su leali ispred njega, kao da je na njima bilo zabeleeno ono to je nameravao da kae. A to se tie izgubljenog zemljita, gospodo, ja sam razgovarao sa gospodinom Tomkinom i on se sloio, poto e onog trenutka kad se naa integracija ostvari Niva postati jedna od naih udruenih kompanija o ijoj bismo dobrobiti morali da brinemo da finansijski pomogne kupovinu novog zemljita tako da irenje kobuna ni u jednom trenutku ne zastane. Rairio je ruke, i zagledao se svakom Japancu u lice. Ne znam ta bi bilo potenije od ovoga ... Neko komeanje ispred vrata natera ga da prekine. Nekoliko glasova uzbueno je vikalo, kao da su preplaeni. A 80 onda se iznad podignutih mukih glasova, izvio piskavi enski. Sada je bio blii vratima od ostalih. Glas je bio ispunjen histerijom. U tom trenutku, vrata se irom otvorie i posrui ue gospoica Joida. Pramenje crne kose visilo je iz njene, inae uredne, frizure, padalo joj je preko uiju i oiju. Lice joj je bilo zgreno i sva boja je nestala iz njenih obraza. Nagnula se prema Satoovom uhu. Nangi, koji jo nije mogao da doe sebi zbog Nikolinih primedbi, nije obratio panju na nju. Bio je isuvie besan. Ali, kako je gospoica Joida nastavljala da apue u Satoovo uvo, i kako je tek kasnije on primetio promerm Satoove koe, zagledao se paljivije u njih. Nije nita rekao, ali je paljivo posmatrao Joidu koja se uspravila kada je zavrila svoj izvetaj. Oi su joj lutale sobom; nije mogla da ih zaustavi ni na kome previe dugo. Kao da se nije usuivala da bilo koga od mukaraca u prostoriji pogleda u oi. Posle izvesnog vremena, Sato ree Iiju: Molim te, pozovi Kotena. Reci mu da mi je hitno potreban. Kada je mukarac otiao, Sato se nagnuo prema Nangi-ju i neto mu aputao u uvo. Telo starijeg mukarca se ukru-tilo i on se odvojio od Satoa, kao da ga je udarila elektrina struja. Okrenuo je glavu. Morate da nam oprostite, gospodo. Ja moram da zavrim ovaj sastanak. Molim vas, kada budete izlazili, dogovorite se sa Joidom o novoj sednici. Sato ga uhvati za miicu. Ako mi ne biste zamerili, Nangi-sane, ja bih voleo da Lajnir-san poe s nama. Sta kaete? zaprepastio se Nangi. Bio je spreman da kae da ovo nije posao za gaiine, da bi uplitanje tih ljudi u to moglo da bude opasno. Ali, bio je nauan da se

nikada ne raspravlja sa ljudima iz porodice, ili svog preduzea, u prisustvu stranaca. I uprkos tome to je bio protiv ove odluke, utao je i samo se poklonio. 81 Molim vas, Lajnir-sane ree Sato, kao da eli neto da objasni. Dogodila se strahovita tragedija. Ja /nam sve o vaim sposobnostima pruio je ruku prema njemu, kad je Nikola poeo da prptestuje. Nije potrebno da odbijate stavio je ruku na konferencijski sto ali pre nego to krenemo, eleo bih da mi date re da neete nikome govoriti o onome to budete videli i uli. Nikola je shvatio kakvu mu poast ukazuju, i spremao se da klimne glavom. Nijedan lan moga preduzea nee dati takvo obeanje iznenada ree Tomkin. To to vi zahtevate, moglo bi loe da se odrazi na aktivnost moje firme. On ne moe da da-takvo obeanje. Mogu ree Nikola i ja ga dajem. Imate moju re, Sato-sane da nikada neu otkriti bilo kome sa strane to to budem video. Da li se to odnosi i na policiju? O emu se ovde, do avola, radi? viknuo je Tomkin. Sta to vas dvojica pokuavate da izmuvate? Ustao je. Hajdemo Nik, idemo odavde. Nikola se ne pokrenu da bi ustao. Nije skidao pogled sa Satoa. Ukazujete mi ast ree Nikola tihim glasom. Joida se povratila iz prvobitne oamuenosti i sada je stajala iza Satoa, posmatrajui obojicu intenzivno. Sada je ak i Tomkin zautao. Hai. Sato klimnu glavom. Da. .Ali, to je neto mnogo vie nego to je uobiajeno da poslovni partner trai od poslovnog partnera. Ova je stvar porodice. Shvatate? Hai. Nikola klimnu glavom isto onako kratko kao Sato, trenutak ranije. Moje obeanje stoji. Ono vai za sve i svakoga. Dobro ree Tomkin ja ne elim da uestvujem u tome, Nik, ako ti misli... on se sledio i zautao kad ga je Nikola pogledao zaprepaen ogromnom snagom koja se krila u tim tamnim oima. Tomkin je seo bez reci. Nikola se okrete Satou. S Tomkinom smo zavrili ree. Dobro, ree Sato i ustade. Poite za mnom. 82 Pred liftom su ih saekali Ii i jo jedan Japanac. Taj drugi mukarac je bio ogroman. Bio je odeven u montsuki i hakama: njegova tamna kosa bila je oeljana u iomage, to je bio znak da je on jokozuna veliki ampion sumoa. Sato ga predstavi kao Kotena. Nije bilo sumnje da je on te-lohranitelj. Nikola ih zaustavi ispred saune. Para je bila iskljuena, ali je Sato ipak svima rekao da skinu sakoe pre nego to uu. Joida je pokupila sakoe, i paljivo ih prebacila preko leve ruke. Ostala je pred vratima kao uvar, preplaenih oiju. Nikoga nije bilo u blizini. Isuse Hriste ree Tomkin, kad je ugledao krvavo tclo raireno na klupi. Pazite da ne ugazite u krv ree Sato kad su svi uli u prostoriju. Kagami-sana nali su nekoliko trenutaka pre nego to je Joida prekinula na sastanak. Nangi je stajao oslonjen na tap, i polako se ljuljao.

 Vidite li njegov obraz? ree Sato. Levi obraz. Tomkin pogleda u Satoa; nije vie eleo da gleda krvavi prizor na klupi. Jeste li sigurni da nije povreen? pitao je Tomkin. Sato se okrenu prema njemu. On je mrtav, Tomkin-sane, Karma. Ne mogu nita da uinim to bi moglo da ga vrati. Ali on je proveo mnoge godine sa nama, i nedostajae nam. Mi potpuno shvatamo odsustvo tuge. Tomkin okrenu glavu i stavi ruke u depove. Sato ga je posmatrao neko vreme, a zatim se i on okrete. Lajnir-sane? glas mu je bio vrlo tih. Nikola se nije pokrenuo otkako je uao u saunu i ugledao les. Odmah je primetio raseeni levi obraz. Meni je to udno. Kanji. Satoov glas prelete prostorijom. Ja vidim samo krv ree kratko Nangi. Udaren je najmanje dvanaest puta. Nikola bez reci pree preko mokrog poda. Klobuci ruiaste pene bili su na sve strane, ali on se kretao tako briljivo i graciozno da nije nijedan dadirnuo. Tomkin je ve 83 ranije video Nikolu da se tako kree, one noi u njegovoj kancelariji kad je Saigo doao da ga ubije. Sa iznenadnim pokretom Nikola izvue maramicu, i paljivo obrisa poluzgruanu krv sa Kagamijevog levog obraza. Nangi zviznu kroz otvorne usne. To je neko slovo Znak za mastilo. ta to znnai? pitao je Tomkin. Vu-ing ree Nikola. Nije mogao oima da ve-ruje u ono to je video. Krv mu je udarala u slepoonieama. Oseao ju je kao udarce ekia. inilo mu se da e se onesvestiti. To je kineski, znam ree Sato i to stari kineski. Ali, ne znam ta znai dok ne vidim slovo. Nikola se okrete. Lice mu je bilo strahovito bledo. Vi-delo se da se s naporom okrenuo, kako ne bi gledao u krvavo slovo koje je zrailo nekim paklenim znamenjem. Pogledao je svakoga od njih. Vu-Sing rekao je polako predstavlja seriju ritualnih kazni u kineskom kriminalistikom zakonu. Izvesno vreme vladala je tiina. Sato je gledao as u Nikolu, as u les. Kad je ponovo pogledao Nikolu, rekao je: Ima jo toga, zar ne? Nikola samo klimnu glavom. Oi su mu bile tune. Mislio je da ovako neto nee nikada videti u ivotu. Okrenuo se, i zagledao u les. Ovo je Mo. ree. To znai tetoviranje lica. I to je prvi stepen poniavajueg kanjavanja koje se ui u Ten-in Soden katoriju. Oseao je da mu se srce kida od bola, dok se okretao prema njima: nije vie mogao da gleda to blistavo sloyo. To je nina rju iz koje ja dolazim. Nikola je ba krenuo prema Tomkinovoj sobi, kad se zau zvonjava telefona. Justinin glas dolazio je iz velike daljine. Odjednom mu se uini da se od nje oprostio pre mnogo nedelja.

 Toliko mi nedostaje, Nik. Vest Bej Brid nije lep kad tebe nema. Zelela bih da sam u toj stranoj zemlji, sa tobom. Japan nije strana zemlja ree on, ne razmiljajui. Meni je ovde dom. 84 ak i sada? Posle toliko vremena? Moja dua je japanska ree joj. Rekao sam ti to jo kad smo se prvi put sreli. Spolja posmatrano, ja sam moda sin svog oca. Ali duboko u meni, prebiva kami moje majke. Ja ne mogu da se borim protiv toga. Ne elim da se borim protiv toga. Zavladala je tiina. ulo se samo tiho zujanje, nedovoljno da prikrije njeno teko disanje. Nee valjda ostati? Glas joj je bio tanuan, kao u deteta. Nasmejao se. Za stalno? Gospode, ne. Otkuda ti ta ideja? Nik, dopusti mi da i ja doem. Mogla bih da uhvatim avion veeras. Obeavam da ti neu smetati. 2elim samo da budem blizu tebe. elim da te ponovo zagrlim. Justina ree on to je nenije mogao to jednostavno nije mogue. Ima toliko toga da se uradi ovde. Ne bismo uopte imali vremena da budemo zajedno. ak ni nou? Ovo nije posao sa odreenim radnim vremenom. Mislim da si mi se vie dopadao kad si bio nezaposlen. Ali sada sam sreniji, Justina. Nik, molim te dopusti mi da doem. Neu biti... To ne dolazi u obzir. Ja u se uskoro vratiti. Zujanje kroz ice sada je postalo intenzivnije, kao da je neki kami postao nestrpljiv. Istina je da sam uplaena. Nik. Imala sam udan san, kao neku vrstu predskazanja. Plaim se da e neto strano da ti se dogodi. A ja u biti ovde... glas ju je odjednom izdao. I onda vie neu imati nikoga. Justina rekao je tiho sve je dobro i sve e biti u redu. im se vratim, venaemo se, Nita nas nee spreiti. Zavladala je opet tiina; on je sasvim izbacio pomisao na ubistvo koje se nedavno odigralo. Justina? ujem te glas joj je odjednom postao neverovat-no miran, tako da se on iznenadio kad ju je uo. Volim te ree on i spusti slualicu. Da li je trebalo jo neto da kae? Ponekad je ono iracionalno bilo nemogue kontrolisati. Bili su to noni straho85 vi, fobije, strah od mraka. Svi ti strahovi bili su njemu nepoznati i on je teko mogao da razume ljude koji su od toga patili. Ljudi, koji nisu bili kao on. Nik, ta se, do avola, dogaa ovde? Tomkin je stajao sivog lica na vratima koja su iz spavae sobe vodila u prostrano kupatilo. Doao sam u Tokio da vodim poslovne pregovore o integraciji, a naao sam se umean u neka udesna, magijska, kultna ubistva. Da sam eleo da u tome uestvujem, mogao sam da odem u Junu Kaliforniju. Nikola se osmehnu na ovaj zraak humora, i sede na ivicu velikog kreveta. Bili su se vratili u Okuru. Bilo je kasno vee, i nijedan od njih dvojice nije jeo nita od doruka. A za doruak, Tomkin je pojeo samo tost i popio o-Ijicu aja, a i to je sve odmah povratio. Hajde da prvo jedemo ree Nikola. Kasnije emo razgovarati.

 Neka sam proklet ako neemo ree Tomkin ulazei u spavau sobu. Izgleda da ti dosta zna o torne ... kako si to nazvao? Vu Sing. Da. Ti si strunjak. Molim te da mi objasni. Nikola provue prste kroz kosu. Po tradiciji postoji pet vrsta kazne, od kojih svaka odgovara veliini pogreke. Zavisno od toga, svaka naredna kazna je tea od prethodne. -r Ali kakve to veze ima sa Sato Petrolhemijom? Pojma nemam. Tomkin se zagleda u mlaeg mukarca, a zatim polako prie svom toaletnom stolu i izvue par izbledelih farmerki i plavu koulju od teksas platna. Navukao je na noge par bljetavih, mekanih, rukom raenih, mokasina. Mogu da se zakunem da si gladan kao medved. Nikola pogleda u njega i ree: A zar vi niste? Iskreno govorei, sam pogled na hranu izaziva gaenje kod mene. Imam temperaturu, pa me to ni najmanje ne iznenauje. Pustiu da se ova prokleta stvar razvija zastao je i nemoj da me tako posmatra. Podsea me na moju majku. Meni je sasvim dobro. Telefon je zazvonio i Tomkin prie da odgovori. Govorio je tihim glasom neko vreme, a zatim je spustio slualicu. To je bio Grejdon. Traio je doputenje da ode do Misave da vidi svog sina. Oigledno je mladi stacioniran u vazdunoj bazi. On je pilot lovac, i odreen je da ide na probni let jednim od novih aviona F-20 koji su ba uvezeni. ' Mislim da Grejdon osea da mu je sin u opasnosti. Ima pravo ree Nikola. Nije jednostavno le-teti tim avionima. Oni su na atomski pogon, i mislim da su Sovjeti zbog toga zabrinuti i da su zato izgradili svoju vojnu bazu na Kurilima. Kurilima? Kurilskim ostrvima. To je lanac ostrva severno od Hokaida, japanskog najsevernijeg ostrva na kome su odrane Zimske olimpijske igre 1976. godine. Kurilska ostrva bila su japanska teritorija sve do 1945. godine, do kraja rata. Tada su im oduzeta. Japanci kau, nezakonito. Naravno da ele da im ta ostrva budu vraena. Nikola se die s kreveta. Najnoviji izvetaji govore da su sovjetske vojne snage stacionirane na tim ostrvima, a da su Sovjeti podigli vaz-dunu bazu u Etorufu, ili Iturupu, kako ga oni nazivaju. Izgleda da dosta zna o tim stvarima. Sve to je vezano za Japan i to interesuje Japan, interesuje i mene ree Nikola. Situacija je vrlo ozbiljna. Grejdon ima razloga da bude zabrinut. Nadam se da ste mu dali slobodan vikend. Mi ionako moramo da idemo sutra na svadbu, i pregovori nee poeti pre ponedeljka. Grejdon ba sada kupuje kartu ree Tomkin. Nadam se da si zadovoljan. Ako se Grejdonov sin ne vrati sa tog leta, Vi ete biti zadovoljni to ste mu dopustili da vidi svoje dete. Jedno vreme je vladala tiina. Telefon se ponovo oglasio, ali nijedan se od njih ne pokrenu da podigne slualicu. Telefon je prestao da zvoni; samo se palila i gasila mala crvena lampa u njegovoj osnovi.

Za sve to vreme, Tomkin nije isputao Nikolu iz vida. On je bio pametan ovek, analitikog uma. Njegovo nepriznavanje stranih obiaja i nedostatak: strpljenja, nisu umanjivali druge kvalitete. Sada je red na tebe. Povukao si nogu. Glas mu je bio tih. Mislim da je najbolje da mi kae o emu se tu radi. Tom kine ... Nik, ti ima nekih obaveza prema meni. Mora da mi kae ta zna. I to sve to zna. Nikola uzdahnu. Nadao sam se da neu morati nita da vam kaem. Zato, do avola? Imam pravo da znam da li 'se i moj vrat nalazi na panju. Da, imate pravo. Nikola klimnu glavom. Ali istina je da ja ne znam nita definitivno o ovome, nemam injenice ni brojke kao to imam o sovjetskoj izgradnji na Kurilsfcim ostrvima, Kao to je to esto sluaj u Japanu, ovde se radi samo o legendi. Legendi? Tomkin se nasmeja. Sta je to, poetak filma o vampirima? Nagnuo se na jednu stranu i pri-neo aku uhu. Isuse, ujem vukove kako urlaju, Nik. Mora da je veeras puni mesec. Bolje da ostanemo u sobi, i da na sve strane okaimo beli luk. Prestanite ree Nikola kratko. Ba zbog toga, nadao sam se da neu morati da vam to objanjavam. Tomkin, podie ruku uvis. U redu. Preao je sobu i krenuo prema krevetu na koji je seo. Obeavam da u biti dobar deak i da u sluati. Nikola ga je posmatrao izvesno vreme, pre nego to je poeo. U Tenin Soden Katori riu, gde sam ja dobio svoje ninucu obrazovanje, gde se ui Vu-Sing, prepriava se ova legenda... i veruje se u nju. U davno doba, kad je narod Ainu nastanjivao japanska ostrva i kad se prava civilizacija jo nije proirila jugoistono iz Kine, ninucu je jo bio u povoju na Azijskom kontinentu. Jo nije bilo senseia pravih uitelja pa ak ni jonina kolskih velikodostojnika zato to je formirano tek nekoliko kola ninucsua. Tada je bilo vie sujeverja, vie rituala. Uenici su vladali udesnim i smrtonosno monim silama, Nikola zastade da bi nasuo vode u au od koje otpi polovinu, pa nastavi. Kako kae legenda, postojao je jedan senin koji je bio moniji od ostalih. On se zvao Hsing, to ima mnoga znaenja na 88 kaniju. Znaenje mu je oblik. Prialo se da se Hsing kree samo po mraku, da mu je mrak jedini ljubavnik. Odanost pozivu primoravala ga je da ostane u celibatu. I za razliku od ostalih zemljaka, on je uzeo samo jednog uenika, udnog deaka, neukrotive kose. Deak je doao sa severa iz stepe, gde su vladali Mongoli. Taj Hsingov uenik, tako se bar ukalo, nije govorio nijednim civilizovanim jezikom, niti je znao da ita Mandarin. Pa ipak, veoma je teno razgovarao sa Hsingom. Niko nije znao kako. Jedan drugi senin poeo je da sumnja da Hsing polako iri svoju mo i svoje poznavanje ninucsua, da eksperimentie nekim tamnim silama. Njegova mo postajala je s.ve vea, tako da je taj drugi senin, iz straha, a moda i zbog zavisti, okrenuo sve protiv Hsinga i unitio ga. Nikoline oi su sijale, i mada je napolju bila no i lampe bacale priguenu svetlost, Tomkin je mogao da ga vidi sasvim jasno. Za trenutak je sasvim nestalo savremenog sveta i oivela je, u maglu zavijena, azijska prolost, povukavi i njega u svet udesnih zakona.

 Ubilaki raspoloeni senini nastavio je Nikola zadovoljili su se samo time to su izvukli Hsingovog uenika i primorali ga da se vrati u severne stepe, odakle je doao. Ali, nisu raunali na Hsingovu mo. Oigledno je njegova smrt dola prekasno, jer je on od svog uenika ve napravio akuma, kako se u Japanu naziva avolski duh, demona sa jit surjoku nadljudskim snagama. Molim te, Nik ... To je ... Tomkine, Vi ste traili da to ujete. Molim Vas da sasluate legendu do kraja. Ali, to mi lii na bajku. Hsing je nauio uenika svemu to je sam znao o jahou ree Nikola, ne obraajui panju na Tomkina. To je neka vrsta magije. Nema nieg natprirodnog u tome. Ja sada ne govorim o kletvama i prokletstvima, o demonima roenim u komarnim snovima. Saigo je prouavao Kobude-ru a to je jaho. On je vebao seiminucu i primenio ju je na vaoj kerki. I to je oblik jahoa. JTomkin klimnu glavom. U redu, to mogu da prihvatim. Ali, kakve sve to veze ima sa onim ubistvom? 89 Nikola duboko uzdahnu. Ovo ubistvo ima veze sa Hsingovim uenikom, jer on je na slian nain poinio seriju ubistava u Kajfengu. Bila su to krvava, uasna, zastraujua ubistva kojima je on isterivao neku perverznu poetsku pravdu nad onima koji su unitili njegovog semina. On je postao mahocukai. Vetac. Akiko Ofuda imala je snenobeli kimono, teak zbog rukom vezenih ukrasa od brokata. Preko njega nosila je laganu svilenu haljinu iste boje, kao rascvetali trenjin cvet iznad glave. Kosa joj je bila sakrivena ispod bljetave velike perike. Sve to bilo je dopunjeno eirom koji se zvao cunokaku-i ceremonijalnim belim eirom koji je trebalo da sakrije sve ono to je u eni bilo loe. etiri graevine hrama bile su rasporeene u obliku potkovice, a njihovi krovovi od kedrovine sijali su na suncu. Gosti su se okupljali u malim grupicama, razgovarali izmeu, sebe, komentarisali kako je lepo vreme, ogovarali one koji su tek stigli. Bili su pozvani svi vaniji poslovni ljudi i sve znaajnije linosti. Seii Sato prenese pogled sa lepog lica svoje neveste na sve veu gomilu gostiju. Bio bi zadovoljan kad bi prepoznao lice nekog uglednog oveka. Ovo venanje znaie mnogo za napredak njegovog keirecua. Iako su Akikini roditelji bili mrtvi, porodino ime Ofuda jo uvek se smatralo kao jednim od najznaajnijih u Japanu. Porodica je poticala ak iz vremena Tokugave. Prvi Ofuda ime mu je bilo Tatsunosuke bio je veliki daimjo, izvanredan vojni komandant, zbog ega ga je Tokugava vrlo esto pozivao na bojno polje. Satou je bilo ao to Akiko nije upoznala svoje roditelje, to nema roaka, sem jedne ozbiljno bolesne tetke koju je esto poseivala u Kiuiju. Sato ugleda Gotarov irok osmeh. I Sato je znao ta znai izgubiti dragog lana porodice. Kako bi samo Gotaro voleo ovaj dan. Kako bi njegov osmeh oterao maglu sa jezera. Kako bi snano odjekivao njegov smeh. ak bi i mala bia u umi po njegovom smehu znala da se radi o jednom specijalnom danu.

Sato pree rukom preko oiju, koristei vrhove prstiju da ukloni zaetke suza. Zato to radi? Gotara vie nema. 90 Kare va gaikoku ni itemasu rekla je Satoova majka kad joj je doneo stranu vest. Otiao je daleko. I nikada vie nita nije rekla. Ve je izgubila svoga mua, a smrt starijeg sina bila je previe za nju. Nije preivela rat, mada nije bila spaljena bombama. Rat ju je unitio iznutra. Ne ree sada Sato sam sebi. Neu da budem kao majka. Kare va inde imaimaita. Neka je blagosloven Gotarov kami. On je mrtav i otiao je. Sato se okrete prema Iiu i poe da govori sa njim o nekim poslovnim stvarima, da bi sakrio svoj bol i da ne bi upropastio ovaj najsreniji dan. Nedaleko odatle, stajao je Tanzan Nangi drei uspravno svoja bolna lea i oslanjajui se na tap ukraen glavom zmaja od belog zada. Nije mogao dugo da stoji, podnosio je strahovite bolove, ali nije hteo da se pokrene. Bila je njegova dunost da meu prvima doe ovamo, a poto niko nije se-deo, nije mogao da sedne ni on. Nije hteo da izgubi obraz pred svim tim svetenicima. Nangi bi naravno vie voleo da je Sato venan u hrianskoj crkvi. Njemu je vie odgovarao dostojanstven latinski jezik nego ova udesna intoistoka ceremonija. Nangi nije verovao u duhove i prikaze. Ni najmanje mu se nije dopalo da provede ivot ulagujui se raznim kamiima. On je verovao u Hrista, u uskrsnue i spas due. Uz njega je stajao jedan mlai ovek.. Bio je to Riuii Jano, novi ministar spoJjnih poslova, Nangijev miljenik. Nangi je bio osigurao da ga on nasledi pre nego to je otiao. Mnogi ljudi su im prilazili da ih pozdrave ili potrae savet od njih. Dok se osmehivao i razgovarao, paljivo odgovarajui na sva pitanja najbolje to je mogao, Nangi nije isputao iz vida gaiine. eleo je da vidi svaki njihov pokret otkako su doli ovamo. ovek moe mnogo da naui posmatrajui neprijatelja kad se zabavlja. I Akiko ih je pratila. Ali nju je interesovao samo jedan Nikola. Njene oi su ga snimale kao kamere, spremne da zapamte svaki njegov pokret, svaki dogaaj, da upije svaki njegov izraz i emocije. Oseala je kako joj puls bije sve bre, a srce joj je udaralo tako jako da joj se inilo da odie kimono. Koristila je svoje znanje da bi se smirila, da bi sakupila snage za poetak svoje osvete. Primorala je sebe da se koncentrie na Satoovo prisustvo pored sebe. Pogledala je prema njemu, i videla je kako Ii bulji u nju. Osmehnuo se i naklonio, a zatim se vratio svom tihom razgovoru sa Satoom. Odjednom se neka uznemirenost proiri meu gostima. Bilo je to vrlo slabo oseanje, ali Akiko koja je najzad uspela da se smiri i ija su ula bila sada vrlo izotrena, odmah je to osetila. Osmeh joj je bio znleen na, kao krv crvenim usnama. Njeno belo lice bilo je potpuno mirno kad je ugledala kako se gosti na najudaljenijem kraju razmiu. Ah ree Sato okrenuvi se prema njoj Tomkin i Lajnir su najzad stigli. Polako, kao to je toliko puta uinila u snovima, Akiko podie jednu ruku, njeni prsti se rairie oko osnove lepeze i otvorie je. Lepeza je bila ukraena crvenim i crnim arama. Ona njome zakloni lice tako da je moglo da se vidi samo jedno njeno oko sve ostalo bilo je skriveno. Polako, mislila je, Polako. Nemoj da se odaje. Ne jo. Daj mu vremena da prie. Doi blie, Nikola. Svojom voljom ga je privlaila blie sebi. Kao da mu je aputala: Doi blie i poni da unitava svoj ivot.

Sada je mogla dobro da vidi oba stranca. Jedan je bio krupniji, tei. AH obojica su bila visoki tako da su nadvisili sve goste oko sebe. Mogla je da prepozna, Nikolin lik dok su im se pribliavali. Tomkin je nosio tamno odelo na pruge, sa belom kouljom i odgovarajuom kravatom. Nikola je odabrao manje konzervativno odelo, od lana, zelenog kao more, sa svetlo-si-vom kouljom i kao okean plavom kravatom. Njegovo lice visokih jabuica jo je bilo u senci, ali Akiko je ve mogla da razazna njegove udne oi ni kakvaske ni orijentalne. Ponovo je osetila onaj magnetski talas koji ju je poneo i onda kad ga je ugledala u Jan Janu. Morala je da upotrebi snagu svoje volje, da bi ostala pored Satoa. Nikola i Tomkin prili su im sada sasvim blizu. Sunce osvetli Nikolino lice. Njegova gusta tamna kosa bila je zaeljana unazad, vetar je odvojio jedan pramen i igrao se s njim, na njegovom elu. Njegova se ruka automatski podie da ukloni taj pramen, i za trenutak zakloni lice. 92 Jo samo malo aputala je Akiko u sebi. Znala je da oekivani trenutak nije daleko, i znala je kako da se pripremi za njega. Oseala je beskrajno uzbuenje skoro ekstazu zbog onoga to e se dogoditi. Tanak ruiasti vrh njenog jezika pojavi se i obliznu usne, dok je posmatrala s kakvom se lakoom on kree, hodajui s takvom vetinom, kontroliui svoju snagu to je bez sumnje dolazilo od ^poznavanja igre ili sunoa. Liio joj je na velikog tigra, gospodara zemlje, koji se s lakoom kree kroz tamnu umu, spreman da u svakom trenutku, napravi svoj smrtonosni skok i razdere neku manje oba/rivu ivotinju. Sada. Trenutak je najzad doao. Akiko je saekala da njegov pogled sklizne sa Satoovog lica prema njoj. Bio je beskrajno radoznao: nije je nikada ranije video i interesovalo ga je kakvu je vrstu ene Sato odabrao. Osetila je snagu njegovog pogleda. Zadrao je pogled na njenoj lepezi a zatim na njenom oku. Pogledi im se sretoe u jednom kratkom trenu. Akiki se uini da je izgubljena u vremenu i prostoru. Sve pripreme, sve teke godine iskuenja, proletee pored nje da bi stigla do kulminacije, do ovog trenutka. Sada. vrstom rukom ona spusti svoju lepezu i otkri lice. Kad je Nikola izaao iz limuzine koja ih je odvezla van Tokija, bio je zaprepaen lepotom pejzaa. Prethodno su proli pored jezera sa kojega se dizala magla, dok su se oni peli prema bregu na kome je bio smeten Sinto hram. Nikolu ni najmanje nije iznenaivalo to su svetenici odabrali ba ovo mesto da podignu svoj hram. Sintoizam je bio okrenut prema prirodi. Karma. ivot oveka bio je samo deo velike zajednice u koju spadaju sva iva bia ljudi, ivotinje, povre i minerali i svako od njih ima svoju ulogu. Nikola oseti kako mu srce snano udara dok je sputao noge na tlo prekriveno borovim iglicama. Vetar je bio sve i toplo!a se ve dizala u vazduh. Uskoro e nestati magle iz borovih uma i sa povrine jezera. Pejza e tada biti fantastian. 93 Bio je svestan lepota krila iznad glave,-pokretanja velikih grana, neprestanog njihanja bambusa. Ui su mu bile pune zujanja insekata a povetarac se igrao njegovim sakoom.

Onda je postao svestan pokreta meu gostima. Bio je to jedva primetan pokret, koji Tomkin verovatno nije ni prime-tio. AH Nikola ga je znao pojavili su se stranci. ak je i on bio stranac. Nangi mu je jasno dao do znanja da ga mnogi ne smatraju Japancem. Dok je prolazio kroz gomilu, posmatrajui sva ta lica, pitao se ta li oni misle o njegovom ocu, pukovniku Lajniru. Da li su bili ponosni na to kako im je on pomogao da ponovo podignu Japan? Ili su krili uspomenu na njega, jer i on nije bio nita drugo nego samo strani avo na radu u Japanu. Nikola je vie voleo da veruje da se bar neki od njih, kao Sato, na primer, jo uvek seaju njegovog oca s dunim potovanjem. Nikola je znao da je njegov otac bio veliki ovek, da se oajniki borio protiv opozicije trudei se da stvori novu i demokratsku osnovu kako bi ovaj narod, posle rata, mogao da izgradi zemlju. Isuse, prokleti da su, kako su tako mali apnu Tomkin krajikom usta. Oseam se kao slon u radnji s porculanom. Ili su prema Satou. Nikola je mogao jasno da ga vidi. Blizu njega stajao je Koten, dinovski sumo borac. Izgledao je, smeno u odelu. Pored Satoa je stajala vitka, elegantna ena u tradicionalnoj odei neveste. Nikola je pokuao da je dobro pogleda, ali, ona je ispred lica drala rairenu, tradicionalnu lepezu. Tradicionalni beli eir potpuno joj je sakrivao glavu. Ne verujem da bi mi se u bilo kojoj drugoj zemlji ovako neto dogaalo ree Tomkin tiho Jo se oseam kao govno. Obraz ree Nikola. Da ree Tomkin, trudei se da sakrije svoje nezadovoljstvo osmehom uvanje obraza e me ubiti ovih dana. Prolazili su kroz goste koji su se razmicali. Nikola je primetio Nangia s desne strane, usred gomile mukaraca obuenih u tamna odela. Izgleda da je na sveanost dolo najmanje osam ministara. 94 Zastali su nekoliko koraka ispred Satoa i njegove neve ste. Tomkin je nainio jedan korak unapred da bi se pozdravio sa Satoora i estitao inu. Nikola je bio zagledan u Akiko, zainteresovan da sazna kako joj je lice skriveno iza zlatne lepeze. A onda, kao da odgovara na, njegovu elju, lepeza krenu nadole i on oseti kako mu nestaje vazduha u pluima. Koraknu unazad kao da ga je gurnula nevidljiva ruka. Oi mu se irom otvorie, a'iz usta izlete samo jedna re. Ne! Bio je to vie apat, ali njemu se inilo da je kriknuo. Krv mu je nekontrolisano lupala u uima, a svaki udarac srca ga je boleo. Suze se pojavie u uglovima njegovih bademastih oiju i on zadrhta od navale emocija. Prolost se okomi na njega kao progonjeni demon. Ali, mrtvi se ne vraaju. Njihova tela, ostavljena da poivaju u venom miru, bivaju razneta, postajui 'deo zemlje, vazduha, vatre, vode. Nju je odavno ubio Saigo zato to je pripadala Nikoli, telom i duom i zato to nije mogla da bude njegova. On ju je udavio u zalivu Simonoseki, gde jo lutaju duhovi Heike plemena, pretvoreni u rakove koji na svojim oklopima nose njihove likove. Nje nema. Ona je nestala. Pa ipak ona je sada stajala ispred njega, udaljena jedva jedan korak. To je bilo nemogue, ali je bilo istina. Jukio.

Marijanska ostrva, Tihi okean PROLEE, 1944. Ono ega se Tanzan Nangi, najivlje seao iz rata bilo je crveno nebo. Kao da vie nije bilo nijedne druge boje na svetu kad bi se sunce diglo iz talasa Tihog okeana. Na sve strane videli su se samo odsjaji narandaste i purpurne boje nalik na pipke nekog morskog udovita, koje odlazi u dubinu kad sunce pone da se pomalja. Oblaci su obino visili na ivici horizonta. Bili su udaljeni samo hiljadu nautikih milja od Tokija, pa ipak je vreme ovde bilo sasvim drugaije. Ljudi su razmiljali o tome kuda e ih uputiti. Oni nisu bili sastavni deo flote: nisu imali pratnju. Isplovili su na puinu pod okriljem noi. Straari u luci pravili su se da ne vide kako nosa aviona isplovljava iz luke i nestaje na otvorenom moru. Ili su na specijalni zadatak. Toliko im je bar rekao kapetan Nogui. Nadao se da e tako prekinuti nagaanja i razgovore, ali pogreio je. Kuda su plovili? Nou, kad bi sva svetla bila pogaena, ljudi bi se skupili u svojim kabinama bez prozora da diskutuju o detaljima i ishodu ovog putovanja. Gotaro Sato bio je ubeen da idu na Marijanska ostrva. Veina posade smatrala je da je to pogreno. Marijanska ostrva bila su suvie blizu Japanu da bi se tu zapoinjala neka borba i bilo je jasno da je misija u koju su upueni od veoma velike vanosti. Toliko je moglo da se zakljui i iz govora kapetana Noguija. A u tim tamnim danima poslednjih meseci rata, straha i napetosti bilo je i previe. Saveznici su ve dobili dve velike bitke; prvo na Solomonskim ostrvima a drugu na Novoj Gvineji. Svi su znali da sada kreu nezaustavljivo prema Japanu. 96 97 Nangi i Gotaro popee se na palubu. Gotaro uze cigaretu, ali je ostavi da ne bi morao da pali vatru. Tihi okean leao je taman i miran svuda oko njih i Nangi oseti neku udnu jezu. On je bio hrabar ovek i pomisao na smrt u bici ponosni kraj za jednog samuraja nije mu ni najmanje smetala. Pa ipak, ovde, sa tim dubokim morem koje se valjalo oko njega, daleko od kopna, imao je tekoa da se smiri. Idemo prema Marijanskim ostrvima ree Gotaro, zagledan prema jugu kuda su sada plovili a ja u vam rei i zato. Ako Amerikanci ve nisu tamo, uskoro e biti. Mi tamo imamo vazdunu bazu. Ostrva nisu udaljena vie od hiljadu pet stotina nautikih milja od kue on okrete glavu kad iznenadni nalet vetra proelja njegovu kratku kosu. Moete li da zamislite bolji cilj za savetnike od ovoga u kome bi smestili svoju bazu u kojoj bi punili svoje bombardere da ih, zatim, alju na Japan? Ja ne mogu. Dok se naslanjao laktovima na metalnu ogradu palube nije bilo ale u njegovim recima. More je aputalo duboko ispod njih. Iako to nije eleo, Nangi oseti kako ga hvata duboki oaj. Znai, u to nema sumnje. Rat je svakako izgubljen, bez obzira ta Carska komanda govorila. Gotaro se okrenu prema njemu, dok su mu oi blistale. Poto su dolazili iz sveta u kome je ljudima najblie drvo i hartija od pirinane slame, oseao se neprijatno dok su njegove ruke dodirivale metal. Ne gubite veru. U prvi mah Nangi nije bio siguran da je dobro uo ta rnu je drugi mukarac rekao.

 Veru? ree posle pauze. A kad Gotaro klimnu glavom, on nastavi: Veru u ta? U naeg Cara? U Carsku Komandu? U Zaibacu? Reci mi kojoj od'naih mnogobrojnih veliina da se noas poklonim? uo je gorinu u sopstve-nom glasu, ali nije mario. Ove noi, tako daleko od kue, a tako blizu opasnom neprijatelju, inilo mu se da mora da iskae svoje, tako skrivene emocije. Lakomost nas je uvukla u ovaj ludi rat nastavio je pre nego to je drugi mogao da odgovori na njegova retorika pitanja. lepa ambicija Zaibacua koji je ubedio vladu da Japan nije dovoljno prostran. Sirenje, irenje, irenje, samo su to savetovali i ovaj rat nam je doao kao dobar izgovor da zauzmemo prostor koji smo odavno traili u Aziji. Gotaro-san, odgovorite mi, da li je neko pokuao da se nagodi s neprijateljem pre nego to je planiran napad na Perl Harbur? Odmahnuo je glavom. Ne, nije. Ni kapljica mastila nije stavljena na papir, nikako istraivanje nije napravljeno tuno se nasmeio. Istorija, Gotaro. Da su oni bilo ta znali ili razumeli iz amerike istorije, moda bi mogli da shvate kakav e biti odgovor Amerikanaca na njihov napad. Nangi spusti pogled, a ponosa nestade iz njegovog glasa. ta e se s nama dogoditi na kraju? Ne gubite nadu ree ponovo Gotaro. Verujte u boga. Bog? Nangi je poeo da shvata. Okrenuo se prema Go-taru. Vi ste hrianin, zar ne? Krupni mukarac klimnu glavom. Moja porodica to ne zna. Mislim da to ne bi mogli da shvate. Zato ste prihvatili tu veru? Zato odgovori tiho Gotaro jer za mene vie nema straha. Tano u etiri asa i petnaest minuta ujutru, 13. marta, Nangi je pozvan na dogovor u kapetanovu kabinu. Sjajno ode-ven u svoju ispeglanu uniformu, poao je uskim hodnikom. itav ivot i sjajna karijera bili su pred njim. Kami starog Soguna kao da je hodao uz njega. On je bio naslednik nepo-bedivih samuraja, prepredenih kao lisica, jakih kao tigar. Tiho je kucnuo svojim grubim prstima na kapetanova belo ofarbana vrata, a zatim je uao. Iznenadio se kad je u kabini ugledao Gotara. Molim Vas, sedite, majore! ree kapetan Nogui, posle tradicionalnih formalnosti koje su meusobno izmenili. Nangi sede na stolicu pored Gotara. Vi poznajete majora Satoa ree Nogui i klimnu svojom duguljastom glavom. Dobro. Pojavio se stjuard, nosei u rukama posluavnik sa sa-keom. Spustio je posluavnik nasred Noguijevog pisaeg stola i povukao se. 98 Kroz mesec dana, trenje e opet procvetati po bregovima i'dolinama nae domovine ree Nogui. Neprijatelj preti da uniti cvet trenje, kao to preti da uniti nae ivote. Grudi su mu se teko dizale i sputale, kao da je upravo rekao neto to mu je ve dugo pritiskalo um. U ovom trnutku mehaniari pripremaju drugu vrstu trenjevog cveta za vas dvojicu, majori. Kasnije u vam to detaljnije objasniti. Ustao je iza pisaeg stola i poeo je da hoda gore-dole po maloj kabini, kao da je sakupio previe energije pa sada ne moe da ostane sedei, Imamo tano sto pedeset aviona na palubi. Svi sem jednog su bombarderi. Njih neprijatelj naziva imenom Beti.

 Stisnutom pesnicom udario je po pisaem stolu, tako da su siune ae zazveketale. Ali nee ih vie tako nazvitai, sada kad imamo Oku. Okrenuo se prema njima. Jedan od naih aviona tipa Micubii prepravljen je tako da nosi jedan manji avion koji ima samo sedite za pilota. Kad Micubii postigne odgovarajuu visinu, on e osloboditi Oku. Mali avion e slobodno kruiti traei cilj. Kad ga ugleda, pilot e upaliti tri motora na raketni pogon i brzinom od skoro est hiljada kilometara na sat, jurnue prema cilju. Nogui je sada stajao tano ispred njih, zarumenjenih obraza zbog navale oseanja. Za manje od devet sekundi Oka e postii ogromnu brzinu, pretvarajui se tako u ivu bombu... Podigao je glavu i poto mu svetlost pade na naoare, on za trenutak kao da ih nije video, sinuvi staklima prema njima, A-tada ete vi postati osvetniki ma naeg Cara, koji e rasporiti ameriki bojni brod na koji bude usmeren. Nangi se toga sasvim dobro seao. Nogui nije pitao nikoga od njih da li razumeju. Ali naravno da su razumeli. Oka je bio bomba, koja je pogaala cilj neverovatnom ta-nou. Jarnaio damai ree sada Nogui, okreui se prema svom seditu iza pisaeg stola. Japanski duh bie nae oruje protiv materijalne sile Saveznika. To, i napadi sa Okama, demoralisae ih i mi emo spreiti njihov pripremani napada na Filipine. 99 Nogui je poeo da sipa sake, a zatim je pruio blistave male porculanske ae svakome od njih i 'podiui ih uvis, nazdravio im je: ovek moe da umre samo jedanput. Ta smrt moe da bude teka kao Fuijama ili laka kao pero. Sve zavisi od naina na koji se koristi. U prirodi je svakog Japanca da voli ivot i mrzi smrt, da brine o svojoj porodici, o svojoj eni i deci. AH kad oveka pokreu vii principi, onda to sve ide u drugi plan. Postoje stvari koje moraju da budu obavljene. Ispili su svoj ake. Nangi je primetio suze u Gotaro-vim oima. Pretpostavljao je da su se suze pojavile zbog hrianstva, ili neznanja. Reci koje je kapetan Nogui upol-rebio da bi se neno oprostio od njih, sakrivajui svoja lina oseanja, Nangi je prepoznao kao citat iz jednog pisma uvanog u kineskoj istoriji. Napisao ga je 98. godine pre Hrista Su-Ma ijen. Nogui je spustio svoju aicu. Vama dvojici ukazana je ast da budete prvi na ovom ratnom zadatku, da isprobate ovo razarajue oruje protiv Saveznika. Vi ste dvojica prvih regrutovanih u jedinicu koja e biti poznata pod imenom Sinpu tokubecu kogekitai Specijalna napadaka snaga boanskog vetra. Prua vam se prilika da krenete stopama majora Ode, da postanete reinkarnacija inpu boanskih vetrova 1274. i 1281. koji su zaustavili Mongolske horde, spasivi tako Japan od razaranja. I Nangi i Gotaro kao i svako iz Japanske -Carske mornarice uli su priu o pilotuOdi koji sa svojim lovcem zaleteo u ameriki bombarder rascepivi ga na pola i spasivi na taj nain japanski konvoj. Bio je tada narednik. Posle smrti dva puta mu je dodeljen vii in. Majore Sato rekao je sada Nogui. Vi ste odabrani da povedete prvi avion. Oda prema njegovom plamenom kraju. Majore Nangi, vi ete upravljati avionom koji e nositi Odu. Bacio je pogled na papire ispred sebe. Dobili smo obavetenje o pokretu Saveznika: jedan njihov bojni brod i razara, bez sumnje izvidnica vee flote, kreu prema Marijanskim ostrvima. Va cilj je razara. Brodovi se sada nalaze ponovo

je bacio pogled na papire na pisaem stolu trista pedeset milja jugoistono od ostrva Guama. im iza100 ete odavde, idite odmah u svoje avione. Oni e vas ve ekati pripremljeni. Poleete u 5,30. Ja u biti na komandnom mestu, da bih video va polazak. Ustao je. Razgovor je bio zavren. Vazduh u zoru bio je prilino hladan, rashlaen vetrom koji je dolazio sa severoistoka. Nangi i Gotaro, zatvoreni u svoja pilotska odela, ili su preko otvorene palube nosaa aviona. Ispred njih podizala se glomazna senka duplog aviona, bez ikakvog oblika. Imam vie asova letenja od tebe ree Nangi. Trebalo je mene da izaberu za Oku. Gotaro se osmehnuo. Na svetu ima samo nekoliko ljudi kao to si ti, Tan-zane. Svi ovi to dolaze su mladi regruti bez ikakvog iskustva. Kad se to zna, tim pre to nas je rat potpuno opustoio, misli da je pametna odluka dati iskusnom pilotu da testira ovu leteu bombu? Slegnuo je ramenima i odmahnuo glavom. Ne, prijatelju moj, oni su dobro odabrali. Iao je ispred Nangia i kad se odjednom zaustavio, zatitio je Nangia od jakog naleta vetra. Tada je izvadio neki mali paketi iz depa. Evo ti rekao je ovo je za tebe. Haimo. Zakaio ga-je na Nangijev lem. Evo ti. Sa ovim starim simbolom odlunosti i hrabrosti lii na inpu. Zna li to? Nangi odmahnu glavom. Ovih dana u Tokiju uo sam izraz koji koriste za suvie smele taksi vozae. Nazivaju ih kamikazama. Gotaro se glasno nasmejao. Hteo sam tako tebe da nazovem u Noguijevoj kabini, ali bojim se da bi to bilo uvredljiva re za njega. Ovo je za njega svean i vaan trenutak. Gotaro je nastavio da govori: Sluaj, prijatelju, kapetan Nogui je bio u pravu. Mi svi volimo ivot; to je takoe naa dunost. Ali postoje vii principi, vaniji od nas samih. To je jedno od prvih uenja hrianstva. Kad su prili, mehaniari se uklonie od aviona. Paljivo su razgledali svoje letelice. Nije imalo ta da se vidi. Micubii je bio tako podeen da je mala Oka mogla da se 101 smesti ispod njega. Oka je bila tako napravljena da je jedan ovek mogao udobno da ue u nju i da pilotira. Ispod je bio Trenjin cvet. Kad je Nangi gurnuo glavu u pilotsku kabinu bio je zaprepaen. Bilo je jasno da taj mali avion nije nita drugo nego letei mrtvaki sanduk bez ikakvih instrumenata. Postojali su samo najosnovniji instrumenti i sistem veze, da bi pilot Oke mogao da se dogovara sa pilotom Micubiia. Mehaniari su im objasnili da e Gotaro sedeti u veem avionu sa Nangijem sve dok ne budu primetili cilj. Tada e on skliznuti kroz jedna vrata u siuni kokpit Oke. Jo jedanput su ponovili sve detalje misije koje su oba majora morala.da ponove. Bilo je tano 5,19. Popeli su se u Micubii. More je bilo plamena poljana sa koje su se vatreni jezici dizali prema suncu koje se raalo. Sve je nestalo u tom jednom trenutku kad su se dve svetlosti spojile. Nangi i Gotaro bili su svesni monotonog zujanja dva motora i neprestanih vibracija. Nangi je tek poeo da shvata oaj koji je zahvatio njegovu zemlju. Ovo je avion na koji je

bio navikao, ali, sada je vrsta leta bila sasvim drugaija. Pri-metio je da u avionu nema nikakvog oruja. Iz njega je izvaeno sve to bi moglo da ga oteava. Pitao se kuda e ovakva politika odvesti njegovu zemlju. Do kraja rata bie regrutovani i deaci koji e svojim nenim rukama voziti bombe prema neprijatelju koji napreduje. Gotaro je sedeo iza njega i u ovom trenutku je imao ulogu navigatora. Prouavao je mapu Tihog okeana. Bacio je pogled na sat i naginjui se napred, kako bi bio siguran da e ga Nangi uti, rekao je: Trebalo bi da ih vidimo za manje od deset minuta, na dvesta pedeset milja jugozapadno od Guama. Ponovo je pogledao na mapu. To znai da emo se sresti tano iznad Marijanske raseline. Smatra se da je to najdublja pukotina na zemlji. Znam. Nangi je morao da vie da bi ga Gotaro uo. Ne elim ni cla razmiljam o tome. itao sam najnoviji izvetaj naunika. 102 Nemoj da brines ree Gotaro veselo. Ni ti, ni ja, neemo se pokvasiti u ovoj misilij. est minuta kasnije Gotaro dodirnu Nangijevo rame i pokaza prema jugu. Voda Tihog okeana bila je tako mirna da je vie liila na metalno ogledalo. Pratei pogledom pravac koji mu je Gotaro pokazao, Nangi ugleda dve male take. Ispravio je kurs. Vreme je. ree Gotaro u njegovo uvo. Nangi je smanjio brzinu. Saekaj viknuo je, ali kad se okrenuo njegov prijatelj je ve otiao. Nangi je mogao da ga zamisli kako se sputa kroz uski prolaz prema svome avionu. Na mestu sam. Poeu sa odbrojavanjem rekao je Nangi. Mora da je Gotaro oseao neko uzbuenje u njegovom glasu, jer je rekao: Samo polako, prijatelju, nemoj da brine. Za razliku od tebe, ja nemam vere pokuao je Nangi da sakrije svoje emocije. Visinometar je pokazivao sve manju visinu. Uskoro e Oka biti nalik na cvet koji pada prema grudima Tihog okeana. Vreme je da se oprostimo. Zauo je Gotarov glas. Danas se opratamo sa cveem, sutra emo se pozdraviti, u vetru, takav je na cvetni ivot. Kako moemo da mislimo da e nas srea neprestano sluiti? Nangi je osetio suze u oima. Povukao je ruicu. Zbogom apnuo je. Trenutak kasnije upalie se rakete. Iznenada Micubii skoi strahovito unapred. Nangi je najpre pomislio da su ga neprijatelji pogodili. Ali on je jo bio van dohvata njihovog oruja, a na nebu se jo nije video nijedan neprijateljski avion. A onda je u jednom uasnom trenutku shvatio da se neto dogodilo sa Gotarom. Gotaro! Gotaro! Jo sam zalepljen za tebe uo se Gotarov glas. Rakete su pogreno postavljene. 103 Vrati se ovamo kriknuo je Nangi trudei se da ponovo zavlada avionom. Ne elim da bude ispod mene kad dotaknemo vodu.

Gotaro mu nije nita odgovorio i Nangi nije imao vie vremena da ponovi naredbu jer je bio suvie zauzet upravljanjem aviona. Shvatio je da su suvie blizu vodi i da nema nade da podigne letelicu. Avion je strahovito podrhtavao i Nangi se plaio da e ga udari vetra razneti. Ako se to dogodi, nee imati nikakve anse za spas. Avion e se nekontrolisano sruiti na povrinu vode i smrskae ih. Nangi se trudio da uini sve to moe i spusti se na vodu pod pravim uglom. Nadao se da e tako imati bar neku nadu da sauvaju ivot. Bilo je jasno da e Oka biti smrskana kad dodirnu vodu, ali to nije bilo vano. Samo da Gotaro izae iz nje. Voda je bila sve blie. Nisu se videli nikakvi neprijateljski brodovi u blizini, samo se daleko na horizontu pripremalo nevreme. Sada su bili sasvim blizu vodi. Krilo jo nije postiglo odgovarajui ugao koji je Nangi eleo. Ostalo je samo jo nekoliko sekundi pre udara povrinu vode, i on je znao da e to biti njihov kraj. Nije eleo da bude smrskan u ovom metalnom mrtvakom kovegu, pa je jo grevitije poeo da se bori sa kontrolama. Osetio je pritisak na leima, a zatim Gotarovu krupnu aku na svom ramenu. Trebalo mu je dosta vremena da stigne, pomislio je. Bio je besan na sebe i na Gotara to im se ovo dogodilo. Povrina vode dolazila im je u susret sve bre. Pomislio jo da e ih ako se ne razmrskaju o vodu, svakako ubiti eksploziv koji je Oka imao smeten u kljunu. Ali jo se trudio da spusti avion pod odgovarajuim uglom na vodu. Nangi se pitao, ipak, da li jo ima nade, sada kada padaju kao list noen burom. Setio se da se nalaze tano iznad Marijanske raseline i da ih niko nikada nee pronai ako potonu u nju. Padoe u tom trenutku na povrinu i Tihi okean ih udari svom snagom. Sav vazduh je izleteo iz Nangijevi plua 104 koja se nadue kao balon. uo je urlanje deset hiljada demona i video plamen pakla, kad se njegov mali svet sruio na njega. Mora da ga je Gotaro izvukao iz smrskanog kokpita, zato to se Nangi nije seao da se sam penjao napolje. Mnogo godina kasnije imao je strane none more, sanjajui taj strani trenutak u kome se guio, a nije bio sposoban da sebi pomogne. Sjajno nebo je bilo iznad njega, otri naleti vetra udarali su ga p.o obrazima i on je bio svestan da se ljulja na ta-lasima. Otvorio je oi i video pakao ispred sebe. Glava ga je strahovito bolela i kad je pokuao da se pokrene, shvatio je da ne moe. Lezi mirno rekao je neko blizu njega. Lezi mirno, samuraju. Teko je disao i s mukom je hteo neto da progovori. Ali kao da su mu bile blokirane glasne ice. Oseao je da mu vatra gori u grlu, a usta kao da su mu puna vatre. Oseao je plamene jezike kako liu njegove obraze. Dim mu je ispunjavao nazdrve. Davio ga. Povraao je, a neko mu je pridravao glavu i obrisao usta istom belom krpom. Sada je mogao jasnije da vidi. Ispod njega je lealo neto kao ogromno morsko bie. Poeo je da drhti a nerazumni strah uinio je da mu koa postane vlana i hladna. Shvatio je da su to ostaci Micubiija. Onesvestio se.

Kad je doao k sebi, shvatio je da je ozbiljno povreen. Izgubio si jedno oko ree Gotaro pored njega i nemoj da pokuava da se pokrene. Neto se dogodilo s tvojim nogama. Nangi je utao neeko vreme, trudei se da to shvati. Najzad ree samo jednu re: Eksploziv. Gotaro mu se osmehnuo. Zato sam se tako dugo zadrao u Oki. Hteo sara da oslobodim kljun aviona. Uspeo sam da ga otkaim. Cio je to velianstven vatromet. Nisam primetio. Gotaro je odmahnuo glavom. Nisi ni mogao, bio si raivicp z.tposlen. Njegov os-meh je postao jo iri. Ti si nas spasao. Onog trenutka kad sam shvatio da neto nije u redu sa raketama, ja sam mislio da je s nama gotovo. I bilo bi, da ti nisi preduzeo ono to si preduzeo. Nangi je zaspao. To to je izgovorio nekoliko -reci, potpuno je iscrpilo svu njegovu snagu. Kad se ponovo probudio, Gotaro je bio nagnut nad njegove noge, pokuavajui da neto uini. Sta radi? pitao je Nangi. Gotaro se brzo okrenuo. Proveravam tvoje rane. Njegove oi skliznue prema moru. Nigde kopna na vidiku. Sta kae? ree Gotaro. Da, nema kopna. Mislim da smo blizu Marijanskih ostrva, ali moda i nismo. Nogui e nas uskoro nai. Da ree Gotaro verovatno da hoe. elee da zna ta nije bilo u redu. Svi oficiri u Carskoj mornarici elee da to znaju. Morae da nas odvedu natrag. Gotaro ne ree nita, dok mu je pogled lutao preko vode. ini mi se da se pripremalo nevreme? Nangi je teko govorio i bio je uasno edan, ali se nije predavao. Vetar jo nije stao ree odsutno Gotaro. Jo duva sa severozapada. Bilo je jasno da je njegov um zabavljen drugim stvarima. ime, Nangi to nije mogao da zna. A nije hteo ni da pita. Neto nije bilo u redu s njegovim nogama. Hteo je da ih pokrenne, ali nije mogao. S bolom se podigao i opipao miie. Nije oseao nita, noge kao da su mu bile od drveta Da bi zaboravio na nesreu koja ga je snala, poeo je da gleda oko sebe. Tek sada je video na emu su se nalazili. Bio je to teak, prednji deo Micubiija". To to su svi instrumenti bili izvaeni, iz njega, sada im je dobro- dolo. Nangi se nasmejao u sebi. Nogui i ostali admirali bie zadovoljni njihovim izvetajem, ak i ako njihov sjajni Trenjin cvet nije pao. Iscrpljen, legao je na lea ali nije mogao da se odmori zbog neprestanog ljuljanja. Pogledao je Gotara. On je sedeo prekrtenih nogu, mirnn k.'io statua. Moda se molio. Mo/dn nije oseao strah. Ako je bilo tako, Nangi mu je zavideo. 106 Nangi nije bio vie svestan da li je budan ili spava; bio je samo svestan uasnog straha. Oseao se kao da je sasvim sam na svetu. Odjednom, vie nije bio sam jer se neki zas'traujui oblik iz dubine mora dizao prema njemu. Oseao je kako mu srce uasno udara. Nangi je urliknuo. Osetio je da ga neije ruke drmaju.

 Tanzane, Tanzane! uo je da ga Gotaro budi. Probudi se, probudi se odmah. Nangi se probudio. Bio je mokar od znoja. Trebalo mu je nekoliko trenutaka da bi okom koje mu je preostalo video lice svoga prijatelja. Pogledaj tamo Gotarov glas bio je promenjen od straha. Ne njegov glas bio je vie naliz na lave ispunjen strahom. Jer tamo gde mu je prijatelj pokazao, video se jedan taman trougao, peraje ajkule. Nangi je znao da je ivotinja koja je plivala prema njima ogromna. Ne zamrmljao je ne ali bio je suvie slab da bi mogao da podigne glas. Bio je to njegov najgori ko-mar. On se nije plaio smrti. AH ovo je bilo uasno. Zato sam pokuao da potpuno zaustavim krvavljenje. Ajkula nas je otkrila pre jednog asa. Tada si jo obilato krvario. Mislio sam da e nas ostaviti. Ali, ja ne mogu da zaustavim krvarenje potpuno. Ajkula ih je napala trei put. Sada je uspela da otkine komad olupine. Nangi je ponovo poeo da drhti i Gotaro vie nije mogao da ga zagreje toplinom svoga tela. Zubi su poeli da mu cvokou i oseti da se uska traka krvi poinje da sputa iz njegovog povreenog oka. Novi udarac ih je skoro zbacio sa olupine. Nangi je osetio kako nezadrivo klize prema vodi. Gotaro se uzalud borio da ih zadri. I Nangi se upinjao sa svoje strane, ali on je bio bespomoan. Kad se olupina smirila i kad su se ponovo vratili u stari poloaj, Gotaro je zagrlio Nangia, titei ga kao to majka titi malo dete. Olupina je neprestano kripala i drhtala. Zahvalan sam bogu to u njoj sada brine moj mlai brat, Seii. Moja baka je veoma stara, ali je vrlo mudra. Mislim da jedino ona moe da zadri Seiija da se dobrovo107 Ijno ne prijavi za borbu. On ima jedva 16 godina i sigurno bi propao u ratu. Tanzane, mora neto da mi obea. Ti e se brinuti o Seiiju kad se vrati kui. Kua moje bake nalazi se u Kiotu, na junoj ivici parka Marijama. Nangi je oseao da ga strahovito boli glava. Dobro poznajem taj park rekao je. Seao se drvea treanja i beskrajnog mora zelenog lia koje je apu-talo na toplom letnjem povetarcu. Seao se vesele deje graje i tihe muzike koja se meala sa veselim smehom etaa. Bog je moj pastir, on me vodi... Nangi je uo nepoznatu molitvu koja je silazila sa Gotarovih usana. Ubeen sam da e nas Nogui nai. Spasie nas pomislio je, a glasno je rekao: Moli za mene, prijatelju. Odjednom, Gotaro je nestao. Nangi je osetio ledeni ve-tar kako ga obavija. Bilo ze dovoljno svetlosti od zvezda sa nonog neba da Nangi ugleda penu koja se stvarala dok je Gotaro znanim zamasima plivao dalje od olupine. Vrati se! viknuo je Nangi. Sato-san, molim te vrati se! Udahnuo je vazduh oseajui kako mu ledeni noni zrak razdire plua kao vatra. Video je kako se iz vode pomalja ogromna crna masa. Oseao je sada strah kao neko strano telo u svom grlu. Nije eleo nita drugo nego da ubije to udovite. Urliknnuo jei, poeo bespomono da udara po olupini. Njegovi udarci prenese se sa olupine na njegove nepokretne butine, dok je ogromna tamna masa plivala na tala-sima. Gotaro je jo plivao, kad ga je tamna masa udarila, izbacivi ga do pola iz vode, a zatim je uz urlik nestao, predajui se sili prirode.

Nangijeve oi napunie se suzama i on poe da udara glavom o olupinu dok mu je vetar urlao u uima kao glas prokletnika. Posle dugo, dugo vremena, poeo je da se moli bogu kojeg nije poznavao ni razumeo, ali kome se sada obraao traei utehu i nastavak ivota. Vaington, / Njujork / Ki Vest PROLEE, SADANJOST Gordon Mink, ef Crvene stanice, sedeo je na maksimalnoj visini do koje je mogao da podigne svoju automatsku stolicu. Bio je poprilino iznad tvrdog poda. Mink je to vo-leo. Smatrao je da najbolje kreativno razmilja, kad ima ose-anje opasnosti. Jedino je njegova kancelarija u itavoj zgradi udaljenoj est blokova od Bele kue bila bez tepiha, i to ocl zida do zida. Mink je tako eleo, jer nije hteo da mu bilo ta stiava zvuke. Bio je fanatik razvijanja estog ula bio je tome posveen godinama, otkako je zavrio elitnu vojnu akademiju, smetenu duboko u Virdiniji. Mnogi koji su dobro poznavali to mesto, nazivali su ga Kostolomom. Mink je neprestano razmiljao o razvijanju estog ula i na sve je imao uvek isti odgovor: intuicija je sve. Dok su njegove kolege s posla sve vie vremena provodile prouavajui nove tipove kompjutera, Mink se malo interesovao za to. Mogao je da bude zadovoljan razlikom koja je bila sve oiglednija izmeu njih i njega. Ti drugi ljudi postali su si crvi, a njihova izborana, zabrinuta lica, neprestano osvet-Ijena zelenkastom svetlou monitora, nisu bila prijatna za gledanje. Poto su imali stalne glavobolje, sve ee su anga-ovali mlae pomonike da im prenose kompjuterske informacije. U Minkovoj kancelariji nije bilo kompjuterskog terminala. To je bilo strogo zabranjeno. Meutim, bilo je nekoliko stanica od kojih je jedna nalazila u veoma velikoj prostoriji. Dva zida bila su u staklenim panoima koji su liini na prozore. To su, u stvari, bili dinovski ekrani napravljeni od specijalnog hemijskog amalgama koji je mogao da prima i odailje holograme, to su neverovatno brzo oivljavali. I-Io109 logorami su se, naravno, menjali s vremena na vreme, ali najee su to bili prizori iz Moskve. Njegove oi se zatvorie i on se prepusti meditiranju. Posle izvesnog vremena, prsti mu pritisnue nekoliko tastera na levoj strani njegove fotelje. Tanja ree tiho u praznini sobe imate dva zadatka. Prvi: naite tog doktora Kida, kako mu je ime? Ti-moti? Dajte mi ga na telefon, elim da razgovaram sa njim. Ako nije u svojoj kancelariji na Park Aveniji, pokuajte da ga naete u bolnici Maunt Sinaj. Naite ga bilo kako. Koji emo pseudonim koristiti? glas koji je dolazio iz skrivenog mikrofona bio je hrapav i u njemu se oseao strani naglasak. Budimo genijalni danas, hoemo li? Recite da zovemo iz Odeljenja za meunarodni saobraaj. Odlino. Drugi zadatak ree Mink odnosi se na Lajnira. Prikupite o njemu sve podatke. Bio je to prvi Justinin dan na poslu i ona se oseala neugodno, kao maka na vrelom limenom krovu. Vie od tri godine ona je bila slobodna umetnica, i zavisila je samo od svog rada. Nije uspela da zaradi bogatstvo, ali uspevala je da ivi sasvim pristojno. Naravno, s vremena na vreme dobijala bi ponude od agencija da im se pridrui. Ali, bila je suvie navikla na slobodu i vie je volela da radi sama za sebe.

Kad je upoznala Rika Milera, sve je poelo da se menja. Pre est nedelja, Meri Kej t Sins telefonirala je Justini traei dobrog crtaa. Meri Kejt radila je za kompaniju Miler, Soums i Roberta, jednu od najnovijih agencija koja je vrlo dobro poslovala. Dva njihova najbolja crtaa razbolela su se od gripa, a imali su hitan posao za Ameriku vazduhoplovnu kompaniju. Posao je morao da se obavi za kratko vreme, ali Meri Kejt je rekla da e Justina biti dobro nagraena. Justina je prihvatila posao i radila je nedelju dana po osamnaest asova dnevno. Deset dana kasnije, kada je ve obavljala neke druge poslove, potpuno je zaboravila na Meri Kejt i na posao koji je radila za njenu kompaniju. 110 Tek kad ju je Rik Miler pozvao, setila ih se. Oigledno je Amerika vazduhoplovna kompanija bila zadovoljna Justi-ninim crteima, i ponudila je Milerevoj agenciji dugogodinji ugovor. Rik je rekao da je i on oduevljen njenim crteima. Ju-stina nije znala da li da mu veruje ili ne. U svakom sluaju, on ju je pozvao na ruak. Idue nedelje sreli su se u sjajnom francuskom restoranu. Baskijska obala, o kojem je Justina esto itala ali nikada nije bila u njemu. Hrana je bila odlina, ali ve posle nekoliko asova razgovora Justina je shvatila da ju je Miler pozvao sa odreenom namerom. Justina rekao je doveo sam vas ovamo da bih vas u ovoj prijatnoj atmosferi neto ozbiljno upitao. Nadam se da ne biste imali nita protiv da se pridruite naoj agenciji, tim pre to biste imali dovoljno vremena i za obavljanje svojih poslova. Nita se u vaem ivotu ne bi promenilo, sem to biste zaradili mnogo vie novaca. Justina je stavila svoju au sa piem u stranu, i dok joj je srce udaralo, ona upita. Da li mi vi to nudite posao? Miler klimnu glavom. A zar ta ponuda nije trebala da doe uz sufle sa Gran-Marnijeom? U svakom sluaju, trebalo ju je rei nasmejao se. Posmatrala ga je jedno vreme. Bio je prilino mlad. Moda je imao 40 godina. Kosa mu je bila gusta i padala mu je skoro do okovratnika. Bila je, s pramenovima izbledelim od sunca. Imao je zgodno, vrsto lice, i iroko rastavljene pla-vozelene oi koje su svedoile o njegovoj inteligenciji. Vidim da razmiljate o mojoj ponudi rekao je, dok su im sluili svee ostrige. Veselo se nasmejao i njegov osmeh pokaza dobro negovane bele zube. Nisam roen u bogatstvu. Morao sam mnogo da radim da bih stigao do ovoga to imam danas. Otkrila je da nije uopte gladna; ponuda kao to je ova retko kada se dofaija u ivotu. Nije bilo potrebno da dugo razmilja o tome da li e je prihvatiti ili ne, ali je ipak mplo oklevala. 111 Bila je, u stvari, spremna da odmah prihvati taj posao, pa je nestrpljivo pitala Rika da li bi mogla da radi ve od sutra, mada je bio petak, kako ne bi morala da eka preko vikenda. Poto je Nikola bio na putu, nije imala nikakvih obaveza i uasavala ju je pomisao da mora da eka puna tri dana pa da preuzme taj posao. Bilo je to previe za njeno strpljenje. I tako je sada dola nekoliko minuta posle osam asova skoro pun as ranije nego to je morala, u ovu zgradu na uglu Medison avenije i 54. ulice. Kancelarije agencije Miler, Soums i Roberts zauzimale su tri sprata u oblakoderu koji je vie pripadao dvadeset prvom veku.

Rik je lino predstavio Justini njenu buduu sekretaricu Min. Nije imala vie od dvadeset godina. Justina se iznenadila kad je u njenoj crnoj kosi videla ofarbani zeleni pramen. Ali, uskoro je otkrila da je, uprkos divljoj frizuri, Min vrlo inteligentna i da ume da radi. Justinina kancelarija bila je na spratu ispod kancelarije Meri Kejt. Poto je Meri Kej t bila potpredsednik Agencije, Justinina kancelarija bila je neto manja. Ali, bila je veoma svetla i puna vazduha. Na praznom pisaem stolu stajao je veliki buket cvea sa ruiastom satenskom manom na kojoj je pisalo Sreno. Sem buketa, na stolu je bio jo samo telefon. Kancelarija je bila nezgrapno nametena, .i oigledno su u nju smestili nametaj koji nije bio potreban na drugom mestu. Rik se izvinio zbog izgleda kancelarije, i rekao da Agencija ba preureuje prostorije, pa e i Justina moi da name-sti kancelariju po svom ukusu. Mink e joj doneti kataloge, i za nekoliko nedelja sve e biti u redu. Zahvalila je Riku na cveu, i poto je buket stavila u stranu, sela je za svoj pisai sto. Prvi telefonski poziv koji je obavila bio je namenjen Nikoli; zaboravila je da je sada u Tokiju pono. U hotelu su oklevali da li da mu prebace vezu. Telefonistkinja je pitala da li se radi o nekom hitnom sluaju. Kada je objasnila koliko je sati u Tokiju, Justina se zadovoljila samo time da ostavi poruku, ne znajui da se Nikola u to vreme nalazio u Jan Janu. Kad je spustila slualicu, osetila je veliku tugu. Nikada kao sada nije oseala kako joj je teko palo Nikolinn nA-**112 i strahovito je elela da se on to pre vrati. Borila se protiv oaja'i straha, kada je ula da Nikola namerava da radi za njenog oca. Da li su njena predoseanja bila bespredmetna ili nisu? Kad god bi bio u pitanju njen otac, ona je znala da ne moe da razmilja razumno. I mada je Nikolin novi posao bio samo privremen, plaila se da e postati stalan. Znala je kako njen otac moe da ubedi svakoga da prihvati njegovo miljenje. Bojala se i toga to Nik'ola odlazi s njim na put. Posle onog stranog ko-mara sa'Saigoom, u kojem je Justina skoro uspela da ubije Nikolu, samoa joj je teko padala. Bez obzira ta je bilo to to je Saigo primenio na nju, ona se preplaila za itav ivot, uprkos tome to ju je Nikola oslobodio te udne hipnoze; ali, znala je da se nikada nee moi osloboditi seanja na taj dogaaj. Usred noi, dok Nikola bude mirno leao pored nje, ona e se buditi drhtei od straha. Skoro sam ga ubila, esto je ponavljala sama sebi kao da je u njenom telu nastanjen, stranac kojeg mora da obavesti o tome. Kako sam samo mogla? Ja ne mogu ak ni ribu da ubijem, a kako bi tek mogla da ubijem ljudsko bie, moju jedinu ljubav. Moda je ba u tome leao njen spas. Ubeenje da ne moe da ubije, pa prema tome i ne moe biti odgovorna. Ali, komar je nastavio da je mui. Da je Nikola nije zaustavio, sigurno bi ga ubila. Ba onako kako je Saigo i bio zamislio. Ona nije bila optereena odgovornou. Samo je oseala uasnu krivicu, veu nego bilo kada u ivotu. Mnogo se bojala zbog njega, i strahovala je od svakog trenutka koji je on provodio sa ocem u Japanu. Znala je da postoje stotine naina koje je Rafael Tomkin mogao da doe do onoga to eli. On moe da bude tvrdoglav, ili mekan, zavisno od toga kako situacija zahteva. On moe da epa o-veka, ak i onda kada je ovek ubeen da se izvukao. Zadrhtala je u svojoj novoj kancelariji. O, Nikola pomislila je kad bih samo mogla da te ubedim kakav je ovek moj otac. Ne elim da te on ukrade od mene.

Nije volela to je Nikolino ime povezano sa Tomkinovom industrijom. Jer, to ju je primoravalo da stalno razmilja, o svom ocu, a ona je elela da on nestane iz njenog ivota i 113 sve vreme borila se da postigne taj cilj. ak je i svoje prezime promenila u Tobin. Znala je da bi pobegla na kraj sveta kad bi postojala i minimalna mogunost da se on vrati u njen ivot. Uinila bi sve da ga izbegne. Usamljena i besna, pozvala je Meri Kejt preko lokala. Da joj je Nikola telefonirao, u tom trenutku bi ga izgrdila to ju je doveo u ovako nemogu poloaj, da se plai za njega, i za njih oboje. Justini su rekli da je njena prijateljica na nekom sastanku. Ostavila je i tu poruku, nadajui se da e bar moi zajedno da ruaju i proslave njeno zaposlenje. Tad je pozvala svoju sekretaricu Min. elela je sve da zna o agenciji za koju e raditi. Nikola je morao da upotrebi sve ono to je tokom dugih godina kolovanja nauio, da bi savladao svoja oseanja. Sok je bio tako velik, totalno neoekivan, tako da je koraknuo unazad, izgubivi za trenutak ravnnoteu i pobledevi, dok su mu nozdrve drhtale kao u ivotinje koja osea opasnost. Meutim, sve to bilo je u deliu sekunde, tako da je bio ubeen da niko nita nije primetio. Njegovo lice bilo je opet neprozirna maska i za trenutak je odlutao sa ovog zelenog travnjaka, iskljuio se toliko da ak nije uo ni glasove ljudi oko sebe... Ponovo je bio u Njujorku. Njegov dai-katana bio je isukan, a njegova sjajna otrica bila je upravljena prema Saigou. Koraknuo je unapred a njegov roak ree: Ti veruje da je Jukio negde jo iva, i da razmilja o danima provedenim s tobom. Ali nije tako! Nasmejao, se dok su nastavili da krue jedan oko drugoga sa smrtonosnim namerama. Saigo se zagledao u Nikoline oi i rekao: Ona lei na dnu zaliva Si-monoseki, roae, tano tamo gde sam je spustio. Volela te je. Ti to zna. Volela te je svakim udisajem vazduha, svakom reju koju je izgovorila. Zbog toga me je dovela do ludila. Ona je bila jedina ena s kojom sam mogao da uivam... Bez nje, bio sam osuen samo na ljubav mukaraca". Oi su mu sijale kao zapaljeno ugljevlje. Bilo je jasno da je taj ovek lud. Strahovito je krvario. Ti si me naterao da je ubijem, Nikola! izbljunuo je iznenadnu optubu. 114 Mesecima je Nikola iveo sa tim bolom; bio je to opaki ir koji ga je titio danju i nou. A sada... Ne samo da je Akiko Ofuda liila na Jukio: kao da joj je sestra. Bilo je neto daleko vie od toga: njeno lice bilo je lice Jukio. Sto se tie njenog tela, svakako da je tu bilo neke razlike. Ali, Nikola je video Jukio poslednji put u zimu 1963. godine na ovom dugom, uasnom putu ka jugu, prema Kumamotou i Saigou. Kad se najzad vratio u Tokio, usamljen i zbunjen, sve se promenilo. Sacugai, Saigov otac, bio je ubijen. Onda je umro Pukovnik, Nikolin otac. Uskoro posle toga njegova majka, eong, poinila je sepuku zajedno sa Itami. Zagledan sada u Akiko Ofuda, Nikola se pitao da ga Saigo nije sluajno i ovoga puta slagao. Da li je to mogue? Saigo je poznavao mnoge vetine. Ali, kada je rekao da je ubio Jukio, on je umirao. Zato bi tada lagao? U stvari, bilo je svejedno da li govori istinu ili la, traio je da kae samo ono to bi najvie povredilo Nikolu. Istina ili izmiljotina? Nikola sada nije znao.

Kako je samo Akiko buljila u njega od trenutka kad joj je priao blie. Mada je oko nje bilo na stotine ljudi, njene oi bile su prikovane samo za njega. I neprestano je bio svestan da ga ona posmatra. Te oi koje je tako dobro poznavao, koje je tako oajniki voleo, koje su tako strastveno sijale u danima njegove mladosti, bile su sada prikovane za njega. Pokuao je da u njima proita neki trag oseanja, ali kako nije bio gospodar tih oiju kao i mnogih drugih stvari, osetio se nemonim. Da li je pod-smeh koji je video u njima bio izraz ljubavi, elje, ili izdajstva? Otkrio je da nema naina da to sazna, i to je bilo jedino zastraujue kao muenje kamija koji je dolazio iz prolosti. Nikola je mislio sazrio na jedno kako da ugrabi priliku da nasamo razgovara sa Akiko. Ali, brzo je shvatio da e to biti skoro nemogue. Teko e je videti samu. im je ceremonija zavrena, prijatelji su se okupili oko para, elei da oboma, poele sreu, estitajui im. Drugi gosti poeli su da se razilaze pranjavom stazom koja je vodila prema ivici jezera, gde su bili podignuti specijalni paviljoni jo prethodnog dana. 115 Najbolje to je mogao da uini bilo je to da prie, i da estita Satou i Akiki. Sato se osmehivao i stezao pruene ruke, kao neki ameriki prefrigani senator prilikom izborne kompanje. Tomkin zareza pored Nikolinog lakta. ini mi se da e sada poeti da nam deli cigare okrenuo je glavu. Ti idi na taj prijem, ali ja ne mogu. Oseam da me itava utroba boli, svako crevo posebno. Vratiu se u hotel. Poslau limuzinu po tebe. Nikola je krenuo stazom, paljivo zaobilazei kamenje. Ispred sebe video je Satoa i Akiko, jo okruene ljudima, koji su eleli da im estitaju. uo se smeh sa svih strana, sada kada su krute formalnosti ceremonije obavljene. Video ju je kako se sputa kroz tamu i svetlost, ispod uznemirenih senki borovih grana koje su stvarale udesne are na njenim finim leima. Njena ramena i bokovi fino su se njihali dok je hodala pored njega. Venanje, gomile ljudi, agor i smeh, sve je to polako nestajalo i on je ostao sam sa njom i prirodom. Bio je duboko svestan suneve svetlosti, senki, mirisa borova i kedrova, tamjana i divljeg limuna, ali samo u vezi sa njom. Ona je hodala i podseala ga na povratak ptica iz junih krajeva posle duge, otre zime, dok je tlo jo smrznuto i dok samo njihova uzbuena srca odiu toplinom. Nikola se seao kako je jednom razgovarao sa Jukio o tome kako je Trenjin cvet najlcpi treeg dana hanamija. kaci latice poinju da opadaju. Mada mnogi kau da rumami dostie vrhunac drugog dana, trenjin cvet bio je za mnoge Japance najlepi treeg dana, kada su latice bile spremne da polete prema zemlji. Tek tada ovek moe da shvati neprolaznu lepotu promene u prirodi. Ali, o emu on to razmilja? Bio je potpuno zbunjen. Da li je Akiko Jukio? Kako ona moe da bude iva? Da li je Saigo napravio jo jedan poslednji avolski pokuaj, pre nego to je otiao u venu tamu groba? Da li je drao Nikolu sve ovo vreme daleko od nje, mada je ona bila iva ... Nije mogao da o tome dalje razmilja. Oseao je da mu je muka. Najzad je uspeo da se savlada. Shvatio je gde je, i shvatio je ta treba da radi ako eli da nae odgovore na svako pitanje. Morae potpuno da se prepusti svrm^ ,--'-- - 116

istonjaka. Vreme... i strpljenje. Znao je da e oboje morati paljivo da koristi, kako bi raskinuo ovu nedoumicu koja ga je izluivala. Za to vreme, morae potpuno da zaboravi na svoje slomljeno srce. Posmatrao je Aliks Logan vie od pet meseci. Pratio ju je sunanim ulicama Ki Vesta, pratio ju je plaama: iao je za njom dok je ulazila u male butike odee i nakita. Bio joj je za petama i onda kad je ila da uzme svog psa, dobro, ne-govanog dofaermana. Zadrhtao je kad je video znak na travnjaku: kola za obuku pasa. Ispod toga je pisalo sitnim slovima Naa specijalnost treniranje za napad i odbranu. Aliks Logan bila je veoma zgodna. Imala je vitko telo menekena, dugaku gustu kosu boje meda, na kojoj je sunce Floride izvuklo svetlije pramenove. Oi su joj bile zelene. On ih je stalno posmatrao kroz soiva svoga aparata. Vie od pet meseci bila je,njegov itavi svet, kao da je opsela tog snanog mukarca irokih ramena i kaubojskog lica. Toliko je bio s njom da mu se inilo da ive zajedno. Znao je ta jede, ta voli da oblai, kakvi joj se mukarci dopadaju. Znao je ta joj se svia a ta ne. Znao je da voli ka-fu sa sladoledom. A znao je da najvie mrzi udovita koja su je stalno sledila. Tako je bar ona mislila o njima. uo je kako je jednoga od njih nazvala udovitem, i kako se zaletela na njega udarajui ga svojim sitnim pesnicama. udovite je buljilo u nju svojim duboko usaenim, smeim oima, ali nije nita reklo. Svega mi je dosta vriskala je na njega ne mogu to vie da podnesem. Mislila sam da e ovde biti drugaije. Ali nije; ne mogu da radim, ne mogu da spavam, ne mogu ak ni da vodim ljubav a da ne oseam dah udovita na mojim leima. Njena kosa boje meda divlje je vijorila na slanom vetru. Molim vas, molim vas ostavite me! udovite je okrenulo lice od nje i prekrstivi miiave ruke na ogromnim grudima, poelo da zvidue melodiju iz nekog filma Volta Diznija. Mukarac s kaubojskim licem bio je svedok ove scene, dok je sedeo u malom amcu koji se lagano ljuljao na tala-sima. On je spustio glavu i natukao dublje na oi svoj eir. 117 Svi su ga ovde poznavali pod imenom Bristol i on je time bio zadovoljan. Odazivao se i na ime Teks koje mu je dao Toni, uvar amaca u luci. Teks Bristol. Kad ovek bolje razmisli o tom imenu, ono je vie nego odvratno ali, scena kojoj je prisustvovao bila je neto o emu samo moe da se ita u knjigama. Zavrio je svoj posao, spakovao pribor za pecanje i spremio se da otplovi. Aliks Logan sa suzama u oima odlazila je ukroenih nogu od udovita, prema mestu na kojem su iznajmljivali amce. Udaljavao se od obale, dok je motor grgotao pored njega. Poveavao je brzinu. Kad se dovoljno udaljio od obale, morao je da se glasno nasmeje. Za nekoga ko je bio mrtav i pokopan, on je vodio prilino uzbudljiv ivot. Akiko Ofuda Salo osetila je pritisak muevljeve ruke kad su se limuzinom vraali kui sa prijema. Obavijala ju je toplina koja je zraila iz njegovog tela, i oseala je pritisak njegovog strastvenog duha tako blizu sebe. On je bio nepomian ali ona je, to su bili blie kue, oseala neto kao pu-cketanje statikog elektriciteta. Kroz misli su joj prolazile razne slike iz onih noi koje je provodila kao voajer u toj kui. Seala se tela svih darova koje mu je darovala tokom dugih meseci. To ju je nateralo da uzdahne u uzbuenju. Stegla je Satoovu ruku, a ivice njenih lakiranih noktiju zagrebae toplo meso njegovog dlana.

Kad su uli u kuu, odmah je otila u kupatilo i, rairivi svoj kimono, skinula je donje rublje. Naga, paljivo je obavila kimono oko sebe, vezavi ponovo obi, proverivi minku u ogledalu. Osvcila je senku na oima i ru na usnama. Velika spavaa soba bila je u omoa, dalje od sebe est tatamija u kojoj je on primao svoje darove. Te ene koje su tu dolazile, nikada nisu putane u druge delove kue. One su bile sa ulice, i nisu moglo da budu deo porodice. Na postolju, blizu velikog futon-kreveta, bila je skulptura Ankoku Dodija u sedeem stavu. On je bio pomonik kraljeva pakla, i njegov zadatak je bio da belei grehove svih onih koji bi dolazili na prokleti dvor. 118 Skulptura je bila izrezbarena u kamfovorom drvetu i poticala je iz trinaestog veka. Akiko je nije volela. inilo joj se da je njene izrezbarene oi prate i imala je neko udno oseanje, kao da skulptura zna ta e ona uiniti njenom vlasniku. Odluila je da je ukloni, im se bude odomaila. Stavie je na neko mesto na koje ona nee esto zalaziti, Sato joj poele dobrodolicu u svoj futon. Pili su topli ake i on je napravio nekoliko ala. Akiko je dobro pazila da se veselo smeje, mada je jedva ula ta je rekao. Da li je bila preplaena, ili revoltirana to e uskoro postati vlasnitvo svog zakletog neprijatelja? Koristila je sve svoje vetine da bi uklonila mranu mrnju iz svog uma. Nije elela da razmilja o onome to joj je Sun Hsiung rekao, ali nije imala drugog izbora. Sato je dotae, i ona se trgnu. irorn je otvorila oi i tada je shvatila da ih je sve vreme drala vrsto zatvorenim, kao da je elela da odagna prizor koji je bio pred njom. Ti si prazan sud koji u sada poeti da punim rekao joj je Sun Hsiung. Dola si k meni po sopstvenoj volji. Toga e morati da se sea u danima, nedeljama i mese-cima koji dolaze. Provee ovde mnogo vremena. Nee biti neobino ako bude osetila elju da ode. Odmah u ti rei da nee moi da ode. Razmisli dobro; ako sumnja u sebe i ako misli da ne moe da podnese bol, teak posao i grube reci, treba da ode odmah. Samo ti se sada prua ta prilika. Da li je jasno? I dok joj je uas ispunjavao srce, ona je tada klimnula glavom i rekla: Ostau dajui tako obeanje kao da je na vena-nju. Svileni kimono je zautao dok ga je on povlaio preko njenog belog ramena. Sada, kad mu je bila tako blizu, okruena timom prazne kue, jer je sva posluga dobila izlaz ove noi da se provede u najskupljem hotelu u gradu bio je to Satov poklon za venanje oseala je njegovu mukost na nain na koji lisica enka osea prisustvo mujaka. Oseala je prisustvo strasti. Ono to je za nju sada poinjalo bilo je, to se nje ti-enlo, loliko blizu ljubavi koliko i spajanje dve bakterije. Svo119 ja prava oseanja prema njemu ona e moi da izrazi tek onog trenutka kad joj osveta bude nadohvat ruke. Njene nozdrve se rairie, osetivi udan miris. Kimonno joj je skliznuo s ramena i ona je sada prekrstila ruke preko grudi, kao to bi uinila neka uenica trudei se da sakrije svoje tek napupele dojke. Sato se nagnu unapred i usnama joj pomilova vrat. Akiko je bila sleena to je napadnut njen deo tela koji joj je bio najdrai, ali s mirom je prihvatila ono to je moralo da doe. Oseala je kako njegove ruke klize preko njenih ramena i trgnuvi se oive, primora sebe da raiti njegov kimono, po-kvarivi tako vesto naslikanu crvenu aru.

On je bio nag pre nje. Koa mu je bila topla ispod njenih osetljivih prstiju. Nije bio dlakav, a put mu je bila divna i ista. Spustila je obraz na njegov trbuh, osetivi kako ivot udara u njegovim venama. Ali, njoj to nita nije znailo. Bilo je to kao da je prislonila uho na drvo. Podigao ju je uvis, i sada su leali vrsto priljubljenih tela. Njene noge su bile stisnute, a njegove iroko otvorene. inilo joj se da mu izmeu butina bije drugo srce, pulsirajui svojim ritmom. Oseala je njegovu erekciju, i inilo joj se da on pokuava da ugura izmeu njenih nogu neku vrstu zmije. Spustila je ruku i uhvatila ga za testise, blago ih steg-nuvi. On je zajeao od zadovoljstva. Dodirnula je zatim osnovicu njegovog polnog organa. Polako je poeo da se okree, trudei se da nju okrene na lea. Nikada ranije nije bila svesna specifinog dela svoga tela. Unutranjost njenih butina plamtela je, kao da je bila pritisnuta na uarenu penicu, i njeni miii drhtali su od straha. Ako ugieda znak pre vremena, ako njegova ljubav ne bude dovoljno snana da pree preko toga, on e je sigurno odbaciti. Zamislila je kako je izbacuje na ulicu, videla je sebe kako je proganjaju iz grada kao to su radili vekovima kada je Sogun naredio da ene njenog soja ne smeju da legnu u krevet samuraja, a kamoli da postanu njihove neveste. Shvatila je u tom trenutku da nije bilo nikakve razlike izmeu nje i njene majke. To ju je uasno uplailo, i <">" J" 120 poela da drhti kao list. Njen mu je pogreno protumaio njen strah kao navalu strasti, i zajeao je jo glasnije. Leala je na leima. Mogla je da oseti mekotu svog svilenog kimona kao senzualni dodir. Sato se nagnuo nad nju, zaklonivi svojim miiavim telom njene dojke i stomak. Podigla je ruke a zatim je prstima poela da miluje njegove lepo oblikovane miie. Koristila je vrhove prstiju da bi pritiskala delove miia. Dopadaju ti se moje ruke? apnuo je on. Njene oi, crne kao ad, gledale su pravo u njega, ne trepui, dajui odgovor koji je eleo da uje. Da disao je teko da, dopadaju ti se. Njegova glava spusti se prema njenim dojkama i njegove usne obuhvatie bradavice/ Pomerao je glavu od jedne dojke do druge, ljubei ih i liui. Akiko nije nita oseala. Njegovi prsti milovali su jednu bradavicu, dok su mu usne ljubile drugu. Ona je uzdisala samo zbog razlike koju je oseala izmeu tople mekote njegovih usana, i grubog trljanja njegovih vrstih prstiju. Nije znala da li da vriti ili da plae. Zato je utala, grizui donju usnu, diui otro. Stavila je prst u usta, ovlaila ga, a zatim ovlaila taku izmeu svojih butina. Tada je osetila da je Sato okree na jednu stranu i odmah zatim vrelinu njegovog tela iza sebe. Njegova ruka neno podie njenu nogu. Uzdahnula je kad ga je osetila izmeu butina kako se probija kroz gustinu dlaka na njenom Venerinom breuljku. Zajeavi snano, prodro je duboko u nju. Akiko iroko otvori oi, tako da joj beonjae postadoe ogromne. Neka vatrena maina poe da radi u njenim grudima, tako da joj se inilo da ne moe da die. Oseala je da joj se utroba para, oseala je da je neto ispunjava, a odmah zatim osetila je muku kao da se prejela.

Bila je ophrvana ovim do sada nepoznatim oseajima, pa je divlje kriknula. Sato, koji je ponovo pogreno shvatio njen krik, prodro je jo dublje, trudei se da uspostavi erotski ritam. Akiko je mislila da e se onesvcstiti. Kao da su hiljade demona doli da igraju pred njenim oima. Glava joj se kla121 tila.napred-nazad, a rasputena duga kosa udarala je Satoa, raspaljujui ga jo vie. Kioki. Sensei tame. Ali, ona je znala ta treba da radi; ona je mogla da prui zadovoljstvo mukarcu, a da sama u tome ne uiva. To je bio, takoe, deo uloge koju je sebi namenila. Jo uvek jecajui, ona posegnu izmeu njegovih butina i uhvati ga za testise. U tom istom trenutku ona stisnu svoj unutranji mii i obuhvati nabrekli glavi njegovog penisa, duboko zaboden u njen uski kanal. Bokovi poee da joj se polako pokreu. Sasvim blago, stisnula je njegove testise. ula je kako je on duboko zajeao, osetila je kako njegovi miii drhte i znala je da je njegov orgazam neizbean. Ne smem da mu dopustim da to uini, pomislila je divlje. Moda u mu to dopustiti sutra ili prekosutra, ali ne sada. Uz kratak jecaj ona se odvoji od njega a zatim svojim otvorenim, vlanim usnama obuhvati njegov uzdrhtali penis, dovodei ga do ludila svojim vetim milovanjem. Njene meke vlane usne dodirivale su ga po samom vrhu, istovremeno ga muei i pruajui mu beskrajno zadovoljstvo. Nije mogao vie da izdri pa je, nesvestan svojih postupaka, vrsto epao njenu dugu kosu i poeo je da je prek-linje za slatko oputanje. Tek tada je poela da ga eljno sisa, obuhvatajui ga potpuno i mazei ga vrhovima prstiju. Njena druga ruka pokrivala je njen vlani Venerin breuljak, kao da se tu nalazi rana. Butine su joj bile vrsto sklopljene. Stezala se sve vie, dok je njegovo seksualno uzbuenje raslo, kao to se dete stee da bi se smanjio bol koji osea. A onda je odjednom primorala svog novog mua da zaspi. Dok ga je posmatrala kako tone u san, krenula je tamnim hodnikom svoje prolosti, razmiljajui o tome ta je mogla da bude. Akiko se paljivo okrenu na stranu i ustade sa svoje brane postelje. Za trenutak stajala je naga, potpuno nepomi-iiii, zagledana u krupnu figuru Seiia Satoa koji je spavao dubokim snom. Na njenom zagonetnom, prelepom licu nije moglo da se proita kakva su joj oseanja u tom trenutku. Moda je bi122 lo istina ono to joj je jednom Sun Hsiung rekao: ak ni ti sama ne razume potpuno svoja oseanja. Sama sebe je ube-ivala da to nije tano, jer inae ne bi postigla ono to je postigla. Nikada ne bi mogla da ovlada disciplinama Kuji Kiri i Kobuderom. Bile su to misteriozne discipline kojima se sluio i Saigo. Da nije tako, pomislila je pobedonosno, nikada ne bih mogla da ubijem onu mudru lisicu Masaigi Kusunokia. Ona je upotrebila aho i uspelo joj je, uspela je da sakrije svoju stvarnu nameru kad mu je prilazila, uspela je da ga obmane uprkos njegovoj vetini. AH njena radost bila je kratkog veka. Odmahnuvi glavom, prebacila je slapove svoje crne kose preko ramena i osetila kako joj padaju niz lea. Sagnula se i podigla svoj areni kimono. Bio je to isti kimono koji je nosila dan ranije, na venanju.

Obavila ga je oko sebe kao to dete obavija oko sebe topli bademantil. elela je da se zatiti od hladnoe noi. Morala je da se povrati od onoga to je smatrala napadom na svoju linost. Morae povremeno da se povlai u samou, i da razmilja o svojoj osveti, Oseala je gadan ukus u ustima. Bio je to neki uni, slatkasto-slani ukus, slian ukusu krvi. Njene vlastite krvi. Nikada ranije nije tako snano mrzela svoju karmu. Njeno 'kolovanje trebalo bi da je zatiti od takvih oseanja, i bila je zaprepaena to je toliko pogoena i potresena ovako jednostavnim aktom. To to je on bio neophodan, njoj kao da uopte nije bilo vano. Ponovo se rasplakala u tihoj agoniji. Bosonoga, napustila je spavau sobu i krenula kroz tamnu kuu, sve dok nije naila na fusumu koja je vodila prema Zen vrtu. Mesto je bilo mirno, ali istovremeno i uzbudljivo. Akiko okrete glavu, i sede na hladnu kamenu klupu, savivi noge ispod sebe. Ruke su joj bile skrtene u krilu, prsti oputeni i blago zaokrugljeni. Izgledala je tako beskrajno enstveno, da niko ne bi mogao ni da sanja koliko se energije krije u tom telu i za ta je ono sve sposobno. U miru ljunkovitog Zen vrta Akiko shvati da je zahvalna to ne mora da trpi svekrvu. Satoova majka, kao sve japanske majke, vladale bi u kui. Centralni deo svake japanske 123 kue po tradiciji se nazivuu omoja: kua majke. Akiko zadrh-ta. Kako bi ona mogla da podnosi naredbe svoje heramochi, one koja bi imala pravo da dri kaiku kojom se servira pirina, koja bi dakle bila glava u kui? Ne. Bilo je mnogo bolje to je bila mrtva i sahranjena sa Satoovim bratom, herojem. Sama, ispod japanskog kedra koji je bio tamniji od noi koja ih je obavijala, sa senkama Zen stena koje su bacale udne senke, Akiko ustade pod svetlucanjem nezaintere-sovanih zvezda i odbaci kimono jednim odlunim gestom. Naga, dok se na nebu iznad nje video odsjaj iz inu-kua i neto dalje Ginze, bulevara u kojima kao da se nikada nije odlazilo na poinak, ona stade na pravilno izgrabuljane redove ljunka. Oseala je kako je ljunak gladak i izgrabuljane ispod njenih stopala. Ispruila se izmeu dve crne stene, priljubivi se uz tie, savila se pola u tami, pola na svetlosti, i postala je jedno sa prirodom koja ju je okruivala. Mink je uivao to Tanja radi za njega. Po povrtaku u Ameriku iz Sovjetskog Saveza, nije imao vremena da razmilja o tome ali to oseanje je bilo uvek prisutno. Osetio je da mu se Tanja pribliava. Zagledao se u njene plave oi, proarane sivim takama. Bile su vrlo krupne i otvoreno su posmatrale svakoga. Kad god bi joj priao, Mink je uvek najpre video njene oi. Bile su to iste oi kao to 'je imao Mihail. Njen brat. Mihail je bio razlog zbog kojega je Mink doao u Moskvu. Mihail je doturio poruku na Zapad: posedovao je vane informacije koje bi mogle da interesuju ameriku tajnu slubu. Kompjuter je odabrao Minka zbog njegovog znanja ruskog jezika kao i slovenskog izgleda i tako je bio poslat da izvue Mihaila; ako to ne uspe, onda bar da dobije informaciju od njega. Meutim, Mihail je bio otkriven i doslovce prepolovljen, mitraljeskom vatrom. Iz tog perioda Mink se samo seao snega koji je neprestano padao, i svojih misli o tome kako je Keti, njegova ljubav iz kolske klupe i sadanja ena, oduvek vo-lela sneg. Uhvatili su ga. Traili su dokumente od njega. Ali sve to je bilo davno, pre punih osam godina. 124

 Kerol? Jedino je ona znala ta znai slovo K u njegovom imenu. Jedino je'ona imala smelosti da ga koristi. Bila je to jedina spoljna manifestacija po kojoj je moglo da se zakljuti kako je snana veza izmeu njih. Molim, Tanja! Bacila je pogled na papire koji su stajali ispred njega. Da li je dosije o Nikoli Lajniru zavren? Dosije o ljudskom biu nikada ne moe da bude zavren, bez obzira kako sveim podacima bio dopunjen. eleo bih da to zapamtite, Tanja znao je i sam da je ovu posle-dnju reenicu rekao bez potrebe jer je Tanja ionako sve pamtila. Pogledavi je ponovo, Mink je bio potresen koliko je liila na Mihaila. Oboje su imali fina lica uzdignutih jabuica, to je ukazivalo na plemenito poreklo. Oboje su imali jaku tamnu kosu, mada je u poslednje vreme Tanja poela da boji svoju u plavo. Objasnila mu je da to ini zato da bi prevarila seanje. Kad je izaao iz zatvora, Tanja ga je izvela iz Moskve, iz Sovjetskog Saveza. Dugovao joj je mnogo. Ali, morao je da je preda Porodici u to vreme nije bilo Crvene stanice. Odveli su je daleko od njega i poeli su da je ispituju. On je prvi bio sumnjiv, ali poto im je poteno predao Mihailovu informaciju, nisu vie imali razloga da sumnjaju u njega. Nikada im 'nije dopustio da saznaju da je informaciju, u stvari, dobio od Tanje. Znao je da joj beskrajno mnogo duguje. Ona je bila snana i vrsta, i bezbroj puta mu je spasila ivot. Ubrzo je shvatio da je i njen um isto tako brz i snaan, kao i njeno telo. Upijala je sve Mihailove informacije a bila je isuvie pametna da bi bilo ta od tog eksplozivnog materijala poverila hartiji. Kad je pre tri godine Mink naglo napredovao u Porodici, predloio je da se osnuje Crvena stanica koja bi vodila brigu o .svemu to se dogaa na tlu Sovjetskog Saveza. Doputeno mu je da osamnaest meseci priprema obrazloenje svog predloga. Bilo mu je potrebno samo osamnaest nedelja da napravi izvetaj koji je bio takav da su mu svi budeti Porodice bili otvoreni. On je otimao beneficije za svoj sektor, 125 kao to dobar advokat otima dobit za svog tienika fudbale-ra. Reeno mu je da e mu sve bili omogueno, ukoliko bude imao ta da isporui. Mink je bio siguran da e robe uvek imati na pretek. Meutim, Mink sada nije razmiljao ni o budetu, ni 0 Tanji, ni o Porodici. On je sanjario, to mu je u poslednjih nekoliko meseci postala navika. U stvari, udio se kako je moglo da se dogodi da se visoko inteligentan, dobro izveban operativni oficir po imenu Kerol Gordon Mink nae u ovako kobnom kripcu. Za vreme dugih dana u Sovjetskom Savezu, ljudima iz KGB-a je odbijao da kae bilo ta. Na njihova pitanja nije odgovarao; samo im je priao o Keti. Oni su saznali sve o njihovim najintimnijim odnosima 1 o svemu to im se dogodilo u toku ivota. Kad se vratio u Ameriku, otkrio je da je njegova veza sa Keti ozbiljno naeta. Sa vie ljudi razgovarao je o svojim intimnostima, i sada je oseao uasan strah i odbijanje. Bilo je to kao da razgovara sa mukarcem koji je upravo silovao svoju enu, o njegovom seksualnom ivotu. Kao da mu je neto eksplodiralo u glavi. Njegova ljubav prema Keti nije bila nita manja, otkrio je da ne moe vie da je dodirne a da se ne seti komara kroz

koji je proao. Tako su iveli razdvojeno, sve do one noi u kojoj je ona ubijena. Tek posle toga on je uspeo da ubedi sebe da e i dalje moi da uiva u seksualnim odnosima. A onda je poela ova prokleta zbrka. Meutim, jo nikako nije mogao da shvati.kako je doao do toga da se bezna-deno zaljubi u enu koju nije mogao koju nije smeo da voli. Da li je mogue da je samo pre dve nedelje odleteo da provede vikend sa njom? inilo mu se da je to bilo pre dve godine. Zagledao se u svoje ruke, i morao je da se nasme-je sam sebi. Kakav je idiot. Ali nije mogao da prestane da je voli. Ona mu je donela samopouzdanje, i divno zadovoljstvo za koje je mislio da ga nikada vie nee osetiti. Kako je mogao da se svega toga odrekne? Zeleo je da se poveri Tanji. Znao je da moe u njeno uho da apue tajne sveta, ali ne i svoje line. Nije smeo da dopusti da ona to zna, jer to bi bio jasan znak njegove slabosti. Znao je da bi se ona zagledala u tiv" ~J~" 126 slovenskim oima, i rekla mu ta treba da uradi. A Mink je dobro znao ta je to: to je trebalo da uini jo pre 'nekoliko meseci. ena koju je voleo, morala je da umre radi bezbed-nosti. Svaki dan njenog ivota predstavljao je opasnost. Koliko puta je u toku proteklih meseci podigao telefonsku slualicu i okrenuo specijalan ifrovani broj? I koliko puta je, osetivi ukus pepela u ustima, spustio slualicu. Nije mogao to da uini. Pa ipak, znao je da mora. ... ovde. Izvinite, bio sam ... podigao je glavu. Zadubljen u misli ree Tanja. Da, vidim to. Njene oi, Mihailove oi, posmatrale su ga netremice. Mislim da je vreme za bazen. Klimnuo je glavom, i uzdahnuo. Ona je uvek bila spremna da kae da i telu mora da se poklanja velika panja, kao i razumu. Tanja upali sistem koji je specijalno bio instaliran za Crvenu stanicu. Sistem bi beleio poruke i predavao ih dalje, u koliko nisu bile specijalno vane pa su morale da saekaju Minka. Sili su liftom tri sprata, i proli kroz dve elektronske provere. Kad se skinuo, videlo se da Mink ima vitko telo koje je izgledalo deset godina mlae nego to je, u stvari, bilo. Ali, kada bi ovek priao blie, videlo bi se da je to telo mukarca koji je pretrpeo dosta toga. Skoio je u vodu tako da se glatka povrina nije skoro ni poremetila. Trenutak kasnije, Tanja mu se pridruila. Oboje su imali kupae kostime od sintetike. Kao i toliko puta ranije, Mink uhvati sebe kako se divi njenom vitkom, miiavom telu. Imala je iroka ramena i uske bokove gimnastiarke, ali nije bila mukobanjasta. Preplivali su deset puta bazen, takmiei se. Tanja bi svaki put pobedila,'ali kako su meseci prolazili, on ju je sve vie stizao. Za malo rekao je, teko diui. Obrisao je vodu sa lica. Prokleto sam bio blizu pobede. Tanja se osmehnula. Vi ste trenirali vie od mene. Moram toga da se setim ubudue. 127 Seo je na ivicu bazena. Voda se cedila niz njegovo telo. Kosa mu se zalepila na elu i liio je na nekog rimskog senatora. Njegove jasne sive oi bile su neprirodno krupne. Tu

skoro obrijao je brkove, i sada je izgledao kao mladi, mada je imao etrdeset i sedam godina. Tanja jo u vodi strpljivo je ekala da on pone razgovor. Imao je odluan izraz lica, otkako se vratio sa razgovora sa doktorom Kidom u Njujorku. Ona nije znala o emu su priali. Nadala se da je razmiljao o neemu o emu je njoj bilo stalo da misli. Bio je mukarac koji bi je u drugaijim okolnostima veoma privlaio. Imao je onaj kvalitet koji je najvie cenila kod ljudi inteligenciju. Radi se o prokletom Nikoli Lajniru ree Mink potpuno neoekivano, kao i uvek. Mislim da emo morati da se sukobimo sa njim, pre ili kasnije. Sada joj je postalo jasno kakav su razgovor vodili on i doktor Kid, ali nije nita rekla. Minkove sive oi zaustavie se na njoj. Nijednog trenutka nisam pomislio da e mi se taj prokletnik dopasti. Suvie je nezavisan. I naravno, monstruozno je opasan. Proitala sam njegov dosije re ona, i sede pored njega. Nije agresivan. Ne, nije sloio se Mink. Svakako da nije. I to e biti na prilaz njemu. On je naivan, kad smo mi u pitanju. Moramo da se potrudimo da od njega dobijemo sve to elimo. Povukao je ruke niz svoje glatke butine. Ako se dogodi da se on vrati nainu ivota na koji se zavetovao, neka nam gospod pomogne. Izgubiemo ne samo njega, nego i mnoge druge stvari. Halo? Nik, Nik, gde si bio? Pokuavala sam da te dobijem itavog dana. On je promrmljao nelo u slualicu. Oni kapci kuo da su mu bili zalepljeni. Nik? 128 Bio je ophrvan slikama. Sanjao je Jukio. Sanjao je svadbenu ceremoniju ispred Tokugavinog groba. Sanjao je kako se crni zmaj vijori na nebu, sanjao je kako sivi dralovi trae zaklon. Sanjao je Jukio u belom kimonu sa crvenim ivicama, kako stoji uz njega pred budistikim svetenikom. Tiha pesma ispunjavala je vazduh. Nik, jesi li tamo? Kad ju je uhvatio za ruku, muzika je postala glasnija, njena glava okrenula se prema njemu i on je, uasnut, ugledao utu lobanju. Posrnuo je i koraknuo unazad, shvativi da je uz njega Akiko ... Akiko ili Jukio? Koja? Koja? Izvini, Justina. Jue je bilo Satoovo venanje. Prijem je trajao ... Nije vano ree ona imam fantastinu vest. Tek tada je osetio uzbuenje u njenom glasu. ta je to? Razgovarala sam sa Rikom Milerom onog dana kad si ti otputovao. Sea se da mi je on priao o poslu koji sam samo mogla da sanjam? E pa, san mi se ostvario. Dobila sam posao. Bila sam toliko uzbuena. Poela sam da radim u petak. Nikola provue ruku kroz kosu. Bilo je malo svetlosti na nebu. Samo to nije svanulo. On je jo razmiljao o dogaajima koji su se odigrali jue, i nikako nije mogao da se otrese pomisli na onaj trenutak kad je Akiko polako spustila lepezu. To lice/ Kao da su ga duhovi proganjali neprestano je preivljavao taj strani trenutak... sve dok nije naao odgovor. Nik, da li si uo ta sam rekla? Sada se oseala otrina u njenom glasu, i oduevljenja je nestalo.

 Mislio sam treba da bude slobodna, Justina ree on, dok mu je um jo bio daleko. Ne shvatam zato bi sada htela da se vezuje. Nik, ta to govori? Njen glas, otar zbog Ijutine, najzad ga je osvestio. Bilo je jasno da joj je svega dosta: straha od samoe, strahovanja to je on na dalekom putu dok besmrtni Saigov duh luta oko nje a njega nema sada, kad joj je najpotrebniji. Kako joj je samo Nikola bio potreban da je podri u ovom trenutku. estitam, to je trebalo da kae. 129 Trebalo je da kae: Justina, srean sam to su ti se snovi ostvarili. Zar je to teko rei? Pa, zadovoljan sam, ali mislio sam ... Isuse, Nik, ta ti je? eksplodiralo je njeno pitanje. Idi do avola. Nita se vie nije ulo. A kad je on pokuao da nazove njen broj, telefon je stalno bio zauzet. Shvatio je da se zbog toga ne sekira mnogo, jer je sumnjivo da bi naao prave reci izvinjenja. Ponovo se bacio na krevet, i leao je nag na pokrivau. Pitao se na koje naine ga vara seanje. Tano u devet asova, zaulo se tiho Joidino kucanje na vratima njegove hotelske sobe. Dobro jutro, Lajnir-sane rekla je. Da H ste spremni da poemo? Hai, rekao je kratko. Ali, moram da priznam da nisam stigao da kupim ... Ona isprui ruke koje je do tada skrivala iza lea, i pokaza mu dugaak paketi. Bila sam toliko slobodna da nabavim tapie kauuka za vas. Nadam se da mi neete zameriti. Naprotiv rekao je oduevljen Domo arigato Joida-san. Bila je nedelja, Grejdon je bio u Misavi da poseti svog sina, a Tomkin je bio u krevetu i trudio se da se izlei od gripa. Nikola je imao vremena da obavi porodine dunosti. U limuzini sa zamagljenim staklima koja je prolazila kroz grad, Nikola primeti da je Joida promenila minku. Izgledala je kao da ima dvadeset godina, i on je shvatio da zaista nema pojma koliko je ona stara. Bila je vrlo tiha, povuena u sebe. Sedela je na najudaljenijem delu zadnjeg sedita, ostavljajui veliki prostor izmeu njih. Za nju je to bilo neto kao zid. Nikola je u nekoliko navrata hteo da progovori, ali poto je video izraz koncentracije na njenom licu, pomislio je da je bolje da uti. Najzad se Joida okrete prema njemu. Oi su joj bile krupne. Odluila se za tradicionalnu japansku odeu, i nekako su je taj obian kimono, obi i geta, udesno promenili tako da je izgledala jo mlaa. 130 . uvek bila ver"ova dva Je sren r m " PIedica. rekla je tiho, spustikoris^ manje * Ako

 Kako vi kaete, Lajnir-sane vi glavu oigledno zbunjena. U redu ree Nikola posle izvesnog vremena. Napraviemo kompromis. Koristiemo anata oblik kad smo sami. Niko nee to uti, sem nas. Mali osmeh pojavio se na Joidinim usnama, i ona opet klimnu glavom. Hai. Prihvatam. Posle izvesnog vremena ona opet okrete glavu i, gledajui u pejsa iznad njegove glave, ree: Vi ste vrlo ljubazni glas joj je bio tih, skro se pretvorivi u apat. Joida je jedva nazirala krupnu figuru mukarca na zamagljenoj udaljenosti. Nikola je stajao ispred spomenika svojih raditelja. Toliko uspomena, toliko stranih smrti. Brzo, otro zabacivanje ramena njegove majke, i kratki sepuku ma obavio je svoj posao. A zatim Itami koja je vitlala katanom kako bi oslobodila majku poslednjih bolova. Ona je bila dete asti Itami mu je rekla. Nikola kleknu, i poe da pali tapie kauuka, ali mu nikakva molitva nije dolazila na um. Mislio je da e se setiti neke ali, samo je bio ophrvan svim vrstama uspomena. Video je sebe kako kao tinejder hoda poumljenim brdima Joinoa koja su voleli svi iz Tenin Soden Katorija. Postojala je, shvatio je to, mistina veza izmeu te zemlje i ljudi koji su se odali jednoj tajanstvenoj profesiji, svivi ovde svoj dom. Plava magla visila je sa empresa i japanskih kedrova podseajui na velove, a zora je bila svetlozelena, plava, ruiasta i bela kao, cvee hrizantema u daljini. Nikola i Akutagava-san hodali su jedan uz drugoga; jedan u jednostavnoj crnoj odei uenika, a drugi jonin u sivom pamunom kimonu oivienom smeim trakama. Iza njihovih lea videli su se kameni zidovi i zeleni krovovi Tenin Soden Katoria. Svetlost je dolazila s horizonta. d* 132 Akutagava-san bio je u senci kada je rekao: Svi mi pravimo istu greku kad ulazimo ovamo; ostajemo svesni civilizacije. Istorija, etika, poznavanje zakona, sve zavisi od boravka ovde. Njegovo dugo, melankolino lice irokih usana s prilino otrim nosom, mandarinskim oima, bilo je tada ozbiljnije nego obino. Meu uenicima koji su kao i svi uenici na svetu izmiljali nadimke za svoje uitelje bio je poznat kao ovek bez osmeha. Moda nije bilo udno to su njih dvojica osetila uzajamnu simpatiju. Obojica su bila izdvojena u ovoj koli ve izabranih, jer legenda nina razvila se iz hinina. ljudi su najnie lestvice u japanskom drutvu. I kao obino u japanskom drutvu, legenda je esto postajala istorija. Da li je pria o poreklu bila istinita, sada je bilo nevano, jer je legenda prihvatila postojanje ninja i okrenula ga u svoju korist koristei ga da produbi njihovu tajanstvenost u narodu, ve potopljenom u misteriju. Akutagava-san bio je napola Kinez, prialo se meu deacima. I svi su se udili kako to da je njemu doputeno da ue u ovo drutvo unutar drutva. Odgovore na svoja pitanja nali su kada su shvatili da se koreni aka-ninucua nalaze u Kini. injenica je seao se Nikola da je govorio Akutagava-san da nita ne moe da se meri sa civilizacijom. To su smislili Kinezi ili ako vam se vie dopada zapadnjaki

nain miljenja, Grci jednostavno zbog toga da bi dominirali drugim narodima sveta. Nikola odmahnu glavom. Ne shvatam. Zato nas japanski nain ivota odvaja od ostalih: sloenost ceremonije aja, umetnost ukijoa, ike-banke, haikua, shvatanje asti, dunosti, buidoa, devojaka, giria. Svega onoga to nas ini onim to jesmo. Akutagava-san pogleda to mlado, otvoreno lice i uzdahnu. Nekada je imao sina koji je umro u Manduriji. Svake godine hodoastio je u Kinu, da bi mu bio blie. Ono o emu ti govori, Nikola, to su obeleja jedne kulture. Ona nemaju veze sa reju civilizacija. Hodali su po brdima i razgovarali. Da je drutvo zaista civilizovano nastavio je Akutagava-san ne bi bilo potrebe za samurajima. I ne bi bilo ovako okrutnih ratnika kao to smo mi. Jednostavno, za njima ne bi postojala potreba, shvata? Kad bi ljudi bili zaista civi-lizovani, oni ne bi imali elju da ratuju. Civilizovan ovek ne bi pijunirao. Ne bi unitavao, ne bi nanosio zlo drugima. Akutagava-san stavi ruku na Nikolinu miicu da ga zaustavi. Zajedno su gledali delimino skrivenu dolinu i vrhove drvea koji su se pomaljali kroz maglu. Za veinu ljudi, Nikola, ivot se sastoji od onoga to je jasno i to je daleko od nepoznatog i tajanstvenog. Ali, za nas ovde, sve je drugaije. Kad odbacimo civilizaciju, mi se oslobaamo. Uranjajui u maglu, mi uimo da zauzdamo ve-tar, da hodamo po vodi, da se krijemo tamo gde skrovita nema, da vidimo gde nema svetlosti i ujemo gde su ui nekorisne. Nauie da jedan dah moe da ti bude dovoljan za nekoliko asova, i nauie kako da se ponaa prema neprijateljima. Ni do ega se ne dolazi lako. Ja znam da si ti to shvatio. Ipak, moram to da ti ponavljam. Jer, se saznanjem kako da uniti ivot, dolazi i odgovornost koju ima pred bogom. Kontrola je najvanija stvar koju mora da naui. Bez nje, postoji samo haos, a ako on ugrabi priliku da se raspomami, ta vrsta ruilake anarhije krvolono e uguiti nau kulturu ... sve kulture. Nikola je utao a itavo telo mu je bilo napeto u pokuaju da uzume ono to je govorio Akutagava-san. Mnogo toga bilo je jo isuvie komplikovano da bi on mogao da shvati, vee od ivota i zato nepoznato. Ali, on je sve to uvao u svojoj memoriji, znajui da e, uz strpljenje, sve to jednom moi da razume. Akutagava-san, zagledao se u stari pejza, udahnuo duboko otar, isti miris koji je irilo drvee kao da je najfiniji parfem najlepih dvorkinja. Ono to sada mora da shvati, i to ba sada pre nego to postane kasno, dok jo ima vremena da donese odluku, jeste injenica da aka-i-ninucu nije nita drugo do samo jedan oblik itave discipline. I kao u svim disciplinama takve vrste, postoje i negativni akspekti okrenuo je glavu i zagledao se u Nikolu svojim oima crne kao stene. Uei ovde, moe da se dogodi da bude privuen negativnim si134 lama. Jedan od razloga zbog kojeg sam ja ovde, je i taj to sam ja senin u veini tih disciplina. Da li si uo za Kui-Kiri, udarac devet ruku? Nikola je skoro prestao da die: Kui-Kiri bila je disciplina kojom ga je Saigo pobedio u Kumamotou pre godinu dana, unitivi ga i odvodei Jukio. Nestao je s njom, kao da nikada nisu postojali. Usne su mu bile suve, i on je dva puta morao da pokua da kae ono to je eleo. Da Nikola je aputao. uo sam o tome. Akutagava-san klimnu glavom. Pazio je da ne gleda direktno u Nikolu, kako ga nepredviena navala emocija koja se bez sumnje ogledala na licu uenika ne bi dovela u neugodan poloaj da okalja obraz pred njim.

Fukaigi-san mislio je da zna neto o tome. On je ve-rovao da e ti biti potreban veoma otar i neuobiajeni tre-nig da bi preiveo. A u Tenin Soden Katoriu upravo se ui vetina kako preiveti. Akutagava-san okrete svoju glavu nalik na sokola, a njegove oi kao da dodirnue Nikolu. Nije to bio dodir nalik na udarac, ve vie neka vrsta elektrinog pranjenja zbog kojeg se svi Nikolini miii za-tegoe refleksom primitivnog bia. Njegov razum je, za udo, bio miran i savreno bistar od asa kada se vratio sa putovanja u zaliv Simono Seki da bi potraio Saigoa u mranom svetu Kan-aku na ninjutsua. Akutagava-san neno se osmehnu. Ovde ima mnogo ljudi kineskog porekla. .Ali ti zna kakvi su Japanci. Sve mora da bude profinjeno, kako bi odgovaralo njihovom kulturnom senzibilitetu. To je bio jedini put da je senin govorio na ovaj nain sa Nikolom ili sa bilo kim drugim, to je bio znak da je svestan njihove slinosti meanog porekla. Ti zna opasnosti i rizike. Fukaigi-san bio je veoma zainteresovan da te upozorim. A vi kao da niste bili ree Nikola, odgovarajui istim tonom. Nemoj da misli da sam nepaljiv. Fukaigi-san i ja slaemo se po mnogim pitanjima. Ipak, nisam mislio da e ti ova upozorenja biti potrebna. U pravu ste. Nikola je duboko uzudahnuo. eleo bih da me pouavate, sensei. Ja se ne bojim Kui-Kiria. Ne boji se ree Akutagava-san skoro tuno ali vremenom e nauiti da se boji. Posegnuo je za Nikoli-nom rukom i uhvatio je a sada, doi. Glas mu se pro-menio. Neka tama i smrt budu tvoja znamenja zauvek. Sili su sa brda. Uskoro ih je mogla potpuno progutala. udovita nikada nisu bila sa Aliks Logan istovremeno. Smenjivala su se svakih dvanaest asova. Miiavi je bio na dunosti tokom dana. I Bristol ga je u mislima nazivao Crveni. Drugi, koji je bio mrav i koji je radio nou, imao je dugaak vrat i iljati nos; dobio je nadimak Plavi. Prvo to se pitao, bilo je: Da li su bili u kolima? Prolo je mnogo meseci od one tamne kiovite noi s jakim vetrom, koji je savijao visoke palme u Ki Vestu skro do zemlje. Vozio je auto drumom kada su oni stigli iz njega, s upaljenim farovima. Osetio je snaan udarac i rekao: Sta je to, do ovola? Nije se obraao nikome posebno, i bio je zahvalan samom sebi to je bio vezan sigurnosnim pojasom. Bili su blizu, i poto su znali da e mu pogled poleteti prema retrovizoru, upalili su najdue farove. U tom asu krenuli su napred, sa oiglednom namerom da ga ubiju. Znao je da su veoma lukavi; to mu je govorilo iskustvo, i znao je da nee imati vremena da zavlada situacijom. On nije bio Dems Bond, i ovo nije bio film. Zato je uinio jedino to je mogao. Koncentrisao se na to kako da preivi. U kratkoj pauzi .koja je prethodila novom udarou, otkljuavao je vrata pored vozakog sedita i malo ih otvorio. Otkopao je sigurnosni pojas. Vie ga nije interesovalo ta e oni da uine ili kako e to da uine; znao je da, ukoliko se ne koncentrie na to da preivi, svakako e ga ubiti. Kad je naila druga krivina uinilo mu se da je sada trenutak. Oni su oklevali i sad su oba automobila ulazila u krivinu s desne strane. Ispod niske ograde na levoj strani, sputala se padina. Tlo nije bilo naroito tvrdo. U stvari, nedavna kia raskvasila je zemlju. Bila je to opasna krivina,

136 naroito po ovom nevremenu, i svakih desetak metara veliki saobraajni znaci, dobro obasjani svetlou reflektora, upozoravali su na opasnost. Njegova ruka polete prema delimino otvorenim vratima, i morao je da se prisili da ga ne plae uasni zvui metala, kripa tokova i saznanje da kola nezadrivo jure prema ivici puta. Ako iskoi iz kola pre nego to preu ivicu druma, to nee imati nikakve svrhe. Ljudi iz drugih kola osvetlie ga farovima svoga automobila i pregazie ga, dok bude leao bespomoan. Ali, sada je prednji deo kola ve udario u nisku ogradu ulo se uasno kripanje metala koji se kidao. On se nagnu unapred, setivi se da malo savije ruke u laktovima kako ih ne bi polomio, kada izleti iz automobila. Tada prednji deo kola prevagnu prema ivici druma, i njegovo sedite se zaljulja kao ludo. Kia ulete kroz napola otvoren prozor, zaslepljujui ga. U tom trenutku, on oseti kako ga hvata panika, i uplai se da e oni ipak uspeti. Kola jurnue kao da ih je neko gurnuo otpozadi. Prednji deo se spustio a tokovi su se okretali kao ludi, traei podlogu. On je ve pre toga skinuo nogu sa papuice za gas i sa konice. Ostavio je kola u brzini, mada je moda bilo bolje da ih je stavio u ler. Nije eleo da ostavi nikakve tragove o tome kako se spasio, a jo manje da ukae istraiteljima na to kako je obavio ovaj posao. eleo je da bude mrtav. uo je kako zadnji tokovi kola uasno kripe, udario je ramenom o vrata i duboko udahnuo. Znao je da mora da bude veoma obazriv, jer e inae zavriti sa slomljenim vratom, dok e mu beivotne oi biti zagledane u lica ubica. Sad ili nikad. Podigao ie noge i kleao na seditu, tako da nije bilo opasnosti da mu noge budu prikljetene. Sada se brzo okrenuo na lea, tako da su mu noge bile okrenute prema otvorenim vratima. Izleteo je kroz njih. Posmatrao je nezainteresovano, kao sluajan gledalac kako se kola prevru niz padinu i nestaju u dubini, bez ikakvog traga. 137 Bristol nije mnogo razmiljao o toj noi. Jedino je eleo da zna ko je bio taj koji je pokuao da ga ubije. Prvo je bio siguran da je to bio Frenk, ovek Rafaela Tomkina. Ali, to je bilo pre nego to je upoznao udovite. Sada vie nije bio siguran u to. Stigao je u Ki Vest da bi pronaao Aliks Logan. Sada kad ju je naao, video je da nju ve slede. Pitao se ko su oni, ta udovita koja je nisu isputala iz vida? Da li su radili za Tomkina? Da li su oni bili samo pokrie da se sakrije Tomkiuovo ubistvo Angele Didion? Bristol to nikako nee moi da sazna, sve dok ne bude razgovarao sa Aliks Logan. Kad se vratio u Njujork, Mati zvani Usta rekao mu je njeno ime. Bristol je znao da je postojao svedok ubistva i, ako je eleo da pritisne Tomkina, morao je da je pronae. Njegova veza dala mu je ime i mesto gde se ona nalazi to je platio velikom sumom novca. Ali, ta informacija je i vredela toliko. Bristol je znao da ze sada vrlo blizu cilju, i zato je rekao Matiju da za izvesno vreme nestane iz grada. Toliko je, bar, dugovao tom oveku. Posle svoje lane smrti, a poto se oporavio i izleio slomljenu ruku, poeo je u Ki Vestu da priprema zavrni udarac. Imao je dosta vremena, i trebalo je samo da eka.

Posmatrajui esto Aliks Logan, setio bi se Gelde. Ni na koji nain nije mogao da stupi u vezu sa njom. Morao je da ostane mrtav, da bi bio to blie Aliks Logan, a da ga niko ne otkrije. Bilo je vrlo teko pratiti nekoga, kad ve neko prati vas i sprema se da vas ubije. Bristol. Koliko puta je za vreme dugih asova ekanja proaputao to ime. Njegovo pravo ime nestalo mu je iz seanja, izbledelo je kao strara fotografija, snimljena davno. Postao je Teks Bristol, i tako je poeo da razmilja o sebi. Postojala je samo jedna osoba na svetu koja je znala da on nije poginuo one noi u saobraajnoj nesrei. Ali, ona nee nita rei. Ostavio joj je dosta novca u San Antoniju. Dugo je poznavao Mariju, jo u Njujorku. Tada su bili na suprotnim stranama zakona. Sada vie nije bio siguran na kojoj je strani ko od njih dvoje stajao. Ona je bila mudra, odluna i poznnvnln jo svnkogn. Pobrinula se da lekar izlei njegovu ruku i da on dobije dokumente za svoj novi identitet: krtenicu, kartu socijalnog 138 osiguranja, vozaku dozvolu, ak i paso koji je bio malo pohaban i u kome se videlo da je nekoliko puta putovao u Evropu i Aziju. Mislio je da je to lepo, ali da mu to, u stvari, nije potrebno. Ipak je uzeo paso i trideset hiljada gotovog novca. Marija nije postavljala pitanja, a poto joj on nije nita objanjavao, okrenula se drugim poslovima. Izgledalo je da je zadovoljna to ga vidi. Nekada su u Njujorku radili zajedno. ak su se i voleli. Kad je otiao od nje, Bristol je znao da joj duguje mnogo vie nego to e ikada moi da joj plati. Sada ree Akutagava-san iz magle Nikolinog sea-nja. Sada emo poeti. Ali kako? iznenadio se Nikola. Ne mogu nita da vidim. Zar niste u Kanzacsu koli trenirali s povezima na oima? Naravno, ali nalazili smo se samo u granicama dooa. Prostor je bio poznat, sa drveem i kamenjem za koje sam ta-no znao gde se nalazi. Ova magla nastavio je Akutagava-san kao da Nikola nita nije rekao je kao tama, ali se u njoj mnogo tee snalazimo. U tami mogu da nas vode svetlucanje neba, srebrna svetlost meseca odsjaj lampiona na tremu, ak i najslabije svetlucanje zvtzde. Ali, ode ne postoji nita drugo do magla. Ne mogu da vidim ak ni Vas. Ali moe da me ujei. Da, ujem sasvim dobro. Kao da ste u mom Iveom uglu. Mora da razvije sluh, jer on e postati vano'oruje u tvom arsenalu. Nikola ne ree nita, ali pokuao je da se koncentrie, i da pobedi u dolini Joinou. Bilo mu je jasno da bi bio sasvim izgubljen, kad ne bi oseao prisustvo jonina u sebi. Verovatno ste uli da Kui-Kiri vue svoju mo nz ja-hoa, magije. Reci mi, Nikola, da li ti veruiie u magiju? Ja verujem u ono to postoji, sensei, a odbacujem ono ega nema. Jedno vreme vladala je tiina. To je vrlo mudar odogovor od tako mladog oveka. A sada bih eleo da me dobro slua. U svim ljudima postoji sloj srednji sloj bia koji lei izmeu svesti i podsvesti To je zemlja u kojoj vlada mata. Odatle potie sanjarenje, tu se stvara strah. Tu nastaje svakodnevna nelagodnost. Nije to neki magini, niti super osetljivi sloj. Njegovo poreklo je primitivno. Nai daleki preci koristili su pomo ovog sloja kako bi pojaali svoja ula, kako bi preiveli. Ono im je ko ristilo u borbi protiv divljih ivotinja,

protiv lutajuih bandi drugih primitivnih ljudi koji su dolazili da im otimaju ene iz peina. Da, peina, ja sam se vratio ak do tog doba. Ali sa dolaskom takozvane civilizacije, razlozi za postojanje ovog treeg sloja bia polako su nestajali. Sa kuama i stanovima koji se zatvaraju i dominacijom oveka nad svim oblicima ivota na ovoj planeti, emu bi sluio taj sloj? Akutagava-san malo se zamislio, a onda je nastavio: Pa ipak, taj trei sloj odbija da nestane. Umesto toga, taj sloj je postao proizvoa malih strahova: uznemirenosti na poslu, straha od otkaza, straha od odbaene ljubavi, ljubomore na rad drugih. Sve to smiljeno da dri oveka neprestano u budnom stanju, i da ga tera da se bori za svoj opstanak. A opstanak vie ne zavisi od svakodnevnih dogaaja ve svi ovi strahovi slue poboljanju ivota. elim da ti kaem, Nikola, da nema nieg mistinog u tom sloju. On nema veze sa meditacijom. Mi sad ne govorimo o zemlji svetog oveka jer ni ti ni ja to, svakako, nismo. Mi smo ljudi ovoga sveta, i nemamo ni vremena ni elje da napustimo svetska uivanja kojih moraju da se odreknu sveti ljudi da bi dostigli stanje egzaltacije. Gecumei no mii, meseevom svetlo-u osvetljena staza otvorena je za tebe, Nikola. Mora da je nae i mora da naui da krene njom. Ja u tome ne mogu da ti pomognem ni na koji nain, jedino mogu da te upozorim na njeno postojanje. Kako u prepoznati gecumei no mii, sensei? Prepoznae je po dve stvari. Osetie da su ti sva ula postala osetljivija. Hoete da kaete da u bolje uti? Da, ali u drugom smislu. Nee uti bolje, kako ti kae, ali e uti na drugi nain. Druga stvar koja e ti SP rln140 141 goditi bie da e postati svestan svetlosti, ak i ako je ne bude u tvojoj najblioj okolini. Oprostite mi, sensei, ali ne razumem ba najbolje. Nije ni potrebno da razume, Nikola. Dovoljno je da se sea. Najzad je glas Akutagava-sana poeo da slabi i Nikola se uplaio kao da je ostao, sasvim sam na padinama brega. Bio je dosta udaljen od kole, a magla je postajala sve gua. Osetio je kako mu se prvi znaci panike skupljaju u grudima. Osetio je i neverovatnu elju da pozove Akutagava--sana, ali bojao se da ne okalja obraz pred njim. Bojao se da ne osramoti Kanzacsua, svoga biveg senseia, koji ga je i uputio ovamo. Zato je samo zagrizao usnu. U pauzama otkucaja svog srca setio se Akutagavinog sa-veta: da zajae san i odjezdi kui. Spustio se na vlano tie i prekrstio noge u lotos poziciju. Zatvorio je oi. Borio se da kontrolie svoje disanje i da smiri intenzivno pulsiranje krvi u svojim venama. Ruke su mu bile rairene, ake okrenute prema nebu, poloene na savijena kolena. Otvorio je svoj um prvoj slici koja se pojavila na povrini. Jukio. Instinktivno se uhvatio za tu sliku i poeo da razmilja. Ne, jo je to suvie bolno za mene, ne elim da razmiljam o tome da sam je izgubio. Moram da pokuam neto drugo. Ali, nijedna druga slika nije htela da se pojavi. Jukio je bila ta o kojoj je eleo da sanjari, velikim naporom je prisilio da se opusti i pone da razmilja o njoj. Talasi kao no crne kose, krupne oi pune erotskih obeanja. Seao se njihovog prvog susreta na vojnom plesu, njene vrste, tople butinne pritisnute uz njegovu nogu i onda,

odjednom, uzbudljivo trljanje njenog Venerinog breuljka o njegov nabrekli ud, dok su joj oi sijale, a on oseao kako mu se jei koa na lenma. Seao se kako se tuirao i kako se, odjednom pojavila neija senka iza staklenih vrata, otvorila ih, i Jukio je stajala potpuno naga pored njega. Kapljice vode slivale su se niz njenu glatka kou, niz njene dojke i tamne bradavice. Hteo je neto da kae, ali ona je ve prila sasvim blizu. Osetio je njen svileni zagrljaj, ukus breskve koji su imala njena usta, vreli dodir njenog jezika. A onda je nastupilo vrelo i dugako sjedinjenje koje ih je guilo, dok su se srebrne trake vode slivale na njihova ramena i vratove, u kaskadi... Svetlosti! Podigao je glavu i otvorio oi. J odjednom je ugledao Akutagava-sana kako stoji pored njega i kako ga, utei, pos-matra. Nikola oseti teinu u grudima, neko udno seksualno uzbuenje. inilo mu se kao da je siao u dubinu iz koje moe savreno da osmatra svet. Pokrenuo je glavu. Da li zaista vidi Akutagavu-sana ili ga samo osea'/ Otvorio je usta i postavio je to pitanje. j.\emam odgovora na to, Nikola, sem to mogu da ti kaem da to nije vano, Gecumei no mii je ovde i, mi je koristimo. Rei u ti koji je najvaniji vid ovoga. Nju vie osea telo nego razum. Samo tvoja neistonjaka strana trai da to razume. Tvoja istonjaka strana dopustila je da se oslobodi svoga ja, neto to nijedan Zapadnjak nikada ne rnoe da uradi, jer se toga plai. A plai se toga, jer u primitivnom umu to veno je vezano za smrt. Zapadnjaci, kao to znamo, pokuavaju da shvate smrt zato to je se plae. Oni ne mogu da je prihvate kao to mi moemo: oni ne razu-meju ta je to karma, i ne mogu da vide ono to je nama jasno da je smrt samo deo ivota. Akutagava-san se pokrenu i Nikoli se uini da njegove noge ne dodiruju zemlju. Sada kada si otkrio ta je mesee-va staza, trenutak je da krene na prvi stepen Kudi Kirija. Za to e ti biti potrebno mnogo meseci, i prvo e se oseati loe jer emo stvarati uslove uasa, i sve dok se ne bude navikao na te manifestacije moe se dogoditi da se onesvesti. Komari e ti ispunjavati snove, a imae ih i kad se probudi. Najmanji neuspeh navodie te na pomisao da treba da poini sepuku. Niste me uplaili, sensei. Akutagavino lice nije se ozarilo. To je dobro to kae. Ali dobro zapamti ta si rekao kad smo poeli na silazak u vrtlog pakla. Svitanje sivog jutra u ponedeljak vratilo je svakog u stvarnost. Magla je bila vrlo gusta. im je izaao iz hotela, Nikola je pomislio da danas svakako nee videti vrh Fudija-me iz Satoove kancelarije. 142 143 Tomkin, koji mu se pridruio u limuzini kako bi zajedno otili, u Sinuku, izgledao je bolje mada je jo bio bled a poalio se da zbog magle ima strahovitu glavobolju. Kad su izali iz limuzine ispred Satoove zgrade, Tomkin uhvati Nikolu za ruku i ree tihim preteim glasom. Zapamti, Nik. Ove nedelje moramo da obavimo taj posao. Integracija mora da se ostvari u oima mu se jo video trag bolesti koju je upravo pregrmeo. Joida ih je saekala ispred lifta i povela ih prema ogromnoj Satoovoj kancelariji. Svi visoki prozori bili su zamraeni. Sve svetlosti bile su upaljene.

Kad su se udobno smestili Semiia je stajao pored zida kao uvar Sato poe da govori: Pre nego to donesemo zakljuke o naim pregovorima, eleo bih da objasnim zato sam traio da se nai potovani savetnici za trenutak udalje. Nije to zbog toga to ne potujemo Grejdona, ali, Nangi-san i ja smatramo da e biti dobro da ovaj deo sastanka ostane samo naa tajna. Proistio je grlo, dok je Nangi zapalio cigaretu. Bojim se da emo sutranji poslepodnevni sastanak morati da odloimo jer moramo da idemo na pogreb naeg dragog prijatelja, Kagami-sana, zastao je za trenutak kao da ne zna kako da nastavi. Moda nije dobro to to moramo da uinimo ali, ja oseam da emo neke odgovore ipak nai. Nagnuo se malo unapred, kao da je eleo da bude blii onom mestu gde su bili Nikola i Tomkin koji su sedeli jedan uz dragog prijatelja, Kagami-sana, zastao je za trenutak kao da nas je porazila smrt Kagami-sana. Mi ne znamo nita o tom Vu-shingu koji ste vi pomenuli u petak, niti moemo da shvatimo razlog zbog kojeg je ubistvo poinjeno ovde. Verujem da ste mogli da razmislite i da biste, moda, mogli da nam protumaite ta je to to se dogodilo naem jadnom kolegi i prijatelju? Sato je govorio probranim recima, i Nikola mu se divio. Ali, on nije mogao da kae da su njegove misli bile usmerene na Kagamijevu smrt. Istini za volju, otkako je video Akiko na venanju, njegov um bio je ispunjen plamteom slikom njenog lica i luakom milju: Da li je ona Jukio? Bio je malo postien to je u tome proveo itav vikend. To nije liilo na njega, i zato ga je zabrinjavalo. I dok je sada urio da ponovo dozove u svest okrvavljeni pod i zidove saune, morao je da se primora da odbaci svoje sumnje i strahove. Prepleo je prste i poeo da udara palevima. Iako ja mislim da istetovirani znak na Kagamijevom obrazu moe da znai da se radi o Vu-ingu, ima i drugih detalja koji ukazuju da je to moda delo nekog luaka. Interesuje me zato to mislite? umeao se Ii. Pre svega, ubica nije ostavio otiske stopala ispred vrata, mada je doao iz prostorije ispunjene parom. Sato teko uzdahnu i baci pogled prema Nangiju. Kad mu ovaj ne uzvrati pogledom, Sato ustade i ode do bara. Mada je jedva prolo deset asova, on nasu sebi pie a toliko je bio obuzet mislima da je sasvim zaboravio lepo vaspitanje i nije ponudio nikoga drugoga. Popio je veliki gutljaj, a zatim zagledan u ogledalo iznad bara, proistio grlo. Lajnir-sane, kaete da postoje mnogobrojni detalji. Zato ne saekate da doe policija? Zapadnjak bi, naravno, odgovorio na ovo pitanje. Sato je, meutim, samo buljio u Nikolu. Njegove oi su govorile: Zato to ste vi upali u poslove ,Sato Petrolhemije', mi ne elimo intervenciju policije. Nikola je postavio to pitanje jer je eleo da bude siguran u ove ljude. Ni najmanje ga se nije ticalo zato oni nisu eleli da se policija ovde umea. Ali, veoma ga se ticalo zato su umeali njega. Plaim se da Kagami-san nije ubijen brzo. Izvinite, ta elite time da kaete? pitao je Ii. On je bio udaren vie puta ree Nikola nekim orujem otre ivice.

 Da li znate o kojoj se vrsti oruja radi? pitao je Sato. Nisam siguran ree Nikola to moe da bude bilo koja vrsta urikeno. Sato je popio vie od pola ae viskija. Ve samo to ukazivalo je kolika je njegova uznemirenost. Lajnir-sane ree kad ste prvi put pomenuli Vu-ing rekli ste da je to serija kazni. Moemo li da svedemo to na pet kazni zbog znaka Vu? 144 Nikola je postao uznemiren. Da, to je tano. Mo je.prvi nain kanjavanja i, prema tome, najblai. ta moe da bude okrutnije od smrti? pitao je, neka-KO besno, Nangi. I ja sam mislim da je u pitanju mo ree Nikola. Otvoreno govorei, to bi trebalo da bude samo to: znak istetoviran na licu. Nangi je preao preko golog drvenog poda, udarajui tapom. Svi ostali su sedeli, ili stajali, ekajui da vide ta e on da uini. Pa ipak je ubistvo rtve izvedeno na udan nain rekao je on. udan i neuobiajen rekao je Nikola. On je sedeo sasvim mirno, dok je svoje grube ake drao sklopljene izmeu kolena. Primorao je sebe da mu lice odaje apsolutni mir. Nije nikako eleo da bilo ko od njih postane svestan njegovih unutranjih oseanja. Um mu je bio stalno zabavljen pomilju da je neko doao iz njegove sopstvene kole, neko ko je poznavao tajne aka-i-ninucu, jer samo takav ovek je mogao da poini ovakvo ubistvo. To je bilo nezamislivo. Pa ipak, dogodilo se. Video je sve to je bilo potrebno da se vidi, i ni najmanje nije sumnjao da je to istina. Oajniki se molio da mu niko ne postavi pravo pitanje, koje bi moglo da os-vesti itavu situaciju. Postoji neto to ja ne razumem rekao je Tom-kin, i Nikola se pripremi da odgovori na ono na ta je nemogue odgovoriti taj Vu-ing, ili kako vi to ve izgovarate, je neki Kineski specijalitet. Kako to da se on primenju-je ovde, u Japanu? Mislio sam da su te dve kulture potpuno odvojene i razliite. Mislio sam da samo Zapadnjaci ne mogu da razlikuju jednu od druge. Telefon je zazvonio u tiini koja je iznenada zavladala, i Ii poe da se javi. ekali su dok je on tiho govorio u slualicu. On sam se pobrinuo da ih niko ne uznemirava. Pritisnuo je jedno dugme i podigao pogled. Poziv je za vas, Nangi-sane rekao je, a Nikola se pitao kakve se udne emocije kriju iza ovih crnih oiju. Oigledno ne moe da eka. Nangi klimnu glavom. 145 Idem u drugu sobu. Preao je preko kancelarije i otiao prema otvorenom prolazu iza tokoname, gde ga je Nikola prvi put ugledao. U prostoriji je vladala napetost, i Nikola je morao da primeni svu svoju uvebanost kako bi pronaao nain da razbije ovaj naboj energije i 'da skrene interes dalje od teme o kojoj jo nije bio spreman da diskutuje. Zato bi se nain kineskog kanjavanja uio u okviru jedne japanske discipline moe lako da se objasni poeo je Kae se da ninucu vue svoje korene odnekuda sa azijskog kontinenta, najverovatnije iz severoistone Kine, Svakako da je postojao pre nego to je Japan postao civili-zovan. Ali, u Japanu ima mnogo starih obiaja i tradicija ustao je i preao preko sobe, korakom pantera. Tomkin je primetio da se kree lako kao baletski igra a noge mu vibri-raju po tvrdom podu kao da je madrac od suve trave.

Poto se smestio na sofu preko puta Tomkina, dok su mu Sato i Ii bili s leve strane, nastavio je: U stvari, Kina i Japan su toliko povezani, mnogo vie nego to bilo koja od ove dve zemlje hoe da prizna jer je neprijateljstvo izmeu njih bilo dugorono i prilino gorko. Moete da naete injenice koje govore ovome u prilog, ako pogledate svakodnevni ivot ili jezik. Kineski i japanski su skoro nepromenjivi. Zastao je za trenutak, da vidi da li e Japanci protest-ovati. Sve do petog veka, uopte nije bilo zapisa na japanskom jeziku. Svi su se oslanjali na kataribe, ljude koji su od roenja bili obuavam da pamte stvari, i tako je stvorena govorna istorija ranog Japana sa bezbroj najsitnijih detalja. Ali, to je kao to danas znamo odlika primitivne civilizacije. Kineska slova preneta su u Japan u petom veku, ali praksa korienja kataribea bila je toliko uvreena u toj kulturi koja nije spremna da se menja, da je nastavila da egzistira jo tri stotine godina. Ipak, razlike u jezicima postoje napomenu Sato. Izgledao je nekako posivelo i utueno. Ii kao da nije radio nita drugo, sem to je disao. Da, da ree Nikola tako i treba da bude. ak i u prolosti, Japanci su bili odani svojoj pravoj prirodi. Oni nikada nisu bili zainteresovani za inovacije, ali nisu ni odbi10 146 147 jali da prihvate tue ideje i da ih poboljaju. Problem sa kineskim je naroito komplikovan. Taj jezik sadri mnogo hiljada slova, i kako je korien na carskom dvoru i u slubenim dokumentima, nije bio ba najpogodniji za svakodnevnu upotrebu. Japanci su tada poeli da rade na fonetskom slogo-vniku koji je danas poznat kao hiragana, da bi kineski kanji uinili prihvatljivijim i da bi mogli da izraze neke, isto japanske, stvari za koje uopte nije bilo kineskih slova. Sredinom IX veka to je uinjeno. udnom koincidencijom, to je uraeno skoro u isto vreme kad je u Istonoj Evropi poela da se razvija irilica. Neto kasnije, pronaen je i drugi slogov-nik katakana da bi se koristio za govorni jezik i obele-avanje stranih reci koje su sve vie ulazile u japanski jezik. Ali neki udni kineski obiaji ve su se uvreili u Japanu. Nijedna Kineskinja nikada nije koristila kani, pa je onda preneto verovanje da taj oblik nije prihvatljiv ni za Japanku. Tako su prihvaeni hiragana i katakana, i tako je stvorena prva pisana knjievnost, Seionagonova knjiga za spavanje i klasini Geni Minogatori, (povest o princu Geniju) obe iz XI veka. S druge strane zida, Nangi je sedeo za pisaem stolom na kojem nije bilo nikakvih papira ni fascikli. Povrina od kedrovine, dobro izglaana, liila je vie na ogledalo. Mogao je na njoj da vidi deo svoga lica. Da? rekao je u slualicu. Nangi-sane glas je bio udesno tanak, sa stranim naglaskom. Ovde je Entoni in. in je bio direktor Sveazijske banke iz Hong Konga koju je Nangi kupio pre sedam godina, u trenutku kad je bila na ivici propasti. Nangi je otplovio u Hong Kong, i punih deset dana radio je na tome da preuzme tu banku. Bilo je to 1977. godine, a do 1980. krihodi ove banke porasli su etiri puta.

Pre godinu dana, in je savetovao da se banka proiri: Imamo sve vie poslova rekao je Nangiju krajem 1979. godine. Mi nemamo drugog izbora. Ali, Nangi je ipak predlagao opreznost. Britanski zakup od 99 godina uskoro e istei, i Nove Teritorije e biti slobodne. Kina e biti dovoljno mudra da ponovo obnovi ugovor, ili da nae neko pogodno reenje jer su svi bili svesni da su Hong-Kong i Makao bili jedini prozori ove zemlje prema Zapadu, i da su nepresuni izvori novca. Nangi je dosta radio sa Kinezima, i tano je znao kako funkcionie njihov um. Godine 1980. on je poeo da razmilja o tome da e njima biti potrebnije neto drugo, a ne novac. Predvideo je Maov kraj i pad etverolane bande. Njemu je bilo lako da to nasluti jer je u savremenoj Kini otkrivao iste razloge koji su uslovili propast tristogodinjeg Tokugavinog ogunata u njegovoj zemlji, kada je zapoeo period promena Meioti. Da bi mogla da preivi u modernom dobu, Kina je dola do bolnog zakljuka da mora da se otvori prema Zapadu. Sve do tada, bila je u dobrovoljnoj izolaciji u toku koje je industrija atrofirala zajedno su kulturom, sa trgovinom, sa umetnikim izrazom. Nangiju je bilo jasno da e Kini biti potrebni, pre svega, teka industrija i nuklearno naoruanje kako bi stala na svoje klecave noge. Kini su bile neophodne mnoge, fabrike, ali nije imala dovoljno novca da plati za njih. U svemu tome mogla je da joj pomogne samo jedna stvar trampa. A jedino to je mogla da ponudi u toj igri bio je Hong Kong. Meutim, Nangi nije eleo da uestvuje u tome, jer je oseao da e se sa Hong Kongom dogoditi neto to njemu nee ii u raun. I tako je i bilo: 1982. godine, Kinezi su najavili kraljici. Elizabeti da je zakup Hong Konga koji je trajao 99 godina upravo istekao. Zapadnjaci su poeli da se znoje, a Kinezi su trljali ruke. Ve poetkom 1983. neke manje kompanije su propale, a i dve-tri vee najavljivale su da e i one krenuti njihovim putem. Kao to je Don Bremid, finansijski sekretar Hong Konga i predvideo, najvei gubici osetili su se u finansijskom sektoru. Sada, kad je preuzimao slualicu da bi razgovarao sa Entonijem inom, Nangi jo jednom zahvali bogu to je bio obazriv i konzervativan. Kako stoje stvari u cvetnom vrtu? pitao je. Bila je to njihova uobiajena ala, ali ovog puta Entoni nije odgovorio na nju. Plaim se da imam loe vesti, Nangi-san. 148 149 Ako je to jo jedan napad na banku, ne brinite ree Nangi moemo to da sredimo. Znate koliko kapitala imamo. Stvar je ba u tome ree in. Kapital nam je mnogo manji nego to vi mislite. Nangi snagom volje smiri lupanje srca koje je trenutak ranije htelo da iskoi. Traio je mir. Imao je hiljade pitanja, ali pre nego to je otvorio usta, potrudio se da postavi ono najvanije. Prvo najglavnija stvar. Gde je novac? Uloen u razvoj Sa Tina ree bedno Entoni in. Znam kakve su bile vae naredbe, ali ja jednostavno nisam mogao da odolim ... sada se, pak, pokazalo da je to bila loa investicija jer je ovde klima nesigurna. Svi su potreseni, svi tai-pani, ak i... Otputeni ste ree kratko Nangi. Imate deset minuta da izaete iz zgrade. Posle toga, ljudi iz obezbeenja dobie naredbu da vas uhapse. Uinie to isto ako dotaknete, ili promenite bilo ta u dokumentima.

Spustio je slualicu, a zatim okrenuo broj banke traei Alena Sua, potpredsednika Sveazijske banke. Gospodine Su, Tanzan Nangi je ovde ree. Molim vas, ne postavljajte nikakva pitanja. Od ovog trenutka, vi ste predsednik Sveazijske banke. Entoni in vie ne radi za mene. Molim vas, izdajte nareenja vaim ljudima iz obezbeenja da mu zabrane ulazak u zgradu. Isto, proverite da on nita ne iznese iz banke. A sada, na posao ... Kad se Nangi vratio u veliku kancelariju, lice mu je bilo sasvim mirno. Uinio je sve to je u ovom trenu moglo da se uini. Sada je bilo na Alenu Suu i njegovom osoblju da provere sve knjige i vide ta je vredno u Sveazijskoj banci pa da to spaavaju, da vide da li je ona jo vredna. Su je predlagao da se banka zatvori dok se stvari ne srede, ali Nangi koji je znao kako se u Koloniji ire glasine odluio je da vrata ostanu otvorena, ali da se odmah svim novinama, i kineskim i engleskim, izda saoptenje o otputanju Entonija ina. Nije imao milosti prema oveku koji je njegovu banku doveo na ivicu propasti, i nije ga se ticalo to time unitava njegovu karijeru. Vode u Hong Kongu moraju da se zamute rekao je Nangi Alenu Suu. Moramo da uinimo sve to moemo da bismo dobili u vremenu. Ne elim da prebacujem kapital odavde da bih ga tamo, u toj skitskoj atmosferi, unitio. Neu da bacam dobar novac zbog loeg. Ne zaboravite to, gospodine Su. Va posao, i posao svih onih koji su pod vama, u vaim je rukama. Molim vas, nemojte da omanete. Razmiljajui ponovo o svemu, bio je siguran da je uraeno onako kako treba. Sada je sve bilo u bojim rukama. Neka on odlui o sudbinu Sveazniske banke. Naravno, nije rekao Suu da keirecu ne bi ni mogao da odvoji veu sumu novca. Ali, ako sama banka ne moe da obezbedi novac, kapital e od nekuda morati da se nae. Zadovoljan na trenutak, obratio je punu panju onome o emu je bilo reci u Satoovoj kancelariji. Setio se ta je hteo da pita Lajnira kad ga je telefonski poziv omeo. Zastao je iza sofe na kojoj je Nikola sedeo sa Satoom i Iijem. Tomkin je bio ispruen u ogromnoj fotelji ispred njih. Lajnir-sane ree on i izvadi cigaretu i upalja pre nego to su me pozvali na telefon, rekli ste da je neuobiajeno da sama smrt bude povezana sa tim znakom Mo. Nikola, bledog lica, ne ree nita, a Nangi se zagledan u njega, dok je palio cigaretu pitao da li je pogodio pravu icu to bi mu kasnije moglo posluiti da prevlada ovog gaiina. Pitam se nastavi Nangi, izbacujui plaviasti dim kroz poluotvorena usta da li biste bili ljubazni da mi objasnite namenu Vu-inga? Nikola je sada mogao da bira: ili da izgubi obraz ili da izazove paniku meu Japancima i tako ozbiljno ugrozi pregovore za koje mu je Tomkin jasno dao do znanja da moraju biti zavreni ove sedmice. Deo svega ispriao je Tomkinu u petak u hotelskoj sobi, a sada je rekao jo neto. Ali samo je on znao kakva je strana stvar u pitanju, i u ovom trenutku nije eleo o tome da razmilja. AH, inteligentni Nangi prisiljavao ga je da donese odluku, i tako uniti ko zna koliko godina Tomkinovog planiranja. Njegove misli bile su koncentrisane na taj problem, kad mu se odjednom glava okrete protiv svoje volje. Haragei njegovo specifino esto ulo upozoravalo ga je ... na ta? 150 Tomkin! ta nije bilo u redu? Nikola se pokrete pre nego to je njegov mozak doneo odluku o tome.

Smee oi Rafaela Tomkina, uvek pune otrine i spremnosti da zaiskre, sada su bile nekako udno zamuene, kao da se boja irisa prelila preko ivice. Njegove enice bile su rairene, i kao da je imao problema sa vidom. Nikola ga dodirnu, i istog trena oseti vibracije u njegovom telu, aritmine, nenormalne. Brzo ree Nikola pozovite doktora. Postoji jedan lekar u zgradi ree Sato i krenu prema Iiu koji je ve bio na pola puta do vrata. On je na slubenik, i odlian je. Tomkin je pokuavao da otvori usta, ali nije mogao da govori. Njegove ruke poletee prema Nikolinom sakou, i on se vrsto uhvati ali tkanina poe da mu klizi izmeu prstiju. U oima mu se videlo da je smrtno preplaen, Sve e biti u redu ree Nikola mirnim glasom lekar je ve krenuo. Neto je pokuavalo da se probije na povrinu njegove svesti, neka uspomena koje se napola seao, siuna, neuhvatljiva, inila mu se tada beznaajnom. ta je to bilo? Tomkinovo lice bilo je vlano od znoja, i tako blizu Nikolinom da je mogao da oseti udaranje njegovog pulsa koje je liilo na neku podivljalu, zahuktalu mainu. Stavio je kaiprst na puls Tomkinove drhtave ruke. Posle jednog trenutka, uklonio je prst a zatim ga ponovo pritisnuo na isto mesto. Zanemeo je od neverice. Nije mogao da oseti puls! Tomkinova usta su se otvarala i zatvarala, u bezuspe-nom pokuaju da neto kae. Uspeo je da povue Nikolu prema sebi, oajniki elei da mu neto apne. Nikola spusti uho na Tomkinove usne i napregnu sluh. Tomkin je teko disao a iz njegovih usta oseao se teak zadah raspadanja.'Ni-koli sevnu kakvo je to bilo zapretano seanje ali ba kad je posegnuo da ga se doepa, uo je Tomkinov glas kao da dolazi s drugog sveta. Grejdon Nikola je razabrao izmeu udisanja za ime boga ... dovedi... Grej ... dona ... sada. 151 Ruiasta svetlost odbijala se sa kanzaija u Joidinoj kosi. A stene na dnu bazena blistale su kao drago kamenje. Kleala je ispred otvorene fusumc na petnaestom spratu palate u kojoj je bila smetena Sato Petrolhemija. Za ovaj deo zgrade pobrinuo se majstor unutranje arhitekture i pravi sensei vrtlarstva, a sve sa ciljem da stvore prijatno mesto za smirenje i razmiljanje u zadivljenoj ludnici centra Tokija. Joida, odevena u savremenu tamnocrvenu odeu, kleala je pored bazena. Mada je bila lini Satoov pomonik, tradicija je diktirala da nema nekakvu drugu titulu, som naziva slubenice. Protiv toga se ona godinama borila, ali bez uspeha. U drugim okolnostima, uopte ne bi bila ovde ve bi ispunjavala svoje tradicionalne enske dunosti. Bila bi supruga i majka, i jedina bi joj dunost bila da odrava svoj dom. Ali, pre est godina njenog mua je udario teretni kamion u trenutku kad je zakoraio sa trotoara. Lobanja mu je trenutno bila smrskana, Joida je ostala sama da brine o njihovom jedinom sinu Kozou koji je ba krenuo u srednju kolu^ i to onu koja je bila povezana sa Todaiem. Joida i njen mu radili su dugo i uporno na tome da ga ubace u tu kolu. ak su angaovali i Satoa, da svojim velikim uticajem pomogne da se Kozo upie u nju. Bili su oajni zbog deakove nezahvalnosti. Izgleda da on ni najmanje nije bio zainteresovan za bilistavu budunost koju su mu namenili roditelji. Zahvaljujui njenoj upornosti i Kozovoj nesumnjivoj inteligenciji, uskoro je pozvan da se pridrui posebnoj uku koja je iznajmljivala uionicu u Todai. Joida je bila veoma zadovoljna, jer ju je to podsealo na njene studije.

Pre dve godine ni sama nije verovala da je ve prolo toliko Kozo je bio spreman da zavri srednju kolu. Tokom itave godine on je, uporedo sa kolskim predmetima obraivao i gradivo za ispite na Todai. Bled i napregnut, svakoga jutra bi odlazio iz stana i ne bi se vraao iz biblioteke sve do kasno uvee. * A onda, tri nedelje posle nove godine, Kozo je poeo iken igoku poznat kao ispitni pakao. Joida je i sada zadrhtala pri pomisli na te reci. itav deo svoga stana ona je podredila Kozoovom uenju. A onda, jednog jutra ... 152 153 Joidina ramena zadrhtae, i ona glasno zajeca na ivici ovog prelepog vrta gde je lie aputalo i gde je maleni vodopad uborio preko odabranog kamenja. Ne! osetila je glas u sebi Zato da se ponovo muim? Zato sebe prisiljavam, da se seam? Ali, sve vreme ona je znala zato. Kanjavala je sebe. Suze joj linue niz okrugle obraze, nakvasie joj svilenu bluzu, kliznue niz revere lanenog kostima. O, buda? Da li e ikada rnoi da zaboravi trenutak kad je ula u njegovu prostoriju tog jutra i nala ga obeenog o uvijeni krevetski arav, dok je mala stolica stajala prevrnu-ta sa strane. Klatio se napred-nazad, kao stravini metronom i sa onim udnim, tajnim osmehom na usnama koji je imao jo kao beba i koji je bio primetan samo u snu. Jadni moj Kozo! Tri meseca poto ga je sahranila pored oca, proitala je u novinama lanak koji je napisao profesor Tokijskog Univerziteta Soi'i Vatanabe. U tom lanku on je'govorio o obrazovnim mukama i problemima koje retko koje dete moe da iz-bcgne. Tada je ponovo jecala, oajna to je toliko insistirala na Kozovom obrazovanju. Joida je bila potpuno utonula u bol i aljenje. Doivela je nedavno stranu traumu, kad je nala Kagami-sana iskasap-Ijenog u sauni. I to seanje na Kozoa koje ju je stalno muilo ... Mogla je da zaboravi u svom oaju ak i smraa koji se irio od Tomkin-sana, verovatno zbog zapadnjake hrane koju je uzimao. Tada je osetila nenu ruku kako je dodiruje po ramenu i tih enski glas koji joj neto govori, kao da je tei. Podigla je ramena, ispravila kimu a glava joj se okrenula da bi videla izvor utehe. Imala je samo toliko vremena da vidi viebojni kimono, sjaj duge crne kose, ukraene krvavim Hi, onako kako su to inile geje, a tada se ulo zvidanje kroz vazuh i otro seivo gunsena prolete kroz kost i hrskavicu njenog nosa, rasekavi joj lice. Joida urliknu od bola kad su njeni ivci osetili ta se dogaa i kad joj je bol obuzeo telo. Krv linu iz rane na njenom licu, natapajui joj bluzu i aket. Pala je nauznak, dok su joj noge bile podvijene ispod tela. Oi joj se irom otvorie, kapci zatreptae u strahu i neshvatanju jer je u tom asu prepoznala osobu koja joj je prila i njeno srce se stee od uasa. Bojim se da ovde ne mogu mnogo da pomognem rekao je lekar. Bio je sedokos i ozbiljan. Izgledao je deset godina stariji. Jedina mu je nada da to pre stigne do bolnice. Duboko je uzdahnuo, gurnuo na elo svoje nao-are sa metalnim ramom a zatim je protrljao oi palevima. Hiljadu puta vas molim da mi oprostite. Imam uasne probleme sa sinusima. Izvadio je malu plastinu flaicu iz depa i utrcao je neku

tenost u svaku nozdrvu. Moj lekar kae da za moje dobro moram to pre da napustim grad vratio je boicu u dep. Smeta mi zagaen vazuh. Lekar je bio Japanac srednjih godina, toliko mrav da su mu se lopatice kao noevi ocrtavale ispod sakoa. Imao je ne-ne inteligentne oi. Kad je odloio boicu, uzdahnuo je. Ako vas interesuje moje lino miljenje o ovom sluaju, ubeen sam da mu ak ni u bolnici nee pomoi zagledao se u svako radoznalo lice u sobi: u Nikolu, Satoa. Nangia, a zatim su njegove oi opet obuhvatile pogledom Tom-kina, ispruenog na Satoovoj sofi. Poto niko nita nije govorio, doktor nastavi: Nije u pitanju njegovo srce. Pojma nemam o emu se ovde radi. Pokuao sam da mu izmerim puls do vi niste stigli ree Nikola nisam mogao da ga osetim. Tano doktorove oi zamirie kao u sove iza debelih stakala njegovih naoara i to je ono to je nevero-vatno. On bi ve morao da bude mrtav pogledao je prema nepokretnom mukarcu. Da li znate, Lajnir-sane, je li uzimao nekakve lekove? Nikola se setio male plastine flaice koju je video u Tomkinovoj hotelskoj sobi. Uzimao je Prednison. Doktor kao da se zaneo unazad, i Nikola prui ruku da ga pridi. Lice mu je bilo bledo. ali nije viknuo. Rekao je tihim glasom, toliko tihim da je Nikola morao da se nagne prema njemu da bi ga uo. 154 155 Uzimao je Prednison? Da li ste apsolutno sigurni da je u pitanju ba taj lek? * Jesam. Doktor skide naoare. Bojim se da hitna pomo nee biti od koristi rekao je tiho. Paljivo je stavio naoare i zagledao se u njih. Lice mu je sada bilo sasvim izmenjeno. Oi su mu bile tamne a izraz profesionalca stajao je izmeu njih kao zavesa. Nikola je esto video taj izraz na licima lekara i na licima vojnika koji su se vraali iz rata. Bila je to neka vrsta odbrambenog mehanizma. Namerno ovravanje srca da bi se zatitilo od veih razoaranja. Zaista, vie nije bilo ni ta to je lekar mogao da uini, a Nikola nije voleo poraz. Bojim se da Tomkin-san pati od Takajasuove arter-ioskleroze, veoma opasne i fatalne bolesti. Ona je poznata i kao bolest gubljenja pulsa. Mislim da vam je sada svima jasno o emu je ovde re. Joida je bila ubeena da umire. Nije joj to bilo si.ra-no jer e to najzad biti kraj njenim patnjama. Istovremeno, to e sakriti stid koji je oseala zbog svog kukaviluka to ne moe da uzme vakizai svoga mua i zahode njegovo otro, iroko seivo u donji deo svoga trbuha. Ali nain na koji je sada umirala to je bilo vie nego strano. Umirala je kao pas, kao jedna slomljena ivotinja na ulici, izudarana i poniena, dok joj je ivot nestajao iz tela u kratkim aritmikim izriajima.

Nije to bio nain umiranja za enu samuraja. Dok joj je um odrveneo od bola zbog udaraca smrtonosne lepeze, uspela je da to pomisli. Pogled na figuru koja se naginjala nad nju na to is-keeno demonsko lice, bledo, ukraeno narandastom bojom, onako kako u kabuki pozoritu predstavljaju demona potpuno ju je izludeo. Kao da je gurnuta u tamni tunel legende, kao da je svakodnevni Tokio sa gomilama uurbanih ljudi, sa groznim, zagaenim vazduhom i sjajnim neonskim osvetljenjem potpuno nestao. Kao da su se na njegovom mestu irili uma, kue od papira i zelene uzdrhtale stabljike bambusa koje su odavno rasle u Japanu, priajui svojim utanjem magiju i predanja 0 herojima. Takva oseanja budilo je u njoj lice, nagnuto sada prema njoj, dok je izvravalo strahovitu kaznu. Ali, ja sam samuraj! bunio se glas u Joidinoj pod-svesti. Ako ve treba da umrem, dopustite mi da dostojanstveno poginem u borbi. Joida prui prste prema smrtonosnom gunsenu koji se sputao prema njoj. Pokuavala je da izbegne udarce, izvijajui se neprirodno, trudei se da zatiti lice nadlakticama 1 laktovima. Krv je lila niz njene ruke natapajui joj pazuha. Njene usne su bile povuene na gore otkrivajui stisnute zube u samrtnom, iscerenom osmehu. Srce joj je luaki udaralo, a njena krv je pevala u skladu sa precima samurajima koji su je vodili prema slavnom kraju. Nedavno je utvrena prava dijagnoza. Poetkom 1979, godine, na klinici Mejo. Zar ne postoji ba nita to biste vi mogli da uinite, Taki-sane? pitao je Sato. Ali, Taki je ve odmahivao glavom. Nikola je bio oajan kad je shvatio da je savremena nauka nemona pred prirodnim silama. Kleknuo je pored Tomkina i zagledao se u to bledo, napaeno lice. Nekada se na njemu ocrtavala snaga. Bilo je to lice mukarca naviklog da komanduje. Bore su mu davale osobenost i karakter. Sada su te bore poinjale da se raspadaju, da se produbljuju, da se ire, prepliui se u udesnu mreu. Kao da je ostario deset godina. Ali, za razliku od Takia, on vie nee moi da uiva u ivotu. Njegov organizam unitila je bolest. Nikola oseti kako je ironija to to klei pored ovog o-veka koji, umire, jer je to bio isti onaj ovek iji je kraj eleo i ak se zakleo da e ga unititi. Odbacio je te misli. Tomkinova karma bila je i njegova. Nikola je prihvatio ove dogaaje kao to je prihvatao i sve ostalo u ivotu, sa mirom i dostojanstvom. Zahvaljujui tim kvalitetima, uspeo je da odbnci svoju snanu elju da razgovara sa Akikom. Zahvaljujui tome, uspeo je da se tako brzo povrati od oka koji je izazvalo grozno ubistvo Kagami-sana. 156 157 Bio je Istonjak po prirodi, mada se na njegovom licu jedva primeivalo ono to je nasledio od majke. Da je samo bio iv Pukovnik bi prepoznao u tom sebe kao mladia. Samo stoje Nikolina kosa bila tamna a oi kao majine. Nikola je shvatio da bi trebalo da Justina bude ovde. Moda je samo on slutio koliko bi njeno prisustvo znailo Tomkinu. Tomkinu je njegova porodica bila slaba taka. Bilo je

okrutno to mora da umre daleko od kue i svojih keri, daleko od svega to je voleo. Nikola se uvek oseao ponienim u susretu sa smru. Znao je da je zapadnjaki deo njegove linosti, ono to je nasledio od Pukovnika. Njegova istonjaka polovina savreno je shvatala da je smrt povezana sa ivotom. Trebalo je to da mu bude uteha. Nikola vide kako se Tomkinove oi otvaraju. Irisi su mu sada bili zamueni, skoro sivi. Disanje je bilo ogroman napor, suve usne bile su napola otvorene. Pozvao sam Grejdona ree Nikola sigurno je stigao. Ali, u tim oima nije se ogledao znak da je Tomkin neto shvatio. Iza prozora, umirao je dan i no je donosila novi sjaj Tokiju. Tomkin okrete glavu i Nikola poe za njegovim pogledom. Ali, na toj strani bio je samo zid. Sta li je to Tomkin video, to je do poslednjeg trenutka privlailo njegovu panju? Tada senka pree preko zida, i kao da je na neki nain bila povezana sa njim, Tomkin zadrhta, a Nikola viknu. Doktore! mada je i sam znao da je to sada samo formalnost: Nikola je mogao da oseti smrt, da je prepozna. Gospodine Lajnir? Nikola ustade i zagleda se u zabrinuto Grejdonovo lice. Grejdon je bio dugo godina Tomkinov advokat. Kako mu je? Neka vam doktor kae ree Nikola, odjednom ose-tivi strahoviti umor. Taki je kleao pored Tomkina. Prislonio mu je stetoskop na grudi i paljivo je oslukivao. Posle izvesnog vremena, izvukao je instrument iz uiju. Izdahnuo je. Ustao je, i poeo da pie neto u svoju belenicu. Grejdon obrisa lice lanenom maramicom. To je tako iznenada ree, Nikad ... nikad nisam sumnjao da e to biti tako brzo. Vi ste znali za Tomkinovu bolest? upita Nikola. Grejdon odsutno klimnu glavom. Da. Doktor Kid, njegov lini lekar i ja, jedini smo znali za njegovu bolest. Zagledao se u Nikolu. Tomkin je morao da mi to saopti zbog testamenta. Morao sam to da znam. Svi su u sobi utei gledali Grejdona. On je duboko uzdahnuo. Da li bih mogao da dobijem viski sa sodom? pitao je. Izvinite ree Sato potpuno sam zaboravio na gostoprimstvo... Brzo je priao baru i sipao pie koje je Grejdon traio. Sipao je pie i sebi i Nangiju koji je bio vrlo bled. Grejdon otpi dugi gutljaj svog pia, i dodirnu Nikolu po laktu. Molim vas ree tiho poite sa mnom. Kad su se odvojili od ostalih, Nikola stade. O emu se radi? upitao je kratko. Misli su mu bile na drugoj strani. Grejdon otvori svoj neseser od crne koe gutera. Postoje neke stvari koje moraju da se... Ali ne sada ree Nikola i stavi ruku na Grejdo-novu miicu. Imaemo kasnije dosta vremena za formalnosti. Advokat se zagleda u njegove oi i ree: Izvinite, gospodine Lajnir, ali ja imam odreena nareenja. Tomkin je tano znao ta treba da se radi u sluaju njegove smrti i u tom smislu mi je dao nareenja. Njegova

ruka zaroni u neseser i odatle izvue podebeli koverat na kojem je bilo ispisano Nikolino ime. Koverat je bio zapeaen crvenim voskom. Grejdon prui koverat Nikoli. Tomkin je naredio da vam momentano posle njegove smrti predam ovaj koverat da proitate ono to u njemu pie i da potpiete u mom prisustvu. Nikola se zagleda u koverat. Sta je u njemu? To je dodatak testamentu. 158 Dodatak testamentu? Da, Tomkinovom testamentu ree Grejdon. Dodirnuo je Nikolu po ruci. Morate odmah da ga proitate. To je bila Tomkinova elja rairenih i pomalo vlanih oiju, dodao je: Molim vas. Nikola okrete koverat i slomi peat. Otvorio je koverat i izvadio iz njega nekoliko listova papira. Na prvom papiru bio je Tomkinov prepoznatljiv krupni rukopis. Poeo je da ita. Nikola, nema sumnje da si zaprepaen zbog nedavnih dogaaja. Ali to je prirodno. Moram da priznam da mi je ao to ne mogu da saznam ta sada osea. Znam jedino da ne bih umeo da proitam emocije sa tvoga lica. Na mnogo naina, ti si za mene bio vea enigma nego moje kerke. Mislim da je to u redu, jer je ionako o tebi razmiljam kao o svome sinu. Mislim da se sve poklapa. Zar nije Edip sanjao o tome da ubije svog oca? Poinio sam mnoge ludosti u svom ivotu, ali sada nemam elje da se zbog toga kajem. eleo sam da budem moan, unitavao sam ljude, i itave kompanije da bih zadovoljio svoje elje. Ali ivot uvek napravi budalu od oveka, i zato bih ja bio izuzetak? Susret sa tobom promenio je moj ivot. To ne mogu da poriem. U poetku si malo uticao na mene. Imam suvie snanu volju. Ali, seam se one duge noi kad smo nas dvojica ekala Saigoa da doe. Bio si tu da me zatiti, u mom strahu i oajanju. Razgovarao sam se njim, nudio mu tvoj ivot, umesto moga. Tek kasnije sam shvatio kakva sam budala bio. Posumnjao sam da si me uo. uo si me, zar ne? Pa, tada mi to nije mnogo znailo. Mogu samo da kaem da sam posle te noi poeo da te shvatam. Neto je iz tebe probijalo, i poelo da me obuhvata kao magla. Zadovoljan sam to si pristao da radi za mene, kao to sam zadovoljan jo vie to e se oeniti mojom kerkom. Moda postoje mnogi razlozi zbog kojih bi ti poeleo da me ubije. AH, moda najvie eli da me ubije zbog onoga to se dogodilo tvom prijatelju, Luisu Krokeru. On je mislio da sam ja ubio Angelu Didion, a ti si mislio da s*am ja naredio da ga ubiju. 159 U pravu si, i nisi u pravu. Iskreno mi je ao, ali ne mogu da budem odreeniji. Moda sam ve rekao vie nego to je trebalo. A sada na posao. Na sledeem komadu papira nai e zakonski dokume-nat. On ti daje ezdeset odsto uea u Tomkinovoj industriji. Sa tim moe da sedi na sednicama Saveta direktora, moe ak i da ih menja. Justina i Gelda dobie svaka po dvadeset odsto. Potpii taj dokumenat i postae predsednik Tomkinove industrije. Ne razmiljaj mnogo o tome, sledi svqje instinkte. Kaem ti, Nik, da je to ono to ja elim svim srcem i duom. Uskoro

e te se ti i Justina venati. Zadovoljan sam to volite jedno drugo. Sada si i ti lan porodice. Ako potpie taj dokumenat biu veoma srean, jer u znati da je kompanija u pravim rukama. Postoji jedila stvar koju mora da obavi odmah posle pogreba. Grejdon, koji bez sumnje sada stoji uz tebe, rei e ti ta je to. Zbogom, Nik. Reci mojim devojicama da ih volim, Rafael Tomkin Na pismu je bio potpisan Grejdon kao svedok, a pismo je bilo datirano etvrtog iuga, 1983. godine. Nikola se spusti na naslon Satoove fotelje. U glavi mu se vrtelo i on se oajniki trudio da postigne mir. Nikako nije bio spreman na ovako neto. Gospodine Lajnir? Nikola polako podie pogled i postade svestan da Grejdon ve izvesno vreme pokuava da privue panju na sebe. Gospodine Lajnir. hoete li da potpiete dodatak testamentu? Suvie se toga odjednom dogodilo. Nikola je bio duboko potresen. Njegova zapadnjaka strana bila je uzdrmana, dok se istonjaka polovina oajniki borila da obuzda emocije koje bi svakako dovele do toga da izgubi obraz pred ovim ljudima. Prvi put u ivotu, Nikola se oseao udno, nesposoban da odredi koja strana treba da prevagne. Jer, on je istovremeno eleo da tuguje i da ne tuguje. Sato je bio u pravu. U ovoj zemlji, aljenje je jedna isto privatna stvar koja se 160 161 krije ak i od najbliih. Ali on je oseao kako mu pukovnik nareuje da ali, govorei mu da je to sasvim u redu, da je ovckova mo u tome to moe da plae, da osea, da trai utehu u odsutnim trenucima. To je svako eleo. Pa ipak, nita se nije primeivalo na njegovom licu. Moda bi Nangi, da je hteo, mogao da vidi odbljesak bola u Nikolinim tamnim oima. Ali Nangi nikada ne bi pomislio da na taj nain ugrozi neiju intimnost. Otkako je Tomkinu pozlilo, Japanci su iskljuivo gledali jedan u drugoga, iz straha da ne izgube obraz. Gospodine Lajnir? Odjednom se Nikola nae u prvoj poziciji za napad, zategnutih miia i, dok su mu bokovi i kolena radili po svojoj volji, njegove ruke poee da se diu spremne da nanesu smrt. Da? Grejdon brzo zatrepta iza svojih naoara, nepokretan i bespomoan. Bilo je jasno da on ne ume da se brani. Nikola brzo pomisli: Sta to, do avola radim? Bio je zaprepaen svojim pogreno usmerenim emocijama i spremnou tela da se ponaa onako, kako je nauio prilikom aka-i-ninjutsua. Kao da je sve ono vreme to je proveo u Americi izbledelo i sada, kad se vratio na svoje prirodne izvore, nije razmiljao ve je razum ustupio mesto instinktu, kako je bio i nauen. Jaho, magija koja se ui u kolama za nine, traila je apsolutno odbacivanje zakona i pravila takozvane civilizacije. Ali ovo nije bila oblast Nara, i on se nije nalazio unutar ledenih kamenih zidova Tenin oden Katorija. On vie nije bio uenik. Bio je sensei. Trebalo je da zna kako da se ponaa. Ali, on nije bio istonjak u potpunosti, bez obzira koliko sebe u to ubeivao.

I ba u ovom trenutku kad je izgledalo da velika santa leda koja je godinama blokirala njegovu stazu reflektujui svetlost svojim ledenim ivicama poinje da poputa, shvatio je da je opravdan bes koji osea prema Pukovniku ije je zapadnjake gene nasledio, a sa njima i reagovanje, instinkte Zapadnjaka i njegov metod posmatranja sveta. Nikola je bio svestan da njegovo potovanje oca nije bilo nita drugo nego maska za stvarna oseanja koje je krio duboko u sebi. I odjednom je znao ta treba da radi. Opustio je telo svesno doputajui da adrealin iili iz njega, jer je bio pripreman za kakju suru, napadaki poloaj. Pruio je Grejdonu papire i rekao: Dajte mi malo vremena. Preao je preko prostorije, proao pored etiri Japanca koja se nisu usudila da ga pogledaju, ve su nastavila da govore tihim glasom o obinim stvarima. Nikola obie oko sofe, i Tomkin se ponovo pojavi pred njim, kao da ve lei na odru. Nikola je oseao gorak ukus u ustima i peckanje u oima. Onog dana kad je Pukovnik umrot novi batovan kod Lajnirovih, drugi starac, Zen majstor svoje lisnate domaje koji je doao na mesto voljenog Atakea u kuu na rubu Tokija, poeo je da isti sneg. Nikola je ponovo mogao da vidi linije bele i tamne, koje su za njega bile simbol tune zime i line tragedije. Nikola klee s desne strane Tomkinovog lesa, i sagnu se kao to se klanja u znak potovanja pred glavom porodice. Posle kratkog razmiljanja, pomislio je kako nema nikakve razlike izmeu ovog lesa i onoga koje su on, njegova majka i Itami sahranili sa velikom pompom, pre mnogo godina. Mada je Pukovnik voleo Istok s nepodeljenom strau, on je ipak bio samo gaiin, i Nikola je itavog ivota dok je rastao i kolovao se u Japanu patio zbog toga. Krv, krv. Japanci nisu mogli da preu preko toga. Negde duboko u srcima, krili su to neodobravanje, mada su Nikolu javno prihvatali s puno ljubavi. Jedno vreme alio je za Rafaelom Tomkinom, alei istovremeno za svojim ocem. Suze mu poletee kao kamenje iz oiju, sline odabranom ljunku u njegovom unutranjem Zen vrtu koji je zauvek opusteo zbog gubitka nekih ljudi. Posle izvesnog vremena, Nikola ustade. Lice mu je bilo mirno, a razum ist, slobodan od dilema koje su ga muile pre pola asa. Priao je mestu gde je stajao Grejdon strpljivo drei dokumente, i uzeo ih od njega. Ponovo je proitao pismo, fasciniran Tomkinovim dubokim poznavanjem stvari. On je oigledno razumevao mnogo vie, nego to je pokazivala njegova runa amerika spoljanost. Kad je stigao do odeljka koji se odnosio na Anelu Di-dion, zastao je. Da li je Kroker bio u pravu, ili nije? I jedno i drugo nije bilo mogue. Sok za okom. itavi ton pisma bio je istonjaki. 162 163 Nikola je dugo vremena posmatrao pismo. Odavno je prestao da ga ita. Njegove oi mogle su da budu oi slepog oveka. Ali, poeo je da gleda iza reci traei poruku, i posebnim nainom meditiranja koji poznaju samo najvei ratnici Istoka, odgovore koji se odnose na najveu promenu u njegovom ivotu. Podigao je pogled i oimu se susretoe sa Grejdonovim. Paljivo je savio pismo i stavio ga u unutranji dep sakoa. ta bi se dogodilo da ne potpiem? zapitao je tiho.

 Sve je zapisano u testamentu ree Grejdon ne mogu sada da vam kaem detalje. Prekrio bih svoju zakletvu. Doputeno mi je jedino da vam saoptim da bi Savet direktora doneo odluku o novom predsedniku. Ali, ko bi on bio? pitao je Nikola. Da li bi bio dobar ovek? Da li bi bio naklonjen ovoj integraciji? Da li bi rukovodio kompanijom, onako kako bi Tomkin eleo? Grejdon se bledo osmehnu. ta elite da vam kaem, gospodine Lajnir? Oigledno je da je Tomkin eleo da vi donesete odluku bez dodatnih saznanja zagledao se u Nikolu za trenutak. Meutim, sudei po pitanjima koja ste upravo postavili, verujem da ste doneli odluku. Izvadio je nalivpero i skinuo poklopac. Zlatno pero za-sijalo je na suncu kao otrica maa. Tomkin je rekao da postoji neto to moram da uinim ... ukoliko potpiem dokumenat. Vi znate ta je to. Grejdon klimnu glavom. Tako je. Kao novi predsednik Tomkinove industrije, morate da se sretnete s jednim ovekom u Vaingtonu. Njegovo ime je Gordon Mink. Imam broj njegovog privatnog telefona. Ko je on? Pojma nemam. Otvoreno nalivpero ekalo je njiui se u vazduhu. Nikola ga uze osetivi njegovu teinu. Spustio je dodatak testamentu na Satoov pisai sto i potpisao se na odreenom mestu. Grejdon klimnu glavom. Dobro. uzeo je dodatak testamentu, mahnuo njim dva-tri puta da se mastilo osui, a zatim ga skloni. Dobiete kopiju poto testament bude otvoren. Pruio je ruku, __ Sreno, gospodine Lajnir. Napravio je udan pokret glavom. Sada je vreme da obavestim kompaniju i da ponem sa pripremama za sahranu. Ne ree Nikola ja u to uiniti. Grejone, molim vas da saekate da ja razgovaram sa kerkama pre nego to obavestite firmu. Svakako, gospodine Lajnir. Kako vi elite. Izaao je iz sobe. Nikola pogleda po Satoovoj kancelariji; niko nije gledao prema njemu. On pree preko prostorije i ree: Sato-san, Nangi-san, Ii-san svakome se formalno naklonio ja sam naimenovan da nasledim Tomkina. Njegova kompanija je sada moja. Podigao je oi da bi video njihovu reakciju ali oni su bili veoma obazrivi i uzdrani. Ve se suvie toga danas dogodilo. Sato je prvi progovorio: estitam, Lajnir-sane. ao mi je to ste do sree doli kroz ovako tragine dogaaje. Hvala vam, polaskan sam vaom brigom. Ii je takoe izrazio svoju zabrinutost i izgleda da je bio iskren. Nangi nije rekao nita. Bilo je vreme da se krene napred.

 Na alost, moram odmah da se vratim u Ameriku kako bih se pobrinuo oko svega to je potrebno. Nai razgovori moraju da budu odloeni. Svi su se poklonili. Karma ree Sato. Nemam nameru da odbacim nau integraciju ree Nikola vratiu se to pre budem mogao. Sada u vam sa-optiti neto to moe da bude veoma udno. Svi su ga sada posmatrali s nepodeljenom panjom. Odluio sam da vam to saoptim sada, jer e vam moda koristiti. Poto odlazim, znajte da u se drati naeg usmenog dogovora da nikom nita ne odam. Moram sada, ipak da u potpunosti odgovorim na pitanja Nangisana. On me je pitao da li sam nekada video smrt povezanu sa Vu Singom. Bio sam iskren kada sam rekao da tako neto nisam nikada video. Pa ipak, dosta sam sluao o tome. 164 Ispriajte nam. rekao je Sato moramo da znamo ta je to to se dogodilo Kagami-sanu. Nikola im ispria staru legendu koju je ve ispriao ranije Tomkinu. Vazduh kao da je bio nabijen elektricitetom. Mislim da je vreme za sve nas da krenemo ree odjednom Nangi u dubokoj tiini. Uniformisani ljudi koje je pozvao doktor, stigli su i poeli su da umotavaju les Rafaela Tomkina u srebrnasto-sivu plastinu vreu. Ii je otiao. Onda su otili Sato i doktor. Nangi, bledog lica kao u geje, zadrao se dok su njegove tamne oe poivale na Nikolinom licu. Stajali su jedan pored drugog. Za tri dana ree Nangi trenjin cvet se ras-cveta, postane mistinin oblak kao da se nebo spustilo na zemlju na kratak as. U rascvetavanju mi nalazimo radost, a kad pone ,da opada mi se teimo bogatstvom uspomena koje imamo o njegovoj lepoti. Zar nije tako i u ivotu? Uz suvo pucketanje, srebrnasto-siva plastina vrea u kojoj se nalazio les Rafaela Tomkina bila je zatvorena i on je bio spreman da poe na svoje poslednje putovanje. Knjiga druga CHUN HSING (Oblik vojske) Kioto / Tokio PROLEE 1945 JECEN 1952 Kad se Tanzan Naiigi povratio od posledica rata, otputen je iz vojne bolnice u kojoj se oporavljao dok je njegova zemlja polako gubila inicijativu u oajnikoj borbi protiv Zapada. Pokuao je da se vrati kui. Puten je iz svog kreveta 11. marta 1945, godinu dana poto je spaen sa olupine. U bolnici su pokuali da mu pomognu kako su najbolje znali. Lekari su se trudili da povrate funkcije njegovim miiima i ivcima. Na povreeno oko uop-te nije video i poto je imao neizleivi tik odluili su da mu asiju kapke kako bi spreili to neprestano treperenje. Sto se tie njegovih nogu, to je bila sasvim druga pria. Pretrpeo je tri duge operacije koje su delimino uspele da vrate funkciju njegovih miia. Doktori su, u prvi mah, mislili da e morati da mu amputiraju obc noge. To je izbcgao, ali rekli su mu da e morati ponovo da ui da hoda, to raoe da bude veoma bolan i spor proces. Nangiju to nije smetalo. Bio je zahvalan Isusu kome se molio u tami zato to je ostao u ivotu.

Nije mogao da ode nigdo drugde nego u Kioto. Nangi nije zaboravio obeanje koje je dao Gotaru, da e ii da obie njegovog mlaeg brata Seiija. Stara prestonica nije bila unitena kao Tokio, ali je pretvoren u pocrneli kostur koji se puio. Hrana se jo teko dobijala i glad je neprestano pretila. Nangi je nabavio malu veknu crnog hleba, teglu dema, malo butera i est daikona bele repe. Odluio je da to ponese na dar u Satoovu kuu, a da nikoga ne uvredi. Kod kue je bila samo jedna starica, pravili leda, ecli-no-sive kose zaeljane glatko i oiju kao u radoznalog cle-teta. ili 168 169 -r- Hai? njeno pitanje bilo je nekako odbrambeno i Nangi se setio ta mu je Gotaro priao o svojoj baki. Bilo je dosta patnji i smrti u ovoj porodici i on nije mogao da podnese da i on bude vesnik nesree. Pretpostavljao je da novost o smrti njenog unuka nije jo stigla do nje. Naklonio se utivo i, poto je pruio paket sa hranom, rekao jojje da je bio u vojsci zajedno sa Gotarora, i on joj alje izraze svoga potovanja. Smrknula je, dok joj se nos nabrao i rekla je: Gotaro-san mi nikada nije ukazivao potovanje dok je iveo ovde. Bilo je meutim, jasno da je zadovoljna /bog ove poruke i okrenula se od njega vrlo graciozno i prirodno. Obac'ama jer Nangi e je ubudue zvati kao i svi ostali, baka otila je da mu napravi aj, to je bila posebna ast u ovim danima nematine. Sedeli su na suprotnim stranama prostorije, sa jednim tatamijem izmeu sebe, kao to je bio obiaj izmeu domaina i gosta, Senseia i uenika, srku-ui blagi aj. Bilo je jasno da su listii aja korieni vie puta. Obaama je govorila, a Nangi je sluao odgovarajui, s vremena na vreme, na njena otra pitanja najbolje to je mogao, pletui mreu lai kad bi se razgovor poveo o Gotaru. Rat je unitio ovu porodicu rekla je ona, uzdiui kao to je unitio itavu zemlju. Moj zet je sahranjen, moja kerka je u bolnici koju nikada nee napustiti; Japan nikada nee biti isti, bez obzira ta e nam Amerikanci uiniti njene oi su bile tvrde i sjajne i Nangi pomisli da bi bilo strano da je njen neprijatelj. Ali, ne plaim se ja Amerikanaca. Ponovo je uzdahnula i, odmahujui glavom, srk-nula gutljaj aja. Ba kad je pomislio da je izgubila tok misli ponovo je poela da govori, uvodei ga tako polako u ritam svoga ivota. Njene bele ruke, s koom prozirnom kao porculan, vrsto su drale malu solju bez drke. Vidite li ovu oljicu, prijatelju mog unuka? Nangi posluno pogleda. Soljice su bile lepe, neverovatno tanke, tako da je kroz porculan prolazila svctlost koja je dopirala od prozora, dajui mu mleno-belu i sjajnu boju. Nangi klimnu glavom a ona nastavi. Predivne su. Nedavno sam ih dobila na poklon. Poklonio mi ih je neki daleki roak. To je sve to je ostalo od njegove porodice. Obaama okrenu oljicu prema svetlosti, drei je samo palcem i kaiprstom. Zamislite, ovo je oljica iz doba dinastije Tang, a sada je ja drim u rukama.

Nangi je osetio strahopotovanje u njenom glasu, i ni najmanje nije bio iznenaen. Ponovo je pogledao svoju oljicu, divei se vetini kojom je napravljena, kao i njenoj starosti. I on je, kao veina Japanaca, oseao potovanje prema ovoj najpoznatijoj kineskoj dinastiji. Obaama paljivo spusti starinsku oljicu, i za trenutak zatvori oi. AH, emu sada razgovori o umetnostima i starinama? Sve e to uskoro biti uniteno. Ispod oajnog tona kojim je govorila stara ena, Nangi je osetio kovitlanje besa i straha. eleo je da posegne kroz prostor koji ih je delio i da je uhvati za ruku, ali tradicija i lepo vaspitanje nisu mu to dozvoljavali. Morao je da sedi na svom mestu, i da je ubeuje da e sve biti uredu. Reci su mu zapele u grlu kao penadle, jer je znao da nee biti dobro. Ba je hteo da zausti da neto kae bilo ta, samo da prekine ovu napregnutu pretnju tiine kad se na vratima zau snano kucanje. Oi stare ene sinuse i, naklonivi se, ona se izvini. Nangi je sedeo, bez reci, ne okreui se. Leima je bio okrenut ulaznim vratima. Mogao je da uje samo amor glasova, kratku tiinu, a zatim ponovo amor. Onda su se vrata Uho zatvorila, i on vie nita nije uo sve dok se Obaama nije ponovo vratila. Sela je ipreko puta njega. Glava joj je bila malo povijena, tako da su joj sada oi bile u senci. Dobila sam vesti o Gotaro-sanu glas joj je liio na pramen dima koji se neno povija, proziran i prazan. Nee doi kui. Moda je uvck govorila o smrti sa tim pesnikim nadahnuem, ali Nangi je sumnjao da je tako. Gotaro joj je mnogo znaio, kao i on;i njemu. Bespomonost sopstvonog poloaja duboko je pogodila Nangija, dok su sedeli jedno prema drugome. Njeno lice 170 171 je mirno, preputeno karmi, a on je oseao bol u srcu zbog njene nesree. Posle izvesnog vremena, on mirno ree: Obaama gde je Seii-san? Trebalo bi da bude ovde, sa vama. Njene oi preletee, po tatamiju, kao da trai neku greku u tkanju. A onda se njeno telo pokrete, kao da je sama od sebe krila ono to je htela da kae. i Otiao je na hodoae. Otiao je u Tokugavin mauzolej,.u parku Niko. Nangi klimnu glavom. Onda u, s vaom dozvolom, Obaama otii lamo i pronai ga. Njegovo mesto je ovde. Ovo je trenutak k^d porodica treba da bude na okupu. Starica podie glavu, i Nangi vide kako joj jedan mali ivac neprestano igra na vratu. Biu vam veoma ... zahvalna da dovedete mog drugog unuka da bude uz mene u njenim oima ogledala se zabrinutost, a suze zasijae kao dijamant, ali ih ona zadra, krajnjim naporom volje. Nangi je pomislio da je sada trenutak da je ostavi, kako bi mogla da se prepusti svom bolu. Formalno joj se nakloni, zahvali se na gostoprimstvu u ovim groznim vremenima i, uz malo tekoe, podie se i krenu prema vratima. Tanzan-sane prvi put je sada izgovorila njegovo ime kad se vratito sa Seiijem drala je glavu vrlo uspravno dok joj se jedan pramen kose spustio pored uha

ostaete ovde sa nama. Glas je bio odluan. Svakome mladom oveku potreban je dom u koji e uvek moi da se vrati. Tamno zelenilo japanskih kedrova odraavalo se na sivom mrtvakom pokrovu koji je jo leao iznad spaljenog To-kija. itave legije graana kopale su jo kroz tone pepela i crne skelete zgrada, zaostalih posle Crvene noi: bili su to urbani farmeri koji su svojim oruem prekrivenim pepelom, obavljali ovu tunu setvu oajanja. Nangi poe prema kamenom mostiu koji je vodio preko potoka i krenu ka zlatom ukraenoj Jomeji kapiji i To-kugavinom grobu. Nije rekao Obaami zato to nije pogodan trenutak za to, ali i on je za vreme kolovanja provodio mnoge asove u dubokom sanjarenju na ovom mestu na kojem je poivalo sve ono to je predstavljalo veliinu Japana. Nangi nijednog trena nije sumnjao u to da je Tokugavin ogunat bio poetak istorije modernog Japana ali tek u godinama koje e doi, on e u potpunosti shvatiti veliinu tog oveka. On je bio prvi u liniji koja se zatim protezala kroz dve stotine godina i koja je uspela da milijarde malih feudalnih daimjo pretvori u celinu: Jedino je on imao snage da svojoj volji potini sve sitne, regionalne gospodare. Radei tako, Tokugava je obezbedio mir koji je trajao dve stotine godina i zauvek je promenio stazu kojom je Japan krenuo. Unitio je samuraje. Ratnici nemaju ta da rade u doba mira. I u tom interregnumu, samuraji su se polako pretvorili u birokrate; poeli su da obavljaju administrativne funkcije, postavi tako slubeno plemstvo. Nangi je esto sluao u koli da je japanska vlada bila zasnovana na odvajanju moi od autoriteta. Da bi to mogao da shvati, Nangi je morao ponovo da se vrati na lekcije iz istorije koje su profesori, suvie eljni da preu program, prebrzo tumaili. Tu, u knjigama, nalazio je ono to ga interesovalo; tu su bili odgovori na njegova pitanja. Dve mone porodice, ovi i Sacuma, okonale su Tokugavin ogunat. Ali, ni one se nisu dugo zadrale. Zbacili su ih Meii oligarhi. I poela je obnova. To spletkaroko drutvo vladara osnovalo je vladavinu, slinu onoj u Bizmarkovoj Nemakoj. Na kraju su stvorili nepolitiku graansku birokratiju. Bilo je ironije u tome to su Meii oligarhi traili sada pomo od klase koju su mrzeli i proganjali. To su, u stvari, bili ostaci starinskih samuraja. Sve to je bilo Tokugavino nasledstvo. Bila je to znaajna lekcija za mladog oveka to je lunjao zemljom koja e uskoro pretrpeti poraz i koja mora da razmilja o nesigurnoj budunosti. Pramena je dolazila, i Nangi shvati kako 'eli da bude dco nje. Kroz drvee se video Tokugavin mauzolej. Nangi zastade, i osvrte se oko sebe. Kao da je bio sasvim sam. Skrenuo je sa slaze, i zaao ispod drvea. Na malom proplanku, izvadi iz torbice koju je nosio preko ramena svoju vojniku uniformu. Napravi gomilu od nje, a zatim kresnu 172 173 ibicu i zapali vatru. Saekao je da vatra sagori tkaninu, izgazio je preostali pepeo sve dok se nije pomeao sa prainom. Kad je to obavio, krenuo je natrag na stazu s koje je siao, i poao je da trai Seiija Saloa da bi ga poveo kui.

Seii uopte nije liio na svog brata koji jepoginuo, Seii nije imao smisla za humor, to je bilo glavna Gotarova odlika. Zatim, on nije bio hrianin. On je bio iznenada sazreli mladi, sa odreenim pogledom za ivot. S druge strane, Nangi je video da je Seii vrlo mudar i spreman da prihvati nove, savremene ideje. Sto se tie Seiija, on je hrabro primio vest o smrti starijeg brata. Nangi ga je ugledao kao tamnu siluetu na ulazu u mauzolej. Predstavio se, a zatim su dugo razgovarali. A onda, iznenada, intuicijom koju ponekad pokau mladi ljudi, Seiijeve oi se uozbiljie i on ree: Doli ste da mi kaete da je Gotaro poginuo. Umro je smru samuraja ree Nangi. On zbog toga nije bio toliko srean, kao to bih bio ja ree Seii. Pa ipak, on je bio Japanac ree Nangi. Njegova vera u drugog boga nije imala nikakve veze sa tim. Odjednom je promenio temu razgovora. Znate, Gotaro mi je spasio ivot. Ono to ih je povezalo, bilo je zajednika elja da ne poginu sada, na kraju rata. Ni jedan ni drugi nisu bili carevi vojnici; a svakako, nisu o sebi razmiljali kao o kamikazama. Pa ipak, oni su bili patrioti. I ta ljubav prema zemlji, zbliila ih je. Nangi je bio dalekovid i eleo je da se Japan podigne iz ruevina u koje je bio baen zbog ovog glupog, i loe voenog, rata. A Seii je bio dovoljno mlad da jo veruje u idealizam sveta. Zajedno, pomislio je Nangi, Mi emo biti nepobedivi. Dok je Seii zavravao poslednju godinu studija na univerzitetu u Kiotu, Nangi je poeo da ga obuava kanrjodo modernom japanskom buidou, putu birokratijc. Ne elim da postanem drutveni slubenik bunio se Seii ne mogu da razumem zato me terate na to. __ Slubenici imaju mo i, bez obzira ta e Amerikanci uraditi sa nama, oni e vladati zemljom i ponovo e napraviti Japan velikim. Istorija je potvrdila tanost Nangijevih reci. Mada je general Makartur sa okupacionim snagama drastino promenio birokratski sistem Japana 1945. godine, nije, u stvari, mogao da ga uniti. im je osnovano Ministarstvo trgovine i industrije, Tan-zan Nangi izborio se za odgovarajue mesto u njemu. inzo Okuda, koji je tada bio zamenik ministra, bio je zadovoljan to ima Nangija uz sebe. Nangi je zavrio odgovarajue kole. Sto se tie rata, bio je ist, i okupacione vlasti nisu ga izveje na sud. Praviemo se da sledimo naredbe Amerikanaca rekao mu je zamenik ministra ali kad oni okrenu lea, mi emo raditi po svome. Kao to je Okuda rekao Nangiju, birokratija je ve prela svoje prve krizne take. Ministar Hoiima me je pozvao u kancelariju jednog dana. Bio je veoma uznemiren. Iao je gore-dole po kancelariji. Okuda-san rekao mi je Makartur preti da e predloiti narodu da prihvati jedan novi strani dokumenat, ono to Amerikanci nazivaju Ustavom. Znate li ta to znai? Ne moemo da dopustimo narodu da utie direktno na vlast. Plebiscit bi bio poetak naeg kraja. Uzbuenje je bilo nepotrebno. U mesecima koji su us-ledili, Nangiju je postalo jasno da je sudbina japanske biro-kratije zapeaena. Oajnika potreba zemlje za obnavljanjem industrije, dovela je do stvaranja legije birokrata. Politike voe koje su dole na vlast uz pomo okupacionih snaga, i koje su nekako uspele da se uvuku u japanski nelogini

sistem vlasti, bile su sasvim nemoine. Okupacione snage vratile su na vlast politiare koji nisu radili vie od dvadeset godina. Ministri su se neprestano okretali svojim zamenicima, traei odgovore od njih. Nangi je u svom Ministarstvu mnoge stvari reavao sam. Jedan od njih, bio je i problem rudarstva. Nije oklevao da preuzme velike rudnike Morozumija, i da postavi Seiija za glavnog efa, uprkos njegovim godinama. Seii je imao dobro obrazovanje, i bio je veoma mudar, iako 174 175 je bilo moda premlad za ovu odgovornu dunost. Jedva da je napunio osamnaest godina. Instinkt mu je govorio kako da se ponaa sa ljudima, starijim od sebe. S novcem koji su dobili za soljice iz perioda dinastije Tanga koje im je Obaama poklonila ak i u najgorim vremenima bilo je ljudi koji su bili spremni da plate dobro za retkost iznajmili su prilino prostrani stan u Tokiju. Sato je znao da je njegovom prijatelju teko to mora da se odvoji od takvog blaga: Nangi se bio zaljubio u oljice na prvi pogled, kad mu ih je Obaama pokazala. Ali, nisu imali drugog izbora. im su sakupili neto novca, Nangi je poslao Seiija da dovede Obaamu. Njena kerka je umrla ubrzo posle one veeri, kad je Nangi doveo Satoa kui. I mada je Obaama volela svoju malu kuu u Kiotu, starost joj je inila ivot sve teim. Jedne veeri, 1949. godine, Nangi se vratio kui ranije nego obino. Kao i uvek, Obaama mu je otvorila vrata. Pourila je da mu pripremi aj, ne obazirui se na njegove proteste. Uz male oljice izvadila je i tri kolaa od pirina, to je u to vreme bila specijalna ast. Nangi ju je odsutno posmatrao dok je obavljala ceremoniju pripremanja aja. Kad je zelena pena dostigla pravu gustinu, ona je odloila metlicu od trske i pruila mu olji-cu. Napravila je i sebi oljicu aja. Srknula je jedan gutljaj a zatim je, ocenivi da je tiina vladala dovoljno dugo, rekla: Ako ima bolove u nogama, doneu ti tablete godine su joj doputale da o svemu govori bez stida, a o bolovima kojima je uzrok bio rat smatrala je da srne da se govori. Bila je zadovoljna to je bar on bio poteen, ako su ve nestali Gotaro, njena kerka i njen zet. Moje noge su uvek isto, Obaama. ula se buka saobraaja, vojnih transporta koji su prolazili prema zamisli okupacionih snaga. Sta te, onda, mui sine? Ministarstvo ree Nangi, pogledavi je. Radio sam mnogo, i znam da imam svee ideje, pa ipak, kao da nema nikakve nade za napredovanjem. Obi-san koji je mlai od mene, napredovao je u slubi zatvorio je oi da bi zadrao suze. Mislim da je to nepoteno, Obaama. Radio sam boIje i vie od ostalih. Doneo sam mnoga reenja, resio mnoge probleme. Zamenik ministra uvek mene pita za savet, ali me nikada ne poziva na pie posle rada, nema poverenja u mene. Ja sam otpadnik u sopstvenom birou. Taj Obi-san ree starica, sedei kao Buda diplomirao je na Todaiju, kao i tvoj zamenik ministra, zar ne? Nangi klimnu glavom. A na kojem si univerzitetu ti diplomirao, sine? Na Keiju, Obaama.

 Ah Obaama klimnu glavom kao da joj je predao kamen iz Rozete to "sve objanjava. Nisi iz njihovog kruga. Zar si tako brzo zaboravio istoriju? Moj unuk nikada ne zaboravlja da mi napomene da si ti sensei. Oduvek je kod nas poloaj zavisio od tradicije i veza. Nas stranci ne mogu tako lako da promene niti da nam nametnu svoja varvarska shvatanja. Mora da naui da se uklap u sistem. inim sve to mogu ree Nangi, dok se nestrpljenje osealo u njegovom glasu. Ali, ne mogu da plivam uz maticu. Keio nije ba poznat Univerzitet. Poznajem jo samo jednog oveka koji radi u Ministarstvu, a koji ga je zavrio. On je mlai od mene; nismo bili zajedno na studijama i on mi ni najmanje ne koristi. Prestani da cmizdri, Nangi ree odjednom Oba-chama ponaa se kao dete. Neu takvu predstavu u ovoj kui, je li ti jasno? Nangi se pribra. Da, Obaama. Izvinite. Bilo mi je teko. Obaama frknu, sa neodobravanjem. Sta ti zna o bolu i razoaranju? Tek ti je dvadeset devet godina. Saekaj da doe u moje godine, pa da pone da govori o bolu koji ne moe da podnese, mada se nadam da e te Buda toga potedeti. Moramo da uradimo ono to treba da se uradi. A to ne znai plakanje zbog sistema. Oigledno je da Ministarstvu potuju te veze preko univerziteta. To znai, otpada. Ne moemo nita da uradimo ni s novcem, jer ga ti u ovom trenutku ima malo. Koliko znam, ti nisi povezan ni roakim, ni nekim drugim, vezama ni sa jednim od ministara ili zamenika ministara. Tvoje anse da se oeni nekom iz tih porodica isto su vrlo male. Nikakve. Jesam, li u pravu? 176 Da, Obaama ree Nangi tiho, ne oseajui olakanje, dako joj se, eto, poverio posle mesec dana oklevanja. tavie, sad je oseao da nezadrivo ide prama depresiji. Podigni glavu, Tanzan-sane res starica elim da ti gledam u oi, kad govorim s tobom. Izgleda kao da je sve izgubljeno, sine. Ali nije. Ton njenog glasa odjednom se promenio, postao nekako meki. Iz tvog izlaganja, zakljuila sam da svaki mlai inovnik ima nekog starijeg koji ga titi. Ko je tvoj sempai zatitnik? Nemam ga jo, Obaama. A, tako starica spusti ruke u krilo. Sad smo doli do sri problema. Mora da nae sempaia. Da li postoji neki izamenik ministra koji dolazi iz prefekture Jamagui, kao ti? Nangi je razmiljao jedno vreme. Jedini takav je Joiiro Makita. On je roen u Jama-guiju, nedaleko od moje kue. Pa, onda? Obaama, Makita-san je bio ministar u Ministarstvu za naoruanje, za vreme rata. On je sada u zatvoru Sugamo, kao ratni zloinac. Toliko si radio u svom Ministarstvu, da nisi imao vremena da ita novine osmehnu se Obaama. Nedavno su pisali o tvom Makita-sanu. Postao je ponovo ministar u Tojovom kabinetu. Kad su Amerikanci zauzeli Sajpan 1944, Makita-san je javno izrazio svoje verovanje da je rat zavren za Japan, i da treba da se predamo. Tojo je bio zaprepaen. U to vreme izraz predati se bio je izbaen iz jezika. Ali, Makita-san je bio u pravu ree Nangi. Jeste klimnu ona glavom. Tojo, koji je bio ef Kempeitaija, vojne tajne policije, mogao je zbog tih reci da ga osudi na smrt. Ali, nije bilo tako. U stvari, prole nedelje,

Makita-san je osloboen svih optubi. Makita-san je bio tri puta zamenik ministra, a jednom ak i ministar. On e svakako biti dobar sempai, zar ne? Hai ree kratko Nangi. Oba-chama se armantno osmehnu. Pojedi sada svoje kolae od pirina. Ispekla sam ih specijalno za tebe. 177 Zatvor Sugamo bio je grozno mesto. Nije taj oseaj bio u vezi s graevinom koja je bila sasvim obina i mogla je biti kao i sve druge, i kancelarijska zgrada. ~ Nangi je bio oajan zbog ponaanja ljudi koji su upravljali zatvorom. Trebalo mu je tri nedelje dok se izborio za sastanak sa Makita-sanom. Poto je sada bilo samo pitanje dana kad e Makita-san biti puten, razgovarali su bez uobiajenih reetki. Nangi se seao da je jednom video sliku Joiira Makite u novinama; onda, kad je ovaj bio naimenovan za ministra naoruanja. ovek je podseao na Kineza; imao je fino, iroko lice i iroka ramena roenog heroja. Makita koji se sada pojavio pred njim izgledao je sasvim drugaije. Izgubio je dosta u teini. Poto se i sada videlo da je imao teke kosti, njegovo meso je nekako udno visilo na njima. Imao je nezdravu bledu skoro utu boju lica. Bilo je udno to mu to lice ni najmanje nije izgubilo od svoje obline. Promenile su se samo njegove oi, koje kao da su sada potonule u meke mesnate jastuie obraza. Nangi ne pokaza nita od svojih oseanja ni tonom ni pokretom, samo se formalno nakloni dok se predstavljao. Makita odsutno klimnu glavom i ree: Lepo je od vas to ste doli da me posetite kao da je znao zato je Nangi doao. Vreme je za moju vebu. Nadam se da vam nee mnogo smetati ako me ispratite napolje. Izali su napolje, u usko dvorite izmeu dve visoke zgrade. U dnu je bio visoki zid preko kojeg je ovek mogao lako da se prebaci da nije bio zatien bodljikavom icom. S druge strane, nalazila se straarska kula. Izvinite to utim ree Makita navikao sam da razgovaram jedino sam sa sobom. Hodao je ruku skrtenih na leima i pognute glave. Ve je imao stav starca. Nangi vie nije bio siguran da li je dobro ovo to je preduzeo. Da li e ovaj slomljeni ovek moi da postane njegov sempai? Kao da su njegovi najbolji dani davno proli. Nangi je bio na ivici odluke da se izvini oveku, da kae da je pogreio, da prihvati kaljanje obraza kao karmu, kad se Makita okrete prema njemu. 178 ta je to to vas je nateralo da me traite ovde u svetu izgubljenih, mladia? Kanrjodo ree Nangi automatski, bez razmiljanja. Traim svoj put u novom Japanu. Zaista? Makita ne ree vie nita za trenutak, ali podie glavu. Nastavili su da hodaju. U kojem Ministarstvu radite? U Ministarstvu trgovine i industrije, Makita-san. Ministarstvo je podeljeno na dve frakcije: polovina veruje u seisan fukko setsu, rekonstrukciju kroz produkciju i kroz podizanje 'teke industrije, a drugi zastupaju uka kaikaku eu, kontrolu inflacije i obraanje lakoj i industriji koja e se razviti uz pomo nae dobre i jevtine radne snage. Makita se nasmejao. A uz koju frakciju vi pristajete, moj mladi zagovornice kanrjodo?

 Ni uz jednu. Kako? Makita zastade i zagleda se u Nangija Objasnite mi to. Nangi stade. Sada e videti da li je Obaama bila u pravu. ini mi se da moramo da se posvetimo irenju teke industrije, ali prema mome miljenju/ bila bi greka ne drati na oku inflaciju koja bi mogla da pomahnita. I. bez obzira koju industriju budemo podizali, moe da nam se dogodi da se srui kao kua za vreme zemljotresa. Makita ispravi lea i Nangiju se uini da se ovek sada prvi put bolje zagledao u njega. Makitine ,oi sinuse kao dijamanti. Zanimljiva teorija, Nangi-sane. Ali, da bismo je sproveli u delo, bie nam potrebno Ministarstvo jae od tog vaeg. Moda, Trgovinska komora ili neto to jo ne postoji, zar se ne slaete? Bie nam potrebno Ministarstvo neogranienih moi koje e se, pre svega, baviti meunarodnom trgovinom shvatate li to, Nangi-sane? Hai, so desu. Zato? Zbog Amerikanaca. Mislim da jedino meunarodna trgovina moe da nas izvue. 179 Pala je kia ispunivi vazduh maglom. Vetra nije bilo u ovom uskom prostoru. U asu su bili skroz mokri, ali kao da im to nije smetalo. Makita prie blie Nangiju, Mi smo iz istog kraja, Nangi-sane. To je dobro, kao krvna veza. Ne, ak i bolje. Ako ne mogu da verujem tebi, ne mogu da verujem nikome, ak ni svojoj eni, jer jedna od njenih roaka udala se pre nepune dve sedmice za mog glavnog rivala. Toliko o lojalnosti porodice. Kia je i dalje padala, natapajui njihove cipele i arape. A sada da vidimo postoje dva problema: ja nisam dobro obaveten sve dok sam ovde. Vratite se na svoj posao u Ministarstvo, Nangi-sane, i pokupite to vie moete podataka i dosijea o ministrima i njihovim zamenicima. Znam gde je vae radno mesto. Nije udaljeno od glavne dokumentacije. Drugi problem je lino moj: mene je otpuio i zatvorio vrlo uvaeni lan okupacionih snaga, britanski pukovnik po imenu Lajnir. On je veoma vrst momak, i on spreava moje putanje na slobodu. Plati-e mi zbog toga. Sam u se pobrinuti da mi taj iteki da informacije koje su mi neophodne, kako bismo poeli na sops-tveni mabiki proces setve. Trgovinska komora koju je Makita spomenuo, bila je fantastina institucija. Zbog odredaba Postdamskog mirovnog ugovora koje je i Japan morao da prihvati kao deo svoje predaje, nijednom japanskom graaninu nije bilo doputeno da bude angaovan u meunarodnoj trgovini. Zato su okupacione snage osnovale Trgovinsku komoru, preko koje se sve obavljalo. Nangi nije nikada imao posla s njom, i prvi put je o njoj poeo da razmilja tek kad ju je Makita spomenuo. Kada se vratio na svoj posao u Ministarstvo, nije ni znao da e ona postati najvanija snaga u njegovom ivotu. Premijer Joida, dugogodinji neprijatelj Ministarstva za trgovinu i industriju, kojem se nikako nije dopadala njihova veza sa predratnim ministrima, postavio je svog savet-nika Torazo Odu za efa Trgovinskog saveta u decembru 1948. godine. Kad je Oda poeo da isti kuu, uz objanjenje da je naiao na neke nepravilnosti u radu, poelo je da se pria da Joida namerava da ojaa poloaj nekih ministara koji 12* 180 181

su direktno odgovarali njemu kako bi na taj nain smanjio mo Ministarstva trgovine i industrije. Moni ministri nisu eleli do da trpe, i onoga dana kad je Nangi otiao da razgovara sa Makitom u zatvor Sugamo, odran je hitan i vaan sastanak. Ministri su odluili da moraju da uklone Odu i Joidu, jer im je sada bilo jasno da oni udruenim snagama rade protiv njih. Zakljuivi, to, odluili su da je neophodno da postave nekog od svojih ljudi na kljuno mesto kako bi on drao Odu na oku, i pratio svaki njegov pokret. Na taj nain oni bi uvek bili korak ispred njega, i mogli bi da ga onemogue u odgovarajuem trenutku. Spomenuto je nekoliko kandidata, izmeu kojih su mogli da Diraju, ali kako su se traili odreeni kvaliteti izbor nije bio ba irok. Toj ovek je morao da bude inteligentan, vrlo brz u donoenju odluka. I to je najvanije, oni su dobro znali to mora dabude neko relativno mlad, bez uobiajenih veza i bez mogunosti da bude suprotstavljen Odi, kao njegov rival. Ukratko, trebalo je to da bude ovek koji je do sada bio neprimeen u Ministarstvu. I tako su na kraju doli do samo jednog imena: Tanzan Nangi. Kad je Nangi pozvan u kancelariju zamenika ministra Hiroija Simade, on je ba prouavao njegov dosije. Upravo je listao podatke o ministrovim poslovima u ratu. Sleen, sluao je ta mu imada predlae. Naravno nije dolazilo u obzir da tako neto odbije. Za slubenika, i za radnika, ostaje Aja seiin, odanost kompaniji. Bio je to najvaniji deo kanrjoda. On je odmah u tome naslutio ono to bi Sun u nazvao odkrinutim vratima. Prihvatio je ponudu. Nije Simadi otkrio da ju je primio sa uzbuenjem i sa zahvalnou. Nangi je, u stvari, trebalo da radi za Joiiroa Makitu. Nangi i-Makita su shvatili da se unutar jednog i drugog krije duh direktnih potomaka elitne ratnike klase iz doba oguna Tokugave samuraja-slubenika. Iako je postao ef. Nangi nije prestao da sakuplja dokumentaciju, kako mu je naloio Makita. Stavie, sada je imao pristupa do najpoverljivijih dokumenata. Kad je Makita najzad izaao iz zatvora, Nangi je ve imao iscrpni materijal o dvanaest najviih slubenika i o svim njihovim, malim i veim, gresima. Dan posle Makitinog putanja na slobodu, pre nego to su on i Nangi imali prilike da pregledaju obimnu dokumentaciju, Nangija je u svoju kancelariju pozvao Oda. Ono to je on predloio Nangiju, zaista ga je okiralo. aj im je posluen u skupom srebrnom engleskom servisu, sa oljicama od kineskog porculana. Nangiju je to bilo udno i smeno, groteskno. Pa ipak, smeio se kao majmun i, klanjajui se, udelio je kompliment dobrom ukusu starijeg slubenika. Reci su pretile da se zaglave u njegovom grlu i nateraju ga na povraanje. Ni aj nije bio po njegovom ukusu. Bila je to neka udna meavina ajeva sa severa, u kojoj se oseao dominirajui ukus Orind pikoa koji je nekako preplavio sve druge arome. Kao da je pio prljavu vodu u kojoj su oprani sudovi. Kad je napravio kompliment Odi na dobrom aju, ovaj se oduevio i objasnio mu da je to ameriki uvozni aj po imenu Lipton. Ne smemo da prenebregnemo vanost Amerikanaca, rekao je Oda. On je bio teak ovek, nalik na sumo borca. Bio je obuen u dobro skrojeno prugasto odelo koje su za njega ili na Sevil Rou. Njegove crne cipele sijale su se kao ogledala. Krajnje je vreme

da odbacimo na kimono i geta, krajnje je vreme da prestanemo da razmiljamo o lepoti naeg vrta i o savrenosti ceremonije aja. Posmatrao je Nangija jedno vreme, kao da oekuje da mu ovaj potvrdi te misli. Moramo da se okrenemo na drugu stranu, da razmiljamo o budunosti Japana, a ona poiva u meunarodnoj trgovini srknuo je malo neukusnog aja. Recite mi, Nan-gi-sane, da li govorite engleski? Ne, gospodine. Mislim da je poslednji as da nauite engleski. Premijer je dao da se organizuje nekoliko kurseva za personal. On preporuuje da se ukljuite, a i ja vama to savetujem. Odmah u to uiniti, gospodine. Dobro ree Oda, oigledno zadovoljan. Moja sekretarica e vam dati sve neophodne informacije kad izaete odavde. 182 Oda je poeo ponovo da srkue svoj aj. Prestao je da otro posmatra Nngija, tavie, okrenuo se delimino od njega i zagledao se kroz prozor u prometnu ulicu. Cuo daii-ugi ree tiho, kao da je zaboravio Nangijevo prisustvo. Trgovina treba da bude broj jedan, sjajan cilj ... i neophodan. Ako se pokae da je to potrebno, zahtevaemo da nam osnuju novo ministarstvo okrenuo se da bi se zagledao crnim, blistavim oima u Nangija. ta kaete na tu ideju, Nangi-sane? Trebalo... bi da vie znam o tome, gospodine ree Nangi, trudei se da sakrije ok. Oda odmahnu mesnatom rukom. Znate, to bi bilo ministarstvo ija bi glavna uloga bila u tome da nadzire i kontrolie inostranu trgovinu i tehnologiju. Ono bi trebalo da daje prednost razvoju onih industrija koje je vlada odabrala, da se potrudi da ih oslobodi poreza kako bi rasle neometano i brzo. Oda je opet paljivo pogledao Nangija. Kakvom vam se ini ta ideja, Nangisane? Nangi se oseao kao da je uhvaen izmeu dve vatre. Kako da odgovori? Da li mu je Oda-san prijatelj, ili nije Bilo je poznato da je on neprijatelj jednog od Nangijevi efova, ali sada je to sve bilo nevano. Jer, od prvog susreta sa Makitom u zatvoru, Nangi je bio prestao da radi za Ministarstvo, bar u svom srcu. Pitanje je sada bilo kako se Oda uklapa u njihove planove. On bi mogao da bude ogromna pomo Nangi ju i Ma-kiti, ukoliko se sloi s njihovim teorijama. A opet, ako Nangi oda deo plana ovom oveku, a pokae se da je Oda protiv toga on e, nema sumnje, u zaetku unititi njihovu ideju. Sta da radi? Jasno mi je ree obazrivo Nangi da emo biti vezani za okupacione snage, ak i kad napuste Japan. uo sam neke glasove iz Koreje. Bojim se da nas Amerikanci ne uvuku u sukob s njima. Je li? Odini teki kapci se spustie tako da Nangi sada nije mogao jasno da vidi njegove oi. Pomislio je da treba da zapamti taj efekat. - Mislim da emo biti uvueni u taj sukob. Koreja je daleko od Amerike, n Amerikancima e trebati uniforme, vozila, oprema, naoruanje. Bojim se da e nas natezati da radimo za njih. 183 Pa to e biti dobro za nas. I hoe, i nee ree Nangi, znajui da sada isprobava svoje anse.

 Sta hoete time da kaete? Odino lice bilo je potpuno mirno. Na njemu nije nita moglo da se proita. Nangi opsova u sebi. eleo bih da kaem ovo, gospodine poe da objanjava Nangi. Naravno, poslovi koje emo poeti da obavljamo pogodovae naoj ekonomiji, ali nae kompanije nemaju svog kapital i svako zakanjenje u plaanju moe da ih dovede do bankrotstva, posle samo pola godine. Posao moe da nas dotue. Jo aja? Oda je dosipao aj u svoju oljicu. Nangi odmahnu glavom; na tom planu je ve ispunio svoju dunost. Oda je polako meao svoj aj malom srebrnom kaikom. Kako biste vi izbegli negativne aspekte ove situacije, Nangi-sane? Vae novo ministarstvo trebalo bi da u tome odigra odgovarajuu ulogu, gospodine. Nangi je primoravao sebe da se ne preznojava. On je rekao ono to je trebalo da kae, sad je bio red da se Oda izjasni. - Mladiu, vi dobro znate da e se va zamenik ministra, imada, protiviti stvaranju novog ministarstva. On nije vie moj zamenik ministra, gospodine ree Nangi, paljivo zaobilazei postavljenu zamku. Ah, da. Oda spusti oljicu na sto. Tano, imate pravo. To sam za trenutak smetnuo s uma. Nangi je sad znao odgovore na svoja pitanja, i srce mu poskoi. Paljivo je krio emocije da mu se ne bi proitale na licu. Uvek sam se udio zato se ministri toliko boje da izgube mo. Imaju prava na to, Nangi-sane. Oni koji se najvie boje, i najosetljiviji su na svaku pretnju koja dolazi spolja. Nangiju je odjednom bilo jasno: Joida i Oda namerava-ju da srue Ministarstvo za trgovinu i industriju! To je bilo jedino pravo objanjenje ovog razgovora. Kad biste bili na mom mestu Nangi-sane, koga biste odabrali za efa novog ministarstva koje e se baviti meunarodnom trgovinom? 184 185 Nangi je sada morao da donese odluku: morao je sam da odlui da li je Oda prijatelj ili nije. Znao je da kad jednom odgovori na to pitanje, vie nee moi da se povue. Nangi je znao da u svom Ministarstvu nema nijednog prijatelja kome bi mogao da se obrati: znao je i to da, bez obzira koliko prijatelja Makita ima, njihova mo nee biti dovoljno jaka da ga ubaci u centar novog Ministarstva ukoliko ne bude imao blagoslov Ode i Joide. Odjednom oseti olakanje, kao da je neko doneo odluku umesto'njega. Ja bih odabrao Joiiroa Makitu ree bez oklevanja. Za trenutak je u kancelariji vladala tiina. Oda je lupkao kaiicom po svojoj donjoj, napuenoj usni. Najzad je rekao: Zamenik ministra imada nikada se ne bi sloio s tim izborom. On se nee sloiti ni s postavljanjem novog Ministarstva ree Nangi. Ali, to je neto drugo, Nangi-sane. imada i Makita su zakleti neprijatelji. Stvaranje novog ministarstva je jedna stvar, a postavljanje Makite na njegovo elo je neto sasvim drugo. Pitanje je da li bi se i Makita sloio s vaom odlukom.

 To sada i nije vano. Ima toliko stvari koje bismo eleli, a nemamo ih. ovek mora da naui da se nosi s plimom, da ne bi bio odvuen na iroko more i izgubljen. Nangi pomisli na dokumentaciju koju je sakupio, i sve ono to je u njoj bilo zapisano protiv Simade. Ispravite me ako greim, gospodine, ali kanrjodo jo potuje proces nasleivanja. Na niim poloajima, da ree Oda zamenik ministra koji naputa posao moe da odabere oveka koji e ga naslediti. A svi ostali koji su sa istog univerziteta kao odabrani ovek, povlae se, kako bi njemu ostavili iroko polje autoriteta. Pa ipak nije se lako preputao Nangi i meu gornjim slojevima ponekad ima mabikija. Kako da ne ree Oda ali tada so obino radi o velikom skandalu. Seam se dana kad su takve stvari mogle da se urede. osmeh mu zatitra na licu. U tim danima bilo je ljudi,vetih svim marifetlucima. Uozbiljio se i slegnuo ramenima. U svakom sluaju, svi su oni nestali, Nema ih vie. Ako sam vas dobro razumeo ree Nangi, dok mu je puls divlje udarao vi govorite o stvaranju skandala kao 0 dimu iz borovih iglica. Poetski reeno, Nangi-sane, i vrlo tano. Shvatio sam nastavi Nangi, dok je oseao kako mu glas podrhtava. To bi moglo da znai da okupacione snage ne bi pravile probleme oko pravog skandala. Telefon je zazvonio u nekoj susednoj kancelariji, za trenutak su se uli prigueni glasovi iza zatvorenih vrata. Tamne oi ministra Ode sijale su kao drago kamenje iza okruglih stakala njegovih naoara. U prostoriji je vladala takva tiina da se Nangiju inilo da moe da je opipa. Svaki pokret, svaka re, svaki pogled kao da su bili klju ovog sastanka. ini mi se Nangi-sane, da skandal moe razliitim ljudima da znai razliite stvari. Mislim da je najvanije da neko jasno shvati tom definicijom o emu se radi. Posle izvesnog vremena, Oda posegnu negde ispod stola 1 izvadi flau do pola napunjenu tenou boje ilibara. Da li bih smeo da vam ponudim aicu rakije? Nangi klimnu glavom. Prostorijom ',je vladala tiina dok su ispijali pie. ulo se kucanje pisae maine iz susedne prostorije. Oda paljivo spusti svoju aicu. ini mi se, Nangi-sane ree da je Simaa-san uinio dobro delo to vas je prebacio kod mene. Moda, ali istovremeno je bio i glup ree Nangi s neuobiajenom otvorenou. Oda slegnu ramenima. Pria se da Kinezi ne mogu da veruju da stranci umeju da govore njihovim jezikom, pa ako neko od stranaca i govori kineski, oni se prave da ga ne uju. Zamenik ministra imada podesea m'e na te Kineze. Ponovo je sipao pie. Moda nije pametan, ali ima mnogo prijatelja, i onih koji su spremni da mu pomognu. Ali niko od njih nije dovoljno moan da ga spase od sopstvcnih zabluda. Hiroi imada je veoma zavidijiv. Ali ne onako kao Amerikanci. 186 I

187 Ne, nikako ree Nangi, shvatajui duh igre ni najmanje. Dobro, moda bismo mogli da dobijemo neku pomo odatle Torado Oda protrlja ruke. A to se tie poslovnog aspekta, ini mi se da smo nali neko zajedniko reenje. Izvinite, gospodine, ali ini mi se da treba da se dogovorimo o jo jednoj stvari. Oda koji se upravo pripremao da otpusti Nangija, zas-tade. Lice mu je bilo mirno. Sta bi to moglo da bude? Moete da nastavite. Sa svim dunim potovanjem prema vama, ja ipak moram da vam skrenem panju na to da moj poloaj jo nije utvren. Oda se zasmeja, zavali se nazad u stolicu dok mu se stomak tresao. Iza njega, po staklima prozora, poee da klize kapi kie, zamagljujui pogled na prolaznike koji su urili ulicom. Mladi ovee ree Oda mislim da sam tek sada dobio pravu sliku o vama. Nee mi se dogoditi da vas ponovo potcenim. Da vidimo tapnuo je punakim prstom po svojim napuenim usnama. Jasno je da ste isuvie pametni da biste ostali ovde. Vi ete biti moje oi i ui u novom ministarstvu. Makita-san e vas proizvesti u efa Sekretarijata. Tako ete biti u toku toga ko dolazi u ministarstvo, i moi ete da utiete da posao dobiju samo oni koji su odani Makita--sanu i mojoj politici. Polako emo iznieniti itavu administraciju. Polako emo odstraniti one koji su protiv nas, one koji ne shvataju da trgovina mora da ima prednost. Bie to obnavljanje dvestogodinjeg Tokugavinog ogunata. Nangi vide kako je plamen fanatizma buknuo u Odinim oima, i on se odjednom upita ta li je ovaj ovek radio za vreme rata. Pomislio je da e on i Makita morati s puno panje da vode brigu o Odi. Naklonio se formalno. Hvala, gospodine okrenuo se da ode, ali ga je zaustavio Odin glas. Nangi-sane, bili ste potpuno u pravu to se tie za-menika ministra Simae. On je ispao dupla budala. Jednom, kad je potecnio tu vau pamet i drugi put, kad je vas poslao da mene pijunirate. Ministarstvo trgovine i industrije nije nestalo, kako je Nangi predlagao, ali novoosnovano Ministarstvo meunarodne trgovine i industrije znailo je njegov kraj. Nangi i Makita su pregledali svu postojeu dokumentaciju i kao to je bilo planirano, Makita je Nangijeve informacije preneo slubeno Odi. Sve je imalo ukus velikog skandala, zato to je Simada bio zamenik ministra i Oda je morao da materijale preda premijeru. Joida je primio dokumentaciju o Simadinim skretanjima u koja je bilo ukljueno i manipu-lisanje fondovima Ministarstva, i korienje poverljivih informacija da bi se dobilo zaposlenje za neke lanove njegove porodice, i izdravanje ljubavnice. Simada je morao da povue zamenika ministra, i da sve obelodani pred javnou. Okupacione snage su zahtevale takvu proceduru kako bi osigurale stalnu podrku naroda vladi i da bi, pre svega, japanskoj javnosti pokazale da zaista ive u demokratiji i da se od naroda nita ne krije. Joida, je naravno, bio protiv takvog poniavanja i borio se protiv toga, znajui unapred kakvi e rezultati biti. Meutim, lanovi okupacionih snaga su ga prevladali i poto je dovoljno dugo odbijao da ne bi okaljao obraz, prepustio je sve dokumente tampi. Neto manje od dvadeset etiri asa kasnije, Hiroi Simada, kleei na tatamiju, odven u kao pepeo sivi kimono, uperio je svoj vakizoi prema miiavom delu svog donjeg

trbuha, napravivi ranu s leva na desno a onda pravo, dok mu je telo drhtalo od napora, samokontrole i straha da ne okalja obraz. Njegova supruga Kaziko bila je uz njega. Kasnije su ih nali mrtve zajedno dok su im se, ve potamnele, krvi meale ostavljajui, tako, njihovu poslednju volju, jedini testament. Pitam se koliko je pukovnik Lajnir mrzeo Simadu. ree Joiro Makita, dok je kleeo na tatamiju preko puta Nangija koji se trudio da zauzme poziciju koja e mu nanositi najmanje bola, vrsto oslonivi lea o savijeni futon. Nangi je bio iznenaen. Mislite na gaiina koji je vas ispitivao? Kakve on veze ima s ovim? Makita je sada izgledao mnogo bolje nego u Sugano zatvoru. Njegovo telo je poelo da se popunjava a 188 189 talo zaobljeno kao to je bilo ranije. Sada je vie liio na fotografiju koju je, svojevremeno, Nangi video u novinama; bila je to slika monog samuraja-birokrate. Za vreme dugih nedelja koje sam proveo s tim engleskim pukovnikom, on mi je mnogo toga otkrio ree Ma-kita zamiljeno. Mnogo vie nego to bi mi bilo koji drugi gaiin otkrio. Taj ovek ima dar strpljenja. Kao da mu se divite. Makita se osmehnuo. Ne, daleko od toga. Pa ipak... za gaiina... glas ga jeizdaozatrenutak, i on se povue u sebe. Mislite da je lino poznavao Simadu? upita Nangi posle izvesnog vremena. Kao to ste ga vi poznavali? Makitine oi razbistrie se i ponovo je bio priseban, i tu, sa Nangijem. Da, bilo jee neeg izmeu njih. Ne sumnjam u to. Pukovnik Lajnir je bio onaj lan Makarturovog taba koji se ogoreno borio za to da sve injenice budu obelodanjene. Ba kao pravi gaiin. Naprotiv, Nangi-sane, kao pravi Japanac. Nangi promeni poloaj da bi zavarao ukoenost koja se uvlaila u njegove miie. Ne shvatam. Za razliku od ostalih itekija koji pojma nemaju ta znai javno sramoenje jer oni to vide samo kao obelodanjenje istine, pukovnik Lajnir je dobro znao ta e Simada da uini. Da, Nangi-sane, on je eleo da Simada umre isto toliko koliko sam i ja to eleo. ta itekiju znai jo jedan japanski ivot. Makita je osetio gorinu u glasu svog prijatelja i udio se koliko e jo naina ljudski um pronai da se zatiti od psihike traume. Bilo je oigledno lako Nangiju da poveruje da je pukovnik Lajnir taj koji e lako zamisliti i podneti smrt jednog Japanca, jednostavno zato to je divljak. A da li je Nangiju uopte palo na pamet da je on sam potpisao smrtnu presudu Simadi, a sve sa ciljem da ubrza obnovu Japana kroz direktnu kontrolu Mitija. Ko je sada tu bio razuman, pitao se Makita. Nije ni za trenutak sumnjao u sjajan Nangijev um. Na primer, taj ovek je bio savreno u pravu to se tie predvianja korejskog rata. Amerika je odmah zantevala od Japana da se prebaci na proizvodnju oruja i drugog materijala, neophodnog za vojsku. Mnoge fabrike su dovedene na ivicu propasti. tab okupacionih snaga je to video i odmah je dopustio Banci Japana da pomogne dvanaest takvih fabrika s odreenim sumama novca. Nedeljama je

Makita razmiljao ka- " ko da iskoristi ovaj razvoj, jer mu je bilo jasno da e sada mnoge kompanije biti otvorene za ulaganje stranog kapitala. Znao je da to ne srne da bude doputeno, i zato je odluio da se mo Mitija proiri i na tu oblast tako to e svi strani investitori morati da trae od Mitija dozvolu da se prikljue nekoj kompaniji. Kako se snalazi na prijatelj Sato-san? pitao je Makita. Sasvim dobro rekao je Nangi, posegnuvi za jednim moijem kolaom od pirina koji je Obaama napravila specijalno za njih. Prola su tri dana 1951. godine, i jo su trajali tradicionalni novogodinji praznici. Uspeo je da postane potpredsednik rudarskog koncerna i da upravlja svim operacijama vezanim za ugalj. Makita odjednom ree: Morate da pazite da uzmete dosta tenosti uz te kolae, i moj brat je bio lekar i on se prve dve nedelje posle novogodinjih praznika strahovito plaio, jer je stalno morao da juri od pacijenta do pacijenta koji su imali problema sa nesvarljivim moi kolaima. Ne bih voleo da vas Obaama uje ree Nangi, zagrizavi jo jednom u kola. Ali, da bih bio siguran, uzeu jo malo aja. Nagnuo se unapred da se poslui. Nedostaje joj, znate ree Makita, poto je ispio sav aj iz svoje oljice. Sato-san zarauje veliki novac, i stekao je veliki ugled, ali on je gore na severu, i retko kad ima prilike da vidi Obaama. Kad bi njegov koncern imao kancelarije ovde u Tokiju, bilo bi drugaije. Ali oni su isuvie mali. Ne bi im se to isplatilo. Samo je banka preko koje obavljaju svoje finansijske transakcije smetena ovde. Zvono na uzbunu odjeknu u Nangijevom umu. Spolja posmatrano, nije bilo nikakve veze izmeu onoga to je Makita upravo rekao i problema kojima se on sada bavin P~ 190 ipak, on je isuvie dobro poznavao sebe, da bi mu to promaklo i znao je da e, ako malo zaeprka ispod povrine, pronai vezu. Problem se vrteo oko novca, a gde e biti novac, nego u banci. Za trenutak, Nangijev um je bio sasvim prazan a onda mu odjednom sinu ideja. Kako se toga samo ranije nije setio? Makita-sane, mogu li da raunam na vau pomo? Kako da ne, samo recite o emu se radi. Sada mi je jasno ta moramo da uradimo, Makita--sane. Miti mora da oivi zeibacu. Ali oni su bili nai neprijatelji. Gledali su na svaki nain da ministarstvima umanje mo. A sem toga okupacione snage su zauvck ukinule zeibacu. Da uzviknu Nangi stare zeibacu, ali ja govorim o neem sasvim novom, o kinju keirecu finansijskoj povezanosti. Za osnovu emo uzeti banku, jer samo banka ima dovoljno kapitala da finansira takav poduhvat. Njihov kapital bi stajao iza nekoliko industrijskih firmi; recimo, firmi koje se bave elikom, elektronikom i rudarstvom i, naravno, trgovakih kompanija. U vremenu ekspanzije u kojem smo upravo sada, banke e moi da pruaju sigurnost svojim kompanijama, a trgovake kompanije e sve uiniti da plasiraju proizvode keirecua u prekomorske zemlje, izbegavajui nagomilavanje robe u skladitima na domaem tritu. A ta je sa kontrolom? pitao je IVangi. Moramo da se osiguramo da ono to se dogodilo sa zaibatsu-ima ne pogodi ovaj novi keirecu. Moramo da ih veemo uz Ministarstvo. To emo i uiniti osmehnuo se Makita. Miti upravlja politikom; mi moemo da odobrimo isplate, moemo da garantujemo za dugove, znai moemo da kontroliemo

trgovake kompanije. A bez trgovakih kompanija, keirecu e biti beskorislan. Svaka banka e nai logiku u tome. ak e i pemijer shvatiti, istou keirecu jer to je jedini nain da se kapital uputi na pravi put. Makita i Nangi su se ponaali kao dva deteta koja razgledaju novu igraku. To je savren dugoroni plan nastavio je Nangi z.ito to su individualne kompanije unutar svakog keirecua 191 totalno finansirane od strane banaka; one mogu da se kon-centriu na ispitivanje trita, na proizvodnju najboljih proizvoda, a ne treba da gube vreme razmiljajui o kratkoronim finansijama. Makita se die. Ovo moramo da proslavimo, mladi prijatelju. Moemo i sutra da razgovaramo sa Sato-sanom. Veeras idemo na mesto koje ja poznajem kao karjokai. No u svetu vrba dobro e doi i meni, i vama. Idemo u Fuajo Zamak u kome ne pada no, gde ake tee do zore i gde moemo da odremamo na mekim jastucima, uivajui u nenosti i venoj svetlosti. Lie na javoru koji je rastao u jednom uglu bate, poelo je da dobija divnu zlatnu boju. Zbog tog javora, Nangi i Sato su odluili da kupe ovu kuu blizu Ueno parka. Ledeni oktobarski vetar zamaglio je nebo, rasterao oblake na horizontu, i pretvorio vazduh u prozirni kristal. Dok je Nangi posmatrao vrt, zavijen u kimono, vetar otrese rosu sa zlatnog javorovog lia i njemu se odjednom uini da je na brodu koji plovi Tihim okeanom. Okupacione snage su otile, i Nangi je odjednom postao svestan da je nebo plavo i providno kao najfiniji kineski porculan. Mada je bio kroj 1952. godine, i mada je Japan opet bio slobodna zemlja, u Nangijevom srcu nije bilo radosti. Kleao je pored otvorene fusume, s rukama u krilu, buljei a ne videi skoro savrenu lepotu vrta ispred sebe. Naravno, vrt nikada ne moe da bude savreno lep. Kao to priroda ena diktira, ovek mora da provede ivot tragajui za tom lepotom. Iza sebe Nangi je mogao da uje tihe glasove Makite, Satoa i njegove ene Mariko, lepe kao lutka hrabrog srca i otvorene due kojoj se Nangi divio. Bila je dobra prema Sa-tou, ispunjavala je prazninu koju je u njemu Nangi osetio ve pri njihovom prvom susretu. Nangi je oalio Obaamu. Makita ju je znao samo povrno. Satou je svakako bilo najtee, jer je Obaama njemu bila i majka i otac, i on je bio u dubokom oaju due od nedelju dana posle njenog pogreba. 192 Oba-chama je umrla pre mesec dana, a Nangi je jo oseao koliko im nedostaje njen duh. U sopstvenoj dui, ose-ao je veliku prazninu. Ona je umela da mu prui dobar sa-vet u pravo vreme, i da ga izgrdi i gurne kada bi osetio slabost i kada bi pomislio da vie ne moe napred. Nangijve oi poletee preko vrha javora, prema istom nebu. Uskoro e izai mesec, i posue ovo malo mesto srebrom i plavetnilom noi. Kroz odkrinutu fusumu, nona hladnoa e se polako uvui u kuu. Trea knjiga K'AI HO (1. Jaz: prilika za predstavljanje) (2. pijuni)

13 Njujork/Tokio/Ki Vest/Joino PROLEE, SADANJOST Srce mu poskoi kad ju je ugledao. Probila se kroz gomilu ljudi i trei dugim nogama, bacila mu se u naruje. Nik viknula je, zabivi glavu u njegove grudi mislila sam da se nikada nee vratiti kui. Podigao joj je glavu tako da moe da upije smee-zele-nu boju njenih krupnih oiju. U njenoj levoj duici igrali su crveni komadii. Primetio je da je plakala. Justina. Njegov uzdah ponovo ju je uzbudio i on oseti kako tople suze klize niz njene obraze i kako mu kvase lice dok su im se usne spojile. Njena usta otvorie se njegovim usnama, a njen sladak dah pomea se s njegovim i on pomisli: Boe, kako je lepo biti ponovo kod kue. Zao mi je zbog onakvog zavretka razgovora ree ona. Ljudi su ih gurali, prolazei kraj njih. Smetali su im jer su stajali na sred puta. Brzo se pomerio u stranu s njom. I meni je ao ree on a posebno sam bio izbezumljen. Imao sam suvie posla a premalo vremena da sve obavim. Primetio je da je neto uradila s frizurom koja joj je 'liila na grivu lava. Tu i tamo, videli su se svetliji pramenovi, kao izbledeli od sunca. Dopada mi se ree on, jo je steui u zagrljaju. Sta? pogledala ga je. Tvoja kosa. Osmehnula se, dok su ili prema staklenim vratima. Najvanije je da si ti stigao kui naslonila mu je glavu na rame i on premesti torbu. u* 198 Bilo mu je udno, i nekako neprijatno, to nije nita rekla o oevoj smrti. Ali, pomislivi na ono to ih oekuje, odluio je da sada nije najbolji trenutak da je ispituje. Umes-to toga, on ree: Priaj mi o svom novom poslu. Jesi li zadovoljna? Jesam ree ona, i odmah poe da pria o tri glavna projekta koja joj je Rej Miler poverio. Govorei veselo, ponovo je postala mala, nemirna de-vojica kakva je esto bila. Sve stidljivosti je nestalo. Izgledala je veoma zrelo i zadovoljna sobom. Nikola oseti da je pravo udo kako je posao mogao da je toliko izmeni za tako kratko vreme. Kad je zavrila priu, samozadovoljstva je nestalo. Sva oseanja ogledala su se u njenim oima, vie nego kod bilo koga drugog. Sada, kad je podigla glavu i zagledala se u njega, ugledao je da se stidljivost vratila i da joj je neophodno njegovo odobravanje. Osetio je onu hladnou koja se javljala u dubinama njenih oiju kad nije bila sigurna u sebe, a to je primetio jo pri njihovim prvim susretima. Ta se hladnoa javljala kad je elela da ga dri na udaljenosti i delova-la je bolje od bilo kakvih reci. Zagrlio ju je i nasmejao se glasno: Mislim da je divno to radi. Bilo je krajnje vreme da izae iz ljuture. Sluaj, Nik, nisam rekla da u ostati... Prekinuo ju je:

 Pa rekla si da je divno to radi i da uiva u svom poslu. Postala je odjednom bespomona i krhka, kao izgubljeno dete, tako da je on morao da je stegne i utei. Kad su izali kroz ogromna staklena vrata, ugledali su sjajnu srebrnastu limuzinu koja ih je ekala. Nikola zastade, ali ga Justina povue u stranu. Ma, bei ree bila sam odluila da potroim deo svoje prve plate. Nemoj da me mazi. Nikola s oklevanjem predade prtljag uniformisanom o-feru a zatim, sagnuvi glavu, skliznu na somotsko sedite pored Justine. Ona ree oferu kuda da vozi, i uskoro su se nali usred saobraajne guve koja se polako kretala prema Long Ajlend ekspresveju. 197 Vidim da je Gelda odluila da ne doe da saeka oca. Justina odvrati pogled od njega. ' Da li si me posluao i pogledao u mrtvaki sanduk? pitala je. Za sve sam se pobrinuo. Odjednom je u kolima zavladala tiina koja je kao zavesa pala, izmeu njih. Tvoj otac... Nemoj ponovo da poinje, Niki ree ona otro. Okrenula je glavu i on vide bes u njenim oima. Ni trenutka nisam mogla da shvatim zato si otiao da radi za njega. Da radi za mog oca, od svih moguih ljudi. On je bio gadan ovek. Voleo je svoje kerke. On nije voleo sebe, nije znao nikoga da voli. Nikola stavi ruke izmeu kolena i preplete prste. Ovo nee biti najpogodniji trenutak da joj kae ono to je name-ravao. Ali, znao je da za tako neto trenutak nikada nee biti pogodan. Imala je pravo da zna. Nije bio ba toliko Istonjak da je to mogao da krije od nje. Tvoj otac mi je prepustio kompletnu kontrolu nad kompanijom ree. ulo se zujanje motora, skretanje za Kvins prolete pored njih. Oseao je bespomonost. Loa ala, Nik ree ona. Nemoj vie nikada da je ponovi. On uzdahnu u sebi, pripremivi se za buru. To nije ala, Justina. Pre est meseci napisao je svoju poslednju elju. Prepustio mi je 60 odsto akcija kompanije i tako sam postao predsednik Tomkinove industrije. Bil Grejdon mu je bio svedok a bio je svedok i kad sam u Tokiju potpisao dokument. Potpisao si tu krvavu stvar? okrenula se na sedi-tu dok su joj se lea ukrutila. Sloio si se sa tim... odmahnula je glavom kao da ne veruje, kao da su je za trenutak izdale reci. Boe, ali to je ludost! glas joj je postao nekako udan i grlen, kao da su joj emocije zaguile reci koje je htela da izgovori. Pokrila je lice rukama kao da je htela da ne vidi njegovo lice kraj sebe, kao da je htela da izbrie ono to joj je upravo saoptio. 198 Ne, ne, nemogue, to je nemogue sklonila je ruke s oiju i zagledala se u njega, dok su joj se grudi dizale i sputale od besa. Mislila sam da je sa tim zavreno. Mislila sam da e smrt mog oca uiniti najzad kraj svemu, da u konana moi da ivim onako kako ja hou, a ne kako bi on eleo. Nik, veruj mi, sigurno to znam, Tomkinova industrija izgraena je na krvi i ui svih onih koji su smetali mom ocu i koje je on bacao pod noge da bi se popeo na vrh. Gorko se nasmejala. Na vrh ega? Moe H ti da mi kae, Nik? ta je to bilo toliko vreno, da je mene, i majku, i Geldu, tretirao kao

stvari, seajui nas se samo kad je to njemu bilo zgodno i potrebno jer je, inae, bio zauzet osvajanjem vrha. Nikola ne ree nita, jer je znao da e biti najbolje da je pusti da izgovori sve to je nameravala. A sada opet se nasmejala, ali se ve jasno vielo da je na ivici histerije sada, kad sam najzad odluila da nekako sredim svoj ivot, ti mi kae da sam ponovo vezana duom i telom za Tomkinovu industriju. Rekao sam samo da sam potpisao dokumente. I, naravno, to nema nikakve veze sa mnom viknula je. Venaemo se za mesec dana, ili si zbog odlaska kui to zaboravio? Justina, zaboga... Ne, ne. I ja sam ukljuena u sve to, koliko i ti. Ali, tebi to uopte nije palo na pamet, zar ne? Priznaj, proklet da si! Oi su joj sevale, a obrazi se zarumeneli od besa. Ti najbolje zna ta sam oseala prema ocu, i ta oseam prema njegovoj kompaniji. Mislila sam da e samo privremeno da radi za njega. Mislila sam... o Boe! spustila je glavu i sakrila je akama, a njen bes se rasuo u suzama bespomonosti. Kako te samo mrzim! Zar ne shvata ta si nam uinio? Nikola zabaci glavu unazad i zatvori oi. Trebalo je da bude privremeno, Justina glas mu je bio nean i tih, ubedljiv, jer je koristio drugu stranu kiai-a da bi kontrolisao ton ali ivot je promenljiv, dogaaji nas primoravaju da menjamo svoje planove. Postoji neto... Da se nisi usudio da pone da mi tumai svoju filozofiju karme brzo je odvratila. Ne elim da sluam tu 199 mambo-dambo tamnu filozofiju. Pokuaj da je proda svojim japanskim prijateljima, meni nee. Justina ree on jednostavno oboje smo premoreni. Mnogo sam razmiljao pre nego to sam doneo ovu odluku i ja... Ali, nisi razmiljao o meni, nisi mislio na to ta ja oseam i ta u rei na sve to! Ima u svemu tome neto vie nego to ti eli da zna i uje ree on odjednom, besan. A sada me sluaj. itav sam ivot provela sluajui ta ima otac da mi kae, nastavila sam zatim da sluam razne mladie sa kojima sam se zabavljala. Sve sam ih sluala kao to i treba dobra devojica. Ali, sa tim je sada zavreno. Sada je najvanije ono to ja elim. Nikada u ivotu nisam radila onako kako sam sama elei a. Stalno sam se plaila da tako neto pokuam, jer mi je otac uvek govorio kako da se ponaam, ta da radim, ta da kaem. Sluala sam oca ili mladie. Sada sam tu samo ja, i samo ja. Ja vodim rauna o svom ivotu, ja kontroliem svoju sudbinu, ne moj otac, niti bilo ko drugi. ak ni ti, Nikola nagnula se prema njemu na seditu, bila je sva crvena, a njene tako pune i senzualne usne bile su stegnute u suvu crtu. Najzad sam slobodna i niko me vie nee stavljati u kavez, naroito ne u tako odvratan kao to je taj kompanija Tomkinova industrija. Znai da smo sada u nekoj vrsti prelaznog perioda ree Nikola. Ali, Justina je ve odmahivala glavom.

 Ne, Nik. To je moda tvoja definicija ove situacije. Ali, istina je drugaija: sve dok ima bilo kakve veze sa kompanijom mog oca, ja ne elim da te vidim, ne elim da razgovaram s tobom. Ne elim da znam da uopte postoji. U prostranoj dvorani za trening borilakih vetina na trideset osmom spratu Sindjuku Siraj Palate, Masuto Ii predano je vebao, znojei se. Dok su drugi provodili svoju pauzu za ruak uz aice sode i viskija Santori, Ii je koristio to vreme da pobolja svoju fiziku kondiciju. Kad je Akiko naila, zatekla ga je usred irimi varijacija djovaza iz aikidoa. Nikoga nije bilo u blizini. Brojan Sa200 toov personal izaao je tano u 12,30 iz zgrade i razleteo se po zelenom travnjaku ispred palate, kao jato skakavaca. Ona je paljivo ekala na taj trenutak. Njegovi dugi miii bili su zategnuti, na grudima mu se sijao znoj kao lekovito ulje, glava mu je bila oborena, a snane grudi dizale su se sve jae dok mu se koncentracija pojaavala. Setila se onog dugog, poudnog pogleda koji J/j je uputio na dan njenog venanja. Videla je tada u njegovim oima skrivenu elju i pitala se da li je on eleo ba nju, ili je udeo za simbolom onoga to je ona predstavljala kao ena njegovog pretpostavljenog? Akiko je oseala da se Ii divi moi. On ne bi bio zadovoljan tihim mirom koji bi mu pruili dom i porodica, kao to nije bio zadovoljan ni time to je bio drugi ovek u Sato Petrolhemiji. U svojoj dui, on je oseao da ne eli da bude neija desna ruka, ve da eli da sam komanduje svojim ivotom i karijerom, od poetka do kraja. O tome je razmiljala dok je prelazila lakirane, glatke daske poda, oseajui njihove spojeve ispod svojih belih sokni. Sandale i ogrta ostavila je ispred vrata. Zatim ih je zakljuala. Nikoga ovde nije bilo, niko vie nee ui: sada su tu bili samo njih dvoje. Ii postade svestan njenog prisustva tek kad mu je sasvim prila. Irimi, na kojem je upravo radio, pokuavao je ve mesecima da dovede do savrenstva ali bi mu perfekcija pokreta uvek iskliznula, i to ba onda kad je mislio da mu je tu, nadohvat ruke. Uporno je i dalje vebao. Nije bio razoaran zbog toga, niti je bio besan na sebe. Doneo je odluku da pokua jednu drugu varijantu, kad mu slabljenje koncentracije otkri Akikino prisustvo. Podigao je glavu, znoj mu se sijao kao kapljice rose na crnoj kratko podianoj kosi. Odmah se poklonio i uputio joj tradicionalni pozdrav: Ikaga des ka, Oku-san. Nekako odsutno, Akiko odvrati: Hai. Okagesema de. Arigato gozaimasu. Bio je to pozdrav dobro vaspitane uenice. Recite mi da li ste ovako vredni i na svom poslu oko integracije, kao to ste ovde na aikidou? 201 Radim ono to zahtevaju od mene, Oku-san. Akiko se osmehnu. Mogla je da vidi njegovo teme, vrelo kao mesing. I to je sve to vi radite? Na ovu poslednju opasku. Iijeva glava se podie i njegove meke smee oi zagledae se u nju. Akiko se oseala udno, kao slika koja poinje da se razvija. Onda je trepnula i tog oseanja je nestalo. Nisam robot ree on, branei se ja stvaram za kompaniju isto kao to joj i sluim.

 Na koji nain? Svojim razumom. Vi ste drzak ovek ree ona ledeno. Oprostite mi, Oku-san ponovo se naklonio molim vas da mi oprostite. Usne joj se izvie nagore i ona prui ruku prstima vrsto stegnuvi drku korica. Povukla se, a on joj se priblii za korak. Dopustila mu je da oseti svu njenu enstvenost dok je tako stajala visoko podignute glave: u seanje joj se vrati onaj poudni pogled koji joj je uputio na dan venanja. Zagledala se u njega. To je ono to elite apnula mu je u uvo. Osetila je kako je zaprepaen zbog njenog agresivnog dranja i nasmejala se u sebi. Bio je privuen njenom toplinom, njegova bludna mata ga je prevarila. Bio je to trenutak u kome je on oklevao. Iskoristivi to, ona spusti korice preko njegovog desnog ramena u potezu zvanom iai, suvie brzom da bi se jasno video. Njegov um je bio sleen a telo mu se istovremeno skamenilo. Jedan njen deo oseao je saaljenje prema njemu. Dok je tako kleao ispred nje, sasvim slomljen, bez i najmanjeg urlika protesta, pitala se gde je njegova mukost, gde je njegova tradicionalna superiornost? Bio je sada niko i nita: nije bio ni bleda senka zatitnika i snabdevaa: sada je jasno videla da joj on nije ak ni dostojan neprijatelj. On je bio samo rtva, namenjena bednom skonanju. Podigao je lice prema njoj. Koa mu je bila pokrivena kapljicama znoja: znojem bola. Njegov isprekidani dah izlazio je iz poluotvorenih usta kao itanje maine koja se gasi. 202 Akiko ga je dugo posmatrala dok su joj se najrazliitije misli, kao kia, vitlale kroz um. Onda je izvukla ma, posma-trajui kako se njegova duga, sjajna otrica ogleda u njegovim oima. Osetila je njegov strah i pomislila je: Nema vie ratnika na svetu. A onda, snanim istim preciznim udarcem svog katane ona mu odsee noge. Kad se dugaak crni mercedes zaustavi, voza iskoi i obie oko kola da bi otvorio zadnja vrata. Seii Sato izie u blistavo jutro. Pored ofera, uz njega su bili i drugi ljudi: kao to je to bilo uobiajeno u Japanu, veoma vana linost nikada nije ila bez takve svite. Ovog puta, pak, naredio im je da ostanu u kolima. Sam je krenuo stazom posutom borovim iglicama prema into svetilitu u kome je venan. To je bio deo njegovog ne-deljnog hodoaa. Ako je bio u Tokiju, bez obzira na vreme, on bi doao ovamo, na obalu jezera. Daleko ispod svojih nogu mogao je da vidi kako se sunce ija na vodi. Voda je bila zaklonjena gustim granjem borova i japanskog kedra. Na svom putu prema unutranjem svetilitu, Sato je proao ispod crveno lakirane kapije Mjoin tori. Zaustavio se da ubaci neto novc'i u kutiju za milodare. Zatim je posegnuo za konopcem svetog zvona, ija je zvonjava trebalo da probudi kamije koji su dremali na tom mestu i upozori ih na dolazak vernika. Kad je uao u glavnu graevinu, Sato klee pored stolova prepunih darova. Oko stolova bile su figure kopljanika. strelaca, samuraja s isukanim katanama.

Ispred zatvorenih vrata unutarnjeg svetilita, gde prebiva kami, stajao je Gohei, drveni prut sa trakama od papira. Pored njega stajao je Haraigui, iba oienja, mala grana otkinuta sa svetog sakaki drveta. Iznad su bile zastave sa oblacima i mesecom, nagoveta-vajui prisustvo kamija. Nedaleko odatle bio je komad bro-kata na kome su visili nakit i oruje, ma, kao i tit i hele-barda svetilita. To su, istovremeno, bili kimboli moi kamija 203 kad su u pitanju pravda i mudrost, i nagovetavanja zatite od avolskih snaga zla. Tano u sredini, ispod zastava, nalazilo se sveto ogledalo koje je bilo svakako najznaajniji i najmisteriozniji element Sinto religije. Ono je bilo zamiljeno tako da odraava najistiju svetlost, da daje najsitniju sliku onoga to se u njemu ogleda, a ne zamiljenu viziju. Zar nije Dino jotoki rekao da ogledalo ne skriva nita. Ono ija sopstvenim umom. Sve dobro i loe, pogreno i pravilno, odraava se u njemu bez greke. Zar nije boanski duh Boginje Sunca bio uhvaen ba u ovakvom ogledalu, obee-nom ispred njene peine. Sato je kleknuo ispred ogledala, i zagledan u njegovo sjajno oko odjednom je bio okupan svetlou. Kleei tako, poeleo je mir razuma i duha, poeleo je duboku i sveobuhvatnu svetlost misli koju je simbolizovalo sjajno jezero ispred njega. Molio se kamiju. U trenucima je oseao kako ga proima beskrajni mir, na koji je bio navikao od svojih najranijih dana. inilo mu se kao da je podignut most koji spaja njegov duh s biem njegovog potovanog oca. Sato stariji dolazio je skoro svakog dana u ovaj hram tokom itavog ivota. im je Seii prohodao, poeo je da dovodi i njega zajedno s Gotarom. Jo kao sasvim malo dete, Seii je bio osvojen ovim mes-tom. Dok se njegov stariji brat dosaivao i zevao pored oca, Seii je oseao kako ga ono obuzima i kako ga obavija, kao plastom svetlosti, koja se odbijala od ogledala. A kad je njegov asni otac umro, on je sam doao ovamo, posle pogrebnih sveanosti, i to istom onom kamenom stazom kojom e, mnogo godina kasnije, uz mnogo gostiju, sii na, dan svog venanja do obale jezera. Magla se jo dizala, i njemu se inilo da je tako svakako moralo da bude na samom poetku japanske istorije, kad je sve bilo savreno jasno i isto. Dok je posmatrao blago namrekanu povrinu jezera, Sato je oseao da se sjedinjuje sa kamijem svog oca. Dolazio je ovamo to je ee mogao, da bi bio to blii istoriji svoje porodice. Bila mu je potrebna sva njihova sakupljena mudrost da bi proao kroz ovaj vrtlog. Kao da se itav svet ruio oko 204 njega. Trebalo mu je 37 godina da sve ovo stvori a onda, za manje od godinu dana, naao se na ivici propasti. Kako je to moglo da se dogodi? Nije. mogao da kae, ak ni uz pomo po-sledica koje je kasnije sagledao. Moda nije trebalo da se uop-te meaju u Teni, to na prvom mestu. Ali, vlada je jasno stavila do znanja da e profit biti ogroman ukoliko projekat uspe. Sa keirecuom u njegovom sadanjem poloaju, izvan zaaranog kruga sedam japanskih vrhunskih kompanija, mi neemo moi da opstanemo razmiljao je sada Sato. ak iako je vlada sipala novac iz itave zemlje u Teni, jo je bilo beskrajno mnogo perifernih trokova koje je keiretsu morao da prihvati. Bila je to njihova dunost, i uopte nije dolazilo u pitanje da se ti trokovi prebacuju na vladu. Vie od 60 miliona dolara

keiretsu je potroio u proteklih 14 meseci. to je bio veliki izdatak za svaku kompaniju, bez obzira koliko velika i mona bila. Sato je pretpostavljao da je Teni jedan od glavnih razloga to je Nangi dopustio da se ire na meunarodnom bankarskom tritu u Hong Kongu. Sato je bio protiv tog poteza od samog poetka. inilo mu se to nesigurnim tlom. inilo mu se kao da gura nogu u zamku za medvede, i oekuje da vidi ta e se desiti. Ali, Nangi je insistirao na tome, i Sato je popustio na njegovo navaljivanje. Najzad, novac im je bio potreban, i zbog Tenija, i zbog iznenadnih gubitaka koje su imali u industriji elika. Morali su da plaaju radnike koji su sedeli besposleni, dok je fabrika radila sa jedva 70 odsto kapaciteta. Sato je sada pomiljao da proda kobun. Dobio bi veoma skromnu sumu, ali bi bar imao jednu brigu manje. Sada to, meutim, nije bilo dovoljno. Tomkinov udeo bio je zaleen, dok se Lajnir ne vrati. Sato je oseao neku uasnu muninu duboko u stomaku, i veliku nelagodnost, i to od onog trena kad je Nangi dobio hitan poziv iz Hong Konga. Oseao se neugodno zbog samog poziva, a kad je Nangi otputovao, pomislio je da e mu jednostavno pozliti. itao je novine i pratio sve to se dogaa u Hong Kongu. Njegovi najstraniji komari polako su se ostvarivali. Trgovina nekretninama i bankarstvo bili su osnov privrede u Hong Kongu 205 Koliko li nas je duboko gurnuo Toni in? pitao se. O, Amida, molim te pokai da je bio obazriv. Molim te da ne dopusti da se zamka za medvede sklopi. Ali, Sato je znao da su on i Nangi ve u jednoj vrsti zamke koja se oko njih sklapala zastraujuom brzinom. Bila je to zamka koju je Lajnir-san nazvao Vu-Singom. Sato je zadrhtao. Tri smrti. Kagami-san, Mo-tetoviranje: Joida-san, Yi odsecanje nosa i sada Masuto Ii, koji je naen u ve-baonici odseenih nogu. Satou je bilo strano da pomisli na to. Pomislio je na znak Yueh koji je oznaavao vezu noa i nogu. ta se to dogaalo s kobunom? Kompanija je umirala oko njega i ukoliko Lajnir-san ne nae naina da to zaustavi, i da stane na put tim ubistvima, s njim i s Nangijem bie svreno. Preostala su jo dva ubistva prema ritualu Vu-Sing i ovek nije morao da bude naroito pametan da pogodi ko e biti dve sledee rtve. Ko je to eleo da ih kazni i zato? Odjednom, usred ovog mesta prepunog senki i starih kamija, Sato intuitivno oseti da njihova prolost njegova i Nangijeva imaju neke veze sa stranim dogaajima koji se upravo zbivaju. Kao da je neki stari les ustao iz groba i krenuo na njih dok mu trulo meso otpada s kostiju. Uskoro im nee preostati snage da dovre Teni. ta e se tada dogoditi? Sagnuo je glavu i predano se molio za spas, ili bar za izlaz iz ovog groznog ko-mara koji se dizao oko njih, unitavajui najbolje slubenike kobima, samo srce imperije koju su on i Nangi podigli uz mnogo odricanja. Nije smeo da dopusti da se tako neto dogaa. Nita nije smelo da utie na odlaganje Tenija. Nita. Ali oseao je ledenu ruku kako mu stee srce, sve dok mu se oi ne napunie suzama i dok ne oseti vreli bol u ustima. Pomislio je: Kanjava nas neko, ali zato? ta smo to uradili? Trebalo je da Viktor Protorov bude na Srednjem Istoku. Pre tri nedelje njegovo prisustvo bilo je neophodno u Junom Libanu kako bi mogao da se razrei nesporazum koji se ve suvie dugo vukao. 206

Uprkos tome, on se jo nije pomakao sa Hokaida, iz bez-bedne kue na ije je stvaranje utroio pune etiri godine. Kad je bio ovde, niko tt> nije znao, i niko nije mogao da ga prati. Protorov je bio sasvim siguran u to. Sto se tie ljudi koji su odravali ovu kuu, Protorov je i u njih bio savreno siguran. Bili su mu izvanredno odani, njemu i otadbini. Naravno, nije takve vitalne stvari preputao sluaju. Jednom u dve nedelje, itav personal kao i operative! na japanski ostrvima bio je proveravan prema specijalnom programu, a s jedinim ciljem da se pokae da li je kua bezbedna. Samo jedan ovek nije bio tako proveravan, i to zato to je bio na vrlo osetljivom poloaju. Jedino njega je Protorov uvek eleo lino da vidi, da mu obezbedi svaku sigurnost i proveri da su njegovi izvetaji savreno isti, beli. Beli izvetaji su bili oni koji su sadravali beskrajno osetljive informacije i koji su, istovremeno, bili sasvim oieni od dezinformacije. U stvari, beli izvetaji su bili vrlo retki. Protorov je ve suvie dugo u poslu da bi savreno dobro znao da je veina izvetaja siva. A to je znailo da su sadravali i dezinformacije. Njegov posao sastojao se u tome da od kukolja odvoji ito, da ispod lai otkrije istinu. To je bio jedan od njegovih mnogih talenata. Japan je bio izuzetak koji je potvrivao pravilo. Mnogi operative! su bili takvi fanatici, da su zaista davali bele iz-vetaje. ovek s kojim je Protorov sada trebalo da se nae bio je jedan od takvih. Ali, problemi u Junom Libanu nisu bili reeni, i ba tog jutra Protorov je odredio jednog od svojih najsposobnijih ljudi da se pobrine za to. Teni je bio za njega sada neto najvanije. Iako je to bio jo prilino nebulozan koncept, oseao je da e se trud i ekanje na kraju isplatiti. Meutim, kad bi bio spreman da pogleda istini u oi, Protorov bi znao da, u stvari, ne eli da se vrati u vrelu i pranjavu klimu Junog Libana. Uvek je oseao smrad ka-milje mokrae i pregrejanog motornog ulja. Posle povratka iz Libana mesecima je istio pesak iz oee. 207 Kotenova ogromna figura pojavi se iz palate Sinuku. Zbog Satoovog nedeljnog hodoaa imao je malo slobodnog vremena za sebe. Sato je smatrao da svetilita nisu mesta na kojima moe neto loe da mu se dogodi, pa nije nikada doputao Kotenu da ga prati. Sumo sie u podzemnu eleznicu i odveze se zelenom linijom etiri stanice, zatim promeni smer na Kudaniti i ode plavom linijom do stanice Nihon-bai. Ljudi su otvoreno buljili u njega u podzemnoj eleznici, ali mu to nije smetalo, jer je bio navikao. Izgledalo je da ne obraa panju na njihovo zurenje ali, u stvari, bio je veoma ponosan zbog toga. Trebalo mu je dosta truda da zaradi za ivot i, mada vie nije javno nastupao, jo je mnogo vremena posveivao svojoj kondiciji a s vremena na vreme prihvatao je i po neku borbu. U poslednjih pet godina nijednom nije bio pobeen. Izaao je na Eit-dori i krenuo je na desno. Avenija je bila prepuna ljudi koji su krenuli u kupovinu. Kod sledeeg bloka saekao je da se promeni svetlost na semaforu, preao je aveniju i uao u veliku robnu kuu. Robna kua je bila ogromna, kao grad za sebe. Jedan njegov prijatelj se tu oenio, drugi se zaposlio i obezbedio i sebe i itavu porodicu. Ali Kotena tako neto nije interesovalo.

Devojka s belim rukavicama koja je vozila lift mahnu-la mu je da ue. Lift je iao nadole. On je otvoreno buljio u njeno jako naminkano lice. Devojka, kojoj je postalo neugodno, najzad je okrenula lice od njega. Kad je siao u suteren, prvo je dugo posmatrao kako se pripremaju razliiti kolai, kako se sui valja, kako tofu fermentira, kako se mesi testo i kako se zaslauje. Kombinovao je svoj ruak sluei se iz bezbrojnih tanjira na kojima su besplatno nuene razne vrste hrane. Posluavnici s hranom bili su poredani na staklenim tezgama kraj kojih je prolazio. Kad je procenio da je dovoljno pojeo, krenuo je prema liftu. Pa ipak, jo je oseao prazninu u svom ogromnom trbuhu. Proao je pored bezbroj odeljenja sa odeom, nameta-jem, posuem, igrakama, medicinskom opremom, galerijama sa slikama i skulpturama. Proao je pored odeljenja na kojima su ene uile kako da obuku kimono, kako da nn> 208 no izvedu ceremoniju aja, kako da araniraju cvee. Proao je pored nekoliko restorana. Na vrhu krova nalazila se ajdinica sa crvenim, belim i crnim papirnatim lampionima koji su igrali na blagom po-velarcu. Tu je bio i maleni zooloki vrt koji su poseivala deca ije su majke bile na niim spratovima, u kupovini. Koten se probio kroz gomilu dece da bi bolje video ba-bune i gibone. Neto dalje, u jednom kavezu, bili su smete-ni mali majmuni sa severa, iz planina oko Naganoa. Koten im je priao sasvim blizu; bili su manje egzotini i zato su imali i manje publike. Koten je bio iz Naganoa i sam pogled na ove simbole zaviaja podseti ga da nije bio tamo vie od deset godina. Videli ste neto zanimljivo? Nije morao da okrene glavu jer je znao ta e ugledati: nisko telo sa sasvim obinom glavom. Ovi mali avrljaju mi o kui ree on. Ah ree obini ovek planine. Mi koji smo roeni u planini nikada se ne naviknemo kad nas odvoje od njih. Koten kratko klimnu glavom i podnese svoj izvetaj. Kad je zavrio, predano je odgovarao na pitanja koja mu je postavljao obian ovek, trudei se da odgovori to bolje. Moram da se vratim ree najzad. Sato-san e se uskoro vratiti s molitve. Molitve su za one koji su ve osueni ree nezadovoljno Viktor Protorov. Teks Bristol je tri puta morao da odustaje od planova kako da sredi Plavo udovite. I to je vie bilo u vezi sa Aliks Logan nego sa njenim nonim uvarom. Posle njenog pokuaja samoubistva, Plavo udovite nije htelo da rizikuje i svake noi ulazilo je s njom u stan. Svetlost je stalno bila upaljena a udovite je dralo Aliks na oku. Svetlost. A na svetlost u mrtvilu noi Bristol nije nikako raunao. Njemu je bilo potrebno iznenaenje. Primetio je da udovita Aliks Logan nisu bivi policajci. Bili su suvie pametni. I ponaali su se nekako, reklo bi se, vojniki. Bristol je provodio duge asove prei se na suncu. Nije radio nita nego posmatrao Aliks Logan iz daljine, pitajui se gde li su udovita prola kroz tako dobru obuku. Da li je to pokazivalo da je Tomkin postao s godinama mudriji? Da li je to znailo da je sada

angaovao vii nivo gorila da obavljaju prljave poslove za njega? To je bilo jedino prihvatljivo objanjenje. Posle treeg neuspelog pokuaja da se nou uvue u stan Aliks Logan, Bristol je odluno napustio prvi plan. Neprestano je sebi ponavljao da ovek mora da bude elastian u ovakvim situacijama. Svaki plan mora da sadri i odstupnicu, a svaka odstupnica mora da ima svoju odstupnicu. To je bio jedini nain da sr; neto postigne jer nijedna situacija u koju su bili umeani ljudi nije bila statina. Kad ovek to shvati, lako mu je da planira svoje poslove. I tako je Bristol bio spreman da primeni plan, za koji je inae mislio da nee nikada biti u prilici da ga ostvari. On je voleo da peca, voleo je da bude na vodi. Ali da bude ispod vode negde daleko na puini, to je bilo ve neto drugo. Ipak, iznajmio je opremu za podvodni ribolov i dopustio da ga ispita bubuljiavi mladi, koji nije imao vie od 18 godina i koji je radio u prodavnici. Bio je pomalo zarao pre pet godina je uio da roni ali osnova se nikada ne zaboravlja. Posle dva asa predanog rada u hotelskom bazenu s ruiastim ploicama, bubuljiavi mladi ga dodirnu po ramenu i pokaza mu palcem nagore. Bristol je sada uneo opremu u amac koji se Ijuljukao na masnoj vodi malog zaliva. Proverio je svaki deo opreme posebno, kao to su ga nauili, i ba je bio nagnut nad bocama s kiseonikom kad krajikom oka ugleda Aliks kako dolazi dokom sa Crvenim udovitem za petama. Bristclovo srce zakuca bre kad je primetio da skree prema svom malom amcu. Ovog popodneva nije nameravala da ide na krstarenje s gomilom prijatelja. Sada su na doku bili samo ona i Crveni. Crveno udovite odveza konopac i brzo zakorai u amac koji se ljuljao. Aliks je ve upalila motor i plaviasti dim je poeo da se die prema nebu. Drala je vrsto volan i oni polako poee da klize iz luke. Oseajui kako mu puls ubrzano bije Bristol je ekao strpljivo, pre nego to je upalio motor svog amca. Natukao 210 je eir dublje na oi i polako je krenuo za njima. Smetao mu je odsjaj sunca na vodi. Slobodnom rukom izvadi tamne na-oare i tavi ih na oi. Ovaj plan je bio jednostavniji od prvog, ali je bio mnogo strasniji. Trebalo mu je est meseci sakupljanja hrabrosti pre nego to je uzeo svoj prvi as iz ronjenja. U stvari, tek direktna naredba odozgo naterala ga je da ode na asove ronjenja. On je bio hrabar ovek, ali kad je podvodni svet bio u pitanju hrabrosti je nestajalo. Ruke. su mu se toliko tresle da je dva puta ispustio puku za podvodni ribolov, dok ju je odmotavao iz zatitnog platna. Nju nije iznajmio. Kad ga je bubuljiavi mladi pitao da li eli jo neto, naglasio je da se plai oruja. Bristol je kupio puku za podvodni ribolov u prodav-nici u Boka ipi jednog jutra dok je Aliks jo dremala u krevetu. Platio je gotovinom a bio je odeven u neku smenu ode-u s pocepanim eirom na vrh glave. Na oima je imao nao-are s ogledalima a za tu priliku ak je prilepio i specijalno crne, guste brkove. Kad se vraao natrag, na jug, zaustavio se u jednoj od tri hemijske fabrike koje su uglavnom izvlaile nitrat iz guana. Lako je uao u nju i uzeo ono to mu je bilo potrebno. Ostatak dana proveo je u svom malom amcu, ukotvljen nedaleko od raskone jahte na kojoj se tog dana zabavljala Aliks. Bristol je paljivo razraivao plan.

A sada, kad je doao trenutak da plan pone da se ostvaruje, bio je nervozan kao mlada devojka prvog dana na poslu. ' Neto mu se nije dopadalo. Zastao je oseajui teinu rezervoara za kiseonik izmeu lopatica. Rairenih nogu koliko mu je amac doputao, pokuao je da se smiri, da sporije die i smiri svoj ubrzani puls. Meutim, nije mogao da vlada svojim pogledom koji bi s 'vremena na vreme odlutao prema ivici amca, kao neposluno dete, i prema nepoznatoj, beskrajnoj dubini kroz koju e uskoro morati da zapliva. Ispruio je ruke ispred sebe. Primetio je da mu drhte. Doavola rekao je besno. Sagnuo se i odluno uhvatio puku za podvodni ribolov. Proverio je vrh otrog harpuna. Zabio je u svoj teak pojas, dva tapia s hemikalijama koje treba da odbiju ajkule, proverio je jo jednom kompas na lanku ruke popravivi pravac, jer se Aliksin amac sada malo udaljio u drugom smeru. Znao je da e uskoro morati da se oslanja samo na kompas. Nagnuo se preko ivice amca i zagledao se u dubinu. Jo je jednom u mislima ponovio sva uputstva koja mu je citirao faubuljiavi mladi, a zatim je preko glave povukao cevi za kiseonik i stavio njihove krajeve u usta. Razmiljao je o upozorenjima koja mu je mladi dao, delom zbog toga da bi zaposlio um neim drugim i da bi odvratio misli od tamnog ambisa koji se valjao ispod njega. Posegnuo je za svojom maskom, isprao je morskom vodom a zatim je pljunuo u nju, rastrljavi pljuvaku da mu se staklo ne bi maglilo. Stavio je masku na lice, proverio jo jednom cevi za kiseonik i, potpuno sleenog uma, skliznuo preko ivice amca. Hladnoa vode ga je skoro uguila. Iako mu je telo bilo zatieno plavim gumenim ronilakim odelom, oseao je kako ga hladnoa obuzima penjui se prema njemu kao neko ivo bie. Smiri se, muk, izgrdio je samog sebe, poslednja stvar koja ti je sada potrebna jeste razigravanje mate. Le-po si ututkan i bezbedan u svom gumenom odelu i samo to mama nije dola da te poljubi i ohrabri. Bristol je tako visio u plavo-zelenoj dubini, ne kreui se, sve dok se nije navikao na tu specifinu vrstu disanja pod vodom. Zraci sunca prodirali su kroz plavu dubinu i on je imao udan oseaj da se nalazi u katedrali. Seti se dalekih dana detinjstva pre nego to mu je otac bio ubijen u prljavoj i tamnoj susednoj ulici. Onda je napravio katastrofalnu greku: pogledao je u dubinu, tamo gde se svetlost gubila, gde nije mogla da prodre gde je bila tama, tamnija od bilo ega na svetu i on shvati ta je ispod njega, dole, duboko, duboko, duboko. Besno natera samog sebe da pogleda svoj kompas i odredivi pravac krenuo je prema amcu u kome je bila Aliks Logan. Plivao je polako, skoro lenjo, ali to je bilo samo prividno jer su ga njegova ogromna gumena peraja gurala na14* 212 pred, kroz vodu, u ogromnim skokovima. Bio je u izvanrednoj formi i nije imao problema da savlada ak ni talas plime koji moe da bude najvei neprijatelj izazivajui kod ronilaca morsku bolest, ponekad tako jaku da od najsnanijeg ronioca stvara rasplakanu bebu. Kad je preao treinu puta, primorao je sebe da izroni na povrinu da bi i vizuelno odredio pravac. Obavio je to za manje od tri sekunde. Izronio je i ponovo se vratio u

dubinu. Ponovo je proverio pravac na kompasu, video je da je malo pogreio pravac, pa se ispravio. Poeo je da pliva onako kako mu je pokazao bubuljiavi mladi, samo s jednom nogom, to je bilo manje zamorno od onoga to je on bio nauio. Kad je drugi put izaao na povrinu da proveri pravac, u trenutku kad se vraao u dubinu, negde krajikom oka u dubini ispod sebe ugleda neku tamnu senku. Odmah je prestao da pokree peraja i visio je nepokretno u vodi. Ako je bila ajkula, nije eleo da ga oseti i da je privue svojim pokretima. Ispred sebe mogao je da vidi senku Aliksinog amca s kojeg se sputao najlon za pecanje. U stvari, najlon nije ni video ali bio je siguran da je tu. Crveno udovite je uhvatilo veliku ribu i Bristol je sada jasno video telo kako se gri na udici. Udica je probila eljusti ribe i ona je oajniki pokuavala da se otrgne. Krv je liptala iz rane. Bristolu je sada bilo jasno zato se ona senka pojavila ispred njega, i zato se kretala napred-nazad. Tiho, Bristol opsova Crveno udovite. Kad se osvrnuo video je kako mu se ajkula opasno pribliila. Nije bio neki veliki poznavalac, ali lako je mogao da razlikuje bezopasnu aj kulu od opasne. Ova je bila duga najmanje tri i po metra i po arama je bilo jasno da je to ajkula-tigar, mesoder. Stigla je ovamo jer je osetila miris krvi. Bristol je kao zanesen posmatrao kako svetlost igra na praistorijskom obliku ivotinje koja se sada kretala nagore. Nije mogao da oceni da li ga je zver osetila ili nije, ali uinio je sve to je mogao da ide paralelno uz nju, trudei se da ipak bude to udaljeniji. Naravno, ni to nee moi da traje veito i na jednoj dreenoj taki on e morati da vidi ta ajkula namerava. Tigar se peo lenjo, skoro nezainteresovano, kreui se tako sporo da je Bristol mogao da broji pruge na njegovom telu, da je hteo. A onda, odjednom, jurnu kao projektil kroz vodu. Okrete se. Bristol sada ni najmanje nije sumnjao osetila ga je. Srce mu je snano udaralo u grudima, primorao je telo da se smiri. Visio je bespomoan u dubini posmatrajui kako plankton pliva oko njega. Video je i alge. Budalo, hrana je na drugom kraju govorio je tiho, obraajui se u mislima ovom primitivnom biu. Ti ne eli mene da jede. Nisam ukusan. Utuvi to u taj tvoj mozak velik k'o zrno graka. Tigar se okrenuo, i sada su se gledali oi u oi, kao gladijatori u prostranoj areni ispunjenoj zastraujuom tiinom. U ovoj dubini sve je izgledalo mnogo vee i prostranije. Protivno svakoj logici, tigar sada krenu prema njemu. Ne onako sigurno i brzo, ve obazrivo. Bilo mu je jasno da ovo bie nije hrana, ali negde u blizini neko bie je putalo krv i ono je bilo hrana. Ajkulina oseanja su govorila da je hrana u blizini i ona je elela da se nahrani, ali u miru, da je niko ne ometa. Iako je Bristol imao iza pojasa sve tapie sa hemikali-jama za odbijanje ajkula, imao je malo poverenja u tu vrstu stvari. Ipak, prineo je desnu ruku pojasu. U trenutku je pomislio na puku za podvodni ribolov, ali odbacio je pomisao na to jer je imao samo jedan harpun. Sem toga, video je mnogo ajkula kako plivaju s uivanjem, iako im je harpun probio mozak. Stavie, bile su veoma ive i spremne da napadaju. A sem toga, sa samo jednim harpunom teko je mogao ita da uradi.

Tigar mu je sada bio veoma blizu, i Bristol je jasno mogao da vidi iskrivljenu eljust ispod iroko rastavljenih sitnih, svinjskih oiju. Ruiasti plankton visio je sa njene njuke i krga, pomerajui se i lelujajui. Ajkula mu je prilazila i Bristol epa rukom u rukavici jedan tapi s hemikalijom i polako ga odbaci. Preznojavao se*. Boe mislio je ovo kopile e me epati. Bristol dopusti da ga talas plime povue. Udario je nekoliko puta perajima i dohvatio je tapi s hemikalijom. Doi staro mome vrtelo mu se u glavi imam iznenaenje za tebe. 214 Tigrova grozna njuka odjednom se podie i Bristol oive,, podie tap s kemikalijom i udari jako. Bie krete unazad, skoro stade vertikalno na svoj rep. A onda se okrete tako brzo, da je neto planktona otpalo s njegove gubice. Nestade u zelenoj dubini, samo jednim zaveslajem svog snanog repa. Bristol je jedno vreme samo visio u zelenoj dubini, ose-ajui kako mu se ledeni znoj sui ispod gumenog odela. Uhvatio je tap s hemikalijom, vratio ga iza pojasa, odredio pravac u kome se nalazi amac i zaplivao prema njemu. est metara vie i moda stotinak metara dalje od mes-ta gde je Bristol plivao, Dek Kenli imao je problema sa obu-zdavanjem svoje lovine. Crveno udovite nije bilo profesionalni ribolovac, ali je bio rodom sa Floride, i kao tinejder nije izbijao iz mora. Sada se uvalio u mnogo opasniju igru i gunao je protiv ovog posla dadilje. Keneli otpljunu preko ivice amca s odvratnou. Spa-sao je njenu potamnelu zadnjicu ve jednom i pitao se koliko e puta to morati da ponovi, pre nego to se ovaj njegov posao zavri. Lino se pitao zato je ba on odreen za ovaj zadatak. On je bio visoki profesionalac i njegovo mesto je bilo uz revolver, a ne sa pecakim tapom \i ruci. Bacio je pogled na Aliks Logan koja se ispruila u svom minijaturnom bikiniju. Koa joj se sijala od ulja za sunanje. Tiho je opsovao. Pitao se ko je ona uopte, doavola, da on mora da rizikuje svoj ivot da bi spasao njen i da bi je drao podalje od ostalog sveta? Keneli nee nikada saznati odgovore na ta pitanja, jer je u tom trenutku svetlost zaigrala na povrini i Crveno udovite je uspelo samo da kae: Sta, doavola...! Stigao je jo da posegne za svojim Magnumom 357 ali ve u sledeem trenu uo je zvidanje vetra oko uiju, video je neki tamni predmet koji mu prilazi, a zatim mu grozan bol razdera grudi. Ahhhh! jcknuo je, i xrmco r.c unazad od ok.i.i udarca. Stap za pecanje ispao mu je iz ruku, i ela oprema nestade polako preko ivice amca. Uhvatio se rukom za gru215 di na onom mestu gde je oseao strahoviti, plameni bol. Pokuao je da izvue harpun iz mesa, ali to je samo prouzrokovalo jo vee bolove u dubini rane. Grudi su mu se dizale i sputale, i s palube na koju je pao bio je zagledan u plamtee sunce. Vitka figura Aliks Logan stajala je iznad njega. Prinela je ruku usnama, pokrivi ih. Njene lepe oi bile su irom otvorene i Keneli odjednom oseti koliko njene oi lie na oi njegove male kerke. Kako to ranije nije primetio? inilo mu se da su mu prsti kao nauvene kobasice, dok je telo poinjalo polako da mu se paralie. Udovi su mu postajali kruti, a um mu se ledio. U tom trenu, Keneli ugleda

veliku senku kako se penje preko ivice amca i kako se s njene plave koe sliva morska voda. Onda se njegove oi neprirodno izbuljie, i krv mu linu iz nosa, usta i uiju u crvenim potoiima; telo mu se jo dva puta zgri pre kraja. Kad se popeo preko ivice amca, Bristol prvo skide teke boce za kiseonik, gurnu masku na vrh glave i ree: Aliks Logan, ja sam detektiv Lju Defri Kroker iz njujorke policije i, da vam pravo kaem, proao sam kroz pakao da bih vas video. Justina je zanemela. Pogrebna ceremonija odvijala se kao neka arada u kojoj ona nije htela da uestvuje. Gomile ljudi iz preduzea njenog oca, sa svih strana sveta, sjatile su se na pogreb i sada su je uasavale. Njihovo, moda iskreno, izjavljivanje sauea klizilo je niz nju kao kapi kie. Povremeno uopte nije bila svesna o emu to oni govore. Njen um je bio zaokupljen drugim stvarima, ali kad se malo pribrala s velikim olakanjem je shvatila da joj je otac umro. U jednom trenu postala je svesna prisustva nekog mukarca pored sebe. Podigla je pogled, osetila kako joj srce bre udara jer, uprkos svemu to je rekla, ponadala se da bi to moda mogao da bude Nikola. Iznenadila se kad je ugledala Rika Milera. Osmclmuo se i uhvatio je za ruku. .Tustinn n je verovatno pitala gde je Meri K ej t, ali ak iako joj je odgovorio, ona ga nije ula. 216 217 Kao da je bila mrtva za itav svet. Nije primeivala ak ni lepu kuu i vrt na plai u Din Lejnu, istono od Sautemp-tona gde su ona i Gelda odrasle. Ona je bila kao bez svesti, isto kao i njena starija sestra koja je leala u svom stanu u Saton Plejsu posle ko zna koliko popijenih aica votke. Vot-ka je postala njen najbolji drug, posle ubistva Luisa Krokera. On je bio jedini mukarac koji je uspeo da se probije kroz Geldin oklop, ali ostavio ju je ranjivu. Sada, kad je on nestao, Justina se iskreno plaila za svoju sestru. Samo udo je moglo da je spase, a Justina nije bila udotvorac. Nije mogla da sredi ak ni svoj ivot, a kamoli Geldin. Smatrala je da je izdana. inilo joj se da se zemlja ispod njenih nogu rastvara i da e je, urlajui, povui u tamu. Sada, kad joj je Nikola to uinio, kad je postao jo jedan u nizu mukaraca koji su je izdali, oseala je samo oaj. Nije bila ak ni besna. Kao da joj je neki vitalni deo pukao. Spustila je glavu. Kosa joj je prekrila lice. Osetljivi ljudi oko nje primetie koliki je njen bol, pa s razumevanjem odvratie svoje poglede ne shvatajui, uopte, njegov intenzitet. Nikola je oseao elju da se vrati u Japan. To je bilo toliko jako da bi on poleteo odmah posle Tomkinovog pogreba i da nije dobio uznemirujui Satoov telegram. Stavio je ruku u dep od pantalona i osetio u njemu komad iitog papira. Nije morao da ga izvlai da bi proitao ta je na njemu pisalo. Lajnir-sane, Masuto Ii je trea rtva Vu-Singa, odseene noge, istetoviran obraz znakom Yueh. Kobun u velikoj opasnosti. Traimo vau pomo. Sato. Da, mislio je Nikola, sada je sve jasno. Sumnje nema. Yueh je bio trei znak za kanjavanje po Vu-Singu. Ostale su jo samo dve kazne. Nikola se plaio da tano zna ko bi ve sledee rtve mogle da budu. Sada je bilo najvanije da se on to pre vrati u Tokio. Tomkinova poslenja elja je bila da se integracija ostvari, i to to je pre mogue. Nikola je znao da e uspeti da to sredi.

Ali, pre toga mora da se obrauna sa osobom koja izvodi ovaj smrtonosni ritual, jer je znao da integracije nee biti, ukoliko ta opasnost ne bude uklonjena. Oseao je dunost prema Tomkinu da deluje i sada mu je bilo jasno nn ta je Vu-ing usmeren. On je morao tome da se suprotstavi. Pre pogreba proveo je mnogo vremena upoznajui svo osoblje Tomkinove industrije, iz preduzea irom sveta. Bil Grejdon se pobrinuo da svi budu obaveteni o promeni, tako da su svi s nestrpljenjem oekivali da vide novog predsednika. Nikola je samo jednom pomislio na Justinu, i to onda kad je video da se o njoj brine neki zgodni mukarac koji kao da je siao sa stranica modnog asopisa. To mora da je bio Rik Miler, njen novi ef. Nikola je to primetio s udnom vrstom uzdranosti. Znao je da je on sada zaokupljen drugim ljudima i dogaajima s druge strane sveta, i da se na neki nain dobrovoljno odvojio od Justine. Njegova oseanja prema njoj nisu se izmenila. ali on ih je posmatrao kao nezain-teresovan posmatra sa strane. Nije uopte moglo da bude govora o tome da on napusti Tomkinovu industriju. To nije mogao da uini ni zbog koga. Njegova majka, eong, svakako bi to razumela. I Pukovnik bi razumeo. U ivotu je giri dunost, morala da se potuje. A dug asti prevazilazio je sve ostale dugove, ak iako je neiji ivot bio u pitanju. Ni najmanje mu nije bilo udno to je samo pre est me-seci hteo da se osveti oveku prema kome je sada oseao giri. Snage ivota neprestano se menjaju i obruavaju se na o-veka koji nije spreman da prihvati promene. Tomkin je bio odgovoran za Krokerovu smrt... ali i nije bio. Sta je to, u stvari, znailo? Nikola jo nije mogao tano da odgovori na ovo pitanje, ali bar mu je jedna stvar sada bila jasna. Bez obzira ta je Tomkin uinio u tom pogledu, to nije imalo nikakve veze s linom vendetom osvetom. Bar u ovome je Kroker pogreio. Ali gde je u ovom vrtlogu bila prava istina? Sefovi iz Silikonske doline, San Diega, Montane, Pen-silvanije, Njujorka, Konektikata, Manile. Amsterdama, Sin-gapura, Berna doao je ak i jedan sedokosi gospodin iz Burme gde je kompanija radila na eksploatisanju velikih uma obraali su mu se i govorili mu o svojim poslovima. Svi su bili prijateljski raspoloeni, bilo je to oigledno, ali on nikoga od njih nije poznavao. Obradovao- se kad mu je priao Krcjg Elond, finansijski direktor iz Njujorka. 218 219 Hvala bogu, najzad jedno poznato lice ree Nikola stanite ovde i ne mrdajte. Imam jedan posao za vas, kad sve ovo bude obavljeno. U limuzini koja ga je vozila na Menheten, Nikola okrete telefonski broj koji mu je dao Grejdon. Govorio je nekoliko trenutaka u slualicu, a zatim je spusti. Okrenuo se Elondu: Prvo emo se zaustaviti u kancelariji ree. Brzo ete mi pokazati kako mogu da se sluim kompjuterom a onda ete me ostaviti. Imate li paso? Nadam se da vaa japanska viza vai? Dobro. Spakujte najneophodnije. Potrebno mi je da me u toku leta obavestite o ivotu kompanije u po-slednjih pet godina. Zato nemojte da se nadate da ete spavati u avionu.

Ali, Nikola je bre shvatao nego to je Elond bio u stanju da mu prenosi. I kad je spori Teksaanin poeo da lista fascikle, kad su se etiri asa kasnije digli u vazduh, Nikola potonu u gecumeu no mii zatvori oi i iskljui spoljni svet. U mislima je preao preko dogaaja koji su se odigrali poslednjih dana. Poeo je da istrauje bit svoje dileme. Njegova istonjaka strana koja je ovih dana bila dominantna, nije doputala nikakvu provalu oseanja. Tako je on mogao mirno da donosi odluke i da vodi uobiajene poslove a da na njegova oseanja ni najmanje ne utiu na to. Na ivici svesti natrapao je na emociju koja ga je proganjala i muila od onog trena kad je Akiko Ofuda Sato uklonila lepezu ispred svog lica, i pokazala mu se. Jasna svest nije mogla da mu otkrije to oseanje, a nije mogao da ga nae ni u snovima. Samo gecumei no mii kolevka svih emocija, mogla je da mu to otkrije, da ga odvede na tu daleku nepoznatu obalu. Osetio je uznemirenost koju je bio bacio, kao i ogroman strah koji je pokuavao da ga obuzme i zavlada njim. U jednom trenu bio je siguran da e biti paralisan ako dopusti sebi da pogleda ta se nalazi iza te tvrave. A onda, setivi se jedne od osnovnih lekcija koje je nauio u maglama Joinoa, on prodre kroz taj strah. Potpuno je prozreo i shvatio ta taj strah predstavlja. Na drugoj strani straha, otkrio je da njegova ljubav prema Jukio nikada nije prestala da postoji. Jo je bila iva. Sunce samo to nije zalo. Sato je sedeo u svom studiju prekrtenih nogu. Fusuma je bila uklonjena i video se jasno mali vrt s mahovinama koji je paljivo negovan tokom itave godine. Postojalo je vie od stotinu vrsta mahovine: skoro sve su ovdc bile zastupljene. Bleda svetlost, zlatnih i plamenih tonova koju je slalo zalazee sunce kroz drvee irokih kronji, dodirivala je ste-ne pokrivene mahovinom i davala je vrtu posebnu, ragocenu lepotu. uo je pokret iza sebe ali nije se pokrenuo. Ser? Bio je to udno visok Kotenov glas. U kui nije bilo nikog drugog. Akiko je otila na jug da poseti bolesnu tetku, koja je bila toliko slaba da nije mogla da doe na sever ak ni zbog venanja. Nangi je bio kod kue, pripremao se za put u Hong Kong. I on i Nangi bili su oajni zbog strane smrti koja je zadesila Ii-sana, i to samo nekoliko asova posle odlaska Nikole Lajnira za Ameriku. Kao da su se bogovi naljutili zbog njegovog odlaska. Sato je pokuao da svom dugogodinjem prijatelju kae neto o strahu koji ga je obuzeo u svetilitu, ali Nangi je bio Satov sempai, kao to je Makita bio Nangijev, a postoje neke stvari o kojima se ne govori pred starijima. Ser? A, da, Koten-san ree kratko Sato ta je? Telefonski poziv, ser. Ne elim da me uznemiravaju. Izvinite, ser, ali gospodin kae da je veoma hitno. Sato je razmiljao jedan trenutak. Moda je to bio onaj mladi Kinez koga je najmio u Hoiig Kongu da bi nadgledao Nangijevo kretanje. Poto je Nangi-san odbio da razgovara o situaciji, Sato je odluio da preduzme sopstvene mere i otkrije ta se dogaa u Hong Kongu.

Ustao je, klimnuo Kotenu, i izaao iz prostorije. Studio je bio namenjen razmiljanju i nije imao takvih naprava kao to je telefon. Kad je uao u svoju kancelariju, Sato obie oko stola i stado sa strano d n bi podigao (olcfonsku slunlicu. Da? Ovde je Scii Salo. Ovde je Feniks, Sato-sane. l 220 Ah Sato oseti kako mu srce bre kuca samo trenutak. Spustio je telefonsku slualicu i tiho priao vratima kancelarije. Pogledavi brzo gore i dole niz hodnik on zatvori vrata, i die slualicu. ta imate da mi kaete? Plaim se da vesti nisu dobre. Sato oseti kako mu se stomak gri. Najpre problemi sa Sveazijskom bankom, a sada jo i ovo. Veliki rizik, velika zarada. I on i Nangi su znali u ta se uputaju. Teni je trebalo da im donese najveu moguu dobit. Ali, sve je sada ilo nekako usporeno. A nedae su se neobuzdano brzo obru-avale na njih. Kusunoki je ubijen. To ve znam ree Sato nestrpljivo: nestrpljiv je bio zbog rizika i pomisli da e sve propasti. Ali da li znate da ga je ubio njegov uenik? Telefonski veza izmeu Satoa i Feniksa 'kao da zareza u agoniji. Najbolje da mi kaete sve o tome ree Sato, vrsto stegnuvi zube. Naravno, muhon-nin naen pored lesa osumnjien je da je ubio jonina. Meutim, pokazalo se da nije. Strani pijun koji je ubaen oigledno nije imao hrabrosti da zavri jedan takav neshvatljivi potez. Ali, ko ga je onda ubio? Posle krae pauze, Feniks ree: Kad bismo to znali, on bi ve bio pravedno kanjen. Znai li to... da postoji jo jedan strani agent? Lako je mogue... Sato odjednom oseti neshvatljiv bes. Vi ste najbolji, zato sam vas i iznajmio da biste uvali tajnu Tenija. Da sam hteo ubicu. lako bih ga naao u Jakuza klanu. Amida, ta radite, doavola, tamo? Morate da mi verujete ree Feniks sve je u redu. Ja sam se lino zainteresovao za ovu stvar. Feniks je, kao i Kusunoki, bio nina sensei. Sato je bio malo umiren. Obavetavajte me o svemu. Svakog dana, u ovo vreme, zvau vas na ovaj broj. Odlino. Trudiu se da uvek budem ovde. 221 Sato spusti slualicu, a na drugom kraju kue, iskljui se mali prisluni aparat koji je Koten odavno postavio i povezao sa Satoovim telefonom. Kotenova banka informacija bi- ' la je sada jo bogatija. Nikola i Elend stigli su na Meunarodni Dals aerodrom u Vaingtonu. Gospodin Lajnir? Privlana plavua, dugih nogu i gipkog hoda atletiarke, prila im je. Vi ste Nikola Lajnir?

Imala je evropski akcenat koji moe da bude odbojan, ali kod nje to nije bio sluaj. Ona je, nekako, umekavala samoglasnike i izgovarala je reci veoma teno. Verovatno je to nauila u nekoj specijalnoj koli. Da, ja sam ree Nikola. Odmah je poeo da je prouava. Bilo mu je jasno da dolazi s Istoka. Interesovalo ga je njeno lice. Pitao se kojoj li rasi pripada. Posegnula je u dep svog barberi mantila i izvadila novanik od guterove koe. Otvorila ju je i pokazala mu slubenu legitimaciju. Molim vas,, poite sa mnom. Video je da su joj oi plave kao nebo, aurne. Bilo je jasno da je inteligentna. Otkrio je da mu se dopada, uprkos nelagodnosti koju je oseao pored nje. Uzeo je njenu otvorenu legitimaciju i zagledao se u njeno ime. Gotovo istovremeno, na savrenom ruskom jeziku, on ree: Gospoo Tanja Vladimova, dopustite da vam predstavim Krejga Elonda. On radi u Tomkinovoj industriji. Sok koji se ogledao na njenom licu nije nestao ni kad je klimnula glavom Elondu u odgovor na predstavljanje. Zabacila je unazad svoju gustu kosu i Nikola primeti da su joj nokti, iako lakirani, odseeni kratko. To je znailo samo jedno da se slui rukama a to ga je veoma zainteresovalo. Moj otac je roen u Evropi, na Istoku ree ona istim jezikom kojim joj se Nikola obratio. Da li na njega liite samo fiziki? 222 On je bio veoma odan ovek ree ona nita mu nije bilo svetije od dunosti. Bio je gradski policajac. Moja majka je iz Birobiana. U oima joj sinu neto kao izazov. Koliko ima disidenata u vaoj porodici? upita on tiho. Ona mu uputi dugi ispitivaki pogled, i on se oseti nelagodno. Nelagodnosti je nestalo, lice joj je opet bilo jasno i kao ekran povezan s kompjuterom ona dade tane podatke. Dovoljno, tako da je moj otac vei deo ivota proveo u okajavanju naih grehova. Izvinite ubaci se Krejg Elond na engleskom Nik, molim te, ta se dogaa? Nikola se osmehnu. Nita naroito ree gospoa Vladimova samo brine o tome da ispunim jo jednu klauzulu iz Tomkinovog testamenta pre nego to odletimo u- Japan. Spustio je ruku na Krejgovo rame i stegao ga. Vi ete ostati na aerodromu. Protegnite noge, pojedite neto dobro. Ja u se vratiti im budem mogao. Gospodine Lajnire ree Gordon Mink etrdeset pet minuta kasnije svojim jasnim, istim glasom dobro je to ste doli, iako nemate mnogo vremena. Znam da ste veoma zaposleni u ovom trenutku. Nikolu su odveli u zgradu nedaleko od podzemnog prolaza na Virdinija aveniji. Privatni lift odvezao ga je u arboretum, etiri sprata visok. Nikola je veoma uspeno sakrio svoje iznenaenje. Kubistika struktura od cigala dizala se usred ove ume u kui. Tanja ga uvede u kuu bez ikakvog uenja. Tomkinova elja je bila naroito jasna kad je u pitanju ova stvar ree Nikola. Bez obzira na sve, drago mi je to sam vas upoznao. Nikola se osmehnu i dva oveka se rukovae.

Proli su kroz zgradu, pored mnogih prostorija koje su bile poploane keramikim ploicama ili su imale drvene podove. Nigde nisu mogli da se vide tepisi. Jasno se ulo odzva-njanje njihovih koraka. 223 Nikada nisam uo za Odeljenje meunarodnih eksportnih tarifa ree Nikola. Sia vi radite ovde? Mink se nasmejao. Bio bih iznenaen da ste uli za nas slegnuo je ramenima. Mi smo birokratska otpadna voda koju Kongres u svojoj bezgraninoj mudrosti nekako puta da tee. Ponovo se osmehnuo. Mi izdajemo neke dozvole za inostran-stvo a ponekad ih i ukidamo. Nikola shvati da Mink odgovara na njegova pitanja ne odgovarajui, u stvari. Odveli su ga u zastakljeni patio. Tanja je ve bila taino i sipala je sve sok od pomorande u kristalne ae. Mink pokaza Nikoli udobne fotelje, prekrivene batikom sa Haitija. Na sve strane rasle su palme u velikim saksijama. udno mesto za vladin biro. ree Nikola. Mink podie ruk'e. To je samo dekor. Mi esto primamo posete stranih velikodostojnika ovde. Osmehnuo se. Moramo da uinimo sve da se oseaju kao kod kue. A, tako? Nikola ustade. Posmatrao je Tanju i Minka dok se kretao kroz patio. Skoro je pono, a u ovoj zgradi sve vrvi od uurbanosti i zaposlenosti kao da je jutro. Da je ovo Odeljenje ono, to vi kaete da jeste, vi biste se-deli iza ogromnog pisaeg stola od metala u kancelariji prepunoj fluorescentne svetlosti. A u ovo doba noi biste bili fino uukani u svom krevetu. eleo bih da znam ko ste vas dvoje, gde se ja stvarno nalazim, i zato sam uopte, ovamo doveden. Mink klimnu glavom. Sve su to veoma razumna pitanja i brige, Nikola. Smem li da vas zovem Nikola? Odlino. Zazvonio je telefon. ulo se prigueno zujanje kroz zid i Tanja se izvini. Molim vas, sedite ree Mink i otkopa sako. Ovo Odeljenje ima mnogo imena, ono koje sam vam pomenuo samo je jedno od njih. Njegovo odravanje mnogo staje. Staje manje od bombardera B-l, ali mi je trebalo est mese-ci piskaranja dok nisam dobio ono to sam eleo. Ponovo se osmehnuo. Birokratski umovi ne mogu da shvate neophodnost postojanja ovakvih odeljenja. Ovo je prva slika koju strani pijun vidi kad ga dovedemo ovamo. 224 pijun? Nikola je bio iznenaen. Rafael Tomkin je imao posla sa pijunima? Ne verujem da je tako neto mogue. Zato da ne? Mink slegnu ramenima. On je bio patriota, a bio je blizak prijatelj mog oca. Sipao je jo soka u obe ae. Da vam objasnim: moj otac je bio jedan od osnivaa tajne slube. Tomkin je bio strunjak za eksploziv. Sreli su se u mornarici. Tomkin je mogao da skine krilo golubu, a da ne takne perje na njegovim grudima. Moj otac ga je koristio u nekim delikatnim zadacima pred kraj rata, u Evropi. Tamo je, tada, bilo zaista gadno. Nacisti su se trudili da pobegnu na sve mogue naine, a i druge je trebalo drati na oku. Moj otac mu je pred kraj poverio veoma delikatnu misiju. Koliko sam mogao da saznam, Tomkin je u neemu pogreio mada moj otac nikada nije rekao nijednu lou re protiv njega. Covek je, izgleda, jednostavno izgubio ivce i slomio se.

Treina voda koji je krenuo u misiju, nestala je u vazduhu jer je dinamit eksplodirao pre nego to je trebalo Mink popi svoj sok do kraja. Va bivi ef bio je veoma astan ovek. Znam da je krivio sebe zbog toga, i mada ga je moj otac zbrisao sa spiska aktivista, on je i dalje ostao vezan za organizaciju. Moj otac nije eleo da se taj ovek stidi i mui zbog neega to je on smatrao ljudskom grekom, a ni sam Tomkin izgleda da nije hteo da se rasta-ne od njega. I tako ste vi nasledili Tomkina? Tako bi moglo da se kae ree Mink, i proisti grlo mada ja nisam na tome insistirao. Kad je moj otac umro, pozvao sam na razgovor Tomkina, i rekao mu neka sam odlui ta e dalje da radi. Postojalo je jedno pitanje na koje je morao da se nae odgovor pre nego to nastave s daljim razgovorom. Recite mi ree Nikola obazrivo da li je Tom-kinova industrija podignuta novcem vae organizacije? Dobri boe, ne, nikako ree Mink, iskreno zapre-paen mi nemamo nikakvog udela, niti kapitala ni u jednoj kompaniji. Sto se toga tie, moete da budete potpuno mirni. Nikola ponovo klimnu glavom, i ustade. Priao je prozoru i zagledao se ,napolje. Bio je uznemiren jer nije znao 225 zato je Tomkin insistirao na tome da doe ovamo. Odluio je zato da bude veoma direktan, jer nije imao ta da izgubi. ta se dogodi kad strani pijun vidi ovo mesto? pitao je zainteresovano. Obino su dezorijentisani ree Mink. Oni obino imaju sasvim drugaiju sliku o Zapadu. Mnogi od njih oekuju da e biti odvedeni u neki kolonijalni zamak, negde u divljini Virdinije nasmejao se. Kao da im je ao to ih ne ispituje Alek Ginis, ili neko bar slian njemu. Mink ustade. Sada smo obavili laki deo posla, pomislio je, a sada prelazimo na ozbiljnije stvari. Razlog zbog kojeg ste ovde ree glasno, ima veze sa integracijom sa Sato Petrolhemijom. O? Nikola se okrete prema njemu. Na koji nain? To je pitanje ree Mink nacionalne bezbednosti. Akiko nije spavala otkako je Nikola otiao. U njenom ivotu, i u svim njenim akcijama, bilo je ritma. Kioki ju je nauio da ga trai, da ga pronae i da se njime slui, to je samo pojaavalo njenu snagu i hiljadu puta. ta je trebalo sada da radi, kad se Nikola vratio u Ameriku? Postojale su razne mogunosti, ali samo jedan izlaz. Nije dolazilo u obzir da ostavi sve. O tome nije htela ni da razmilja. Nije mogla ni da krene za njim u Ameriku, jer je znala da bi se nala u neprilici, kao i Saigo svojevremeno. Okretala se na futonu za jednu osobu. Prostorija je bila sasvim skromno nametena, nikakvih luksuznih predmeta nije bilo u njoj. Kao da se nalazila u barakama iz XVII veka, jedina razlika bila je u tome to je ona bila sasvim sama u maloj prostoriji. Uprkos onome to je rekla Satou, ona nije otila da poseti tetku. To bi bilo nemogue, jer nije imala ivih roaka.

Polako se digla, i teglei se poela je svoj jutarnji ritual. etrdeset minuta kasnije kad je brisala pekirom znoj s tela, i poto se istuirala ledenom vodom da zatvori sve pore na koi, ona se vrati u malu prostoriju i poe polako, studiozno, da obavlja ritual pripremanja aja. 15 226 To je radila svakog jutra, bez obzira gde se nalazila. U njenom seanju to je bila jedina veza s njenom majkom, jedina fizika stvar kojoj ju je ova ena nauila. Njena majka je inae bila chano-yu sensei. Skoro religioznom predanou obavljala je sve pokrete. Elementi savrenstva i koncentracije prema enu unoeni su u umetnost pripremanja aja kao i u mnoge svakodnevne radnje koje su tako, s plana obinog, podizane na vii nivo, zahtevajui da se u njih ne unosi samo manuelni rad ve i dua i um. Sa oljicom zelenog aja u ruci, Akiko ustade i otvori fusumu. Ispod prostrane verande nalazio se veliki vrt za razmiljanje. Njegovo isto kamenje bilo je jasno vidljivo u blagoj svetlosti a tri crne stene bile su pravilno rasporeene. Desno od same sredine vrta dizalo se orijako stablo kedra. Dok je Akiko polako srkutala svoj gorki aj, dopustila je da joj pogled seta po divnom smenjivanju tamnih i svetlih tonova. Toliko se dugo zadrala na tome da, kad se najzad okrenula da se vrati i kad joj se oi zaustavie na taki s koje je krenula, senke su se promenile i sunce je drugaije sijalo, pod drugim uglom. Tako izgubljena na Stazi, ona ponovo zau jednostavne zvuke bambusove frule, udaljene i tune. Bila je to jedina muzika koju je sluala sem pevanja ptica koje se menjalo zavisno od godinjeg doba za vreme dugih godina koje je provela uz Kiokija. Gorkoslatka melodija poinjala bi u podne ba kad je posluivala Kiokija ajem, spustivi se nisko pred njim kao to je nalagala kineska tradicija na kojoj je on veoma insistirao. Jo je mogla da oseti hladnou kamenog poda na svojim jedva otvorenim usnama u zamku nije bilo tatamija. Obino posle podne, posle asova, ona bi virila kroz ipku granja i lia kroz prozore proseene u debelim kamenim zidovima, trudei se da vidi ko to svira. Znala je da je tajanstveni muziar komuso, pripadnik sekte Fuke Budizma. Svakako je imao prevrnutu korpu od trske na glavi, jednostavnu halju i drvene sandale geta na nogama. Bio je to muziar velike vetine jer je ona obino hvatala samu sebe kako plae bez nekog vidljivog razloga, zbog nene okrutnosti njegovih tonova i nota koje su kapale kroz vazduh kao pahulje snega. 22? Pametna devojka, kakva je bila, nikada nije dopustila da Kioki vidi njene suze. Da je samo i za jedan trenutak posumnjao da je plakala bez nekog razumnog razloga, svakako bi je kaznio. Takav je bio Kioki: komandant bitke. Visoko na odbrambenim zidovima zamka, vijorio je saimono stari borbeni barjak. Kako je tradicija nalagala, na njemu je dominirao komandantov znak. U ovom sluaju, to je bio stilizovani menpo borbena maska od kovanog elika. Takve maske su bile najrazliitijeg oblika i stila. Kio-kijeva je bila najstranija, akurjo lice zlog demona na tamnoj pozadini.

U toku dana, Kioki bi uvek tako postavljao Akiko da joj je saimono uvek bio pred oima. Nikada nije mogla da se oslobodi te slike, ak je i nou mogla da uje udaranje tkanine koju je vitlao vetar. Bila je obuzeta strahom jer je sumnjala da se Kioki nou prikrao u njenu sobu, da joj je izvadio srce i da ga je za-menio nekim kristalom u koji moe da zaviri kad god to poeli. Akiko irom otvori oi i zagleda se u oljicu aja koju je drala u rukama. Suze su kapale u tenost i poremetile su listie koji su mirno poivali na dnu oljice. Oni se pokrenue u novom vrtlogu. Trepnula je i duboko uzdahnula. Izbacila je ugljen-dio-ksid koji je nesvesno suvie dugo zadrala u svojim pluima. Ispod otvorene fusume, iza kamenog vrta gde se usamljeni bor savijao na vetru, mogla je da vidi sivi zid koji je virio kroz zelenilo na padinama, mogla je da vidi maglom ispunjene doline Joinoa. Aliks se udaljavala od njega. Njene zelene oi bile su irom otvorene tako da je on jasno mogao da vidi njene beo-njae. Podigla je ruke, kao da se brani. A kad je osetila klupicu ispod nogu, bila je toliko preplaena da joj se inilo da e se strmoglaviti u okean. Koraknuo je prema njoj i ona divlje kriknu, okrenuvi se od njega, skliznuvi na dno amca, povredivi koleno. Dalje od mene! urlala je, dok joj se u glasu osea-la histerija. Ko ste vi, doavola? 15 228 Ve sam vam rekao bilo je umora u njegovom glasu i on se nije ni najmanje trudio da ga sakrije. Ja sam Lju Kroker iz njujorke policije. Seo je na klupicu dalje od nje, oseajui kako mu se stomak smiruje. Uprljali ste mi amac ree Aliks i dodade kasnije, kao da se i toga setila. Ubili ste oveka. Pogledao ju je kao da je poludela. Da sam mu pruio priliku, on bi ubio mene pokazao je na jednu taku izmeu njih: Magnum Crvenog udovita ljeskao se na suncu kao riba. Hteo je da mi raz-nese mozak. Grozan smrad ree ona i okrete glavu. Smrad smrti ree Kroker besno, ali posegnu za malom kantom i opra itav amac morskom vodom. Onda podie Magnum 357 i zagleda se u njega. Na revolveru nije bilo nikakvih oznaka, ak ni serijskog broja. Ona je sada poela da drhti, prekrstila je ruke preko grudi, prste ja zakopala u ramena s takvom silinom da su joj sasvim pobeleli. Usne su joj se pokretale kao da se moli. On spusti svoju masku i izvue se iz odela. Sta ete da radite sada, kad ste slobodni? upita tiho. Aliks je jo drhtala. Sta? kao da se guila u svojim recima, progutala je knedlu i poela ponovo. Sta ete da radite s njim? okrenula je glavu, ali nije pogledala u les. Nestae na dnu mora zajedno s amcem. a kad ga ona otro pogleda on klimnu glavom amac mora da nestane, nema drugog izbora. Ali, postoji jo jedan glas joj je bio tanak. Kroker je znao da ona govori o Plavom udovitu.

 Ova nesrea e ga potresti i poremetiti za dovoljno dugo vremena. Bie izbezumljen, a vi ete moi da nestanete. Bilo je jasno da ga je paljivo sluala, jer se brzo okrenula i pogledala ga u lice. Rekli ste da samo ja treba da nestanem, zar ne idemo zajedno? Tako je, ve ste suvie dugo bili u zarobljenitvu, ne treba da to produavamo. Ali vi elite neto od mene, to je bar jednostavno zakljuiti. Zato sam i bila ovde ... sa njima. Zato ste vi doli za mnom njene oi su paljivo posmatrale njegovo lice. Kroker odvrati pogled. Znate li ko su ova dvojica? Ona tiho odmahnu glavom. Znate H otkuda su? Ona opet odmahnu glavom. Ko vas je to titio? Ne znam. AH, znate ta je to to ne treba da odate bilo je gorine u njegovom glasu. Zareao je kad nije dobio odgovor i poeo je da pretrauje amac. Kad je zavrio, primetio je da se ona nije ni pomakla. Pokazao je na Crveno udovite: Ovaj momak nema imena, nema dokumenata, nema nieg. On je ist kao svinja u govnima pogledao ju je da vidi kako reaguje, a onda posegnuvi za rukom Crvenog udovita, dodade ima samo ovo. Aliks vrisnu kad on skide neto ovalno s ovekovog prsta. Ovaj proces ponovio je jo devet puta sve dok nije dobio malu gomilu Ijuspica u aci. Znate li ta je ovo, Aliks? Ona divlje odmahnu glavom. To su idioti. Idioti menjaju otiske prstiju. Veoma dobro smiljena stvar nije to pokazao, ali osetio je da mu se stomak buni kad je jedan idiot poeo da se odvija sa prsta ubijenog. Najpre nije hteo da poveruje, da je to istina ali, na alost, bila je istina. Ui u crveni sektor bila je najvea greka koju je jedan detektiv mogao da napravi. Kroker je morao da prizna da je on upravo poinio takvu greku. Njegov um je bio toliko okrenut ka tome da je Tomkin zloinac, da mu nijedna druga mogunost nije padala na pamet. Ali, sada, kad je otkrio idiote, kad je video da ubijeni nema nikakvih linih dokumenata, Kroker je poeo da shva-ta da postoje i druge mogunosti, i to mu se ni najmanje nije dopadalo. Odvratno ree Aliks. Molim vas sklonite ih, izgledaju kao nokti. Sklonio je idiote i priao joj. Aliks, ko su doavola ti momci? 230 Ja... ja ne znam... ja nisam... okrenula je glavu tako sam zbunjena. Vie ne znam ta je dobro, a ta nije. Video je strah i ok u njenim oima i odluio je da je vie ne mui. Bolje da je ukloni odavde. Podigao je sidro, upalio motor i krenuo prema svom amcu. Kad je stigao do njega, stavio je motor u ler, prebacio je sidro na svoj amac da bi ih drao zajedno, a zatim se prebacio preko ivice. Okrenuo se i ponudio Aliks ruku da joj pomogne da pree. Ona se polako digla i, kao u transu, prela na njegov amac. Bilo bi dobro kad biste legli ree on samo da se malo odmorite.

Posluala ga je, a on se bacio na posao. Prebacio je polovinu kante benzina na Aliksin amac. Onda se okrenuo prema lesu Crvenog udovita i isekao harpun iz njegovih grudi. Bacio je harpun preko ivice amca. Podigao je les i namestio ga preko volana. Magnumom je ispalio nekoliko metaka u pod amca. Voda je odmah poela da prodire. Odvrnuo je zatvara na balonu s benzinom i prosuo je svu tenost po amcu. Zapalio je ibicu i bacio je. Uskoro ga je zahvatio plamen. Prebacio se brzo na svoj amac, bacio sidro s Aliksinog amca, obavio lanac oko lanka na nozi Crvenog udovita i upalio motor. Kad je amac krenuo skoio je u vodu, drei plastini balon u jednoj ruci. Lako je doplivao do svog amca, popeo se preko ivice. Aliks je leala na leima, a desnom je rukom prekrila oi. ula ga je da se pribliava. Njene usne se pokrenue. Kao da sam ula revolverske hice rekla je. Motor na vaem amcu nije hteo da upali nije trebalo da joj pria vie o tome kao ni o opasnosti u kojoj se nalazio. Otiao je ree ona, kao mala devojica koja je izgubila omiljenog medu. To je deo cene koju plaate za svoju slobodu. Ona skloni ruke s lica i zagleda se u njega. amac ionako nije bio moj. Nisam ga ja platila. Kroker klimnu glavom i sede pored nje. Radi se o vaoj prijateljici Angeli Didion. 231 Da. Aliks kao da je uzdahnula. Uvek se radi o Angeli. Ja sam je naao mrtvu ree Kroker i vie od svega na svetu elim da uhvatim njenog ubicu. Aliks trepnu oima. Da li je to sve? Neko ne eli da otkrijem ko je ubica. To je loe. Oklevao je sada, na samoj ivici pitanja koje ga je proganjalo godinu dana, pitanja zbog kojeg je otiao da trai Matija zvanog Usta, pitanja koje ga je dovelo ovamo u Ki Vest, mada ga je kapetan upozorio da se okane tog sluaja. Grlo mu je bilo suvo i inilo mu se da su mu se glasne ice ukoile. Gde je nestala sva njegova odlunost sada, kad mu je odgovor bio nadohvat ruke, kad je virio u njega kroz te duboke, zelene oi. Da li ju je ubio Rafael Tomkin? inilo mu se da je to neki tu glas postavio pitanje. Tomkin je bio prisutan. To nije nikakav odgovor. Ona ga je dugo vremena posmatrala, kao da pokuava da donese odluku. amac se lagano ljuljao ispod njih, a miris ribe dizao se s njegovog dna. Ona se najzad strese i sede. Da se nagodimo ree apatom. Vi ete me odvesti do Floride, odveete me na mesto na kome znam da u biti bezbedna zastala je kao da e sada otkriti poslednje blago a ja u vam rei sve to znam o Angeli Didion i o njenoj smrti. Ako je Mink oekivao neku burnu reakciju od svog gosta, mora da je bio grdno razoaran. Nikola je samo mirno rekao:

 Koliko ja mogu da shvatim, vas interesuje uglavnom Sovjetski Savez i strani pijuni. Kako to da ste zainteresovani za ono to rade Japanci? Za njih smo zainteresovani jo od zavretka rata. Mi smo im pomogli da stvore svoj odbrambeni sistem. Oni polako rade na tome. Ove godine su nam dopustili da u vojnoj bazi u Misavi smestimo 150 naih najnovijih supersoninih aviona F-20 Tajgerarks___ 232 Ovaj razgovor podsetio je Nikolu na razgovor koji je, jo koliko prole nedelje, vodio sa Tomkinom. Nema sumnje da to nije ostalo nezapaeno i da je druga strana takoe uinila neto slino nastavljao je Mink. Mislim da je sve to o emu vi elite da razgovaramo potpuno ludilo ree Nikola. U sluaju da doe do rata, umrli bismo u jednom trenu, u trenu bi nestalo tri etvrtine ljudske rase. Ne mogu da verujem u neke stvari. Mislim da bi se i dinosaurusi bolje ponaali. Dinosaurusi nisu bili dovoljno mudri da naue da cepaju atome ree ironino Mink pa e biti bolje da meni verujete. Nema sumnje da je to sve to mi sada govorite veoma poverljivo, pa se pitam zato meni poveravate takve stvari, meni, koji sam sasvim obian graanin? Zato? Mink ustade i prie prozoru. Kao da se zagledao u lie. Sovjetski Komitet, koji se brine o bezbednosti nacije, poznatiji po skraenici KGB, podeljen je na devet direk-torata poeo je da govori Mink a Nikola primeti da mu je glas promenio boju kao da su mu misli negde daleko odavde. Svaki direktorat slui svojoj svrsi, prema unapred odreenoj emi. Na primer, Prvi direktorat bavi se unutranjim poslovima. Ako vas nekada uhvate na svom tlu i posumnjaju u vau delatnost, odvee vas u taj direktorat. u zgradu od utih opeka na Trgu Derinski. Mink zastade kao da hvata sopstvene misli a zatim nastavi, s oiglednim naporom. S druge strane, etvrti direktorat rukovodi svim operacijama u Zapadnoj Evropi, esti brine o Severnoj Americi, Sedmi o Aziji iznenada se okrenuo mislim da vam je sada jasnija slika. Kurilska ostrva koja su veoma blizu Japanu odu-vek su bila, a i sada su, pod pashom Sedmog direktorata. Mink pree preko itave prostorije da bi stao ispred Nikole. Bio je suvie napregnut i nije mogao da sedne. Pre jedno desetak dana, jedan od mojih genija otkrio je novu sovjetsku ifru Mink ugura ruke duboko u depove kao da nije znao ta bi s njima. Pre nego to vam kaem ta smo saznali, moram da vam saoptim da smo punih devet meseci uzalud pokuavali da saznamo ko rukovodi operacijom na Kurilskim ostrvima. Trebalo je da to bude Rulek, Anatolij Rulek, ef Sedmog direktorata. I zaista smo prime233 tili da je on, tri ili etiri puta, iao i vraao se na Kurilska ostrva. Neto je tu>smrdelo. Odjednom se pojavio i pukovnik Mironenko koji je do tada bio zvezda programa, ali bilo je oigledno da je on premlad da bi vodio jednu tako vanu stvar. I, gde je onda istina? Mink se nagnuo preko velike fotelje, jedna noga mu se klatila kao metronom, videlo se da je napet.

 Da se vratimo ifri koju smo otkrili. Pomou nje smo saznali da se radi o nekome ko se zove Miira. Izvetaj koji smo uhvatili govorio je da je Miira na mestu, i da se redovno hrani. Zbog toga smo pojaali nau kontrolu. Mink pritisnu dlanove jedan uz drugi. Nikola primeti da su mu se dlanovi ovlaili. Mink nastavi: __Izvetaj je poslao neko severno od Hokaida, a primili su ga na Kurilskim ostrvima. U to vreme je tamo bio glavni Mironenko, a ne Rulek. Nikola je mislio da je sada krajnje vreme da pone i on da postavlja prava pitanja. Da li je taj izvetaj bio potpisan? Minkova noga prestade da se klati hipnotikim pokretima, i njegova glava klimnu kao glava profesora koji odobrava pitanje omiljenog uenika. Da, svakako ree uskoro emo stii do toga. Prvo bih vas molio da budete ljubazni da mi kaete da li re Miira neto znai. Nikola je razmiljao jedno vreme. Pomoglo bi mi da vidim znak u kaniiu za tu re kako bih bio siguran u kojem je znaenju re upotrebljena. AH, sudei prema kontekstu, rekao bih da je to japanska re za mumiju. Ah, mumija izgledalo je da Mink razmilja i kao da prevakava tu re koja kao da je sasvim nova za njega. Kaete, mumija. Na ovo nije trebalo odgovoriti. Mink podie glavu. Pre bih rekao da je to u vezi s igrom Kopaj, iskopaj. Kopaj, iskopaj? Mink je bio zadovoljan to opet neto moe da objasni. To je igra s preprekama. Cilj igre je da se va ovek nae to dublje na stranoj teritoriji i da kopa, kopa, kopa, ne bi li doao do najskrivenijih taaka. 234 To bi moglo da znai da osoba koja se potpisala kao Miira moe da bude crv. U sutini je tako. Tek sada tekst obija neki smisao, zar ne? Miira je na mestu i redovno se hrani dakle obija informacije redovno. Ali gde je taj crv? pitao je Nikola. Da li ste uspeli to da saznate iz poruke? Umesto da odgovori, Mink se uspravi i ustade. Oistio je pantalone obema rukama. Recite mi da li ste se nekada zapitali zato je gospodin Tornkin toliko insistirao da vaa budua zajednika fabrika bude podignuta u Misavi? Nikola klimnu glavom: Naravno, naroito kad je to postalo izvor nesuglasica tokom pregovora. Ja sam mu savetovao da odustane od te ideje, jer je to skoro ugrozilo ostvarenje integracije. Onda mi je on dao podatke i izneo brojane elemente o tome zato moramo da budemo ba u Misavi. Sranje - ree odjednom Mink. ta kaete? Ono to je on ispriao vama i Satoovim ljudima je najobinije sranje. Mink podie ruku. Naravno, uraena je studija o svemu tome i svi brojevi tamo izneseni veoma su tani. Ali to uopte nije pravi razlog zbog kojeg je Tom-kin insistirao na Misavi. Ne shvatam vas.

 Tomkinovo insistiranje na Misavi poticalo je iz istog izvora iz kojeg je poticalo Satoovo odbijanje da vam da to mesto. Njegova kompanija iaia neki svoj poseban interes i posao na tom mestu. Mi ne znamo ta je to. Znamo samo ime tih operacija. Ime je Teni. Ve po samom imenu koje znai Nebo i Zemlja znamo da je re o neem veoma vanom. I bez obzira ta je Teni, on se odigrava u Misavi? Mi verujemo da je tako. Mada je keiretsu zadrao kancelarije rudarskog koncerna u Misavi, imamo informacije da uopte nema nikakvog rudnog bogatstva koje bi bilo vredno koristiti u tom delu sveta. Mink, majstvor svog zanata, dopustio je da ova reenica malo odstoji u vazduhu pr nego to je nastavio mislim da i druga strana ima istu informaciju. 235 Nikola je odjednom postao obazriv: Miira? __ Za sada nemamo naina da to saznamo Mink je buljio pravo u Nikoline oi i njegova namera nije mogla nikako drugaije da se protumai. A, ne ree odmah Nikola to nije moja vrsta posla. Time se ja ne bavim. __ Ba naprotiv ree Mink, ne skidajui pogled s njega. Vi imate ljude koji su obueni za tu vrstu posla. Zato njih ne koristite? __Jesam ree Mink ve punih devet meseci. Poslednji se vratio natrag, potpuno mentalno uniten. Nema svrhe da aljem jo nekoga od mojih. Sem toga nemam vie ljudi, a nemam vie ni vremena. Nikola je razmiljao o tome jedno vreme: Da li ste ubeeni da je Miira smeten unutar keirecua? Gde bi, inae, postavili stranog agenta ako ne tu? Kako bi se, inae, dobilo to vie informacija o Teniju? To znai da je druga strana blie reenju misterije od vas? Pauza koja je zatim usledila bila je snanija, nego bilo koja re da ju je Mink izgovorio. Da li znate jo neto o mumiji? pitao je Nikola, oseajui da je za korak blii odluci da se prihvati posla, to je Mink oajniki eleo. Na alost, ne znamo. Isuse, zato ne pokuate da me oslepite. to mi ne stavite magarev rep u ruke i zavrtite me unaokolo? Mink se zagledao u svoje, sjajno izglancane, nokte. uo sam da nina pravi nina moe da ubija ljude ak i s povezom na oima, u tami. uo sam da mogu da uu u najbolje uvane oblasti, da se pojave i nestanu pod okriljem tame. Oni mogu da se kriju na najneverovatnije naine. Sve je to istina ree Nikola ali, ja ne elim da to radim za vas. Ne radite to za mene, Nikola. Uopte ne za mene. Postoji neto to vi nazivate giri. Tomkin je preneo odgovornost na vas. Mislim da mu dugujete da to obavite. Znam da bi 236 on traio od vas da to uinite da ste ovde. Sem toga vaa integracija bie bespredmetna, ako druga strana uspe da otkrije tajnu Tenija.

Nikoli je sada bilo jasno da nije vie vano ta on kae i odluuje. Postojala je giri. bez dunosti ivot bi bio dungla puna buke i bespredmetnih akcija. Kad je pre jednog asa uao u ovu prostoriju nije imao nameru da se uplie u probleme koji ga ni najmanje nisu interesovali. Ali Mink je veoma vesto uspeo da ga ubedi da se posla ipak prihvati. Postojala je giri dunost. Nikola nije nita dugovao Minku i Mink je to znao. AH, Tomkin je bio neto sasvim drugo. Sada, u svetlosti novih informacija koje je dobio, Nikola se pitao da li sve to ima neke veze sa tri ubistva u Satoovoj kompaniji? Da li je to moda uradio Miira? Mislio je da je to nemogue, jer posao Miire zahteva mir i tiinu i zato je odluio da o tome ne raspravlja sa Minkom. Sem toga, dao je re Satou da o tome ni sa kim ne razgovara. Tehniki, to se u stvari odnosilo samo na prvo ubistvo. ta znate o Teniju? pitao je posle izvesnog vremena. Znam da je japanska vlada uloila u taj projekat ve etiri milijarde jena i da nema kraja davanjima. Gospode, ta li je to? I vi to moete da pogodite kao i ja. Da li je mogue? Mink je ustao. Nema drugog objanjenja vratio se opet do prozora. Kiica je opet poela i njene kapi su vlaile stakla. Mislim da smo sada stigli do osobe koja je potpisala taj izvetaj ree Nikola. Minkova lea se ukrutie, kao da je osetio neprijatelja. Ah, da, to. Imate dobru memoriju. Izvetaj je potpisan sa Protorov Mink se okrete tako da mu je sada lice bilo u senci. Viktor Protorov, prijatelju moj, je ef Devetog direktorata KGB-a. Za ta su oni strunjaci? Zavisi od toga s kim razgovarate. Neki kau da je Deveti direktorat pas uvar samog KGB-a, ali ini mi se da to nije tako jer zna so dn oni imaju drugu slubu koja se time bavi. Pa, onda? 237 Moja lina teorija je da se oni bave pijunaom i da imaju svoje ljude razaslate irom sveta. Taj gospodin Protorov je veoma opasan ovek ree Nikola, dok je paljivo posmatrao Minka oseajui da su sada doli do sri stvari. S jedva primetnim treptajem kapaka, Mink ree: Veoma je opasan, veoma je borben, veoma mudar. A to je jo poraznije po nas, on nije birokrata. Na kraju e ga oni sami oterati primeti Nikola oni e se pobrinuti za njega umesto vas. Mislim da e pokuati. Sta to treba da znai? Mink se vratio od prozora. Godinama je Protorov bio ef Prvog direktorata. Onda je pre est godina avanzovao. Mislim da je ve i tada imao suvie moi. Moram znai stalno da mislim na to da treba da budem beskrajno obazriv.

 Ah, da ree Mink, posmatrajui paljivo Nikolu. Biu vam veoma zahvalan ako budete obazrivi. Jedna od gadnih navika Protorova je da donosi lasice u svoju sobu i da ih puta da se igraju i kolju pred njegovim oima. Znai li to da sam ja sada to? Lasica? Sato Petrolhemija je tunel u koji vas sputani ree Mink, uhvativi Nikolu za ruku. Molim vas da ne zaboravite da upalite lampu kad krenete napred. Proli su opet kroz udnu kuu. Tanja e vam dati ifru pomou koje ete moi da budete povezani s nama u toku itavog dana. Moi ete uvek da stupite u vezu sa njom ili sa mnom osmehnuo se najzad, valjda zbog olakanja to je posao ipak obavljen. Nikola, voleo bih kad biste ifru zapamtili. Nikakvih beleki. Sumrak se sputao kad je Tengu osetno da je vreme da ocle iz dooa. Od trenutka kad je njegov brat po oruju Kusu-noki naen ubijen pored nogu senseia, on je postao uznemiren i poeo je da se osea neugodno u ovom zamku koji je sada vie od godinu dana ve bio njegov dom. Pitao se kako li je Cucumi bio otkriven? To zastraujue pitanje je poeo sebi da postavlja od trenutka kad je uo 238 novost. Ako je nastradao Cucumu, i ako je on otkriven, zato onda ne bi bio i on sam? Za vreme koje je proveo u ovom zamku, nauio je da u svetu postoje mnoge sile za koje nije ni sanjao da postoje. Bio je svedok dogaaja za koje je mislio da ne mogu da se odigraju. Mogao je da ovlada svim tim, da je dovoljno dugo ostao u zamku i da je predano radio kao ostali. Ali, tako mu nije bilo sueno. Znak koji je dobio od Kontrole, upozoravao je na opasnost. Tengu se sada pitao koga se vie boji: Kontrole ili ovih udnih ljudi oko sebe. Mada je iveo s njima bio je dovoljno inteligentan da shvati da nikada nije postao deo njih. On je plutao van njihove orbite, kao ledeni mesec oko sunca, upijajui energiju koliko je mogao i koliko je dolazilo do njega preko dubokog jaza koji ih je delio. Jedan njegov deo bio je spreman da odmah sve napusti, ali Tengu je znao da je teta to odlazi, i on namerno odbaci ovakve misli. Znao je da ne bi jo bio spreman na odlazak, da nije sasvim sluajno naao sef. Bila je to zaista puka sluajnost i Tengu je shvatio da je samo ona mogla da dovede do ovakvog otkria, jer je sef bio suvie mudro sklonjen. Svi pripravnici imali su zadatak da ujutro odlaze u potragu za specijalnim divljim krinom i da ga uberu jo sve-eg od rose. Ovi krinovi su rasli van zidina na padinama Jo-inoa. Danas je bio njegov red da krene u potragu za cvetom i on je krenuo pre zore kao to je uvek inio i Kusunoki dok je bio iv. Tengu je preao mnoge padine traei onaj biti koriena ni za ta drugo sem za razmiljanje o duhu uitelja koji je bio dua svega onoga to se ovde uilo, krin koji je najlepe izrastao. Po povratku u doo otiao je pravo u senseijev studio. Kao to je bio obiaj u doou, ta prostorija nee vie nikada biti koriena ni za ta drugo sem za razmiljanje o duhu uitelja koji je bio dua svega onoga to se ovde uilo. Tengu kleknu ispred vaze od keramike koja je stajala na uzdignutoj platformi tokoname. Sipao je svezu vodu sa izvora kroz usko grlo vaze i onda je poeo paljivo da slae cvetove.

Njegove misli bile su daleko odavde. Umesto da se kon-centrie na duu cvetova koje je drao u rukama, on je mil 239 slio o tome kako je protekle nedelje proveo u traganju za sen-seijevom tajnom. On nije znao u emu je ta tajna, i znao je da to ne bi smelo da ga interesuje. Naravno da su njegova traganja bila ograniena, jer je morao da preduzima specijalne mere opreza, poto je znao da je okruen beskrajno opasnim ljudima. U tom trenu pitao se gde je pogreio. Poto su mu misli bile daleko, on je postao nespretan. I udnom igrom ironije, ta njegova nespretnost dovela ga je do otkria. Dok je nametao cvetove u vazu, nekoliko kapljica vode palo je na lakiranu povrinu. Kad se pokrenuo da ih obrie ivicom svog rukava, primetio je malu pukotinu, tanku kao vlas. Najpre je pomislio da je lak pukao sam od sebe. Ali, kad se koncentrisao na nju, video je da ona ide pravo nekih desetak centimetara a da se zatim tu sastaje pod pravim ug-lom s istom takvom linijom. Puls je poeo ubrzano da mu udara i on se osvrte oko sebe da vidi da ga neko ne posmatra. Bilo je tiho. Kad je bolje pogledao video je da se vaza nalazila u samoj sredini neega to su mogla da budu tajna vrataca. Gurnuo je cvetove u vazu i sklonio je u stranu. Izvadio je zatim tako tanak noi ije seivo nije bilo ire od komadia najtanje ice. Nagnuo se nad pukotinu i poeo da je ispituje noiem obazrivo da ne povredi lakiranu povrinu. Njegov brat po oruju ve je bio otkriven, nije znao kako i uniten. Nije sada smelo da bude ni najmanje sumnje da postoji jo jedan izdajnik unutar dooa. Njegove ui su registrovale i najmanju promenu zvuka u zgradi, dok je sigurno i metodino radio uskim noiem, trudei se da bude miran i strpljiv. Njegov trud je najzad bio nagraen. Nije bilo nikakve brave, komad drveta je jednostavno izaao iz svog leita. Tengu klimnu glavom. Sensei je mudro smestio tajne na ovo me3to, jer je lako mogao da primeti da li ga je neko otvarao. Bio je to najbezbedniji sistem skrivanja. Ispod drvenog komada koji je izvadio, bio je prostor ne dublji od nekoliko centimetara a u njemu mala metalna vrata zatvorena katancem. Koristei opet svoj noi, lako otvori katanac. U sefu je naao neke dokumente. Bilo je to ba ono zbog ega je on doao ovamo. Brzo je sklonio sve papire 240 u iroke rukave svoje pamune odee. Mogao je da oseti kako ga golicaju po koi. Zatim se nagnuo i paljivo vratio sve na svoje mesto. Koncentriui se, proveo je jo nekoliko minuta u toj prostoriji namestivi krinove u jednostavan ali fin aranman. Nema sumnje da bi se njegov ikebana sensei sloio s ovakvim aranmanom. Sada, dok se poslednja svetlost dana gubila on je zavravao pakovanje svoje skromne imovine. Sve je smestio u pamunu torbu koju je prebacio preko ramena, i dodirnuvi smotak papira koje je zatakao iza irokog konog kaia izaao je iz svoje sobe u pust hodnik. Brzo. ali ne uurbano, krenuo je kroz hodnike dooa i proao je kroz staru kamenu kapiju. Obiao je visoki lakirani torii koji je stajao kao uvar i krenuo je vijugavom stazom koja e ga povesti do umovitih visova Joino planina. U vazduhu se oseao teak

miris empesa i kedra. Nebo je ve postajalo tamno dok su se poslednji zraci sunca gubili na horizontu. Na istoku se ve videlo nekoliko krupnih zvezda. Lastavice i sive zvidovke urile su u svoja gnezda pre nego to se no spusti i none ptice krenu u svoj krvavi lov. Iza njega, svetlosti su ve bile upaljene u zamku u kojem je bio smeten doo. Nije hteo da razmilja o tome. Bila mu je potrebna beskrajna koncentracija da bi zavladao svojim mislima u svakom trenutku koji je proveo iza zidina tvrave. Bio je to zamoran posao ak i za nekoga kao to je bio on. Znao je, jer je to zakljuio iz svog paljivog posmatranja da je ovaj doo bio specijalizovan ne samo za stotine manjih buduu disciplina u kojima se koristi telo, ve i u mnogim disciplinama koje se odnose na um. Dok je iao napred, kroz umovite padine, Tengu je razmiljao o tome. Na neki nain bio je upoznat s tamnom stranom ninucua. Ali, ovde u Joinou, poeo je da ulazi u oblasti u kojima se nije oseao sasvim bezbednim. Zaavi iza jedne krivine, najzad je izgubio iz vida ogromnu tvravu koja je prilino dugo bila njegov dom. Oseao je kao da mu je neki teret, koji je inae pretio da mu smrska srce, skinut s njega. I kao uata sova koja oboava no da okrvavi svoje kande i kljun, on uputi svoju molitvu 241 zahvalnosti tami, osetivi neko divno olakanje zbog kojeg mu je bre prostrujala krv kroz vene. Odjednom se javi nepoeljna radoznalost koju nije mogao da obuzda. Traei zgodno mesto da zastane, on vide s le-ve strane maleni proplanak na kome se irio kedar ije su se grane sputale skoro do zemlje. Tu je bio i jedan kamen obrastao mahovinom. Seo je na njega u to skrovite od kedrovih grana i skrstio noge. Odabrao je ba ovaj kamen jer mu je liio na Tokubei, veliku mitsku abu koja bljuje vatru. Dok se peo na taj veliki kamen obrastao mahovinom, oseao se vie herojem nego to je, u stvari, bio. Posegnuo je za papirima stegnutim pojasom. Poeo je da ita vertikalne redove znakova. Zaio da ne? Svakako je imao pravo da sazna na ta se ovo odnosi. Punih pola asa proveo je tumaei tekst, zamenjujui znakove kanija specijalnim kodom koji se koristio u koli iz koje je upravo otiao. Srce je poelo sve bre i sve jae da mu udara. Primetio je da mora da se bori sam sa sobom da bi kontrolisao svoje disanje. O Buda!, pomislio je, u ta li sam se ovo upleo? Prsti su mu drhtali dok je razmiljao o komplikacijama koje mogu iz ovoga da se izrode i koje mogu loe da se odraze na Japan. Bio je toliko obuzet tumaenjem znakova na papirima koje je uzeo iz dooa da nije ni primetio pribliavanje malene svetlosti. Liila je vie na treperenje svitaca kroz tamne kedrove grane. Primetio je tu svetlost tek kad mu je bila sasvim blizu. Odmah je ugasio svoju malenu baterijsku lampu, ali to je ve bilo prekasno. Mala svetiljka je prestala da se ritmiki njie i sada je sijala radoznalo i uporno na mestu na kome se zaustavila, na stazi ba ispod mesta na kome je on sedeo. Proklevi uzbuenje, koje je otupelo njegova, normalno veoma otra ula, on je savio papire i vratio ih iza pojasa. Upalio je lampicu i spustio se sa stene. Krenuo je polako niz padinu. Pomislio je da e biti bolje ako sam izae iz ume nego da taj koji nosi malu svetiljku zae u umu i potrai ga. To je bilo naroito dobro ukoliko je nosilac svetiljke bio neki sensei iz dooa. Tcngu se dobro pripremio i za lu mogunost, podigavi svoj ki

na pravo mesto, tako da bi mogao cla se osloni na njegovu mo ako se to pokae neophodnim. .242 Ali, kad je izaao na vijugavu stazu video je da to nije sensei niti bilo ko opasan. Malu svetiljku nosila je neka sasvim mlada devojka. Bila je odevena u sivozeleni kimono a na golim stopalima imala je geta od konopaca. Nosila je mali kerozinski lampion u jednoj ruci a u drugoj janomegasu sjajno obojen kiobran od pirinanog papira. Magla je zaklanjala njeno lice i on postade svestan da kiica neprestano rominja. On to nije primetio, jer je bio zaklonjen granama drvea. Primetio je da se kine kapi u potoiima slivaju niz nauljeni pirinani papir janomegase a s njega padaju na zemlju koja ih edno upija. Izvinite, gospo naklonio se duboko samo zato da bi sakrio izraz olakanja koji mu se bez sumnje video u oima nadam se da vas svetlost moje lampe nije preplaila. Izaao sam da berem divlje peurke kad sam ... e ... ? Ona je hitro koraknula prema njemu, podigla lampion tako da se sada koncentrisana svetlost razlila preko njenog lica. S bolnim grenjem srca, on ju je prepoznao. Bila je to Suijin uenica iz dooa. Sta li je ona traila ovde? Pitao se to dok mu je mali noi skliznuo u aku desne ruke. Ali, lampion se ve sputao. Suijin je sada imala slobodnu ruku i njom je vrsto epala drku janomegase. Izvukla ju je, i otro seivo bijesnu na svetlosti lampiona. Njegove oi imale su tek toliko vremena da registruju strahovito brzu promenu bezopasne bambusove drke u otro seivo, a njegov vrh ve mu je probio grudi i rasparao srce na dva dela. Suijin je posmatrala njegovo lice, dok mu je krv u potocima izlazila iz tela. Njegove oi izraavale su razoaranje, bes, stid: onda se ukrstie i sva ljudska oseanja nestadoe s njegovog lica. Kine kapi prsnue na sve strane, kad se ona spusti prema lesu. Njene nozdrve se rairie kad je osetila miris ume, naslutila ivotinje u bliz;~i. Kia je sada poela jae da pada pretvarajui lice izdajnika u udesnu bledu masku. Od samog trenutka Cucumuove smrti, sumnjala je da mora da postoji jo jedan izdajnik. Istini za volju, nje to nije trebalo vie da se tie. Pobeda koju je izvojevala nad sensi243 ijem Masaigi Kusunokijem bila je njena diploma. Iskustvo joj je .govorilo i bezbroj puta joj pokazalo da tako treba da se ponaa, da nikada u ivotu ne treba da se osvre. Izvrenje je bilo podruje sadanjosti. Oni koji zastanu da bi razmiljali o svojim dostignuima, obino umiru s tim mislima u glavi. I uprkos tom saznanju, ona se vratila. Sada dok je pre-turala po depovima izdajnika, osetila je opet ono isto plame-no oseanje koje ju je obuzelo dok ga je tog jutra posmatrala kako prodire u najveu tajnu senseia, i ponovo je pomislila da je Kusunoki bio nekako drugaiji. On ju je obuzeo na neki udan nain za koji nije mogla da nae objanjenje. Ose-ala je s tugom njegov gubitak i odjednom, usred irine ovih umovitih planina koje je toliko volela, sa vetrom i umore-njem kie kao jedinim svedocima, ona zajeca tihim, gorkim suzama, dok su joj se grudi nadimale, a srce grilo zbog bola koji je bio suvie veliki da se podnese u miru.

Kad je gr popustio jer tako je sutradan ona razmiljala o ovom svom trenutku slabosti nastavila je metodi-no pretraivanje lesa. Odmah je nala svitak papira koji je izdajnik sakrio iza irokog pojasa. Obazrivo je morala da odvoji ovlaene papire od njegove mokre koe. Trudei se da ih zatiti koliko je mogla od kie, razvila je dokumente, savila ih ponovo i sklonila na suvo mesto u svom kimonu. Morala je da osveti to to je bilo povreeno Kusunokijevo svetilite. Nije itala dokumente, to je nije in-teresovalo. Bili su vlasnitvo senseia, i bez obzira na to da H je on bio iv ili mrtav, oni moraju da budu na onom mestu na kojem ih je ostavio. Podigla se i izvukla ma iz zemlje. Ponovo je bio ist i sjajan. Stavila ga je opet u drku janomegase. Nestala je zatim u umi da bi jo jednom poslednji put obukla svoj ueniki gi. Treperave svetlosti dooa mamile su je, ili je to bio Kusunokijev kami koji ju je mamio? Nije znala. Dokumenti su sada bili bezbedni uz nju, i uskoro e biti na onom mestu na kojem je i trebalo da budu. Onog jutra posle pogreba kad je dola na posao, Justi-na je bila zaprepaena iznenaenjem koje ju je oekivalo u firmi Miler, Soums i Roberts. Meri Kejt Sims nije vie bi244 la'u svojoj prostranoj kancelariji na uglu. U stvari, Meri Kejt Sims nije vie bila potpredsednik preduzea. Justina je ba htela da krene i potrai Rika Milera ne bi li od njega dobila objanjenje ni Min, ni bilo ko koga je poznavala nije bio u kancelariji kad je ula u nju. uo sam da ste stigli ree Rik Miler sa zabrinutim izrazom lica zar vam nisam rekao da moete da ne dolazite nekoliko dana? Nema potrebe da vi ... Rad je za mene sada najbolji lek presee ga ona. Ne volim da se muvam po kui i buljim u prazne uglove. Oduvek sam se plaila da se ne pretvorim u kunu maku. Rik klimnu glavom. U redu, u svakom sluaju drago mi je da ste doli. Treba neto da vam pokaem poao je prema vratima. Samo trenutak poela je ona ima neto to ... Kasnije ree on, vodei je niz hodnik prema liftovima. Ovo je mnogo vanije. Kad su se popeli sprat vie, poveo ju je iza ugla. Evo nas. Sta kaete na ovo? Gospde, mislila je u sebi Justina, pa to je nemogue. Ovaj ovek je siao s uma. Sta, do avola, moje ime trai na vratima kancelarije Meri Kejt? Zato to je to sada vaa kancelarija, Justina. Ona neprijatna kancelarija dole bila je samo vae privremeno boravite. To vam je, svakako, bilo jasno. Privremeno, dok se ne otresete Meri Kejt pogledala ga je besno. Ne, nikako. Ona je otila po sopstvenoj volji. Ona je jue predala svoju ostavku. Ne verujem vam ree Justina besno. Da je razmiljala o tome da napusti preduzee, bez sumnje bi me o tome obavestila. Ne zaboravite da smo mi prijateljice. Hajde da uemo, hoete li? Rik otvori vrata, i kad su uli, zatvori ih. Bie bolje da mi kaete punu istinu ree, besnei, Justina ili u sada otii zauvek. Sada joj je zaista svega bilo dosta: prvo oeva smrt, pa svaa s Nikolom, a sada jo i ovo. Bilo je zaista previe. Sve

245 se obruilo na nju. U glavi joj se sve zavrtelo, i ona vide da se pridrava za veliki radni sto i da su joj prsti beli od napora. Istina je da Meri Kejt nije bila neki naroiti radnik. Ona je imala bezbroj nesuglasica sa starijim efovima. Razgovarao sam bezbroj puta s njom... ali... ta da vam kaem, pa vi je bar dobro poznajete. Da, ja je dobro poznajem i mislim da je bila suvie dobra za ovu usranu firmu, Rik. Justina je odmahnula glavom Ne verujem vam nijednu jedinu re. Sada mi je jasno da ste mi jo onda, za vreme naeg zajednikog ruka, davali na znanje da nameravate da je najurite. Tada ste mene ispitivali da biste videli da li bih ja odgovarala za njen posao. Rik je slegnuo ramenima. Justina, takve se stvari dogaaju. Ne shvatam zbog ega ste se tako razbesneli. Pobedila je bolja cura. A nema sumnje da ste vi mnogo bolji od Meri Kejt. udi me... Kako ste samo mogli ovako neto da mi uinite? prila mu je i oamarila ga je. Kako ste mogli to da uinite nama? Poela je da prikuplja svoje stvari. Mislim da e biti najbolje da naete nekog drugog ko e biti spreman da se valja u ovom govnu, jer ja to svakako nisam! Dobra predstava ree Rik. Ako nameravate da na taj nain izvuete vie novca od mene za ovaj odgovoran posao, uspeli ste. Spreman sam da vam ponudnm veu platu. Morau malo da se pomuim oko toga, ali... Da li ste vi zaista sili s uma? Justina je koraknula unazad i krenula prema vratima. Da li vi shvatate da ja od vae firme no elim ni dolara? Nestanite zauvek iz mog ivota! Kad je sletela u prizemlje i nala se na ploniku odjednom je shvatila da nema kuda da ide. Nije mogla da ode u stan koji je sada bio odvratno prazan. Najgore joj je bilo to nije mogla da se suoi sa stvarima, odeom i Nikolinim slikama. Nije mogla da smisli ni to da ode do Gelde. Geldin oaj bi i nju izbacio sasvim n koloseka. A sama pomisao da mora opet da SP vrati svom poslu i da juri kao slobodni umet-nik od agencije do agencije ispunjavala ju je strahom, i inilo joj se da nee imati snage da tako neto opet pone. 246 Potpuno zbunjena, prela je preko avenije i ula u ka-feteriju. Nije mogla ni da okusi kafu koju su stavili pred nju, to je moda bilo i dobro. Suze poee da joj klize niz obraze i ona je zaprepaeno posmatrala kako se boje razlivaju oko nje. Ne smem to da dopustim, pomislila je, moram neto da preduzmem. Otila je do prve filijale svoje banke i uzela 5.000 dolara. Polovinu je uzela u gotovini, a polovinu je zatraila u trevelers ekovima, Pokupovala je zatim neto odee i ula je u prodavnicu sa prtljagom gde je uzela kao pero lak kofer. Razmislila je ta joj jo treba. Neto malo minke i kozmetikih sredstava nisu bili problem, ali shvatila je da e ipak morati da ode do stana da pokupi neke predmete na koje je navikla. U stanu se zadrala najkrae to je mogla, ali ipak je bila rastuena pramenom koja se sada oseala u njemu. Ovaj stan vie nije oseala kao svoj dom. Sve je bilo nekako pome-reno sa svog mesta ili kao da je neto nedostajalo. Udobnost je postala uznemirujua i tuna. Obrisala je suze i otila odatle zakljuavi vrata kao da se tu nikada vie nee vratiti. Tek kad je bila visoko u vazduhu, na svom putu prema Honoluluu i kasnije Maui, shvatila je ta je to to joj se uinilo da nedostaje u stanu.

Sad joj je bilo jasno da je nestala duga, lakirana kutija u kojoj je Nikola uvao svoj slavni dai-katana, sjajan dugaki ma. Naravno i ma je nestao sa svog mesta na zidu u spavaoj sobi. Dakle, Nikola je doao po svoje opasno, smrtonosno oruje. Instinktivno, neto duboko u njoj poe da zapomae. Mink primeti veliku zabrinutost na Tanjinom licu kad se vratila s aerodroma, poto je tamo odvezla Lajnira da bi uhvatio svoj avion za Tokio. Ona je sve videla i ula, skrivena iza staklene pregrade koja je liila na ogledalo. Kerol rekla je uopte mi nije jasno ta to radi. Bolje je bilo da si ga odmah ubio umesto to si ga tek tako poslao na Protorova. To nije bio na prvobitni plan, ukoliko ja nisam neto pogreno protumaila, Mink nije bio dobro raspoloen, uprkos tome to je postigao uspeh u razgovoru s Nikolom. 247 Poi sa mnom ree iznenada i povede je kroz udesnu graevinu u udaljeni kraj gde mnogi od personala nisu imali pristupa. Vodio ju je kroz mnogobrojne laboratorije bez prozora, do prostorije u kojoj je odjednom postalo hladno. Upalio je fluorescentne svetiljke na plafonu. Tanja za-drhta pod tom ledenom svetlou. Ali, odmah je primetila les pokriven belim aravom. Teko i da je mogla da ga ne primeti jer je njegova veliina dominirala prostorijom. Vrlo paljivo ona je prila glavi i podigla pokrov. O, boe apnula je to je Tanker. Naravno, to nije bilo pravo ime tog oveka: okrenula se prema Minku. Kad je donet? Dok si ti bila na aerodromu. Tanja se udalji od lesa. Ne znam zato si uopte izmiljao ta imena. Svako sa najosnovnijim znanjem u ovom naem poslu znae kako to moe da se koristi i odmah e znati da je re o ifrovanim imenima. Sva srea to Lajnira to ne zanima - ree nekako kiselo Mink jer zbog ovoga paketa koji nam je ostavljen na pragu u Honuu ja moram da se nosim s bratskom organizacijom koja je bila primorana da nam preveze Tankera. Stajali su u blago osvctljenom holu, dok su se vrata polako zatvorila iza njih. Ne shvatam ta ima protiv izmiljenih imena. Mi tako sada, na primer, znamo da je Krezus ifrovano ime Protorova. Tanker je bio jedini koji mu je priao sasvim blizu, ree Tanja. Oigledno je da mu je priao suvie blizu Mink zatvori oi. Svialo ti se to ili ne, mi moramo da se dogovorimo i zadovoljimo onim to nam Lajnir nudi. Misli li da je to mudro? To emo tek da vidimo. Ali mudro ili ne, nae vreme je isteklo. Plaim se da nismo poslali Lajnira u lavlju peinu da bi lav nas proderao za veeru. Jo uvek to moe da uini. Mink je utao jedno vreme. Shvatam da se ti ne slae sa mojom improvizacijom. 248 Tanja je znala da je na tankom ledu, pa je paljivo birala reci. Mislim da je on amater. Pokazalo se u prolosti da na amatere ne moe da se osloni. Oni ne mogu da se podvrgnu disciplini. Hm, to je prilino tano. Ali to je istovremeno i njegova velika vrlina. Protorov ne moe njega da povee s nama kao to je povezao Tankera ili kao to bi odmah sve znao

0 tebi. Mink je liio na seljaka koji posle podne razgovara na pragu sa susedom kao da nema nikakve opasnosti. Sem toga, Nikola deluje zastraujue. Ta misao kao da mu se dopala, pa je nastavio. Preplaio bi i samog avola da mu prie blie. Otvorio je oi i pogledao je. ak bi ga 1 ubio ako bi on, ili neki o kojima on brine, bili u opasnosti. ini mi se da je Lajnir beskrajno odan ovek, a istovremeno i smrtonosno opasan. Misli da e uspeti da obori Protorova Tanji se inilo da je to cilj koji Mink eli da postigne. Da ree Mink poslao sam naeg gospodina Laj-nira sa veoma odreenim ciljem da mi donese glavu Viktora Protorova: da zakljuimo nau bitku jednom za svagda. Ne dopada mi se povezivanje KGB-a sa pukovnikom Mironen-kom. U stvari, plaim se toga kao da je kostur zakucao na moja vrata. Poinjem da zamiljam da je veza izmeu Protorova i Mironenka veoma znaajna. Paranoik u meni poinje da misli da e se KGB i GRU jednog dana ujediniti. ta je sa Lajnirom? Prvenstvo, apsolutno prvenstvo, pripada Protorovu. Ali ako ti ili Lajnir pokaete elju za meusobnom saradnjom utoliko bolje. Poslau te za njim kroz nekoliko dana. Karte ete ekati kod Pan Ama. A ako je ne pokaemo? Ako toga ne bude ree Mink, udaljujui se od nje. Ako se pokae da je Lajnir opasnost, morae jednostavno da ga se resi. Seii Sato imao je zaista dobar hara. Kleei s druge strane lakiranog stoia, preko puta Nikole, podigao je poklopac s male inije i bio je spreman s tapiem u ruci da ponudi gostu najbolje zalogaje. 249 Hara, ako se doslovce prevodi nije nita drugo nego japanska re za stomak ali, istovremeno, ova re oznaava i oveka naklonjenog mnogim radostima ivota koji zna da uiva u njima. Jedna od prvih lekcija koju uenici borilakih vetina naue je ta da duboki zdenac rezervi unutranje snage lei kod svakog oveka ispod pupka. Ta taka se na kineskom naziva tan tijen a na japanskom tanden. Nikola je bio zainteresovan Satoovim velikim hara: to je inae veliki kompliment koji moe da se da Japancu. Nikola je lovio trag beskrajne noi, kako to lepo kau Japanci, jurei pomrinu puna 24 asa; poto je napustio Vaington nou stigao je na aerodrom Narita u isto vreme samo jedan dan kasnije. Sabajam, jedan od mnogih Satoovih slubenika saekao ga je na aerodromu. Bio je tu ve satima. Odbio je sva izvinjenja koja je Nikola promrmljao, i uzevi njegov prtljag, krenuo je sa njim prema kolima koja su ekala. Nikola je pitao da li e se on pobrinuti da smesti Krejga Elonda u Oku-ri. Meutim, Sabajama je rekao da Nikola ne treba -da brine, jer je ve u hotelu ovek koji e se o svemu pobrinuti i obez-bediti sve to je potrebno. On lino e otpratiti Nikolu do kue Sato-sana na ivici Tokija. Kad su se zaustavili pred hotelom, Nikola ree: Krejg, moda u izbivati nekoliko dana. Moda me nee biti ak i nedelju dana. eleo bih da vi budete u stalnoj vezi s Njujorkom, i da pazite da se sve odvija kako treba. Ve smo preiveli dovoljno udaraca.

To to su ga odmah sa aerodroma vodili u Satoovu kuu, nije ni najmanje iznenadilo Nikolu posle onako izbezumljenog teleksa koji je primio. Tri ubistva, neoekivana i zaprepaujua, bila su vie nego dovoljan razlog za ovaj kasni noni sastanak. Japanci su praktian narod i kad je opasnost u pitanju moraju da se zaborave ak i neka pravila utivosti, a sve zbog bolje efikasnosti. Meutim, za Nikolu je ovaj poziv znaio i neto drugo, neto to industrijalac nije mogao da zna ni da shvati. To ju znailo da e Nikola opet moi da vidi Akiko, a ako bude imao sree, moi e tak i da razgovara s njom. Seao se dobro kako je sinula crvcno-crnn-/,latna lopo/a kad ju je spustila sa lica drhtavom rukom i kako se u tom 250 trenu njegov ivot promenio zauvek. Jasno mu je bilo sada da je sve to je posle toga uinio, svaka odluka koju je doneo, sve je bilo podreeno samo jednoj elji da je ponovo vidi. Nikola nije vie bio ona osoba koja je bio onda kad su on i Jukio bili ludo zaljubljeni jedno u drugo. Pa ipak, deli tog ludila jo je goreo u njemu. Znao je da nee moi da nastavi sa ivotom, da nee moi da ispuni svoju karma, tikoli-ko ne uniti tu poslednju taku ludila u sebi. Dok se vozio kroz kiom ispunjenu tokijsku no, ispre-secanu ruiastim i narandastim neonskim svetlostima, bio je svestan samo jednog da je opet na neki nain blizu Jukio. To je bilo nemogue, ali bilo je istinito. Sta je bio san a ta je bila stvarnost? Telo mu je drhtalo od zastraujueg saznanja da e to uskoro otkriti. Ali, na njegovo veliko razoaranje Sato mu je saoptio da je Akiko jo uvek u Kiuiju, gde je otila da poseti bolesnu tetku. Video je jedino Kotena, sumoa, uvara koji se drao u pozadini kao dobro istrenirani doberman. Najpre su im posluili pie, a onda hranu. Nou, savre-meni Japanac zamenjuje aj alkoholom. Za tu naviku treba da zahvali Zapadu. Nikola je smatrao da je Santori viski odvratan, ali ipak ga je pio. Bio je zahvalan to Elond koji je bio napola kotlananin nije prisutan, jer bi bez sumnje pobesneo kad bi video ta je napravljeno od nacionalnog kotskog pia koje je vekovima bilo, i ostalo, njihov ponos i blago. Kao to je obiaj kod Japanaca, govorili su o svemu i svaemu, ali nikako o onome to su u stvari imali na urnu. To e doi mnogo kasnije. Sato je napomenuo da je Nangi-san otputovao u Hong Kong, da bi obavio neki vaan posao. Nadam se da neete smatrati da sam neutiv ree obazrivo Nikola ako vam kaem da mi se ini da Nangi-san ne gleda s odobravanjem na ovu integraciju? Ne, nikako ree Sato mi pijemo zajedno, Lajnir-sane. Zato smo prijatelji. Ovo nas povezuje mnogo bolje i vie nego to e nas na posao ikada povezati. Poslovi nisu kao brakovi, znate. Oni se sklapaju i rasklapaju po sopstvenoj volji. Sve zavisi od trita. Ekonomski inioci nemaju veze sa tim. Sato je zastao za tren nli vi morate da shvatite Nangi-sana. Rat je ostavio svojo tragove na njemu, grozno kao tragovi tigrovih kandi. Svakog dana kad se probudi on 251 ne moe a da se ne seti da ivimo u doba atomskog sunca. Shvatate? Posledice tog stranog dogaaja neprestano se javljaju. On nema dece, nema nikoga od porodice, ima samo mene, upravo zbog toga.

 ao mi je Sato-sane ree Nikola iskreno mi je ao. Salo ga je posmatrao dok je njegov drveni tapi zastao iznad inijice s ukusnom hranom koja se puila: bile su tu tri vrste barene ribe, sashimi, stakleni rezanci, kuvan piri-na, krastavci i morski je u slatkom sosu od sireta. __Da, svakako, znam da vam je ao ree najzad Sato. __Vidim da ste mnogo toga nasledili od svog oca. Ali postoji i druga strana, a tu stranu ja ne poznajem dovoljno nastavio je da posluuje svog gosta. Jedno vreme su jeli nita ne govorei brzim, ekonominim pokretima. Sato je vie pio nego to je jeo, mada je pojeo prilinu koliinu hrane. Bilo je jasno da eli da govori otvoreno i bez ikakvih ograda. Za Japanca je to u obinim okolnostima nezamislivo. Kad se napije, sve reci i sva dela mogli su da budu oproteni i prihvaeni. Tako je Nikola nastavio da pije s njim. Ne bi bilo nikakvog smisla u ovoj se-deljci, ako bi se samo Sato napio, a sem toga to bi bilo i uvredljivo, kao da je Nikola jasno rekao na taj nain: ne elim da budemo prijatelji. Nikola je primetio jo onog trena kad ga je Sato saekao na vratima, da je ovom oveku potrebno prijateljstvo i podrka. Bez obzira ta je bilo iza Vu Singa i svih tih ubi-stava, za Nikolu je bilo najvanije da se integracija ostvari onako kako ju je Tomkin zamislio. Bez obzira ta je bilo to to je izazvalo strah kod Satoa i Nangija zbog ovih ritualnih kazni, jasno je bilo da su sada raspoloeniji za razgovor. Ne otkrivajui ta je saznao, Nikola koji je bio nauio da analizira svaku situaciju i da odvaja elemente koji su je stvorili, primetio je izvesnu slabost kod njih. Nije se oseao neto plemenit ni astan to je bio spreman da tu slabost iskoristi u svoju korist, ali on je oajniki eleo da sazna ta je Teni. Savreno je dobro znao da bi u svim drugim prilikama udario o kameni /id kad god bi bio pomenut Teni. Kako bilo da bilo. u ovom trenu tajni rad keirecua postao je pomalo otkriven. Sato je jasno naglasio 252 da policija ne sme da bude obavetena ni urneana. Nikola je bio jedina osoba koja je na zadovoljavajua nain mogla da prekine lanac Vu Singa, a to je, pak, njemu davalo veoma vrsti oslonac i dobar poetak s kojeg su mogli da krenu pregovori o integraciji. Fuj! odjednom uzviknu Sato, i pazei na to kako e Nikola da reaguje baci aicu na pod; nosi* je kimono o farban plamenim bojama jeseni: dareljivo je ponudio Nikoli jedan od svojih kimona i to ba onaj sa uglastim Noh crteima koji je nosio one noi kad mu je Akiko donela poslednji dar pre venanja i Nikola je sad bio odevert u taj kimono: kapljice smeeg alkohola zadrale su se na rukavu Satoovog kimona kao neki udan ukras ovaj viski je odvratno pie pogledao je svog gosta zakrvavljenim oima Lajnir-sa-ne, vi odaberite pie za ovu no. Hvala vam, Sato-sane nakloni se Nikola. Ja bih najvie voleo ake. Zagrejan, ako je mogue! Mogue! Sato je eksplodirao. Pa to je jedini nain na koji se ake pije, Teko se digao na noge, i u belim soknama otrapno do veeg zida prostorije. Ta prostorija je za japanske pojmove bila veoma velika, bila je to takozvana soba 16 tatamija. Bar kraj tog zida imao je ak i mali gvozdeni naga hibai, manji nego onaj na drugom kraju kue. Ali. ovo malo ognjite nikad nije takla enska rukn, ve je bilo tu postavljeno samo zato da njime rukuje domain.

Dok je zagrevao vino od pirina, Sato je miimlao tiho sebi u bradu jednu staru narodnu pesmu koju ,ie Oba-ama esto pevala njemu i Gotaru dok su bili deca. Kao da je ta melodija ispunjavala kuu nekom toplinom koja nije bila samo fizika, ve kao da je privukla na sebe panju nekog dobrog kamija. Kad se vratio do stoia sa zagrejanim sakeom, lice mu je bilo ozbiljno i zabrinuto. Mislim da ivimo u gadno vreme, Lajnir-sane rekao je sipajui pie taj VuSing... zadrhtao je ja sam samuraj, ali ovo... ovo je strano divljatvo. Ni najmanje nisam iznenaen da potie iz Kine. Kako smo mi, Japanci, nekritini, pa uzimamo od njih ono to je najgore uz ono to je najbolje. Jakuze nisu nita drugo nego suvie slavljeni ubice, a i nine vode poreklo odatle. 253 Oi mu se ukrstie aa trenutak kao da je zaboravio neto vano, a zatim se njegova glava sae; Izvinite, Lajnir-saue, oprostite mi. Jezik starog o-veka ponekad je suvie brz u noi. Nikola podie levu ruku kao da e napraviti neki pokret pa krajem svog irokog rukava zakai neni bokal za ake. uo se tihi zvuk, kad se bokal razbio. Jasna tenost razli se preko stoia. Nikola je skoio na noge. Hiljadu puta vas molim da mi oprostite, Sato-sane. Molim vas da oprostite zbog moje zapadnjake nespretnosti. Sato mirno oisti tenost i brzo pokupi komadie porculana. Nemam ta da vam oprostim, prijatelju moj. Akiko nije ovde da nas slui iz najboljeg porculana. Ovo je jedan stari i propali komad koji je odavno trebalo baciti. Moja le-njost me je spreila da ga sam ne razbijem. Na taj nain, Nikola je uklonio domainovu nelagodnost zbog nespretne primedbe o ninama, a samim tim zadobio je veliku ast u Satovim oima, jer je na vest nain sauvao obraz svog domaina. Kad se Sato vratio poto je zagrejao jo sakea, u njegovim oima ogledalo se novo potovanje prema Nikoli. Naklonio se i gurnuo punu aicu sakea prema gostu. Domo arigato odvratio je Nikola, naklonivi se. Saro je srknuo ake pre nego to je ponovo progovorio. Ja mislim, Lajnir-sane, da je taj Vu ing usmeren protiv nas, hou rei protiv mene i Nangi-sana, mada su ve i ove tri smrti dosta poljuljale stabilnost koncerna. Ima neeg linog u nainu tih smrti. Sa svakom od njih, smru Kagami-sana, Joide-san i Ii-sana, mi se vie pribliavamo samom centru kompanije. Taj put je zaista zastraujui, i ja se plaim da uopte i razmiljam o njemu. Buljio je u praznu aicu i Nikola shvati da uprkos velikoj koliini alkohola koju je ubacio u sebe, Sato osea svu teinu ovog trenutka. Nikola nije mogao da mu pomogne. Mogao je samo da uti. Mnogo sam razmiljao o tim ritualnim kaznama ree S?to, podigavi glavu i sada mi je jasno da se na nas obruila naa prolost. Plaamo za grehove iz prolost; n/r~ 254 255 zete li to da shvatite? Mislim da moete. U stvari, jedino vi moete to da shvatite. Da li ste vi i Nangi-san razgovarali o toj mogunosti... o poreklu tih kazni.

 Ne, Nangi-san je senpai. Ah da, jasno mi je. Sem toga priznao je Sato Nangi-san nije ba najbolji sagovornik kad se pomene prolost. Postoje mnoge stvari, u prolosti koje bi on najradije zaboravio, neke zato to su grozne, a neke zato to su suvie intimne prirode. Moda mislite da je Nangi-san hladan i bez srca, ali nije tako. Ne, ne, sasvim suprotno, emocije mu nisu strane. Seam se da je gorko plakao kad je umrla moja obaama. Srce ga je bolelo kad smo morali da prodamo par oljica iz Tang dinastije. Na alost, to smo morali da uinimo da bismo mogli da doemo u Tokio i ponemo nae karijere posle zavretka rata. Te o-Ijice bili su divni primerci koje je nekada davno napravio genijalni kineski umetnik. Bile su providne kao planinski potok. Ali, pored njihove lepote, bile su za njega vane i okolnosti pod kojim ih je obaama dobila on tad ispria Nikoli priu o dalekom roaku svoje bake koji je beao iz razruenog Tokija mislim da je Nangi-sanu vie nego koji drugi dogaaj govorio o stranoj okrutnosti rata. Prolost je njemu veoma draga i mislim da sada moete da shvatite zato on ne eli da govori o njoj. Sato zastade, a zatim odmahnu glavom. Mislim da na njega ne treba da raunate, kad je to u pitanju. Uspomene su neto to on ne eli da oivljava. O prolosti on ne eli da govori ak ni sa mnom. Onda preostajete jedino Vi, Sato-sane. Znam ree stariji ovek nekako bedno. Ali, sve do sada ne mogu da se setim nieg neobinog to bi Vas moglo da interesuje. Znate i sami kako je ovde bilo posle rata. To su bila udna vremena. Vlade su se smenjivale. Veze su sklapane, ali su se i raspadale. Sato nasu jo sakea obojici. Shvatam ree Nikola. U to vreme ovek je mogao da sklopi mnoga prijateljstva, ali i da zadobije mnoge neprijatelje. Sato klimnu glavom. To su bila gadna vremena, puna pritisaka. esto mislim da su dekade bile sakupljene u godine, a godine u mese-ce. Mi snio postigli mnogo toga za tako kratko vrcme. Uspeli smo da se izvuemo iz ambisa, uspeli smo da zadobijemo sa-mopoverenjc. Kao da smo sve poinjali iz poetka. Kao da snio bili zatvoreni u Nojevoj barci, kao da smo se popeli na vrh Ararat spremni da ponemo novo drutvo. I zaista, mi smo to i uinili. Uspeli smo da obuzdamo inflaciju, upravljali smo rastom nae industrije preko MITI-a postigli srno najbri porast industrije na svetu. Pogledao je u Nikolu i osmehnuo se. ak smo uspeli da slogan Made in Japan postane simbol kvaliteta i statusni simbol. Nita od toga nije bilo ni sluajno, ni igra sree. Naa karma je velika i mi nastavljamo da rastemo mada ponekad izdravamo nesavladive bolove. Sipao je jo sakea, prosuvi neto tenosti po lakiranoj povrini. Ali, znate li ime nikako ne moemo da zagospodarimo, Lajnir-sane? Uasno nam smeta saznanje da danonono preko Tihog okeana prema Japanu dolaze puni tankeri nafte, a odlaze prazni. Svet mora da nas hrani gorivom, kako bismo mogli da preivimo. Kao bespomona beba koja ne moe sama da se brine za svoju hranu, mi smo nasukani na ovim prekrasnim ostrvima ije stene ne sadre ni najmanje fosilnih goriva. Moete li da shvatite koliko je to za nas poniavajue, Lajnir-sane? klimao je tuno glavom. Naravno da moete. Vi ste deo nas, ipak. Ja to mogu da vidim, mada neki ne ele to da vide. Ali, vi znate da ima istine u poslovici koja kae da nesrea ne moe da traje itav ivot teko je uzdahnuo ali ja u vam rei da ponekad nisam siguran da li je ta poslovica tana. Kosa mu je u neredu padala

preko oiju, a kimono se malo rastvorio, tako da je Nikola mogao da vidi njegova naga prsa bez ijedne dlaice na njima i jednu tamnu bradavicu. Istina je da ima trenutaka kad mi nedostaje moja ena. Ne Akiko. Ne, ne. Ja sam ve bio oenjen. Njeno ime je bilo Mariko. Prelepa Ma-riko. Bila je veoma mlada kad smo se sreli osmehnuo se i Nikola vide neto deako u njemu kako probija kroz patinu godina i tuge pa i ja sam tad bio mnogo mlai, zar ne? Nangi-san i ja smo se ve poznavali. On je bio u Ministarstvu spoljnih poslova, a ja sam se bavio poslovima. Imao sam nekoliko kobuna u to vreme i svi su bili veoma uspeni. Ja sam se ponekad oslanjao na Marikin sud. Tako mi je ona prepo256 257 ruila da kupim kozmetiku kompaniju Ikiru. Bilo je to 1976. godine. 'Ikiru je proizvodila kremove za lice i specijalne lo-sione za uvrivanje koe. Kad sam kupio tu kompaniju, japanska kozmetika industrija je upravo bila pred bumom. Prihodi su bili fantastini. Samo u prvoj godini keiretsu je povratio novac koji je uloio pa ak i zaradio neto na Ikiru. Izgledi su bili fantastini. Poto je smatrala da je to njena dunost, Mariko je poela da koristi krem i losion koji je proizvodila Ikiru, smatrajui da e i njene prijateljice krenuti za njom. Poto je bila veoma ponosna na svoju porculansku kou, dva puta dnevno je koristila krem i losion kao to je to inila i sa preparatima koje je koristila ranije. Nekoliko meseci kasnije poela je da se ali na nesnosne glavobolje. Migrena bi trajala po nekoliko dana. Za to vreme bila je ne-verovatno pospana. Poveo sam je kod lekara. Nije mogao nita neobino da otkrije, ali joj je predloio da ostane nedelju dana u bolnici da se odmori. Ja sam je radije poveo u sana-torijum u prirodu. Tamo se Mariko razbolela i dobila visoku temperaturu, preko 40 stepeni. Pozvani su i drugi lekari. Otkrili su da joj srce kuca suvie jako, brzo, isprekidanim ritmom. Telefonirali su mi. Odmah sam stigao i prevezao je u Tokio. Odmah ju je primio specijalista. Posle niza testova, je otkrio da Mariko ima problema sa mokranom beikom i s jetrom. Prepisao je neke lekove. Ali temperatura nije spadala, a ona je tvrdila da osea da joj se meso raspada ispod koe. Poela je jo predanije da koristi sredstvo za zatvaranje pora i kremu. Jednog jutra se probudila i otkrila da joj je koa po itavom telu, kao i po licu, suvie glatka i zategnuta. Pomi-lovala je svoju nogu i uinilo joj se da to nije noga ivog ljudskog bia ve votane lutke. Veoma uznemirena obratila se specijalisti koji ju je podvrgao novim testovima. Sada ju je ubeivao da joj je napadnut pankreas. Prepisao joj je nove lekove, koje je ona predano uzimala. Nedelju dana kasnije, Mariko se probudila mokra od znoja. Sedela je preplaena u krevetu, dok joj je srce udaralo kao ludo. Mora da je neto grozno sanjala. Sanjala je krv. A kad je spustila pogled na jastuk videla je krvavu mrlju. Automatski je prinela ruku obrazu. Dlan joj se ovlaio krvlju i nekim sekretom. Preplaena, pozvala me je da doem. Insistirao sam da odmah ode u bolnicu. Izgubila je dosta u teini i teko je disala. Lekari, meutim, nisu mogli da pronau nikakve nepravilnosti u radu njenih plua i njenog respiratornog sistema. Onaj sekret nastavio je da se izliva iz njenih pora. Ona je neprestano govorila da se neto nalazi ispod njene koe. Tenost koja je probijala kroz njenu kou, poslata je na analizu u specijalistiku toksikoloku laboratoriju. Laboranti su bili prezauzeti, a u svakom sluaju, ovakve komplikovane analize zahtevaju dosta vremena. Mariko je prestala da jede. Poeli su da je hrane vetaki, glikozom. Polako je nestajala, klizei u komu koju nijedan lekar nije mogao da

objasni, kao to nije mogao da se objasni uzrok njene bolesti. Umrla je posle nedelju dana. Nije se ni budila iz kome, iz polusna, je prela u smrt. Ni na trenutak nije bila svesna ta se s njom dogaa. Ne se-am se ni da sam se oprostio s njom, znam samo da sam je oajniki voleo svih tih dugih dana i jo duih noi. Sada vie nije bilo hrane u inijicama, a popili su i sav ake. Prazne inijice i tanjiri buljili su u njih sa zakrenog stoia. Malo olakanja dolo je kad su najzad stigli rezultati iz laboratorije nastavio je Sato. Bilo je oigledno da je krem za lice koji je Mariko koristila sadravao neki pdlimer, slian onome koji se koristi u fabrikama koje proizvode boju za emajl. Uvriva pora, onaj losion koji je Mariko koristila, rastvarao je taj polimer tako da je ovaj ulazio u krv. On je zaepio pore njene koe guei je iz minuta u minut, prouzrokujui mnogobrojne komplikacije na svim organima, ukljuivi mokranu beiku i pankreas. Zaprepaen, odmah sam preduzeo korake da se izmeni.hemijski sastav kremova i lo-siona koje je Ikiru proizvodila. Otada smo poeli da na teg-licama u koje su pakovani proizvori Ikirua pedantno piemo hemijski sastav. Tek 1979. godine Japansko minstarstvo zdravlja odgovorilo je ne samo na moj zahtev, ve na zahteve mnogih, da se ovaj proces ozakoni. Povod za to bila je fatalna kokjuhio, sindrom crne koe koji je nastao zbog korienja Crvene 219, ugljene boje a nekim kremovima. est meseci posle Marikine smrti, kad sam najzad mogao ponovo jasno da razmiljam, osnovao sam Kejokin kogai higaija no kai. Organizaciju za pomo rtvama kozmetikih preparata. Tu organizaciju pomagao sam dobitkom koji sam imao od Ikirua. Nikola je oseao iskreno saaljenje prema bolu koji je Sato morao da pretrpi. Mariko nije bila jedina rtva. Bilo je i drugih. 17 258 259 Sato okrete svoju aicu i stavi ruku na nju. Recite mi, Lajnir-sane, da li ste nekada osetili bilo ta drugo sem zadovoljstva kad ste bili zaljubljeni? glava mu se zatresla. Buda zna da u ljubavi ima bola i patnje pa ak i svae, kad nezadovoljstvo danima lei oko vas. Ali, to su samo prolazne stvari. One nestaju kao sneg kad sine sunce i cvetovi opet zasijaju lepotom. Sada govorim o neem sasvim drugom glava kao da mu je utonula izmeu irokih ramena. Iskustvo ne znai nita u toj stvari. Da li ste se nekada osetili zatvorenim zbog svoje ljubavi, Lajnirsane? Kao da volite vie nego to biste to sami eleli? Kao da to morate? on zbrisa siunu aicu rukom. Da li ste osetili kao da je neko okrutno srce bacilo ini na vas? U sumrak tog dana, Lju Kroker je sedeo u kolima koja su ih vozila istonom obalom Floride. Kola su jurila pored njih, a crvena svetla bila su kao oi koje neto trae. Aliks je otila u toalet u maloj kafeteriji kraj koje su stali. Oseao je vibracije druma, kao da je postao deo njega samog. Iza njega je ostala Savana River. Ispred njega se pruala Dordija, zatim Juna Karolina, Severna Karolina i tako dalje, dok je put 195 vijugao kao zmija prema severois-toku. Nisu jeli od Deksonvila: nisu smeli da se zaustavljaju u malim mestima kraj druma, jer bi lako upali svakom u oi i bilo bi ih lako slediti. Veliki gradovi imaju dobar obiaj da progutaju novodole i prolaznike: niko na njih nije obraao panju. Aliks ga je terala da uspori im su preli granicu Floride, ali Kroker je i dalje drao nogu na gasu. Mislila je da je poaavio, ali on joj nije rekao ta je naao u kolima Crvenog

udovita. Bio je to specijalni Foniks prijemnik-odai-Ija o kojem je svojevremeno itao. Sam pogled na to udo naterao ga je da se najei. Nije mislio da bi bilo ko, koga bi iznajmio Rafael Tomkin, znao da se slui ovim gadetom, a kamoli da ga ima u kolima. Foniks je bio relativno novi instrument koji je automatski pretvarao izgovorenu re u ranije odreenu ifrovanu poruku. ak i da je neko uhvatio poslanu poruku, ne bi mogao da je razume. Razumeo bi je samo onaj kome je bila name-njena. Sada, u noi koja je polako obavijala Dordiju, Kroker se pitao kuda ga je opsednutost ubistvom Angele Didion odvela. Zaboravio je na svoj posao, na prijatelje... na enu koju je ba poeo da upoznaje i da se zaljubljuje. Njegov itav ivot okrenut je naglavake. I zato? Zbog osvete prema Rafaelu Tomkinu. Jer, uprkos svemu, Kroker je i dalje bio ubeen da je industrijalac ubio An-gelu Didion. Zato je sada morao da nastavlja s tom opsesijom? Ali, sada je imao klju reenja. Aliks Logan je bila prvorazredni svedok i uprkos svemu, bila je jo iva. I on ponovo zapita sam sebe: zato? Zadrhtao je i ponovo u mislima obnovio sve dogaaje. Po svemu suden, ona je do sad ve trebalo da bude mrtva. Video ju je kako izlazi iz kafeterije i upalio je motor. Bila je iva. A uvali su je opasni ljudi, trudei se na sve naine da ne umre. Zato? Zato su je uvali samo na jednom mestu? Bilo je jasno da su mogli da je prebace gde god su eleli. Od koga su je titili? Od Krokera? Ali Kroker je bio mrtav, potopljen i smrvljen kad su se njegova kola obruila s druma u Ki Vestu. Ko je sve to organizovao? Tomkin? Odjednom, Kroker se setio Matija, zvanog Usta. On mu je dao ime Aliks Logan i adresu. Za razumnu cenu, naravno... Stanite! odjednom je urliknuo Kroker i jurnuo prema Aliks i kafeteriji. Brzo je naao neto sitnine i nazvao jedan broj. Javio se enski glas. Prvo je rekao da nikada nije uo za ime Matija, zvanog Usta. Kroker je pokuao da je ube-di. Najzad, enski glas ree da je Mati izaao, da ne zna gde je, i da ne zna kad e se vratiti. Nije mogao da joj ostavi broj telefona na koji Mati moe da se javi, a i da je imao, u ovim okolnostima ga ne bi ostavljao. Zato je samo rekao da e po-ttovo nazvati. Kreemo ree Kroker i skliznu iza volana, upravljajui kola prema drumu. Umorna sam ree Aliks, zlatna devojka pored nje-Sa. Savila se na seditu. Ali ove noi, misli mu se nisu vrtele oko zlatne devojke koja je leala savijena kao maka pored njega na seditu, uz njegov bok. Misli su mu se vratile na onaj trenutak kad je uledao Foniks i kad je osetio da ga obliva 10~ 260 Nikola je znao da on i Sato moraju da veruju jedan drugom. Bili su u dubokoj vodi, a ispod njih je bio ambis. Ako ne budu imali poverenja jedan u drugog, njihovi neprijatelji ve e moi da slave pobedu. ini mi se, Sato-sane, da smo mi sada na neki nain isti. Moda me zbog toga Nangisan ne voli. Moda je on ve osetio tu vezu ree Nikola. Kad sam bio mlad... mlad i lud dva mukarca se zavereniki osmehnue jedan drugome sreo sam enu. Bila je starija od godina koje je imala: u svakom sluaju, bila je zrelija od mene. U to vreme, mene su interesovale samo moje studije i postizanje majstorstva u borilakim vetinama. Sato je prineo obe pesnice svojim pocrvenelim obrazima: bilo je oigledno da beskrajno uiva,

 Posedovala je neku mo koju jo ne mogu da objasnim, niti u moi, mada mislim da je sada bolje shvatam. Bilo je to ba onako kao to ste vi lepo rekli, kao da je neko zlo srce bacilo ini na mene. Bio sam bespomoan pred njom. Ona je bila prava seksualna zver, Sato-sane. Jo ne mogu da verujem da je takvo bie zaista postojalo. A moram da priznam da je ba taj njen kvalitet bio ono to me je privuklo njoj. Valjda vam je jasno da ona nije mogla da bude srena osoba. Kako je i mogla? Ako nije vodila ljubav, ona je bila nesrena, sve je bilo prazno za nju. Put svakako ne. Vi i ja znamo da u Putu postoji mo i jedan esencijalni mir koji dovodi do savrenstva due. Ali, Jukio je bila sasvim beznaajna kad nismo bili obuhvaeni seksualnom igrom. Nisam razmiljao o toj strani njenog bia sve do onog dana kad smo etali kroz indaii. Najvie mi se dopadalo to mesto u Tokiju, jer me je otac uvek radije tu dovodio, nego u Ueno. Mislim da mu se tu vie dopadalo jer je to bila botanika ba-ta. Bonbori su bili obeeni po drveu, mada je vreme someij-oino ve prolo. Bio je kraj hanamia, trei od tradicionalnih dana u kojim trenjev cvet poinje da opada. Namera-vali smo da doemo da pogledamo trenje u cvatu prethodnog dana, kad su cvetovi najlepi, ali Jukio se nije dobro oseala. Ostali smo kod kue i gledali stare filmove na televiziji. Hodali smo vetrovitim stazama indaiija tog treeg dana i odjednom mi se uinilo da sam visoko na padinama Planine Joino sa sto hiljada trenjevih drveta ije kronje na vetru 261 apuu o nama. I nekako sam tada shvatio da su potpuno iste te poslednje latice trenjinog cveta i Jukio, da imaju ono neto posebno to ih ini jedinstvenim na svetu. Bilo je to nitavilo koje ju je obuzimalo kad nije vodila ljubav ali i neka strana, bolna, neobjanjiva tuga koja je bila dalja od svega to sam do tada upoznao. U svim tim godinama koje su dole posle toga, ja sam se pitao da li sam je moda voleo ba zbog toga, da li sam je zbog toga stavljao iznad svega. Jer nekako sam znao da sam ja jedini, samo ako mi vreme dopusti, koji moe da odagna tu tugu iz nje. Govorite o njoj samo u prolom vremenu, prijatelju moj. Umrla je u zimu 1963. godine. Udavila se u Zalivu imonoseki. Ah promrlja Sato. Bila je tako mlada. Kako je to tuno. Kami onog plemena osuenog na propast brinue o njoj spustio je pogled na lakiranu plou stola i obrisao ostatke prosutog sakea ivicom rukava. Sato je bio krupan i nespretan kao smei medved s Ho-kaida. Izmeu njega i Nikole bio je nepremostiv jaz, ali istovremeno su bili blie jedan drugome nego to mnogi mukarci to ostvare u toku ivota. Bili su povezani zajednikom tugom, kao braa po krvi. Bili su povezani onim to je bilo izgovoreno, kao i onim to je ostalo neizreeno. Lajnir-sane ree Sato, a kad je progovorio glas mu je bio tih i u njemu se oseao neki zatitniki, skoro oinski ton. Da li vam je nekada palo na pamet da je vie ne biste voleli, da je izgubila tu svoju bezgraninu tugu? Ili, da moda ni ona sama ne bi preivela na ovom svetu bez nje? Kad budete razmiljali o njoj, moda e vam ovo pomoi. Ali, Nikola nije razmiljao o tome. On je znao da e sle-dei logian korak biti da kae Satou'o neverovatnoj slinosti Akiko sa Jukio. Nekoliko puta je pokuavao da to izgovori. AH reci kao da su odbijale da mu izau iz grla. Kao da mu je grlo postalo paralizovano. Senka prelete preko otvorenih vrata koja su vodila u sobu i Nikola za trenutak spazi ogromnu Kotenovu figuru. ->Snmo provernva da li je s gazdom sve u redu, pomisli

Nikola, eli da se uvori da ga nisam udavio i istetovirao stari kineski znak nu njegovom obrazu. Zadrhtao je u sebi, 262 i primorao se da obrati panju samo na ono to se sada dogaalo. U jednom blagoslovenom trenutku oboje su se nali u svetu osloboenom osvete i bizarnih ubistava. Preko puta njega, Sato skoi na noge. Doite, prijatelju moj mahnuo je rukom, i preavi preko tatamija otvorio je fusumu na najudaljenijem kraju sobe. Ulete noni povetarac. Pratei Satoa, Nikola se nae na stazi posutoj ljunkom koja kao da je sijala na meseevoj svetlosti. Oko njega drhtali su tamni bouri, irio se slatki miris rua, irisa i sleza. Neto dalje odatle, mogao je da nazre lepe oblike hrizantema pored grupe drvea. Sato je stajao usred svog vrta, a grudi su mu se dizale dok je udisao sve vazduh. Oluja je rasterala zagaeni vaz-duh, bar za tih nekoliko asova pre zore. Tamo dalje iza grupe drvea, nebo je bilo ruiasto i uto, istetovirano neonskim svetlima inukua, ivot je lep, Lajnir-sane Satoove oi su sijale, odbijajui svetlost meseca i topliju svetlost koja je dolazila kroz otvorenu fusumu aren je i bogat kao neka tapiserija. Ne elim da ga suvie rano napustim. Oni kapci mu se spustie i on teko mirnu kao to rade pijani ljudi. Vi ste maioniar, Lajnir-sane. Uli ste u nae ivote sasvim neoekivano. ovek ne moe da oekuje da promeni karmu, zar ne? poeao se. Recite mi neto Lajnir-sane, da li ste vi predani tuma istorije? Moj otac, Pukovnik, je voleo istoriju ree Nikola i on me tome nauio. Onda svakako znate za vladara Go-Daigoa koji je poetkom XIV veka eleo da raskine sa Hojo vladavinom. Uskoro mu je postalo jasno da je jedini nain na koji to moe da ostvari taj da uniti divljake s Istoka, kako ih je on nazivao. Ali, on nije imao razraen plan a ni on sam nije bio vojni zapovednik. Nije znao ta treba da radi. Jedne noi je usnio kako stoji pored grana velikog, razgranatog bora, starijeg nego to je ikada video u ivotu. Ispod grana su sedela tri ministra, svaki okrenut u svom pravcu. Na junoj strani drveta bila je gomila dueka. Bilo je to scdite za osobu visokog ranga. Dva deteta se pojavie ispred Go-Daigoa, i rekoe mu da nigde u zemlji niko ne moe dugo da garantuje nje_263 govu bezbednost. Pa ipak, primorali su ga da sedne na najuz-vienije mesto. Kad se car probudio shvatio je da su bodisatve Niko i Gako pokuavali da mu predaju poruku kroz san. Pomislio je da ako pored znaka za drvo stavi znak za jug dobie naziv kamforovo drvo. Pozvao je tada svog svetenika i upitao ga da li se u blizini nalazi neki majstor borilakih ve-tina po imenu Kusunoki to e rei kamforovo drvo. Sve-tenik je odgovorio da jedini ratnik Kusunoki, koliko on zna, prebiva u provinciji Kavai na zapadu. Njegovo ime je bilo Masaigi Kusunoki i mogao je da prati liniju svog porekla sve do gospodara Taibane no Moroa ree Nikola car ga pozva i Kusunoki odmah doe. On je postao Go-Daigov taktiki komandant i njegov naj-vatreniji pristalica. U bici kod reke Minato 1333, otprilike gde je danas Kobe, on je gubio. Kad je ta strana bitka, koja je trajala sedam asova, zavrena, on je napustio bojno polje i izvrio je seppuku u oblinjoj seoskoj kui. Dostojanstvo poraza, je li, prijatelju? Sato je seo na okruglo kameno sedite bez naslona dogaaji kao to je ovaj i ljudi kao to je Kusunoki, ine nau istoriju.

Sato se nagnuo unapred dok se vetar igrao njegovim kimonom. Lajnir-sane, prole noi sam sanjao kamforovo drvo. Bodisatve nisu bile u mom snu, ali u senci su bile dve statue. Moete li da rni kaete znaenje tog sna, prijatelju? Ovo su zaista grozna vremena, Sato-sane ree Nikola obazrivo. Sato mu je davao povoljnu priliku za poetak; a da nije to samo zamka? Jo jednom je razmiljao o itavoj situaciji pre nego to je nastavio mi, poto sada i sebe stavljam uz Vas zbog te integracije i smatram se delom porodice keiretsua, pa sam delimino odgovoran za njegov prosperitet i dalji ivot, dakle mi smo opsednuti i spolja i iznutra. Sato klimnu glavom. Moramo da se borimo protiv onih koji izvravaju Vu-Sing i onih koji ele da ukradu udesni ip od vas. Nikola saeka tren. Nije ba tako. U stvari, postoje mnoge stvari koje ba sada prete ostvarenju nae integracije i stalnoj stabilnosti keiretsua. 264 Primetivi da Nikola nije rekao vaeg keirecua, Sato ree: Verovatno ste neto saznali na svom kratkom putu u Ameriku. Da Nikola klimnu glavom. Jednostavno reeno, Sato-sane, postoji muhonin, izdajnik unutar keirecua. Sato je bio vrlo miran. Oi su mu bile ledene. Izgubile su onaj zamueni pogled koji je dobio zbog popijenogsakea. Tako, dakle ree a za koga od vaih konkurenata taj muhonin radi? Ni za koga ree Nikola pre bih rekao da je izdajnik slubenik jednog vaeg konkurenta, ili da je vezan za KGB. Nikola ugleda kako se iri zaprepaenje po tom irokom, japanskom licu. Sato je potpuno bledeo. Svaki trag rumenila nestao je s njegovog lica. Ruke su poele nekontrolisano da mu se t'resti, tako da je morao da preplete prste. Povezan sa KGB glas mu je prerastao u apat. Da, sad mi je jasno. Oni bi veoma eleli da stave apu na prototip... A moda ih ne interesuje ba to, nego neto sasvim drugo ree Nikola. Sato slegnu ramenima. Kao, na primer? Nikola zna da je on sada zainte-resovan za sve to bi mogao da mu kae. Kusunoki je bio rojalista. Kao to sam i ja. Njegov car je mnogo zahtevao od njega i on je sve to uinio bez ok-levanja. Nikola je poeo da se cenjka: nije smeo da dopusti da da sve informacije koje je znao, a da pri tom ne dobije neke garancije do kojih mu je bilo stalo. Vu-ing je stvar ivota i smrti. I kao ste sam vam rekao, Sato-sane, ivot je dobar i ja takoe nemam elje da ga prerano napustim. Okrenuo se i otvorio izrezbarenu drvenu kutiju koju je doneo sa sobom. Otvorivi tri katanca izvukao je dai-katana, svoj veliki ma, iskovan pre gotovo dve stotine godina. Ma je bio dug skoro itav metar. Kad je Sato ugledao ta se nalazi unutra, njegove se oi irom otvorie i on podie pogled su tamne kutije prema Ni-kolinom licu. Sasvim tiho, on skliznu sa svog kamenog sedi265 ta i klee na kamenje ispred Nikole. Poklonio se tako nisko da je dotakao elom tlo. Nikola uzvrati ovaj gest poasti i ree:

 Moj otac je nazvao ovaj ma ijogai, za ivot. Kao to znate, on je dua samuraja. Veoma paljivo, Nikola podie opasno oruje i stavi ga izmeu njih. Moj kami prebiva ovde, Sato-sane nije morao da mu objanjava zato je doneo natrag u Japan dai-katanu: ovo sjajno oruje nije bilo za pokazivanje ve za korienje. I, dok je Vu-Sing ivot i smrt, integracija izmeu naa dva preduzea nije nita manje vana za budunost, pa bih vas. . . Integracija, integracija! eksplodirao je Sato bolestan sam na smrt od same pomisli na integraciju. Imate moju re da emo, im se Nangi-san vrati iz Hong Konga, odmah to ostvariti prema ranijim dogovorima. Za trenutak, Nikola je bio toliko zaprepaen da je potpuno zaboravio ta je eleo sledee da kae. On je bio spreman da diskutuje, nije oekivao da e se protivnik tako iznenada predati. Znai, to je dogovoreno izmeu nas ree Nikola, oseajui kako su mu usta suva. Reju i delom. Sato bez oklevanja prui desnu ruku. Nikola isprui levu ruku pa koristei slobodnu ruku obavi konopac oko njihovih lanaka. Povezani tako, stavie ake slobodnih ruku preko Nikola ih odveza. Potom Sato ree: Malopre ste hteli da mi kaete za ta je jo izdajnik bio zainteresovan pored ipa. Ili je to samo bilo isprobavanje, bez stvarnih dokaza? Oseam da je KGB umean u ovo ree Nikola imam informacije iz prve ruke koje ne mogu da se pobiju. Pa, dakle, ta je to to su eleli? pitao je Sato pomalo otro. Teni. U tom trenu, obojica ue neko kretanje unutar kue i okrenuvi glave ugledae Akiko, osveti jcnu svetlou iz kue, kako se sputa na kamenitu stazu u vrtu na kujoj su oni kle-' ali. 266 Akiko se vratila sa misije koju je trebalo da obavi u Joinou, da bi ispunila poslednje obeanje koje je dala Masa-igi Kusunokiju. Akiko oseti kako joj strah prelete kroz telo kao to ovek oseti jezu kad ue u ledenu vodu. Uhvaena je potpuno nepripremljena: niko nije smatrao za potrebno da je obavesti da se Nikola Lajnir vratio tako brzo i sada je psovala u sebi Kotena to nije imao bar osnovno vaspitanje da joj kae da Sato zabavlja gosta. Akiko! Sato je skoio kao tene koje trai krilo svog gospodara nisam oekivao da se tako brzo vrati. Mislio sam da e doi tek sutra posle podne. Tetki je bilo loe ree ona nije bilo nikakve svrhe da ostajem due. Sea se Lajnir-sana. Upoznali ste se na venanju. Akiko obori oi, dok je krenula napred po ljunku obasjanom meseinom. Kamenje je bilo belo u tami, dok je njena senka prelazila preko njih. Naravno da se seam, ao mi je zbog smrti Tomkin-sana. Molim vas, primite moje sauee. Jedno vreme kao da nita drugo nije radila nego samo buljila u njihova lica u senci. Jedva da je obratila panju na to kako se Sato uurbao da joj ponudi da neto popije i pojede posle dugog i napornog puta. Uinilo joj se kao da njen mu hoe da je se to pre otrese. Pitala se o emu li su to dva mukarca diskutovala kad ih je ona prekinula.

Na Satoov uas, ona sede na kamenu klupicu na kojoj je ranije te veeri on sedeo. Sato je govorio, ali nju i Nikolu kao da je obavijao neki oreol, kao da su bili jedina dva bia na svetu. Osetila je prve znake panike kako se pojavljuju i odluila je da mora hitno neto da uini pre nego to izgubi Stazu. ta se to dogaalo sa njom? Sto je vie gledala u to lice koje je toliko dugo vremena uila da mrzi, s gotovo neljudskom strau, vie ju je obuzimalo oseanje bespomonosti. Kao da je gubila kontrolu nad sobom. Zato? Kako je on to delovao na nju? Oseajui kako joj se sve vrti u glavi, ona posegnu za toplim sakconi koji joj je Sato doneo. ula je sebe kqko tanunim glasiem trai da joj donese jo sakoa. Jedva je mogla da prepozna svoj glas. Glas joj je zapinjao u grlu, mislila je da e da je udavi. 267 Pa ipak je nastavila da ga gleda, pratei svaku crtu njegovog lica i svaku liniju glave, oseajui kao da ih fiziki dodiruje. Godine su jurile ispred njenih oiju kao velovi na vetru: godine predanog vebanja, opsesivne predanosti. Srca ispunjenog ljubavlju ona je zaboravila na e za osvetom, a tokom svih ovih godina neprestano je ponavljala: osveta e biti moja. Kako je smela sad da to zaboravi? Ta reenica davala joj je snage da zatvori oi i da eka sutranji dan. Uz nju je odrasla. Bez te reenice nikada ne bi doivela svitanje. Kao da joj je srce probola strela. Amida! Plakala je bez suza. Poela je da drhti zbog saznanja o ovome to je Nikola izazvao kod nje. O, Budo mislila je elim ga, elim ga toliko jako da mi se vid magli. Tokio JESEN 194? JESEN 1963. Ikan je ivela unutar bleozelenih i smeih zidova Fu-jaa. Zamak u kome nema noi bio je njen dom od njene osme godine. Te godine, a otada je mnogo godina prolo, glad.je vladala zemljom. etva je bila loa. Siromani seljaci nisu imali novca, a ni hrane i bilo je malo nade da zarade neto u toku godine. U Japanu kau da su loa vremena najbolji prijatelji tradicija jer u tim vremenima ljudi se vraaju na puteve svojih predaka. Tako je bilo i u porodici Ikan te godine. Letina njenog oca nije bila nita bogatija od susedskih, koja je bila vie nego loa. Kao da je zemlja odbijala da prui hranu te godine. Ikan je posumnjala da se neto udno dogaa, kad se vratila s polja s nekoliko pregrti pirina i zatekla majku kako jeca. Sutra ujutro Ikan su odvezli iz roditeljske kue u pranjavom kamionu koji je smrdeo na kupus i paradajz. Imala je malu torbu u koju je smestila svoju jadnu imovinu. Ona je bila odreena da spase porodicu. Putovala je u predeo Joi-vara. Kao mnoge mlade devojke tokom vekova, Ikan je trebalo da bude prodata da bi se bavila prostitucijom. Na taj nain, ona e spasiti porodicu od sramote potpune propasti. Za razliku od zapadnjakog shvatanja prostitucije, Japanci u tome vide neto plemenito, pomeano s nekim udnim dostojanstvom. Kao to je ozakonio mnoge stare obiaje, ogun Tokugava ozakonio je i baiun, prodaju prolea, kako se to kae u Japanu. iJuimio, a i bogatiji samuraji, mogli su sebi da obczbc-de usluge svojih ljubavnica. AH, siromaniji samuraji bili su 269

primorani da se obrate za usluge prostitutkama, jer kao to je sam Tokugava rekao, prostitucija je bila potrebna da bi se izbegla preljuba. Godine 1617., dvanaest meseci posle Tokugavine smrti, feudalni gospodar u Edou zamolio je Tokugavinu vladu da mu dopusti da stvori specijalnu oblast unutar grada za baiun. Naao je naputeno polje puno trske koje se nazivalo Yosivara. U godinama koje su dolazile, drugaije se pisalo polje zasaeno trskom, pa je Joivara postalo poznato kao polje sree. Stari sektor crvenih svetiljki nestao je u vatri 1656. godine, i ponovo je sagraen u delu Asakusa, gde je ostao sve do aprila 1958. godine. Godine 1949., uio je sensei Ikan, vlada je objavila da sav pirina koji se gaji mora da bude predat kraljevim samurajima. Seljaci treba da se hrane prosom. Pogoeni ovim, seljaci su morali da dopuste enama da tkaju i iju i da alju mlau decu u gradove da teko rade. Pa ak i to nije bilo dovoljno. Tada je obino ensko dete odabirano i prodavano u burdelj, da bi porodica mogla da preivi. Ikan je poela da ivi u Zamku u kome nema noi, najstarijem zdanju te vrste u Joivari, kao kamuro; bila je to neka vrsta uenice koja ui da postane oiran prostitutka vieg nivoa. U meuvremenu je bila veoma zaposlena spremanjem i ienjem. Kad joj je bilo dvanaest godina, Ikan je polagala veoma strogi ispit, poloila ga i prela u nivo shinzo, gde je poela da ui za baishun. Ta obuka je obuhva-tala uenje pevanja, teku umetnost pisanja haiku, ikebanu, chano-yu, igranje, studiranje knjievnosti i, naravno, uenje voenja ljubavi. Za Ikan ti ispiti nisu bili nikakav problem i u sedamnaestoj godini ona se uzdigla do visokog stepena oiran. Pune etiri godine bavila se ovom tekom i kompleksnom trgovinom na najbolji mogui nain, dostojanstveno i dobro, a njen otvoreni, radoznali um primao je samo ono to je bilo najbolje kod ena oko nje. Imala je, meutim, ono unutranje saznanje i volju da mukarcu naini zadovoljstvo ne samo fiziki ve i intelektualno i estetski, stvarajui za njega poseban iroki svet koji je jedino ona mogla da mu otvori. 270 271 Na svoj dvadeset prvi roendan, Ikan je postala taju, najvii stepen od tri mogua stepena oiran. Nikada u istoriji Zamka u kome nema noi nije neka ena postala taju u tako mladim godinama. Zato je pripremljena svetkovina u njenu ast. I u toj svearskoj atmosferi, kad je ake nekontrolisa-no tekao, kad je samisen pleo mreu muzike u zamagljenom vazduhu, Ikan je prvi put srela Hiroija Samidu. Bio je to ovek veoma jake linosti, nije bio lep, a nije bio ni ruan, ali ono to ga je odlikovalo bila je velika snaga duha i to ju je privuklo njemu. Sa svoje strane, imada je nju primetio skoro odmah. Njegove oi zadrale su se na njenoj alabasternoj lepoti, a srce mu se pretvorilo u vodu. Nikada mu nije bilo palo na pamet da bi mogao da se zaljubi. Mukarac se ne zaljubljuje u geju. ovek dolazi kod geje da se opusti, da se odmori i da provede no potpunog uivanja. Pa ipak, u trenutku kad je ugledao Ikan, njena neverovatna lepota ga je pogodila. inilo mu se da nikad na takav nain nije razmiljao ni o jednoj eni, ak ni o svojoj supruzi.

Ikan je imala neki oreol oko sebe koji nije mogao da se objasni i definie. ak su i druge oiran tajno aputale izmeu sebe o tome, oigledno joj zavidei. Jer, ona je posedova-la neto za im uzdiu svi iz ovog sveta. Tako se i imada naao uhvaen u Ikaninu maiju. Njegov pogled je neno milovao svaki preklop njenog sjajnog kimona, tri providne kanzai od kornjainog oklopa koje su ukraavale crnu masu njene blistave kose, kui jednostavan tradicionalni ealj od tsuge drveta koji je bio zataknut na temenu. A kad je izgovorila prve reci kroz delimino otvorene usne, ak i samo okretanje glave prema njemu nateralo ga je da zadrhti od elje koju je odmah osetio. Naravno, nisu imali prilike da budu sami na ovoj sveanosti, a nije bilo ni prethodno dogovoreno da se sretnu, kao to se strogo potovalo u Fujau. Ali, idue nedelje, kad je imada mogao da nae malo vremena, vratio se u Joivaru. Na pragu smee i zelene graevine zastao je, drhtei. Kia je padala i on pogleda prema nadstrenici i crepovima na krovovima. Kao samuraji u staro doba, i on se sada prerulo da bi doao u ovu oblast crvenih lampi. Nije bila stvar u tome to se on stideo da doe ovamo ili to je eleo da to sakrije od svoje ene. tavie, Zamak u kome nema noi slao je njoj raune za trenutke zadovoljstva koje je on proveo pod tim krovom. Pre bi se reklo da se on ovako ponaao zbog politike i privredne klime koja je vladala u to vreme u birokratskom aparatu. Kao zamenik ministra u Ministarstvu spoljnih poslova, imao je mnogo neprijatelja i mnogi su eleli da on nestane sa tog mesta. Ledeni vetar duvao je niz ulicu, i on zadrhta i vre omota svoju pelerinu oko sebe. Onaj prokleti lovaki pas, pukovnik Lajnir, ve je njukao unaokolo traei krivca i mada je imada bio savreno ubeen da je svoje koske duboko sakrio i dobro zakopao, nije mogao da se smiri i opusti. Znao je da ne moe da se osloni na premijera, ukoliko istina izie na videlo. U stvari, poto je dobro poznavao Joidu, bio je ubeen da e on prvi skoiti da isporui Simadu kao rtveno jagnje gaiinima, ukoliko doe do suenja za ratne zloine. Rat. I sama pomisao na tu strahotu natera Simadu da zadrhti. Sve se uvek vraalo na rat. Zagleda se u svoje ruke. Dlanovi su mu bili vlani od znoja. Duboko je udahnuo, trudei se da se smiri. Pri povratku kui, svratie u Sinto hram i molie bogove i kamije za dar poverenja i blagoslov zaborava. Da nije bilo onog gaiina Lajnira, sve bi sada bilo mirno, sve bi bilo u redu, znao je to. Odjednom, vrata Zamka u kome nema noi irom se ot-vorie i svetlost se prosu na sve strane. imada pouri da ue. Prvo, nije hteo nita drugo od nje nego da ga poslui ajem. Kompleksni ritual anoju bio je tako nean kao masiranje ili'uivanje u kadi punoj tople vode. Dok je posmatrao Ikan kako samo za njega izvodi ceremoniju pripremanja aja, svi problemi mu jasno iskrsnue pred oima. Svi strahovi i sve sumnje pojavie se, ali dok je posmatrao njene skladne pokrete sve to poe da se topi kao suze koje kapaju u bazen. Uprkos brigama koje su ga morile, on shvati kako se divno oputa, kako mu se um proiava onako kako je mislio da nikada nee osetiti. Svaki pokret koji je Ikan nainila, bez obzira da li je uzimala oljicu ili dodirivala svoju kosu, bio je beskrajno gra272 ciozan i pun nenosti, tako da je imada oseao kako njegovo uivanje sve vie i vie raste, jedva shvatajui ta znai sve to je izgovorila, jer njene reci nisu mogle da budu

obine i trivijalne. Ona nikada nije govorila tek da bi govorila. Svako njeno pitanje ili svaki odgovor koji bi dala na njegovo pitanje, bili su fascinantni i elokventni. U svetu van Zamka u kome nema noi, imada je bio ovek stariji od svojih godina. Ali ovde je Ikan imala sposobnost da to otera i, slino zmiji koja skida kou, on se ponovo raao u njenom prisustvu, oduevljen njenim neverovatnim vetinama. Ali, u ovaj udesni odnos poeli su da se uvlae kom-plikovani oseaji. Ikan je shvatila da je imada neto posebno kad joj je prilikom druge posete doneo komplet tradicionalnih kanzai napravljenih od cugi drveta u slinoj mustri kao njen kui. Sada je imala kompletan set za kosu. Kasnije, te noi, dok je leala u njegovom zagrljaju, dok im se znoj meao, dok je oseala udaranje njihovih srca, kad je on najzad neno prodro u nju posle beskrajnih asova milovanja i pripremanja, Ikan je znala kakvo je to oseanje. Bila se zaljubila. Odluka da rodi bebu bila je njena lina. Imala je tu privilegiju kao taju to je bio obiaj koji su pre mnogo godina ustanovili gospodari koji su upravljali Zamkom u kome nema noi. Ikan je bila sigurna da eli da nosi Simadino dete. Insistirala je na tome da se ne via vie ni sa kim i za to je morala dobro da plati. U stvari, platio je on, ali nije mnogo brinuo oko toga, mada se moda njegova ena zaudila kako to da su rauni iz kue zabave sada vei nego obino. Ikan nikada nije palo na pamet da e moda roditi kerku koja e je za sva vremena vezati za Zamak u kome nema noi, a koja e i sama ostati zauvek u Fujau. I zaista, Ikan je rodila ensko dete, vriteu, runu bebu bez kose. Tri puna dana Ikan je jecala na svom futonu. Njeni sjajni snovi o blistavoj budunosti bili su srueni u jednom trenu. U svom egoizmu ona je bila ubeena da nosi muko dete zar nije svakog dana provodila po dva asa u Sinto hramu dva bloka udaljenom od kue u kojoj je stanovala, molei bogove, traei njihovu pomo? Zato je odbacila iz \ svojih misli sve strane posledice koje mogu da se dogode ako rodi kerku. Jer, sva enska novoroenad postajala su vlasnitvo gospodara Zamka u kome nema noi, da bi bila pripremana da tokom godina zamene majke kao nove ojran ili, eventualno, taju, ako bi im bogovi bili naklonjeni. itav trei dan provela je razmiljajui o tome. Uzela je ak i malo hrane koju su joj doneli, ali jo nije htela nikoga da vidi. Najzad, poto je zapalila tapie tamjana i poto je izgovorila molitve Amidi Budi, zatraila je da vidi svoju bebu. Nema jo imena, ova mala, gospo rekla joj je starica koja je kuvala i brinula o njoj kad bi bila bolesna: predajui mali zaveljaj u Ikanine ruke dodala je. To je loa srea. Ikan spusti pogled na siuno lice svoje keri koje je jo bilo smeurano i crveno. Reiko, jedna od kamuro koja je pala na ispitu, hranila ju je ree starica tiho, dok je posmatrala lice svoje gospodarice. Ova mala je jako gladna, Starica se zaki-kotala, nadajui se da e tako razbiti groznu atmosferu koja je vladala u ovoj prostoriji. Ikan odsutno klimnu glavom. Nije bilo uopte vano ko je hranio bebu: njoj i tako nee biti doputeno da je doji. Zapalila sam mnoge tapie tamjana rekla je starica uinila sam sve to sam mogla da zatitim ovo nevinace od loe karme. Ali, gospo, oprostite mi, ona mora da ima ime.

Ikan je ula ta ena govori, ali bilo je nemogue rei ta se odvijalo u njenom umu. Oseala je da je obuzeta strahovitom krivicom. A sada, licem u lice s tim siunim biem koje je rodila, znajui na koji je ivot osueno i da ju je do toga dovela njena nepromiljenost, oseala je bol u srcu. Njene blede usne se otvorie i ona apnu. Da, stara. Ime. Rei u ti ime za nju. Osetio se uzdah u sobi, kao da je jesenji vetar nekako proao kroz odkrinuti prozorski okvir i sad se uzvitlao oko njih. Ikanine oi se napunie suzama tako da se siuno lice potpuno izgubi ispred njenih oiju i postade nekako nejasno. Njen apat se jedva uo: Zovite je Akiko. 274 Akiko je bila veoma zdravo dete, jako i neustraivo kao da je deak. Rano je prohodala, kao da je u tom jo najranijem dobu znala da e vrlo brzo morati da se oslanja na sopstvene snage da bi preivela. Iako je Ikan nauila da voli dete, retko kad je pokazivala svoja oseanja. Radije je preputala staroj kuvarici da se brine o bebi, a rado ju je poveravala i drugim devojkama, koje su sve bile oduevljene njom. Drala se nekako po strani, kao da se plai deteta, naroito onda kad su oni koji upravljaju Zamkom u kome nema noi doli da pozdrave novoroene i da ostave poklone pored njegovog usnulog tela. Simada je esto dolazio u Zamak u kome nema noi, i kao i pre, provodio je duge strasne noi s Ikan. Ali jedno mu je stalno odbijala njegovu molbu da pogleda njihovu malu ker. Toliko je eleo da je dri, da je naui prvim recima, da ona zna da joj je on otac. Bilo je to neko specijalno zadovoljstvo za nju da dri Akiko podalje od imade. Akiko se seala da je jednom srela oca. Bio je nevero-vatno topao proleni dan. Bilo je to negde izmeu njenog treeg i etvrtog roendana. Igrala se sa Jumi, starom kuvari-com, i vratila se u majinu sobu, kao to je obino radila u to odreeno doba dana. Ali umesto da zatekne majku kako je eka da joj oelja kosu, nala je mukarca u smeem ode-lu. Imao je pomalo oborena ramena, krupne ruke, tanke brkove, krupne obrve kao oblake. Osmehnuo se kad ju je ugledao i ona primeti da ima malo ute zube. Akiko-an ree i nakloni se. Ona mu uzvrati poklon. Bila mu je dovoljno blizu da bi mogla da oseti miris cigareta koji kao da ga je obavijao. Na-brala je nos i poeala ga prstom. Doneo sam ti dar, Akiko-an nagnuo se prema njoj i ispruio ruku: na njegovoj aci bila je divna necuke konja s oborenom glavom, dok su mu kopita bila zavitlana kao da je u kasu ili kao da se neeg uplaio. Statueta je bila izrezbarena od drveta magnolije. Akiko je buljila u figuricu, ali se nije pokrenula da je uzme. To je za tebe. Zar je ne eli? elim apnula je. Onda se on osmehnuo i uhvatio je za drugu ruku. 275 itavo posle podne nam pripada rekao je. Bilo je doba hanamia i on ju je vozom odvezao do malog parka van grada, gde su blage padine bile pokrivene ras-cvetalim stablima treanja. Simada pokaza prema nebu i ona vide narandastog i zelenog zmaja sa ponosnom glavom tigra. Akiko se nasmeja-la dok je on ponirao i vitlao se na vetru. Ali, najvie joj

se u pamenje urezao trenjin cvet. Bilo je tako tiho ovde, da se Akiko inilo da uje kako padaju nene, ruiaste latice kroz sasvim ist vazduh i kao da je vreme stalo i kao da je sve bilo njima podreeno. Podigavi glavu ona se glasno nasme-jala od sree, beei od imade i vraajui mu se. Zaletala se u njegove pantalone. elela je da i on igra s njom. Nikada vie nije videla Simadu i prolo je dosta vremena pre nego to je shvatila zato. Za vreme koje je provela s njim nije joj ni palo na pamet da bi on mogao da joj bude otac. Ono to nije mogla da shvati, bilo je zato se ubio samo 24 asa poto ju je upoznao, gledao je, igrao se s njom dok su prolazili ispod procvetalih grana trenjevog cveta. Mislila je da to nikada nee moi da mu oprosti, a onda je shvatila stranu istinu da nikada nee moi sebi da oprosti. to se tie Ikan, ona vie nikad nije bila kao pre, posle imadine smrti. Kao cvet trenje u hamaniu, ona je dostigla svoj vrhunac lepote i propustivi da ga iskoristi, skliznula je i vie nije mogla da se vrati unazad. Strana melanholija nadvila se nad nju, utisnuvi joj bore u lice. Poela je strahovito da pije ake i obino se onesveivala usred neke seanse, kao da joj je preteko bilo da ostane budna suvie dugo. Oni koji su gospodarili Zamkom u kome nema noi, postali su zabrinuti, a kako je Ikan brzo propadala, postali su besni. Ona je mogla jo mnogo godina da bude vrhunska prostitutka, a kad vie ne bi bila privlana za seks, mogla je kao najizvebaniji sensei da ui svom zanatu mlae ene. Ali, tako nee biti. U prolee 1958. godine kad je Akiko napunila 13 godina, Ikan nije mogla da se digne sa svog fu-tona. Vest je prostrujala kroz Fujao kao zli duh, zbog ega su devojke postajale nervozne ili loe volje. Razgovaralo se apatom kad je doktor stigao i popeo se polako do njene sobe. Akiko je bila u grupi devojaka kojima nisu doputali da se popne gore. 18* 276 Ikan vie nije bila iva. Njeno divno telo bilo je mrtvo. Stari Ickar je odmahivao glavom i coklao jezikom. Seo je na ivicu njenog futona i zagledao se u njeno bledo lice pomisliv-i du nikad u ivotu nije video tako fascinantno lepu enu. Pored nje je pronaena flaa ake, i mala prazna kutija. Na njenom dnu video se ostatak belog praha. Doktor ov-lai pljuvakom mali prst i zavue ga u kutijicu. Nagnu glavu i liznu vrh prsta. Zauo je neki pokret iza sebe i on brzo skloni kutijicu u dep. Pomislio je da sada bar neto moe da uini ako joj ve nije pomogao za ivota. Kad su ga gospodari zamka pitali od ega je umrla, podigao je ramena, spustio ih, i rekao im da je najverovatnije imala srani udar to je u neku ruku i bilo tano. Nije mislio da ih lae niti da falsifikuje izvetaj o smrti. Njega je, u stvari, dirnuo Ikanin odlazak. itao je u tampi o zaprepaujuem samoubistvu ministra Simade i o optubama koje su podignute protiv njega. Ova ena je dovoljno podnela. Neka joj bar smrt bude dostojanstvena i mirna, mislio je stari lekar. Zato je i rekao da je umrla od sranog udara, jer takva smrt nee izazivati dalje komentare i prepri-avanja. Oni koji su gospodarili zamkom nisu gubili vreme, objanjavajui Akiko ta se dogodilo. Najzad joj je i samoj sinulo kakav e njen ivot biti do kraja, moda e umreti isto ovako kao i njena majka. To saznanje je bilo strano, i ona nije mogla da se pomiri sa njim.

Te noi je pokupila sve to joj je pripadalo, ba kao to je Ikan uinila one noi pre nego to e je odvesti sa imanja njenih roditelja. Uzela je i nekoliko stvarica koje je njena majka volela i koje nije htela da ostavi gospodarima zamka. Uskoro je prela usku ulicu i zaokrenuvi za ugao nala se u tami. Naravno da su krenuli u poteru za njom. Imali su prava na to. Bila je velika vrednost i suvie su investirali u nju. Akiko je prvi put posumnjala da je prate kad je videla dve senke kako se kreu dva bloka iza nje, jedna ispred druge. Ne bi uopte primetila te senke, jer bili su veoma vesti i veoma tihi, da nije bilo make. etiri mala maeta sisala su maku kad se Akiko nala na njenoj teritoriji. Maka je skoila, 277 pretvorila se u krvoednu zver i plamteih oiju bacila se na Akiko. Pokleknula je, trudei se da to vie ukloni lice i ramena od pobesnele make, dok su joj noge klizile prema ivotinji. Tada je primetila mali pokret i oi joj se rairie. Oseajui kako joj srce jo bije u grlu, Akiko se uklonila od pobesnele make, ubeena da se duga ruka gospodara zamka pruila za njom. Ali, nije bilo sile koja e je vratiti na to omrznuto mesto. Tako je odluila. Pre e umreti nego to dopustiti, ali pre toga e nekoga ozbiljno povrediti. Ne oklevajui ona je otvorila svoj kovei od bambusove trske i izvadila revolver. Bio je prilino mali, sa sedef-nom drkom, kalibar 22, dobro nauljen i u dobrom stanju. Bio je napunjen, dobro je to proverila pre nego to ga je izvukla iz skrovita ispod futona svoje majke. Zato je Ikan uvala oruje, to Akiko nikako nije mogla da dokui, ali onog dana kad je to otkrila pre godinu dana imala je dovoljno zdravog razuma da to nikome ne kae, ak ni majci. A ni kad se spremala da pobegne nije htela da ga ostavi. Sad joj je bilo jasno zato. Pribliavali su joj se. Akiko zatvori kovei i stade mirno s pitoljem iza lea. Bilo je udno to ne osea nikakav strah. Roena je za no, i tama nije u njoj izazivala uas kao kod ostalih ljudi. Oseala se sasvim ugodno u tami, i volela je intimnost mraka. Nou bi se dizala sa svog futona u Zamku u kome nema noi i obilazila bi mnogobrojne prostorije, penjui se skrivenim stepenicama, traei tajne prolaze. Jedan joj prie. Bio je visok i mrav. Utapao se u tamu tako da je ve skoro stigao do nje, pre nego to je postala svesna njegovog prisustva. Okrenula je glavu, preplaena upr-kos svega, i kriknuvi udno, besna na sebe to ga ranije nije primetila pitala je: Sta hoe? glas joj je bio udni apat, jedva ose-tan, kao daak vetra koji je ljuljao grane cipresa iznad njene glave. On je utao, jer je znao da svaki zvuk moe da ga izda. Sada, kad je bila otkrivena, Akiko oseti kako joj strah ispunjava duu. Oi su joj bile irom otvorene, enice rairene do maksimuma dok se zabuljila u tamu s namcrom da bar neto nazre. 278 Znam da si tu rekla je tiho, trudei se da joj glas ne drhti ako mi se primakne, ubiu te. Ali, uprkos tim hrabrim recima poela je da drhti. Ose-ala je da je sleena do kostiju i sve oko nje inilo joj se nekako strano i zastraujue. Plaim se, priznala je sama sebi najmirnijim unutarnjim glasom koji je mogla da postigne. Ali, ako mu dopustim, on e me ubiti ili, u krajnjoj liniji, odvui natrag u Zamak u kome nema noi, to bi svakako bilo gore od smrti.

Ba je poela da izvlai revolver iza lea kad je ose-tila neije prisustvo sa svoje leve strane i pomislila je: To je drugi! U tom je osetila kako joj neko pritiska grlo i refleksno je pokuala da die. Poto nije mogla, osetila je kako je hvata panika i ona kriknu, izvukavi jednim zamahom revolver, a njen kaiprst je pritiskao i pritiskao obara. Zelela je da uini bilo ta samo da doe do vazduha. Eksplozija metka koji je izleteo iz cevi natera je da krik-ne od straha. Kao da ju je neko udario po uima. Zanela se, trudei se da ode to dalje odavde gde je osetila ruku smrti. Svetlost je zaslepi i ona se baci unazad na drveni zid, skliznuvi niz njega kad su je noge izdale. Oseala je neto u oima i ona prinese slobodnu ruku elu. Kosa joj je bila lepIjiva i vlana, ispunjena nekom tenou koja se slivala niz njene prste. U noi je krv bila crna, a njen bakarni miris ispunio joj je nozdrve terajui je na povraanje. Brisala je lice i jecala. Pojavi se senka iznad nje i ona instinktivno podie revolver, skoro sasvim izgubivi kontrolu nad svojim ponaanjem. Pokuala je da ponovo pritisne obara, ali prsti nisu hteli da je sluaju. Revolver nestade iz njene ake, a ona slomljena poe da jeca i apue: Ne elim da se, vratim, nemojte da me vodite natrag. Osetila je da je podiu s ulice, osetila je na licu sve noni povetarac. ula je kako se neka vrata otvaraju pa zatvaraju, osetila je toplinu kue, osetila je da je ovo mesto nepoznato ali prijatno, a jedno je bilo najvanije: to nije bio Zamak u kome nema noi. Spustila je glavu ... 279 Lice se pojavi pred njom, bilo je to lice oveka s Meseca, udno, a sputalo se prema njoj kroz mreu koju su ispleli veliki paukovi... Akiko kriknu i pokua da zakloni lice rukama. inilo joj se da pada i nekako istovremeno ide unapred. inilo joj se da se vrti kao list na jesenjem vetru... ovek se podie, i njoj se uini kao da joj je velika teina pala s grudi. Da li je sada bolje? glas je bio tih i milovao je, a imao je seljaki naglasak. Ne mogu... da diem glas joj je bio piskav i ona shvati da su joj usta i grlo toliko bolni da ne moe da proguta pljuvaku. Uskoro e sve moi osmehnuo joj se ovek, ili joj se tako inilo, jer jo nije mogla dobro da ga vidi. Kao da ga je gledala kroz prozorsko staklo, zamagljeno od kie. Ne vidim te dobro, razliven si rekla je. Kad prestane da places neni glas joj ree nee vie imati taj problem. Spavala je otada, ponekad padajui u vrtlog iz kojeg bi je samo njen ogromni strah vraao na povrinu i ne bi joj dopustio da potone dublje u nesvest. Sanjala je neke udne snove koji su je plaili. Njeni oni kapci stalno su se pokretali, a noge i ruke su joj se tresle i drhtale kao kod usnulog psa. Kad se najzad probudila, bila je ve skoro no. Njoj se inilo kao da je malo vremena tu provela, a, u stvari, prolo je punih 18 asova otkako se dogodila ona strana scena na ulici. Odakle ti revolver? Bilo je to prvo pitanje koje joj je postavio. Znala je, naravno, odgovor, ali napor da otvori usne i progovori bio je suvie velik i nedostian za nju. Stavio je ogromnu drvenu iniju larmen dosankoa ispred nje. Sedei prekrtenih nogu na tatamiju, pored futona na kome je leala, on preplete prste na grudima i poe utei da je posmatra.

Akiko se malo podie na leaju. Miris ukusne supe s rezancima bio je suvie primamljiv i uklonio je sva druga 280 oseanja iz njenog uma. Tek kad je prestala da jede, prime-tila je da mali revolver lei pored nje. O njemu se on raspitivao kad joj se malopre obratio. Zagledala je malo bolje futon. Tkanina je bila laka ali videlo se da je pohabana. Pogled na siromani leaj natera Akikino srce da bre zakuca i mora da se to odrazilo u njenim oima, jer se ovek koji je sedeo preko puta nje osmeh-nuo i rekao: Nema ega da se plai kod mene, Kodomo-gunjin. Akiko podie prste do desne strane svog ela, blizu korena kose. Kad je utolila glad shvatila je da tu neto boli. Osetila je zavoj pod prstima. Zato me naziva Malim vojnikom? Moda ree on, neno gurnuvi pitolj prema njoj preko tatamija iz istog razloga iz kojeg ti nosi ovo. Oborio je glavu. Nije ni udo to je prvo pomislila za njega da je ovek s Meseca. Lice mu je bilo okruglo, imao je obraze obeleene oiljcima od boginja i spljoten kineski nos. Imao je duge brkove koji su se nisko sputali, ali kose je imao malo. Pa ipak, lice mu je bilo nekako privlano i neno. Naklonio se. Ja sam Sun Hsiung. Kako da te zovem? Ve si mi dao ime, zar ne? Kodomo gunin. Klimnuo je glavom: Kako eli. Nagnula se unapred i uzela revolver s tatamija. inio joj se nekako teak. Nije ga pogledala kad je opet progovorila. Sta se dogodilo... prole noi? Sun Hsiung stavi dlanove na vrhove kolena. Ubila si oveka koji te drao. Ispalila si jedan metak koji je proao kroz njegovu lobanju.Kroz levo oko. Metak je razbio kost i zadrao se u njegovom mozgu. Mrtav... je? Potpuno. A drugi? teko je progutala pljuvaku. On je ba hteo da te dokusuri kad sam ja stupio na scenu. Mislio sam da e te ubiti. Morao sam da ga spreim. Akiko otvori usta da postavi jo jedno pitanje, ali kao da se u poslednjem trenu predomislila. 281 Poslae ih jo. Sun Hsiung slee ramenima. Verovatno. Ona stavi prst na obara i podie pitolj. I njih u ubiti. Sun Hsiung ju je posmatrao jedno vreme. Nije ju pitao ko bi to mogao da bude ko e poslati nove koljae za njom. Bie to nerazumno ree mislim da to ne bi bilo dobro. Njen pogled je bio pun iznenaenja. Zato? To mi je spasilo ivot.

Ustao je, ostavivi je, tu, u tiini, da naui svoju prvu lekciju. Nije pitolj spasao Akiko od smrti ve sluaj koji je na-neo Sun Hsiunga. Kad je dola do tog zakljuka, podigla se i krenula je da ga trai. Bio je napolju, iza kue nagnut nad drveem u svom divnom bonsai vrtu. Akiko je stala na ivicu vrta. elim da nauim rekla je tiho. Lampion od pirinanog papira visio je na svojoj crnoj gvozdenoj kuki, a svetlost je padala na Sun Hsiungova ramena dok je radio. Nije se okrenuo i nije nainio nikakav pokret kao da ju je uo ili bar da je bio svestan njenog prisustva. elim da me naui svemu to ti zna. Pogledala je u revolver koji je jo drala u ruci. Bilo je neko udno oseanje sigurnosti koje je oseala dok ga je drala u ruci. A sem toga, bilo je to neto to je pripadalo njenoj majci. Polako, obazrivo, prolazila je kroz paljivo oblikovana stabla da bi prila do mesta na kome je on radio kleei na kolenima. Molim te apnula je i kleknula pored njega na usku stazu od ljunka, nagnuvi se unapred, pruivi mu revolver na otvorenoj aci uzmi ovo. To je jedino to imam. Sun Hsiung ostavi svoje alatke u stranu i polako se okrete. Poklonio joj se i podigavi pitolj s njenog dlana ree: Domo arigato, kodomo gunin. 282 Te noi, kad je ubila koljaa, skoro se i sama ubila. Zato joj je elo bilo povezano. Kad je najzad skinula zavoj ostao je crveni oiljak koji je vremenom prerastao u mali beliasti nabor koe. Metak koji je ubio napadaa povredio je i nju. Pucala je iz suvie velike blizine. Bila je zadovoljna to je dala pitolj Sun Hsiungu. Poetak njenog uenja iznenadio ju je. Dan joj je poinjao u pet asova ujutro. Uenica i sensei poinjali su ve-be u noi. Kad bi poinjala da beli zora bili su u Tai Chi Chuanu sporim pokretima, koji su razvijali sistem za ravnoteu i koordinaciju, ali drugaije nego to se to ini u baletu. Od ranog prepodneva do posle podne Sun Hsiung bi je ostavljao samu da bi itala knjige koje je on birao za nju. Akiko je bila predan italac, imala je sjajnu memoriju i bogat renik. Bila je predana uenju. Kad bi se Sun Hsiung vratio sa svojih svakodnevnih dunosti povlaili bi se u bonsai vrt, bez obzira kakvo je vre-me bilo. Poneli bi blokove od pirinane hartije, male etkice, lonie s mastilom. Akiko prvo nije bila zainteresovana. Srce joj je gorelo od nestrpljenja i esto je morala da prekine rad zbog napetosti. Glava joj je bila puna razliitih oseanja. Stalno je mislila na onu no kad je pobegla iz zamka. Sada je nestalo straha i hladna, proraunata mrnja rasla je u njoj. Nije volela da slika. Mogla je da provede sate i sate u nenom Tai Chiu, mogla je satima da se oputa, ali ovo... je bilo previe. Kad joj je prvi put pruio blok papira i etkicu, rekla mu je to. Sun Hsiung je pogledao i rekao: Kodomo gunin, mislim da sam odabrao odgovarajue ime za tebe. Mora da naui da bude smirena, pre nego to te nauim borilakim vetinama. Ali, slikanje... njen ton je bio takav kao da govori o ubretu.

Sun Hsiung je razmiljao o tome da nije negde pogreio. Pitao se da li ovo malo divlje bie moe da bude naueno najteoj lekciji strpljenju. Slegnuo je ramenima. Njena karma e to odrediti: njegova karma je bila da je ui. Posle toga. . . 283 Pre nego to moemo da ponemo s tvojom obukom, moramo da ti oistimo srce od mrnje rekao joj je. Ja sam za sada uspeo da sakrijem tvoj trag. Nee proi mnogo vremena i oni e opet krenuti da me trae. Ali vie nisi sama na svetu, Kodomo gunin ree on, i stavi loni s mastilom ispred nje. Njene oi se odvojie od njega i ona se zagleda u sne-no belo prostranstvo papira koji je leao na njenom krilu. Ali ja ne znam kako da slikam rekla je, nekako tunim glasom. Sun Hsiung se osmehnuo: Onda da krenemo od poetka rekao je. } U toku sledeih meseci slikanje je bilo najomiljeniji deo dana za nju i poela je da se raduje zvuku kljua u bravi, to je najavljivalo da se njen sensei vraa kui. Podigavi glavu, ona bi gledala kroz prozor i videla bi kako sunce prodire kroz ogradu od bambusove trske. Prepoznala bi najlep-i trenutak u danu. eljno bi tada zatvorila svoje knjige i prikupila svoj materijal za slikanje. Susrela bi ga na fusumi koja je vodila u vrt, dok joj se um radovao novim saznanjima. I mada toga prvo nije bila svesna, mrnja je polako poela da ili iz njenog srca, izlivajui se u kreativnost za koju je Sun Hsiung pretpostavio da e biti odgovarajua, za nju. Onog dana kad je strano padao sneg, pokrivajui zelene i smee boje Japana Sun Hsiung je shvatio da .je dolo vreme da pone s teim lekcijama. Nije joj dopustio da zaspi itave noi. Poeo je, mada je znao ta to moe da :znai za nju, a i za njega. Istini za volju, nikada ranije nije imao uenicu i da je on bio drugaiji, svakako bi oseao nesigurnost u onome to je sada pokuavao. Ponekad bi shvatao da je bilo udno to ju je tako odmah prihvatio. U Japanu, kao i u Kini, od ene se oekivalo da sledi nareenja oca dok se ne uda. Tada bi morala da slua mua, a u sluaju njegove smrti, najstarijeg sina. Najgori greh koji je ena mogla da poini bio je taj da ne moe da rodi. U tom sluaju, prema nekim starim zakonima;, od nje se oekivalo da napusti kuu. U nekim sluajevima mogla je 284 da pristane da njen mu prihvati sina kojeg bi dobio od svoje ljubavnice, ili da usvoji sina nekih roaka. Kad je vladar Mutsuhito prestao da vlada 1912. godine, prialo se da njegovoj? sina nije rodila zakonita supruga nego ljubavnica. Mladi vladar po imenu Taio vladao je upr-kos tome. Njegova vladavina je bila kratka. Godine 1926. nasledio ga je njegov roeni sin Hirohito. Podseajui se svih tih istorijskih dogaaja, Sun Hsiung je poeo da razmilja o tome da je poeo da zastranjuje. On je doao sa kineskog kontinenta pre mnogo godina, jer se nije slagao sa nekim odredbama vlasti. Svoj ivot je posvetio velianju snage, kao nekada stari japanski samuraji koji su danju pokazivali snagu, a nou ueli za podatnou nene ene.

On pogleda na zapeto telo Malog vojnika koje je precizno radilo propisane vebe, pri svetlosti bakarne svetiljke. Mali potok znoja uinio je da se njena koa ija. Pitao se da li bi s takvom istom radoznalou posma-trao muko telo, i sa tako uzburkanim oseanjima koje nije mogao da objasni. Da li bi bio svestan kako se divno zateu miii na leima, kako se savijaju lepc oblikovane butine dok radi odreene vebe? Ona je sve radila tako vesto i graciozno, da je samom Sun Hsiungu bilo teko da poveruje da s njom radi tek est meseci. Kao da je bila njegova uenica ve punih est godina. Njegove oi poletee prema udubljenju izmeu njenih butina kad je ona podigla jednu nogu, i postide se zbog uzbuenja koje je osetio. Pa ipak, nije mogao nita protiv toga. Bio je ovek koji je znao da zagospodari svojim eljama kao i svim ostalim: kad bi osetio elju za seksom, odlazio bi u novi deo karjukai gde bi lako zadovoljio svoju e. Ali, to su bili trenuci koje je sam odabirao i njegova gvozdena volja odreivala je noi u kojima e izvoditi te erotske vebe, ne -samo za svoju nasladu ve i za nasladu svoje partnerke. Sada, prvi put otkako je bio mla neobuzdan deak, njegova elja se javila nekontrolisano, muei ga. Besan, pokuao je da obuzda svoj razum, ali razum nije imao veze s tim. On je bio mukarac i znao je da ne moe da gospodari nagonom. Sada je govorilo Sun Hsiungovo telo i on je znao negde duboko u sebi da mora da se odazove tom primitivnom zovu. 285 Tog jutra, dok je njegova uenica jo spavala posle nonih asova, on se iskrao iz kue da bi ukrao zadovoljstva u svetu vrba. I sada, mada je oseao beskrajno zadovoljstvo koje je kolalo njegovim telom zbog onoga to su mu radili, mada je dva puta izbacio seme otkako je bio s ovom taju, kto su bile samo povrne senzacije koje nisu mogle da obuzdaju buru. Sun Hsiung je razmiljao o ovome, tokom itavog puta do kue. Kad je okrenuo klju u bravi i kad je najzad uao u svoje svetilite odjednom mu je postalo jasno gde lei uzrok njegove uznemirenosti. Dok je prolazio kroz tihe prostorije, doao je do ode-Ijenja u kome je spavala njegova uenica. Fusuma je bila de-limino otvorena, kao i uvek i Sun Hsiung zastade da je pogleda. Spavala je. Lice joj je bilo okrenuto na jednu stranu, prema njemu. Leala je na leima, jedna noga joj je bila izbaena a druga otro savijena u kolenu tako da je ak i u snu imala stav kao da e da skoi. I dok je kleao pred njenom sobom, obuzet snagom njenog wa, Sun Hsiung oseti pulsiranje u miiima trbuha, neto slino onome o emu govore ronioci Avabi. Pognuo je glavu i zagledao se u njeno usnulo lice, da bi bio siguran da to nema veze s njom. inilo mu se da se neto prua kroz prostor izmeu njih i da poinje da ga miluje s unutranje strane. Mislio je da je tako neto nemogue. On je dosta znao o ahou, ali ovako neto nije doiveo. I to od nekoga kao to je Mali vojnik? Pa, ona nije nita znala o jahou. Nije bila obuavana u tom smislu. Tako blizu njega, Akiko se pokrete, istee obe noge, podie ruke iznad glave i istegnu i njih, kao neka velika maka. Njeni kapci se podigoe i njene enice se upravie prema njemu kao da ga je kroz kapke ve i ranije netremice posma-trala. Doi promrmljala je potpuno nekontrolisanim glasom. A kako se Sun Hsiung nije pokrenuo, nije rekao ni re, njeni kapci zatreptae i on oseti kako se pulsiranje u donjem delu njegovog trbuha pojaava, prenosei se snano na

njegov polni ud. Njegovi testisi poee da se napinju i uvijaju kao da ih miluje neka svilena ruka koja je trenutak kasnije uhvati286 la i osnovu njegovog penisa. Poeo je da osea kako njegovo uzbuenje rasle, kako mu ud postaje nesavladivo tvrd i eljan. Ne! urlao je glas u njegovoj glavi, ali nije imao kuda. Kao da je sanjao pod vodom, on je polako plivao kroz prostoriju, oseajui kako ga nene ruke miluju po snanim ramenima. Dugi prsti milovali su zadnji deo njegovog vrata i donji deo lobanje. Sun Hsiung vie nije oseao ni ruke ni noge. Bio je svestan samo jednog beskrajnog zadovoljstva koje ga je preplavljivalo. Ona s puno dostojanstva, ali i koketerije, otvori svoj kimono, a njene ruke se podigoe da miluju njegove grudi njegov trbuh, bradavice. Jedan njegov deo odbijao je da je vidi nagu. Ali druga strana, ona koju je ona izazivala, elela je to to pre. Sasvim polako i neno ona je rairila svoj tanki pamuni kimono tako da se deo po deo njenog vrstog mesa i divne koe pokazivao. Najpre onaj deo koji je on ve ranije ppsmatrao na vebama, a zatim najintimniji delovi koji su ga izluivali. A kad mu je sve bilo otkriveno, on je zadrao dah kad je ugledao njene dojke koje se pojavljuju, prvo jedna pa druga iz senke kimona. Pojavie se na svetlosti, i on ugleda tamne bradavice, tamnije od noi. Ako je Fui-san najsavr-enija planina na svetu, onda su ovo svakako bile najlepe dojke na svetu. Siuan krik ote se sa Sun Hsiungovih usana, dok je nagnuo glavu u nemom odavanju potovanja. A Akiko, zatvorivi oi dok je oseala kako njegove usne obuhvataju prvo jednu pa drugu njenu bradavicu, milovala je njegov vrat na veoma vesti nain koji je nauila u Zamku u kome nema noi, oseajui sada s novim saznanjima koja je stekla gde su nervni zavreci i milujui ih svojim dugim prstima. Znala je kako da ih ispuni energijom, kako da ih natera da se zapale i da ih smiri, da bi ih kasnije dovela do beskrajnog uivanja. Ali, kao da joj to nije bilo dovoljno: bila je nestrpljiva i njena desna ruka kliznu izmeu njihovih tela, traei i da fiziki oseti ono to je ve oseala umom u poslednjih nekoliko trenutaka svog sna kad je neto duboko u njoj postalo 287 svesno neijeg prisustva pored sebe. A onda kad je osetila da je to Sun Hsiung, istog trena je osetila kako od njega prema njoj struji jaka seksualna elja. Tada je posegnula za njim, i tada, jo na ivici svesti, pokrenula je svoj va preko pros-(ora koji je bio izmeu njih. Sada je imala u rukama ono to je ve u mislima dotakla, i ona uhvati njegove teke testise u aku, dok su njeni dugi prsti neno milovali kou sve do anusa. Sun Hsiung, koji je bio zateen lepotom njenih grudi, odjednom oseti milovanje njenih vetih prstiju i srce mu se ispuni radou. Ona ga je dodirivala tamo gde je bio najosetljiviji, ubrzavajui njegov puls. Oseao je neverovatnu teinu i neku tromost, kao da je postao medved. Njegov razum vie nije bio onako bistar, i misli mu nisu bile sasvim jasne, a svi kristalni prolazi kroz koje je on uspeno dolazio do loginih zakljuaka sada su bili zamagljeni. Oseao je da ga hvata neka snaga koju nije mogao da obuzda. Nesvesno je zajeao dok su njene veste ruke vodile njegovo zadovoljstvo i njegovu elju sve dalje i dalje. Teko diui, skinuo je svoju i njenu odeu. Spustivi je na futon, on stavi svoju grubu aku na njenu butinu, pokreui je sve vie dok nije osetio najneniji

deo njenog tela. Beskrajno neno i polako, on je poeo da je otvara i zaljubljeno se zagledao u latice koje je to otvaranje otkrivalo. Njegove nozdrve zadrhtae kad je osetio njen miris. Osetio je kako mu erekcija ludi u njenim rukama, kako neto u njemu peva i trai da se oslobodi. Kao da je ona posedovala neki prirodni afrodizijak od kojeg je vazduh postao sladak i lepljiv kao med. Njen meki breuljak bio je nadohvat njegovih usana. Nikada nije bio gladan kao sada. Nikada nije oseao ovakvu elju. Svaki deli njegovog bia bio je koncentrisan na nekoliko narednih trenutaka. Imala je gustu, tamnu dlaku na Venerinom breuljku, a sa strane se videla nena koa. To ga je izbezumljivalo, jer je shvatao da je ona ve ena, ali je jo i sasvim mlada de-vojka. Bez trena oklevanja, razdvojio je palevima njene sjajne usne. Kad je Akiko osetila vreli vrh njegovog jezika u samom sreditu svog bia, ona se izvi u luk i zajeca od 288 zadovoljstva. Kao da se sunce spustilo s neba i poljubilo je izmeu butina. Osctila je meutim da, ako istovremeno ona miluje njega, da i njeno zadovoljstvo sve vie raste. Okrenula se i izvivi svoj dugi vrat, pritisnula je usne na kou iznad njegovih testisa. Oseala je teko podrhtavanje njegovog uda kad je to uinila i ona poe da grgue duboko iz grla, prenosei te drhtaje na njegov nabrekli ud. On nije prestajao da je ljubi, a oi su mu se skoro ukrstile zbog jaine oseanja koja su pretila da ga ugue. Kao da ga taju nije upravo osuila dva puta u karjukai: inilo mu se da nije imao seksualnog zadovoljenja godinama. Njegov jezik se kretao gore-dole po njenom najosetlji-vijem delu, i kao da mu je nikada nije bilo dosta. Uskoro je osetio zatezanje i drhtanje njenih snanih dugih miia na butinama, i on se koncentrisao na to da joj produi zadovoljstvo uivajui u svom potpunom slatkom predavanju. uo ju je kako grgue i uzdie uz njega, i oseti elektrini dodir njenih ukruenih bradavica po trbuhu dok se ona vredno trudila da mu donese beskrajno uivanje. Hteo je da ona doivi prvi stvarni orgazam, ali nije bio siguran u sebe koliko jo dugo moe da izdri to slatko muenje. Ona jo nije direktno dodirnula sam vrh njegove erekcije, mada je on znao da e uskoro eksplodirati i bez tog dodira. Jedan deo njega udio se njenoj vetini, a drugi je bio protiv toga, pa ipak nastavljao je da je miluje. Sada je poela da se gri, miii joj skakali ispod koe, njene butine se irom otvorie i zategoe, tvrde kao kamenje. Osetio je po-slednji titraj njenog bia. A onda se dogodi neto neoekivano, osetio je kako se izvlai ispod njega, kako ga okree na lea i kako ga gleda irom otvorenih oiju dok se penjala na njega uvodei sam vrh njegovog uda u sebe. Uzdahnuo je i preko volje podigao bokove s futona jer je svaki dalji dodir s njom postajao opasan. Bokovi su joj se pokretali napred-nazad, dodirujui prvo sam vrh njegovog penisa. Dodirivala ga je u ritmu zbog kojeg je on izgubio dah. A onda je odjednom ona klizila po njemu, i on stavi ruke na njene grudi i pomoe da se probije kroz slatku membranu. 289 A onda, kao da je neto eksplodiralo, on je prodro sasvim u nju. Osetio je kako se zatvara oko njega, i kako ga njeni prsti miluju i privlae, terajui ga da ue sve dublje.

Zajaila ga je i pritisnula dojke s ovrslim bradavicama uz njegovu kou, a njeni mali beli zubi sinuse, dok je ona vrtela kukovima izazivajui ludilo kod njega. Sun Hsiung je stezao zube a ile na vratu mu nabrekoe kao konopci. Neprestano je jeao, a sada je prodro sasvim duboko u nju, ali oi su mu bile irom otvorene jer je eleo da uiva u itavom prizoru. Ponovo je potrese snaan drhtaj, ovog puta se vraao u velikim talasima i njeno drhtanje se prenosilo na njega. Po-merio se jo jednom sledei njeno drhtanje, i znao je da vie ne moe da izdri, sve je u njemu poelo da se topi; sve njegove energije je nestalo, sva snaga je krenula niz njegove zategnute butine, klizei kao nit srebra. Kad su njene nestrpljive ruke i dalje igrale oko njega, a njeni unutranji miii stezali njegov nabrekli ud, on oseti kako poinju da ga potresaju veliki grevi i kako ga neka beskrajna toplina obuzima, elei da prodre jo dublje u nju, da je raskine, neto to nikada ranije nije osetio kad je bio s enom. Poela je da plae dok su joj se bokovi kretali u luakom ritmu i dok je i dalje trljala njegov ud, duvajui mu svoj slatki dah pomean s njegovim intimnim mirisom u lice, a njena vlana kosa je pala kao veo preko njenih oiju. Njen stomak se zgri, miii zadrhtae i on opet oseti kako ga njeni snani prsti grabe, milujui ga s nenou za koju je mislio da ne postoji. Oseti kako se vraa orgazam koji je ve malopre do-iveo i to je mislio da je nemogue da e oseti ti s takvom snagom. Neto duboko u njoj ono isto neto neobjanjivo to je ve ranije posegnulo za njim dok je spavala milovalo ga je i izazivalo podiglo ga je uvis tako da je on doiveo orgazam u istom trenu kad i ona i oni poletee zajedno na talasu sree. Tako neto Sun Hsiung je ranije oseao samo u borbi kad je ivot zavisio od ravnotee oseanja i kad je smrt poivala u blizini. Tresui se kao list na vetru, Sun Hsiung dopusti njoj da ga sasvim obuzme i da ga vodi. Digao se na krilima njene ekstaze, i osetivi ponovo erekciju, eksplodirao je u njenoj unutranjosti, darujui joj sve to je imao. 19 290 bilo tada ve kao komple Sensei, elim da tio kako mu se s je da od prvog trena V beno doi Bo" efga * . Sve do sada A je to? - pitao lampe. o Je !a ' ndakadje -*ala predugi, ? '^^v: se duboko rekla: iTakJ "m,1111 ^ ^ * ^ U Se srce ledl- ali zna V3J trenutak neiz-PtpUn izbrisa iz mis, ' Stigaa >>A ta drhtao na svetlosti male k kou Je krasen crvenim zlatn

 nekako nekompletna b tog S8am da = ->Ptpuno te potrebe da me upozoravate na nn ^ r preduhitrila- Nema pogodivi tano njegovemisli pa8nostl' Sensei ~ rekla e Je podreena njegovoj eli da slua njegove 2Lf tj i zajedniko saznanje da niti karmu. 1Sta Je Sada bila rekla je, ipak spremnost promeni njenu se Ne plaim se smrii ni umiranja<< __ fek]a a^ naJ ~ djedn0m kao pulsirala puna vota me su se sukobila dva i su van da SVetlU kJa Je Vg mesta taku kosnnn ' saznanja: one mogu da budu samo 291 delimino kontrolisane, a u nekim drugim trenucima mogu da te promene, mogu da unite sve ono to si nauila ovde. U tiini koja ih je oboje guila, Akiko nakloni glavu i ree: Razumem, ali ja u se paljivo uvati tih opasnosti. Onda je jasno da mora da poe ree Sun Hsiung, i prui joj preko tatamija savijeni list papira. Sutradan ujutro, kada je zavrila pakovanje, ona uze svoj blok s pirinanim papirom, etkice i tueve, ali on joj to sve uze Ovo ne moe da nosi tamo kuda si krenula, Mali vojnice ree on. I prvi put Akiko oseti dubinu tame u koju je bila spremna da sie. To me rastuuje, sensei. Bile su to poslednje reci koje je sensei uo da je promr-Ijala. Popili su poslednju oljicu aja zajedno i nekoliko trenutaka kasnije ona podie svoje torbe i, poklonivi mu se, napusti ga. Prvi put mu se tada naklonila sa anoju, poklonom kojim uenik pozdravlja senseia. Posle toga, Sun Hsiung je dugo sedeo pored oljice ohlaenog aja, dok su zeleni listii kruili odbijajui da se smire na dnu. A onda, paljivo, kao da je od kristala, on podie njen blok i njene etkice koje su bile ostavljene na drugom kraju tatamija. Pritisnuo je blok na grudi, a njegove oi poee da prouavaju lepe oblike bonsai drvea u vrtu. uo je kako se neka ptica tuno javlja kroz otvorenu fusumu: nije uopte bio svestan da je u prostoriji odjednom postalo neverovatno hladno. S blokom, vrsto pritisnutim uz grudi, on je poeo polako da se klati na bokovima. Najzad, samo jedna slana suza poe da klizi niz njegov obraz i pade na ivicu bloka koju papir popi i ona nestade zauvek.

I V etvrta knjiga -----------------. FA CHI (Pritisnuti okida) Hong Kong/Vaington/Tokio MAUI/RELI/HOKAIDO Prolee, sadanjost Bojim ?e, gospodine Nangi, da su vesti mnogo gore nego to smo vi i ja mogli u poetku da pretpostavimo. Tanzan Nangi je seeo i srkutao svoj bledozlatni aj od jasmina, zagledan kroz prozore kroz koje se viefa Botanika bata Hong Konga. Iza nje je bio Viktorijin zaliv a visoko gore Vrh. Nalazili su se na samom vrhu kule od elika i stakla, u kojoj su bile kancelarije Sveazijske banke, nasred centralnog De Ve Rouda. Nastavite ree Nangi, otresajui pepeo s cigarete u kristalnu pepeljaru koja je stajala na stolu ispred njega. Alen Sju baci pogled na fasciklu kojom se igrao, mada je bilo oigledno da mu za sada nije uopte potrebna. Obrisao je naunicu, a zatim provukao prste kroz kosu. Bio je Kinez onizak, vrsto graen rodom iz Sangaja, i kao svi njegovi zemljaci, imao bistru glavu i uroeni mir. Sada je, meutim, njegova oigledna uznemirenost ispunjavala prostoriju. Poeo je da hoda gore-dole po starinskom buhara tepihu. Da vam dam primer: mi imamo tri etvrtine interesa u Van Fa graevinskom planu na Novim teritorij ama u Tai Po Kau. Prva hipoteka je ve isplaena, ali na ivici smo da podignemo drugu, a to ve ne bismo mogli da izdrimo. To ne smemo da dopustimo. Stanove bismo morali da izdajemo po 16.000 hongkonkih dolara meseno da bi nam se graenje isplatilo. Meutim, biemo sreni ako sada uspemo da dobijemo po pet hiljada hongkonkih dolara meseno. Taj kraj nije ba omiljen za stanovanje, sada kad se zna da istie 99-go-dinji zakup Velikoj Britaniji. 296 Alen Sju prestade za as da koraa. Spustio je fasciklu koju je do tada drao u rukama na gomilu slinih na uglan-canom, politiranom pisaem stolu. Lista naih promaaja je skoro beskonana. U njegovom glasu se oseala iskrena odvratnost. Entoni in nije mogao da vam nanese vie tete, ak i da je tajno radio za nae konkurente. A da li je radio za nekoga? interesovao se Nangi. Ko bi to mogao da kae u ovom gradu? Sjuova ramena se podigoe i opustie ali, sumnjam u to. Jo nekoliko banaka se uplelo isto ovako kao mi, mada nisu tako duboko potonuli. Odmahnuo je glavom. Ne, mislim da je gospodin in bio samo gramziv, a gramzivost je najgori neprijatelj razumnog rasuivanja. Nangi se nagnuo unapred i nasuo jo malo aja u svoju oljicu. Zatim se udobnije namestio u konoj fotelji s visokim naslonom koja je, inae, bila Sjuova. Zagledao se u gustu mreu betonskih graevina na Viktorijinom vrhu. Recite mi, gospodine Sju kad je poslednji put ovde bio ozbiljan zemljotres? Trenutno zbunjen pitanjem, Alen Sju mirnu oima iza naoara s metalnim okvirom.

 Ima tome ve dve godine, mislim. Hmm Nangijeva panja bila je jo prikovana za betonske oblakodere. Jedan dobar zemljotres, pravilno tempiran, napravio bi ovde dosta tete, zar ne? Ove zgrade bi padale levo-desno, kao deje kule od kocaka. Izgubljeni bi bili mnogi ivoti, mnoge porodice bi bile zbrisane, prestale bi da postoje, mnoga blaga bi nestala okrenuo je glavu da bi doDro pogledao Alena Sjua, a zatim ga iznenada upitao. A za koga vi jo radite, gospodine Sju? Ja. .. izvinite, gospodine Nangi, ali bojim se da ne shvatam o emu govorite? Ma, hajde, hajde ree Nangi mislei u sebi da su svi Kinezi isti nema mesta skromnosti. Svako u Hong Kongu dri vie od jednog posla, tako je unosnije. Zastao je da bi nasuo aja u oljicu. Uzmimo Entoni ina, na primer. On nije bio samo predsednik Sveazijske banke u l long Kongu, ve je bio pukovnik u vojsci gurnuo je oljicu aja prema Sjuu. 297 Nemogue! Alen Sju je opet zastao. Znao sam ga godinama. Nae ene su zajedno kupovale jednom nedeljno. Onda ste svakako znali i sve o njegovoj finansijskoj situaciji ree Nangi blago, pokazavi na fascikle sa njihovim optuujuim sadrajima. Istraivaki tim koji je on najmio dobro je obavio svoj posao. Ne znam nita o tome ree Sju vatreno. Nangi klimnu glavom. Kao to nita ne znate ni o njegovim pravim vezama. Alen Sju je posmatrao Nangija jedno vreme, trudei se da zaboravi svoju instinktivnu mrnju prema Japancima kako bi mogao da vidi ovog oveka u pravoj svetlosti. Znao je da samo ta jasnoa i prava procena situacije mogu da mu pomognu. Znai li to da i vi mene optuujete, da sumnjate da i ja radim za neku drugu zemlju? Ne, s te take moete da budete mirni ree Nangi, osmehnuvi se. Hajde, gospodine Sju, hoete li da popijete neto sa mnom? Alen Sju je oseao da e se uskoro slomiti, dok mu je srce udaralo u podgrlcu. Bilo kako da ovde krene razvoj dogaaja. ree Sju ja neu biti iznenaen. Srknuo je svoj aj koji je ve postao leden, a zatim je oljom pokazao na graevine koje su se videle kroz blistavo staklo prozora. Pogledajte samo te visoke kule. Sasvim slabi potres bio bi dovoljan da ih uniti. Ubeen sam da su sazidane bez dovoljno elinih sipki u betonu. Omiljeni trik je da se cement sipa preko est sipki dok inspektor posmatra. Naravno, cement je pun peska pa se nee stvrdnuti. im inspektor odmakne, ipke se vade i nose na ono mesto koje e sledee pregledati. Kad inspektor ode, iste ipke se nose na sledeu graevinu. A sve je to, u stvari igra, jer je inspektor ve dobro potplaen od strane graevinske kompanije da ne zagleda previe u ipke i cement. Nangi zadrhta. Strano je to se ta igra igra s ljudskim ivotima. I milionima dolara. Sju slegnu ramenima. Ako mogu da kupim dvanaestogodinju dcvicu dole u Van aju, zato ne bih mogao da kupini graevinskog inspektora? 298 Razlika je u tome ree suvo Nangi to dvanaestogodinja devica za koju ste platili svojim teko zaraenim dolarima moe da bude jedva slukinja vaoj roenoj eni.

 Onda je moja strast a i to je oblik gramzivosti zaslepela moje dobro prosuivanje. Nangi odjednom ustade. Koliko vam meseno plaaju iz Kraljevske Albert banke, gospodine Sju? Alen Sju je skoro ispustio svoju porculansku oljicu. Oseao je kako mu puls bije u uima, inilo mu se da preci urlaju u njegovom umu. On pomisli: Veliki Buda, ta e sada biti s mojom porodicom? Ostau bez posla i to u asu kad je ivot najtei. Nangi je sasvim polako spustio oljicu sa ajem pored hrpe fascikli na stolu. Hajde, hajde ree Nangi pa to je vrlo lako pitanje. Ali, odgovor je veoma teak. Molim vas... Ne elim da sluam objanjenja, gospodine Sju prekide ga Nangi. Traim ovde nekoga kome bih mogao potpuno da verujem. Da li moete da obavljate ovaj posao za mene, ili ne? Vi dobro znate, gospodine Sju, ta e biti s vama ako ne moete Nangi ga nije isputao iz vida. Alen Sju se strese, ali ne ree nita. Stajao je vrlo uspravno mada su mu kolena klecala. Naravno, mogao je da izae odavde, odbijajui i samu pomisao na neto takvo. Ali kuda bi ga to odvelo? Nikuda. Da li je imao neke garancije da e ga Kraljevska Albert banka primiti? Poslovno trite se suzilo na mnogim poljima a naroito na bankarskom planu otkako je najavljeno da zakup istie. Mislio je na svoju enu, na njihovo estoro dece, na tetku i dva ujaka od kojih je jedan bio udovac i koliko samo roaka s enine strane za iju je budunost i blagostanje on bio odgovoran. Naravno, mogao je da negira tako neto ali oseao je da to ne bi bilo mudro. Rezultat bi bio isti kao da je otiao. Nangi je bio tvrd orah. I bio je Japanac. Ali ako se pokae fer, moda e dokazati da bi od njega mogao da bude dobar slubenik. Sju odlui da kae istinu. 299 Kraljevska Albert banka plaa mi deset hiljada hong-konkih dolara meseno da ih obavetavam o svim transakcijama Sveazijske banke. Sju zadra dah. Mogao je da uje ubrzano kucanje svog srca, kao um morskih talasa u uima. Dobro ree Nangi, udarajui gumicom na olovci o sto, a zatim die pogled od danas je vaa plata udvostruena, gospodine Sju... Veliki bogovi zapadnog vetra pomisli Sju, a tanka linija znoja pojavi se na ivici njegovog ela. Kroz est meseci videemo ta se ovde postiglo, i kakva e tada biti pozicija nae banke, pa emo vau platu podii ili spustiti. Naa pogodba vai od danas za godinu dana njegove oi nisu silazile sa Sjuovog lica. Ako u tom periodu banka krene putem profita, ja u se potruditi da uinim neto za vas. Pre nego to se povuem, obezbeiu vam da primate deset odsto od svih dugova koje Sveazijska banka uspe da naplati. Imaete potpisan doivotni ugovor. Nangi sa zadovoljstvom primeti da je Sju sasvim poble-deo. Njegovo iroko lice bilo je sasvim bezbojno. Odmah u prekinuti sve svoje veze s Kraljevskom Albert bankom Sjuov glas je bio slabaan i tanak, a oi su mu postale staklaste.

 Tako neto ne smete da uinite ree Nangi. Uzi-maete lepo svojih deset hiljada meseno, a kroz dva meseca traiete poviicu. Sam bog zna da ste je zaradili. Sjuovo lice se smrailo. Gospodine, bojim se da ne razumem olakanje kao da je kolalo njegovim biem zamagljujui mu um, i spreavajui ga da jasno razmilja. Od danas, gospodine Sju, vi ete snabdevati Kraljevsku Albert banku tano onim informacijama koje vam ja budem davao. A istovremeno ete se oslanjati na mene i pove-ravaete mi sve ta se dogaa kod konkurenta. eleo bih da znam koliki im je kapital van zemlje, koliko se proiruju, koliki su im investitorski ciljevi za godinu dana, za pet godina, za deset godina. Spustio je glavu. Shvatate li, gospodine Sju? Sju se ve toliko oporavio da je mogao da se osmehne. O, bogovi sve etiri strane sveta molio se u sebi noas u napraviti sveanost za svakog od vas. 300 Potpuno shvatam va plan, Nangi-sane i odobravam ga ree Sju glasno. ini mi se da u beskrajno uivati u svom novom poslu. Ali briga mu opet promeni lice ali, ne moete da oekujete od mene spektakularne rezultate kad kapital otie od nas. Banka je na ivici nesolventnosti. Ako se dogodi da nam potez spaavanja uspe a ja se molim svim bogovima da nam pomognu ipak e nam biti potrebno vie od dvanaest meseci da se dovoljno povratimo kako bismo, tek tada, mogli da razmiljamo o napredovanju. Pomoi e nam dve stvari ree Nangi, ne uzbuujui se. Pre svega, dofaiemo u roku od sedamdeset dva asa neophodni kapital. Smem li da pitam za njegovo poreklo? ubacio je Sju. Bolje se pripremite da deo tog kapitala mudro investirate kako biste imali maksimalnu dobit u minimalnom vremenu. Sju je odmahivao glavom. ' Bojim se da je to veliki rizik. To je previe za nas u sadanjem stanju. Ali, uz informacije koje ete vi dobijati od Kraljevske Albert banke to nee biti nikakav rizik Nangi se osme-hivao dok je ustajao. Zajaite im na lea, gospodine Sju, kao to pas iz hrama jai na velikom zmaju. Neka oni preuzmu sav rizik, neka obave sav posao dok ete vi initi da na novac raste, osloboen svakog rizika klimnuo je glavom. estitam vam! Ovo je veliki dan za vas. Hoemo li da odemo negde i proslavimo? Tanja je petljala oko terminala kad se iznenada pojavi ifra. Bila je to ista srea. Ali, da se bilo ko drugi naao pred ekranom, mogao bi samo da bulji u nerazumljivu poruku i ona bi odmah bila obrisana. Misija Sabljarka, kako ju je Tanja pomalo ironino nazivala, bila je njena zamisao. Ona je bila njen pokreta i kontrolor, uglavnom zbog toga to je u pitanju bila lina Minkova stvar. Nije to bilo ba sasvim tano, ali Sabljarka je postala pravi posao pre godinu dana. Trebalo je odavno zavriti s tim. Sabljarku je trebalo unititi, kao to je Tanja i pred301 lagala. injenica je da svako u Crvenom sektoru ili na bilo kom drugom mestu u Porodici pogrei, biva unitavan. Samo su Mink i Tanja mogli da odlue drugaije. U trenutku kad je Tanji postalo jasno da je Sabljarka prela liniju koju nikako nije smela da pree, da je zala u sektor linih oseanja, postala je obazriva. Jedan od njenih poslova, preutno a samim tim veoma znaajan, bio je i taj da titi Minka. Prema njenom

rasuivanju, izabran je veoma opasan trenutak za neto. Znala je, meutim, da kad se lina oseanja umeaju u posao, ovek ne misli da li je pogodan trenutak ili nije. Tako je Tanja postala Sabljarkin uvar, iako je znala koliko je sve to ludo. Neke stvari mogu dovoljno dugo da se uvaju na ledu a neke ne, ali nita ne srne da bude suvie dugo na otvorenom. Smislila je zatitu osam ljudi u dve smene. Ali Mink je rekao da e Sabljarka smatrati da je to odvratno. To e joj ograniavati slobodu. To su ba bile njegove reci. Tanja je uutala udei se, jer to ba i jeste bio cilj misije. Takva zatita se koristila kad su ozbiljniji ljudi bili u pitanju, ali mogla je da bude uspena i kad je u pitanju bila prijateljiica kao Sabljarka. Najzad je uinila onako kako joj je on naredio: postavila je samo dva uvara. Ali, nije zaboravila na to. Bila je u stalnoj vezi s njima. Sabljarka je bila veoma pokretna i Tanja nije elela nikakvu greku. Jedini put kad je sebi dopustila greku razlog je bio Mink, ali Mink je tada pogreio, i sve je bilo otkriveno. Mink je mislio da ak ni ona ne zna za njegovu ljubavnu vezu, ali ona je znala. Tanja je sada posmatrala blistava zelena slova koja su igrala po ekranu. Kad je poruka zavrena, za trenutak je posmatrala zaostala slova a zatim je pritisnula dugme za deifrovanje. Pojavi se re Zaista? i Tanja otkuca uvodnu reenicu. Deifrovana poruka poe da se ispisuje preko ekrana. Imala je samo jedan minut vremena da je zapamti. Ako ne pritisne dugme obeleeno print da bi dobila odtampanu poruku, kompjuter ARRTS e rasturiti poruku, kao da je nikada nije ni bilo. Pobledela je dok ju je itala. Poruka je bila takva da je Tanja suvie dugo oklevala da li da je odtampa ili ne. Tako je, na kraju, sam kompjuter odluio i rasturio fe .~ 302 je nestalo sa ekrana. Meutim, to sada i nije bilo vano jer je ona jo blistala pred Tanjinim oima. Tiho je opsovala Minka i njegove line probleme. Jer je poruka pretvorila Sabljarku iz mogueg problema u problem koji je zahtevao hitno reavanje. Pritisnula je dugme za slanje poruke i otkucala ono to je smislila. Kad se pojavio samo datum, setila se da se ifre menjaju jednom nedeljno i da je ba danas vanost staroj ifri istekla. Trebalo je uzeti novu. Znai, trebalo je otii do Tonija Tirsona. Ustala je i sila dva sprata nie. udo od oveka bilo je okrueno brdima hartije i ifrantskim mainama. Mada je Mink zaposlio Tirsona da neprestano radi na deifrovanju stranih ifri gotovo tokom itavog dana, Tirso-nov avolski um imao je vremena da smilja nove ifre Crvenog sektora. Govorio je da ih je nemogue odgonetnuti. Tanja.mu je verovala. Kad je ula u njegovu kancelariju, Tirson je sedeo na vojnikom krevetu na rasklapanje koji je tu bio smeten na njegov zahtev. Tanja je sumnjala da udo od oveka nema uopte linog ivota: esto je spavao u zgradi. A zbog oblasti koje je pokrivao, najveim delom Aziju, razvio je udne navike za spavanje. Zdravo ree on lakonski. Hoete kafu? Pruio joj je golu miicu: imao je na sebi majicu kratkih rukava na kojoj je velikim slovima bilo ispisano Depeche Mode. Njegove farmerke bile su skroz izbledele. Udarite injekciju u ovu venu, doktorka. Tanja se nasmejala prilazei maini za kafu i punei dve velike olje. Pruila mu je jednu.

 Teka no? Zagrizao je tost i zamumlao, zatvorivi oi od oduevljenja. Hrana za bogove. Srknuo je kafu. Imao sam dosta muke dok nisam odgonetnuo novu ifru. Mislio je na Alfa-tri; stavivi oljicu na sto, nastavio je. U stvari, mislio sam da je neu probiti. Ustao je i protegao se. Bojim se da je vreme za promenu ree Tanja koja je jedva dodirnula kafu jer je vie volela aj. Ali nije htela da bude neljubazna. 303 udo od oveka zareza. Sta, hoete da kaete da je ve prolo nedelju dana? O, boe provukao je prste kroz kosu potreban mi je tu. Prvo posao, lina higijena kasnije ree Tanja sputajui solju s kafom. Imam otvorenu liniju. Shvatio sam ree Tirson i izvue kutiju s diskovima. Izvue jedan i prui joj ga. Ova je opasna, neprobojna. Sve su takve ree Tanja i krenu prema vratima. Zelini vam sreu. Zareao je besno: S ovim udovitima srea mi je i potrebna. Videla ga je kako stavlja slualice na ui i sprema se da pone da radi. Za udo od oveka posao je bio vaniji od svega ostalog. Tanja je odluila da podseti Minka da primora ovog oveka da ode na zaslueni odmor. Kad se nala opet pred ARRTS kompjuterom, ubacila je plou koju je dobila od Tirsona i pritisnula dugme enter. Pojavila se re File i ona otkuca re Sabljarka. Saekala je da se ciklus zavri a zatim je otkucala svoj odgovor. Maina e automatski koristiti novu ifru jer je ARRTS zamenio staru ifru novom u prijemniku. Poruka je bila jasna: Sve mora da bude zavreno za trideset est asova. Unitite 'Sabljarku' kad se situacija smiri i kad budete sigurni da je cilj dobro vidljiv. Tanja se die i krenu da napravi izvetaj. Nikola je sedeo na kamenom seditu bez naslona u Sa-toovom vrtu. Bio je tu ve vie od jednog asa, od onda otkako su se njegovi domaini povukli. I on se napravio da e otii u svoju sobu, tako da oni ne bi bili obavezni da s njim dele njegovu nesanicu. Ali, on se ak nije ni svukao; samo je saekao petnaest minuta pre nego to se vratio u, sada, pusti vrt. Svetlost je polako poinjala da osvaja. Nekako mu je bilo ao to je tako, jer je ranije na svetlosti Meseca vrt izgledao sasvim drugaije i njime su dominirali mirisi cvetova. Sada, to je vidljivost postajala sve vea, mirisi kao da su slabili. / 304 Nikola postade svestan neijeg prisustva iza sebe onog trena kad je ta osoba prela prag Satoovog studija i spustila se na blistavi ljunak. Ovi trenuci pred zoru bili su ispunjeni udnom tajanstvenosu koju je pojaavala bela izmaglica. Nije se uo nikakav zvuk sem buenja ptica. Znao je da je to Akiko, a da nije morao ni da okrene glavu da bi je video ili uo njen glas. Njihovi va spojili su se jo pre nekoliko asova i ona je ostala zabeleena u njegovom umu. Taj sistem je istovremeno bio i primitivan i profinjen. Kao to je rekao Akutagavasan, gradski ivot je tu vetinu unitio u ljudima.

Ali, zbog toga je Nikola znao i to da je Akiko opasna. Nije znao ba na koji nain, i da li predstavlja opasnost lino za njega. Znao je da je sensei. Malo ko bi mogao da to sa sigurnou tvrdi ili zakljui iz posmatranja Akiko. To ne bi mogao ak ni drugi sensei, a bez Nikolinih sposobnosti i znanja. Ali, Nikola je na svaki nain bio drugaiji. Nikola-san. Njen tih glas natera ga da zadrhti i on primora sam sebe da ostane miran. Pa ipak, puls mu je snano udarao u sle-poonicama i on odjednom oseti veliku navalu krvi u glavi. Gde vam je mu? Hre u svom kneevskom krevetu. Sta je to bilo to ga je uznemirilo u njenom glasu? Nikola se napree da bi uo sve nijanse i sve prelive njenog glasa, sve ono ega verovatno ni ona sama nije bila svesna. Da li je tu, moda, naao neki razlog za uznemirenost? Zar nije vae uz njega? bilo je to vie prebacivanje ljubomornog ljubavnika nego duhovita primedba gosta i on tiho opsova samog sebe. Moje mesto ree ona, pravei se da nije ula kako je zazvualo njegovo pitanje je tamo gde ja odaberem da budem. Zastala je kao da je nesigurna da li da nastavi. Smatrate li da je to veoma nejapanski od mene? Odmahnuo je glavom. Moda nije u skladu s tradicijom, ali nejapanski nije. U tiini koja je zavladala ona ree: Zato se ne okrenete i ne pogledate me? Zar sam toliko gadna da ne moete da me gledate? Zbog njenih reci nakostreila mu se kosa na temenu i pitao se da li je ona namerno birala ba te reci. Polako, dok 305 mu je srce udaralo jae nego to je eleo, okrenuo se prema njoj. Oseao je da se sve u njemu topi. Prvi nagovetaj zore ozari njeno lice blistavom svetlo-u. Presvukla se u svetlouti kimono koji je bio izvezen zelenim i srebrnim koncem. Vesta ruka izvezla je borove po njemu, a usamljeni zlatni dral leteo je u punom zamahu krila preko njene leve dojke. Kosa joj je bila sputena, blistava modrocrna kaskada sputala se nisko niz lea. Nije nosila nikakav nakit. Njeni nokti su blistali, namazani bezbojnim lakom, ali bili su kratko podseeni to je pokazivalo da predano veba. inilo mu se da vidi neki mali drhtaj na njenom licu, jedva primetan tik du gornjeg kapka njenog oka. Meutim, to se momentano izgubilo i ona je ponovo bila sasvim mirna. Zar je to bilo tako teko? dahnula je u blag pove-tarac, dok se magla kovitlala iza njenih lea, igrala oko njenih ramena. Lepo Vas je posmatrati, Akiko ree on, mada nije eleo da prizna nita slino jer je istog asa osetio kao da je izgubio bitku. Pola je prema njemu, klizei preko staze od ljunka. Njemu se inilo kao da se pojavljuje iz same noi koja je nestajala. Zato mi se ini kao da sam ve ranije bila s Vama? Te reci koje je izgovorila preplaile su i nju i njega. Bilo je to kao da ih je nage, u ljubavnom zagrljaju zatekao Sato. Akiko se zacrvene i skrete pogled s njega. Ponovo je zadrhtala.

Sve oseanje stvarnosti nestalo je iz Nikolinog uma. Izgubljen u beliastoj magli on je video samo nju. Jukio se die ispred njega, kami kome je poklonjen drugi ivot. On posegnu za mirom koji nudi samo Put, traei odgovore na ono to ne moe da se objasni. Kao u snu on se podie sa tvrdog kamenog sedita i krenu prema njoj sve dok nisu bili udaljeni samo nadohvat ruke. Borio se sa sobom da li da izgovori reci koje je imao na umu jo od onog trena kad je ona uklonila lepezu, i kad se pred njim ukazalo njeno divno lice. Bile su to reci koje je eleo da izgovori, reci koje e ga osloboditi, moda, od njegovih unutranjih, skrivenih muka, ali koje e otkriti njegovu duu i uiniti ga ranjivim pred njom. 20 306 ta da uini? Trenutak je bio tu. U japanskom drutvu ovek vrlo retko moe da se nae nasamo sa enom drugog mukarca. Ovakav trenutak nikada im se vie nee ukazati, ni njemu ni Akiko. Sta je to ona elela od njega? Da li je ona bila Jukio? Da li je elela da je on nazove tim imenom? Ako je bilo tako, zato ga je toliko muila? On je bio preplavljen pitanjima na koja nije znao odgovore. inilo mu se da mu je itav ivot bio enigma, jedva razumljivo nizanje dogaaja od kojih je on neprestano beao. Ko ste vi? upitao je udno promenjenim, grubim glasom. Moram to da znam. Njene oi su ga ispitivaki posmatrale. Sta vi mislite, ko sam ja? nije bilo nieg lanog u tom pitanju, tavie, on je u njemu osetio duboki oaj. Ne znam. Razdaljina izmeu njih se smanjivala. Ali, kao da je do toga dolo bez volje i jednog od njih. Recite mi apnula je recite mi ko sam. Mogao je da oseti njen dah, mogao je da oseti njen miris, mogao je da oseti toplinu njenog tela ispod svilenog kimona. Oi su joj bile napola zatvorene, usne spremne na poljubac, kao da ju je neka neviena sila terala u njegov zagrljaj. Jukio... njeno ime iupano je iz njegovog srca kao straan bojni pokli: bilo je potpuno u neskladu s razumom da on izgovara njeno ime, nerazumno da misli da ona uopte moe da stoji tu, ispred njega, pa ipak, on je jo jednom ponovio Jukio, Jukio... Video je kako joj podrhtavaju kapci kao u transu, osetio je kako se gornji deo njenog tela naslanja na njega, video je kako joj se glava zabacuje unazad, kako se pojavljuje blistavi luk dugog vrata, ba onako kako je on godinama zadrao u seanju. Osetio je plamen u telu kad je posegnuo za njom, da je zagrli ili da je sprei da ne padne, ni sam nije znao zato. U mozgu je oseao divljanje poara. Nije mogao da se kon-trolie. Usne mu se spustie na njene, i on oseti njen ukus dok joj se jezik uvlaio izmeu njegovih usana. 307 Prvi put u svom ivotu Akiko je bila spremna da se otvori univerzumu. Jo nikada nije osetila takvo izgaranje u sebi. Bila je kao omamljena i bila je zahvalna to je on pruio svoje jake ruke i zagrlio je. Izgubila je dah kad je izgovorio ono ime. Ali to jeste bilo njeno ime! Kako je to mogue? Kako su mu samo divne usne, kako je snaan, koliko ga samo eli! Butine su joj se topile, kolena su joj klecala. Oseala je neku vrstu ekstaze od samog njegovog dodira, neto to se osea samo u orgazmu.

ta se to dogaalo s njom? Odbaen u stranu tamni vid njenog uma urlao je i traio da se slua. Kakva je to udna sila preuzela njen um? Sta je to sasvim izmenilo njene planove za osvetu? Zato je oseala tako neto prema omraenom neprijatelju? Zato ga je lagala? Ona nije bila Jukio: ona je bila Akiko. I tada, dok je oseala kako snaga njegovog va zauzima njeno telo i duu, dok joj je srce tuklo u uima kao unutarnji bubanj, dok su se njegove snane grudi pritiskale uz njene lepe dojke, odgovor je eksplodirao u njenom mozgu snagom vatrometa. Kao Akiko, ona je bila niko i nita. Dola je iz nitavila i nitavilo je bilo njena budunost. Kao Jukio bila je neko i neto. Mogla je da se nada neem veem od kjomua, o emu je Kioki govorio kao o nitavnosti. Od trenutka kad je napustila brino staranje Sun Hsi-unga i njegov udobni dom, oseala je da je doi gotai, bez spasenja. Bez ikakvog drugog interesovanja u ivotu, emu je mogla da se nada? Ali, sada kad se odjednom u njenom ivotu pojavio Nikola Lajnir, Jukio je postala stvarnost. Ona nije vie bila samo ideja, nije bila dvodimenzionalna ema, nije bila sredstvo za konani kraj. Ona je oivela. Snaga ljubavi Nikole Lajnira vratila je Jukio iz sveta mrtvih u svet ivih. Justina ga je ugledala drugog dana svog boravka u hotelu. U stvari, prvi put ga je videla u baru pored bazena, skrivenog u senci, i pomislila je da verovatno grei. Ali, drugi put ga je ugledala na bljetavoj plai dok je izlazila iz kao 20* 308 309 ad zelene vode okeana sa maskom i cevi za disanje u ruci, s crnim perajima na nogama. Ovog puta sumnje nije moglo da bude. Pred njom je bio Rik Miler. Prvo nije mogla da poveruje u tako neto. Bila je udaljena od Njujorka vie od 8.000 kilometara, usred plantae ananasa koja se prostirala na 23.000 jutara zemlje. Nalazila se u Zapadnom Mauiu, jednom od najlepih delova ostrva, daleko od luksuznih hotela u Kaniplaiu, gde su se obino zadravali turisti. Posmatrala ga je zaprepaeno dok se plima dizala ispod njenih nogu. Iao je prema njoj. Telo mu je bilo vitko i snano. Imao je uske bokove i iroka ramena. Nije imao onako vrste i razvijene miie kao Nikola, ali trebalo je imati na umu da je Nik bio, pre svega, vrsni teniski igra, a ne maina za ubijanje. Suze se pojavie ispod njenih uzdrhtalih kapaka, palei joj oi i ona okrete glavu prema horizontu, tamo gde je leao Molokai. Justina... Imate stvarno jake ivce kad ste doli ak ovamo. uo sam ranije o vaem temperamentu, ali sve je to malo prema poreenju s onim to ste stvarno u stanju da nainite. Glas mu je bio namerno veseo, izazivaki. Da li ste vratili Meri Kejt na posao? oseala je kako joj srce udara i kako je teko kao komad granitne stene. Posaw nije bio njen da bi mogao da joj bude vraen, Justina p'ribliio joj se vie nego to bi ona to elela. Rekao sam vam da sam naao osobu koja je sposobnija od nje. Okrenula se prema njemu, dok su joj oi sevale. Iskoristili ste me, prokleti da ste! Barabo! Ostao je sasvim miran.

 Znate koji je va najvei problem? Taj to ste vi preplaeno dete u telu ene. Hajde, Justina, nisam vas iskoristio kao to nisam nikada nikoga iskoristio. Pogreno ste se izrazili. Meri Kejt nije odgovarala tom poslu. U svetu odraslih ne otputa se tek tako ovek sa mesta efa na bilo kora nivou dnk mu ne naete zamenu. Ja bih inio lou uslugu preduzeu da se ponaam drugaije. Ali mi smo prijateljice. To jat samo sluajnost, ali ako vam to neto znai, mogu da vam kaem da mi je ao to sam se ja umeao u tu itavu stvar. Probao je vrhom stopala vodu. Nije bilo nieg loeg u tome, uveravam vas. Ja sam video neke vae radove dok ste bili slobodni umetnik. Razgovarao sam s nekim svojim efovima s kojima ste vi, inae, saraivali tokom godine. Svi su mislili da ste fantastini ponovo se osmeh-nuo ali, i svi su me upozorili na va temperament. Vidim da vam to ni najmanje nije smetalo, niti vas je preplailo. Zaalila je to je malopre video da je plakala. I meni se veoma dopada kako vi radite. Imate poseban dar za reklamne skice. To je kvalitet koji ne moe da se naui, to je neto to ovek osea. Odvratio je za as pogled kao da je zbunjen, mali deak. Na svaki nain sam hteo da doem do vas. Smatrao sam to nekom vrstom izazova ponovo ju je pogledao. Voleo bih da ponemo iz poetka, dao bih sve za to. Jeste li me zbog toga pratili? Odmahnuo je glavom, a zatim se zagledao kako veliki talas preskae koralni greben i ide prema njima. Ne samo zbog toga. itavo preduzee mi je bilo prazno bez vas. Kad je talas stigao do njih, oborio ih je i privukao sasvim blizu jedno drugom. Nangi podie svoje bolne noge na stolicu i zavali se unazad, zagledan u Juno Kinesko more iji su talasi napadali svetloutu plau Sek-Oa. Bio je na junoj strani Hong Konga, blie Aberdinu nego Centralnom delu, centru i finansij-skom haosu Krunske kolonije. ek-O je bio jedna od etiri ili pet oblasti unutar Hong Konga, rezervisanin samo za najbogatije u ovom gradu velikih bogataa i najbednije sirotinje. Ali, stvari su se znatno izmenile za godinu i po dana otkako on nije bio ovde. Pre svega, divni stari hotel na Zalivu neprihvatanja bio je sruen do temelja kako bi bila podignuta grupa novih visokih graevina. Nangi nije alio za ovim hotelom samo zato to je u njegovom holu proveo mnoge ugodne asove srkuu-i zlatni aj od jasmina i razgovarajui o poslovima. Bilo je u tome neto mnogo vie. Zalio je za vremenima koja su ne310 povratno prolaxila, za sunanim danima za svim onim to je u poslednjih pet godina ovo mesto postalo jurei strastveno za profitom. Zato je i doao ovamo. Unitenje starog hotela palo mu je teko. Nangi je bio sam u prelepoj vili i posmatrao je zgodnu mladu Kineskinju koja je, prkosei zagaenosti Junog Kineskog mora, trala po talasima. Nikoga nije bilo u blizini, mada su na stoiu pored bokala s ledenim ajem stajale dve visoke ae. Nangi se oslanjao levim laktom na stoi. Video je kako devojina glava izviruje iz vode. Nije se setila da podigne kosu ili da stavi kapu za kupanje. Tamni plat kose sputao se po njenim nagim leima i irio se u vodi kao morska anemona iji se pipci njiu na talasima plime.

Vu-Sing. Ove reci se odjednom pojavie iz njegove pod svesti i on shvati da u tome lei problem. Tri smrti: tri pitanja koja ekaju na odgovor. Nangi se pitao da li postoji neka veza izmeu ubistava vezanih za Vu-Sing i Tenija. Ovih dana, kad god bi se neto neoekivano dogodilo on bi pomislio na Teni. Znao je da se Amerikanci pripremaju da sabotiraju itavu akciju. Znao je da bi Rusi dali sve od sebe samo da otmu Teni od Japana, samo kad bi znali ta je u stvari, Teni. Jo od kraja rata, Amerika je imala potrebu za dobrim odnosima sa Japanom jer je tu mogla da dri svoje oruane snage, plaei se Istoka. Ali, u tim svojim nastojanjima Amerikanci su preterali, elei da Japan bude kao vrba na vetru i da se u svemu pokorava volji pobedni-ke zemlje. A bilo je istina i u tome da je Japan morao da bude obazriv, jer je u mnogo emu zavisio od Amerike. Ali, Teni e to sve promeniti. Nangi se plaio da e Amerikanci, ako samo naslute neto o toj operaciji, uiniti sve da je onemogue a to, svakako, nije trebalo dopustiti. Prvi put posle toliko decenija, Japan je ostao nekako sam, i za divno udo bilo je to zastraujue iskustvo. Nangi je shvatio da ne moe vie da sanjari o snazi i moi Japana, o tome kakav je nekada bio. Sve to je sada nestalo. Sve je zbrisano atomskim suncem i periodom brzog razvoja i rasta u kojem je i on sam odigrao znaajnu ulogu. Zatvorio je oi, znajui da u ivotu nema lakih odgovora, da u stvarnosti nita nije tako isto i jasno kao u mati. 311 Jedan po jedan problem pomislio je. Moram prvo da preem kinesku prepreku, pa u se onda pozabaviti tim starim i tajanstvenim nizom kazni. Mada je, otkako je stigao, bio sam u vili sada je uo neije tihe korake. uo je otvaranje i zatvaranje vrata, to je znailo da e uskoro poeti pregovori. Posegnuo je za bokalom sa ledenim ajem i nasuo je tenost u au. aj je bio izvanredan, dobrog ukusa i dobro pripremljen, neto to mu je zaista bilo potrebno ovog sparnog dana. Nangi se ne okrete, mada su njegove osetljive ui uhvatile zvuke pribliavanja neke osobe. Ostao je na svom mestu srkuui svoje pie, zagledan u devojku koja je sada izlazila iz vode kao nimfa, dok su se talasi Junog Kineskog mora valjali za njom. Dobar dan, gospoine Nangi. Preutnim sporazumom ovde se govorilo engleski. Jezik je bio stran obojici, ali bar su ga mrzeli istom strau. Gospoine Liu Nangi klimnu glavom, ne obraajui se nikome posebno; uo je kako je zakripala stolica pored njega, uo je prijatno kuckanje leda o staklo i tek tada je okrenuo glavu. Preci ovog oveka, nekada davno, mora da su bili istokrvni Manurijanci. Imao je dugu lobanju visokog temena, karakteristinu za ovaj narod. Bio je dosta visok za Istonja-ka: bio je svestan toga i koristio je svoju visinu ak i kao oruje za postiivanje protivnika kad je sedeo. Liu se osmehivao dok je srkutao svoje pie. Zavalio se unazad i spustio glavu na naslon stolice. Kakva je poslovna klima u Japanu ovih dana, gospodine Nangi? Liu je imao obiaj da poinje razgovore kao da su ve o svemu ranije diskutovali i kao da je sve samo nastavak prethodnih dogovora.

 Veoma povoljna ree Nangi, mislei: Neu ma dati nita da prevakava dok ja ne budem spreman na to, a glasno ree - Zarada je vrlo dobra. Ah ree Kinez okrenuvi glavu. To znai da va keirecu nema velike veze s tekom industrijom s kojom je zapoeo brz napredak vae zemlje. Spustio je au na sto i prepleo prste na stomaku. Koliko sam ja obaveten. 312 313 ta industrija kao, na primer, industrija elika, koja je dugo bila sr vaeg ekonomskog progresa, ima priline finansijske tekoe. Nangi ne ree nita za trenutak, pitajui se koliko li je dobro ovaj ovek obaveten o svemu. Moda je znao sve, ak i ono najgore, ili je samo pokuavao da lovi u mutnom s na-merom da potvrdi neke neproverene izvetaje. Bilo je veoma vano da mu Nangi odgovori, a da nita ne oda. Nai elini kobuni nemaju problema ree on obazrivo. Neprestano posluju s profitom. Zaista. Ova jedna re bila je dovoljna da se jasno vidi da Liu nije verovao u Nangijevu tvrdnju. A kako stoje rudnici uglja? Tekstilne fabrike? Petrolhemija, hm? Te stvari me ne interesuju. Liu okrete svoju dugu glavu kao pas koji je nanjuio divlja. Ali mene interesuje, gospodine Nangi, zato biste vi hteli da prodate jedan deo vae organizacije koji, prema vaim recima, donosi keirecuu samo dobit. Proizvodnja elika nas vie ne interesuje. Moda je to rekao za nijansu suvie brzo: ali, sada je bar znao kakvim informacijama Kinez raspolae. Bilo je to neto nevero-vatno, i zato je postao jo oprezniji. Pravi problemi za Japan tek su poeli, mislim ree Liu glasom uitelja koji se obraa ueniku. Va zlatni vek neogranienog ekonomskog i privrednog irenja doao je do kraja. U proteklim godinama izvozili ste naveliko svoje finalne proizvode na strano trite, gde su momentano bili razgrabljeni uprkos otroj konkurenciji. To vam nije donosilo samo profite, ve je i zaposlenost u vaoj zemlji bila sve vea. Ali, sada su se vremena promenila. Liu rasplete prste, rairi ih kao morske zvezde i spusti ih opet na stomak. Da uzmemo, na primer, jedan od vaih najveih uspeha: proizvodnju automobila. Vaa automobilska invazija na Sjedinjene Amerike Drave prouzrokovala je pravu buru na automobilskom tritu ove zemlje, izazivajui talas nezaposlenosti, a nedavno je jedna od najveih amerikih firmi dovedena do same ivice propasti. I sami dobro znate, ba kao i ja, da Amerikancima dugo treba da uzmu inicijativu u svoje ruke bledo se osmehnuo ali, pre ili kasnije, i onaj koji spava najvrim snom mora da se probudi a, ako je snaan kao to je snana Amerika, njegovo buenje moe da bude veoma opasno. Amerika vlada ve poinje da vas zatrpava izvozom. Sada vam je jasno ta to znai tui se u meunarodnoj poslovnoj areni. Da biste preiveli, vi morate da izvozite kapital i svoju tehnologiju, pa ste morali da izgradite novu Nian fabriku u Tenesiju, umesto u Kandi. A to odmah znai manje posla za Japance: to opet znai manje profita. Vaa era slobodne trgovine je zavrena.

Uprkos istinama koje je Liu iznosio, Nangiju se nije dopadao jaki prizvuk ljubomore koji se oseao u recima tog oveka. Zar Kinezi ne bi voleli da su u naoj ekonomskoj poziciji? pitao se u sebi. A onda, tu je Javata nastavio je Liu, a Nangi je znao da on misli na velianstvenu firmu Javata elik, najstariju i najveu u priobalnom podruju koja je poela proizvodnju jo 1901. godine. To je neto vrlo udno. Ona je istorijska relikvija iz drugih vremena, koju je od 1973. godine vlada pomagala, lopatama joj bacivi tri milijarde dola-lara kako bi se njena tehnologija modernizovala. I emu je to koristilo? Danas je Javata u mnogo gorem stanju nego to je bila 1973. godine, prilikom krize goriva. Vaa vlada je tada mogla da preduzme neke ekonomske mere, da rukovodi operacijama, da strogo ogranii potronju goriva. Sve je to dopustilo da se Javata nesmetano razvija. Danas su te mere jo na snazi, ali zato to je dolo do opteg pada na svetskom tritu i zarada Javata je opala. Samim tim je smanjen i obim radne snage: od ezdeset jedne hiljade radnika koliko je imala 1969. godine, danas Javata ima samo dvadeset etiri hiljade. Tri japanske visoke pei su trenutno ugaene, a zatvaraju se i mnoge fabrike. Ipak, amerika industrija elika bila bi zadovoljna da radi sa 70 odsto kapaciteta, kao to danas radi Javata. Ali, Japan nije spreman na takvo smanjenje. ta ete sada da radite? U Americi Betliem moe da otpusti radnike: u vaoj zemlji va politiki i drutveni sistem to ne doputa. Liu je sada zastao kao da je oekivao da e Nangi neto prokomentarisati. Kako je Nangi utao, Liu se osetio pomalo uvreenim i kad je ponovo progovorio, ton njegovog glasa bio je prilino otar. Krajnji rezultat ovog razgovora je ree taj, da je jasno da keirecu, kao i mnogi drugi, prolazi kroz organizacionu promenu. A za to, kao to obojica znamo, 314 treba dosta kapitala. Poto vam je opala koliina gotovog novca, vi ste prilino duboko posegnuli u svoje rezerve. Mi stojimo sasvim solidno. Moda solidno slegnu ramenima Liu ali, ja mislim da imate dovoljno rezervi da biste spasili Sveazijsku banku. Ako mi sada ponudi pomo s druge strane, morau da ga udarim tapom posred tikve pomisli besno Nangi. ta Kinezi ele od Sveazijske banke? * To ja ne znam ree Liu, spreman na razgovor ali, znam da mi elimo deo vaeg keirecua. Uprkos tome to se trudio da sva oseanja kontrolie, Nangi se osetio kao gromom pogoen. Naravno, mi smo spremni da dobro platimo za tu privilegiju ree Liu u tiini koja je zavladala, mada je lino mrzeo to mora da vodi tako ljubazan razgovor i da se ponaa kao da su on i Nangi jednaki a pritom ga smatra divljakom. Odrediemo veoma visoku cenu. Jasno je da je potrebno da keirecu bude osiguran u tom sluaju: mi emo obezbediti neophodan kapital. Ne interesuj e me ree Nangi, skoro se uguivi od mrnje prema ovom oveku i svemu onome to je on zastupao.

 Budite ljubazni pa mi dopustite da zavrim svoju ponudu pre nego to je besno odbacite. Liu se prisili na osmeh, a u sebi je mislio: Sta bi drugo ovek i mogao da oekuje od Japanca? Oni nemaju vekove naeg dobrog vaspi-tanja: oni samo prihvataju iz nae kulture ono to im se ini da im je potrebno i to e im koristiti da se podignu iznad poniavajueg nivoa ivotinje. Ali, o Buda, nisu ba uspeli u tome. Naa ponuda je sledea ree Liu. Vi ete nam prepustiti jednu treinu interesa u vaem keirecuu a mi emo vam dati pet stotina miliona dolara, iz dva puta, u toku jedne godine. Nangiju se najpre uinilo da nije dobro uo. Ali, to je vie gledao u to dugako lice, sve je manje sumnjao. Pet stotina miliona dolara! Njegov um je odmah odvajao sve ono to bi moglo da se uini s ovim neverovatnim prilivom kapitala. Gospode mislio je grozniavo mogli bismo da 315 skoimo na sam vrh ako samo budemo dovoljno hrabri i obazrivi, i da, to svakako, pomalo sreni. To je bilo mnogo vie novca nago to je on mogao da oekuje da e dobiti od integracije s Tomkinovim fabrikama, ukoliko se uopte ta integracija ostvari. Bilo je to vie kapitala nego to je mogao da oekuje iz bilo kog izvora. Bio je savreno siguran da i Liu to zna. Samo su Liu, i ljudi koje je zastupao, mogli da ponude toliko kapitala i spasu Sveazijsku banku iz krize u koju je upala. To bi i trebalo da, pre svega, bude njegova briga. Ako padne Sveazijska banka, znao je da e propasti itav keirecu. Zbog Tenija se naao u ovakvoj, veoma delikatnoj, poziciji. Nesavesno poslovanje Entoni ina moglo bi da bude poslednji udarac koji bi oborio itav keirecu. Zbog toga e ga Nangi proklinjati do smrti. Nangi se pitao ta to, u stvari, Kinezi ele iz ovog posla. Ne bi se tek tako lako odvojili od tolike sume novca. Svakako su raunali na dobit, to je u redu. Ali, do dobiti su mogli da dou i na mnogim drugim planovima a sa mnogo manje ulaganja. Nangijev um se na sve mogue naine trudio da nae odgovor na pitanje. Znao je da mu ga Liu, nikada nee dati drage volje. Ali, bilo je drugih odgovora koje je Kinez moda hteo da da, ukoliko mu postavi odgovarajua pitanja. Samo da ih postavi vesto i Liu e mu dati reenje a da ni sam nee biti toga svestan. Recite mi gospodine Liu ree Nangi ta ete da radite sa treinom koju otkupite od nas? Sta emo da radimo? iznenadi se Liu, i zavali se u stolici. Plaim se da vas nisam dobro razumeo. Prvoj Kineskinji sada se pridruila druga, i Nangiju je bilo teko da ogonetne koja od njih nosi smeliji kupai kostim. Izletnika korpa je stajala izmeu njih. Jedna od njih izvue iz ovog sanduka sa blagom na pesku flau vina, i nasu u staklene ae zlatnu tenost. Kad se ponovo zavalie na e-bad mogao je da vidi privlano meko talasanje njihovih mladih dojki. To je bar jednostavno ree Nangi, ne skidajui pogled s devojaka: bilo je mnogo prijatnije gledati u njih nego u mukarca pored sebe. Pre nego to ponem da uopte razmatram mogunost neijeg ulaska u keirecu, bez obzira na scenu, ja moram da znam kakve su namere investitora. 316 Pa, svakako da zaradimo to vie novca ree Liu. Koji bismo drugi razlog mogli da imamo?

Nangi se bledo osmehnu i rairi ruke. Moda ete moi da shvatite moju opreznost. Imao sam malo veza sa lanovima vae ... firme. To sasvim mogu da shvatim ree Liu, sada malo ljubaznije: poeo je da osea da se njegov sagovornik kravi. Ja bih poeo da sumnjam u vae motive da nisam osetio opreznost kod vas. Ovo ipak nije posao koji ovek sklapa svakog dana. Mi smo vrlo mladi, gospodine Nangi, na neki nain. Svet van nae zemlje je za nas stran. Dve Kineskinje su sada poele da pakuju svoje stvari, kao da im je neko dao znak. Sunce je prilo, osealo se to ak i ovde na verandi dok su razgovarali, sav se led istopio u bokalu sa ajem a odsjaj sunevih zraka na vodi bio je kao razliveno zlato. Mada je to fantastina prilika nastavio je Liu, dok je brisao elo maramicom vreme je dragoceno, i bojim se da vam se nee vie ovako neto ukazati. Svakako da ne oekujete od mene da u trenu donesem ovako veliku odluku? ree Nangi, i skrenu pogled sa devojaka koje su se sada istile od peska na Liua. Ba naprotiv, gospodine Nangi ree Liu, potapavi svoje svileno odelo prstima s dugim noktima. Ne oekujem nita. Ali, vi ste taj koji mora da raisti sve nesrene tekoe u koje je zapala Sveazijska banka. Banke se ovde pale kao lutajue vatre, a kad mi neto zamislimo nije potrebno mnogo vremena da to ostvarimo. Kraljevska policija H:o:ng Konga, je y|toznata sa svim i nee ometati okupljene mase-. , &I l -tamo, ne mora da bude opasan. Ali, ako se zapali benzinska pumpa to je... Liu rairi ruke. Dakle, imaete sve vreme koje vam je potrebno, gospodine Nangi. Nemojte da oseate bilo kakav pritisak pod kojim biste morali da donesete odluku posegnuo je rukom u dep ali, iz prijateljskih razloga, i da bih vama utedeo trud, ja sam ve dao da se izrade dokumenti. Vidim ree Nangi poto je razmislio o svemu. Liu nije mogao da otrese osmeh s lica. Uprkos nekim zapadnjakim sumnjama, mi ipak imamo d'obro podmazanu mainu. 317 Da ree Nangi oseajui da sada mrzi ovog oveka sa jo veom strau. I to mogu da vidim. A, ne, izvinite, gospodine Nangi, to to kaem, ali bojim se da vi to uopte ne shvatate. Liu zastade i zagleda se u dve mlade Kineskinje koje su sada stigle do stepenita i tu skidale pesak sa stopala. Njegove duboke oi posmatrale su netremice viu, onu koja je ve bila na plai kad je Nangi stigao. inilo se da njegov pogled prodire kroz kaskadu guste, tamne kose i kao da joj obuhvata ramena i lea. U slede-em trenutku ve su nestale u unutranjosti vile. Uskoro emo veerati ree Liu, ponovo obrativi panju na Nan-gija. Imaemo rakove i jastoga, kao i apu velikog med-veda, to je ovde pravi delikates. Njegovo dranje se sada nekako promenilo zbog blizine ena i Nangi se oajno trudio da oseti zato je ta promena usledila. Ali, da se vratimo poslovima nastavi Liu odjednom, nekako suvie poletno. Mi smo u Hong Kongu veoma dobro organizovani i povezani, mnogo bolje nego to se Britanci i usuuju da pomisle ramena mu se podigoe i padoe a zato i ne bismo bili? Hong Kong je ipak na. Mi toleriemo britansku dominaciju zato to nam je korisna. Bilo bi ludo da to

poriem Liu odjednom ustade ali, odau vam malu tajnu. Posegnuo je u dep i izvadio dokumente presavijene nekoliko puta. Paljivo je postavio dokumente na stoi izmeu njih. Naredni bum pripada nama. Oi kao da mu sinuse nekom unutarnjom svetlou. Mi emo diktirati Britancima osmeh mu je bio trijumfalan oni ve danas znaju ko je pravi gospodar ovde. Mi samo kaemo Skai i kraljica skae. Ceo svet to zna. Njeno velianstvo je izgubilo obraz pred nama, a sve zato da bi zadrala interese u ovom delu sveta. Ali, poniavanje Britanaca i njihova situacija ovde ne bi bili takvi da oni ne shvataju da mi moemo, sa samo nekoliko dobro odabranih reci, da potresemo itavu zapadnjaku privredu u Koloniji isto kao to moemo da utiemo na finansi-ranje. ak i vi, gospodine Nangi Liu je sada prepleo prste iza lea morate da priznate da je na poslednji petogodinji plan briljantan: to je jedini nain da postignemo svoj cilj, eventualnu totalnu kontrolu oticanja i priticanja novca u, i izvan, Hong Konga. 318 Nangi uze dokumente sa stoia i poe da ih ita, pre svega, zato da bi se smirio. Boe na nebesima pomisli on da lanovi kraljevske vlade samo bace pogled na ovo, dobili bi kolektivni srani udar, svi do jednog. Svakako da bi ef policije i lanovi obezbeenja bili otro osueni. Kako su mogli da dopuste da se ovakva vrsta manipulacije odigrava njima pred nosom? Ovde su svi ludil I moji ljudi su totalno obmanuti! A ja sam mislio da su dobro informisani o svemu. Kako sam to mogao? Zato bi slubenici ovde bili drugaiji nego na drugom mestu? Ali, razmiljati o pitanjima na koja nije dobijao odgovore bilo je za njega gubljenje vremena. On zato brzo poe da razmilja o drugim stvarima. Prvo o ugovoru. Kad ga je prvi put proitao, uinilo mu se da je lukavo smiljen, ali da je i prilino poten. Nije bilo nikakvih skrivenih zamki, nije bilo plivajuih klauzula koje su mogle da se tumae i ovako i onako. Nangi podie glavu za trenutak, duboko udahnu vazduh. Vidim ovde, na treoj stranici, da e prvi kapital stii tek 90 dana posle potpisivanja ovog ugovora. Liu klimnu glavom, oduevljen to su stigli ve dotle. To je tano. Postoje mnoge prepreke da se skupi i prebaci tako velika suma novca. Zlata. Ako vi tako elite. To e biti obavljeno preko Sun Va, trgovinske kompanije. Svakako vaa firma... je dovoljno... hm... krupna da bi mogla da pone s isplatom posle potpisivanja. Na Liuovom licu se ogledao fiziki bol. Njegove ruke skrivene iza lea sada poletee napred. Na alost, nemogue je ubrzati vreme isplate. Moja firma ima mnoge ugovore koje je sklopila pre ovoga i koje mora prethodno da ispuni. Jednostavno nemamo dovoljno kapitala za narednih 90 dana. Nangi sede uspravno i poe nervozno da miluje glavu zmaja od belog zada na svom tapu. Sada smo stigli do sri pomislio je na ovoj taki moram da ga sredim, ili ga nikada vie neu srediti. Gospodine Liu, kao to ste i sami rekli, moja situacija, to se tie Sveazijske b"ke, je kritina. Prinuen sam

319 da ekam tri meseca na va novac. Ako to uinim, izgubiu svoj deo keirecua. A to ne bi bilo u interesu nikoga od nas. Oajno, Nangi pomisli: Samo alim to se ve nisam integrisao sa amerikom kompanijom kako bih mogao da se oslonim na njihov kapital. Ali video je jasno da je to, u stvari, nezavidna situacija. ak i kad bi se Satoov kobun spojio sa Sfinksom, nije verovao da bi kompanija u tom pre-laznom periodu mogla da obezbedi dovoljno novca. Iako je to izgledalo ludo, ipak je bilo istina Liu je bio u pravu. Morao je da obuzda trku, pre nego to se pretvori u stampedo. Inae, nikakav priliv kapitala nee moi da spase banku. Liu ne ree nita, samo je lupkao prstima u nekom udnom, samo njemu znanom ritmu. Vreme je dragoceno i za mene, kao i za vas ree Nangi, paljivo krijui uzbuenje u svom glasu. Ako ja odluim da potpiem a kao to ste vi rekli, to mora da bude obavljeno pre nego to napustim Hong Kong moramo ovom ugovoru da dodamo jo jedan aneks koji e obezbei-vati dovoljno kapitala da bi se pokrilo sve to je neophodno, a pre svega kratkoroni zajmovi recimo oni koje u toku est meseci banka mora da plati. Nangi koji je uklonio sve emocije sa svog lica i iz glasa, duboko je uzdahnuo ali da se ne pirmeti; znao je da sada ovo znai potoni ili plivaj. A to znai: 35 miliona amerikih dolara morate da obezbedite za manje od dvanaest asova poto ja potpiem ovaj ugovor. Liu je utao neko vreme. Pored uma talasa, mogli su da uju angrljanje posua dok su ene radile u kuhinji. Liu je od svih ena s kojima je imao veze zahtevao da znaju da kuvaju, i to da dobro kuvaju. Potapkao je ivicom nokta svoje pune usne. Teko je dogovoriti se s vama. To je prilino visoka suma. Treba da znate ree Nangi, rizikujui vi ste me uvukli u sve ovo. Liu je uspeo da se osmehne. Nangi je to shvatio kao znak da Kinez ne moe da sakrije svoj ponos i pomisli: Vodim ga onamo kuda ja elim. Moda bi neto u tom smislu moglo da se uredi Liu klimnu glavom, kao da je doneo krajnju odluku. Mislim da bismo mogli toliko da odvojimo od prve rate namenjene keirecuu. 320 Ne, ne misli ti tako pomisli Nangi u sebi, a glasno ree: Suma od 35 miliona koju sam pomcnuo je izvan ce-ne o kojoj smo se dogovorili, potpuno je nezavisna od nje i sasvim je odvojena. Ne elim da se finansijske operacije banke vezuju na bilo koji nain za keirecua. To bi ubrzo smanjilo na potencijalni profit ovde, vi to dobro znate. Nangijevo srce je luaki udaralo dok je Liu razmiljao o ovom novom predlogu. Njegove oborene oi nisu nita otkrivale. Nangi je znao da mu se sada ukazuje prilika da se domogne tog neophodnog kapitala za interese keirecua. Sato i on mogli su meusobno da se uvek o svemu dogovore, i da ne kau nita novim partnerima. Liu je trebalo mnogo vie da donese odluku nego to se Nangi nadao. Bio je nepokretan kao statua, njegova koa nalik na pergament sijala je na svetlu. On se najzad isprui, nalik na udava koji je upravo svario hranu koju je progutao i koji se sprema da ponovo dere. Moglo bi neto da se uini u tom smislu ree Liu u tom sluaju mi bismo bili primoram da traimo od vas vei deo vaeg keirecua. Bilo bi to 51 odsto!

Nangi ne pokaza nijednim gestom uas koji ga je obuzeo i stisnu srce u tom stranom trenu. Pedeset i jedan odsto! Isuse, Josife i Marijo mislio je Sato i ja bismo, tako potpuno izgubili svu kontrolu nad svojom kompanijom! Ne bi uopte trebalo da vam ovako neto nudim Liuov glas je postao udan. Moja vlada nerado puta toliki novac u meunarodne vode nagnuo se unapred ali vidim da ste vi nalik na svoje preduzee, i to me zadovoljava. Zajedno emo napraviti dobar posao i ovde i kod vas. Ustao je. Bio je ovo dug dan za nas obojicu. Pretpostavljam da ste i vi gladni, kao i ja. Osm'ehnuo se i pogledao prema Nangiju. Ovo je jedina ponuda, moram da vas upozorim na to. Do sutra u 18 asova morate da mi date odgovor. I to apsolutan. Podigao je ruku igrajui ulogu savrenog domaina. A sada, da neto prezalogajimo. Za vreme veere, Nangi je vie vremena provodio u po-smatranju Liuove ene nego to je obraao panju na svog domaina. Liu je smatrao da je to dobar znak. Kazivalo mu 321 je to da je Nangi dobar poznavalac ulnih zadovoljstava i zbog toga se veselo zakikotao u sebi, siguran da je obavio dobar posao. : Da uemo. Odmahnula je glavom, dok je njena crna duga kosa vijorei na vetru dodirnula njegov obraz i rame. elim da ostanem ovde rekla je. Mi smo sada deo elemenata. Mi tu i pripadamo. Nikola je oseao kako se njena mekota i toplina pripija uz njega: razum mu je bio sleen od neverovanja. Ona je bila neija tua ena. A taj neko je bio njegov prijatelj. Podelili su pijanstvo, najskrivenije tajne: zakleli su se jedan drugom da e ostati zauvek povezani. Onaj razumni deo njegovog uma zadrhtao je kad je osetio njeno nago telo. A ta je sa Justinom? Zar nije ovo pitanje asti? Zar se sve ovo ne tie i nje? Znao je da je njegova ljubav prema njoj netaknuta, nesmanjena u stvari, da je takva bila sve do ovog trena. Neki unutarnji drhtaj potrese mu duu. Trebalo je da zaustavi ovo, da ustane i da ode u svetilite Satoovog doma. Ali nije uinio nita od toga. Justina je sada bila samo daleki plamen koji se povijao, pretei da se ugasi pod burom novih oseanja. Uputio je molitvu Justini, dok je vrsto stegao ovo bie uz sebe. Nije mogao nita da uini. Telo mu je udelo za Akiko kao da je hrana, vino, kiseonik kojim je eleo da napuni plua. Nije mogao da se odvoji od nje, kao to nije mogao da utie na svoj puls da se smiri. Akikin uti i zelen kimono leao je iza njenih butina u naborima prepunim tamnih senki koje kao da su krile tajne. Oboje su bili obavljeni njegovim kimonom Satoovim kimonom. Koa joj je bila vlana i topla. Njeni nokti su se zari-vali u njegovu kou, njeni mali, otri beli zubi zabadali su se u njegovo meso, kao da je i to bio neki svojevrstan seksualni in. Niko od njih nije hteo da se ovo predavanje zavri, tako da je njihova zanesenost bila skoro bolna zbog neprestane napregnutosti i suzdravanja. To odlaganje krajnjeg zadovoljstva primoralo je Akiko da drhti i jei. Oseao je kako se njeno malo telo nekontro322

lisano trese ispod njega: kad njegova ruka prvi put dodirnu njen, ve vlani, Venerin breg njeni bokovi poee da se ritmiki pokreu, ona zatvori oi i stegnu ga toliko da su joj prsti pobeleli. Magla oko njih kao da se zgusnula i potamnela. Nebo se vie nije videlo, a vazduh je postao lepljiv i teak, to je bio najbolji znak da je oluja blizu. Odjednom sinu munja, a onda se rano jutro pretvori u sumrak. Akiko je bila priljubljena uz njega, drhtala je, butine su joj bile irom otvorene, njene ake milovale su s puno strasti njegova lea i njegove butine. Jezikom je lizuckala rupicu na njegovom vratu. Onda odjednom promuklo kriknu, kao ivotinja: Ja... sada moram... moram... Spustila je glavu sasvim nisko, i on oseti kako ga njene tople usne obuhvataju. Sputala ih je sve nie, do samog ko-rena njegovog nabreklog uda. Uasno je eleo da uini i on isto, ali ona je, iako na samom vrhuncu ekstaze, dobro uvala da on ne vidi njene butine i njihovu unutranju stranu. Nije mogla da dopusti da on vidi ta se tu krije. Jer to bi bio kraj svega. Jukio bi nestala zauvek, i niko od njih dvoje vie nikada ne bi mogao da je vrati. On bi saznao stranu istinu. .. i pokuao bi da sve uini da je uniti. Ljubila ga je, sisala, uvlaila, elei da obuhvati u potpunosti njegov ud, koristei sve pokrete i svu tehniku, sve to je znala, samo da bi on osetio to vee zadovoljstvo. On najzad popusti svoj snani zagrljaj, i sasvim joj se predade. Kako je elela da oseti njegove usne i njegov jezik tamo gde je bila sr njenog bia. elela je da on radi njoj ovo isto to je ona radila njemu. Zamislila je kako bi to izgledalo i zadrhtala je. Tada je osetila njegove prste u strnom centru svog bia i duboko uzdahnu, oseajui kako u njoj bije puls, kao da se tamo smestilo neko drugo srce. Poela je da pada kia kad mu je dopustila, sa aljenjem, da se oslobodi. Odmah se popeo na nju, dok je njegov vrst i vlaan ud dodirnuo njenu butinu i stomak. Neno ga je uhvatila rukom i povela ga prema sebi. Njegove usne se spustie i obuhvatie njenu tamnu bradavicu, najpre jednu, pa drugu. Ljubio ih je naizmenino. Ona je teko disala i, mada se trudila da die laganije, nije joj to uspevalo. 323 Munja opet sinu. ulo se kako negde u daljini grmi i kia poe da pada. Nije bilo ni daka vetra i kia je padala sasvim pravo, udarajui u sjajni ljunak poreci njih. Mogli su jasno da vide samo sebe. Akiko se neno uvijala ispod njega, trljajui ga svojom vlanom unutranjou vetinom i znanjem prave kurtizane. Molila je da je ne mui, a istovremeno je ona muila oboje svojim vetini rukama, pokretima koji su pojaavali napetost i koji su izazivali tako veliko zadovoljstvo da je ono najzad postalo nepodnoljivo za oboje. S eksplozijom izdahnutog vazduha, Nikola se otre iz njenog nenog muiteljskog zagrljaja i polako prodre u nju. Akiko uzdahnu a zatini drhtei nekontrolisano, izvi se u luk ispod njega. Trljala se o njega, divlja od elje i strasti koje je pogled na njegovo miiavo napregnuto telo samo pojaavao. On je probode sve do kraja svojim nabreklim udom i njoj se uini da je u tom trenu povezana s univerzumom. Osetila je kako joj neka teina pada sa srca, da se sva mrnja godinama sakupljana topi kao sneg na suncu prvog prole-njeg dana, sve tame je nestalo iz njenog pogleda.

Ljuljala se sa vetrom i gromom, kao nena trska na obali reke. Ptice su preletale iznad nje, dozivajui se, vetar je zavijao oko nje, kia ju je tukla po telu i ona se sasvim prepusti njenoj moi. Voda je pljuskala oko korenova a mali insekti su gmizali na sve strane. Ona je bila deo reke, ume, morske obale, dubina sveta. Ona se sputala i dizala istovremeno, no je postala dan a onda se sve okrenulo. Kosmos je pevao u njenom uhu, pretvarajui sekunde u vekove, minute i eone. Njeno disanje je postajalo sve tee, inilo joj se da se na taj nain ugljen pretvara u dijamante, da se fosilni ostaci tako pretvaraju u naftu. Uzdahnula je i godinja doba se promenie, zadrhtala je i nova ostrva se pojavie na grudima Tihog okeana. Poela je da drhti, da svrava, da plae nekontrolisano, dok je on eksplodirao svom vrelinom u njoj. Orgazam je bio neto nevieno, sila koja je zbrisala itav svet oko njih u treptaju oka. Za prvim je sledio drugi i oni vie nisu znali za sebe. 324 Plavo udovite je menjalo kola tri puta na svom putu prema severu. Prvi put ih je promeiiilo u Maj ami ju, kad je Put l postao Put 195. Drugi put je prornenio kola u Savani, kad su onaj prokletnik i Aliks Logan zastali da neto pojedu. Trei put je promenio kola van Bofora, u Junoj Karolini. Feniks, maina za deifrovanje, bila je s njegove desne strane. Ona se lako montirala i demontirala. Plavo udovite bi se osealo kao nago bez nje. Prokletnik je vozio kao pravi kukin sin, a Plavo udovite je moralo da bude veoma obazrivo. Znalo je da ne srne sebi da dopusti nijednu greku. Znalo je da ako ih sada izgubi gotovo je s njim: znalo je da ih ni ono, a ni bilo ko drugi, vie nee moi da nae. Nije urilo. udovite je bilo mnogo lukavije i mudrije nego to je Kroker mislio. Puio je svoje Kernel cigarete bez filtera, bio je strpljiv, doputajui da ga otar duvan dri dalje od sna. Nije uzimao nikakve pilule protiv spavanja. Plavo udovite je bilo zaista vesto i znalo je svoj posao. Stiglo je pred hotel etiri i po minuta posle Krokera i Aliks Logan. Njih dvoje samo to su nestali u kamenom i staklenom predvorju. Bio je to istoni lanac hotela, sazidan izvan Helija, sa ogromnom trospratnom zgradom u kojoj je bio smeten centar za kupovinu. U neposrednoj blizini bio je autoput sa est voznih traka. Sa autoputa se, makadamskim putem skretalo prema hotelu. Desi Dejms, Plavo udovite, poveze svoja be kola aries K sa autoputa 70 prema makadamu. Primetio je neto po emu je zakljuio da su njihova kola poslednji model forda, s etvora vrata, smee boje. Tako je brzo skrenuo iz srednje trake autoputa da je napravio pravu pometnju u saobraaju. Sirene su urlale, gume su kripale a vozai su psovali na sav glas. On je bezobzirno jurio prema makadamskom putu koji je iao do hotela. Podigao je uvis srednji prst, i pokazao ga u pravcu po-besnelih vozaa. Bilo mu je ve dovoljno June Karoline i njenih drumova, a naroito su mu se zgadili autostoperi. A jo vie nesposobni vozai. Pet kilometara unazad skoro je izgubio ford iz vida zbog nekog blesavog sedamnaestogodi-njaka s bubuljiavim licem i kaubojskim eirom od slame 325 na glavi. Dejms je i sada, s Ijutinom, mislio na njega dok se zaustavljao na hotelskom parkiralitu. Taj mali nije imao pojma o vonji.

Dejms pijunu kroz prozor. Skoro da sasvim izgubi smei ford zbog te barabe. Zamisli samo! Doao je sve dovde sledei Aliks Logan, ne odmiui se od njenog repa, a onda su mu nestali iz vida jer prokleti klinac nije hteo da ga propusti. Dejms je i sada zadrhtao pri pomisli na to. Onda odjednom, njegove otre oi ugledae smei ford na hotelskom parkingu. Skrenuo je i parkirao se nedaleko od forda. Ispruio je noge. Sam sebe je ubeivao da sada ne mora nikuda vie da uri. Ovo su bila njihova kola, a ako nisu, morae da se pomiri sa injenicom da ih je sada zaista izgubio. Puls poe bre da mu radi kad je video registarske tablice. Florida. Izaao je iz kola i priao fordu. Stavio je dlan na haubu. Bila je vrela. Tano, to su bila njihova kola. Kleknuo je i obrisao sasueno blato koje je zaklanjalo registarski broj kola. Zapamtio je broj, a onda je ustao i krenuo stazom prema ulazu u hotel. Mladi porunik zvao se Rusilov. Sto ga je vie viao, Protorovu se ovaj ovek sve vie dopadao. Taj ovek je imao inicijativu. Problem sa ostalim ljudima koje su mu davali kao saradnike bio je u tome to je njihovo striktno vaspita-nje potpuno unitilo svaki trag inicijative u njima. Ako dobiju peat, bili su sposobni sve da uine. Sve bi radili doslovce onako kako je propisano, ili bi umrli. Takva vrsta odanosti bila je dobrodola i ragocena, ali nikako u poslu kojim se bavio Viktor Protorov. Takva vrsta robotskog razmiljanja mogla bi da raznese itavu mreu, da uniti potencijalni trag koji dolazi s druge strane ili skrene panju na neto to se dogaa kod njih. Protorov je bio glava Devetog diroktorata, i predano je vodio brigu o ljudima koji su bili njemu povereni, bez obzira da li su bili vojnici ili birokrate. On je bio upravnik kole na Uralu. Bila je to manja kola od one koju je imao K GB u njoj su bile rekonstrui-sane amerike ulice, uoptc ameriki nain ivota sa hamburgerima i mlenim ejkovima, kuvanim virlama na uglu, ra326 nim (mogunostima da se naue bezbrojni ameriki dijalekti. Bilo je sve to zamiljeno kao u bajci, ali bilo je i veoma opasno. Mnogi su pijuni skliznuli preko te kole, oduevljeni amerikim nainom ivota, odbijajui da obavljaju zadatke za koje su bili obuavani. Zapadnjaki nain ivota bio je kao pesma sirene kojoj su mogli da odole samo oni najodaniji, i oni koji su tokom kolovanja uspeli da ovrsnu. Da su stari birokrati znali ta smera Viktor Protorov, bez sumnje bi naredili da se njegova kola zatvori. Meutim, istina je bila da su se oni pomalo plaili Devetog direktorata, i da su se naroito plaili Viktora Protorova. Ali, morali su. da priznaju da im je on obezbedio i mnoge pobede irom sveta. Nisu mogli da prenebregnu njegove uspehe u Argentini, u Engleskoj i u El Salvadoru, gde je skoro naveo ameriku administraciju da od ove zemlje napravi drugi Vijetnam. Ali, nije im padalo ni na kraj pameti da ponu da ispituju izvore svojih strahova. Pjotr Aleksandrovi Rusilov diplomirao je na Protorov-Ijevoj akademiji na Uralu. Ali, bio je viestruko obdaren. Pre svega, bio je najbolji u svojoj klasi a zatim, savreno se uklapao u sve. Protorov je znao iz linog, gorkog iskustva, da ivot u Akademiji ima malo slinosti sa stvarnim ivotom i preprekama na koje e naii. Mnogi koji nisu diplomirali na Akademiji, a proli su kroz kompletnu obuku, bili su povueni u birokratsku slubu Devetog direktorata i nikada vie nisu doii u linu vezu sa Protorovim.

Ali, Rusilov je bio drugaiji. On je bio siroe. Vrlo rano drava ili bolje reeno Protorov pobrinuli su se za njega. On je bio njihov prvorazredni proizvod. Poto je Protorov bio oenjen svojim poslom, a moda i zbog toga to mu seks nije nikada mnogo znaio, nije obraao panju na ene. Pa ipak, nekada davno, postojala je jedna ena u njegovom ivotu. Bila je to ena koju je eleo da zaboravi, ali nije mogao. Alena je bila supruga jevrejskog disidenta. Protorov koji je tada bio ef Prvog direktorata, poslao je Aleninog mua u gulag, a nju je odmah doveo u svoj krevet. Ona mu je pruila zadovoljstvo o kojima nije nikada ni sanjao. Da li zbog svega to se dogaalo oko nje, ili zbog same Alene, tek, Protorov nije mogao neto da objasni. On je o 327 sebi mislio kao o oveku kome je strast strana i koji moe jasno i objektivno da sagleda sve situacije. Strast je, meutim, kod njega poivala kao ledeni breg duboko ispod arktikih voda i iznenadila ga je svojom snagom. Dopadalo mu se to ili ne, Alena je bila sve to je imao. ak i onda, kad ju je poslao u Lubjanku, ostala je duboko u njegovom seanju. Tako je bilo, sve dok se nije pojavio Rusilov. Ni sam ne shvatajui kako i kad se to dogodilo, Protorov je poeo da smatra svog tienika delom porodice. Sin je bila suvie slaba re za tu vrstu odnosa i odanosti. Kad Protorov bude povuen iz Devetog, a znao je da mu to uskoro predstoji, bio je zadovoljan to ostavlja Rusilova da nastavi njegovim tragom. Znak koji je dobio od pukovnika Mironenka o tome da je sazvan specijalni sastanak odreenih slubi i da je zakazan za nedelju dana, bio je dovoljan da mu bude jasno da su mu dani u Devetom odbrojani. A do tada, morao je da otkrije tajnu Tenija. Tengu, njegov drugi agent u Tenin Soden Katoriju, ubijen je na tajanstven nain dok je beao s dokumentima koje je Protorov traio od trenutka kad je saznao da se ba u toj koli nina krije sva dokumentacija o Teniju. Bilo je to. malo odugovlaenje itavog posla, smatrao je Protorov, ali znao je da taj udarac nije fatalan. Gospodine? Protorov podie glavu, a njegove misli se razletee. Da, porunice Rusilov dopadalo mu se to mu se mladi ovek obraa sa gospodine a ne sa drue. inovi su bili veoma vani u Devetom direktoratu, za razliku od hipokrizije koja je vladala na drugim mestima. Rusilov je uao u bezvunu prostoriju, kroz vrata pod lukom. Drao je gomilu papira koje je skinuo sa kompjuterskog printera. Mislim da nam je Sakov IV dao klju za reenje zagonetke rekao je. Protorov odmah skloni sve papire sa svog stola i napravi mesta na njemu. Rusilov spusti materijal koji je doneo i oba oveka se zagledae u njega. Materijal koji je poslao satelittraga bila je, u stvari, mapa koja je obuhvatala oblast od 150 do 200 kilometara. Dobro su poznavali ovaj deo. Bio je to deo izmeu severnog kraja Hokaida i najjunijeg 328 od Kurilskih ostrva Kunaira. Deo te oblasti pripadao je Japanu: jedan deo su drali Sovjeti. Prst mladog porunika zaustavi se na jednom mestu. Vidite ovo, gospodine vrhom prsta je vukao po Moreuzu Nemuro ovde nema niega, niega to bi odudaralo od obinosti. Ali okrenuo je jo jednu stranicu pogledajte ovde. Njegov prst se zaustavi na jednoj maloj taki u Moreuzu.

 Sta je to? pitao je Protorov, znajui i sam savreno dobro o emu je re. Nije hteo da Rusilovu smanji uivanje u plodovima njegovog rada. To bi bilo nepoteno. To je veliki izvor toplote ree Rusilov. Protorov se zagleda u njega za trenutak. Morao je da pusti ovog mladog oveka da mu sve ispria. U glasu Rusi-lova se oseao trijumf kad je ponovio: Izvor toplote je veoma jak. Da nije vulkanska aktivnost? pitao je Protorov, znajui da je to najbolje i najprihvatljivije objanjenje. Suvie je lokalizovano, a znamo da je greka negdc ovde. Njegov prst kretao je prema jugoistoku. Vidim ree Protorov, i zavali se u stolici pa ta bi to onda moglo da bude? Teni. Da, da pomisli Protorov. To je tano to. Iz drugih izvora su saznali da je Teni neki monumentalni industrijski projekat, ili neto u vezi s gorivom. A u svemu to su Protorov i itav njegov tim traili sve ovo vreme, postojala je neka neloginost. Protorov je oseao da ju je sada pronaao. A onda, dok je jo jednom bacao pogled na papire, neto drugo mu privue pogled. Napravio je brzo proraun u glavi, a zatim jo jednom proverio sve, to pre nego to je bilo ta rekao. Porunice ree on zamiljeno. Odakle potie ta intenzivna toplotna aktivnost? Gde biste je vi tano locirali? To je teko rei, gospodine Rusilov se nagnuo prema dokumentima. Posle izvesnog vremena ispravio se, a lupu koju je do tada drao u rukama spustio na sto. Ako biste me ba primorali da kaem gde se nalazi taj izvor toplote re329 kao bih da je na japanskoj teritoriji. Bar jedan deo dolazi sa nje. Protorov oseti kako mu se puls ubrzava. A ta mislite, odakle potie drugi deo? ini mi se da drugi deo dolazi sa teritorije koja pripada nama. Aliks Logan je bila pod tuem. Kroker je sedeo u udobnoj fotelji, u lepo nametenoj sobi. Srkutao je burbon s vodom koji su mu doneli u sobu. Bio je premoren i dopustio je da mu glava padne na naslon fotelje. Zatvorio je oi. Jo je oseao vrtoglavicu od 18 asova koje je proveo u kolima. Vie bi voleo da su mogli da lete od Ki Vesta, ali to bi bilo ravno samoubistvu, jednako kao da je stavio na kola znak Pratite me. Kad o svemu dobro razmisli, automobil je ipak bio najbolje reenje. Bio je zgodan, jer su mogli lako da menjaju mesta i da odlaze, bez obzira na vreme. Kao kroz san uo je utanje tua. Opet je mislio o tome ta znai to to Aliks Logan sedi pored njega tokom itave vonje. Razmiljao je i o tome kako njena, od sunca iz-bleela, kosa povremeno pada na njegovo rame, kako se te zelene oi s poverenjem zagledaju u njegove, kako joj je vitko telo divno i kako joj je lepa i sjajna koa potamnela od sunca. Te misli ga navedoe da rnisli o Angeli Didion, drugoj manekenki i najboljoj prijateljici Aliks Logan. Ali, nita od sve slave koju je Angela Didion stekla tokom karijere, nikakva govorkanja nisu vredela ni najmanje onog trena kad je Kroker uao u njen stan i naao je kako lei preko kreveta, nagu i mrtvu, sa zlatnim laniem oko struka. Tada vie nije bila ni kraljica lepote, ni simbol seksa, elja svakog normalnog mukarca. Poto joj je oduzet ivot na tako grubi nain, bila je samo mlada devojka, tuna u svojoj

ranjivosti. To je potroio Krokcra vie nego to ga je neto ikada ranije potreslo u ivotu. Dok je bila iva, nije bio toliko opinjen njom. 330 Sada se dobro seao tog trenutka. eleo je, vie nego ita na svetu, da zna neke magine reci koje bi je vratile u ivot. Nije to eleo zbog sebe, ve zbog nje same. U smrti je ona bila samo ljudsko bie, dakle mnogo vie nego to je, kao de-vojka s naslovnih stranica Voga i Kosmopolitana, ikada bila. Bilo je to malo, ali ga je pokrenulo na ovu dugu i munu putanju reavanja zagonetke i istraivanja. Bila je to sitna stvar zbog koje je, ipak, bio spreman da rizikuje svoj sopstveni ivot. Ali, kad ovek o tome pone da razmilja na drugi nain bila je to jedina asna i prava stvar koju je mogao da uini. A Lju Kroker je o asti, dostojanstvu i dunosti nauio dosta od svog najboljeg prijatelja, Nikole Lajnira. Aliks otvori vrata kupatila u kome se podizala vodena para. Bila se obavila u veliki pekir od grudi do kolena, a jedan manji je vezala kao turban oko mokre kose. Kroker irom otvori oi, jer mu se odjednom uini da to nije Aliks ve da se pojavila Angela Didion. To jo samo vie uvrsti njegovu odluku da ne dopusti da se i ovoj devojci neto dogodi. Znao je da joj je smrt suena im se pojavi u vidnom polju Plavog udovita. Red je na vas ree ona, pogledavi ga otvoreno svojim zelenim oima koje kao da mu probuie lobanju. Izgledate kao da vam je strano toplo i da vam je tuiranje neophodno. Kroker neto promrmlja i ispi pie do kraja. udno, oseam se mnogo gore. Sela je na jednu stranu velikog francuskog kreveta i spustila je ruke u krilo. Zato radite sve ovo za mene? To bih elela da znam. Ubie vas ako vas uhvate. To i sami najbolje znate, zar ne? Sve ovo inim zbog Angele. Niste je ak ni poznavali ree Aliks. Svialo vam se njeno lice, kao to se svialo svima ostalima. Vi to ne moete da shvatite ree on, zavalivi se udobnije u fotelji. *I nikada i neu shvatiti ree ona kiselo ukoliko mi sve to ne objasnite. Umrla je na mom terenu mukao je led u ai, zagledan u kockice, ali kao da ih nije video. Neko ju je 331 dobro udesio. elim da saznam ko je to bio. Ona je bila osoba kao sve druge. Toliko bar zasluuje. Aliks se kratko nasmejala. Ja mnogo bolje od vas znam ta ona zasluuje. Zastala je za trenutak kao da eli da se pribere. Ona je bila najobinija kuka, Lju. Bila je zla, osvetoljubiva, bolesno ljubomorna i apsolutno podmitljiva. Kroker je dobro pogleda. Sve to sada nije vano. Za mene ona nije bila ni bolja ni loija od drugih. Aliks nasu pie iz flae Old grand-ded-a. - Trebalo je da provedete neko vreme sa njom rekla je ona, otpivi veliki gutljaj pia. Bilo bi vam dovoljno samo nekoliko dana da shvatite ko je ona. Kroker uze au iz njene ruke. Ispi do kraja ono to je bilo u njoj. Da li ste bili zaljubljeni u nju?

 To se vas zaista ne tie siknula je na njega, a ruke joj se stegoe u pesnice. Usne joj se pretvorie u neprivlanu crtu, a onda gr poe malo pomalo da poputa. Ne moete da oekujete da u vam odgovarati na takvu vrstu pitanja samo zato to ste mi spasili ivot. Gorko je zajecala, njena suncem potamnela ramena se povie, dok je rukama pokrila lice. Kao da je traila da je on utei i zatiti: ali, znao je da bi se povukla kada bi pokuao da je zagrli. Posle izvesnog vremena sklonila je ruke s lica i obrisala suze. Sada je izgledala mnogo smirenije. Istina je rekla je tiho da je Angela bila zaljubljena u mene. Provukla je svoje dugake prste kroz vlanu kosu, poto je prethodno skinula pekir: poela, je da trlja kosu. Ne seam se majke, a Angela je bila nekako jaka. Mislim da je u njoj bilo puno mukosti. Ne, nije bila muko-banjasta, daleko od toga. Govorim o njenom ponaanju, njenoj linosti koja je bila nekako puna svojeglavosti i odlunosti. Sepala me je. Ne znam kako bih to drugaije nazvala. Dobro sam znala da je kuka, jer sam radila sa njom. Znala sam takode da se bavi prodajom droge, opijuma i kokaina. Lep posao, a? Mislila sam... o, boe, ne znam ta sam, u stvari, 332 mislila. Mislim da sam zatvarala oi pred svim tim stvarima zato to mi je bila potrebna majka: neko kome u se poaliti i ko e me zatititi. Aliks je odjednom prestala da se igra kosom, sela je zavalivi se unazad, skrtenih ruku u krilu. Izgledala je nekako kao devojica, nena i nevina, kao da je napravljena od slatkia. esto smo se svaale. Napravila je pakao od mog ivota." Zato je niste ostavili? pitao je Kroker. Aliks je odmahnula glavom. Kao to sam ve rekla, vi niste poznavali Angelu. Ono to je ona elela, uvala je sve dok se ne bi s tim umorila. Da sam samo tako neto pokuala, profesionalno bi me unitila. A to je mogla lako da uini: bila je pravi strunjak za to. Videla sam da je tako neto radila s mlaom manekenkom koja joj je jednom rekla neto uvredljivo. Angela je obavila samo jedan telefonski poziv i niko tu devojku vie nije pozivao na snimanje. Imala je mo faraona. Spustila je glavu tako nisko da je Kroker mogao da vidi zrak svetlosti na donjem elu njenog vrata. Istina je i to da ja nisam imala snage da je napustim. Ona ... me plaila i udno, doputajui joj da manipulie mnome oseala sam se nekako sigurnije. Bila sam zatiena uz nju, bila sam bezbednija nego kad bih bila sama. Tiina obuze sobu, punei je nekom udnom jezom. Pa ta se onda dogodilo? pitao je Kroker. Onda se sve odjednom promenilo ree Aliks tako tiho, da je Kroker morao da se napregne da bi je uo. Angela je srela Rafaela Tomkina. Desi Dejms je saznao barabino ime. Zvao se Teks Bristol. Rekao mu je to ovek koji je izdavao amce u maloj luci Ki Vesta. Dejms nije znao ko je u stvari, taj ovek ali je obeao sam sebi da e to vrlo brzo otkriti. Kad je uao u hotel, pitao je na recepciji da li je neko po imenu Bristol oseo tu. Bio je ubeen da baraba nee imati ni najmanjeg razloga da menja ime. Meutim, pogreio je. Reeno mu je da niko po imenu Teks Bristol nije doao u hotel u toku dana. 333

Plavo udovite upusti se u objanjenje C, proavi elu proceduru, pokazavi ak i znaku. Ispriao je da je privatni detektiv, da sledi jedan par, dao je opis, rekao da nije nita opasno ve da se radi o brakorazvodnoj parnici. Uspeo je da dobije broj njihove sobe. Dejms pomisli da su se vrlo udobno smestili. U jednoj sobi. Pade mu na pamet: Ba zgodno. Sta li je to to taj mangup ima, a ja nemam? Uao je u lift i krenuo prema spratu na kojem je bila njihova soba. Vrata lifta se otvorie i Desi Dejms izae na treem spratu. Kroker je upravo izaao ispod tua. Oseao se bolje, kao da mu je trideset godina skinuto. Obrisao se pekirom. Obukao je lagane pantalone, tamnoplavu majicu na kojoj je pisalo Najbolje je u Ki Vestu. Na noge je navukao razgaene mokasine koje je bio poneo sa sobom u kupatilo. Aliks je obukla dobro krojene farmerke i bluzu od ruiaste svile. Bila je bosa. Sedela je na krevetu, naslonjena na uzglavlje. itala je neku jevtinu knjigu koju je kupila tamo gde su se zaustavili da jedu. Ovo je loe koliko i ona grozna hrana koju smo jeli posle podne rekla je, odbacivi knjigu daleko od sebe. Neto o vampirima. Uopte ne znam ko koga tu lovi i vara. U tom trenu, ulazna vrata se irom otvorie, kao da ih je neko eksplozivom digao uvis. Sato je naao svog gosta u vrtu. Na kii. Dragi prijatelju pozvao ga je iz suvog zaklona svog studija. Smrtno ete nazepsti tamo. Nikola nije odmah odgovorio. Ramena su mu bila oputena dok je sedeo na kamenoj klupi, okrenut licem prema zaljuljanim granama drveta. Siva, debela aplja hodala je nestrpljivo gore-dole ispod granja, po uskoj suvoj stazi blizu velike lokve. S vremena na vreme, podizala bi glavu i optu-ujuim oima posmatrala nebo, kao da krivi prirodne elemente to su se zaverili protiv nje. 334 Nikola kao da nije primeivao vlagu. Njegov kimono je bio skroz navlaen. Ali, to mu nije ni najmanje smetalo. Sada je znao da su Akiko i Jukio dva razliita bia. Obmana moe da traje samo kratko. Lice moe da lae, na primer, proaputane reci, ak i pogled. Ali, sa telom je drugaije. Ono odgovara na intimni dodir, na milovanje, ono se oivara, i sve je to jedinstveno i svojstveno samo jednoj osobi. To ne moe da se pomea. Ispunila ga je beskrajna tuga na pomisao da ju je ponovo izgubio. Naravno, ionako je bilo nemogue da ona bude iva. Logika je nalagala da je ona umrla, da ju je ubio Saigo onako kako je opisao Nikoli. Nikola se dobro seao kako je Saigo govorio, uivajui u bolu koji je svaka re nanosila Nikoli i koji se ogledao na njegovom licu. Prvi put u svom ivotu Nikola nije verovao logici. Odbacio je itav ivot vebanja, samodiscipline i razumevanja zbog mogunosti da se jedna luaka nada ostvari. Bilo je to smeno, i tuno, u isto vreme. Poeo je da se kaje zbog velikog zadovoljstva koje je osetio u ljubavnom spajanju. Mada Akiko nije bila Jukio, on ju je voleo, i to ne samo telom da bi zadovoljio strast i elju, voleo ju je i duom. Ko je bila ona i zato je izgledala kao njegova izgubljena ljubav, postalo mu je sasvim nevano pred injenicom da je njegovo srce otvoreno za nju. Ako ona nije bila Jukio, da li bi mogao da je ipak voli? Kojom magijom je to mogue da izvede? Ili se moda dogodilo neto nevieno, pa se jedan deo Jukio nekako naselio u Akikinu duu. U svakom sluaju, to je bilo neto to ga je muilo, to nije mogao da

razume. Ono to je uinio sa tom enom izbacilo ga je iz uobiajene ravnotee, a bez toga je bio bespomoan u svetu koji je oigledno poludeo oko njega. Lajnir-sane mogao je da uje Satoov glas kako se die ispod pljuska a onda je osetio pored sebe oveka kako nameta plastini ogrta preko njegovih ramena. Meditacija mora da se podvrgne elementima na kojima poiva rekao je. Ostaviu vas samog. Ne, Sato-sane. Molim vas, ostanite Nikola odjednom vie nije eleo da bude sam. Ve se oseao dovoljno izo-lovanim. Svi njegovi mladalaki snovi su nestali. Njegova naj335 divljija nada umrla je u jeku groma. Ali, ta je ljudsko bie bez nade?, pomislio je. Ovaj vrt je veoma miran preko dana Sato mu je priao blie, a kad je otvorio usta da kae jo neto njegove reci se izgubie u grmljavini koja kao da rascepi nebo. Oduvek sam govorio da je to vika bogova rekao je. Grom. Probudila me je oluja rano ujutro. Dremao sam, sluajui njeno urlanje. Kao da urla ljudsko bie, zar ne? Da, kao ljudsko bie ree Nikola, a u sebi je mislio: Moram da mu priznam, sada, odmah, moram da priznam da bih povratio harmoniju svog duha. Sato-sane... Nai dedovi su nauili geomanhiju od Kineza ree Sato, nesvesno prekinuvi Nikolinu reenicu. Tako mi moemo veno da ostanemo u skladu sa snagama prirode. Nismo tigrovi, mada moemo da teimo na tome da budemo. Postoji savrenstvo u tom primitivnijem obliku ivota koje, mi, ljudi, moemo samo da prieljkujemo. Oi su mu bile nekako pune nenosti i vodenaste dok je gledao nadole, prema Nikoli. I onda, odjednom, spusti ruku na Nikolino rame. Hoete H sada da uete? zapita. I, dopustite mi da vam pripremim aj. Dok je posmatrao kako Rusilov uspravnih lea nestaje iza metalnih vrata, Protorov se pitao kako je mogue da posle toliko godina posveenih slubi odreene ideologije, njegov ivot dobija tako lino obeleje. Nije stvorio sopstvenu porodicu jer je eleo samo da slui viem cilju pa nije hteo da se optereuje tim, ali ovome se nije nadao. Sada je imao Rusilova. Kako mu se to dogodilo? Snaga oseanja koje je gajio prema mladom oveku stvorila su od njega oveka kojeg je bilo lako povrediti. A to u njegovom poslu nije bilo dobro. Viktor Protorov nije osetio strah punih osam godina. U stvari, od smrti svog starijeg i jedinog brata. U to vreme, Protorov je bio ef Prvog direktorata, odgovoran za itavu bezbednost. Mogunost stvaranja posebnog kraljevstva u Devetom direktoratu, bastiona, tvrave iz koje e se boriti za ostvarenje svojih ciljeva, tek mu se ukazivala na horizontu. 336 337 ,Te godine zima je bila naroito otra, sneg je padao skoro svakog dana imao je mnogo pokrenutih misija. Sve su bile veoma vane. Nikada mu nije bilo dovoljno ljudi, pa je morao da pravi neke interne promene. Vreme je bilo loe a ljudi je bilo malo pa je on lino morao da nadgleda vie misija nego to bi inae nadgledao. Upravo zbog toga bio je daleko od Moskve, negde na se-veru, kad su doveli Minka. Protorov je znao za njega i eleo je da ga uhvati. Ve je bio smeten u Lubjanku kad je Pro-torovljev brat, iako tri godine stariji od njega a mlai po inu bio je porunik obaveten o Minku.

Protorov je uvek bio bolji od Leva, i u koli i u drutvu. Protorov je znao kako treba razgovarati s ljudima, znao je kako treba polagati ispite, znao je tano i odreeno ta eli. Lev je oduvek bio sanjar, na raskru nikada siguran kojim putem da krene, kako da okrene svoj ivot. Neprestano se plaio da ne naini neku greku. I tog tamnog popodneva, ispunjenog snegom, napravio je greku. Dok je vest o Minkovom hvatanju letela prema Pro-torovu preko specijalnog sistema, Lev je otiao u Lubjanku da bi Minka sam ispitao. Zeleo je, bez sumnje, da pokae svom mlaem bratu da i on moe da uini neto na sopstvenu inicijativu i da, pritom, i dobro obavi posao. Nije mu polo za rukom. Mink je nekako uspeo da nadvlada Leva i, drei ga kao taoca, uspeo je da se domogne slobode. A onda je ubio Leva, iskasapivi ga na snegu. Les je ostavljen u snenoj vejavici. Svi su se bojali da ga taknu, dok Protorov ne stigne. Kad je Protorov doao, nekoliko asova kasnije, krv se vie nije videla, bila se sledila, a grozna rana kao da je zarasla. Videla se ogromna rupa na levoj Levovoj slepoonici, na mestu gde je metak uleteo u lobanju. Protorov nije hteo da gleda povredu nastalu na zadnjem delu glave, jer je znao da je tamo razaranje vee nego na mestu gde je metak uao. Ni sam ne znajui ta radi, ipak je okrenuo Levov les i zagledao se u raznesenu lobanju. Sneg je uasno vejao i Protorov je bio zaslepljen pahuljicama. Dobro se drao, istrajao je u svemu, dok je odlunim glasom nareivao da se krene u lov na Minka i Tanju Vladimovu koja mu je pomogla da pobegne. Moda je upravo tada Protorov shvatio da je suvie teko i odgovorno imati porodicu. Moda je ba u tom trenu shvatio da ne eli da zasniva porodicu. Otkrio je da mrzi tog Amerikanca, po imenu Mink, vie nego to je ikada nekoga mrzeo, vie nego to je verovao da moe da mrzi jedno ljudsko bie. est meseci kasnije probudio je jednog vetog i znaajnog spavaa s naredbom da ubije Minkovu enu koja je, ne slutei nita, spavala u svom krevetu u mirnom Merilendu. Bio je dovoljan samo jedan hitac iz revolvera kroz levu sle-poonicu. Samo jedan hitac iz revolvera kroz levu slepooni-cu, iz blizine hitac koji su Mink i Protorov dobro poznavali. Ali to jo nije bio kraj. Rat se nastavljao. I nastavljao. Protorov je uzdahnuo, usamljen u svom svetilitu. Gurnuo je naoare na vrh ela, obrisao lice nadlanicom. Prime-tio je da se oznojio. Iako je Tengu, njegov drugi agent u Ten-in Soden Katoriju bio ubijen, njegova zaleina poslednji agent koga je Protorov imao na tom polju napredovao je. U tom trenutku poe da zuji maina za deifrovanje, spremna da odgonetne ifru Alfa-tri. Njegov satelit e mu opet neto vano apnuti u uvo. Kroker je epao Aliks za lanak na ruci i jako je povukao u istom trenu kad su vrata eksplodirala. Kriknula je od iznenaenja i straha dok je on, koristei svu snagu, uspeo da je otkotrlja preko kreveta i da je skloni to dalje. Istovremeno, ruka mu je skliznula ispod kreveta gde se nalazio njegov revolver i, ne trudei se da cilja, opalio je u upaljenu lampu. Sada je samo neto svetlosti koja je prodirala kroz otvorena vrata prema hodniku uspevalo da odgurne tamu. I u tom nejasnom osvetljenom jedna senka ulete u sobu. Ogroman je pomisli Kroker, dok je gurao Aliksinu radoznalu glavu nadole, prema tepihu. U trenu kad je osetio da mu je senka najblia, podigao se.

Podigao je ruku i drkom revolvera u ruci udario napadaa u lice. Sa zadovoljstvom je osetio silinu udarca, cepanje koe, mesa, kripanje drke o kosti. Ali, uprkos strahovitom udarcu, snaga napadaa bila je dovoljna da ga ni udarac nije zadrao. Njegova snaga je bila 22 338 339 tolika da se svom silinom bacio na Krokera i izbio mu pitolj iz ruke. Pitolj je skliznuo preko poda u tamu. Izgubio se. O, Kriste, sada smo gotovi pomislio je Kroker. Teak udarac spustio se na njegovo rame, naterao ga da se izvije. Naslepo je udario nogama, promaio, ali u drugom pokuaju njegovo koleno nae preponu napadaa. Udarac je bio uasan. ovek se savio od bola. Vazduh mu je izleteo iz plua. Njegov pritisak na Krokera malo je popustio, sasvim dovoljno da se ovaj izvije ispod njega i da vikne na Aliks. Hajde! u istom trenu ju je epao za ruku i povukao je za sobom iz sobe. Vodio ju je, jurei kroz hodnik prema izlazu i prema stepenitu. Beali su kao poludeli stepenicama dok nisu izleteli u mekotu noi. Znao je da bi im sada automobil bio od najvee pomoi ali, kljuevi su ostali u sobi. Brzo se osvrnuo oko sebe. Nekoliko ljudi je prolazilo nezaintresovano. Na ulazu u hotel grupa metana je zastala da saeka drutvo. Sigurno su ili u disko u prizemlju. Jedino mesto koje je, u elom kraju, bilo otvoreno preko noi. Moda je Kroker i pogreio, jer ljudi kao da nisu bili obueni za posetu disko klubu. Bili su svi u veernjim odelima. Posmatrali su ih kako se pribliavaju, vie zabavljeni, nego preplaeni njihovom pojavom iz tame. Znao je da im tu nema izlaza ni pomoi. Bili bi kao prosjaci na balu pod maskama. Jurnuo je odluno na drugu stranu prema autoputu 70. Trudio se da zatiti Aliks od svetlosti farova. Nijednom se nije okrenuo da vidi da li Plavo udovite juri za njima: nadao se najgorem. Ako je bio dovoljno pametan a Kroker je morao sam sebi da prizna da je bio im je doao ak dovde za njima od Ki Vesta nee biti glup da ih sada tako olako izgubi. Povukao je Aliks preko autoputa sa est traka dok se svetlost na semaforu menjala i kola ve polako kretala. Boe drhtala je Aliks kuda idemo? Kroker nije nita odgovorio. Bolje je bilo da ona veru-je da je on siguran u sebe i da zna ta treba da radi. Ispred njih se pojavi tamna masa Centra za kupovinu, sva u senka-ma i uglovima punim mraka. Naputeni grad u srcu tame. Kroker je jurio prema izlaznoj rampi i uskoro se naoe u aveniji pod arkadama. Nije se uo odjek njihovih koraka. Kroker je bio zadovoljan to je uspeo da navue bar mokasine. Ali, Aliks je bila bosonoga. Mada je to, s jedne strane, bilo dobro, uasno se plaio da ona ne nagazi na neki otar predmet ili kamen koji bi mogli da joj povrede stopala. Sada tome nema pomoi pomislio je moramo da nastavimo. Zastao je. Mada su oboje bili u prilino dobroj kondiciji, poeli su ve da gube dah. Aliksine grudi dizale su se od napora i straha. Buljila je oko sebe irom otvorenih oiju. Na sve strane bile su prodavnice cipela, butici s odeom, beskrajni nizovi izloga puni kojekakve robe koja je stajala poredana u smiljenim gomilama, dobro osvetljena nizovima neonskih svetiljki. ta emo da...

Kroker joj brzo zatvori usta akom i apnu u njeno uho: Ne govorite. Moe da nas uje i imaemo ga istog trena na vratu. U redu? Klimnula je glavom, i on ukloni aku. On obrisa znoj sa ela rukavom od koulje i napregnu sluh, ne bi li uo neki sumnjiv zvuk. Nije uo nita seen hu-janja saobraaja na udaljenom autoputu. Svetlost je padala na njihova ramena iz prodavnica sme-tenih ispod arkada. Ali senke su bile duboke, i u njima su bili sasvim bezbedni. Nali su se u umi metala i stakla. Aliks ga epa za rame i prisloni usne uz njegovo uho. ta ekamo? apnula je - beimo odavde, pre nego to nas nae. Kroker je razmiljao da li da joj kae istinu. Znao je da je, moda, bolje da je dri to je due mogue u neznanju. Ali, s druge strane, i ona je bilo duboko uvuena u ovo ba kao i on i nije bilo poteno da bilo ta od nje krije. Sem toga, ako ne bude o svemu obavetena, moe da se dogodi da uini neto glupo i nepromiljeno, i da u poslednjem trenu sve upropasti. Pribliio je usne njenom uhu i rekao: Loe vesti za nas. Va bivi uvar koji nas je pratio sve dovde nee sada tek tako da odustane. ak i da naemo kola, i da uspem da ih upalim, neemo uspeti da stignemo daleko. Vie ga neemo izgubiti. 22* 340 Njene krupne svetle oi zagledale su se u njega. Trebalo joj je nekoliko trenutaka da se pribere i da to shvati. Ne! viknula je. Ve ste poinili jedno ubistvo! Da uzdahnu Kroker i bie ih jo, pre nego to ga zaustavimo. Zagledao se u nju. To mora da se uini, Aliks. I sami znate da to moram da uinim. Posle izvesnog vremena, njene oi skliznue s njegovog lica. Obrazi su joj bili vlani. apnula je: Zao mi je to me je spasao. Zao mi je to se nisam udavila onog dana u Ki Vestu. Ne mislite valjda tako ree on, automatski. Naravno da mislim! razbesnela se, dok su joj oi sevale. Kakav je ovaj ivot kojim ivim? Moete li mi rei... Kroker je snano odgurnu, ona se zanese unazad i odlete sve do betonskog zida gde se srui u asu dok je metak prozvidao pored njih i zabio se u beton sa praskom. Video je gde je metak udario i bacio se na tie za njom. Povukao ju je da klekne, a zatim i da se uspravi. Poeo je da je vue za sobom ispod arkada. Skrenuo je prvo desno, pa opet desno, a zatim ju je gurnuo u jedan tamni ulaz u koji su oboje u-nuli. Aliks se znojila i drhtala. Kroker pogleda levo-desno, pre nego to ponovo posegnu za njenom rukom. Ali, Aliks je odmahivala glavom. Ne ree ne mogu da nastavim. Mislim da nema smisla. Kao to rekoste, kuda god bismo pobegli, on bi nas pronaao. Ustanite! ree on odluno. Ponovo je odmahnula glavom dok joj je zlatna kosa zaklonila lice. Ne vredi, nemam vie snage. Za ime boga, naite je siknuo je na nju, povukav-i je svom snagom da se digne. Umorna sam, Lju oi su joj bile poluzatvorene. elim samo da spavam.

Video je kako je sva odlunost naputa, kako joj se telo oputa. Pitao se da H se tako oseala u onim trenucima pre nego to se bacila u tirkizne vode okeana. Uhvatio ju je za lice obema akama. 341 Sluajte rekao je, pribliivi svoje lice sasvim blizu njenom. Spavaete kad vam ja to naredim, ni minuta pre. Kriste viknula je, dok joj se oi napunie suzama. __Vi ste pravi vitez, ali vam nedostaje dama. Zar ne vidite da meni vie nije stalo ni do ega? Ali, meni jeste viknuo je na nju. A sada, hajdemo! Bacio se sa njom nalevo da bi izbegao drugi metak koji je prozvidao pored njih i zabio se s njihove desne strane. Nita nam ne vredi rekla je, trei. On ima revolver. Da, i ja sam to primetio. Ne volim revolvere rekla je. Kroker je morao da se nasmeje. Ista stvar ree. Ni ja, naroito kada ga ja nemam. Meutim, ona je bila potpuno u pravu. Plavo udovite imalo je prednost protiv koje Kroker nije mogao nita. Imalo je revolver, a on nije to nije bila ba fer borba. Ali, u ivotu je malo ta fer. Dok je jurio, setio se kako mu je Nikola svojevremeno rekao da on nikada ne koristi revolver. Pa ipak, Kroker je znao da je njegov prijatelj svakako jedan od najopasnijih ljudi na zemlji. U emu je dakle bila njegova tajna? Kad je to pitanje postavio Nikoli, ovaj je samo zagonetno odgovorio: Postoje razni naini. Sta je, do avola, hteo time da kae? udio se Kroker sada bi mi svakako dobro dola neka od tih njegovih tajni. Kad je i trei metak prozvidao pored njih, zamalo ga ne okrznuvi, on prokle samog sebe. Misli! Koristi mozak onako kako te je otac nauio naredio je sam sebi. Oko njega je bio samo beton, metal, staklo. Sta bi mogao. .. Ah! Odjednom mu je sinulo! Nije imao vremena da razmilja da li je to dobra ideja ili nije: bila je jedina koja mu je pala na pamet, a Plavo udovite je bilo iza njega, spremno da ubije. Povukao je Aliks iza ugla, tu je ispustio njenu ruku i jurnuo napred. Iza drugog ugla je zastao i svukao majicu 342 preko glave. Obavivi je oko leve ruke udario je stisnutom pesnicom u stakleni izlog. Aliks uzdahnu kad je ula lomljavu stakla i pouri prema njemu: Sta to, do avola, radite? Vratite se natrag! mahnuo je nervozno rukom. Idite to dalje, dok me ne izgubite iz vida. Aliks uini kako joj je rekao, zatim klee i sakri se. On se sagnu i meu komadima razbijenog stakla nae jedan nalik na bode. Negde daleko u prodavnici ulo se zvono. Znao je da e optoj gunguli biti dodat jo jedan zain: policija. A on je eleo da policija bude to dalje od svega ovoga, imao je svoje razloge za to, ba kao i Plavo udovite. Kroker podie dva komada stakla, jedan dui, a drugi krai. Obazrivo je uhvatio krai desnom rukom, pazei da se ne rasee na otru ivicu. Dui komad stakla uhvatio je levom rukom koja mu je jo bila obavijena majicom.

Krenuo je prema uglu, krijui telo iza stubova, to dalje od razbijenog izloga. Sad je doao trenutak istine. Mogao je da izvue glavu, da pogleda gde je Plavo udovite, jer to rade svi policajci na televiziji. Ali, znao je da time rizikuje da mu glava bude u istom trenu odseena. Plavo udovite nije pucalo nasumce. Stvarni ivot bio je neto nepoznato piscima holivudskih scenarija. Hej, drugar! viknuo je iz zaklona sada je sve gotovo. Policajci samo to nisu stigli! Bie ti bolje da nesta-ne pre nego to oni stignu! Samo s tobom zajedno! zau se glas iza ugla i Kroker pomisli: Sad ga imam! Podigao je uvis levu ruku u zategnutom luku, zadravajui dah. Istegao je gornji deo tela a zatim, odbacivi svaku pomisao o sebi kao o moguem cilju, jurnuo je napred svom brzinom. Brzina i Krokerova teina delovali su na stakleni bode koji se svom silinom abi u tamnu masu. To ti misli, drugar! bio je to vie krik, isputen s namerom da se Plavo udovite prestrai. Video je kako se Plavo udovite zabacilo unazad, za-prepaeno onim to vidi i uje. Stakleni bode je nezadrivo jurio prema njegovom licu. Zabio se tano ispod korena nosa. 343 Kroker nije imao vremena da bolje niani. Krv je ik-Ijala iz lica Plavog udovita. ovek je podigao obe ruke prema glavi, oigledno sa eljom da oslobodi oi kako bi video. Iako nije video jo je uo, i podie revolver ciljajui pravo u Krokerov stomak dok mu se protivnik pribliavao. Ispalio je jedan metak a zatim je uperio cev revolvera prema glavi oveka koji se bacio na njega. Bio je to hitac na sreu ali, iako je bio zaslepljen, ciljao je dobro: metak je prozvidao pored Krokerovog levog uha. Kroker se zateturao, izgubio za as ravnoteu i trudei se da se skloni od metaka, prebacio je manji komad stakla u levu zavijenu ruku. Prvi put je promaio. Sada, kad je bio sasvim blizu Plavom udovitu, mogao je da shvati ta bi njegov metak iz revolvera kalibra 357 uinio od njega. Malo ta bi ostalo od te utrobe. Kad je prst Plavog udovita poeo da pritiska obara, Krokera odbaci uasni bol koji mu je rastrzao glavu. Samo istom snagom volje on se povrati u ivot, zavitla levu ruku i udari svom silinom u oveka ispred sebe. Ovaj snano zaurla od bola. Istovremeno je i Kroker ur-liknuo, jer je bol rastrzao i njega dok je oseao kako staklo raskida kou i miie na grudima Plavog udovita. Krv je ikljala iz Krokerove ake i meala se s krvlju Plavog udovita. Gurnuo je telo, a revolver ispade iz mrtve ruke. Metak izlete iz cevi i abi se u plafon iznad njih. Kroker postade svestan da ga neko povlai za ruku, oseti nean dah na obrazu i glas, dosadan kao zujanje pele, koji se ponavljao u njegovom uhu. Hajde! preklinjala ga je Aliks, vukui ga oajno o, boe, Lju, svi e biti ovde za tren. Teko se prevalio na drugu stranu, jedva svestan zato mu ona sada smeta kad je premoren i kad jedino eli da zatvori oi i da... Boe! Dii se! kriknuo je njegov um na njega bei odavde, pre nego to bude prekasno! Prekasno, za ta... elim samo da se okrenem i zatvorim oi... moram da ostanem, budan, budan! Uspeo je da se podigne na kolena, i sada je stajao e-tvoronoke, na rukama i kolenima, na sjajnom ploniku ispod arkada. Aliks ga je drala za ruku i vukla ga nagore. Prostor

344 ispod arkada ispuni se bljetavim svetlima a ulo se i zavijanje sirena policijskih kola koje, kao da su urlale u njegovom uhu. Okrenuo se uz njenu pomo i doputajui da ga ona vodi iz lavirinta, krenuo je, zanosei se na klimavim nogama, trudei se da ne misli na bol koji je udarao u njegovom mozgu, na urlanje sopstvenog pulsa, na grozni ukus ba"kra koji je oseao u ustima i koji ga je terao na povraanje. Crveno, crno, crveno svetlost se menjala dok najzad sve nije bilo daleko iza njih. On najzad oseti svezi noni po-vetarac na obrazima. Postade dovoljno svestan da joj se obrati. Kljuevi, Aliks, gde su, do avola, kljuevi od kola? Nangi okrete gornji deo tela u krevetu, ne obraajui panju na svoje nekorisne noge. On prui nasumce ruku u tami i dodirnu mravo rame one druge Kineskinje koju je prethodno video na plai. Nangi je protrese, prilino snano. Nagnu glavu i zavue je ispod zavese od njene tamne crne kose. Promrmlja: Probudi se, uspavana. apnuo joj je to pravo u uho, ali dobio je kao odgovor samo duboko hrkanje. Sklonio se dalje od nje i seo. Odlino. Malo belog praka koji je sipao u njen ampanjac obavilo je svoj posao. Sad je bio trenutak da se pree na posao. Vila je bila obavljena tiinom dok se on brzo oblaio. Navukao je pantalone. Obukao je koulju. Ostavio je cipele i arape. Prebacio je stvari iz sakoa u depove od pantalona. Preavi preko sobe iarane plaviastim senkama, uzeo je svoj tap za etnju i paljivo otvorio vrata. Hodnik je bio taman, i nita se u njemu nije ulo. Polako je iao, trudei se da ne misli na to kako bi mu u ovom trenutku dobro posluile snane noge atletiara. Kad je stigao do vrata iza kojih su pre samo petnaest minuta nestali Liu i visoka devojka, zastao je. Skinuo je zmajevu glavu od belog zada sa tapa, izvadio neki mali predmet i spustio ga u dep. Pritisnuo je zavrtanj, zagledao se u mehanizam, a zatim zadovoljan njegovim radom, polako je, 345 uz veliku opreznost, okrenuo bravu na vratima. Sledio se kad se svetlost ruiaste lampe pojavila u tankoj pukotini izmeu vrata i dovratka. Poto se nita dalje nije desilo, on je nastavio da hoda gurnuvi vrata. Sad je bio trenutak da proveri da li je bilo tano ono to je mislio da postoji izmeu Lia i devojke. Ose-tio je to na verandi, u trenu kad su izmenjali poglede. Sada je mogao da uje meko grgorenje na kineskom jeziku. udno, nisu govorili kantonskim narejem. Nangi je esto imao posla u Hong Kongu, tako da je nauio kineski jer nikada nije bio siguran da e prevodioci dobro preneti njegove reci ili ono to se njemu govori. Ali, ovo je bio dijalekt koji nije poznavao. Nije mu bilo udno to Liu govori njime. On je bio Kinez s kontinenta gde kantonski, svakako, nije bio slubeni jezik. Ali ove dve cure s plae one su sigurno bile odavde. Mogle su da budu iz Ciu Cou, ili poreklom iz bilo koje druge provincije. Pa ipak... Nangi usmeri svoj tap drkom napred i, gurajui ga po zastrvenom podu, uvue ga kroz pukotinu vrata itavom duinom. A onda se namesti da slua. Posle izvesnog vremena uspeo je da uje re koju je razumeo i srce mu poskoi. Ali, obazriv kakav je bio, saekao je jo jednu re ili reenicu koje bi potvrdile ono to je naslutio.

Kad je najzad i to uo, duboko je udahnuo. Govorili su mandarinski, nije bilo ni najmanje sumnje. Bilo je zaista udno da Liu nae uliarku u Koloniji iji je maternji jezik isti kao njegov. Nangi, zgren neudobno u hodniku, strpljivo je ekao da se njihova strasna ljubavna igra zavri, da se odmore i da razgovor opet pone. Kad je uo kako klize pokrivai, povukao je svoj tap. Jedva ujno tapkanje bosih nogu pribliavalo se i on poe da zatvara vrata, milimetar po milimetar, da se ne primeti iz sobe. Najzad se makao i krenuo hodnikom prema stranjem delu vile. Otvorio je vrata i izaao. Ranije, te veeri, zvezde su se lepo videle ali sada je nebo bilo pokriveno oblacima i njihova svetlost bila je zaklonjena. Vazduh je bio teak od kie koja je pretila. Nangi izvue cigaretu i zapali je. Povukao 346 je dim duboko u plua, a zatim ga ispustio dugim, zadovoljnim izdisajem. Bacio je zatim cigaretu u pesak i siao stepenitem prema drumu koji je nedaleko odatle vijugao kroz no. Usred dubokih senki koje je stvarala iva ograda, naao je mali crveni automobil alfa. Nazepete u ovoj vlanoj noi ree on na pravilnom kantonskom nareju. A? Voza kola okrete glavu, jer je tek sada shvatio da je Nangi pored njega. Kia samo to nije poela nastavi Nangi, i pokaza prema kolima. Bie bolje da podignete krov. Posmatrali su se jedno vreme, kao dve zveri od kojih svaka brani svoju teritoriju. Mislim da ste odabrali pogrena kola da pratite bilo koga u njima. Pojma nemam o emu govorite ree ovek, govorei grubo. Nangi se sae tako brzo i tako nisko da drugi ovek nije imao vremena da reaguje. Sada su bili licem u lice. Znam ko ste vi ree Nangi brzo ili bolje, ta ste. Priznajte da su vas iznajmili oni s druge strane... Pljujem na njih ree besno ovek. Onda radite za Satoa. Nikad nisam uo za njega. Ali, ja sam onaj koji e da plati, eventualno. ovek se zagleda u Nangija irom otvorenih oiju. Hoete da kaete da mi nee isplatiti ostatak? Ja vam kaem ovo: radite onako kako vam ja kaem i neu obavestiti gospodina Saioa o vaoj nespretnosti. O emu govorite? - - bunio se ovek. Zar mislite da neko zna da sam ovde? Niko ne zna. Ali, ja znam ree Nangi a vama je bilo plaeno da me pratite. Pa ta ako i jeste? Da vidimo da li ste stvarno dobri ree Nangi, i odvrte glavu na svom tapu. Izvadio je malu plastinu kasetu i pokazao je na dlanu kao skupi dragi kamen. Da li govorite mandarinski? Bez muke ovek ga pogleda pravo u oi. Bez muke? Po kojoj knjizi ste uili engleski? 347 itam Rejmonda endlera.

O, Madona! pomisli Nangi on moda zamilja da je neka vrsta privatnog detektiva. Bacio je pogled na oveka, procenjujui da li bi smeo da mu veruje. ujte ree ovek vrpoljei se, kao da mu je neugodno u dubokom konom seditu. Dajte mi traku i ja u vam prevesti ta je na njoj. Dobiete je rano ujutru. Bacio je pogled uvis. Bogovi su mi svedoci da tako mislim. Pogledajte. Kia nije padala tri nedelje. A nebesa e se sada otvoriti. Garantovano. U redu ree Nangi, odjednom donevi odluku. Uostalom, drugog izbora nije ni imao. Nije eleo da uvlai u ovo Alana Sua a sada nije ni mogao da uini nita drugo, pa zato spusti mikrokasetu u ovekovu aku. Donesite mi pre-vod u hotel Mandarin tano u sedam ujutru. Da li vam je za to dovoljno vremena? ovek klimnu glavom. A onda kao da se iznenada neega setio, ree. Hej, gospodine Nangi, ja se zovem vrsti iu sinuo je oima. Ja sam iz angaja. Moja porodica posedu-je treinu Sam Ka Cuena i Kvun Tonga. Drimo restorane i kabaree za turiste, znate, one s lepim kelnericama nagih grudi izvan Van aja. Prodajemo tepihe, dijamante, a. Ako se ne pojavim na vreme, idite do mog oca Pak Taj iua. On ivi u vili sa, kao ad zelenim, krovom na Belvju roudu iznad Repels zaliva. Nangi je znao dosta o ovim ljudima, pa mu je bilo jasno koliko je mnogo vrsti iu otkrio o sebi. Doite ujutru, u sobu 911, vrsti iu ree on, dok su prve tople kapi kie poele da padaju i imau jo posla za vas. Pokazao je na kola. A sada bolje podignite krov kako ne biste kroz pet minuta plivali u kolima. Zvonjava telefona, mada priguena jer je bio negde duboko u kui, ipak je poremetila mir meditiranja koji im je donela ceremonija pripremanja aja. Izvesno vreme vladala je savrena harmonija u prostoriji. Dva mukarca su kleala na zelenkastoutom tatamiju, obojica odevena u raskone kimone. Izmeu njih, bilo je pa348 ljivo postavljeno sve ono to im je bilo neophodno za ceremoniju aja: porculanski ajnik s dve odgovarajue oljice, metlica od trske. Pod pravim uglom udaljena od tih stvari, stajala je kutija od tvrdog drveta u kojoj se odmarao Nikolin dai katana Ijogai. Izmeu dva mukarca, neto vie udesno, nalazila se Satoova tokonama. Nena, providna vaza bila je lepa ve sama po sebi. Njenoj lepoti doprinosila su dva bela boura koje je Sato odabrao jer je znao da ih Nikola voli. Iznad cvetova stajala je estampa na kojoj je rukom bila ispisana ova mudrost: Budi istrajan u odanosti, dok drugi nastoje da se dodvore korisnim uslugama; usredsredi se na istotu svoje na-mere, dok oni oko tebe budu uniteni egoizmom. Nieg drugog nije bilo u prostranom studiju. Sklad ovih predmeta zraio je nekim specijalnim mirom i harmonijom koje ljudi retko kada dostignu. To nije promaklo nijednom od njih. Posle zvonjave telefona, doe Koten. Poklonio se veoma duboko, oekujui da njegov gospodar primeti da je on tu, da je poremetio, do tada vladiajuu, harmoniju. Sato podie glavu, a njegove oi se polako okrenue prema Kotenu. On i Nikola su bili na Putu, zajedno, to je retko kome uspevalo tokom groznih stranica istorije, u ovom nesavrenom svetu. Udarci njegovog srca, kao i disanje, bili su jo nenormalno spori. Kao da je bio u transu mistinog stanja to je dobro poznato na Dalekom Istoku i to se veoma ceni.

 Hiljadu puta molim da mi oprostite, Sato-sane Ko-tenov glas je bio vrlo visok i pomalo komian, jer je dolazio iz tako ogromnog tela. Satou je to uvek bilo smeno i zabavljalo ga je. ovek koji nije eleo da kae svoje ime, zove. Kae da mora da govori s vama. Da. Satoov glas je bio nekako grub. Nikola se nije ni pokrenuo i Sato pomisli kako mu zavidi. Ustao je i poao za Kotenom iz studija. Kad je ostao sam, Nikola se polako vrati sa Puta. Za to mu je bilo potrebno mnogo vie vremena nego obino, jer jedan njegov deo jednostavno nije eleo da napusti Put. Sveobuhvatna harmonija iji je upravo deo bio, jo se zadrala kao neki odsjaj u studiju. Posle izvesnog vremena, on podie 349 glavu i s panjom proita reci zapisane u estampi smetenoj u tokonami. Te reci su bile neverovatno nepoetine, ali su u sutini odraavale duh oveka kojeg je Nikola upoznao Satoa. On je bio kanrjodo sensei, jedan od poslednjih samuraja-birokrata. Tuno, ali je tako, uskoro za njega vie nee biti mesta na svetu. itav Japan kretao je prema modernizaciji u kojoj e sasvim nestati kanrjodo senseija. Na njihovo mes-to doi e nova vrsta: na zapadnjaki nain vaspitani pred-uzimljivi ljudi koji savreno razumeju svetsku ekonomiju, koji vie nee biti Japanci nego graani sveta. Japanu e oni biti neophodni u godinama koje dolaze: ti pametni ljudi koji e znati da predvide ta e se dogoditi u budunosti, koji e umeti da analiziraju situacije. Bili su to ljudi koji e dobro poznavati politike Regana i Miterana i setie ih se pre nego to e se setiti Tokugavine filozofije koju e, svakako, zaboraviti. Iako ga nije video, Nikola je znao da je Koten, dinovski sumo, uao u studio. Da li ste otkrili neto vie o ubici? Govorio je udno, direktno, govorom koji je van dohjoa u najmanju ruku, bio sasvim lien utivosti i tradicionalnih ljubaznosti. Sve dok Sato-san odbija da mi govori o svojoj prolosti ree Nikola jedino to ja mogu da uinim to je da titim njega i Nangi-sana. Koten ne ree nita. Nikola se okrete i primeti kako ga div posmatra bez prestanka. Nasmeja se. Ne brinite, nee vam promai va deo kolaa ree, s velikim olakanjem to moe opet normalno da govori. Ako budete dobri ree Koten radiemo zajedno. Niko nee moi da nam promakne. Nikola ne ree nita: da je na njegovom mestu bio Amerikanac sada bi ve poeo da se hvali svojim junatvom. Niko nee proi pored nas ponovi Koten, a poto je uo da se Sato vraa, povue se u hodnik. Njegovo dranje se znatno izmenilo kad je ponovo uao u studio. Sve iznemoglosti je nestalo. Jedva je obuzdavao uzbuenje. 350 Preao je preko sobe i seo blie Nikoli, prekoraivi granicu koja deli gosta od domaina. Dobio sam neke informacije Satoov glas je bio tih, ali pun uzbuenja koje se odnosi na Teni. Naravno keirecu ima slubenu zatitu od vlade kad je u pitanju ovaj projekat. Lino sam zatraio pomo od nekoliko lanova Ten-in oden Katorija. Sve su

to nine, kao to ste i vi. Oni e nam pomoi da sauvamo tajnu zastao je za trenutak, osvrnuvi se oko sebe, da bi zatim klimnuo glavom i ustao. Zajedno su izali kroz otvorenu fusumu, u vrt. Pele su se u rojevima sputale na rascvetale boure. Siva aplja je odavno otila iz svog sklonita ispod grana bora. Sunce je zalazilo i izlazilo iza srebrnih i purpurnih oblaka. Nedavno je ubijen sensei, zajedno sa svojim uenikom. Moj ovek za vezu, ije je kolsko ime Feniks, obave-tava me da je i drugi uenik ubijen. Izgleda da su uspeli da u tu kolu ubace neke strane agente. Da ubace strane agente? Nikola ponovi kao odjek. U Tenin oden Katori? Da li ste sigurni u to to govorite? Sato klimnu glavom. Feniks me zove iz Joinoa. On je na severu. Na Hoka-idu. Satoovo lice je bilo ozbiljno. Mislim da je poeo poslednji in borbe s neprijateljem, Lajnir-sane. Bili ste potpuno u pravu kad ste govorili da je neka strana sila u sve to umeana. Feniksu je trebalo dosta vremena da proceni itavu situaciju i da shvati o emu se radi. ta je znaila smrt jonina: on je bio njihov duhovni voa. Spustio je glavu. Da li ste ga poznavali? udnom koincidencijom, njegovo je ime isto kao ime junaka o kojem smo jednom diskutovali, Masaigi Kusunoki. Prole su mnoge godine otkako sam bio u Tenin oden Katoriju ree Nikola. Sato ga, na as udno pogleda a zatim slegnu ramenima: Njegova smrt je bila potpuno neoekivana i ela kola je bila zahvaena totalnim haosom. Feniksu je bila potrebna njegova velika umenost da bi vratio sve u stari poredak. Izgleda da su strani agenti fino iskoristili taj trenutak pometnje i da su dobro obavili svoj posao. Njegova krupna ramena spustie se, kao da se odjednom velika teina navalila na njih. 351 Ne moemo da dopustimo da Teni doe u opasnost, Nikola-sane. Saznanje da su nai protivnici tako blizu nae najskrivenije tajne ispunjava me jezom. Oni imaju veliku snagu i mogu da nas razore, sve nas, ako otkriju Teni. ta se dogodilo? pitao je Nikola glasom koji je bio mirniji nego to je Nikola, u stvari, bio. Feniks je sledio jednog njihovog agenta, poslednjeg koji se zadrao u koli. ovek je pobegao prema severu sa svim dokumentima o Teniju. Sada je na Hokaidu. Feniks mu je dopustio da ode, mada je taj ovek ubio jednog njegovog uenika na samom poetku bega. Nadao se da e ga agent dovesti do neke svoje veze. Taj manevar je veoma opasan. Agent mora da bude zaustavljen na svaki nain pre nego to stigne da preda dokumente. U to je umean Viktor Protorov pomislio je Nikola moram da budem uz Feniksa kad pree na njihovu teritoriju. Sato e dobiti svoje tajne dokumente nazad, a ja u dobiti Protorova. Glasno je, pak, rekao: Gde je sada Feniks, tano? Sato baci pogled na njega: Cenim vau nameru. Ali, ako vi krenete i ja moram da krenem s vama. To je nemogue ree Nikola otro. isto s taktike take gledita... Sato podie ruku: Prijatelju moj ree tiho ve je suvie ubistava bilo svuda oko nas. Ne bi smelo da se to dalje dogaa. Tri ljudska bia, ljudi koje sam cenio i voleo kao prijatelje i kao

vredne saradnike na poslu, koje sam smatrao nezamenljivima u mom kobunu, izgubili su ivot zbog mene. To je isuvie teak teret za svakoga. Dok ste vi bili na putu, odrane su pogrebne ceremonije za svakoga od njih, kao i privremene sahrane. Joida nije imala porodice, tako da je njen sluaj sasvim mirno proao. Ali ostali, Kagami-san i Ii-san, imaju porodice. lanovi familije su se, svakako, sloili s mojom naredbom da o svemu ovome ne obavetavaju policiju. Kempei-tai nam ovde nije potrebna da uniti sve oko sebe svojim nespretnim istraivanjem i ispitivanjem. Naravno, meni se sve to ne dopada. Zeleo bih da ti ljudi budu sahranjeni onako ka352 ko zasluuju, na mestu koje njihove porodice odaberu. Njihov duh se nee smiriti do tada. Nikola je razmiljao o poslepodnevu koje je proveo sa Joidom, mislio je o tome kako je kleala na stazi ispred groba u kojem su bili sahranjeni njegovi majka i otac. Odluio je da e po svaku cenu doi na njenu poslednju sahranu, da bi upalio tapie tamjana na njenom grobu i da bi rekao molitve za smirenje njenog duha. Znam kuda to sve vodi ree Nikola i ja to ne mogu da dopustim. Vi morate da ostanete ovde, jer ete samo ovde biti bezbedni. Sato se nasmejao, ali u njegovom smehu nije bilo ni najmanje veselosti. Zar ste ve zaboravili na Vu-Sing, prijatelju? Zato je Koten ovde ree Nikola odluno. Zar sumnjate da on ne bi dobro obavio posao? To nema nikakve veze sa Kotenom, ni sa bilo kim drugim. Odgovoran sam za vau bezbednost, Sato-sane. Vi ste tako eleli: ja sam se na to zakleo. Sato ozbiljno klimnu glavom. To to kaete, istina je, Nikola-sane. Vi ste se zakleli da ete me tititi, a ja sam se zakleo da u bez tekoa ostvariti integraciju naa dva preduzea. Ali, ta pogodba ide samo dotle. Ja sam onaj koji, na kraju, ipak odluuje o svom ivotu i o svojoj smrti. Morate na to da se priviknete. Vi znate da morate. Onda je veza koja nas dri raskinuta. Bio je to oajniki pokuaj, mada je Nikola unapred znao da mu nee uspeti. Znai li to da ste slobodni da jednostavno odete odavde? Sato se osmehivao. Molim vas, idite. Neu ni razmiljati vie o vama. Mogu da vas prisilim da ostanete ovde. Kuda ete otii, prijatelju? Samo ja znam gde Feniks treba da se nae s nama. Mogli biste da preete preko itavog Hokaida, a da ne naete ni njega ni agenta strane zemlje. Zavladala je tiina puna opasnosti. Onda ete se ipak pridruiti meni? Izgleda da nema drugog izbora priznade Nikola. 353 Dobro. Uzeemo Kotena i odleteemo na severno os-trvo. Odatle e nas iznajmljena kola povesti do naeg krajnjeg cilja. A gde je on? upita Nikola obazrivo. To je rotenburo, toplo kupatilo na otvorenom, prijatelju moj Sato se osmehivao iskrenom srdanou i toplinom. A, to da ne? Vama i onako treba oputanje, pa e vam to dobro doi. Izgledate napeti.

Justina je pruila ruku prema telefonskoj slualici, podigla budilnik koji je stajao pored nonog stoia. Pogledala je na sat. Samo to je prolo pola etiri ujutru. Isuse! ula je kako telefon ponovo nervozno zvoni i podigla je slualicu kao da je ivo bie. Justina? Rik, ta traite... Nemojte da kaete da ste zaboravili. Stavila je ruku na elo. Ne, nisam... Haleakala. Uspavani vulkan. Obeali ste mi da ete mi dopustiti da vas povedeni tamo. Ali, sada je tek pola etiri ujutro. Pobogu, Rik... Ako krenemo na vreme stii emo tano pre izlaska sunca. To je pravi trenutak da se ovek nae kod kratera. Ali ja ne elim da posmatram izlazak sunca. Ja sam... Nemojte da govorite dok ne stignete tamo. Hajde, pourite, gubimo dragoceno vreme. Moramo da budemo tamo pre pet i trideset. Justina je jo htela da se buni, ali onda je odjednom osetila suvie veliki umor da bi bilo ta pokuala. Bilo je mnogo jednostavnije da popusti i da mu dozvoli da je povede tamo kuda je naumio. Sem toga mislila je bez velike nade moda e to biti interesantno. Moda u se zabaviti. Pokazalo se da je to mnogo znaajnije nego to je ona oekivala. Pre svega vonja strmom padinom vulkana bila je fascinirajua. Vrh je bio udaljen vie od dva kilometra. Blizu samog kratera, Rik je upalio grejanje. Ve su proli liniju drvea i sada se na sve strane irila samo pusto. Pre mnogo godina, masivni potoci lave slivali su se duboko orui zemlju i unitavajui sve na svom putu. Trava je, tek tu i tamo, pro23 354 virivala iz suvoga tla, kroz tamne nabore lave. Inae, nige nije bilo nieg. Dok su kola ila iz krivine u krivinu, Justina baci pogled unazad. S ove visine imala je dobar pregled sve do podnoja Haleakale, sve do linije obale, do plae koja je sada poela udesno, fluorescentno, da svetluca i na kojoj su se sablasno ocrtavale tamne senke ogromnih palmi. Nije rekla Riku nijednu re tokom itave duge vonje. Bila se zgrila na svom seditu, kao da je oekivala da e on da je udari. Drhtala je kad je on skrenuo u stranu da bi se zaustavio na parkingu sa strane. Odjednom je osetila nesavladivu hladnou. Bilo joj je drago kad su stigli do zaklona na vrhu. iroko stepenite vodilo je prema ulazu zgrade ija je itava istona strana bila od stakla. S ovog mesta videli su se krateri Haleakale. ela oblast je liila na Meseevu povrinu ije je fotografije Justina nedavno videla. Ovo nije imalo nikakve veze sa planetom na kojoj smo mi. Poto je jo bilo prilino mrano, teko je bilo odrediti razdaljinu pojedinih kratera i predmeta. Pet kilometara liilo je vie na pet stotina metara. Sve je bilo fantastino. Ljudi su se sakupljali na ovom mestu kao nekada stari Havajci, pre mnogo vekova, da posmatraju izlazak sunca. Legenda kae da je ba na ovom mestu Sunce uhvaeno i drano kao talac i da je puteno tek onda kad je obealo da e se kretati sasvim polako iznad Havajskih ostrva, kako bi im dalo to vie topline i svetlosti.

Nebo je bilo tamno. Nije se primeivala nikakva prome-na, no je ila k svome kraju. Sunce je dolazilo. Svi su to mogli pre da naslute, da osete kao neku jezu koja im se sputala niz kimu. A onda, kao da je neko upalio vatromet, pojavio se prvi crveni zrak iznad iskidane ivice kratera Haleakale. Svi prisutni su uzdahnuli s olakanjem dok se svetlost raala, jasna, direktna, otra kao dijamant. Bledi plamici pojavie se preko iroke tamne ravni kratera. Duge, klizee senke, neverovatno crne, preplavie skamenjenu lavu kao da na njoj stvaraju nove pukotine. Nije bilo sivila, samo tama i svetlost. 355 A onda, a da niko od njih nije primetio kad se to dogodilo, sjajnog osvetljenja je nestalo, sve se povuklo iza Haleakale, kao da je neki ovek rukovao itavom tom predstavom. Sve je odjednom bilo gotovo. Da li ete moi sada da mi oprostite to sam vas izvukao iz kreveta? Justina i Rik su se naslanjali na drvenu ogradu; samo su jo njih dvoje'ostali na mestu za posmatranje. Iza sebe su mogli da uju prigueno kaljucanje motora. Automobili su poeli da se sputaju niz serpentine, prema toplom morskom povetarcu. Umorna sam ree ona vodite me natrag. Kad su izali iz zgrade, videla je usamljeni par na samoj ivici kratera. Bili su zagrljeni, tela su im bila vrsto pripijena. Justina je zastala da ih pogleda. ena je bila visoka i mrava a njena divna crvena kosa bila je stegnuta u konjski rep. Mukarac je bio tamnokos, dobro graen, irokih ramena. Iako je imao vindjaknu na sebi, videlo se da je miiav. Kad se ena pokrenula osetilo se da hoda gracioznou balerine. I ovek se kretao isto lako, kao da ne dodiruje zemlju. Justina je, meutim, dovoljno dugo ivela sa Nikolom Lajnirom da bi mogla da prepozna jo jednog iz opasnog roda onih kojima je i Nikola pripadao. U ta ste se zagledali?' upita Rik i proprati njen pogled, spustivi glavu prema njoj. Zelela bih i ja tako pomisli Justina, ne skidajui pogled sa zaljubljenih koji su, grlei se i drei za ruke, krenuli preko izboina lave. Suneva svetlost ih je obasjavala, kao da su mladi bogovi. Suze su je pekle ispod kapaka, i ona pomisli: Neu da zaplaem pred njim. Neu! Ula je u kola i naslonila je glavu na prozorsko staklo, zatvorivi oi. Kad su sili u podnoje, Rik se zaustavio na parkingu i izaao iz kola. Ovo su srebrni maevi ree on, pokazujui na udesno rastinje oko njih. Rastu samo na ovom mestu. Biljke su iznikle uspravno iz tamne zemlje i, ba kao to im je ime govorilo, srebrno su se presijavale na tamnom tlu. Pria se da im je potrebno dvadeset godina da pro-cvetaju a onda, kad jednom procvetaju, uginu. 356 Justina je ba gledala lepo rastinje kad je Rik to rekao i uprkos svojoj jakoj odluci da ne pusti suzu, briznula je u pla. Veliki jecaji otkidali su se sa njenih drhtavih usana i ona se spusti na stazu, rukama pokrivi lice. Justina, Justina.

Nije ga ula. Mislila je o tome kako je tuan ivot za te srebrne maeve i onda, naravno, kako je smeno to o tome razmilja na takav nain. ivot je bio tuan za nju. Kad joj je otac umro, na njegovoj sahrani oseala je samo olakanje i pitala se ta li ono znai. Sada je znala istinu. Njen otac joj je nedostajao. On je bio jedini otac kojeg e ikada imati. On ju je podigao i, na svoj udan nain, voleo, bar je tako pretpostavljala. Sada je otiao bez ikakvog oplakivanja i oseanja da nekome nedostaje, ili da je neiji ivot postao siromaniji zbog toga. Ili je bar ona tako mislila. Ona je bila tako mudra. Da, tano. Istina je bila da je bila bez oseanja. Sada meutim, nije vie mogla da razume samu sebe, niti da shvati svoje emocije a jo manje je mogla da shvati druge ljude oko sebe. Zato i nije mogla da pomogne Geldi. Nije mogla da koristi Nikoli. Ali, sada nije bio trenutak da razmilja o tome. Ne jo. Ovo je bilo vreme u kojem je ona trebalo da se pokaje, trebalo ju je, u stvari, teiti kao malu devojicu koja je izgubila svog oca, kao devojicu kojoj je on uvek nedostajao i koja sada vie nikada nee moi da mu kae koliko joj je ao to nisu provodili vie vremena zajedno kao to je trebalo da bude, kao to je priliilo ocu i kerki. 2ivot nije nikada bio onakav kakvim ga je ovek zamiljao, ili kakvim ga je neko eleo. Nije mogla da prestane da plae. Nije elela da prestane s plaem. Dugo joj je trebalo da shvati veliinu svog gubitka, dugo joj je trebalo da pone da ali svog oca i onu zbunjenu, ranjivu malu devoj-ku kakva je sama bila, sve do ovog trena. Sada je tek prelazila onaj mukotrpni put koji odvaja detinjstvo od zrelosti, mada je to trebalo da uini mnogo ranije. Polako, dok je doputala da se veliki bol oslobodi i nestane iz nje, dok je doputala da joj itavo bie osea to neko novo raanje, obamrla od tog bola koji je bio skoro fiziki, Justina je poela da odrasta i postaje zrela. 357 Nangi je leao na svom krevetu u sobi 911, u hotelu Mandarin. Bio je na Ostrvu. Kroz blistave prozore mogao je da vidi Viktorijino pristanite, a neto dalje, kulu sa satom na pristanitu, najjunijoj taki Kouluna i azijske obale. Neg-de daleko na severu, najverovatnije u Pekingu, iveli su Liu-ovi gospodari. Sa njima, kao i sa njim, trebalo je obazrivo postupati. Glavni problem mislio je Nangi jeste vreme. Nije imao mnogo vremena, ali nije smeo ni da dopusti da oni zabiju zube u njega. To nikako. Ono to su oni traili od njega, preko Lia, bilo je praktino neprihvatljivo. Da preda kontrolu sopstvenog keirecua nije dolazilo u obzir. Borio se itavog ivota, postigao mnogo, unitio mnoge konkurente i poslao mnoge neprijatelje u grob, da bi doao do ovog stanja. Ali, nije mu bilo jasno da li e moi da se izvue, a da ne potpie odreene dokumente. Na svaki nain izgubiti kciretsu, jer je znao da njegova kompanija ne moe dugo da pokriva .ogromne trokove i budue zahteve do kojih e doi zbog loeg poslovanja Entonija ina i svega onoga u ta je uvalio Sveazijsku banku. Ali, Nangi je ipak bio miran. ivot ga je nauio strpljivosti. Posedovao je onu retku osobinu koja se na japanskom naziva Narijuki no macu; znao je da eka da se dogaaji okrenu u njegovu korist. Verovao je u Isusa Hrista jer, ve sam podatak da je on iveo, bio je udo. Ako e izgubiti keiretsu to je karma, kazna za grehove u njegovom prethodnom ivotu. Tanzan Nangi nije nita voleo vie nego svoju kompaniju. Narijuki no macu.

Neko je pokucao na vrata. Da li je osetio da se plima smiruje? Ili e nastaviti da rade protiv njega, sve dok ga ne odbace daleko na more? Uite ree Nangi otvoreno je. vrsti iu se pojavi i zatvori vrata za sobom. Nosio je sivo odelo od iste svile. Sada, na svetlosti dana, videlo se da je veoma uredan, da je lepo graen, miiav. Imao je lepo, prilino usko, lice s inteligentnim, sjajnim oima. Sve u svemu pomisli Nangi Sato je ipak dobro odabrao. 358 Tano je sedam asova ree vrsti Ciu, zastavi kraj vrata. Zeleo sam da ostavim dobar utisak na vas... posle onoga prole noi. Da li ste zavrili prevoenje? Da, gospodine klimnu glavom vrsti iu. Neki delovi su bili veoma teki za prevod, jer kao to ste i sami primetili, mnogo je tee shvatiti smisao nego prevesti samu re na kineski. Ne morate da budete tako formalni ree Nangi. vrsti iu klimnu glavom, pree preko sobe i, osmehujui se, ree: Veliki deo trake bio je prazan. Jednog dana, ako mi bogovi dopuste, voleo bih da se sretnem s tom enom. Ona mora da je roena ispod srene zvezde, kad je umela onako da se ponaa i da prui onoliko zadovoljstva onom smrdljivku. Bio sam toliko slobodan da naruim doruak za nas obojicu ree Nangi, prebacivi noge preko ivice postelje uz pomo jedne ruke. Molim vas, sedite i pridruite mi se. Nangi je poeo da izvlai posude sa male pei na kojoj se grejala hrana. Redao ih je po stolu. Dim um promrlja vrsti iu. Nangi je video da je impresioniran to mu je posluen tradicionalni kineski doruak i to mu je to priredio Japanac. Mladi, sede na jednu, satenom pokrivenu, stolicu pored stola. Uze tapi u ruku. Dok su jeli, vrsti iu je govorio o tome ta je bilo na traci. Prvo, ne znam koliko informacija imate o Liu. Nangi slee ramenima. Ono najosnovnije znam. Tek sam stigao u Hong Kong, i nisam uspeo da se obavestim o svemu. Nisam mogao ni da pitam predsednika banke Alena Sua, jer on ne srne da zna nita o ovome to mi radimo. Ne elim da on u ovo bude uveden,, sve do zadnjeg trena Nangi je zastao za trenutak sreujui svoje misli. Liu je dobro poznat i dobrostojei lan Kolonije. Njegovi razni poslovi na Ostrvu i u Koulunu doneli su dosta novca Hong Kongu: on se bavi bankarstvom, brodogradnjom, gradnjom... Verujem da jedna od njegovih kompanija dri sve ono u Kvun Tongu. Ubacivi lopticu od rakova u usta, vrsti iu klimnu glavom. Jeo je brzim, zalogajima, onako kako jedu Kinezi. 359 Da, to je tano. A da li znate da je on ef sindikata koji poseduje Frantan? Kockarski kazino u Makau? Tano. vrsti iu je sada jeo punjena jaja. Oni smatraju da je najbolje zaraivati novac preko kockarnice, jer tako moe da se stavlja novac u banke bilo u kojoj valuti, a da nikome ne postane sumnjivo. Neki tajpani odavde to rade, a niko im ne postavlja glupa pitanja. Naravno, oni ne koriste Frantan.

Nangi je brzo razmiljao, kombinujui i odbacujui razna reenja. Poeo je da nasluuje da se plima povlai i da e se, moda, stvari okrenuti u njegovu korist. Liu i ona ena, Sona Pien, ve su dugo ljubavnici. To je bar jasno. vrsti iu je sada preao na rolnice od svinjskog mesa i vakao ih je dok je govorio dalje. On je potpuno polueo za njom. Izgubljen je. A ona? upitao je Nangi. Ah, ene ree vrsti iu, kao da time sve objanjava. On odgurnu prazne posudice na jednu stranu i stavi druge inije ispred sebe. Sepao je bocu sa soja-sosom i snano je protresao, a zatim je sipao sos na hranu ispred sebe. Zatim je posegnuo za kremom od ilija, crvenim kao krv. Iz sopstvenog iskustva znam da su ene nepredvidive i da ne moemo nikada da ih shvatimo. One su roene sa smislom za varanje, kao to se jeleni raaju sa rascepljenim kopitom. One brinu o tom smislu za varanje, kao to brinu o svojoj frizuri. Zar i vi ne mislite tako? Zar vam i vae iskustvo to ne govori? Nangi ne ree nita, pitajui ta eli taj mladi ovek. E, pa moje iskustvo je takvo ree vrsti iu, kao da je Nangi neto prokomentarisao a ova ne odudara od pravila. Da li voli Kineze? ini mi se da ih voli, mada ne mogu da shvatim ta je privlano nala kod onog matorog jarca. Ali, njena osea-nja prema njemu nisu vana. Pojeo je sve to je bilo u inijici ispred sebe, odgurnuo je i privukao drugu, punu, pa je opet na hranu sipao sojasos i dodao krema od ilija. To je sve zbog toga to ona najvie na svetu voli novac, i to joj je on najvaniji. 360 361 \ Ah ree Nangi, oseajui kako se talas plime vraa natrag prema njemu. A od koga je nasledila taj oseaj za novac? Od Lia? Da, svakako klimnu glavom vrsti iu, dok je s velikim apetitom nastavljao da jede. Prokleti pas uiva u tome da je zasipa poklonima. Ali plaim se da joj on ne daje onoliko poklona koliko bi Sona Pien elela. Da li ona zbog toga malo luta? Tako sam obaveten. Nangi je bio na ivici besa. Delilo ga je samo malo od toga da se razbesni. Ko zna za ovo to radite? Niko, sem vas. vrsti Ciu je, najzad, zavrio s jelom. Odgurnuo je poslednju praznu inijicu ispred sebe. Lice mu je bilo sjajno od masnoe i znoja. Ali, neto to je rekla Liu nateralo me je da se malo dalje raspitam. Sona Pien ivi na Po San drumu. Ta teritorija pripada Grin Pangu. Izvadio je belu svilenu maramicu i paljivo je brisao lice. Sluajno se pogodilo da je moj trei roak u Grin Pangu 438. Ne elim bilo kome da dugujem uslugu ree Nangi. Bez po muke odbaci njegove reci iu. Moj trei roak duguje sve mom ocu, ak mesto u Grin Pangu. On e nam pomoi s puno zadovoljstva a nita nee traiti za uzvrat. Nangi pomisli da e doiveti kulturni ok ako nastavi dalje da diskutuje s ovim ovekom pa zato samo ree: Nastavite.

 Izgleda da neko ore istu njivu koju ore Liu. Ko bi to mogao da bude? Ja nisam udotvorac. Potrebno mi je, ipak, malo vremena da to otkrijem. Veoma dobro se kriju, uklanjaju sve tragove. Nagnuo se prema Nangiju. Moj trei roak i ja baviemo se malo istraivanjem u toku ove noi. Da li moramo da umeamo u to Grin Pang? Nemam drugog izbora. Ovo je njihova oblast. Ja ne mogu da odem ni do klozeta, a da oni o tome ne budu oba-veteni. Nangi klimnu glavom. On je dobro znao kolika je mo Trijade u Hong Kongu. Sta je to Sona Pien rekla to vas je navelo da ponete da tragate u tom pravcu? Redmen ree Ciu. Carls Persi Redmen. Ona je izgovorila to ime. Poznajete ga? Nangi je razmiljao neko vreme. Broovlasniki tajpan, je li? Britanac. Njegova porodica godinama ivi u Hong Kongu. To je Redmen ree vrsti Ciu ali ono to niko ne zna to je da je on, istovremeno, i pijun vlade njenog velianstva. Redmen pijun? Madona! Nangi je bio zaista okiran ali kakve on ima veze sa Sonom Pien? Da li ga ona nekako ucenjuje? Izgleda da je tako, zar ne? Sve je to vrlo interesantno mislio je Nangi ali kako e mi sve to pomoi u tekom poslu koji <mi predstoji da obavim? Vreme mi istie. Neu se javljati Liu sve do 18 asova, a ako mu se do tada ne javim, na posao e biti raskinut, ja neu dobiti kapital, Sveazijske banke e propasti a moda i keirecu. Da li ima jo neto? pitao je. Ne, dok se ne naem u krevetu sa Sonom Pien i ne vidim ta to krije izmeu butina. Jastue kao i svi ostali primeti gorko Nangi. Meni je potrebno neto pre 18 asova. Veeras? vrsti Ciu je irom otvorio oi. Ne vredi. Hoze. Ona je kod kue i nee nikuda ii. Njena amah je otila u kupovinu. Mislim da se priprema za susret s prijateljem. Najbolje to'mogu da obeam to je da u neto saznati do sutra ujutru. ao mi je. Ne toliko kao meni, bojim se uzdahnu )Nangi. No. Kine kapi pevuile su svuda oko njih. Nebo je bilo crno i neprozirno. Videla se samo jedna bleda fleka'svetlosi-ve boje, iza koje je lebdeo puni mesec, nalik na lice biveg ljubavnika. Topla voda se pokretala u malim talasiima, milujui 'im naga tela. U voi su se ogledali odsjaji utih lampiona koji su se ljuljali na drveu. Njihova svetlost je bila zamagljena zbog pare koja se dizala. 362 Dupla niska sijalica, nanizanih kao skupi biseri oko vrata neke egzotine afrike princeze, obeleavala je put prema tamnoj graevini na obali. Nikola je pretpostavljao da se iza nje nalazi more. Ve je mogao da oseti slani miris. Sato se pokrete pored Nikole i mali talasi kremje opet oko njih. Recite mi ree tiho. zar ne smatrate da je ovo najlepi deo sveta, da je ovo pogled zbog kojeg je Japan jedinstven na Zemlji.

Nikola pogleda u pravcu koji mu je pokazivala Satoova ruka i ugleda kroz tamu ogromne stene koje su se obruavale prema vodama Tihog okeana, iji su talasi skakali prema ruiastim svetlostima male luke. Ribari su kretali na svoje uobiajene zadatke ka puini. Kako su mali kao muve ree Nikola. Njemu se spavalo, i oni kapci su mu padali. Iza njih je bio dugi, zamoran dan pun neizvesnosti i straha, a Nikola se neprestano bojao za Satoa. Topla voda je inila uda s njegovim zategnutim miiima, oputajui ih. Oseao je kako mu vrat i ramena postaju meki i kako opta napetost poputa, napetost koja se nagomilala tokom dana. Meutim, njegov strah i nezadovoljstvo to je dopustio Satou da poe sa njim, nisu jo sasvim nestali. Ali, sada, kad je on bio uz njega s Kotenom koji je stajao na ulaznim vratima, rotenburoa, oseao je da moe da se opusti i da ne strepi vie. Sato je uivao u svakom trenu u toploj vodi. Ispruio je svoje duge noge, zatalasavi vodu i duboko uzdahnuo doputajui da ga blaenstvo potpuno obuzme. U tom trenu osetio je neto na levom listu svoje noge, neto toplo i meko. To neto je lupalo, lupalo i lupalo s udnom upornou. Nagnuo se malo unapred i potraio po vodi. Njegovi prsti naoe neto za ta je u prvi mah pomislio da je guva morske trave. Iznenaen, Sato polako izvue guvu koju je napipao iz vode. Bila je neverovatno teka. Kia je prestala. Na nebu su se videli oblaci koji su sada jurili noeni vetrom. Oblaci se najzad rascepie i ledena, bela svctlost punog meseca razli se po okolini i obasja ono to je Sato izvlaio iz vode koja se puila. 363 Satovi miii se zategoe i on je sada izvlaio to nepoznato iz vode s obe ruke, ak je i Nikola priao da mu pomogne jer je to bilo neverovatno teko. Sato je oseao da mu teina lei na nogama koje su bile pod vodom. Polako, uas poe da se pomalja iz tamne vode. Nikola je bio sasvim blizu Satoa. Samo je jeknuo. O, Buda! apnu Sato, a ruke poee da mu drhte dok su kapljice poele da lete na sve strane sa uasne stvari koju je stezao: tada se ukaza grozna ara, kao da je dinovska tigrova apa rasporila ovekovo telo od krivine ramena do kime na leima a zbog drhtanja Satoovih ruku ova grozna ara kao da je oivela ah, Fenikse, ta su to uradili s tobom? Feniksove oi koje vie nisu videle, kao da su bile zagledane u jednu taku, dok je njegovo bledo lice sijalo na meseini a zubi bili vrsto stegnuti; od bola i odlunosti. Akiko je razmiljala o obeanju koje je dala Saigou. Ili, preciznije, Saigoovom kamiju. Prevrtala'se na svom futonu. Stavila je ruku preko oiju. Crvena svetlost sinu u tami. Giri. Bila je vezana time kao elinim lancima. Ponovo je pomislila, i to ne prvi put, da joj je ao to je roena kao Japanka. Kako su slobodni Englezi ili Amerikanci koji ne oseaju giri. Akiko je znala da bez tog oseanja ne bi ni bila vezana tim stranim vezama. Ali, bila je Japanka. Samurajska krv je tekla njenim venama. Ne, nikako krv slavnih Ofuda. Ona je odabrala to prezime kad je stigla do punoletstva, skoro iz istog razloga iz kojeg je Justina odabrala da se zove Tobin umesto Tomkin: elela je da izbrie svoju prolost. Ali, da li je nekad postojao tren u kome je razmiljala o sebi kako o Akiko Simadi? Nije ak ni znala kakvo je bilo porodino ime njene majke. U Fujaou Zamku u kome nema noi korieni su samo nadimci. Ako su se i koristila imena, ko zna da H su bila

prava. Ikan. Da li se njena majka zaista tako zvala? Da li je to ime dobila kad je dola u zamak? Ili su je tako nazvali gospodari Zamka u kome nema noi? Stavila je ruke izmeu bulina, pokrivi Venerin breg. Mogla je jo da oseti drhtaje, stezanje i irenje svojih unu364 365 ^"^^1 tranjih miia kao posledicu Nikolinog milovanja. Od sada, vie nikada nee biti kao pre. l sa strahom je poela da shva-ta da ona i ne eli da sve bude kao pre. A ta je s njenom zakletvom? Osveta je oblikovala njen ivot, dala joj je cilj zbog kojeg je vredelo iveti, onda kad je mislila da nema zbog ega da ivi. Da nije bilo naslaivanja u oekivanju osvete, ona bi mogla jednostavno da legne i umre. Oni koji su krenuli za njom iz Zamka u kome nema noi odavno su bili mrtvi, a oni koji su ih poslali bili su sada starci. Njima nije mogla da se sveti. Ipak, smatrala je da je osvetila sebe. ivot mora da ima neki cilj. Osveta je bila njena sudbina. Ponekad je mislila, da mora da je bila veoma zla u nekom prethodnom ivotu, jer joj je karma u ovom bila da ne oprata. I sada se pojavio Nikola Lajnir, da zapreti toj tamnoj harmoniji. Pretpostavljala je da je to znala od trenutka kad ga je prvi put ugledala u Jan Janu. On je uspeo da otopi njeno srce za koje je mislila da je napravljeno od granita i lea. U svojoj oholosti mislila je da je ona iznad ljubavi. Kako je greila. I sada, dok je jecala na svom futonu u praznoj kui svoga mua, molila je Amidu Budu da joj podari veni mir i smrt. Jer, saznanje da moe da voli o, Buda kako je dola do njega kao bilo koje smrtno bie, ispunjavalo ju je panikom. Ona je usmerila svoj ivot odreenim kursom, nate-ravi se da veruje u neke odreene stvari o samoj sebi. Ali, bol koji je sada oseala u najintimnijem delu svog bia, kad god bi pomislila na Nikolu Lajnira a mislila je na njega neprestano bacio ju je u plamen otkria i muka. Jer, ona se bila zaklela da e ga unititi. Mislila je da zaboravi na svoju zakletvu i da dopusti da mir zavlada- njenom duom. Sanjarila je o prestanku neprijateljstava izmeu njih. Ali, tad rairi svoje gole butine i zagleda se u nenu kou na njihovoj unutranjosti. Na svakoj butini bio je iste-toviran mali zmaj s rogovima koji je bljuvao vatru. Bilo je to delo pravog umetnika, ostvareno u nekoliko blistavih boja. Znala je da mir nije njoj namenjen, znala je da ni ljubav nije za nju Kioki je obeleio njenu duu. ba isto ovako kao to je obeleio njenu put. Nije mogla da se nada prestanku ratovanja. Mogla je da predahne, i u tom zatiju pred buru sasvim je neoekivano otkrila radosti drugog ivota. Giri ju je obavezivao, vezao je njenu duu i njeno srce. Ono to je zapoela, morae da zavri do kraja. Ponovo je mislila na Saigoa kako stoji jak i zgodan u umi u Kiuiju, dok mu suneva svetlost pada na ramena zla-tei mu'kosu. Kako je taj ovek promenio njen ivot. Ustala je i prola kroz tihu kuu. Kao da je ve sve u njoj bilo mrtvo i pokopano.: Sunevi zraci udarali su o sputene zastore, traei da uu. Ali, ovo je bila kua mrtvaca: sunce vie nije imalo prava da je pohodi.

Akiko je klizila iz prostorije u prostoriju, kao da eli da zapamti svaki kutak, kao da eli da utisne u svest svaki predmet. Sve je dodirivala, sve je pomerala. Tako je dola do aparature pomou koje je Koten prislukivao i snimao razgovore njenog mua. Pustila je traku na malom magnetofonu i ula sve ono to je Feniks rekao Satou. Kia je opet poela da pada iznad rotenburoa, udarajui po njihovim ramenima, prskajui po njihovim glavama. Nijedan od njih nije osetio ni jednu njenu kap. U daljim su se videle slabe svetlosti boje ilibara na ribarskim amcima, dok su Sato i Nikola polako izvlaili Fe-niksovo telo iz vode koja se puila. Amida! apnu Sato kroz mrmorenje kie, udaljiv-i se od bazena, drei mali pekir na preponama i traei u tami i vlazi drugi, vei. Vratio se to je bre mogao tamo gde je nina leao pored rotenburoa, s nogama prekrtenim u lancima, s rukama iroko rairenim. Sato baci pekir na Feniksove prepone. Nedostojno je to mrmljao je, dok je prilazio blie Nikoli: 'bili su sasvim sami, kia je rasterala sve ostale kupae. Ovo nije smrt koju je zasluio. Ovo nije smrt koju bi on izabrao ree Nikola, i pokaza na les. Pogledajte ovamo. Na leima je zjapila uasna crna rana. Ovako ne ubija samuraj. 366 Sato baci pogled na les, beli i ukruen, i pijunu u kiu. To je strana osveta strane sile glas mu je drhtao od uznemirenosti. Imao sam roaka u'Kempeitatiu. On je video ovakve egzekucije i priao mi je o njima. Metak kroz mozak to je njihova specijalnost. Ali, ko god da je ovo uradio mora da je strano vest i opasan ree Nikola jer ovaj ovek je bio nina sensei. Sato spusti glavu u ruke. Imao je informaciju za nas. Moda je postao neo-bazriv. Bio je siguran da ga niko ne prati i da niko ne zna kuda se zaputio. Mora da su ga ovde iznenadili. Inae ne bi dopustio da ga smrt ovako epa. Njemu tako neto nije moglo da se dogodi u potenoj borbi. ekali su ga u zasedi. Sato podie glavu. Oi su mu bile crvene. Ali, kako je to mogue? Nikoli se ni najmanje nije dopadao odgovor koji je bio spreman da da. Ako postoji izdajnik u keirecua, sve je jasno. A moda je izdajnik jo blie vama. u vaem kobunu. Gluposti ree Sato niko iz mog kobuna, apsolutno niko, nije znao kuda sam otiao. Feniks me nazvao na kuu. Samo ste vi bili tamo. Akiko... A Koten? Koten? Satoove se oi irom otvorie o, Buda, ne, nemogue! a onda, kao da je odjednom shvatio. On je uvek bio uz mene i to tri-etiri puta u poslednje vreme, kad se Feniks javljao. Odmahnuo je glavom. Ali, ak i tada sam se uvek dobro trudio da budem sasvim sam pre nego to se javim na telefonski poziv. Mislite da nije mogao da vas prislukuje? Mislim da nije, mislim... Sato udari pesnicom o dlan. Koten je sensei sumaja, najstarije forme njegove vetine: sumo borac. Feniks ga je poznavao, verovao mu. Pogledao je u nebo. Muhonnin! kriknuo je.

Izmeu njih, para se polako dizala sa Feniksovog lesa koji se sve vie hladio a uasna rana kao da se pomicala, kao da je jedino taj njegov deo jo bio iv. 367 Mora da plati! ree Sato. Znao je kuda e nas Feniks odvesti. Morae to da mi prizna! Morae da nam kae kuda je trebalo da idemo s Feniksom. Jurnuo je u no pre nego to je Nikola mogao da ga zaustavi. Ispod rotenburoa svetiljke na ribarskim amcima nestale su u tami. Svetlosti lampiona koji su se ljuljali na drveu bile su zamagljene kiom koja je rominjala: neke su se i ugasile, jer je vetar ojaao. Sato-sane! viknuo je Nikola u trku. Ali nije mogao nita. Vetar mu je otkidao reci sa usana a Sato i tako nije hteo da slua glas razuma. Teni je bio suvie vaan za njega i nije bilo vremena za pregovore. Nikola je jurio izmeu kamforovog drvea koje je oivi-avalo stazu koja je vodila prema bazenu. Nije se uo nikakav zvuk, sem urlanje vetra i tihog dobovanja kie. Nikola pojaa koncentraciju kad je uao u garderobu s metalnim kasetama. Prostorija je bila slabo osvetljena. Znao je da e Kotenu, majstoru sumoa i mnogo smrtonosnijeg sumaja biti dovoljno tri sekunde da zavri sa Satoom i zato je eleo da pouri. Bio je veoma uznemiren. Zato i nije osetio sumnjiv zvuk., sve dok nije bilo prekasno, a i tada ga je upozorilo tek pokretanje senke na samoj ivici njegovog1 vidnog polja. Okrenuo se na vreme da bi mogao da une i baci se na desnu stranu. uo je zujanje, kao da prelee metalni insekt, i osetio je kako se vazduh pokrenuo. Meki udarac iza njega, vie na levu stranu, pokaza mu gde je baen uriken. Nina! To je znailo da je Feniksov ubica, muhonnin, koji je pobe-gao iz Tenin Soden Katorija, jo tu. Jo je bilo nade da se tajna Tenija sauva i da se ne dopusti da padne u ruke Rusima! Nikola, voen svojim instinktima, dok su mu miii sijali od vode i znoja, krenu na svog protivnika. Hteo je da mu prie to blie kako bi ga onemoguio da baci jo neki uriken. Iao je kroz hodnike rotenburoa, nalik na lavirint, ponekad je puzio na stomaku, ali neprestano se kretao u istom ritmu. Dva puta je uo zujanje urikena sasvim blizu sebe, pa je udvostruio svoje napore, znajui po zvuku da se pribliava neprijatelju. 368 Ali, situacija je postala sve gora. Gde je Sato? Neprestano je mislio na to da je on otiao, i to ga je spreavalo da se usredsredi na borbu koja mu je predstojala. Klizio je niz hodnik u kojem su bile poredane metalne kasete. 2eleo je da stigne do one u kojoj je bio njegov dai ka-tana, ali tada oseti udarac po ramenu koji ga skameni. Opsovao je samog sebe dok je puzio i dalje napred, trudei se da se ne oklizne na vlani pod. Ogromna senka se pojavi ispred njega, iznad njega. Nikola izvi gornji deo tela, podie desnu ruku u strahovitom zamahu, imobilizirajui lakat. Kad je ivica njegove stisnute pesnice pogodila cilj, ulo se kako prodire kroz meso i kako krkaju kosti. uo je kako je neko teko zajeao i, istovremeno, osetio je udarac s leve strane. Izvio se, a zatim se povratio, koristei krizantema poloaj, da bi usredsredio svoju snagu. Zasuo je, zatim, bespotednim udarcima figuru koja se zgrila u dnu metalnih ormaria. Oseao je sa zadovoljstvom kako lupa po neijem mesu, pa je poeo seriju zavrnih udaraca. Odjednom, neto ga udari sa strane u glavu, ali kad je ponovo hteo da udari u figuru ispred sebe, nje je nestalo.

Ispravio se na nogama, ljuljajui se, dok su njegova ula istraivala prostor unaokolo. Instinktivno je uao u ge-cumei no mii i otkrio je duh nine. Udaljavao se od Nikole. Zato? Onda je odjednom shvatio zato, i srce mu se stee. Is-pustivi kiai krik koji je zatresao zidove rotenburoa Nikola jurnu kroz tamu, ispunjen uasom. Sato ne nae nikoga u unutranjosti rotenburoa. Gde je Koten? Kuda je nestao muhonnin? Bes je buktao u njemu. Ubiu te, ubiu te! mislio je besno, steui zube dok ga je strano oseanje da je izdan obuzimalo. Izaao je u no punu kie. Nikoga nije bilo u blizini, ak ni vlasnika. Koten! eleo je da vikne. Ubiu te: ubijau te sasvim polako tako da e moi da posmatra kako te ivot sporo naputa. Kad je stigao do parkinga, potrao je. Ispod svetiljki stajala su dvoja-troja kola. Obrisao je kiu s oiju da bi bolje 369 video. Sva kola su bila prazna. Onda se njegov pogled zaustavi na kolima koja su iznajmili da bi se sa aerodroma dovezli ovamo. Koten! Sedei u kraljevskom miru, suv ispod otvorenih nebesa. .. Ne razmiljajui, Sato jurnu prema kolima, okliznuvi se jednom na vlanom ploniku, jedva povrativi ravnoteu. Izgubio je dah za trenutak. A onda, uz jecanje, podie se na jedno koleno i nastavi da hoda hramajui prema kolima. Sada je vikao: Kotene! Uhvatio je hromiranu drku na vratima i irom ih otvorio. ulo se metalno pucketanje, udaljeno, kao da je u umi pukla suva granica i no se pretvori u paklenu pomo-randu od crvenih i narandastih plamenova. Kola se nekako naduvae kao balon, a zatim eksplodirae u hiljade metalnih, opasnih komada. Staklo se razlete na sve strane. Eksplozija je raznela i lutku od plastike koja je bila nametena da sedi na prednjem seditu. Zau se snana eksplozija a zatim se uvis podie gust, crni dim koji se ubrzo pomea sa kiom i vetrom. Telo je izgledalo ogromno kao da pripada ivotinji koja baca na stenje oko sebe duboku senku. Na sve strane sijali su kao zvezde, komadi stakla, pretvarajui se u male duge. Tri uniformisana oveka iz policijske stanice u Heliju stajala su unaokolo i beleila neto dok je etvrti, napola u slubenim kolima, predavao izvetaj preko radio-stanice. Dojurila su jo dvoja kola. Policajci su poeli da postavljaju metalne ograde kako bi zatitili prostor na kome je bio les od radoznalaca koji su poeli da se sakupljaju sa svih strana. Hari Sanders, narednik koji je predavao izvetaj preko, radio-stanice, zavrio je razgovor s kapetanom i bacio je mikrofon na sedite. Lice mu je bilo smrtno ozbiljno dok je prilazio trojici svojih drugara. Moete slobodno da spalite te beleke rekao im je, pribliavajui se. Nee vam biti potrebne. Sta hoe time da kae? pitao je Bob Santini, jo piui u svoju belenicu. 370

 Neko e sada doi. da preuzme brigu oko ovoga. Kapetan kae da mi vie o tome ne treba da brinemo. Santini podie glavu i.zagleda se u Sandersa. Hoe da kae da to to je ovek ubijen nema nikakve veze s nama? Da treba jednostavno da se pokupimo i odemo odavde? Sanders slegnu ramenima. udno to to kae, jer i ja .sam kapetanu postavio to isto pitanje iskrivio je lice. Zna li ta (mi je rekao? Bez obzira ta mi uradimo, to niemu nee sluiti. Pokazao je prstom prema lesu. Ovaj jadni kukin sin nema otisaka prstiju, nema uopte svoje biografije. On je nita, velika, debela nula. pijun ree Ed Bejn to je zanimljivo. Svoju zainteresovanost prenesi na neto drugo, ree Sanders jer, im odemo odavde ak ni nae ene, a u tvom sluaju Bejns tvoja draga, ne smeju da znaju gde smo bili i ta smo radili. Sranje ree Spineli, alei se. Znai, nema aputanja na jastuku. Pa ta da radim posle? Ono to uvek radi, usranko ree Bejn. Okreni se na drugu stranu i hri. Sanders se okrete prema njima. Umuknite, klovnovi ree soto voe imamo drutvo. Nismo vie sami. Svi okrenue glave i ugledae osobu u. trenkotu kako im prilazi. Nijednom od njih nije se dopalo ono to su ugledali. Kriste sveti ree Spineli u bradu pa to je neka jebena ena. Dentlmeni ree ona, kad im je prila. Ko je ovde glavni? Detektiv narednik Hari Sanders, madam ree Sanders, i istupi korak napred. Voljno, narednice ree ona, ozbiljnog lica. Nisam ovde da bih vam odnela posao ispred nosa brzo se osvrnula oko sebe. Da li je neto ovde dodirivano? Nije, madam. Les lei ba onako kako ste ga nali? Tano? Sanders proguta knedlu, klimnu glavom, i besan na sebe to je pred ovom enom tako bez reci i bespomoan, on upita: l 371 Smem li da vas zapitam kakve vi veze imate s ovim? Ona okrete glavu od njega i spusti pogled, paljivo ispitujui oblast oko lesa. To moete da pitate svog kapetana, Sanderse. On e moda radije od mene zadovoljiti vau radoznalost. Sanders stee zube i uzdra se od jetkog komentara, jer mu je Spineli iz pozadine davao znake. Narednice ona je sada kleala pored lesa. Vaa mi pomo vie nee biti potrebna. Zato se vi i vai ljudi ne povuete iza barikada i ne pomognete policajcima da obuzdaju radoznalce? Ako mi budete potrebni, ja u vas pozvati. Da, madam ree Sanders preterano utivo, i okre-nuvi se otro, mahnu glavom ostaloj trojici koji krenue tiho za njim prema kolima koja su bila parkirana neto dalje. Kad su otili, Tanja Vladimova poe da radi. Telo je pripadalo zaista Desiju Dejmsu. Brzo je otvorila mali ne-seser s neophodnim priborom i skinula je otiske prstiju sa stakla koje je jo trcalo iz Desijevih grudi. Prvi put je sebi dopustila da pone da razmilja o

tome kada je, i gde, sve krenulo naopako. Meutim, ve je znala odgovor, a da i ne troi previe vremena na to. Bilo je potpuno ludo dopustiti da Aliks Logan ostane iva. Ludo, i veoma opasno, kad je bezbednost u pitanju. Ali, mukarci su slabii, ak i mukarci tako moni i inteligentni, kao to je bio K. Gordon Mink. On je bio taj koji je ipak insistirao na tome da Aliks ostane iva, iako je Tanja veoma ustro protestovala. A zato je hteo da joj potedi ivot? Ni iz kakvih velikih razloga, ve samo zato to je povremeno vodio ljubav s njom. Znala je da se tajno iskrade i leti preko vikenda u Ki Vest, kad su svi ostali mislili da je na svom brodiu na Cisejpiku. Aliks Logan je oarala Minka, kao Seherezada, i dan njene egzekucije je odloen. Ostanite gde ste, gospodine Lajnir. Ugledao je cev revolvera, ogromnu i tamnu. Ako se pomaknete, ubiu vas. Nikola nije niim pokazivao da razume jezik kojim su mu se obraali, pa namerno napravi korak prema cevi revol24* 372 vera. No eksplodira u sledeoj sekundi, i asfalt planu ispod njegovih nogu dok komadii udarie o njegove lanke i kolena. Ja dobro znam da me vi razumete, gospodine Lajnir. Sledei hitac skinue vrh vae glave. S njegove leve strane stajali su smrskani i pocrneli ostaci iznajmljenih kola. Dim je prestao da se izvija. Nikolino telo se zgrilo kad je uo priguenu eksploziju, bilo je to reagovanje ivotinje koja se boji za svoj ivot. Kad je izleteo u no video je plamen koji je sukao u nebo. Uglje-nisani delovi Seiija Satoa leali su na tri razliita mesta na parkingu. Kia je sve zalivala izgorelo meso i uvijen metal sve je bilo crno na crnom parkingu. Nikola je odmah ustuknuo i sakrio se u senku vrba koje su okruavale rotenburo. ovek otrog uha i jo otrijeg oka ipak ga je otkrio. Nikola je verovao da je to onaj isti o-vek koji je ubio Feniksa, poto ga je Koten onesposobio. U rukama je drao veliki automatski pitolj. Nikola nije mogao nita protiv takvog oruja. On izae u no i kia ga zapljusnu. To je ve bolje ree glas, govorei ruski. Ja sada bar ne moram da nagaam gde ste. S takvim topom u rukama, nagaanje vam nije ni potrebno ree Nikola. Tano. Nikola je sada mogao da ga vidi; bio je to visoki mukarac etvrtastih ramena, najverovatnije vojnik. To je zakljuio po njegovom dranju u hodu. Imao je dugaak, crnim kaiem stegnuti kini mantil. Nije nosio ni eir ni kapu, i Nikola je jasno mogao da vidi njegovo lice u svetlosti svetilj-ki iznad njegove glave. Nos mu je bio malo povijen, u starosti e svakako liiti vie na kljun i to e naruiti njegovo, inae lepo, lice. Sada su tim licem dominirale iroko postavljene plave oi. Zanimaju me inteligentni ljudi... bez obzira na njihove ideoloke perverzije napravio je formalni naklon glavom. Pjotr Aleksandrovi Rusilov. Oekivao sam Protorova ree Nikola. Sada su mu samo reci ostale kao oruje, pa je odluio da se potrudi da izvue maksimum iz-njih.

Rusilovo lice Se zatvori, a njegove ljubaznosti nestade. Sta znate o Protorovu? 373 Otkuda znate da govorim ruski? uzvratio je Nikola. Hajde da izmenjamo informacije. ovek otpljunu i pokaza na revolver. Niste u poloaju da moete da pregovarate. Izaite jo malo vie na svetlost. Nikola uini kako mu je reeno. Oseti pokret iza sebe, u ulazu u zgradu, i trenutak kasnije pojavi se Koten. Izgledao je nekako sasvim drugaije nego pre. Kao da je postao jo vei, kao da su mu ramena postala jo ira, kao da se popunio nekim neprirodnim miiima. A onda, kad im je priao blie, Nikola vide da nosi preko ramena neko telo. Hodao je kratkim koracima, lagano, kao da ne osea teinu tela na ramenu. Priao je Rusilovu i spustio je lovinu ispred njega kao lovaki pas ritriver. Nina je neupotrebljiv bilo je udno uti Kotena kako govori ruski. Onaj pokazao je prema Nikoli zadao mu'je jedan suvian udarac. Rusilov i ne pogleda prema lesu. Jeste li nali? Koten izvadi zamotuljak. Izgledao je minijaturne u njegovoj ogromnoj aci. To je izletelo iz njega kad je umro a onda se nas-mejao piskavim smehom kad je video da Rusilov okleva. Hajde, uhvatite to pruio je zamotuljak na rairenoj aci. Kia je sve sprala. Brzo, slobodnom rukom Rusilov uze mali cilindar i smesti ga u dep. I tako ode 'Teni' pomisli Nikola. sSetio se Satoovih reci: 'Oni imaju snage da nas unite, sve nas, ako otkriju 'Teni'. Sta je bio Teni kad je njegovo otkrivanje moglo da izazove trei svetski rat? Nikola je znao da to mora da otkrije, i to to pre. Kotenove tamne oi skliznue prema Nikoli. Da se sada pobrinem za njega? Dalje od njega ree Rusilov otro, a Koten ga pogleda. Upravo ste uinili da izgubi obraz, Pjotre Aleksan-droviu ree Nikola. Vas dvojica ste suvie opasni da biste pljuvali jedan na drugoga. 374 Zaista? ova promena zaintersova Nikolu. Otkuda ovaj lan KGB-a zna toliko o njemu? Nemogue da o meni imate dosije ili podatke, ja sam obini graanin. - Je li? Rusilove tamne obrve poletee na vrh ela. Sta onda radite ovde? Sato-san i ja smo prijatelji, i poslovni partneri. A, tako glas Rusilova je bio pun ironije. Nije bilo svrhe zadravati stvari na ovom nivou. Ona bomba u kolima nije bila namenjena samo Sa-tou. Niste mogli da budete sigurni da e ba on otvoriti vrata automobila. Da ste vi otili, bilo bi jo bolje. Ali, sve dok imamo ovo Rusilov potapa svoj dep u koji je spustio zamotuljak sa cilindrom nije nam potreban niko od vas. Da je na agent bio otkriven, da ste ga otkrili vi... Feniks ili ja. Veruj em da bi ovaj ovde Koten naao naina da vas onemogui. Ali, kao to rekoh, da je na agent otkriven mi bismo vas uvukli u sve ovo.

 Ako elite da ivite ree Nikola bilo bi najbolje da me sada ubijete. To i nameravam. Onda neete nikada saznati izmene koje smo nainili u Teniju. Koji su to mi? Rusilov prvi put pokaza nesigurnost. Zato mislite da Tomkinova industrija eli da se in-tegrie sa Sato Petrolhemijom? Svakako ne iz istog zadovoljstva, uveravam vas. Vi laete ree Rusilov ja ne znam nita o tome. Svakako da ne znate pomislio je Nikola ali niste ni sigurni u ono to sam vam rekao. I sada znate da, ako me ne povedete do Protorova, moete da napravite grubu greku. Vreme je kratko, ne moemo da se zadravamo na nevanim stvarima. Ima neto to vi ne znate. Sada je do izraaja dolo njegovo vaspitanje i treniranje: kao to je kjai korien kao ratni pokli da zastrai i, u nekim sluajevima, paralie protivnika, tako je ii bio mnogo suptilniji pokli. U ovom sluaju, on je znaio poloaj zauzimanje mesta to ratnik postie modulacijom i intonacijom glasa. To je bilo veoma 375 teko nauiti. injenica da je ii esto zavisio od spoljnih faktora koji su bili van ratnikove kontrole, uinila je da ovo bude zaputena vetina. Akutagava-san je, pored ostalog, bio i ii-sensei i u Nikoli je otkrio odanog i nadarenog uenika. Poeo sam da mislim da je gospodin Protorov sveznajui ree Nikola. Ubijte ga. zareza Koten i opasno se pokrenu sa svog mesta. Pucajte u njega ili u ga ja ubiti svojim rukama. Ti umukni izgubio je strpljenje Rusilov: za sve ovo vreme on nije skidao pogled s Nikole. Oborio je glavu. Doite ovamo, drue Lajnir ree on, i ba u tom trenu oglasi se strahovita grmljavina, kao da je grom razderao nebesa iznad njihove glave: kia se oborila na njih, srebrno svetlucajui. Ipak u vam ispuniti elju. Nikola samo pomisli: Videu Protorova! Kumamoto (Asama Kogen) vajcarska JESEN ZIMA 1963. PROLEE 198? Evo kako je Akiko spasla Saigou ivot i kako joj je on na svoj nain uzvratio. Jesen 1963. godine bila je veoma hladna i tmurna, ispunjena neprekidnom kiom, pljuskovima, ak i snegom koji je doao rano i bio je udne boje srebra, a umirao je na tlu, kao aran na suvom. U Kiuiju, gde je Sun Hsiung poslao Akiko da nastavi kolovanje, seljaci su obavijali svoja dragocena stabla kako bi ih zatitili od ledenih prstiju zime. Bilo je neobino videti ljude da tako rano obavljaju ovu vrstu posla, ali niko nije hteo da rizikuje. apatom se govorilo da e predstojea zima biti neverovatno okrutna, a to je poelo odmah po zavretku leta koje se izvuklo kao dim. Magla je obavijala ovaj deo Kiuijua kad je Akiko stigla. Nije mogla da vidi ni Vrh Aso, ni dinovske dimnjake prostrane industrijske oblasti koja se irila kroz dolinu prema severozapadu grada. Odmah je omrznula Kumamoto. Moda je nekada davno u feudalno doba i posedovao izvesni arm, ali, u ove dane snanog japanskog napretka, stare zgrade koje su jo jedino

svedoile o slavnoj prolosti bile su pokrivene plaviastom patinom koja se stvarala od industrijskog zagaenja. Uprkos svemu, Akiko je odluila da ostane u Kan-aka na ninucu rju. Simbol ove kole bio je krug u kome je bilo devet crnih dijamanata. U centru dijamanata nalazio se kanji ideogram koji je znaio komuso. im je videla taj znak, znala je ta znai: Kudi kiri. Crni ninucu. Imala je problema s upisom, iako je imala veoma dobru preporuku Sun Hsiunga. Senin, udnog lica bio je nezdravo mrav, dopustio joj je da eka pola dana pre nego to ju je pozvao u svoje prostorije. 377 A tada je izgovorio nekoliko neubedljivih izvinjenja. U njegovim oima Akiko nije mogla nita da otkrije, ak ni osnovni sjaj oka koji je razlikovao ljudsko bie od ostalih bia na zemlji. Sama, kleei pred njim na golom tatamiju od trske, poela je da osea neku, do tada nepoznatu, tugu. Odjednom je shvatila da joj nedostaje Sun Hsiung i jedan njen deo je alio to je uopte napustila njegovu toplu i udobnu kuu. Ali, elja koja ju je odmamila iz tog toplog skrovita bila je mnogo jaa. Njena karma je bila da bude ovde, znala je to dobro i nije zbog toga postavljala nikakva pitanja. Sada je mogla samo da se bori da bude prihvaena. Sa svoje strane, seninu se ona nije dopala na prvi pogled i tiho je psovao njenog biveg senseia to se setio svojih privilegija koje je imao u ovoj koli. Uopte nije dolazilo u pitanje da je vrati natrag, mada je senin to iznad svega eleo. Jedina nada mu je bila da e kolovanje i ivot ove biti suvie grubi i da e previe emocionalno i fiziki zahtevati od jedne ene. On sam pobrinue se da ti zahtevi budu najvei mogui. Zadrhtao je u sebi i potrudio se da ne razmilja o njenom prisustvu ovde, o krenju discipline i rituala koje e svakako njen va prouzrokovati. ak i sada je mogao da oseti specifian enski fluid njenog duha, oseajui ga kao bolno upadanje u sloenost snaga na kojima su radili on i oni ispod njega kako bi ih doveli do savrenstva. A, ipak se blaeno osmehivao, to je bolje mogao, i s unutranjim usklikom oduevljenja poverio ju je ueniku ije e je staranje, u to nije sumnjao, svakako oterati iz Kumamotoa. Senin ju je posmatrao, ne trepui, dok se ona formalno naklonila i ustala. Dok ju je gledao kako se povlai unazad, osmehnuo se sam sebi, uivajui unapred pri pomisli o sudbini- nove uenice: Saigo e je, svakako, unititi. Ne doslovce, naravno, jer da se to dogodilo senin bi za vena vremena imao okaljan obraz pred Sun Hsiungom, a to ne bi mogao da podnese. Ne, ne. Ako je neto znao o svojim uenicima, onda je dobro odabrao. Postojao je jedan udni i ponekad zastraujui demon koji je bio zajahao Saigoa. 378 379 ^^ Njegove pete su bile toliko duboko upijene u njegova lea, da je senin posle nekoliko pokuaja odustao od isterivanja demona. Neka Opsednuti, tako su Saigoa nazivali mnogi senini, natera ovu neeljenu ensku da ode: neka ona sam odabere odlazak. Na taj nain, senin e spasti svoj obraz. Sun Hsiung

nee moi da ga optuuje, a ena neka se vrati u oblasti za koje je bolje pripremljena: za nju je ceremonija aja i, moda, araniranje cvea. Onog trena kad je Akiko dola u doo i rekla mu kakav mu je zadatak poveren, Saigo je pomislio da senin zaista loe misli o njemu. Ovo je sporedan posao mislio je, uhvativi za ruku novu uenicu. Pogledao ju je s meavinom besa i mrnje koji su kljuali u njemu. Sa svoje strane, pak, Akiko je odmah osetila da je po-slata u tigrovu jazbinu. Njen va se stegao u sukobu sa neprijateljskim Saigoovim doekom. Znala je da, ako eli da ostane ovde, ako eli da preivi, mora prvo njega da pobedi, a onda polako, jednog po jednog, ponaosob, iz ove udesne kole. Vei deo vremena tog poslepodneva Akiko je provela posmatrajui ga dok ju je vodio unaokolo po koli koja je, u stvari, bila svet u svetu, tajanstveni oo usred industrijske oblasti, ograena mranim kulama bez prozora. U blizini nije bilo nijednog uenika ni senina, kad su zavrili svoj obilazak. elim da ostane ovde ree joj on dok se ja ne vratim. Idem neto da obavim. Ona je samo klimnula glavom. Neu da ujem nikakav zvuk dok odlazim, a naroito nita ne elim da ujem kad se vratim. O emu se radi? Ne upozorivi je, on je snano udari po obrazu. Akiko se zanese unazad i pade na kuk. Saigo je stajao iznad nje, raskreenih nogu dok mu je telo bilo sasvim oputeno. eli'li jo da postavlja pitanja? glas mu je bio pun podsmeha, s otrom ivicom, zbog koje je Akiko zadrhtala u sebi. Nije nita rekla, nije se pokrenula. Zareavi od nekog udnog zadovoljstva, Saigo se okrete i ode. im je ostala sama, Akiko momentano potonu u inki. To je znailo da je neprestano tanden, a taj njen deo nazivao se drugim mozgom. To je bio centar za kontrolisanje refleksa, za nepokretnost. Na taj nain ona je odvajala jedan svoj deo od onog dela koji je goreo. Posle izvesnog vremena intenzivna koncentracija, vie nije oseala bol. Polako je ustala i zagledala se kroz vrata kroz koja je on otiao. Naravno, osetila je nadmo njegovog duha nekoliko mi-krosekundi pre nego to se namera zla pretvorila u fiziku akciju. Mogla'je lako da izbegne udarac. Ali emu to? Saigov bes bi se time samo jo vie rasplamsao i on bi krenuo na nju s mnogo gorim namerama. Sem toga, oseala je da on nije siguran u svoju mukost i da mu je zbog toga bila potrebna fizika dominacija nad ljudima, bez obzira da li se radilo o mukarcima'ili enama. Znala je da e, ako bilo kada bude nala zajedniki jezik s njim pre svega morati da mu dopusti da dominira nad njom. Tek tada e moi da odabere sopstvenu strategiju i onda e mu se suprotstaviti. Saigo je nestao i nije'ga bilo nekoliko asova. Za to vre-me nebo je postalo sasvim tamno: dan je dogoreo kao sveca. Bilo je vreme veere i Akiko oseti da je gladna. Poto ovde nije bilo hrane tiho je otila u doo gde je nala svoju torbu i obukla crni gi. Meditirala je etrdeset minuta dok nije stigla do inki kiu, jedinstva due, razuma i tela, neophodnog da bi se postiglo savrenstvo u borilakim vetinama. Oseala je teinu univerzuma koja kao da se sakupljala u njenom donjem trbuhu. itahara.

Udahnula je: icu: ispunjenost. Izdahnula je kijo: praznina. Udari u onom trenu kad oseti da je neprijatelj izdahnuo vazduh govorio je Sun Hsiung udari u onom trenutku kad oseti icu u sebi. Tada ti je pobeda obezbeena. Nije zaboravila njegove reci. Govorio bi: Ali ponavljao bi bezbroj puta ako si toliko luda i puna sebe da dopusti sebi da razmilja o pobedi, onda si gotova. Budi neprestano svesna saika tandena disanja koje odreuje Put. S te centralne take sve strategije mogu da se posma-traju i odreuju. Vebala je punih devedeset minuta, najobinije vebe koje su postajale sve tee i tee. Znojila se sve vie, ubrzavajui tempo, menjajui ga, prelazei u tri, zatim u est i, najzad, u devet vatrenih napada i stavova odbrane. 380 A onda, poto je jo bila uenica i poto je jo uila vratila se na saika tanden zato to je jo o mnogo emu trebalo da razmilja svesno, a ne da obavlja vebe kao da su deo nje. Iz torbe je izvukla jak konopac bio je to jedini poklon koji je dobila od Sun Hsiunga. Previla ga je dva puta i obavila ga brzim pokretima oko stomaka tako da se gornja ivica ovog zavoja nala tik ispod rebara. Konopac je bio vrlo zategnut: posluio joj kao pojas, granica. Poela je da udie to je dublje mogla. Sela je, prekrstivi noge, dok joj je te-lo bilo oputeno i meko, ramena zaobljena i sputena, itav torzo nagnut malo unapred tako da joj je vrh nosa skoro dodirivao pupak. Saika tanden. Oseala je to svakim udisajem. Bila je jo previe zaokupljena disanjem, ali njen savreni sluh osetio je tiho koraanje iza metalnih vrata. Za tren je ula kripanje brave. icu: kio, ispunjenost, praznina. Udahni i izdahni. ula je kako Saigo dolazi u doo i podie glavu. Zagledala se u njega. Ustani apnuo je doi ovamo. Stajao je blizu zatvorenih vrata. Uinila je kako joj je reeno, a dok je ustajala otpustila je ue koje je toliko smatrala ragocenim, mada je bilo sasvim obino i moglo je da se kupi u oblinjem duanu. Paljivo ga je sloila, sakrila u svoju iroku pamunu bluzu a zatim je stala pred Saigoa. Sluaj ree on, a glas mu je bio udan, nalik na zujanje komarca u daljini. Stajali su sasvim mirno. Znala je da mora sada da ga slua, ak i da je nije pre nekoliko asova onako grubo na to upozorio. Nije se ulo nita drugo sem tihog utanja strugotine, ostatka iz stare drvare koja je nekada bila smetena u ovoj zgradi. Nisu se uli nikakvi zvui s ulice koja je bila tri sprata ispod njih. Zidovi su bili debeli a podovi masivni. Bilo je tiho kao u grobu. Neko je zakaljao. Jo jednom. Akiko je zaula tiho tapkanje stopala iza vrata. Bacila je pogled na Saigoa ije je itavo bie bilo usmereno na vrata i ono to je bilo iza njih. 381 Ko je bio tamo? t pitala se Akiko. Sluala je i dalje. Sia je to? Gde srao? pitao je enski glas. __ Hajde rekao je muki glas, a onda malo jae, insistirajui hajde! Nestali su, ali je Akiko najzad shvatila o emu se radi. Bila su to dva duha. Muki i enski. Yin i Yang. Mrnja je plamtela na Saigovom licu, pretvarajui ga u monstruma. Mrnja ga unitava mislila je Akiko. Izjeda ga iznutra. Mrnja je, meutim, bila oseanje koje je ona sasvim dobro mogla da razume. Moda je ba u tom trenu shvatila da su oni srodne due: Akiko i Saigo. Bilo im je sueno da se sretnu, zar ne?

Posle izvesnog vremena boja mu se vrati u lice i on je mogao opet da govori. Ali udno, nita nije rekao o dogaaju kojem su prisustvovali. ekala si rekao je. Zar ti to nisi eleo? gledala ga je pravo u oi koje su bile kao komadii mrtvih stena na dnu mirnog jezera. Ako je tana izreka da su oi ogledalo due, onda Saigo nije imao prozora na dui. U njima se nije videla dua ve samo kovitlanje emocija i neka tamna teina koja je leala teko, kao les pod pokrovom. Klimnuo je glavom i ona shvati da je zadovoljan. On je, pak, pogreno mislio da ju je na poslunost naterao njegov fiziki napad. Neko drugi, njemu slian po karakteru sada bi se opustio, ali on nije. Akiko je to primetila. Kasno je ree vreme je da odemo odavde. Obuci se. Nije se okrenuo dok je ona skidala svoj gi. Oseala je njegov skamenjeni pogled na sebi dok se svlaila. Ona nije oseala stid zbog svog nagog tela, pa ipak, bila je svesna Saigovog prisustva, njegovog ispitivakog pogleda. Znala je da je on ne eli, to njegovo ;posmatranje nije imalo nikakve veze sa prostom strau. To bi ona bar shvatila bez muke. S druge strane, nije bilo razloga to tako ledeno posmatra svaki deli njenog tela. Ali, i to je donekle mogla da shvati. On je bio sasvim drugaiji, nije liio ni na koga iz njenog ranijeg ivota. Kad se obrisala pekirom, stala je ispred njega. Sta je to to te toliko fascinira? rekla je, i uklonila pekir tako da nita nije moglo da mu promakne. 382 Ako govori o seksu ree on imau svoj deo. Kao da je gledao u taku ispod njenog pupka. Moda tamo gde je njena tamna dlaka poinjala da se neno ko-vrda. Ne predajem se tako lako ree ona jednostavno. Zato misli da u ti se podati? Naga si, zar ne? Jedva me poznaje. Da sam naga, i da te poznajem primetila je tek onda bi imao malo anse. Misli da to ne zvui kao poziv? Ako me eli, to je tvoj problem ree ona i poe da navlai odeu. Ti mi nisi dopustio da se na miru obuem. Posmatrao ju je neko vreme, a zatim se naglo okrenuo. Bacio se na metalna vrata, otkljuao ih i pourio kroz njih, a zatim je stao da skida znak kole koji je bio na njima. Kad ga je skinuo, poeo je da strue crveni lak tako da nikakav znak ne ostane na vratima. Akiko je bila radoznala, aii znala je da 'ne sme da pita zato se on toliko trudi da skine svaki trag/kole sa tih vrata na skladitu. Ali, bilo joj je jasno da su to jedina vrata koja vode napolje i da je zato zainteresovan za njih. Kad se obukla, Akiko podie svoju torbu i proe pored njega. Posmatrala ga je kako paljivo zakljuava vrata. Ne znam gde u da ivim ree ona. Dao joj je klju koji je izvadio iz depa. U mojoj kui je jedna spavaa soba rekao je ali nita drugo ne /diraj u kui. Napisao joj je svoju adresu i pruio komadi papira. ekaj me rekao je. Ne znam kada u se vratiti.

Tri nedelje kasnije, otili su u prirodu. Na i sve strane oko njih irili su se vonjaci sa mandarinama. Juni deo os-trva jo je bio podreen poljoprivredi, gde se sve radilo na starinski nain. Saigo je rekao da se njemu to dopada. ak i ovde, daleko na jugu, sneg je jo leao, sjajan, na povrini, pucketajui pod nogama jer je bio pokriven tankom ledenom korom, finom kao porculan iz dinastije Ming. Na svetlosti Meseca ,'sneg je svetlucao i rasterivao tamu. Njihov dah je stvarao oblaie pare u vazduhu, tako da su se njihove reci povezivale u meki lanac. 383 U Akikinom ivotu mnogo toga se promenilo u to vreme i pitala se da li je tako i sa njim. Da je bilo koja druga osoba bila u pitanju, ona bi znala odgovor. Sve je poelo pre tri nedelje kad se 011 vratio kui, duboko u no. Otvorio je vrata u savrenoj tiini. Akiko je sanjala, ali ak i u tom stanju njen je duh bio na oprezu i dok joj je svest spavala, um joj je bio budan. Otvorila je oi i probudila se. Ta navika nije joj bila strana, ali je druge iznenaivala. Saigo, stojei u senkama pored vrata, upita: Zar nisi spavala? Da je bio bolji od nje, ne bi morao da je pita, znao bi odgovor unapred. Zato ona odgovori: Nisam. 2eleo si da te ekam. ekala sam te. Uao je u sobu sasvim tiho, hodajui na ivici stopala i ona opet oseti podrugljivost njegovog duha, neto kao pobunu razmaenog deteta. Nije reagovala i nije nita pokuavala. Jer da je bilo ta uinila, njemu bi bilo jasno da ona ima veu mo od njega. Isto je znala da bi ga to preplailo, a to nije mogla da podnese. Poto ju je udario i tako pokazao sopstvenu slabost, rekao je: Pred vratima je paket. Idi, unesi ga. Glas mu je bio savreno normalan. Akiko se podigla i prola pored njega. Dok je ila, ose-tila je besnilo njegovog duha koji je siktao kao zmija u kavezu. Ispred praga, nae devojku otprilike/svoju vrnjakinju. Bila se naslonila na dovratak i strahovito je drhtala. Akiko je obgrli rukom i uvede u kuu. Devojka posrnu preko praga i teko se nasloni na Akiko, koja ju je sada skoro nosila. Kad su ule, Akiko je bolje pogleda na svetlosti lampe. Bila je lepa, ali lice joj je bilo nekako mrtvo. Zenice njenih krupnih oiju bile su iroke, a iz poluotvorenih usta izlazio je teak dah. Drogirana je ree Akiko. Zaista? ree Saigo, kao da je Akiko jednostavno rekla, ona je Japanka. Stavi je na krevet dodao je pomalo umorno delie sobu s tobom. 384 Bez ijedne reci, Akiko je uinila kako joj je reeno. Kad je smestila devojku da spava na jednom kraju futona, prethodno je dobro umotavi u vunenu ebad, vratila se u dnevnu sobu. Posmatrala je Saigoa. Pao je na tatami dok mu se, snegom pokriveni, kaput rairio oko njega kao latice sleenog ljiljana. Bradu je spustio na grudi, a glava mu je podrhtavala. Oi mu nisu bile sasvim zatvorene. Za trenutak se Akiko upitala ta bi se dogodilo kad bi ga sada uzela: znala je da to moe da uini i, ako je smatrala da takva treba da bude njena strategija, nije bilo boljeg trenutka od ovog. On je bio u potpunom kio.

Ali, u tom trenutku, njegova glava se podie i on je pogleda kao zmija spremna da ujede. Osetivi odmah opasnost, ona izbrisa sve ono o emu je razmiljala u prethodnom trenu i klee pred njega, ruku otvorenih i sputenih u krilo. Oni kapci mu oteae i on, najzad, zaspa. I Akiko je zadremala. Kad se probudila pred zoru, usmerila je opet svoju panju na Saigoa. Preko puta nje, on je jo spavao. Disao je duboko, pravilno i polako. Ali, ona nikako nije mogla da se otrgne oseanju da je on neprestano posmatra. Rad u doou bio je krajnje naporan. Kao da bi ivot zamirao kada bi se ona pribliila. Svi su bili utivi prema njoj, ali nije bilo sklada kad je ona bila u blizini i niko nije bio toga svesniji od nje same. Oseala je da joj sensei ne veruje i da je studenti ne vole. Ne bi joj nikada pomogli da u pitanju nije bilo gubljenje obraza. Nikada se nije oseala tako usamljenom, odbaenom, apsolutno odseenom od svega. Kao da je bila ledeni breg u tropima koji je sunce odbijalo da greje. Ako je za njih uopte postojala, bilo je to samo kao rana koja odbija da zaceli. eleli su da ode i ona je to dobro znala i oseala. Ipak, odbijala je da se povinuje njihovoj zajednikoj elji. Mukarci nisu nikada upravljali njenim ivotom i nije ni sada bila spremna da im to dopusti. Borila se protiv toga, moda od samog trenutka svog roenja. Njena volja bila je vrsta kao elik hiljadu puta prekaljen nalik onome od kojeg se pravi katana, ma asti. Da li su zaista mislili da mogu da je slome? 385 A kako su se samo trudili! Za poetak, sensei ju je stavio u najsporiju grupu uenika, s onim mladim ljudima koji e, Akiko je to odmah procenila, morati da napuste kolu u roku od est meseci. Za samo jedan as shvatila je kakve su njihove skromne mogunosti. Svi su bili na mnogo niem ste-penu nego ona. Bilo je to kao da ju je neko oamario posred lica. Ali nije sebi dopustila da to bude ponienje, ve je pre taj manevar shvatila kao neto to e moi da iskoristi kao svoju prednost. Kao to bi uinio svaki novi uenik u novoj koli, i ona je mirno sedela i paljivo sluala senseieve reci, posmatraju-i kako se on koncentrie, trudei se da najbolje obavi sve to se od nje zahtevalo. Naroito paljivo pratila je kako se gradi odbrana. Sve je to ona ve ranije nauila od Sun Hsiunga, i bila je pravi majstor. Ali nije elela da to pokae. Igrala je ulogu poslunog uenika, spremnog da naui sve to je novo i komplikovano. Trenutno joj je bilo dovoljno da im prua ono to su od nje oekivali. Kad bi doao red na nju da veba odreene pokrete, sensei bi se uklanjao i na njegovo mesto dolazio je jedan uenik. Bio je to novi amar, jer svi oni koji su vebali pre nje, radili su sa senseijem. Uzimala bi polirani drveni tap, moda upola tako debeo kao boken drveni kendo ma za vebe i tri puta dui. Smestila bi se na lakirani drveni pod. Pazila je na sve oko sebe, cenei ono to svi Japanci najvie cene fleksibilnost i vrstinu. Zauzela bi inki kiu i, podigavi drveni tap u po-slednjem trenu, lako bi oborila studenta kad bi je napao. U tiini koja bi zavladala uionicom sensei bi poslao drugog mladia na nju. Rezultat bi bio isti, mada bi ona me-njala taktiku u odgovoru na njegov napad. Sensei bi poslao istovremeno dvojicu uenika na nju. Akiko je kleala, zagledana napred. Nije morala da okrene glavu kako bi videla gde se nalazi drugi student ili ta radi. Sinku

kiu otkrivao bi joj strategiju. Obema akama e-pala bi lagano, ali vrsto, drvenu motku tano po sredini: to je bilo veoma vano, jer je ona koristila sistem poluge a tu je ravnotea bila najvanija stvar. 386 Stajala bi na svom mestu, ne koristei se nogama u vebi jer je bilo toliko toga to je mogla da uini gornjim delom tela. Koncentriui se na Put, oseala bi kako uenik napreduje iza nje. Okrenula bi se ramenima, sakupljaju svu snagu. Motka bi zazvidala i udarila bi uenika u rebra. Uenik bi od udarca leteo kroz vazduh. Drugi kraj motke koji bi sada bio oboren nanie poeo bi da se die u istom trenu. Njegov zaobljeni kraj pribliavao bi se grlu drugog uenika. Ovaj bi samo seo i zaprepaeno se zagledao u smrtonosni vrh. Tek tada, kad bi njena koncentracija popustila, postajala bi svesna ogromnog interesovanja koje je izazivala u drugim delovima dooa. Ono to je ona smatrala jednim sasvim obinim dogaajem, pretvaralo bi se u pravi incident koji je posmatralo tri etvrtine kole. Ponekad bi mislila da e sensei njene klase da joj sada ukae ast i da e vebati sa njom ali, ljuto se varala. Sve je bilo smiljeno da je ponizi. Sensei bi joj rekao da ustane. Uzimajui drveni tap od nje, vodio bi je preko dooa do prostora na kome je radila Saigoova klasa. Preputao bi je brizi drugog senseia, oveka grubog lica s oiljcima od boginja po obrazima i grudima. On bi joj se formalno naklonio. Dobro dola pozdravio bi je, mada tako nije mislio nijednog trena. Kao da je bila geiin u sopstvenoj zemlji. Ispruio bi svoju ogrubelu, utu aku i rekao: Budi ljubazna, pa izvedi kokju suru. Kokju suru bio je opasni napad ali, kao i ostale japanske reci, imao je i drugo znaenje: istovremeno je znaio dii. Jin-san. Uenik koga je pozvao doao bi, naklonio se senseiu i pozdravio bi ga kratko: Hei. Izgleda da je Ofuda-san pogrekom stavljena u klasu koja joj ne odgovara. Ne bismo hteli da se tako neto ponovi. Da li biste hteli da nam dokaete da je sada na mestu koje joj pripada? Rekavi to, on se povukao na ivicu kruga koji su oko nje formirali drugi uenici. 387 Krajikom oka, Akiko je mogla da vidi Saigoa kako stoji savreno miran i oputen. Da li je bio radoznao da sazna kako e se snai u klasi boljih uenika? Da li je alio to nisu njega izabrali umesto Jin-sana? Unutar ovog dooa, niko se nikom nije klanjao kao to je bio obiaj u drugim borilakim vetinama u Japanu. Ovde su bile nine: zakon buidoa verovanje samuraja nije im mnogo znailo. Mada su mnogo drali do asti. Jin-san je stajao, licem okrenut prema njoj, dok su mu noge bile rairene u ravni ramena. ake stisnute u pesnice drao je ispred sebe u visini struka, leva je bila prebaena preko desne. Bilo je neeg to ju je uznemiravalo u poloaju tog oveka, ali Akiko nikako nije mogla da otkrije ta je to. Tada se on pokrenuo i da je samo bila manje sposobna da vidi njegov

duh i proita njegovu nameru, bila bi gotova pre nego to bi joj se pruila prilika da mu parira. Njeno saznanje, pak, dopustilo joj je da pripremi svoj duh i da koncentrie svoju panju na nepoznato. Tada je vi-dela bljesak manrikigusarija lanac snage deset hiljada ljudi oruja od dve stope dugog lanca, kovanog rukom, na ijim krajevima su se nalazile metalne kugle. Sada joj je bilo jasno ta ju je uznemirilo u Jin-sanovom poloaju: bio je to goho-nokamac, jedno od otvaranja ili kami u borbi lancem i iljcima. Jin-san je ve bio na pola puta do nje, ruke su mu bile rairene toliko da je manrikigusari visio u labavom luku izmeu njih. Znala je da e pokuati da uini makjotoi, da obavije lanac oko njenog vrata, jer nije bilo najvanije da je pobedi ve da to bude, istovremeno, i brzo i efikasno. Nije napravila greku i nije pokuala da epa lanac. Znala je da bi joj to donelo udarac u oko, ili bi joj slomilo lanke na prstima. Zato se trudila da manrikigusari sasvim izbegne. Nagnula je blago gornji deo tela i to na onu stranu s koje je oekivala napad. To joj je dopustilo da uvrsti svoj poloaj za vreme napada, a koristila je svoju levu stranu kao ivicu, kombinovanu sa njegovim napredovanjem, dok je pokuao da je udari u ekika, vitalnu taku ispod pazuha. Ate je slomio i Jin-sanov ritam i njegovu koncentraciju. Tako odseen od puta bio je kao obezglavljen i bilo ga je lako pobediti. 23 388 Boginjavi sensei nije rekao nita, dok se Jin-san drhtavo podigao na noge i vratio u svetilite iza ivice kruga. Akiko je mogla da oseti kako je napetost posmatraa postala vea. Ono to se zatim odigralo ostalo je zabeleeno u njenom seanju kao zbivanje u nekom drugom svetu. Koliko puta je samo, kasnije, u seanju oivljavala pokrete senseia, posma-trajui ga kao na usporenom filmu dok se okretao prema buljuku svojih uenika i promrmljao jedno ime: Saigo-san. Nije bilo nikakvog oklevanja, nikakvog pogleda, nieg to bi-joj u Saigovom dranju otkrilo ta mu se nalazi na umu. Znala je da e u sledeem trenu, kad budu prili jedno drugom, sudbina njihovog odnosa, sadanjeg i budueg, biti potpuno odreena.. Znala je i to da e ta sudbina biti sasvim u njenim rukama. U svom umu on ju je ve pobedio tako da uopte nije eleo da pokae svoju dominaciju nad njom kao to bi, moda, eleo da je u pitanju bio muki protivnik. On je jednostavno radio ono to je sensei traio od njega: a to je bilo da je pobedi na poniavajui nain. Da je javno ponizi. Od Akiko je zavisilo kakva e biti njihova karma ako e je uopte biti od nje je zavisilo da iskoristi taj tren i uniti taj duboki izvor mrnje koji je kljuao kao vulkan u njemu. On je bio veoma opasan i to nikako nije smela da smetne s uma. Mogao je da je ozbiljno povredi, samo ako bi ona tom izvoru dopustila da eksplodira. Nije verovala da e sensei to moi da oseti, da e stii da intervenie na vreme. Saigo bi mogao lako da je ubije, da je smodi vrelinom svoje energije a da toga i ne bude svestan. Sve joj je to proletelo kroz um, dok je Saigo ulazio u unutranji krug u kojem je, samo tren ranije, Jin-san bio poraen. Ugledavi njegovo vrelo, napeto lice, znala je da se on sam sebi zakleo da nee dopustiti da mu se dogodi slino ponienje.

Bilo joj je potrebno samo tri minuta da je pobedi, ali u tom kratkom vremenskom periodu itava venost znanja bila je iskoriena i izmenjena u mikrokosmosu izmeu njih. Korienje odreenih strategija otkrivalo je stanje duha: nita nije moglo da ostane skriveno. Postali su intimniji nego da su bili ljubavnici, delili su sve izmeu sebe, mnogo vie ne389 go da su bili blizanci. Put ih je u potpunosti povezao dok su se borili, dok su niz dugi, tamni tunel gledali u duu jedno drugom. Da ree boginjavi sensei, a da mu se u glasu nije osetio ni trun oajanja koje je oseao zato to je jo jedan njegov uenik stradao od njene ruke. Radiete s nama, Ofuda-san. Kasnije ju je Saigo pozvao da izau zajedno na veeru. Slomljena mlada ena koju je bio doveo kui prethodne noi, sada je prebaena u njegov futon. Akiko nije nita rekla zbog toga. Nije nita rekla niti je pitala zato devojka malo jede i zato jedva preko dana, otvara oi. Saigo nije razgovarao sa njom u restoranu. Nezainte-resovano je jeo svoj saimi dajkon salatu. Radio je to veoma dugo. ivot je plamteo oko njih, rasipao se u pravoj eksploziji pijanevanja i isforsirane radosti, kao da su svi oni ljudi koji su radili u ogromnim fabrikama eleli da za jedno vee potroe sve to su zaradili za nedelju dana. Akiko je videla mnoge ene koje su se bavile istim poslom kao njena majka. One su bile ispod njenog nivoa, ali na kraju se sve svodilo na isto. Dok ih je posmatrala, osea-la se nekako udno, kao da se opet vratila u Zamak u kome nema noi i kao da je opet virila kroz pukotine u razne spavae sobe u toku beskonanih noi. Pa ipak, oseala se da se nekako promenila. inilo joj se da je posao kojim se bavila njena majka bio samo fasada, da ni ona nije bila nita bolja od svih ovih ena ove koje su izgubile poloaj, dostojanstvo i ono to se u Japanu najvie cenilo ast. Ikan nije imala porodice, nije imala pretke koje bi potovala, nije imala mua koji bi je titio, preko koga bi bila odreena njena sudbina i zatieno njeno potomstvo. Imala je samo Akiko, a i ta odgovornost je bila suvie velika za nju. Za nju, kao i za ove ostale ene ovde, nije bilo budunosti u kojoj bi mogla da rodi i odgaja dete. Akiko-san. Obratila je panju na njega. Hai? Zato to nisi uinila? Znala je jasno na ta misli, ali je smatrala da e za njega biti dobro da to sam izgovori. 390 Ne znam na ta misli, Saigo-san. Razmiljao je malo o tome. Mogla si da me pobedi u naem sukobu u doou pa, ipak, nisi htela. Odmahnula je glavom. Molim te da mi yerujes da ne mogu da se suprotstavim tebi. Oseam da nije tako. Njene tamne oi nisu isputale iz vida njegove, zasen-ene. Ono to ti osea, moda, Saigo-sane, je tvoja intenzivna elja da ne bude pobeen pred kolegama. Tobom rukovodi oseanje asti: ono je tvoje oruje, tvoj strah. Sada, tri nedelje kasnije, dok su hodali kroz snegom pokrivene vonjake, ekajui sunce nove godine, Akiko je znala da je izabrala pravi put.

Mii. Bila je to japanska re za put, stazu, ali je, istovremeno, mogla da oznai i dunost, nepoznato, stranca. Akiko je oseala da je ona prva osoba na svetu koja se nala u situaciji koja moe da se opie svim moguim znaenjima te jedne reci. Njen ivot sa Saigoom bio je prepleten svim tim stvarima i ona nije mogla da odredi gde se jedan pojam gubi, a gde drugi poinje. Tiho su proli pored nasada bambusove trske. Grane nekog starog drveta bile su oteale od snega. Svakog trena moglo je da se oekuje da se slomiju pod njegovom teinom. U zaklonu od borova, Saigo odjednom stade. Okrenuvi lea velikom stablu, poe polako da klizi niz njega sve dok nije unuo. Akiko je kleknula nedaleko od njega, sa strane, pod pravim uglom. Nije se okrenuo prema njoj, nego je nastavio da gleda pravo ispred sebe, u guvu slomljenih granica koje . su prekrili sneg i led. Akiko je bila zagledana u njegov ponosni profil. Jo je bio veoma zagonetan za nju. Ali, ona je oseala, znala je, u stvari, i to da je on zagonetka i za samog sebe. Mada je bio za mladog oveka suvie povuen, ipak samoispitivanje nije bilo ono to ga je zaokupljalo. Veiti plamen njegove mrnje morao je da se neim podrava i, s vremena na vreme, trebalo mu je dodati ulja. Akiko je oseala da bi prestanak mrnje bio i sam Saigov krnj. Bila je to njegova duhovna hrn-na: bez nje, njegov duh ne bi mogao da ivi. 391 Jasno joj je bilo da je on neastivi, pa ipak, privlaio ju je na neki udan nain. Da li je to bilo zbog tog^saznanja ili uprkos tom saznanju? Bila je preplaena kad se nalazila u njegovoj blizini, jer je oseala kako neko udno oseanje izjeda njegovu duu. Ponekad bi, pak, oseala neko prijatno oputanje koje bi obuhvatalo itav njen duh. Kad je bila uz Saigoa, oseala je svoju pripadnost. Vreme i prostor imali bi svoj znaaj. On je imao duh odmetnika, a ne odbaenog, a ona je sebe neprestano smatrala odbaenom. Odbaeni nemaju statusa, nemaju ponosa, nemaju asti. Pribrala je svoja pseanja one noi u restoranu, kad je ugledala geju crnih zuba i lica napraenog belim puderom od pirinanog brana. Odjednom je osetila da neprestano razmilja o Ikan: stalno joj se inilo da eli da se oslobodi stega njenog bia. Ikan nije imala drugog statusa sem to je bila taju oiran to, naravno, nije imalo nikakvog znaaja izvan Zamka u kome nema noi, izvan Joivare. Otkako je Akiko pobegla iz Zamka, njen odnos prema kurtizanama se promenio. Akiko nije mogla ak ni da se naljuti na majku: njene emocije su bile zbrkane kao kod Ikan u onim trenucima kad nije mogla da je prihvati. Oseala je samo razumevanje za ono to je njena majka uinila, za ono to je bila. Ikan je bila odbaena, a Akiko, i ne znajui to, sama se uklopila u taj model. Ali, Saigo joj je sada pokazao da postoje i drugi putevi kojima moe da krene. Odmetnik po sopstvenoj volji imao je status, dostojanstvo i ast. Japanska je stara tradicija razmatranja dostojanstvenosti poraza trijumf ideala nad akcijom to najbolje dokazivala. Saigo, tu pored nje, odjednom oseti neki gr u telu. Kao da je neto u njemu vuklo na razliite strane. Bes se gomilao u njemu i u njemu se rodila neodoljiva elja da je povredi. To mora da je kraj ree. Vetar dograbi njegove reci i odnese ih, zavitla ih po snegu oko borova prekrivenih snegom. Jo se nije okrenuo prema njoj. Osetio je neki drhtaj i veliku napetost u telu. Mo/da si se pitala ko je dovojkn koju sam doveo pre nekoliko ncdelja. Spustio je glavu tako da mu je brada skoro dodirnula grudi a zatim je jedva ujno prozborio.

392 393 \ Ona je ta koju volim. Akiko oseti straan bol, kao da joj je neko zabio no izmeu rebara, polago ga okreui ba onako (kako je Saigo i eleo. Zove se Jukio, i izdala me je. Izdala ine zbog mog roaka, gaiina! Itekija! Ove dve po-slednje rei uvrede ispljunuo je s takvom mrnjom i estinom, da je Akiko morala da zatvori oi pred snagom njegovog besa. Saigove usne povie se nagore, s namerom da se osmeh-nu, ali to je vie liilo na rezanje nego na osmeh. Moda se pita kako je mogue da gaiin bude moj roak: Pa, evo kako: moja majka Itami imala je brata, ponosnog i odanog oveka samurajske krvi. Zvao se uko i u zimu 1943. godine, posle pogibije njegovog komandanta, pre-data mu je komanda garnizona u Singapuru. Sluio je odano i asno svom caru sve do septembra 1945. godine, kada je uzalud pokuavao da odbrani grad od brojnih britanskih vojnika. Njegovi ljudi bili su opkoljeni. Poginuli su branei ast Japana, kao to i prilii pravim samurajima. uko je bio poslednji koji je popustio. Iako je bio izreetan mecima ite-kija, do kraja je svojim katanom odsecao njihove glave. Britanci, kao svi varvari, nemaju ni najmanje oseanja asti. U to vreme, moj ujak je bio oenjen veoma lepom enom, ali veoma sumnjivog porekla. Kad ovo kaem, mislim na to da je ona jednim delom bila Kineskinja. Mora da je oparala Cu-koa, jer on nije ni najmanje panje obraao na sve glasine koje su, svakako, morale da dopru do njega. I ja sam znao da ona ne moe da bude Japanka. Samurajska krv ne moe da tee venama ene koja nije spremna da osveti smrt svog mua. Umesto da to uini, Ceong se udala za oveka koji je komandovao neprijateljskim napadom na Singapur. Moda je ba on ispalio metak koji je sudbonosno pogodio mog ujaka. Ali, nje se to nije ticalo. Saigo podie glavu jedino dete Ceong i tog varvarina, Pukovnika, je Nikola Lajnir. Kad je ula tu stranu re, to strano ime izgovoreno s tolikom mrnjom, Akiko je osetila kako joj se ledena jeza spusti niz kimu. Da li je to mogue? pitala je samu sebe Da li je mogue da ju je toak sudbine doveo do jedine osobe na svetu koja moe da joj pomogne? Jer taj isti Pukovnik Lajnir, taj iteki kako ga je Saigo nazivao, bio je ovek koji je zahtevao javnu osudu Akikinog oca, to je dovelo do njegove smrti. Koncentrisala se sa eljom da sve bolje shvati i sazna. Doao je u nau kolu sa svojom ljubavi, Jukio. Drali su se za ruke nastavio je Saigo a Jukio je nekada mene volela, bili smo ljubavnici, ali tada je srela njega. On je oarao njen duh, kao to je nekada njegova majka uinila sa ukom. Moram da je drogiram, jer e inae pobei od mene i odletee pravo njemu. Ja sada imam samo nju/ Da li jo uvek vodi ljubav s njom? Saigova glava se brzo okrete, i njegove ugaene oi zagledae se u nju, izazivaki. Uzimam je kad god poelim. Okrenuo se zatim, i zagledao u prepletene suve granice na zemlji. Ona me izdala: bolje i ne zasluuje. Akiko se setila ta je ranije rekao: moda je to kraj. eli da je ubije, sada. Saigo je utao neko vreme a onda je procedio: Gladan sam osvete. elim da osvetim sebe, svoju majku, ali pre svega Cukoa. Ona pomisli: K'ai ho vidim pukotinu: moram obazrivo da uem.

 Pre dve nedelje naglo si otiao ree tiho. Nisam te videla ni kod kue, ni u doou. Nije te bilo puna etiri dana. Bio sam.u Tokiju ree on. Iao sam na pogreb svom ocu. Zatvorio je oi. Zeleo sam da i tebe povedem, ali nisam mogao. Naklonila se: Poastvovana sam. On je bio velik ovek. Ponovo je bio veoma napet. Ali, unitili su ga varvari... unitio ga je Pukovnik Lajnir. Iteki ga je zadavio. A sada poinje moja osveta. Otrovao sam Pukovnika. Dao sam mu specijalni otrov koji ulazi kroz pore, a ne moe da bude otkriven. Otrov polako deluje, ali je smrt neizbena. A onda? Oborio je glavu. U pravu si, Jukio mora da umre. Ali, to nikako ne srne da sazna moj roak, Nikola. Mora da se pita ta je s 394 njom... i morae da eka... A onda, kad se nas dvojica sukobimo, tren pre nego to u ga ubiti, rei u mu kakva je bila sudbina njegove voljene. Tada e krvavi kami koji me sledi i mui, najzad moi da se smiri i odmori. Smrt, smrt i samo smrt. Smrt je bila svuda oko njih, kao da su se kupali u moru lobanja. Giri koji je Saigo nosio, kao da se jednim delom svoje teine preneo na Akiko. Nije ni udo to mu je duh bio baen u prainu. Tek sada jasno je videla preplitanje njihovih karmi. Bez razmiljanja, ona prui ruku i njeni prsti kliznue po nje'govoj miici. Njegova glava se okrete, a crveni bes pojavi mu se u oima, izazivajui ga, ali ona ree: Dopusti mi da oteram taj kami... bar za tren. Neto kao da se^otopi u njemu, barijera se srui i hrabri ratnik pade u njen'zagrljaj, kao malo dete koje trai utehu na majinim prsima. Hladnoa nije mogla nita vatri koja je buktala u njima, i prvi put u svom ivotu Saigo oseti navalu krvi u svom penisu zbog enskog dodira. Ranije, ak i u voenju ljubavi s Jukio, uvek je bilo nasilja i najee bi je uzimao od pozadi, kao to je inio sa svojim mladim ljubavnicima, mukarcima. Tako se i taj njegov odnos sa Jukio jedva mogao nazvati pravim voenjem ljubavi. Ali, sa Akiko sve je bilo drugaije. Moda je to bilo tako jer je dopustio da se Akiko utopi u njemu, da ga povede. On je bio taj koji se podavao njenom voenju ljubavi, odgovarao na njen podstrek, koristei svoje grube, uljevite ake stvorene da nanose bol i smrt za neno milovanje njenog beskrajno nenog belog tela. Onog trena kad je osetio njene usne na svojima, kad je osetio kako njen jezik istrauje njegovu vlanu unutranjost kao niiji pre, bio je tvrd kao stena i tako ekstatino eljan, kao da nikada nije vodio ljubav. Oseao se kao da je sasvim nevin. I zaista, kad je ljubav u pitanju, on je stvarno bio nevin. On nije znao ta su nenost i razumevanje. On nije poznavao ljubav. Mii. Njene dojke su se topile pod njegovim dodirom, a udna oseanja strujala su sa njenih nabubrelih bradavica. Zeleo je odmah da prodre u nju, toliko je bilo njegovo uzbuenje. 395 Neobuzdano. Ona je draila njegove bradavice vrhom jezika, i dodirivala njegova jaja vetim prstima, dok je sam vrh nabreklog penisa milovala unutranjom stranom butine.

Drala ga je u tom uzbuenju veoma dugo, sve dok nije shvatila da je on skoro sasvim izbezumljen. Tada se smilovala, i sebi i njemu, i postavila je vrh njegovog penisa na sam ulaz svoje vagine. Snano uzdahnuvi, prodro je u nju, dok su mu oni kapci treperili a grudi se teko dizale i sputale, sve dok se njegovi uski bokovi nisu sukobili s njenim sve dok nije uao sasvim, i veoma duboko, u njene najtamnije dubine. Nije mu dopustila da se pokree, plaei se ,da samo jedan pokret moe da oslobodi njegovo uzbuenje i njegova oseanja. Pritisnula ga je uz sebe to je vie mogla. Tada je poela da stee i otputa svoj unutranji mii. To stezanje i oputanje izazivalo je manje trljanje i uzbuivanje, nego da je on ritmiki prodirao u nju. Znala je da e njihovo milovanje due potrajati, mada joj je bilo jasno da je on bio na samoj ivici ograzma ve onda kad je uao u nju. Akiko je posmatrala njegovo lice, oseajui kako se uzbuuje ne samo zbog vlanog kontakta izmeu njihovih tela ve i zbog onoga to je videla da prelee preko njegovog lica. Uivala je u zadovoljstvu koje mu je pruala: uivala je u tome to je bar na kratko oterala duha koji ga je muio danju i nou. Znoj se sledio na njihovim leima, uinio da postanu deo zimskog pejzaa. Tamo gde su se doticali, tela su im bila vlana i klizava, kao da je vrelo ulje sipano izmeu njih. Akiko oseti kako joj razum luta, nije vie nita jasno videla. Bila je veoma blizu samom vrhuncu zadovoljstva. Ali, resila je da se usredsredi na Saigoa. On vie nije nita ni video ni uo. Njegovo vrsto, vitko telo neprestano je dodirivalo njeno. ile mu se zategoe na vratu a zubi vrsto stegoe zbog napora i elje da produi ekstazu. Ali, nije mogao. Ooooh, da! uzviknula je, potpuno izbezumljena, sasvim van sebe, izgubljena u valovima zadovoljstva koji su je preplavljivali, pretei da je ugue. Dugo posle voenja ljubavi, Saigo nije liio na sebe. Sve ono to je nekada bio, izgubilo se u njenom zagrljaju i nasta396 vilo je da se nekako odrava kao lepo oblikovane ruevine na krvavom bojnom polju. I dalje je bio vrsto stisnut uz nju, i trebalo mu je strano mnogo vremena da povrati normalno disanje. ak i kad im je postalo hladno, i kad je bilo jasno da moraju da se obuku, odbijao je da se odvoji od nje. Jednom je ak tiho zaplakao. Kad ga je pitala ta ga mui, rekao je: Setio sam se onog starog drveta kraj kojeg smo ma-lopre proli. Kako elim da budem kao to drvo, osloboen svog tereta. Kako elim da i ja zbacim teret koji me pritiska, kako elim da se radujem ivotu. Ali, tada je, malo po malo, poeo da se vraa u svoj stari lik, da postaje opet onaj isti stari Saigo kojeg je poznavala. I uskoro su sedeli odvojeni jedno od drugog, tako daleko da im se ak ni ramena nisu dodirivala. Na neki udan nain, Akiko je oseala da se on stidi zbog onoga to su malo-pre radili, kao da je prekrio neka unutarnja pravila kojih je samo on bio svestan. Zelela je da moe da mu kae da se on stidi jedino suza ali, istovremeno, plaila se da to nije prava istina. inilo joj se da on ali zbog otkria koje je pokazalo da on ima oseanja, i da mu je ljubav potrebna kao i ostalim ljudskim biima. Akiko je ve dovoljno dugo bila sa njim da bi to mogla da shvati, i bilo joj je savreno jasno da je Saigo svojevoljno izgradio neki zid odbojnosti i odeljivanja od ostalih pripadnika ljudske rase.

Ako je uopte verovao u neto, onda je njegov bog bio separatizam. Jer, to odvajanje mu je davalo snagu istu koju Put daje drugima. Doputalo mu je da prihvati sve ono to je on radio, kao da je to jedino neophodno i pravo. Bez tog verovanja on bi kao svetenik bez Bude bio izgubljen. Ali, u tom trenu, to njegovo okretanje teko ju je povre-dilo i ona nije mogla da zauti. Posmatrajui njegovo lice, rekla je: Nisi uivao u naem spajanju, Saigo-sane? Nisi ose-tio strujanje ljubavi i razmenu oseanja kao to sam ja ose-tila? Njegovo lice se zgrilo. Ljubav! Uh! Takva stvar ne postoji! 397 A malopre si mi rekao da si voleo Jukio primeti Akiko, mada je osetila da se neka zla slutnja javlja u njoj. Ono to ja oseam prema Jukio tebe se ni najmanje ne tie odvratio je. Ja sam ti to ve naglasio. Ono to ja oseam prema njoj ne moe da se izrazi recima. Ali, to svakako nije ljubav. A ta osea za mene? znala je da e doi do toga, ali strah od onoga to e on rei, ili to nee rei, potpuno ju je blokirao. ta je to to osea prema meni Saigo-sane? Da li je i to neto to ne moe da se izrazi recima? Pitanja, pitanja i samo pitanja. Zato sve ene samo postavljaju pitanja? skoio je na noge i zaneo se, dah mu je bio kao oblaak ispred usana, ponovo je bio pravi ratnik. Ne podnosim pitanja, Akiko-san. Ti to ve dobro zna pa, ipak, neprestano postavlja pitanja. Ja sam samo ljudsko bie ree ona tuno nisam kao ti, ojabun. Nasmejao se nekim dubokim grlenim smehom. Ojabun, je li? To je dobro, Akiko-san. Vrlo, vrlo dobro. Ti me vidi kao svog mentora, kao svog gospodara. Rei u ti neto Akiko, ti svakako zna da me odri u dobrom raspoloenju. Kad ju je ponovo pogledao, odjednom mu je postalo jasno da on, u stvari, nikad nije voleo Jukio: da nikada nije shva-tao da jedno oseanje moe istovremeno u sebi da krije i hladnou i toplinu. Dok su mu oi upijale Akiko, opet je osetio raanje nezajaljive seksualne elje koju je ona znala da probudi u njemu. Nije prema njoj oseao ni trun agresivnog besa koji je gajio prema Jukio ili svojim mukim ljubavnicima. Bio je zaprepaen to Akiko uopte ne izaziva bes kod njega, ve samo neku udnu toplinu koju je on, s malim zakanjenjem, mogao da nazove dobrodolom. I, sada je dobro znao da je sve ono to joj je danas rekao rekao samo s namerom da sebe oslobodi, a nikako da nju povredi. Nebo se spustilo, a oblaci su bili teki i tamni. Vazduh je bio pun vlage i neke udne napetosti. Uskoro e poeti da pada kia ili sneg, zavisno od temperature. Dolazi oluja sa severozapada ree on vreme je da krenemo. 398 eleo je da odvoji oi od nje, ali nije mogao, liio je na dete koje je u prodavnici videlo svoj omiljeni slatki pa je beskrajno oklevalo da krene. A, istovremeno, oseao je neodoljivu elju da prekine ovu udnu vezu koja ih je jo vezivala kao dugi svileni konopac. Za njega je bilo veoma vano da pone ponovo da vlada sobom, bilo mu je vano da sazna da se nije sasvim prome-nio zbog tih novih oseanja, da je on jo u biti onaj stari gvozd.eni ratnik i borac.

Krenuo je tako sam, kao da je zaboravio da ona postoji. A kad je Akiko ustala da krene za njim, videla je da je neto drugo privuklo njegovu panju, neto to je njoj izmaklo. Posmatrala ga je kako skree sa staze i kako ide prema borovima s leve strane. Ubrzo se vratio prema njoj. U levoj ruci drao je guvu sivkastog krzna. Akiko-san, vidi ta sam naao! Mladune vuka! Osmehujui se, Akiko poe stazom prema njemu. Za trenutak joj je liio na malog, srenog deaka. Bilo joj je drago to je ugledala tu radost u njemu. Pomislila je: Kad bi samo ovi trenuci mogli da potraju to due. U tom trenutku postala je svesna uasne opasnosti koja je, zavitlana kroz vazduh, jurila prema njemu. Otvorila je usta da krikne, da ga upozori, ali ve je bilo suvie kasno. Velika siva zver ve je bila na Saigou, urlajui i raskidajui slepo. Saigo se zaneo i skliznuo na stazu, zaprepaen snagom i besom napadaa. Ispustio je mladune, ali majka to nije primetila, i nastavila je da ga krvolono napada. Akiko je jurnula napred i videla je kako se ovek i zver kotrljaju po snegu. Sagnula se s namerom da uhvati vuka za vrat i odvue ga od Saigoa. Ali, tada se Saigo okliznu jo jednom, i zver i ovek poee da se kotrljaju niz snenu strminu prema reci. Akiko je pojurila za njima i videla je uasan bol na njegovom licu. Videla je kako mu se gre lea. Napola se kli-zajui, jurila je prema popritu. Kad se doekala na noge, izbacila je jednu nogu svom silinom unapred, i udarila je vuka u eljust vrhom izme. 399 ivotinja je odskoila visoko u vazduh, zaurlala, pala na tlo a zatim se, epajui, povukla prema borovima ispod kojih je njeno mladune lunjalo izgubljeno i oajno. Akiko klee pored Saigoa. Njegovo lice, rame i miice bili su razderani. Videla je strahoviti ugriz iznad lanka na levoj ruci. Ali, sve su to bile manje povrede. Najstranije je bilo to to je bio nekako udno izvijen i to su njegove rairene oi pokazivale kolike bolove trpi. Krajnje paljivo, prevrnula ga je na stomak. Odmah joj je bilo jasno da je, dok je leteo niz nasip prema reci, ozbiljno povredio gornji deo kime. Nema sumnje da mu se neki kamen ispreio na putu, i da se strahovito udario o njega. Veoma neno, ona je povlaila prste, kao pravi hirurg, du njegove kime. Osetila je da su povreena tri ili etiri prljena. Duboko je uzdahnula. Pored ostalih stvari, Sun Hsiung je bio i kopo sensei. Sa dva prsta mogao je da slomi svaku kost u telu neprijatelja. To je bila najvea i najpoznatija ve-tina kopoa. Ali, Sun Hsiung je nju nauio i drugoj strani ko-poa: kacuu. Bila je to neka vrsta dubokog ozdravljivanja. Jednom ga je videla kako koristi seikocu, jednu podvrstu kacua, i zamolila ga da je naui toj udesnoj i tekoj vetini. Bila je to mudrost i vetina nametanja kostiju. Zaustavila je disanje znajui da, ukoliko ne uspe da do kraja obavi proces nametanja kostiju kad ga jednom zapone, moe da dovede u ozbiljnu opasnost Saigoov ivot ili da izazove deliminu paralizu. Za njega bi to bilo vie nego smrtna presuda. Ali, ta je mogla drugo da uini? Nije mogla da ga pokrene. Nije smela da ga ostavi i da ode da potrai telefon. Ve je bio u oku i nesvesti. Nije mogla da trai doputenje od njega da pone ono to je nameravala. Znala je da e, ako ne reaguje brzo i ne pone odmah da deluje, hladnoa probiti njegovu prirodnu odbranu i da e ga ubiti.

Bez ikakve druge misli na umu, odbacila je sve strahove i bacila se na posao. Punih dvadeset minuta radila je ono to je nauila od Sun Hsiunga. Zastala je samo jednom. Kao to je i sumnjala, i etvrti prljen je bio poremeen, bio je nii od ostalih. Nije znala da li e vetina i mudrost seikocu aiki ovde da pomogne. Nije znala da li da nastavi sa onim to je poela. 400 Tada je zatvorila oi i usmerila svoje misli na Put. Ovde ju je vodio instinkt, i jo neto vie: oseaj kosmike harmonije. Koristei oba palca na kjuo vitalnim takama na svakoj strani pomerene kosti, pritiskala je unutra i u stranu. ula je tihi pucanj, kao kad zapua izleti iz grlia boce sa ampanjcem. Zahvalila je Budi to joj je podario snagu i hrabrost. Jedno vreme posle toga kleala je iznad Saigoa, slomljena od umora i olakanja, trudei se da svojim toplim dahom odagna zimu s njegovih nagih lea. A onda, pribravi se za veliki napor, prebacila je Saigoa koji je jo uvek bio u nesvesti preko ramena, namestiv-i njegovu teinu to je udobnije mogla. Ustala je kao dizai tereta i, polako nosei suvie teko breme, krenula je prema kui. I tako si stigla ovamo ree on. Akiko klimnu glavom. Saigo mi je rekao za vas: on mi je rekao da/treba da potraim ulaz tamo gde on ne moe da ga nae. Mislim da je to preterano primeti on ali, to me od njega ni najmanje ne iznenauje. On nije bio spreman da ovde ostane. Ne verujem ni da je sad spreman da ostane za due vreme. Teko su joj pale njegove reci, znajui da je Saigo svojevoljno utro stazu za nju, koju je prvo bio otkrio za sebe, ali sa koje je bio oteran. Kioki joj prekide misli. Sta je to to trai ovde, Akiko-san? Sta je to to misli da moe da dobije od mene, ta je to to misli da ja imam to drugi nemaju? elela bih da nauim kako da krijem svoj duh ree ona. elela bi da pokazujem savreni va, ak i onda kad sam spremna da saseem neprijatelja. Kioki nasu jo aja u njihove oljice. Poeo je da srku-e svoj. Sedeli su prekrtenih nogu na kamenom podu licem u lice, jedno prema drugom. Zamak u kome su bili, on joj je 401 to rekao, sazidao je davno Tokugava za enu koja je bila polu-Portugalka polu-Japanka. Akiko je pomislila da je to bila neka zaista specijalna ena. Napolju, komuso sa korpom od trske na glavi svirao je na udesan nain na svojoj svirali od bambusa. Reci mi ree on, posle izvesnog vremena kako to da tako mlada devojka ima toliko smrtnih neprijatelja? Nije bilo drugog izlaza nego da mu kae sve po redu: morala je da mu ispria sve o Ikan i o Zamku u kome nema noi, o Simadi, svom ocu, i onima koji su stavili vakizai u njegove ruke koji je zasekao dva mona zareza u donji deo svog trbuha, unitivi svoj hara. Svoj ivot. Sepuku. Kioki zatvori svoje oi u obliku dijamanta. Potresno je to kod nekog, tako mladog, vidim toliku odanost i spremnost da se uini ono to se mora. Uzeo je pozlaenu lepezu koja mu je leala nadohvat ruke, i poeo je

da je neno pokree, dodirujui njom svoj obraz. Bio je to feminizirani pokret i Akiko je oseala da mu, nekako, ne odgovara. Kioki odmah prekide da pokree lepezu. Njegove oi je prostrelie udnim pogledom, otkrivajui svaku njenu misao. Lepeza je bila smireni leptir kraj njegove glave. Da li ti smeta to koristim lepezu, Akiko? Poelela je da ga slae. Ali, Saigo ju je upozorio da to nikako ne ini. Kioki-san e odmah znati da lae rekao joj je i odmah e zatraiti da ode. Akiko je bila postiena zbog istine, i obr,' a. joj se zacr-venee od navale krvi. ini mi se da lepeza ne prilii velikom ratniku kakav ste vi. Ili, kakva si ti. Ja nisam veliki ratnik, sensei. Ali namerava da bude. Hai. Onda naui da koristi lepezu. Kao ena, ja... Posmatrala je otvorenih usta kako lepeza zvidi kroz vazduh i kako se zabada u samo stablo bora ispred sobe. Ne kao ena ree Kioki ve kao ratnik. Potpuno mirno, srknuo je jo malo aja. Molim te, vrati moje oruje. ree, poto je spustio porculansku oljicu. 26 402 Akiko ustade i pree preko sobe. Pruila je ruku, sve dok nije dodirnula tu stvar zabodenu u drvo, ispruenu kao ruka Bude. On ree: To nije ogi obina lepeza koju nosite na grudima, Akiko-san. To je gunsen, borbeno oruje. Kad mu je donela lepezu, on joj objasni: Svih deset rebara na lepezi napravljeno je od rukom kovanog elika, sama lepeza je kao membrana od elika koja moe da presee kou, meso, miie... ak i kosti, ako je udarac dobro odmeren. U njegovim rukama gunsen je opet poeo da ide napre--nazad i da dodiruje njegov obraz poput umornog leptira koji se vraa na svoj krin. Tvoja soba je na drugom spratu dodao je. Ba ispod moje. Nemam roditelja: nebo i zemlja su mi roditelji. Nemam kue: saika tanden* je moja kua. Nemam tela: stoici-zain je moje telo. Nemam oiju: munje su moje oi. Nemam strategije: sakacu izai** je moja strategija. Nemam planova: kian su moji planovi. Nemam principa: rinkiohen*** su moji principi. Akiko, sasvim sama u Sobi senki, kleala je ispred tapia sa tamjanom i malih belih sveca. Svetlost sveca i miris tamjana ispunjavali su prostoriju. Vazuh kao da je upijao njenu molitvu, kao da ju je sluao. Kiokijev zamak bio je smeten u umovitoj uskoj dolini, okruen belim brezama i ariom, poljima blistavih, rascve-talih azalea i breskvama, hiljadu metara iznad nivoa mora u kogenu Asama. Bio je to brdski kraj u kome ;'je preko leta bilo svee, a veoma hladno preko zime udaljen 130 kilometara od Tokija, na severoistoku od prenaseljene prestonice. Zamak se nalazio skoro u samom sreditu Honua, japanskog glavnog ostrva. * slobodan da ubije i vrati ivot ** kuj gvoe dok je vrue *** priklanjanje svim poslovima

403 Kogenom je dominirao Asama-jama, aktivni vulkan visok 2.500 metara, ije su strme strane bile od stalnih erupcija pune vrelog pepela. S druge strane brda, gde je bio Kiokijev zamak, pruao se Onioidai, udesni pejza zaostao posle strahovite erupcije 1783. godine: ovaj predeo nazivan je avoljim ubritem. Na sve strane bile su podignute vile bogatih ljudi, ali nijedna se nije videla iz ovog zamka koji se nazivao Jami Doko Zmaj u tami. Sam Kioki ga je tako nazvao kad je tu doao da ivi. Akiko nije imala pojma kad je Kioki doao ovamo, kao to i inae nije nita znala o njemu. Zbog onog to je videla svojim oima, mogla je da kae da je on delimino Mongol: kosina njegovih oiju, irina lica kao i tamna boja koe jasno su to pokazivali. Mogla je da zamisli kako njegovi preci, ode-veni u vuju kou sa metalnim oklopima, dolaze na neosed-lanim konjima iz kineskih stepa da bi osvajali sela u ravnici. Radili su po jasno zacrtanom planu koji nije trpeo nikakve izmene. Vebe su se nastavljale direktno na ono to je ona nauila u toku dve godine u koli u Kumamotou. Svaki trenutak Akikinog vremena u koli u Kumamotou bio je isplaniran i odreen za neto. Pogreni potez, ili pokret, bili su razlog za kaznu. Nikakva objanjenja ni izvinjenja nisu tolerisana. Nije tolerisana ni bolest. A, ako je neko ve bio bolestan, Kioki bi to brzo sredio prirodnim lekovima i aje-vima od trave. On je bio veoma nadareni jogen hemiar i Akiko koja je inae retko kada bila bolesna, ve bi bila na nogama za deset asova, ako joj se ba neto tako i desilo. Za to vreme, nastavljala je sa svojom obukom ak i sa najnapornijim fizikim vebama. U to vreme, nedeljama su iveli u divljini, ostavivi zamak daleko iza sebe. To su obino radili kad se menjalo vreme usred zime, ili kasno u leto i rano u jesen kad su tajfuni napadali junu obalu ostrva aljui u unutranjost tamne oblake, nalik na ogromne ape zmaja. To je imalo svoj cilj. Uio ju je kako da se koristi elementima prirode i ak, u nekim sluajevima, kako da ih pot-ini svojoj volji. Sa sobom bi obino nosili samo rokugu, est sprava za putovanje, koje je koristio svaki nina. Pet sprava bilo je smeteno u estoj, zvanoj uitake, tri metra dugoj 26 404 trsci od bambusa. Unutra su bili lekovi, kamena olovka, pe-kir, eir i musubinava, osam metara dugi konopac napravljen od enske kose, laki od konopca za bi a mnogo jai. Ziveli su na drveu i u bunju, pored potoka, na ste-nama pored vodopada iraito, u neverovatno lepom pejzau ispresecanom manjim vodenim tokovima koji su skakali preko stenja. Cuigumo je bio tehnika do koje je Kiokiju mnogo stalo i koju je nasledio od svog oca Junai Ukifunea, plaenog ubice u slubi Nobunaga Ode, monog daimja, jedinstvenog meu ninama jer je bio patuljak. Cuigumo je bio, kako je to Kioki rekao, slepi mi na gredi. Nauio ju je kako da se popne na plafon i uz pomo nekode ostane tu. Nekode su bile eline maje kande. Satima bi -tako visili u tami, koristei savrenu kontrolu disanja da bi smirili svoj metabolizam i ostali nepokretni sve do zore.

Tada bi se beumno spustili na kamenito tlo, a da ih nijedan mii nije boleo ni bio ukruen. Istog trena bili su spremni, ako je to situacija zahtevala, da neprijatelju zadaju smrtonosni udarac. Jedne veeri, moda posle godinu i po dana od njenog dolaska u zamak, Kioki ju je odveo u prostoriju u kojoj nije nikada ranije bila. Bila je to veoma prostrana soba zasvoenog plafona, gde se gubila svetlost. Prostorija je bila raz-deljena starinskim vratima koja su veoma liila na skoro okruglu Kinesku meseevu kapiju. Videla je tatami, prvi otkako je dola u Jami Doko. Kioki je kleknuo na tatami blizu Meseeve kapije. Ispred njega je bio lakirani posluavnik za serviranje aja. Videla je i mali tanjir sa kolaiima od pirina. Akiko se nisko naklonila i, skinuvi izme, klekla je pored njega. Meseeva kapija dizala se pored njih i iznad njih, bila je prirodna prepreka izmeu uenika i senseia. Sve je bilo veoma tiho u ovoj prostoriji, sve je bilo nekako sveano i ozbiljno. Akiko je, ispitujui, onako kako ju je on nauio, mogla da oseti samo harmoniju njegovog va. Posmatrala ga je kako priprema zeleni aj: nije znala da je toliko vest u tome. Bila je iznenaena zbog lepote i odmerenos-ti njegovih pokreta. Sama je bila veoma oputena i smirena. Skoro da je postigla savreni mir. 405 Kioki odloi metlicu i, okrenuvi porculansku solju za pola kruga, prui joj aj koji se puio. Nisko joj se naklonio i ona ponovi taj pokret istegnuvi daleko gornji deo svog tela. Njeno elo dodirnu tatami s druge strane meseeve kapije... apat, tihi kao klizanje svile uz nago telo, ili... Sleena, dok je oseala kako joj se adrenalin penje, spustila je glavu jo nie i bacila se unapred, kotrljajui se kao lopta, sve dalje preko tatamija. Iza nje metalna otrica spustila se iz krivine meseeve kapije, presekavi madrac od trske tano na onom mestu gde je malopre bio njen izdueni vrat. Otrica se zabila u pod ispod dueka. Akiko se podie na kolena i zagleda se, irom otvorenih oiju, u senseia koji je mirno srkutao aj. Kako ste to postigli? pitala je, udei 'se nisam osetila ni najmanji pokret u vaem va. Nieg nije bilo... ama ba nieg. Zbog toga si dola ovamo ree jednostavno Kioki. Jaho krije moj va. Jaho? ponovi njegove reci kao eho magija? Sensei slegnu ramenima. Zovi to kako eli. Ima mnogo imena. Nije vano koje koristi. Znai da to postoji. - Da li si znala moje namere? Mogla sam da poginem. Da li biste to dopustili? Kad otrica poleti ja vie ne mogu da je kontroliem rekao je. - Ali, kao i uvek, ti si bila gospodar sopstvene sudbine. I veoma sam zadovoljan to si sada pored mene. Ti ii prva ena koja je dola ovamo da trai saznanja koja su namenjena, pre svega, mukarcima. ene obino trae da vladaju silama i da ih poseduju. To je obina strategija: enska. Na taj nain' majka u naem drutvu kontrolie sina, ena kontrolie mua. Retko kada ena trai direktniju vlast, mo da sopstvenom snagom vlada nad ljudima i elementima. Kao to sam napomenuo, nekoliko ih je to

pokualo. Nijedna nije uspela. Moda e ti sada biti prva miko ustao je, i napravio pokret akom nagore. Doi, vreme je da pone tvoje stvarnu uenje. 406 On je bio lice koje se videlo u kii. Videla ga je i nije ga videla. Bio je tu pored nje i nije bio pored nje. Bio je brz kao kami, nestajao je kao svetlost, pojavljivao se, a onda zaista nestao. Mada je provela godine s njim, mada je on drao klju za ulazak u njen svet, i mada joj je predao te kljueve, dolo je vreme kad je poela da sumnja da je uopte bila u Jami Dokou. vaj carski Alpi dizali su se oko prostrane bolnice u kojoj je leala sva omotana u, kao sneg bele, zavoje. Nije mogla da vidi, a tako je malo ta interesantno imalo da se uje. Hranila se svojim uspomenama. Kioki je postao samo san, neuhvatljiv kao dim koji se die sa umskog .tla, Ali, ono to je dobila od njega bilo je veoma stvarno. Svakog dana, bolniarka odevena u belo izvozila ju je na sunce. Ostajala je na suncu tano etrdeset minuta. vaj-carci su bili precizni, kao i Japanci, u nekim stvarima. Terapija je bila jedna od tih stvari. Seala se dobro trenutka kad je nerast izleteo ispod granja i stao ispred njih. vrsto je stajala dok je zver jurila prema njoj. Bila je svesna veprove snage, videla je njegovo grubo krzno i krvoloni pogled, iskrivljene zube u donjoj vilici, spremne da je raskinu. Ipak, nije se pokrenula. Duh joj je bio kao mirno jezero. Otvorila je usta. Iz njih je izleteo kiai, poznat kao toateno-ate, udarac iz daljine. Nerast se okrenuo u vazduhu, ispustivi urlik koji je parao vazuh i ui. Krik je bio preseen kao da mu je neko iznenada prerezao grlo. Zver je teko pala na jednu stranu i ostala je tu sasvim mirna, sve dok ona nije [prekinula svoj uzvik, onako kako ju je Kioki nauio. Seala se dodira Kiokijevog kimona po ruci. Seala se kako je nestajao posle podne da bi spavao. Seala se kako je nije ostavljao ak ni u snovima, kao da je i to bio deo njene obuke u Jami Dokou. udela je za njegovim uenjem kao to mladi udi za seksom, elela ga je, sanjala o daljem napredovanju, dok na kraju nije postala opsednuta onim to je uila. 407 Bilo je u njihovom odnosu neke istote kakva se nikada ranije nije javila u vezi izmeu mukarca i ene. On nije bio svetac: ali, ona ga nije elela. Ona je vie bila eljna moi koju je on posedovao. On je poznavao jaho i ona je u-dela toliko za tim da je on, na kraju, ipak postao njen ljubavnik. Seala se njihovog rastanka. Bila je sa njim punih sedam godina, to je bio veoma znaajan broj za njih oboje: magini broj. Bilo je vreme da se vrati u svet i da pone osvetu. Lice u kii je treperilo. Znala je da se zamak, koji je ostavila, polako pretvara u ruevine, i da nestaje meu liem novog rastinja. Kia je udarala po njenim ramenima u ritmu melodije koju !je izvodio komuso. Zeevi su beali ispred nje, a usamljeni soko le-teo je iznad vrhova drvea traei odgovarajuu vazdunu struju.

Kad je dola iz ledenog Asama kogena i pomeala se sa turistima i graanima Tokija, odjednom je osetila da je osoba koja joj sada najvie nedostaje Saigo. Znala je da je Koi-kijevo uenje bilo njen ljubavnik punih sedam godina, i to samo zbog toga to nije mogla da vodi ljubav sa Saigoom. Svojevoljno je odbacila pomisao na njega, odgurnula je u stranu da se ne bi muila. Nije vie bio u Kumamotou, tako su joj rekli preko telefona, zato je otila izvan Tokija, tamo gde je ivela njegova porodica, kako joj je on rekao. Nije imala nikakvog dodira s njim punih sedam godina, mada je za to vreme imala toliko obaveza da joj se sve to inilo kao sedam minuta. Kao udisaj vremena. Nije bilo prostora izmeu njih, nije bilo oseanja promene. Vrlo retko Saigo je govorio o svojim roditeljima i naravno, ona bi tada otkrila tugu, naroito dok je govorio o smrti svog oca ali nita to joj je govorio nije ju pripremalo za sjaj i lepotu prostrane kue pred kojom se nala. Kua je bila zaista prostrana to je bilo vrlo kad su japanske kue u pitanju: bila je okruena divnim vrtom i vonjakom. Prostor je bio veoma cenjen i skup, tako da je Akiko bila jednostavno zaprepaena kad je videla da jedna porodica poseduje takvu kuu i takav komad zemljita nadomak velikom gradu kao to je Tokio. 408 Jo je vee i dublje bilo njeno iznenaenje kad je otkrila da se porodica sada sastoji samo od Saigove majke i dvanaest slugu. On nije imao ni brae ni sestara, a ni drugih lanova porodice. Ona je bila siuna ena, finih kostiju i prelepog lica ene-samuraja. Tradicija joj je mnogo znaila. Kao dobrodoli putnik namernik, Akiko je bila doekana na vratima. Jedan sluga ju je dopratio do sobe koja joj je bila odreena, a drugi je raspakovao njene stvari. Trei ju je odveo do kupatila. Kasnije je posluena peenim iverkom u soja sosu. Uz to su joj oneli salatu od plodova mora, kokoji jaki tori, pirina i posve svetli zlatni aj iji joj je ukus bio sasvim nepoznat. Vee je ve bilo daleko odmaklo. Pojavio se etvrti sluga kad je zavrila s jelom, odveo ju je nazad u sobu gde je futon ve bio pripremljen za spavanje. Tako je provela prvih esnaest asova u kui, a da uopte nije upoznala domaicu. Sutradan ujutru, Akiko je ustala i obukla svoj najbolji kimono koji, kako je primetila kad se pogledala u ogledalo, nije bio ni naroito raskoan ni fini. Imala je tako malo vremena za svoj lini ivot do sada i nije mogla da se bavi stvarima i svim onim ime je trebalo da se bavi, kako bi ose-tila lepotu toga to je bila ena. Ivice oba rukava bile su iskrzane, a svila, od koje je bio napravljen kimono, nije bila ba najboljeg kvaliteta. A za razliku od nje, Itami je bila savreno obuena. Akiko je osetila da bi se ona razlikovala i da se nala u drutvu sa najotmenijim enama u Japanu. Srele su se u jednoj od velikih prostorija sa esnaest ta-tamija. Tamo su odveli Akiko im se obukla i propisno oeljala. Mlada ena, koja ju je prilikom dolaska dovela do sobe, tiho i utivo je zakucala na sodi. Ula je tek kad je pozvana, a zatim je kleknula pored Akiko i provela je itav as eljajui i ureujui njenu kosu onim to joj je Akiko dala: bio je to cuge, drveni kui koji je nekada pripadao Ikan, odgovarajui set kanzai, koji je Simada nekad poklonio njenoj majci.

Kad joj je slukinja pruila ogledalo, Akiko se zaprepastila kad je videla koliko lii na Ikan. Koliko je godina pro409 lo, a da se nije ovako oeljala? Nije mogla da se seti, nije mogla ak ni da kae da li joj se dopada to je ovako oeljana. Izmeu njih je bio pribor za aj, napravljen od savrenog materijala i savrene izrade: porculan je bio tanak i providan. Obavljanje pripremanja ceremonije aja imalo je dve svrhe. Ono je smanjivalo napetost i nelagodnost koju nepoznata osoba osea kad ue u tuu kuu, a, istovremeno, je sluilo i njoj da se koncentrie na Zen i da sve dovede u harmoniju. Na kraju ceremonije aja, ako i ne bi postale prijateljice, bar ne bi bile protivnice, ne bi bile sasvim nepoznate jedna drugoj. Drago mi je to ste doli ree Itami: imala je prijatan glas, a njeno ponaanje, mada formalno i podreeno staroj tradiciji, bilo je malo toplije, jer je elela da se Akiko osea ugodno u njenoj kui. Moj sin mi je govorio o vama nekoliko puta. Akiko je osetila da bi htela jo neto o tome da kae. Stigli ste u pravo vreme nastavila je Itami. Iako Saigo nije tu, ja znam da treba da doe kroz nedelju dana. Vi ete, naravno, ostati sa mnom. Ne bih htela da vam toliko dugo smetam ree Akiko ali, zahvaljujem vam na ponudi. Ponuda nije nita, ukoliko nije prihvaena odgovori Itami. Kao to ste mogli da vidite, ova kua je veoma prostrana, neko bi ak mogao da kae da je isuvie prostrana za samu enu. Ponekada sam veoma usamljena: ovek mora neim da ispuni svoj ivot. Bilo bi mi veoma drago da imam nekoga za drutvo. Da li biste mi uinili uslugu i ostali sa mnom? Ako vi to zaista elite, ostau ree Akiko. Nikada ranije nisam videla tako lepu kuu. Veoma je prijatno boraviti u njoj. __ Preterujete ree Itami, ali Akiko je videla da je zadovoljna zbog komplimenta. Kasnije, posle podne, drugog dana, Itami ree: Posle smrti nesrene Jukio, ja sam mislila da Saigo nikada vie nee moi da se zaintercsuje za ene. Toliko ju je voleo. Njegov duh je bio slomljen zbog njene smrti. Naravno, 410 njena smrt je dola posle smrti mog mua, a Saigo... i on su bili veoma bliski. Akiko pomisli: Odanost prema roditeljima sve nas obavezuje i upravlja nama. Osetila je da joj se ova ena u godinama veoma dopada. Uspela je da se Akiko oseti kao kod svoje kue. Nije ju presrela gomilom pitanja na koja je, svakako, elela da zna odgovore jer ju je bez sumnje interesovala ena koja je uspela da zainteresuje i privue njenog sina. Nema sumnje da je elela da je pita ko je njena porodica, odakle je, da li joj je otac bogat, da li joj je deda bio bogat... i tako dalje. Umesto toga, Itami je prihvatila Akiko, jer joj se dopala na prvi pogled i Akiko je bila duboko dirnuta zbog toga. Danas ree Itami sve je drugaije. Vreme kad $e u Japanu nita nije menjalo, prolo je. Moderna vremena mm pokazuju da se to staro doba, u kome se potovala tradicija, nikada nee vratiti.

Dve ene su u tiini etale izmeu nasada limuna i ljiva. Ruiaste i bele hrizanteme naginjale su svoje lepe glave kao grki hor, na povetarcu. Beli oblaci iznad njihovih glava putovali su po nebu, a ispod njih su letele sive zvi-dovke. Sunce je ugodno grejalo lea. Moj sin sutra dolazi kui ree Itami i stade da posmatra gutera; koji se sunao na kamenu: Akiko je zastala pored nje. Moda bi bilo najbolje da odete rano ujutro. Akiko je razmiljala o njenim recima, trudei se da otkrije njihov dublji smisao. Veoma mi je stalo do Saigoa ree, posle izvesnog vremena. Zaista mi je stalo do njega. Znam ree Itami, znam, pa ipak, mislim da e biti najbolje da ne budete tu kad on doe. Zato, Itami-san? Starija ena se okrete da je pogleda u oi. Moj sin je pravi avo, Akiko-san. Ponekad mislim da je pravi blagoslov to je Jukio umrla tako mlada. Nisam elela da ima veze s mojim sinom. Kad je upoznala Nikolu Lajnira, nadala sam se da e to biti kraj njene veze sa Saigoom. Ali, ba kao i vi, i ona je dola da potrai Saigoa. Ne elim da se ista greka ponovi jo jednom. 411 Da li se plaite za moj ivot, gospodarice? Itami je, posmatrala Akikino lice. Ne, Akiko-san. Ja se plaim za vau duu. Moj sin je veoma gorak plod: svojim shvatanjima on moe svakog da zatruje, i zato je bolje da se drite dalje od njega kako ne bi i vas zatrovao. Do sada me nije povredio ree Akiko. i Ne treba se sa tim aliti, draga. Itami je ponovo krenula dalje. Ako odaberete da ostanete, neu od vas za-htevati da odete. Odavno sam nauila da ovek nita ne postie ako pokuava da utie na elje i odluke drugih. Ja nisam nita mogla da uinim ni sa svojim muem, ni sinom, ak ni sa svojom snahom. Nemam, znai, snage ni da utiem na vau volju. Ipak, ja i dalje govorim pravo iz srca i molim vas da me sasluate, bar to. Opet je zavladala tiina izmeu njih. Prekinule su je Akikine reci: Itami-san, ali ja elim da ga vidim. Starija ena obori glavu. Naravno, dete moje. Na venanju je bilo samo njih etvoro: Saigo i Akiko, drei se za ruke, Itami i Sinto, svetenik koji ih je venao. Ceremonija se odrala u severnom vrtu, usred mirisa limuna i rua. Dan je bio jasan i ist kao kristal. Sunce je bilo visoko, a njegova toplina sputala se na njih kao nebeski blagoslov. Onda ju je Saigo odveo u Tokio i ona je samo povremeno viala Itami. Nije mogla da doe na Saigov pogreo kad je njegovo telo stiglo brodom iz Amerike u zapeaenom kovegu koji Itami nije dala da se otvori, poto je ula na koji je nain poginuo njen sin. Itami joj je pisala i rekla je da je jedino to sada eli to da ga pokopa duboko pored njegovog oca koji ga je toliko voleo, onako kako ona nikada nije mogla: pored oca koji je tako izobliio njegov duh, da mu to ona nikada nije oprostila. to se tie Akiko, uopte se nije postavljalo pitanje da li e ona biti ono to je Saigo zahtevao od nje pre nego to je otiao u Ameriku. ak i da nije razgovarao sa njom, ona je znala ta treba da uini. 412 Znam kako to treba da obavim rekla mu je pobe-donosno na dan njihove osme godinjice. Za mene e to biti velika promena. Potpuna promena.

Pruila mu je fotografiju da i on pogleda. Dugo vremena nije nita govorio, samo je posmatrao as sliku, as nju, a zatim je rekao: To e ga sasvim unititi. Bie to njegov kraj, ak iako se ja ne vratim. Lice mu se zgrilo. Ali, ja u se vratiti. Akiko je znala bolje od njega. Oseala je da je Saigo mrtav onog trena kad je uao u JAL-ov avion da se nae sa svojim roakom Nikolom Lajnirom i da podeli megdan s njim. Ali, to saznanje joj nije davalo za pravo da ga zaustavi, ak ni da mu natukne kakva mu je sudbina. On je bio ratnik i spreavati ga da se bori znailo bi unititi ga do kraja. Kad je primila vest o njegovoj pogibiji, ve je bila pet nedelja u vajcarskoj. Zalila ga je ak i onda kad je razmiljala o ostvarenju plana osvete, trudei se da sve bude onako kako bi on eleo. Zelela je da veba dok je bila iva sahranjena u toj vajcarskoj klinici, ali to joj je bilo zabranjeno. Rekli su joj da ne srne ni da pomilja na vebe bar u prvoj nedelji, a kasnije neka sama odlui ta e jer su se nadali da e zavoji da je spree da veba. Pre svega, nije nita videla. Meutim, ona ih je obmanula1, mada su vajcarci veoma mudar narod. Poto bi je odveli u gimnastiku dvoranu, Akiko je punih devedeset minuta radila teke fizike vebe da bi odrala svoje sjajno telo u dobroj formi. Kasno posle podne, radila je te iste vebe. Poto je bila navikla na tamu i no, nije joj smetalo to ne vidi; ustajala bi sasvim sama, i sluei se samo sluhom, ila bi prema gimnastikoj dvorani ne traei pomo bolniarki. Bila je eljna fizikih napora i sva im se predavala. Na taj nain nije razmiljala o posledicama koje su mogle da uslede posle ovog zahvata. A ta ako lekari nisu uspeno obavili svoj posao? Ona e tad biti izgubljena. Ubedili su je u svoje znanje, a i sama je videla bezbrojne primere njihovog uspenog rada. Razum joj je bio zadovoljan. Ali, sada, kad 413 je to sve obavljeno, sada kad nije bilo povratka unazad, sada kad Akiko koju je poznavala itavog ivota vie nije postojala, sumnje su poele da je mue. ta ako... ? ta ako ....? ta ako...? I tako se sva predala vebama, lutanju po'vrtu duha i uma, dograujui ono emu ju je Kioki nauio i to je Sun Hsiung ugradio u nju. Sada, kad je Saigo bio ubijen, ona nije imala nita drugo zbog ega bi morala da ivi. I, najzad je dolo jutro kad je tama poela da se povlai. Malo pomalo, plastovi tame su nestajali i poeli da se pretvaraju u sivkastu svetlost, kao da crno kao ugalj poinje da bledi. Pojavili su se obrisi sobe, kao da posmatra stvari u njoj kroz sputeni veo. Roletne su bile sputene, svetlost na plafonu ugaena. Bila je upaljena samo mala lampa na nonom ormariu. Njena meka svetlost nije dirala njene oi ali, ipak, i ta blaga svetlost bila je neprijatna tim oima koje su se nedeljama bile odvikle od svakog njenog traga. Punih est nedelja njene oi nisu videle svetlost. Bilo je veoma bolno opet je gledati i Akiko je bila prinuena da veoma brzo trepe, ne bi li povratila neto od tame u kojoj je ve navikla da boravi. Sve je bilo nekako nepoznato i drugaije. Sve joj je bilo tue, kao da je dola s neke druge planete. Uzela je ogledalo koje joj je bilo stavljeno nadohvat ruke. Pogledala se. Ono to je videla u ogledalu nije bilo lice u kii ve prvi, pravi cvet njene osvete. Videla je kako Jukio gleda u nju, trepui besno na prvoj svetlosti novog dana.

Peta knjiga MIKO (1. Vetica), (2. Devojka u slubi junakovog groba) Njujork Siti/Hong Kong/Hokaido l M AU I/VASINGTON/TOKIO Prolee, sadanjost Alo, Mati, ti si? Koga to interesuje? Krokera. Detektiv, porunik. Njujorka policija. Je li? Pa on je mrtav, kao gromom oinut. Pa, onda, govori sa ivim mrtvacem. Ovo je, svakako, tvoj srean dan, Mati. Ko je to, do avola? Mati, sa mnom je dama o kojoj smo govorili prole godine. Sea se naeg razgovora? Aliks Logan, Ki Vest. Ne seam ... Rekao si da je stvar toplija od Luciferove zadnjice. Osetilo se kako Mati uzbueno die. Hriste na krstu, pa to si ti, porunice. Nisi mrtav! A ja sam ti palio svecu kod Sv. Luke. Hvala ti na tome, Mati, ba ti hvala. Gde si, do avola? Potrebno mi je obavetenje, Mati ree Kroker. Treba mi obavetenje, kao to narkomanu treba droga. Izbri-sau sve tragove za sobom i posle toga moemo da krenemo, sasvim isti. Mati zvani Usta, Krokerov glavni informator, razmiljao je o tome prilino dugo, da bi najzad rekao: To bi moglo da me staje ivota. Ja sam skoro stradao, Ejs. Ti e biti zatien. Po-trudiu se da Tomkinovi ljudi ne dou ni blizu tebe. Ne brinem ja o Tomkinu, porunice. Baraba je ve nedelju dana ispod zemlje. Sta kae? Sta ti je, zar ne ita novine, ne gleda TV? 418 Izbegavam to, kao kugu. ak sam rekao Aliks da je i radio u kolima pokvaren. Uieteli smo u stranu guvu u Se-vernoj Karolini. Nisam hteo da ona sazna koliko smo se zapetljali i u kakvoj smo opasnosti. Nita nisam uo o Severnoj Karolini. O Heliju. Nita, porunice. Da je neto bilo, ja bih znao. Kroker okrete glavu i pogleda Aliks koja je sedela u kolima, parkiranim pored autoputa. Bili su vrlo blizu Linkoln tunela, skoro su bili u Njujorku. Sta se desilo s Tomkinom? Slomila ga je neka misteriozna bolest. Taka-tako neto. Zvui veoma japanski. Smeno.

 Stvarno? Ne vidim da je tu ita smeno. Nije vano. Lina ala. Oglasila se poruka, i Kroker ubaci jo sitnine u aparat. A ta zna o incidentu u Reliju? Nita, potpuna tama. Da, da. Ne iznenauje me to, porunice. Tomkin je bio samo vrh pite od govana u itavoj ovoj stvari ula se neka buka u slualici. Saekaj malo, hoe? Kroker je uo kako Mati govori neto nekome ko je bio u sobi s njim: Idi, do avola, u bioskop kao to sam ti rekao, sjai s mene opet se vratio razgovoru s Krokerom. Izvini, hteo sam da oistim sobu. Ve je ionako sve isuvie riskantno nakaljao se. Rekao sam da u njukati malo vie unaokolo i zaista sam to i uradio. Ono to sam nanjuio nije mi se ni najmanje dopalo. Bilo mi je ao to sam ti dao obavetenje o Ki Vestu. Kad sam uo da si nestao, bio sam ubeen da sam ja za sve kriv i otiao sam pravo kod Sv. Luke. A ja sam mislio da smo mi prijatelji, Mati. ivot nije takav, porunice. Ti to zna, ba kao i jaKroker nije mogao a da ne pomisli na Nikolu Lajnira i prijateljstvo koje ga je povezivalo s tim ovekom. Razmislio je da li je i neka korist povezivala njih dvojicu. Bio je siguran da takvih veza nije bilo. Zato njihovo prijateljstvo i jeste bilo tako jedinstveno, tako dragoceno. Pitao se gde li je Nikola sada, i ta radi. Poslednje to je uo o njemu bilo je da 419 se vratio u Vest Bej Brid. Pomislio je da je sigurno otiao na medeni mesec. Kroker je znao da bi vrlo rado krenuo da nae svog prijatelja, ali eleo je da ovu opasnost dri podalje od Nikole bar dok ne vidi u emu je ona. Bolje mi reci sve to zna, Mati. Nije ba lepo, ono to ja znam. U sve to je umeana i vlada. Za tren se Krokeru uini da je neko bacio granatu u njegovom pravcu. Glupo, u oku, ree: Koja vlada? Naa, Isuse, ija druga? Ne shvatam. Misli da ja shvatam? Sve to znam to je da je to daleko od mene i tebe. Kroker je grozniavo razmiljao. Sad mi je jasno zato nisi bio iznenaen to se nita nije saznalo o onom udu koje se dogodilo u Reliju. Samo vlada ima tu vrstu moi da sve izbrie. Zna li ko je za ovo zaduen u vladi? Neki tip po imenu Mink. Nikada nisam uo za njega. Nisam ni ja, dok nisam malo pronjukao. On vodi neto to se zove zatvorena radionica u itavoj trgovini. A kakva je trgovina, u pitanju. Pa pijunaa, porunice. Kakve to veze ima sa Tomkinom, i sa ubistvom Ange-le Didion? Kae da je dama s tobom. Pitaj nju. Ona je bila prvorazredni svedok. Jedini. Da, ali ne shvatam kako to da je jo iva i zdrava? Je li bila sama u Ki Vestu? pitao je Mati.

 Ne, imala je uvare, ali samo zato da bi bila bezbedna. Jesi li siguran u to? Jesam ree Kroker. Pokuala je dajse ubije jednog popodneva. Jedan od njenih uvara spasao joj je ivot. Video sam itav dogaaj. Neto mi tu nije logino ree Mati ali neka sam proklet ako znam ta je to. Reci mi sve to zna ree Kroker i ubaci posled-njih etvrt dolara u aparat. 27* 420 Jo neto, mada nema veze s ovim, ali, polo si ti bio na Mesecu sve ovo vreme i ne zna ta se.dogaalo, moram da ti kaem da je tvoj drugar Lajnir postao glava Tomkinove industrije. ali se? Zato bih? On je sada u Tokiju zna, u Japanu, zavrava neke poslove koje je Tomkin zapoeo sa kompanijom Sato Petrolhemija. Gospode pomisli Kroker ta se to dogaa? eli svet je postavljen tumbe. Brzo se oslobodio misli i rekao: Uini mi uslugu, hoe? Usluge staju novaca, porunice. Kao to si rekao, svi smo mi gramzivi. O emu se radi? Potrebno mi je sklonite, za mene i devojku. Tvoj stan. Hiljadu dolara nedeljno ili kidamo pogodbu. Postao si mudar momak, Mati. Mi smo u opasnosti. To sam i shvatio, porunice, ali treba da posmatrate stvari s moje take gledita. Vremena su teka. I ja moram da ivim, ba kao i svi ostali. Zaboravio si da ja nisam vie na platnom spisku. Uzeu ek. Prokleta barabo. Kroker je mogao da oseti da se Mati ceri s druge strane ice. / Znam to ree Mati zvani Usta. Znam da sam baraba. Tano u 18 asova, po vremenu Hong Konga, Tanzan Na-ngi u kancelarijama Sveazijske banke podie telefon i poz-va broj koji mu je Liu dao na kraju njihovog prvog susreta. itavo posle podne posmatrao je sitne mrave kako stvaraju redove pred ulazom u Sveazijsku banku s jedinim ciljem da podignu svoju ivotnu uteevinu. Odjednom, sve to je bilo vezano za ovu banku kao da je bilo zatrovano: kao da e ona da proguta sve to su godinama tedeli. Nangi se pitao kako to da je toliko sveta saznalo sve o nesigurnim poslovima banke i kako je mogue da su svi, u jednom trenu, doli da spaavaju ono to se spasiti moe. Nasluivao je ko stoji iza svega toga. 421 Koliko dugo moemo da izdrimo ovako? pitao je Nangi Alena Sjua, kada su se vrata zatvorila u 15 asova. Pozvana je policija da rastera gomilu koja nije htela da se razie, iako je banka bila zatvorena.

 Pod ovim uslovima neemo izdrati vie od 48 asova ree Sju. Ba sam razgovarao sa naim filijalama u Van aiu, Sa Cuiu, Aberdinu i Stenliju. Svuda je isto. Mo-raemo noas da zagrabimo iz rezervi. Nemojte .'jo nita da radite ree Nangi, drei glavu podboenu stisnutom pesnicom. Sve dok vam ja ne dam znak. Telefon je zvonio negde na drugom kraju grada. Da? enski glas je bio prijatan i lep. Molim vas gospodina Liua ree Nangi, mrzei to to mora da radi, mrzei ovaj trenutak vie nego bilo ta na svetu. Ko zove? ta da kaem? U 19.15 te veeri, Nangijeva kola se zaustavie ispred Trgovinske kompanije Sun Va u Ulici Sai Ping San u eung Vanu. Sve je bilo ofarbano bljetavom crvenom bojom. Kinezi nisu shvatili lepotu pastelnih boja pomislio je Nangi umesto toga okruuju se primitivnim dejim tonovima. Bili su sujeverni kad je boja u pitanju kao i za sve ostalo. Podigavi ramena, ispravivii se to je bolje mogao, trudio se da koraa to sigurnije kako ne bi bio i dalje postien pred neprijateljem. Kad je uao, osetio je bezbroj mirisa koji su mu nadra-ivali nos. Prvo mu se Mini da je mesto sasvim prazno: vreme rada j-e prolo, i svi 'slubenici su otili kuama. Nangi zastade u polutami, i okrete se oko sebe. Prime-tio je kako se neka senka kree meu drugim senkama. Pripremio sam svezi aj, specijalno za ovu priliku bio je to Liuov glas. Nije mogao da pogrei. Nangi krete u njegovom pravcu, pazei da se ne saplete o sanduke i kutije razbacane na sve strane. Seo je na jednostavnu drvenu stolicu, preko puta Kineza. Sto je:bio izmeu njih. Na njemu su bili samo ugovori. Nangi nije morao da ih dodirne da bi shvatio o emu se'radi. Prvo aj ree Liu ljubazno. 2eleo bih da ovo proe to bezbolnije, 422 On je, bez sumnje, bio spreman da pokae iskreno prijateljstvo, sada, kad mu je uspeh bio osiguran. Srkutali su aj. aj Crni tigar ree Liu iz Pekinga. Svake godine proizvede se vrlo malo ovog aja. Dopada vam se? Veoma ree Nangi koji se skoro uguio zbog groznog ukusa aja. Liu malo nakloni glavu. Poastvovan sam. Nastavio je da sre aj. uo sam da je bila velika guva ispred Sveazijske banke, danas posle podne ree, spreman na razgovor. Nangi odlui da ga proved. Nije bilo tako strano ree. Nije bilo strano, ali ipak dovoljno opasno da je morala policija da intervenie. Policija uvek bude upozorena kad se vie od dva Kineza skupe na jednom mestu u Krunskoj koloniji pri-meti zajedljivo Nangi. To bar malo zaposli ljude Njenog velianstva. ak i slepi gavran zna kad treba da napusti polje kukuruza, gospodine Nangi. Sve je to bila samo arada. Nangi se pitao zato Liu to radi? Znao je da ne moe da impresionira Japanca.

U prostoriji je postal tamnije. Ako je neko jo i bio u njoj, Nangi to nije mogao ni da vidi, ni da oseti. Ali ose-anje da on i Liu nisu sami, nije ga nikako naputalo. Ubeen sam da ste sve ve unapred znali, Liu ree Nangi obazrivo. Sve je krenulo veoma loe. To je bar jasno. Ono to je meni veoma jasno, gospodine Nangi ree Liu, srui opet aj je to da vi neete uspeti da se izvuete bez nae pomoi. To se i meni ini, zato sam vas i nazvao. Moda je to bilo ono to je Liu, u stvari, hteo: da ga postidi, da on to verbalno prizna, jerije sada klimnuo glavom kao da prima kompliment. Nagnuo je glavu prema ugovoru: Nadam se da ete se sloiti sa svim klauzulama. Govorio je tako kao da se on nalazi na nianu, a ne Nangi. Nangi je jedno vreme utao. Ako bi odmah napravio pokret, ili povukao potez, izgubio bi obraz pred ovim ovc-kom, a ve se isuvie ponizio i samim'tim to je pristao i 423 to je doao na ovaj sastanak. Posle izvesnog vremena, on uze dokumente i poe da ita. Svaka reenica bila je kao udarac. Oseao je kako mu se dua ledi. Svaka klauzula koju e morati da potpie pogaala ga je ravno u srce. Onog trena kad dodirne papir vrhom pera, efektivna kontrola keirecua bie predata Liuovim gospodarima. Kinez je spustio jedno starinsko nalivpero na sto. Nangi e morati da posegne za njim. Ne planiramo nikakvu momentanu intervenciju, niti menjanje politike ree Liu. Nema uopte razloga za uzbuenje. Mislio sam na onih 35 miliona dolara ree Nangi. Oni treba da budu isporueni sutra, pre osam asova ujutro. Liu mirno klimnu glavom. Zatraite od gospodina Sjua ili baninog slubenika kojeg vi odredite da se pojavi na odreenom mestu, i suma e im biti predata. Da, svakako mislio je Nangi znam da znate sve o nama, zahvaljujui drugu inu. Ali, glasno je rekao. To mi sasvim odgovara. A zatim, svesno odbacivi pero koje mu je Liu bio pripremio, Nangi izvadi sopstveno pero i potpisa oba ugovora. Liu i sam izvue svoje pero i potpisa ugovor. Gurnuo je gornju kopiju prema Nangiju. Moe jo malo aja? oi su mu igrale u tami. Nangi je odbio. Savio je dokumenat, oseajui da je nekako prljav i topao u njegovim rukama i ba se spremao da se digne, kad ga zaustavi Liuov pokret. U Kinezovim rukama odjednom se stvori bljetavi crveni koverat kojeg je izvukao iz depa na grudima. Bez reci, on prui koverat Nangiju. Nangi ga upitno pogleda. Kod nas je obiaj, gospodine Nangi, da astimo kad sklopimo posao. To je veoma civilizovano. Suma u koverti je namenjena,vama, za transfer vlasnitva ili moi, zovite to kako hoete. Fiziki transfer ne predstavlja gubljenje obraza zato to je to, u stvari, samo razmena, jedno za drugo. Nangi klimnu glavom s potovanjem, kao da su njih dvojica dva oveka koji se zabavljaju, priajui ale u parku na klupi. Ali, srce mu je uzbueno udaralo, bes je kolao njegovim venama, a puls mu se ubrzavao. Nita od njegovog dranja 424

i ponaanja nije pokazivalo kako se on, u stvari, osea. Liu i onom, bilo ko da je to bio, koji ih je posmatrao iz senke, Nangi je bio samo mudri biznismen koji se trudi da izvue to vie moe iz svog poraza. Obazrivo, Nangi spusti crveni koverat pored , dokumenta koji je stavio blizu srca. Ustao je od stola i, uhvativi svoj tap, krenuo je prema izlazu iz Trgovinske kompanije Sun Va, tamo gde su ga ekala kola sa oferom. Poto ga ni najmanje nije interesovao noni ivot, vratio se pravo u hotel. Hrana koju su mu posluili imala je ukus pepela i skoro se uguio, kao da mu je zastala u grlu, kao da je gutao onaj ugovor koji je morao da potpie. Ipak, nastavio je da jede sve dok nije ispraznio tanjir. Nije juopte mogao da se seti ta je upravo pojeo i ta je naruio. Ali, to mu i nije bilo vano. Kad se svukao, leao je na krevetu i buljio u plafon putajui reku uspomena da tee. Kao i uvek, bio je obuzet konrjodom. Kad je neko ratnik, ostaje uvek ratnik mislio je. Nemogue je bilo da ratnik okai o klin svoj katana, mada je u njegovom sluaju to vie bilo figurativno. U oblacima uspomena pojavi se lice Makite, njegovog sempaia, kao to je to obirio bilo. Nije im dopustio da izvade njegov oboleli stomak. Vie je voleo da sam izvri sepuku. Traio je od Nangija da mu on zada drugi udarac. I zaista, ovaj je to i uradio, dugim maem svog mentora oslobodio ga je bolova koje je sam sebi naneo s dva udarca vakizaiem jedan uspravno i drugi vodoravno. I mada je to bila veoma asna stvar i asni in, Nangi je alio to je sempai tako odluio i, kad god bi se setio krvi na mau i okrvavljene glave svog drugog oca koja lei na tatamiju, osetio bi se grozno: obino bi se stresao, kao da je taj in obavio tren ranije. Koa mu je bila najeena i suva, a u ustima nije imao pljuvake. Jasno je da Hristos ne bi eleo da se takva stvar odigra pomislio je Nangi hrianstvo to ne odobrava. Seao se kako je odjurio u crkvu i ispovedio se. Ali, ak ni to nije moglo da ga oisti i smiri, i on je proveo punih est asova na kolenima ispred Hristosa na krstu, molei za oprotaj. Sato je doao da ga trai. Ubedio ga je da se vrati i ostavi molitve. 425 Prijatelju rekao mu je tada Sato ne smete sebe da krivite. Uinili ste ono to je moralo da se uini. Bili ste uz svog prijatelja kad ste mu bili najpotrebniji. ta biste jo traili? To je giri. Uradili ste ono to bi svaki samuraj uradio. Nangijeve oi su bile pune bola i samooptuivanja. To nije bilo hrianski, Seii-sane. Sato nije nita mogao da odgovori na to, samo je izveo Nangija iz hrama. Seanje na Makitu povelo je Nangija nazad do mabikija, onoga to je uinio za svog sempaia u Mitiju. Koliko je njih ubio na tom putu, unitivi im ansu da napreduju u japanskoj birokratiji. Uvek je iznova postavljao to pitanje, jer se uvek naugodno oseao zbog onoga to je uinio.. Prvi je bio imada: imada je bio poetak mabikija. Platio je zbog svoje gramzivosti i zbog svoje kratkovidosti. \Nije mogao da shvati da dolaze promene i zato ga je Nangi osudio na ponienje ili smrt. imada je odabrao asnu stazu i poinio je sepuku, otvorivi tako put za Makitino naimenovanje za prvog potpredsednika Miti-ja.

imada je bio najtvri. Posle toga, lako je bilo upravljati mabikijem. Nangijevo srce postalo je okrutnije. Sada posle toliko godina odricanja i rada, bio je ovde u hotelskoj sobi, u tuoj koloniji, preznojavao se, jer mu je bilo jasno da je izgubio svoj veliki san. Pitao se da li je mogue da je ubijao u ime Hrista. Nije mu bilo jasno da li ga je zvonjava telefona trgnula iz dremea, ili ga je iupala iz zagrljaja snova. U svakom sluaju, on se otkotrljao preko kreveta i epao je slualicu. Sjajni brojanik na njegovom satu pokazivao je da je bilo 3.30 ujutru. Kinezi bi smatrali da je to veoma nepovoljna kombinacija brojeva, ali Nangi nije mario za to. Da? Ovde je vrsti Ciu uo se glas ja sam na Po San roudu, nedaleko od stana Sone Pien. Kao da je teko disao. Nangi sede u krevetu. Zar niste mogli da uete u stan? Ve sam bio unutra i izaao sam. Nangi je sada uspeo da razazna uzbuenje u glasu mladia. Mislim da je najbolje da odmah, i sami, doete ovamo. 426 O emu se radi? Izvinite, ali mislim da je najbolje da sami doete, jer kad to vidite svojim oima, imaete sasvim drugu sliku o svemu. Ve sam krenuo ree Nangi, oseajui kako mu srce snano udara.' Znoj mu se osuio na koi. Prebacivi noge preko ivice, kreveta, posegnuo je za svojim tapom. U podrumu nije bilo ni vazduha ni svetlosti. Nikola je mogao da uje kako su se vrata kroz koja je proao zatvorila. uo je kako iti vazduh i to mu se ni najmanje nije dopalo. Sam, i u potpunoj tami, kretao se prema onome to mu je haragei govorio da je centar podruma. Tu je zastao i pustio ula da ispituju unaokolo. Sto, nekoliko stolica, ugaena lampa, neka mainerija. Nije znao emu slui, samo je oseao da je od drveta. Bio je na Hokaidu, ali nije znao tano gde, jer mu je Koten bio stavio povez na oi poto mu je prethodno bio vezao noge i ruke. Ubacili su ga u neka kola i vozili su ga vie od jednog asa. Preraunao je da je to, otprilike, udaljeno nekih pedesetak kilometara od rotenburoa. Znao je da to nije dobro. uo je neko zujanje iz tame u kojoj je stajao. Zujanje je bilo nekako prigueno. Nikola odmah krenu prema zvuku, njuei vazduh kao ivotinja kratkim, brzim udisajima. Osetio je ta je to kad je bio na nekih metar-dva udaljenosti. Brzo je otiao u najudaljeniji deo prostorije. Znao je da tako samo odlae vreme kad e ga derivat hloroforma uspavati. Ali, sada mu je bio potreban svaki trenutak. Ne znam zato tako dugo ekamo ree doktor nestrpljivo. Gasu je potrebno samo tri i po minuta da ispuni itav prostor podruma. Pokazao je lanak na kojem je bio hronometar i na kojem se jasno videlo da je prolo ve petnaest minuta otkako su 427 pustili gas. Bila je to interesantna meavina hemijskih jedi-njenja koja je prodirala nezadrivo kroz disajne puteve u organizam.

 Strpljenja, doktore ree mirno Viktor Protorov. Ja cenim va entuzijazam i vau nestrpljivost da se pozabavite novim pacijentom, ali mislim da ja najbolje znam ta je neophodno u ovakvim sluajevima. Doktor slegnu ramenima i poe da mumla pesmu Ca-rist i revolucionar koju je nekada davno nauio od bake, samo zato da bi ostalima pokazao da on nije lutka kojom upravlja Protorov. Pored doktora i Protorova, tu su jo bili Rusilov, Koten i dva mlada porunika pod Rusilovljevom komandom. Protorov se naao u situaciji kad je morao svima, a pre svega pukovniku Mironenku, da pokae svoju mo. Dokaz moje moi mislio je sada Protorov bie otkrivanje Tenija. Najzad e nae dve slube raditi zajedno. Starci e morati da odu, dani birokratije bie samo uspomena, svi e se pokrenuti. Vreme je za drugu revoluciju. Sa velikom tekoom skrivao je svoje oduevljenje: ak ni Rusilov nije smeo da nasluti velike promene koje su se valjale na horizontu. Ne jo. On e biti veoma zaposlen kad mu prepusti Deveti direktorat. Ne smem u poetku da ga isuvi-e opteretim velikim poslovima mislio je Protorov. U redu ree. Izvetrite podrum. Odgovarajui na znak koji mu je rukom dao Rusilov jedan od mladih porunika pouri da ispuni nareenje. Snani ventilatori se pokrenue i isterae opasan gas iz prostorije. Crvena svetlost prestade da treperi i upali se zelena sve-tlost. Protorov naredi da se otvore vrata podruma. Koten ue prvi, a zatim Rusilov, pa dva mlada porunika. Doktor i Protorov uoe posle njih. Unutra nisu mogli nita da osete. Vazduh je opet bio ist. Mukarci su ulazili u podrum, kao to gospoda idu u lov: bili su ponosni na svoj elitni status, pa ipak, plaili su se. Izgleda da je bez svesti ree doktor, gurnuvi na-oare s vrha nosa. Mislim da i na njega deluje gas kao i na ostale ljude. Poto nije imao neko visoko miljenje o doktoru, Protorov mahnu Kotenu da prie. Dok se ogromni sumo kretao 428 kroz prostoriju, Protorov ga je pratio sve dok nije doao do one take.gde je Nikola leao na svojoj levoj strani. Disanje je duboko i pravilno ree doktor, obilazei oko zaspalog oveka nema reakcije kapaka, puls je usporen, boja koe je bleda, ovek je u dubokoj nesvesti. Govorio je ove lekarske zakljuke kao neku vrstu litanije, ili molitve, plaei se neega to nije shvatao i to, dakle, nije mogao da kontrolie. Sa svog mesta, Protorov pokaza Rusilovu da stane ta-no iza Nikole. U redu ree Kotenu. Nikola se baci unapred, ispruenih nogu prema teini koja se sputala prema njemu. Nije mu bilo teko da zaustavi disanje i izbegne trovanje gasom. Najmanje postoji osam razliitih oblika ninucua za osnovnu kontrolu disanja, to je preuzeto od jogija sa Tibeta. Doktor kriknu i odskoi u stranu, dok se Nikola obruio na sumoa koji je leteo prema njemu. Njegove pete bile su upravljene prema Kotenovim kolenima. Nikola je bio vest i znao je da bi najvea greka bila usmeriti napad u ogroman sumoov stomak.

Koten je bio neverovatno brz i skoro mu je uspelo da izbegne Nikolin udarac. Ali, ne sasvim. Uspeo je da se spase lomljenja kolena, ali nije mogao da izbegne da bude oboren na pod. Nikola je uo kako Protorov izdaje nareenja, kako se doktor povlai, a kako dva mlaa vojnika idu napred. Neto mu je smetalo u krajevima vidnog polja, ali bio je isu-vie obuzet borbom sa Kotenom. Njegova podsvest je, meutim ve pripremala strategiju borbe sa etiri neprijatelja. etiri! Bila je to njegova poslednja jasna misao, pre nego to mu je Rusilov zabio dugu iglu u mesnati deo njegove miice. Odskoio je isuvie desno. Pet crnih taaka igralo mu je pred oima: video je pet ljudi koji ga napadaju. Osetio je kako ga Koten udara u glavu. Pet crnih taaka pretvorilo se u pet crnih velova. Reci su dolazile do njega kao iz velike daljine; bile su to reci koje za njega nisu imale nikakvo znaenje, bila su to pitanja 429 na koje nije mogao da daje odgovore. Onda ga sasvim obuze snana droga koju su mu ubrizgali, i on se onesvesti. Odlian posao ree Prolorov Rusilovu. Vidite, doktore priao je blie za razliku od onoga to vae knjige kau, mi ovde nemamo obino ljudsko bie. Taj ovek moe da pomakne samo jedan prst i da vas uniiti. Doktor ne ree nita: drhtao je i mislio: vUopte ne ra-zumem sve ovo, nita ne razumem. Trebalo je da odavno bude u nesvesi. Moda se opet pretvara ree tiho. Protorov zareza: Mislim da se sada ne pretvara. On nema tu mo da izbaci iz krvotoka ono to mu je ubrizgano, ne moe ni da neutralise drogu. Sad je na mahnuo je glavom prema drvenoj maineriji u uglu. U redu, Kotene ,ree tiho vei ga... Mora da se vrati na izvor... njegov izvor reci Masaigi Kusunokija pojavie se u njenoj svesti, probijajui dijalog Satoa i Feniksa. Akiko je bezbroj puta sluala taj deo trake, trudei se da otkrije ta se krije iza tih reci. Sedela je u Kotenovoj sobi. Naslonila je elo na skupljena i podignuta kolena. Bila je naga, i na svetlosti lampe njena je koa svetlucala kao da je namazana uljem. Ljudi koji su ga poslali, koji su ga trenirali, predstavljaju veliku pretnju Japanu bile su to Masaigijeve reci. Masaigi. Zato je otila prvo u Gioku kolu? Nije mogla da opie, ni da objasni, taj svoj in. A s druge strane, dobro se seala onog svog prvog susreta sa Masaigijem Kusunokijem. Kao da je nala neku vezu sa svojom prolou i to kakvom prolou. Kao to je u linom ivotu u potpunosti pripadala Saigou, tako joj se inilo da u svom profesionalnom, ratnikom ivotu u potpunosti pripada Masaigiju. Bila je udata za Saigoa tri nedelje. Masaigi je odluio da se prvo zaustavi u Gioku koli. Zajedno su napustili kolu kad se senin pobunio protiv nje, i rekao da ne mogu njoj eni da dopuste da ostane u koli. Zajedno su otili u Tenin Soden Katori u Joinou. 430 Zato je sve to uinio za nju? ta je to bilo to je taj sensei video u njoj? Zbog ega je ona bila tako specijalna i posebna? Kako je samo pogreio! Njegova odanost mu je donela smrt: i to smrt od ruke one koju je titio i branio.

Akiko se dobro seala osmeha koji je ugledala na njegovom licu kad se rastajao od ivota. Bio je nalik na latice ljiljana. Zato se osmehivao? Zato bi se ovek osmehivao u trenutku sopstvene smrti? U Masaigijevom ivotu nije bilo mesta za tugu. On je bio u skladu s univerzumom, naao je mir u sebi, u kosmosu. Nemogue da je ekao smrt s radou. On je bio, bar u Akikinom seanju, neka vrsta svetog oveka. To je bio drugi razlog zato je odabrala ba njega za prvu rtvu. Ako bi skrivanje va, onako kako ju je Kioki nauio, bilo uspeno sa nekim kao to je bio Masaigi, onda nije imala ega da se plai, to e joj onda uspeti sa svakim drugim. Bilo je neto u vazduhu moda neki specifian miris koji Akiko nije mogla da definie. Podigla je glavu i zagledala se oko sebe, kao da sumnja da nije sama. Neto je dunulo kroz poluotvorenu fusumu. Papiri se pomerie na stolu koji je bio neto dublje u sobi. Ali to je bio samo vetar, zar ne? Akiko zadrhta. Zato je, sada, o svemu tome razmiljala. Ljudi koji su ga poslali, ljudi koji su ga/obuili, predstavljaju veliku opasnost po Japan. Znala je da Masaigi-san misli na muhon-nin Cucumu. Ona lino je ubila drugog muhon--nin Tengua i vratila ono to je bilo ukradeno tamo gde je pripadalo u kolu. Sada je znala da je u Tenin Soden Katoriju postojao i trei izdajnik. Masaigi Kusunoki pojavi se pred njom kao prikaza i natera je da uini onako kako ju je on nauio: da odri obeanje. Mislila je na Satoa, Feniksa i Nikolu koji su bili negde na severu, na Hokaidu. Mislila je, naroito, na Nikolu. Ustala je i otila u spavau sobu. Iz donje fioke u koju Sato nikada ne bi zavirio, ona izvue kimono, svetlosivi sa tamnosivim arama. Gornja polovina kimona bila je isprskana tamnosmeim takama. Bili su to tragovi senseijeve krvi. Polako je obukla kimono. Uzela je jo neke neophodne stvari i krenula je na sever. 431 Kad se Nikola osvestio, otkrio je da je na toku. Svest mu se odmah vratila, ali nije otvorio oi, nije promenio ritam disanja ili na bilo koji drugi nain stavio do znanja da je sada svestan. Nije znao ta su mu ubrizgali u venu ali, bez obzira ta je bilo, bilo je to neto vrlo jako, jer su efekti jo bili tu. Oseao se udno, inilo mu se da ima vrtoglavicu: nije znao da li moe da veruje svojim ulima. Logika je diktirala da prvo saeka i proceni situaciju. Bio je vezan konim remenjem za prste, lanke, preko grudi, oko struka i butina. Bio je odignut od poda. Seao se sprave u uglu, ali veoma nejasno. Meutim, ono to ga)je najvie brinulo, bio je Protorov. Bio je dovoljno mudar da shvati kakvo je bie pred njim. Jedim je posumnjao da e Nikola uspeti da se odupre gasu. Zato je naredio Kotenu da krene na njega da bi Nikolin um bio neim zabavljen. Bilo je oigledno da je to glavna pre-tnja. Nikola ih je sve video, nedostajao je samo mladi oficir koji je bio na slubi u rotenburou, Rusilov. Nije ga bilo u Nikolinom vidnom polju, ali bio je tu, bio je iza njega. Nije bilo vremena ni da ga haragei opomene. Ipak je bio isuvie potresen. Nikola je ak pomislio da postaje isuvie star za sve ovo. Trebalo je/da oseti da je Rusilov iza njega. Potcenio je protivnika naroito Protorova i zato je sad trebalo da plati punu cenu. Otvorio je oi. Ah ree Viktor Protorov ljubazno da li ste uivali u odmoru?

Otkuda toliko zna o meni? pitao se Nikola, dok je pokuavao da oslobodi prste. Ali, veze mu to nisu doputale. Zanimljivo, ovo su pripremili specijalno zbog mene: ovo oigledno ne bi bilo neophodno za zarobljenika koji nema moje sposobnosti. Nikola ije znao koliko je ljudi u sobi iza njega i Protorova bilo ih je dvojica: Rusilov i doktor su bili ispred. Rusilov je stajao malo po strani od svog efa, a doktor je bio blii Nikolinom levom ramenu. Pored njega je bila njegova medicinska oprema. Protorova nije interesovao odgovor. Umesto toga, on raz-vue veliki tiker koji je izbacio kompjuter. Pokazao je Nikoli jedan deo tikera. Nikola je buljio u oznake, pokuavajui da 432 se pribere. Mislio je da je ovako neto slino viao u asopisima koji su pisali o najnovijim dostignuima kompjuterske tehnike i o lansiranju satelita. Da li vam je ovo poznato, gospodine Lajnir? Pro-torov je govorio samo ruski. Trebalo bi da vam je jasno ta je ovo. Ovo je severna polovina Honua, itavo ostrvo Hokaido, moreuz Nemuro, juni deo Kurilskih ostrva. Pro-torov nije skidao pogled s Nikole. A ovde. .ree i pokaza neke crvene take na obali, je pukotina izmeu dve ploe. Ovde i ovde, na samom Honuu, dogaaju se veliki zemljotresi, snaniji od sedam stepeni Rihterove skale. Znamo da e se jedan takav zemljotres dogoditi ve idue nedelje. Manje podrhtavanje ve se osetilo severozapadno od Tokija. Protorov pucnu prstima i Rusilov, kao predani pomonik, dodade drugi deo tikera na kome se videlo kako je krivulja poviena. A sada nastavi Protorov, pokazujui ponovo na papir ovde je jo jedna vrela taka. Ali, jasno nam je da ona nije prouzrokovana geolokim promenama. To je, u stvari, taka na kojoj ranije nije nita vieno. Nema prirodnog opravdanja za njeno postojanje. Papir je zautao kao uhvaeni insekt. Sta vama sve to govori, gospodine Lajnir? ta je uopte to to mi pokazujete? Protorov pucnu jezikom. Gle, gle, ko bi rekao. Ako mi vi ne objasnite, gospodine Protorov, ta je to, ja ne znam odgovor ree Nikola. Zar ete mi rei da ne prepoznajete ove obrise? Protorov izmae papir. Ovo je snimljeno s visine od 35.888 kilometara. Vidite li moreuz Nemuro, meunarodnu prepreku izmeu Japana i nae zemlje. Oi su mu sijale. A zar ne vidite, dalje, ovu oblast obeleenu crvenom bojom? Ona se nalazi u dnu moreuza, na japanskoj teritoriji, ali delimino i na naoj. On klimnu glavom i Nikola je znao ta sada sledi. Nita nije mogao da uini za svoje telo, ali um je bio neto drugo. Sjajna elina igla zabode se u njegovu miicu, neto ispod preanjeg uboda. Koa mu se malo odie dok se te-nost ulivala u telo. Tonuo je: eleo je da vikne. Otkucaji srca su mu se divlje ubrzali. 433 Disciplina. Kontrola. Vladanje sobom. Kontrolisao je svoj razum, kao to bi otac uzeo preplaeno dete i poveo ga u prostore gde nema straha. Gecumei no mii. Negde daleko od njega, uo se nervozan glas Protorova.

 Sta znate o Teniju? Koliko Mink zna? Rei ete mi to, gospodine Lajnir. Pre nego to umrete, moete to da uinite za mene! Kako ste me pratili sve do Havaja? Rik Miler je sedeo na ivici plastinog splava koji su iznajmili na hotelskoj plai. Njegove dugake tamne noge visile su u vodi. Nosio je kupae gaice kakve nose jahai na talasima. Kupio ih je u Lahaini. Mislim da vam je odgovor ve poznat. Justina se osmehnula. Oseala se bolje nego ikada pre. Laska mi to ste hteli da me zavedete. Miler se dobroduno osmehnuo. Nije to samo strast u pitanju, znate. elim vie od svega da se vratite u firmu, bez obzira ta e se dogoditi izmeu nas. Ve se dogodilo ree ona veoma mi je drago to ste doli ovamo. Zaista. Posmatrao je jato malih riba kako se trka ispod njih. Mora da ga mnogo volite kad ste mu tako odani. Ono o emu i je Justina sada razmiljala i do ega joj je bilo najvie stalo bilo je seanje na to kako se budi usred noi, preplaena i zbunjena, sa eljom da dotakne Nikolinu ruku. Zelela je vie od svega da ponovo oseti tu ruku koja je bila toliko drugaija od ostalih, ruku kakvu nikada ranije nije dodirnula. Seala se kako je leala uz njega i milovala grubu ivicu te ake. Samo taj dodir i pokret smirili bi je, i ona bi ponovo skliznula u san. AH, ,to su bili proli dani i neka druga Justina. Nije verovala da e strah i ncizvesnost opet vladati njenim ivotom. Zagledana preko Molokai kanala, okupanog suncem, po kojem su se ganjali tamni talasi s belim krunama od pene, razmiljala je o svojoj nezrelosti kao da pripada nekoj drugoj osobi: ralanjavala je to, jasno i objektivno. To je ve bilo neto van nje. 28 434 Pretpostavljala je da se oduvek plaila ljubavi... prave ljubavi, onakve kakvu je oseala prema Nikoli. Od zrelosti, sretala se samo s mukarcima koji nisu mogli da joj prue podrku i oslonac. Nju su privlaili mukarci koji bi je iskoriavali, a zatim ostavljali, [preputajui je njenoj samoi, gde se i oseala najbezbednijom, gde je slobodno mogla da bude mala devojica i gde je bila a to je bilo ono najudnije otkrie od svih sigurna da e je otac zatiti, da e joj pokazati svoju nenost i ljubav. Uinilo joj se da je ona sama izazivala takve nezavidne situacije samo zato da bi otac mogao da se mesa u njen ivot kako je to ona nazivala. Sada je shvatala da je to njegovo meanje bilo potrebno maloj devojici koja se jo krila u njoj i koju je 011 jo voleo. Jer on bi tada naputao svoj svemoni posao i posveivao se njoj u celosti. Zaprepaena, sedela je na suncu, buljei u ostrvo koje je nekada bilo prihvatilite za leprozne. Bilo je ironije u tome to je dola ak ovamo, da bi bila u blizini Molokaia. Jasno joj je bilo zato je doputovala tu. Bila je udaljena ma-nje-vie pet hiljada kilometara od ,kue: tri hiljade kilometara u Tihom okeami. Toliko je, u stvari, bila blie Nikoli. Hoete li da plivate? upitao je neno Miler. Justina posegnu prema njemu i stegnu ga za ruku. Idite ako vata se pliva. Doi u i ja za vama, kroz minut-dva.

Klimnuo je glavom i skliznuo sa splava, kreui se polako, dalje od nje, dok su mu svi miii lepo i skladno radili. Posmatrala ga je sa udnim zadovoljstvom, za koje je mislila da nikada ranije nee osetiti. On je bio zgodan mukarac, poeljan u svakom pogledu. Koliko bi njenih prijateljica mogao lako da zavede, koliko bi njih bile srene da su sada na njenom mestu. Nasmejala se glasno. Dobro se oseala to je eli takav mukarac. Ali, jo je bolje bilo to to joj je on pomogao da oseti koliko duboko voli Nikolu, jer je divnom jainom oseala Nikolin duh, kao da on pliva tu negde, blizu nje. Njihova svaa sada joj je izgledala beznaajna i glupa, mada joj se ranije uinilo kao da ima titanske razmere rasprave na Olimpu. To je bilo zato jer se Justina nije borila protiv Nikole, ve protiv sebe same. Iz daljine, sada je mogla da shvati da je u asu kada joj je on saoptio najnovije doga435 daje bila zahvaena panikom jer joj je odjednom postalo jasno da e ovek za kojeg treba da se uda biti u potpunosti kao njen otac, bavie se istim poslom. Sada je shvatala da se toga uplaila samo zato jer je jedan njen deo to, u stvari, luaki eleo. Ali, Nikola nije bio njen otac: on je znao ta eli od svog ivota... i od Justi-ninog. Imali su sopstvene ivote i trebalo je da ih to bolje iskoriste. Kako bi Nikola to rekao? Imali su sopstvenu karmu. Osmelmula se opet. Da, Nikola bi rekao: karma. A njena karma je bila da bude uz njega, bez obzira da li e on upravljati Tomkinovom industrijom ili ne. Vie se nije plaila da pokloni srce mukarcu, nije se plaila da provede ivot s njim. U stvari, bilo joj je jasno da je to ba ono to eli svim svojim biem. Skliznula je u vodu i zaplivala polako prema Riku. Gotovo s razmiljanjem? ree on veselo. Razmiljanjem? nasmejala se i ona veselo. To rade samo odrasli, zar ne? Moram da nauim tu vetinu. Paljivo ju je posmatrao, kao da se odjednom od teneta promenila u odraslog dobermana. Hoete li da se vratite sa mnom i postanete zvezda nae firme? Justina se uozbiljila. Rik, potrebne su mi neke garancije pre nego to donesem odluku. Klimnuo je glavom. Sto god budem mogao da uinim, uiniu. Dobro posmatrala ga je ozbiljno odjurila sam toliko brzo da nisam imala vremena da stupim u vezu s Meri Kejt, mada sam ostavila poruku u njenom servisu. A to znai da, u ovom trenu, moram da verujem vama. Zastala je da vidi da li e on poeti da se brani, ali kako on nije nita rekao, nastavila je. Ako ste je najurili protiv njene volje, ako ste mene postavili na njeno mesto, kaem vam ozbiljno da ne elim da ujem ni za vas ni za vau firmu. To je moja krajnja odluka. U redu ree on jasno mi je ta elite. Moram da vam kaem da Meri Kejt nije bila zadovoljna nama, a ni mi nismo bili zadovoljni njom. Bili smo se dogovorili da se raziemo mnogo pre nego to sam upoznao vas, Justina. Ja sam pokuao da joj pomognem. Zeleo sam da prevazie 28* 436

tekoe i nastavi da radi kod nas, ali, istina je da nju to nije interesovalo. Bilo joj je jasno da je trenutak da ode kada ste vi doli. Znai li to da ste, jo pre nego to ste izali sa mnom na ruak, razgovarali sa njom o odlasku? Da. Rik, ovo je veoma vano za mene i ne elim da pogre-im. Volela bih da razgovaram s Meri Kejt pre'nego to donesem krajnju odluku. Onda treba odmah da je nazovete, Justina. Voleo bih da verujete da je ono to sam vam rekao istina, ali potpuno vas shvatam ako jo sumnjate. Nema nieg neistinitog u onome to sam vam rekao, to isto e vam potvrditi i vaa prijateljica. Justina je odjednom osetila da je sada trenutak da se ova napeta situacija prekine. Osmehnula se i poprskala ga vodom. Mislim da onda mogu da prihvatim vau ponudu. Plivali su jedno uz drugo dok su talasi napadali koralni greben kao mrskog neprijatelja, zasipajui ih bljetavom, be-lom penom. Ali, pravo odavde ja idem u Japan odjednom ree Justina. On je znao ta to znai. Ona mu je sve ispriala o Nikoli, o tome gde se on sada nalazi i o tome ta se dogodilo izmeu njih. Osmehnuo se, a u tom osmehu moda je bilo tuge. Bio je to onaj osmeh koji ima dobri ribar kad mu se otkine krupna riba s udice. Iako mu se moda ne dopada to je lov neuspean, ne moe a da ne oda priznanje biu koje ga je nadmudrilo: moda je ak zadovoljan to je uspelo da se izbori za slobodu. Znate ree on godinama se ve divim japanskim metodama reklame. Nadam se da ete se vratiti s puno njihovih tajni. Oboje su se veselo nasmejali. vrsti iu nije nita odgovorio, samo je prineo prst usnama i znakom pokazao Nangiju da ga sledi. Na Po San ro-udu bile su sazidane kue za bogatae Hong Konga. inilo im se kao da se kreu kroz neku velianstvenu umu. 437 Magla je teko visila u vazduhu i nisu se videle ni zvez-de ni mesec. Nangi je bio zahvalan zbog toga: inilo mu se da ne bi bio ba presrean da ga neko vidi kako se unja po Koloniji u etiri asa ujutru. vrsti iu je poeo da hoda neto bre. Odjednom je skliznuo u uski prolaz, prepun kanti za ubre i razbacanog ubreta. Sili su niz nekoliko betonskih stepenika i proli kroz metalna vrata. Bili su sada u zgradi, u podrumu. Svetlost je dolazila iz sijalica okaenih na betonskom plafonu. U hodniku su dva mlada Kineza igrala Fan Tan. Podigoe pogled, oigledno prepoznale vrstog iua i vratie se svojoj igri. Niko ne ree ni re. Nangi nije morao da pita svog pratioca ko su ovi mladii. Grin Pang. To je bar bilo jasno. Nangi je znao da e uskoro sresti i Treeg roaka Toka, koji mora da se jo krije u stanu Sone Pien. Trijade, koji su svuda imali svoje ljude u Koloniji koji su kontrolisani ;ak i policiju imali su jo jedan akronim: nazivani su San Ho Hiu, Udruenje tri harmonije. To je nekada bilo najmonije kinesko tajno udruenje. Osnovali su ga pravi patrioti sa ciljem da se bore protiv onih koji su eleli da budu zaboravljene stare tradicije i Ming Dinastija, jo 1644. godine.

Sada su se, pak, borili jedni protiv drugih, u mranim i uskim ulicama Hong Konga, izbegavajui prst zakona. Tradicionalna kineska porodica bila je unitena industrijalizacijom i modernim nainom ivota. Iz drutva koje se preteno bavilo poljoprivredom prebaeni su u neto moderno. Trijade su nudile zamenu za tradicionalnu porodicu i lako su preobraale ljude. Bili su to patetini razlozi zbog kojih su mladi ljudi odluivali da postanu ulini borci za Grin Pang razmiljao je Nangi. Izali su iz lifta na etrnaestom spratu, i vrsti iu krenu niz hodnik. Zastao je pred jednini vratima i izvadio gomilu kljueva i pribor iz depa. Brava je popustila za sekundu. Stan je bio u ruiastim i utim tonovima. Zbog ove kombinacije boja, Nangiju se skoro smuilo. Bio je to stan sa dve spavae sobe i Nangija su sada poveli prema jednoj. 438 Video je kako je bljesnula neija beonjaa u tami. Bio je to tihi pozdrav Treeg roaka. On je bio lepo graen mukarac, irokih ramena, mnogo mlai nego to je Nangi oekivao. Nangi je mislio da se na tom poloaju nalazi neko mnogo stariji. Imao je opasno lice, iarano oiljcima. Nangi nije video nikakve roake slinosti izmeu ova dva mukarca. unuli su i pribliili se Treem roaku Toku koji se sklonio u stranu, kad su oni prili. Nangi tad ugleda da je on u rukama drao Nikon aparat sa soivom od 135 milimetara. Izmeu dve spavae sobe bila su vrata koja su bila malo odkrinuta. Nangi je uo aputanje i, nagnuvi se preko ramena vrstog iua, bacio je pogled u sobu. Video je deo prozora, deo komode s malim kristalnim flaama za parfeme, nekoliko rueva. Na zidu je bilo ogledalo u kome se ogledao driigi deo sobe. Krevet je bio pokriven ruiastim pokrivaima i utim duenim aravom. Gomile jastuka. Videla su se dva tela. Mukarac i ena. Bili su nagi. udno, i ta dva dela odudarala su jedno od drugog kao boje arava i pokrivaa. Sona Pien je imala ukasti ten koji je neno sijao u svetlosti lampe. Pored nje lealo je ogromno nago telo nekog mukarca udne ruiaste boje, dlakavo tu i tamo na grubi, zapadnjaki nain. Dlake su bile rie. Odmah je bilo jasno da u krevetu sa Pien nije Liu, ve neki belac visok skoro dva metra.jNangi je tako prosudio, rie kose, prilino velikih zalizaka, potkresanih brkova i jasnih, inteligentnih plavih oiju. Gde sam ve video to lice? pitao se Nangi. Niko nije mogao da mu pomogne. Smestio se udobnije da posmat-ra i slua. Govorili su engleski. Donee tri etvrt tone u idui utorak govorila je Sona Pien. Liu e se pobrinuti da roba proe kroz Koloniju. Moemo li to da reskiramo? pitao je riokosi. Poslednja racija bila je pre est nedelja. Ali, ovaj je tovar veoma vaan. Oi Sone Pien su sijale. Uz njega idu i informacije. Veoma vane i tajno. O emu? Nasmejala se i poela da mu mrsi kosu. 439 Koliko te to zaista interesuje?

 Mene? Uopte me ne interesuje. Nangiju odjednom postade jasno da mukarac govori s jasnim kotskim predenjem. Onda nije vano ni da ti kaem o emu se radi __ glas Sone Pien bio je sada nalik na predenje make, dok su se njeni vesti prsti sputali niz mukareve zategnute butine sve dok ga nije epala punom akom. Zaklela sam se da u uvati tajnu. Riokosi je napola zatvorio oi. Mene to ne interesuje, mila. Vlada Njenog velianstva zaista nije zainteresovana za tu tajnu. Njeni prsti su ga vesto milovali. A ta ja da radim, da ostanem razapeta dilemom? Ne mogu da izdani poverenje. Riokosi zamumla od zadovoljstva. Poto si ve traila moju pomo, draga, mislim da mora da mi kae o emu se radi. Govorio je kroz stisnute zube, jer ga je zadovoljstvo preplavljivalo. Tako si velik ree Sona Pien i spusti pogled na ovekov nabrekli ud. Uvek se iznenadim kad vidim kako postaje ogroman podigla je glavu i zato to si takav kakav si, rei u ti. Nangi je shvatio da je sve to samo deo seksualne igre. Ona je, ionako, htela da mu kae to to je imala, bilo je to jasno od poetka. Tako dakle Sona Pien zarauje svoj hleb pomislio je. Stekla je poverenje velikog efa u Koloniji, a onda ga izdaje drugoj strani. Ona je sve snanije milovala riokosog. Posmatrala je irom otvorenih oiju ono to je drala u rukama. Informacija se odnosi na polovinu visokih slubenika u Koloniji u vladi, policiji, obezbeenju. Gospode! Nangiju nije bilo jasno da li riokosi tako reaguje na vesto milovanje Sone Pien ili na ono to je upravo uo. Sada mu je postalo jasno zato joj je dato ime koje je nosila. Nasmejavi se iz grla, devojka se baci na mukarca koji je leao na leima. Zatvorivi oi poela je da uiva, nabijajui se na njega, zadrhtavi uvck kad bi je on negde u dubini dotakao. 440 Miluj mi bradavice dahtala je volim kad mi ti to radi. Njegove ruke se posluno podigoe i ona kriknu od zadovoljstva. Za to vreme, u susednoj sobi, Trei roak Tok je snimao i snimao. Znao je da e se na slikama jasno videti lica ene i mukarca, kao i njihova spojena tela. Pored njega vrsti iu snimao je na minijaturnom magnetofonu svaki zvuk. Na utim aravima nepotedno se vodio boj. Riokosi je poeo da zatee butine i da ih baca uvis kao da eli 'da zbaci svoju smelu jahaicu, mada je jasno bilo da je to najmanje to eli. AH, on je jo mogao jasno da razmilja. Strast i zadovoljstvo nisu mu jo pomraili um. Ne elim nikakve kompromise s Liuom. Shvata? Sona Pien je stenjala i uzdisala: Znam... ooooh! on je dobro znao ta radi, sve je savreno postavio na svoje mesto: nastavio je da je probada od dole, dok ona najzad nije mogla da izdri ve je kriknula. Hajde sada, sada veliki moj drepe! Napuni me! Napuni me! '

Odmah jposle te eksplozije strasti, Nangi i vrsti iu izbauljae napolje istim putem kojim su doli. Dole u hodniku, ista dvojica iz Grin Panga igrala su istu igru. Zaneseni u Fan Tan nisu ih ni primetili. Napolju, u uskom prljavom prolazu, Nangi obrisa elo belom maramicom. To nema veze s njom ree on u sve su umeani Liuovi prsti. On radi na obe strane ulice. Madona, on svakako radi na tome da bude to pre ubijen. Nije jo tako daleko otiao nasmeja se vrsti iu on je veoma mudar ovek... ali, i veoma opasan i zao. Nangi se trudio to je bolje mogao da sakrije ushienje koje je oseao: bila je to isuvie opasna emocija koja je previe otkrivala, a on to nije eleo. Oseao je kako se plima sada zaista vraa i poeo je besno o svemu da razmilja. Morao je da bude siguran u ono to radi, i za to mu je bila potrebna pomo. vrsti iu ree on otkud znamo da je ono to je ta ena rekla riokosom istina? Moda ga je namerno povela na pogrean trag. 441 Sasvim bi bilo logino da to ne saznamo ree iu ja nemam ba dobre veze s druge strane, a ni Trei roak Tok bolje da se tamo ne pokazuje. Ali, u ovom sluaju nikakvi nam dokazi nisu potrebni mladi je govorio brzo i ubedljivo jer morate da znate da je strani avo kojeg ste videli u zagrljaju Sone Pien niko drugi/nego glavom i bradom arls Persi Redmen. I niko u Hong Kongu, pa ak ni Sona Pien, ne bi se usudio da njega pogreno obavesti. On je toliko dobro obaveten o svemu da bi onaj ko mu da pogrene, ili lane, informacije bio momentano uklonjen. Nangi, ,s rukom u depu na prsima, dodirnu klizavu povrinu crvenog koverta koji mu je dao Liu, zbog ega se Nangi oseao da je izgubio obraz. Sada je dopustio da se nje-govd ushienje jasno vidi. la hoe time da kae da ne moe to da proita? Ba to, Protorov-sane ree Koten. Pa zar to nije japanski? Protorov se nikada nije trudio da sazna sve zamke japanskog jezika i pisma, pa zato sada nije ni mogao da shvati da Koten ne moe da proita neto to je napisano na japanskom. To jeste japanski, i nije japanski. Ne plaam te da bi mi postavljao zamke i govorio u zagonetkama ree besno Protorov. Radim samo ono to mi se naredi ree ogromni sumo ampion ubacio sam se u Satoov kobun. Radio sam s vaim porunikom Rusilovim, obavili smo posao u rotenburoa, a posledica toga je bila da smo izgubili svog posled-njeg pijuna. Ja sam samo obavljao svoju dunost. Tvoja dunost je ono to ti ja kaem da ti je dunost ree Protorov. Mora da mi proita dokumente koji su naeni u Tenin Soden Katoriju. Tvoj ivot zavisi od toga. Onda svakako moram da umrem, Protorov-sane, jer ja ne mogu to da proitam. Istina je da je to zasnovano na kineskim ideogramima na kojima je zasnovan i moj maternji jozik. Ali, koric'ni su znnci koji su isuvie teki i kompliko-vani. Rairio je svojo krupne ake. to se mene tie, to je isto kao da je napisano na arapskom. Nema sumnje 442

da je to specijalna ifra koja se koristila samo u toj koli. Da ste meni dopustili da vodim posao u rotenburou, va pijun bi sada bio iv, umesto to je ohlaen. Nema sumnje d$ bi on ovo mogao da prevede oborio je ramena ali, sada... Protorov udari pesnicom o sto i zgrabi papire sa stola. To je bilo zaista strano. Nepoteno! Grozno! Tu su mu doslovce u ruci bili svi dokumenti o Teniju, a on ne moe da ih proita. Koliko je samo truda uloio da doe do te tajne, a sada mu niemu ne koristi. Neverovatno! Uinilo mu se u jednom trenu da e poludeti. A onda je udahnuo vazduh .nekoliko puta da bi smirio puls. Jedan, dva, tri. Naterao je sebe da razmisli. Lajnir je nina ree tiho Koten on je obuavan u Tenin oden Katoriju. Blizu je pameti... dopustio je da mu glas utihne. Nada sinu u Protorovom umu. Da. Lajnir je sada bio njegova jedina nada. Prolo je mnogo godina otkako je bio u toj koli, ali tradicija u Japanu ne umire. Protorov je znao da postoji bar mala nada da je tokom godina ifra te specifine kole ostala nepromenjena. Povrinski gledano, bila je to oajnika igra, kockanje sa sudbinom, ali on vie nije imao mnogo vremena na raspolaganju. Mironenko je ve okupljao generale oko sebe. Kroz est dana e da se sastanu: on e tada morati da im preda Teni ili da se potpuno povue. Nikada se vie,, ovakva prilika nee ukazati njegovoj slubi. Protorov jurnii iz male prostorije da bi pozvao doktora s njegovim arobnim pricom. Moram da razgovaram sa zarobljenikom ree le-karu. Sada? doktorove oi iza naoara izraavale su ne-vericu ali, rekli ste mi da mi dajete 48 asova da ga omekam. Nemam vie vremena ree Protorov doktore, neto se promenilo. Morate da se naviknete na brze promene. Ne znam ta mogu da uinim ree doktor pratei u stopu Protorova ne znam koliko je duboko u nesvcsti. Ne znam uopte ta se s njim dogaa. Udvostruite dozu ree Protorov dajte mu tri puta jau dozu. Ba me briga. Samo da progovori sada, odmah. Doktor je bio izbezumljen. 443 Ali, to moe da ga ubije petnaest do dvadeset minuta. Protorov klimnu glavom. Toliko vremena mi i treba, doktore. Molim vas, ponite odmah sa svojim poslom. On se zove Gordon Mink, i redovno je dolazio u Ki Vest da bi bio sa mnom. ta to znai tano da bude s vama? - Dopadalo mu se kako se ophodim prema njemu ree Aliks Logan, a zatim zlo dodade. Dopadalo mu se kako se sputam na njega. Da li ste zadovoljni odgovorom? Mislim da jesam ree Kroker. Bili su u kolima, ili su prema kui Matija zvanog Usta. Prolazili su kroz Linkolnov tunel. Razmiljao je neko vreme o njenom odgovoru. Zao mi je ree nisam znao da vam je to bolna taka. Aliks zabaci glavu unazad na naslon sedita, zatvori oi. Njena gusta plava kosa rairi se kao pena oko njenih obraza. ta kaete na to? Zgodan mukarac, jak i moan, i to kako moan, na neki udan nain, zaljubio se u mene. On je veoma opasan ovek, to moe da se vidi na njegovom

licu. Rekao mi je, otvoreno: Trebalo bi da naredim da te ubiju, ali ne mogu. Ne mogu ak ni da razmiljam o tome da nikada vie neu videti tvoje lice. Ba ljupko presee je Kroker zato mi to ranije niste rekli? Umuknite ree Aliks i budite zadovoljni: govorim vam sada, zar ne? Fluorescentna svetlost je padala po njima u odreenom ritmu, kao da ga kontrolie metronom. __ Ne bih eleo da te izgubim, ali bavim =e takvim poslom u kome greke nisu dozvoljene nastavila je da govori Aliks o onom to se odigralo izmeu nje i Minka. Da li e ti biti greka, Aliks? Rekla sam mu da so nadam da neu. Obeava? pitao je, a ja sam poela da plaem. Aliks je i sada poela da plae. 444 A pogledajte samo ta sam ja sad od svega toga uradila poela je da jeca. I to sve zbog vas jecala je kao izgubljeno, oajno dete. Kroker je smatrao da e biti najbolje ako se ona dobro isplae, nije ju teio, ali je lako promenio temu razgovora. Ko je taj misteriozni Mink? Mink ree Aliks, a zatim ponovi nekoliko puta Mink, Mink, Mink. Bilo je to kao da je dobila novu igraku od koje ne moe da se odvoji a onda, kao da je odluila da ipak neto uini, ree: Gordon Mink je ovek koji je ubio Angelu Didion. Kroker je skoro izgubio kontrolu nad kolima. Ve je video kako udara o zid tunela. ta kaete? Glava je poela uasno da ga boli i zastraujua crvena svetlost poela je da se pojavljuje pred njegovim oima. Svakako ste pogreili. Glas mu je bio grub, suv, neto kao apat. Samo tako je sada mogao da govori. Ali, ta ako je ona zaista u pravu? pitao je sam sebe. emu onda svi ti meseci skrivanja, ivota u mraku? On je bio parija Njujorke policije? vie nije ak ni postojao kao Kroker. On je sada bio Teks Bristol. Lagao je, krao, toliko puta izigrao zakon za koji se pre nekoliko , godina zakleo da e ga tititi i potovati. ta se to dogodilo s njim? Kakvo ga je ludilo zahvatilo? Oseao se kao rtva malarije koja se upravo probudila posle temperature koja je dugo trajala i'iscrpljivala je. Toliko je verovao u istinu da je Rafael Tomkin ubio Angelu Didion, sasvim hladnokrvno. Bio je ubeen u to. Sve injence su ukazivale na to. A sada su nestale kao sitne uplaene ribe, beei dalje od njega dok je on nameravao da ih sakupi, da bi ubedio sebe da je on u pravu a da Aliks grei. Aliks je mrknula, obrisala nos. Tako je to rekla je, ne obraajui panju na njegovo iznenaenje i upadicu. Tomkin je pogreio to je govorio Angeli o svojoj vezi s Minkom. Angela, prava kuka, imala je pamenje duboko kao okean. Seala se svega. To je bio deo njenog uspchn, tako'je mogla da doe do svega do ega joj je bilo stalo. Soala se svega, ak i onog to oni nisu eleli da ona pamti. 445 Aliks je sada govorila, uopte ne obraajui panju na to da li je on slua ili ne.

 I tako je, naravno, doao dan kad je ona svoje znanje i seanje bacila Tomkinu u lice. Moda je bila besna zbog nekog dijamanta koji on nije eleo da joj pokloni, ili je moda suvie esto navraao. S Angelom ovek nije nikada bio siguran, ona je bila as ovakva, as onakva. U svakom sluaju, ona je znala da dri Tomkina u aci. Ja ne znam za to, ali imala je mo nad njim. Dakle, ona je svakako elela neto od njega, on nije bio spreman da joj to da i tada je ona hladno rekla da e sve ono to zna o njemu, saznati i novine. ini mi se da ovog puta nije shvatila koju vrstu zveri vue za rep. Tomkin je odmah uutao, odbio je da nastavi da se svaa s njom, odmah je video da nee moi da je ubedi. Tako je pozvao Minka, a ovaj je poslao svoje lovake pse da srede Angelu. Nije bilo pregovaranja ni premiljanja. Ono u emu su bili Mink i Tomkin, bilo je isuvie veliko da bi doputalo bilo kakve pregovore. Naravno, Tomkin je morao da bude tu kad se poslednji in bude odigravao. Angela je bila paranoina, sigurno ne bi otvorila vrata Minkovim ljudima. Tomkin je bio ispred njih, sluio im je kao prethodnica. Ali, kad je spustila lanac na vratima, trojica su upala u njen stan. Da li je Tomkin bio prisutan kad se sve to odigralo? pitao je, dok mu je glas drhtao. Da, 011 je bio u stanu, nije bio ba u spavaoj sobi. Stajao je pored bara. Trebalo mu je neto za smirenje. Toliko su mu ruke drhtale, da je isto onoliko viskija koliko je bilo u ai, bilo i na baru. Ja sam se krila u Angelinom pla-karu, i sve sam mogla dobro da vidim. Ba sam izlazila iz kupatila kad se oglasilo zvonce na vratima. Oi su joj bile udne, kao da su izgubile svoju, inae divnu bogatu boju. ula sam kako je Angela visoko kriknula. Kao da je neko udario psa zadrhtala je ne znam zato, ali ja sam se sakrila u plakar. Dakle, vi ste svedok oevidac. Nije bilo nieg zlog to su radili s njom glas, kao i oi, postao je nekako ispran, bled. Bili su veoma poslovni... ponaali su se kao da obavljaju svoj svakodnevni posao. Nisu gubili vreme. Seam se da sam, posle svega, bila oki446 447 rana. Tako je sve to bilo udnovato... mislila sam da je potrebno mnogo vie vremena da se ugasi neiji ivot. Zatvorila je oi za tren, suze su joj sijale na krajevima dugih trepavica: Kroker ju je uhvatio za ruke. Kasnije su, naravno, napravili da sve izgleda kao da se neto drugo odigralo. Kao da to nije bila odmazda. Onda su uli u dnevnu sobu i paljivo izbrisali sve tragove za Tomkinom. Mene nisu nali zato to sam se sakrila u tajni odeljak koji je Angela dala da se izgradi u pozadini plakara za bunde i nakit: volela je da joj budu u blizini. Savila sam se u klupe. Tu je bilo vrlo malo prostora, krzna su bila svuda oko mene i nita nisam mogla da ujem. Bila sam preplaena od pomisli da mogu svakog trena da me nau. Nisu me tada nali ali, svakako, znali su za moj odnos sa Angelom. Posle krae pauze nastavila je da govori, bilo je jasno da je resila sve da kae. Nali su me nedelju dana kasnije, kad sam odletela u Ki Vest. U meuvremenu, oni su obavljali svoje domae zadatke. Znali su gde sam bila te noi: znali su da sam sve videlaj Minkovi ljudi su profesionalci. -(- Shvatio sam to ree Kroker nekako odsutno; stavio je obe ruke na volan: bio je blizu istini, ali ipak ne dovoljno. Nasmejao se u sebi gorko i ironino. Istina je bila neto drugaija od jednostavne podele na crno i belo. Tomkin nije ubio Angelu: on je samo sve

pripremio za ubistvo. On to nije naredio, on nije izdao ak ni nareenje da se ona ubije. On je samo bio sa svime upoznat, stajao je nedaleko, dok se to dogaalo. Kriv je za ono za ta ga tereti optunica odjeknulo je u Krokerovoj glavi. Ali, kakva je bila optunica? Nije za ubistvo drugog stepena: nije ak uop-te za ubistvo. Umesto toga, Tomkin je bio samo prisutan dok se ubistvo odigravalo. Nije on zahtevao da se policija ne mesa u ubistvo Angele Didion. Naredba je stigla ak iz Vain-gtona, od samog Minka. Mink s pelerinom i tamnim naoarima pomislio je gorko Kroker. Za koliko je jo ubistava on kriv? Angela Didion je bila samo jedna u nizu. Bio je tuan zbog prostranstava sveta u kojima se ovek lako izgubi. Kuda da krene sada, kad vie nije imao ta da reava u ubistvu Angele Didion? Kome da se brati? To je bilo neto emu on nije mogao da da zavrnicu. Dobro je znao da nikada ne bi mogao da podigne takvu optubu protiv Minka, ili bilo koga od ljudi koji su te veeri bili u stanu Angele Didion. Bio je poraen. Sunce ga udari kao pesnicom kad su izali iz tunela i obreli se na Menhetnu. Kroker je krenuo nadesno, prema 34. ulici, gde se okrenuo nalevo, prema nekim dugim blokovima zgrada a zatim je, opet, skrenuo nadesno kad se svet-lost promenila, uputivi se pravo prema Drugoj aveniji. Grad ih je zgrabio prljavim prstima. Bes je kolao u njemu i mada to nije eleo, sada se ljutio na Aliks. Nikada nije mogao da prozre namere ena. alio je to mu sve to nije rekla mnogo ranije mada mu ni samom nije bilo jasno u emu bi bila razlika i kako bi se tada ponaao. Jo je stajao neizvesni put ispred njih, jo nije znao da li e uspeti da se izvuku odavde. Prokletstvo! Prokletstvo! Prokletstvo! Dodirnula je njegovu miicu i on je brzo pogleda. Zao mi je zbog onoga to sam rekla ranije. Znam da niste vi krivi provukla je prste kroz divnu kosu nisam vie mogla da izdrim tamo: oseala sam se kao da sam u zatvoru, mnogo gore. Kad je ovek u zatvoru, bar zna ta moe da oekuje. A u Ki Vestu, s onom dvojicom pored sebe, nisam znala ta mi se sprema. Da li e Mink nastaviti da dolazi? Da li e njegova oseanja izbledeti? Da li e me, onda, jedan od one dvojice ubiti? Kroker je samo utao, a ona je nastavila Ida govori. inilo mi se kao da imam balon u glavi i kao da se on svakog jdana puni sa sve vie vazduha. Uskoro e u mojoj glavi biti samo balon, mozak e nestati i ja neu moi da razmiljam. To su bila moja svakodnevna razmiljanja. Nasmejala se nekako udno. Glupo, zar ne? Nije ree Kroker neno nije uopte. udio se kako ona, kao nekom magijom, smiruje njegov bes, kao da ga nije ni bilo. Trebalo je samo da ga dodirne, da ga pogleda onim svojim divnim oima, da mu neno neto apne i sav bes se u njemu pretvarao u pepeo. Uzdahnula je, kao da joj je bilo veoma vano to on shvata njena oseanja. Htela sam sve ovo odmah da vam kaem, Lju rekla je veoma mi je vano da mi to poverujete. Veruj em vam. ' *' 4 448 Glava joj je bila okrenuta prema njemu.

 Ne vredi da samo kaete ako to zaista ne oseate. Ne kaem neto ako to zaista i ne mislim, Aliks. Kao da je to prihvatila. Bila sam okirana: vi ste bili tako... ne znam ta da kaem ... neko ko nije stvaran ... Vitez u sjajnom oklopu. Bila je to ala, ali ona to nije shvatila na taj nain. Da, elela sam da verujem u to. Ali, plaila sam se. Bilo je to kao da ste isuvie dobri da biste bili stvarni. Isu-vie dugo sam bila u svemu tome, isuvie sam znala, tako da mi se inilo da u glavi imam bombu koja e eksplodirati kad doe vreme za to. Odjednom sam poela da se oseam kao nekada, kad sam bila sasvim mlada, jo u koli, kad sam bila najlepa u razredu ne, nisam bila uobraena, trebalo je samo da pogledam u ogledalo. Deaci su zujali oko mene kao pele. Prvo sam uivala u tome, koja devojka ne bi? Ali, kasnije, kad sam poinjala da ih upoznajem, kad sam poela na kratko da se zabavljam sa svakim od njih, odjednom sam shvatila zato ele da izlaze sa mnom. Oni uopte nisu bili zainteresovani da razgovaraju sa mnom, da me bolje upoznaju. Njima je godilo da budu vieni u mom drutvu, i ubrzo bi pokuavali da me uhvate ispod haljine. Sve to vreme dok su bili sa mnom, bili su beskrajno uzbueni, videlo se to po njihovim pantalonama. Mislili su samo na to kako da zadovolje svoju elju. Neko vreme sam zbog svega toga mrzela svoju lepotu. Kao da sam imala debele lanke ili dugi nos. Stavila je ruku na njegovu miicu. Isto je bilo i s vama Lju. Pitala sam se zato se muvate oko mene. Sta je to to vi zaista elite od mene? nasmejala se. ak mi je palo na pamet da vas je Mink poslao da me proverite, ali uskoro sam shvatila da je to ludost pa vi ste ubili oba njegova o-veka. Da li vam je jo stalo do njega? nije to bilo obino pitanje: to je u skoroj budunosti moglo da bude kljuno pitanje, jedino pribeite. Jer, on je ve bio doneo odluku. Najzad, mogao je da uini samo jo jedno. Kako mogu da odgovorim na to pitanje? rekla je Aliks, dok su se zaustavljali pred jednom stambenom kuom. Na odnos kao da se odigravao u limbu, van svih vremenskih d prostornih granica. Nemam nijednu vrstu ta449 ku za koju bih mogla da se uhvatim okrenula se od njega. Ne bih ila u krevet s njim da,nisam oseala... neto. Ja nisam onakva kakva je bila Angela. Ipak, nisam znala ta je to io oseam prema njemu. To to sam uivala u seksu s njim, nije- bilo samo fiziki, bilo je to i psihiki. Bar pretpostavljam slegnula je ramenima. Nikakve emocionalne veze? Moda, ali ne verujem. inilo mi se, u stvari, da ako uspostavim vezu sa svojim tamniarem zar on to nije bio? da u se ja lino oseati manje kao zatvorenik. Ali, izgleda da nije uspelo. Osmehnula se. Pa zar mislite da je tako neto moglo da uspe? Nije. Naravno da nije. Bilo je to sve glupo s moje strane. Pre svega nije trebalo da verujem bilo kome kao to je on. Ali Lju, bila sam tako oajna. Sve se u meni sruilo. Oseala sam__ Aliks kriknu u trenutku kad je metak eksplodirao kroz staklo sa strane i razderao krov. Kroker se ve pokrenuo, povukao je prema sebi, pokrivi joj gornji deo tela i glavu svojim telom.

Istovremeno je izvukao revolver. Ali, drugi metak je uzdrmao kola, kao da je neka velika pesnica udarila po njima, raznevi plastiku, hrom, aluminijum, elik. Soferajbna se rasula u milijardu sitnih komada koji su sada kao kia padali po njima. Kroker je osetio dim. Kola su doslovce bila razneta, jer na njih nisu pucali obinim mecima ve nekom vrstom malih granata. Nagnuo se napred. Aliks je zacvilela zbog teine koja ju je sad pritisnula. Otvorio je vrata s njene strane. Gurajui je dlanom, iskotrljao ju je iz kola kao da je dak krompira. Pokuao je da upali motor ali trei udarac pogodio je rezervoar. uo se mukli udarac i istoga trena plamen je suknuo na sve strane. Zakaljao se od crnog dima koji mu je iznenada napunio plua. Kroker se okrenuo prema mestu s kojeg su meci ispaljeni. Ali, nalazio se na loem mestu, imao je vrlo malo prostora za manevar a dim je postajao sve gui. uo je urlanje sirena. Znao je da razna slubena kola dolaze u ovom pravcu. 450 451 Izbauljao je iz kola na isti nain kao Aliks malopre. uhvativi je za ruku. Pojurili su dalje odatle. Nije bacio ni pogled na ulaz u kuu u kojoj je stanovao Mati zvani Usta. Kao da je nije nikada ranije ni video. Jurili su Drugom avenijom, proli su pored policijskog kamioneta, vatrogasnih kola, i nekoliko policijskih automobila s upaljenim svetlostima. Svi su jurili pogreno Drugom avenijom. Sirene su se ule sve slabije, i saobraaj se normalizovao. Ljudi su stajali i buljili, a zatim su poeli da polako naputaju mesto zbivanja. Ali, ipak je prilina gomila ljudi jo stajala oko izgorelog automobila. Posmatrajui tu gomilu ljudi koja nikako da se razie, Tanja Vladimova je opsovala u sebi. Najvie je bila be-sna na sebe, jer je poela da puca prerano. Ali, nije mogla da zna koliko e dugo stajati tu, parkirani. A jo pre deset minuta izgubila je signal na svom aparatu. Morala je da krene u Japan. Ali, nije htela da ispusti plen, sada kad joj je bio nadohvat ruke. Splet okolnosti je bio protiv nje. Dok je sklanjala oruje kojim je raznela Krokerov automobil, pokuavala je da se smiri. Sve joj se to nita nije svialo. Bilo je umeano isuvie ljudi, isuvie policajaca. Onaj sluaj u Reliju bio je katastrofa. A i ovde je postajalo pregusto. Sve vie ljudi, sve vie kola. Neobeleena policijska kola pravila su red u saobraaju, razdvajajui automobile i ljude kao to je Mojsije razdvojio Crveno more. Tanja upali motor svojih kola i nestade odatle. Krenula je prema centru kroz Centralni tunel. Jurila je ka autoputu Long Ajlend i aerodromu Kenedi. Nije vie htela da misli na ono to nije uspela da obavi ovde. Jurnula je u levu traku autoputa. Kilometar dalje morala je da uspori. Kola kao da su se odjednom nagomilala ispred nje. Poela je da razmilja o onome to uskoro treba da obavi, i kako e sve to izvesti. Videlo se treperenje svetlosti. To mu je strahovito smetalo jer se ponavljalo u odreenom ritmu: dam-ti, dam-ti, dam-ti. Bio je okruen mlenim svetlucanjem gecumei no mi-i. Trebalo je da sve bude opalno i mirno. Tako bi i bilo, da nije bilo tog svetlucanja u odreenom ritmu. Pokuao je da ne misli ni na ta. To bi bar trebalo da bude lako. Ali, nije mogao. Uzalud je posegnuo za Putem, ali kad god bi jasno ugledao stazu, bljetava'svetlost u odreenom ritmu poela bi da se pojavljuje pravo ispred njega. Pokuao je da je odgurne od sebe:

nije mogao. Pokuao je kiai: ali ni to nije imalo efekta. Nije imao ni najmanje snage u sebi, jer to je prokleto'svetlucanje udaralo pravo u njegov mozak, kao elektrini ok. Nije mogao da razmilja, nije mogao da se koncentrie, nije mogao da se orijentie. Da mu je samo njegov katana pri ruci: kad bi samo mogao da se seti gde je ostavio svoj Is hogai. Is hogai, promrmlja Nikola, vezan, znojei se na Protorovom toku. Sta je to do avola? eleo je Protorov da zna. Kotene? To znai za ivot odgovori sumo zbunjeno Meni to zvui kao ime samurajskog katane. Videlo se po njemu da nije zadovoljan: sve ovo bilo je isuvie zamorno. eleo je da ostane nasamo sa Nikolom Lajnirom. Pet minuta bi mu bilo sasvim dovoljno, znao je to. Ali, kakve veze ima nina sa samurajskim maem? Da li je to njegov ma? pitao je Protorov, kojem nije moglo nita da promakne. Rusilove, jeste li mu vi oduzeli takvo oruje? Nisam, gospodine. Da li ste videli takvu stvar? Nisam, gospodine. Protorov se okrete svom zarobljeniku. Nikola obratio mu se sasvim drugim tonom. Gde je katana? Gde je Is hogai? Dam-dam-dam-dam ... Oseao je kao da ga neto bode, direktno u mozak. Ro ... rotenburo . . . To ne vodi na dobro ree Koten samurajski ma nosi znak svog gospodara. Mi ne volimo kad ga neko drugi uzima, ili kad se raspituje o njemu. Protorov klimnu glavom kao da je ve razmiljao o tome. Idi i donesi ga, Kotene ree. Ako ga donesemo ovamo, postoji mogunost <ia ga se on dokopa upozorio je sumo. 29 452 To uople nije vano ree Protorov, poto je prethodno razmislio o toj mogunosti. Reci mi da li je on levak? Koten prie blie Nikoli i poe da posmatra ivice njegovih aka. Mislim da je denjak. Slomi mu tri prva prsta na toj ruci. Koten je srean to moe to da uini. Skoro s ljubavlju posegnu i uhvati kaiprst desne ruke. Odvezao je zatim konu uzicu kojom je prst bio vezan. Slomio mu je kaiprst. Nikola je zajeao: telo mu je zadrhtalo. Znoj se slivao s njega kao da je upravo izaao iz bazena. Jo dva puta je Koten posegnuo za njegovom akom. Prvo bi odvezao prst, a zatim bi ga slomio. Jo dva puta je Nikola zajeao i trgnuo se. Bio je iscrpljen. Glava mu je klonula do grudi koje su se teko dizale i sputale. Ue doktor i proven mu puls i krvni pritisak. A sada idi, i uini onako kako sam naredio ree Protorov. Spasao si nas mogunosti da budemo postieni, a on e samo moi da udno posmatra svoje oruje. Kad je Koten otiao, Protorov izvadi dokumente koje je njengov pijun ukrao iz Tenin Soden Katorija. Zagledao se u Nikolinu desnu ruku koja je visila na uzicama vezanim za

dva preostala zdrava prsta i oko lanka. Slomljeni prsti ve su bili naduveni i postali su kao kobasice; meso je poinjalo da tamni. Kako e se bol odraziti na njega? pitao je doktora. Malo u ga osveiti. Da li e to uticati na reakcije njegovog mozga? Kad je on u pitanju, mogu odmah da kaem da nee. Protorov klimnu, a zatim uhvati Nikolu za mokru kosu. Zabacio mu je glavu i poeo da ga amara, sve dok Nikolini oni kapci ne zadrhtae i ne otvorie se. Protorov podie prvu stranicu dokumenta do njegovog lica. Saberi se komandovao je tihim glasom. Imam ovde neto za tebe da proita, Nikola. Neto u emu e uivati. Nikola je zadrhtao. Duboko negde u sebi oseao je strahoviti bol. Ali, sve to kao da je bilo veoma daleko od njega, kao da je sve to bilo samo deo halucinacije ili nekog sna. 453 Bilo je vano da se pribere, pa je pokuao da to uini. Kao da je plivao kroz otvoreni gas. Nije mogao da shvati kako moe da die, jer bilo je jasno da ne moe da se kree kroz tu materiju. Uinilo mu se da je poleteo, i onda se smirio. Ili je samo mislio da je poleteo? Crno i belo, razdvajalo se, spajalo, samo da bi se razdvojilo ponovo. ' Saberi se dola je komanda iz neke daleke svetle take koja kao da je bila usaena direktno u njegov mozak. Pomislio je da mora to da uini: sabrae se. Slova su plivala svuda oko njega kao jata riba, kao umski svet sitnih ivotinja koje ive u bunju. Lizali su oko njega kao plameni jezici, kao utanje kie. Lilo je. Lila je kia od slova. Ne slova. Ideograma. itao je. I odjednom je shvatio da ita ono to je ve odavno eleo da sazna. itao je o Teniju. Pre tri godine .. . 'Hare Maru' je izgubljen na otvorenom moru u strahovitoj buri... nestalo je pedeset mornara i graana... najvea pomorska nesrea u dvadeset pet godina ... Nita nije moglo da se uini, mada je spaavanje i pretraivanje te oblasti poelo odmah im se vreme smirilo ... Spaavanje je poelo na taki koja je obeleena u posled-njoj radio poruci u Moreuzu Nemuro ... Odgurnuo je bol koji ga je razdirao daleko od sebe. izo-lovao ga: zatvorio .je unutranja vrata na istini: dam-dam dam... Tiina. Izaao je iz gecumei no mii koje nije bilo nikakvo sklonite i, prema tome nije mu vie ni koristilo. Po-kuao je da se smiri, krenuo je prvo od prstiju od kojih neke nije oseao, nije znao zato. Stao je da se pribira, da se koncentrie sasvim polako, uprkos ogromnim koliinama droge i hemikalija koje je primio. Dok je poinjao teki proces rastvaranja hemikalija i pretvaranja u nekodljive sastojke koji mogu da se izbace iz organizma ninucu vetina poznata kao Ogava 110 jutsu inio je ba ono to je Protorov zahtevao od njega da ui- ni: otkrivao je tajnu Tenija. Nije mu promaklo da je ono to je itao napisano ifrom. I to ifrom koja se koristila u Tenin Soden Katoriju. Shvatio je i to da, ako mu ve neprijatelj pokazuje tako neto 454 tajno, da mu te tajne dokumente prevede. A ako Nikola umre, to e onda biti kraj. Protorov nee moi da se koristi dokumentima kojih se dokopao.

Nikola je odjednom shvatio da on, dakle, mora da umre ali tek poto prevede ono to neprijatelj zahteva. I mada se njegov um zaprepastio zbog fantastinog saznanja ta je Ten-i, i mada se ak setio Satoove elje da Japan najzad prestane da bude zavistan od ostalog sveta i konano postane sam sebi dovoljan, znao je ta ga oekuje kad prevede dokument. Smrt! Poeo je da ostvaruje proces. Samo korak dalje od njega, Protorov nije mogao da ose-ti da li Nikola samo posmatra papir ili poinje da ita. Da li je znao ifru ili nije? ta tu pie ponavljao je neprestano, stavljajui ispred Nikolinih oiju jedan za drugim papire koje je drao u rukama. Reci mi, reci mi, reci mi. Ali, Nikoline oi se ukrstie i Protorov primeti da njegov zarobljenik bledi. Doktor stade izmeu njih. Sad je dosta ree, stavljajui slualicu stetoskopa na Nikoline grudi u predelu srca. Istog trena, iupao je slualice stetoskopa iz uiju i poeo da pritiska Nikoline grudi. Pritiskao ih je dlanovima obe ruke. Upozorio sam vas da ovo moe da se dogodi us^ peo je da kae izmeu dva pritiskanja. Izgubiemo ga. Ne! viknuo je Protorov. Morate da ga spasete! Nareujem vam! Doktor se gorko nasmejao. Za razliku od vas, drue, ja znam'da nisam bog. Ja ne mogu da upravljam ivotom i smru. Pustio je da mu ruke padnu, zagledao se jedno vreme u njih, a onda se okrenuo da pogleda Protorova. Ne mogu da spreim ono to ste vi zapoeli, pukovnie. Osvestite ga, doktore! Protorov je bio van sebe. Nita mi jo nije rekao! Nita mi nije rekao! To je rizik koji ovek svesno prihvata kad se radi s ovim neurofarmakolokim materijama. Ravnotea je veoma delikatna i veoma lako se izgubi... zastao je, zanemeo, jer ga je Protorov snano udario pesnicom. Ovo e vas skupo stajati, pukovnie rekao je, briui raskrvavljena usta. Centrala e uti o ovome. 455 Vi! Protorov-ljev glas je bio veoma tih, skoro da se gubio u grlu. Vi s-te ga ubili! To ste vi uinili! ruke su mu se tresle od besa. Teni, veliki cilj, veliki dobitak, veliki udarac koji je mogao da zada, bio je samo neostvarena elja Rusilove! viknuo je. Stavite ga u pritvor. Ako vam prui otpor, prosvirajte inu metak kroz glavu. Zgrabio je doktora za koulju i privukao ga blie sebi. Po-slednji put ste ovako u.prazno pretili rekao je, pre nego to ga je odgurnuo dalje od sebe. Rusilov, s rukom na revolveru, uhvati doktora specijalnim zahvatom '.spod rmke i,izvede ga. Dok ih je posmata~ao kako odlaze, Protorov je uzalud pokuavao da smiri bes koji ga je obuzimao. Tresao se kao drvo u oluji. Nije mogaio da veruje. Kako je to moglo da se dogodi? Bilo je sve veoma udno, neverovatno. Nije mogao da veruje u tako neto. Okrenuo se Nikoliinom klonulom telu. Gledao ga je, kao to neko gleda sopstvenj propust. Oseao je kajanje koje se graniilo s bolom. Seao se kako je jednom udario ikonu. Prikazivala je raspetog Hrxistosa, naslikanog na drvenoj dasci. Svetlocrvene kapljice k:rvi padale sti sa otvorenih aka, pre-krtenih lanaka, bledog; ela. Ikona se slomila, ~~k.a. je pala posle njegovog udarca, i zaustavila se pored njegovih izglancanih izama. Bio je to veliki ok za njega. Kao da se probudio ujutru i otkrio da su mu noge amputirane. Odjednom, svet vie nije bio kao ranije i znao je da vie n3kada

takav nee biti. Nestalo je mira - ne samo telesiiog., ve i duevnog mira je nestalo, a na njegovo mesto dola je uznemirenost, neko muenje, koje ga je beskrajno guilo. Sve do tog trena, nijednom ak nije ni posumnjao da nee uspeti da ostvari svoje ciljeve. Bez obzira kakvi bili, bili su njegovi. Bio je pametan i bio je beskrupulozan. Imao je intuiciju koja je daleko nadmaivala svaku logiku. Sada, kada je mor-ao da se suoi sa okrutnom stvarnou, odbijao je to. Nee saznati tajnu Tenija, nee uspeti da ostvari svoj cilj: nee biti nikakvih preimustava za njega. Nee biti veliine i moi za Viktora Protorova. Istorija ga nee postaviti na zlatni presto. Nee biti ak ni zabeleen u istoriji. 456 Protorov pogleda u Nikolu Lajnira ubilakim pogledom i vide samo oao to je zlonamerno uradio. Video je kako je bio blizu poslednjoj pobedi... i kako joj je sada bio daleko. Bilo je to saznaje koje nije mogao da podnese. Okomio se na tog oveka u nesvesti. na to hladno telo, udarajui ga iz sve snage, reei, isputajui neke neljudske glasove tako da se ak ni Rusilov nije usudio da ue u podrum. Ali, ak ni to fiziko iskaljivanje .njegovog besa i bola nije mu bilo dovoljno. Telo je bilo beivotno. Nije prualo nikakav otnor. To je bio ovek zbog kojeg je Protorov sve izgubio to je, istovremeno, smanjivalo i pojaavalo njegov bes. Polako, ali jo reei kao divlji vepar, on otkopa sve kone uzice kojima je Nikola bio privezan za toak. Prvo je oslobodio prste i lanke, a zatim butine i zglobove na nogama. Najzad je otkopao i poslenju uzicu, i telo beivotno pade na njega, kao dak cementa. Borei se obema rukama, Protorov odgurnu telo dalje od sebe kao da oekuje da e ga ono sada kada je osloboeno napasti. Protorov se, u stvari, spremao da napadne njega jer mu se sada inilo da je to potena borba, jer je Nikola bio osloboen. Ali, telo je bilo beivotno. Skoro se uguio od besa. Ko zna ta je pomislio, i ta je uopte mogao da pomisli kad, je, usred tog njegovog ne-mog guenja od besa, les istegnuo jednu ruku i epao ga za vrat s nabreklim ilama? Umu zapadnjaka teko je da prihvati smrt. On ne moe nikako da povee smrt sa ivotom. Poznato je da je, ipak, najtee ubiti ljudsko bie. Jednostavna injenica je da organizam odbija da umre. Do samog kraja, on e se boriti za ivot, drae se za njega svim silama, gurnue telo do nadljudskih, neobjanjivih granica snage i izdrljivosti. Ljudi su u borbi za ivot uspevali da odgurnu sa sebe itave automobile ili da preskoe prepreke koje u svakodnevnici ne bi nikada preskoili. A i samo telo se brani. Ako je nekome prosviran metak kroz glave, kosti lobanje mogu da skrenu .njegovu putanju da ne bi bio povreen mozak. Ubod noem ne mora da bude sudbonosan, jer moe da mu se isprei neko rebro ... 457 Na Istoku, gde smrt ve po tradiciji ne predstavlja nita, sve je drugaije. Smrt dolazi brzinom munje i ne daje organizmu vremena da se pripremi. Stara uenja doputaju napadau da koristi sam ljudsko telo i da ga natera da deluje protiv sebe. I ba tako je smrt dola i Viktoru Protorovu. Tako je Nikola Lajnir postao isukani ma Gordona Minka. Moda je znao zato je Mink eleo da ga iskoristi. Ali, sada mu to nije bilo vano.

Sve se dogodilo izmeu dva otkucaja srca. Sve je bilo tako jednostavno. Iza svega toga stajalo je samo trideset pet godina uenja i samodiscipline, a pre toga moda hiljadu godina usavravanja same discipline, same vetine. Nikolin um bio je potpuno prazan za vreme procesa duh mu je bio bistar kao planinsko jezero posle jake kie dok je pritiskao palcem svoje leve ruke odreeno mesto, ra-scepivi kljunjau Viktora Protorova i koristei je kao ma da bi presekao vitalne arterije koje su se dizale iz srca kao razgranate drvo. Nikola se polako vraao u ivot. Proces pomou kojeg je povukao krv iz povrinskih krvnih sudova i tokom kojeg je smirio otkucaje pulsa i snizio krvni pritisak bio je veoma kompleksan i zamoran, i fiziki i psihiki. Krv se polako vraala u krvne sudove i koa je poela da mu rumeni. Ponovo je njegovo telo imalo neophodnu toplinu, kao da se umirue sunce zagrevalo. Usredsredio je, sasvim polako, svoju panju groteskno rairen les kraj sebe. Krv ih je obojicu poprskala, povezujui ih tako u poslednjem pokuaju da se postavi most preko jaza koji ih je razdvajao i koji nikada nee moi da premoste. Nikola nije oseao ni najmanje saaljenja, ni najmanje kajanja. Mada nije bilo nikakve lepote u uzimanju ljudskog ivota kao uostalom ni u ubijanju ivotinje to nestajanje ivota ostavilo ga je udno uzbuenim. On je bio iv a Viktor Protorov je bio mrtav. Sokovi ivota su ga preplavljivali. Leteo je po svim vazdunim strujama sveta, plivao je po svim morima, jezerima i potocima. Iao je kroz ume i prelazio ravnice. Lovio je zveri, jurio kroz pustinju. Nije bilo mesln na zemlji na kojem nije bio u tom trenu. Povezan ponovo sa kosrnosom, stajao je na Putu i bio je potpuno ispunjen. 458 A ovo je za Treeg roaka Toka, lino ree Nangi i gurnu preko stola prema rstom Ciu 6.000 hongkonkih dolara. eleo bih da bude plemeniti sa heung ju ree, znajui da je ovako debelo podmazivanje sauvalo njegov obraz ali. nemojte da zaboravite da podvuete patriotski elemenat te stvari. eleo bih da Treem roaku Toku bude savreno jasno ko su ti ljudi. U tom sluaju, za njega e biti jo vee zadovoljstvo da uini ono to treba da uini. vrsti iu klimnu glavom. Potpuno vas shvatam. Dobro osmehnuo se Nangi koji je ve bio posejao zrna smutnje u obliku anonimnih poziva nekolicini policijskih narednika jednom u Van aiu, drugom u Centrali i treem u Stenliju za koje su mu oni iz Grin Panga rekli da sumnjaju da rade za suprotnu stranu. Kad je Nangi upitao vrstog iua zato im je doputeno da i dalje obavljaju svoju dunost, mladi Kinez se osmehnuo i rekao: Znate li kako kau guai loh? Bolje avo kojeg poznaje nego avo kojeg ne poznaje. Ti bi se dobro snaao u Zlatnoj planini ree Nangi, koristei 'kineski naziv za Ameriku. Moda ree mladi ali, ne elim da napustim Krunsku koloniju. Ja u bogatstvo da stvorim ovde. Nangi nije ni najmanje sumnjao u to. I sada, dok se sputala veernja izmaglica prekrivajui Hong Kong kao somotski ogrta, on ustade i ree: Umirem od gladi. Hoemo li da veeramo? vrsti iu klimnu glavom. Gde biste eleli da odete? eleo bih da jedem finu kinesku hranu ree Nangi. Potpuno se preputam tebi.

Mladi se zagleda u njega. A onda se malo nakloni i, ne napravivi nijedan drugi gest, ree: Ovuda, molim. vrsti iu ga je poveo van grada, na sever, u Nove teritorije. Sto su se vie pribliavali granici Kine, naselja su bila sve manja. Naga deca trala su po prljavim ulicama. Psi su besno lajali i hteli da se otkinu s lanca. Parkirali su se i preli preko centralnog trga. Krenuli su jednom neverovatno uskom ulicom. 459 Veeraemo u ovom restoranu ree mladi i pokaza vrhom brade najbolji je te vrste u Hong Kongu. Proli su pored restorana i uli su u pijacu pod otvorenim nebom. Nangi je primetio da je pijaca smetena na velikom doku. Ribarski brodii bili su privezani za dok, a posade su ih pripremale za rani odlazak u ribolov sutra ujutru. Dok su hodali izmeu tezgi, vrsti iu ree: Ovi brodii se obino vraaju s drugom vrstom tereta, ne samo sa ribom. Noas ima malo previe magle, ali lako moe da se vidi Kina s druge strane. Na svim tezgama prodavala se iva riba. Svugde su se videle velike posude u kojima su plivale najrazliitije vrste riba. Bilo je tu i rakova i raznih koljki. ta najvie volite? U Kini smo ree Nangi Kinez treba da bira. vrsti iu je sasvim ozbiljno shvatio ukazano poverenje. Dok su ili od tezge do tezge, on bi pokazivao ovaj ili onaj komad. Ponegde si uzeo i dva. Kad bi ih izvukli iz posude s vodom iu bi ih uzimao u ruke, mirisao ih, opipivao kao neka stara domaica da bi se uverio da nije pogreio i da je napravio dobar izbor. A onda bi poela manipulacija, igranje velike strategije cenkanja i sputanja cene. Ta igra je oduevljavala Kineze. Kad je najzad odabrao sve to mu je trebalo, natovaren plastinim kesama vrsti iu poveo je Nangija prema restoranu. Vlasnik, debeli oznojeni Kinez, pozdravio ;je mladog o-veka s velikim potovanjem koje se obino ukazuje gospodaru. Nangi se udio tome, ali znao je da pravila lepog vaspita-nja nalau da ne postavlja takvu vrstu pitanja. Veerali su zaista kraljevski. Imali su veeru sastavljenu od devet razliitih vrsta hrane. Ljuti sos od ilija natera Nangiju suze u oi i on uhvati sebe kako ali za japanskom hranom i mnogo blaim tradicionalnim japanskim zelenim hrenom vasabi. Vie od tri asa oni su svetkovali i, na dobar kineski nain sve to vreme nisu razgovarali ni o emu ozbiljnom. Kinezi za razliku od Japanaca koji su bili vei fanatici kad je posao u pitanju smatrali su da nita ne treba da poremeti uivanje u hrani. Po tom potovanju hrane, oni su bili Francuzi Dalekog Istoka. 460 Kad su se najzad vratili u hotel, Nangi pozva vrstog iua da poe s njim. Za Nangija je bila ostavljena neka poruka. Nije bilo telefonskog broja na koji bi mogao da se javi. Na komadiu papira bila je ispisana jedna adresa i sutranji datum ili bolje reeno, dananji, datum, jer je pono ve prola kao i sat dva sata posle ponoi. Madona mislio je Nangi dok su se liftom peli do njegove sobe. Sta u sada da uinim?

. Treba da se naem s jednim ovekom ree on vrstom iu kad su stigli do sobe. Uskoro je ast naeg sastanka proitao je adresu koja se nalazila na Vong ak Heng roudu. To je Okeanski park ree vrsti iu. Trebalo bi da bude zatvoren tako kasno nou, ali ove nedelje je danonono otvoren jer se odrava Festival Zmajevih amaca. Festival, u stvari, poinje prekosutra, petog dana petog me-seca a cilj mu je da se sakupi novac za zabavni park. Kau da turisti vole takve stvari. Nangi poe neto da trai po ormanu. iu ga je sasvim izgubio iz vida. Pojavio se sa dve iste koverte u rukama. Jednu je pruio vrstom iu. Jednu nosim noas sa sobom ree kopija koju sam dao tebi namenjena je guverneru. Voleo bih da bude s guvernerom u isto vreme kada ja budem na ovom sastanku. Oseau se tako mnogo bezbednije. Ne znam samo ... Samo tren ree vrsti iu. Smem li da se posluim telefonom? Naravno. Punih pet minuta govorio je neto vrlo brzo na udnom dijalektu. vrsti iu spusti slualicu i okrete se Nangiju. Sve je ureeno. Nema problema. Sta je ureeno? Tano u dva asa ja u sedeti preko puta guvernera Hong Konga. Nangi je bio zaprepaen. Kako je to mogue? Ne shvatam. Moj otac e se pobrinuti za to. Kao ,to sam rekao, bez problema. 461 Nangi se setio kako je vrsti iu bio primljen u restoranu na Novim Teritorijama. Mislio je o moi Treeg roaka Toka. Mislio je na Grin Pang. Najzad se setio Pet zmajeva, pet glava hongkonkih trijada, najmonijih ljudi u Koloniji. Ko je bio otac vrstog iua kad je mogao da pozove guvernera usred noi? Koliko je moan? Koliko je bogat? Nangi se malo nakloni. Tvoj sam dunik. Poto mladi nita ne ree, Nangi brzo pree na kovanje planova. A sad na posao ree ti e biti sa guvernerom, sam gospod zna o emu ete razgovarati. Moj otac e voditi razgovor. Nangi razmisli o tome. i Ako vas ne pozovem do tri asa, mora da se nada najgorem. Tada e rei sve to zna o Liu. Guverner mora sve da sazna. To e izazvati pravu senzaciju ree vrsti iu. Bie to skandal najvieg reda. Neko e sasvim izgubiti obraz. Mi neemo, nadam se ree Nangi. Mi neemo, ali bie loe za one druge. Nangi klimnu glavom. Za njih e na svaki nain biti loe ree. Stajali su u sobi. Nisu vie imali ta da kau jedan drugom, a vreme je isticalo. vrsti iu se kratko nakloni. Dok se ponovo ne vidimo ... stariji ujae.

Nangi zadra dah.^ast koja mu je upravo bila ukazana bila je ogromna. Izraz stariji ujae bio je izraz koji je odraavao ne samo potovanje ve i posebno oseanje prijateljstva koje je nemogue prevesti zapadnjakim terminima. Neka te svi bogovi tite apnu Nangi, mislei na mnogobrojna kineska boanstva u koje on, naravno, nije ve-rovao ali koji su bili vani vrstom iu. Tiho se u sebi pomolio za obojicu. Okeanski park koji je sagraen sredstvima Kraljevskog hongkonkog dokejskog kluba bio je, Nangi je sada otkrio, podignut na dva nivoa. Ulazilo se kroz ukraenu kapiju, pored divnih cvetnih bati, drvea na kojima su dremali papagaji koji su se spremno nametali na rame posetioca da bi se sli462 kali za pet hongkonkih dolara. F'otograf je bio uvek spreman u zasedi. Na niskom brdacu bio je vrt bonsaia neverovatnih proporcija. Mnoge vazduhoplovne kompanije podigle su paviljone u kojima su prodavale cvee iz svojih zemalja. Nedaleko odatle bilo je jezerce s labudovima, neto dalje bili su mali vodopadi i otvoreni bazen gde su svoje vragolije izvodili delfini. Nangi nije iao ak do bazena. Reeno mu je da kupi kartu za jedan od eskalatora koji se dizao visoko u nebo i obruavao pravo u Juno Kinesko more. Tu je bilo i drugih zabava za posetioce. Izmeu ostalog, tu su bili neki stakleni baloni u koje je ulazilo po est ljudi. Sedeli bi okrenuti licem jedni drugima, i bili bi privreni elinim uzetom. Nangiju je reeno da ue u ovaj stakleni balon s leve strane. Stao je u red i polako je krenuo napred. Nije se osvrtao oko sebe: bojao se da ne izgubi obraz. Pa ipak, bilo mu je jasno ko stoji iza njega, ispred njega i sa strane. Video je turiste sa Zapada i iz Japana. Video je tinejdere kako avrljaju, oigledno uzbueni to su se nali u Parku tako kasno. Ili se moda klade pomislio je cinino koja e se kolica otkaiti i sjuriti niz stenje ispod njih. Bio je svestan da se niko posebno ne interesuje za njega. Pitao se kad e biti uspostavljen kontakt s njim. Bio je sada na samom poetku reda. Moda e mu pristupiti tek kad se ponovo spusti na zemlju. Da li e biti u staklenom balonu s kineskom porodicom koja je stajala iza njega? Doao je prazan balon, ljuljajui se. Vrata se irom otvo-rie i slubenik u uniformi mu mahnu da ue. Postao je svestan da je slubenik prepreio put kineskoj porodici koja se takoe spremala da ue u balon. U balonu je bilo veoma tesno, tako da se jedva smestio da sedne. Pojavi se jo neki ovek.' Nangi je teko mogao da pretpostavi otkuda je doao. Vrata se zatvorie, i balon kre-te. Nangi je video ispred sebe itav niz osvetljenih staklenih balona koji su jurili napred. Zastali su za trenutak na ivici, a onda su svom silinom izbaeni u prostor. Nangi obrati panju na svog saput-nika. Bio je to Kinez neodreenih godina. Mogao je da ima i pedeset ili sedamdeset godina, ili bilo 'koliko izmeu toga. Imao je spljoten nos, kao etka kratko oianu kosu. Kosa 463 mu je bila toliko oiana da se kroz nju videla koa na loba-nji. Kinez pokaza sve zube a svi su bili zlatni. Nangi nije znao da li je to osmeh ili grimasa. Dobro jutro, gospodine Nangi ree Kinez ja sam Lo Van. Nangi uzvrati na ljubaznost. Recite mi da li ste ranije bili u Okeanskom parku?

 Nikada, ali bio sam vie puta u Hong Kongu. Zaista? ton Lo Vanovog glasa je jasno pokazivao da to njemu nije ni najmanje vano: okrenuo se na svom plastinom seditu. A ja sam ovde bio mnogo puta, i uvek mi je interesantno da doem. Covek retko kad ima prilike da vidi sve ovo u dva asa ujutru. I zaista, pogled na irinu i prostranstvo Junog Kineskog mora bio je velianstven. Tu i tamo su se sa tamnog prostranstva dizali mrani vrhovi ostrvaca, kao vrhovi stena u Zen vrtu. Dugi brodovi, su prolazili osvetljeni jasnom svetlou. Meseina se razlivala po ovoj neverovatnoj slici. Smatrajte se srenim ree Lo' Van, a Nangi nije znao da li on misli da treba da bude srean zbog lepote prizora ili zbog neeg mnogo dubljeg. Kinez sklopi ruke u krilu dok su se sputali niz padinu obraslu umom. Da se sada ovaj balon otkine sa elinog ueta ne bismo imali sree ni ja ni on pomislio je Nangi. Saznao sam ree Lo Van iz veoma poverljivih, ali dobro skrivenih, izvora da treba da izmenimo neke informacije oi su mu sijale. Mislim da je koriena fraza vitalno vane informacije. Dalje mi je naglaeno da se te informacije odnose na neke veze severno od Kantona koje bi, moda, mogle da budu pokvarene pod odreenim uslovima ... To je, u krajnjoj liniji, korektno ree Nangi, da presee njegovo zbunjeno mrmljanje. Shvatam. Nangi izvadi kopiju ugovora koji su on i Liu potpisali. Razvi je i stavi je paljivo na prazno sedite sa svoje desne strane. Lo Van osmotri ta je to na seditu, ali njegov pogled se ne vrati na Nangija. Oi su mu bile ledene. Nangi mu prui koverat. Obazrivo, kao da sadrina u koverti moe da bude smrtonosna, Lo Van rascepi ivicu ko464 verte koristei svoj dugaki nokat. Unutra je bilo esnaest savrenih kopija, mali magnetofon sa kopijom trake na kojoj je bilo snimljeno ono to se dogaalo u stanu Sone Pien a uz to je bio i prevod na dvanaest stranica razgovora koji se uo na traci. Lo Van stavi naoare s pozlaenim ramom i nekoliko minuta potpuno je ignorisao Nangija. Bio je udubljen u pos-matranje i' shvatanje onoga to je upravo dobio. Dok je on itao, stigli su do nebeskog kraja. Izali su i, ualjivi se od gomile," krenuli prema kamenom vrhu. Zanimljivo ree Lo Van, nosei sve ono to mu je Nangi dao ispod miice kao neki poslovni portfolio ali, jedva da vredi cene koju vi zahtevate. Slegnuo je ramenima. Moemo da vratimo Liua u njegovu zemlju bilo kada. Mislim da nee biti ba tako lako ree Nangi, trudei se da izbegne kamenje na stazi, a Lo Van kao da je namerno odabrao ba ovu kamenu stazu. Liu je ovde uvren. Mnogi ga poznaju. Ako ga uklonite, izbice skandal nevienih razmera, vaa zemlja e mnogo izgubiti: izgubiete prednost nad Engleskom koju ste zadobili u prole dve i po godine: a to je najgore izgubiete obraz. Vetar je blago arlijao, milujui ih po licu i donosei slab miris fosfora i soli. Svetlosti sa brodova kao da su slale nepoznate poruke. Oni su ba kao Lo Van i ja, mislio je

Nangi buljei u brodove moda znaju kuda idu, ali nije im jasno kako e do tamo stii jer ne vide svoj put. Lo Van se zaneo u misli. inilo mu se da bi najvie e-leo da u nekoliko narednih trenutaka potopi Liua u kadu tople vode i slomije mu vrat. To bi spasilo obraz svima i ja bih jednostavno ovog mudrog japanskog majmuna skinuo sa vrata i poslao bih ga natrag na njegova usrana ostrva, gde mu i jeste mesto razmiljao je besno Lo Van, ali je dobro znao da se nita od toga nee dogoditi. Sve to je Nangi rekao, bilo je istina. Nije mogao tako lako da se otrese Liua, ne sada sa svim tim informacijama koje je ovaj Japanac imao. Samo jedna re guverneru i on e ve zvati telefonom vladu Njenog velianstva, obavetavaju-i jednog po jednog ministra. To bi bilo nepovoljno za Lo Vana i njegove efove. Odjednom mu sinu ideja. Zagledao se u more kao da se nita nije dogodilo. Zagledao se u koverat sa svih strana, 465 okretao ga je kao da je dragi kamen koji namerava da kupi to je, u stvari, i bio. Nije urio, mada je bio veoma svestan da vreme protie. Nije mogao da ga iskoristi onako kako je on hteo. Ako bi isuvie oklevao izgubio bi obraz u ovoj bici mudrovanja. Ali, to je due razmiljao o ideji koja mu je pala na pamet ona mu se sve vie dopadala, i sve vie i e oseao da e mu njeno ostvarenje pomoi da postane superioran nad ovim Orijentalnim varvarinom. Nae je miljenje poe on obazrivo da ne treba nita loe da se desi gospodinu Liu. U stvari,.elimo da neometano ostane na svom mestu. Posegnuo je u unutranjost depa i izvadio kopiju Nangijevog ugovora. Ovo je, sada, bespredmetno ree. U stvari, postae nevano onog trenutka kad se sloimo oko jedne take. Sve to se odnosi na gospodina Liua i, naravno, na Sonu Pien, sve mora da bude uniteno kopije, originali, negativi, sve. Sve e to biti predato na adresu koju vam ja budem naznaio. Vi ete, za uzvrat, potpisati ugovor da od ovog dana neete svoja znanja koristiti protiv njih, niti ete nekome drugome omoguiti da ih koristi. A mi emo ovaj na ugovor raskinuti. Ali, ja ne elim da raskinem taj ugovor ree Nangi, znajui da je to to govori strahoviti rizik, ali proceriio je da je vredno rizikovati. Lo Van je bio sasvim miran. Kao da ga je Nangi udario u lice dokumentom. Njegovo iznenaenje stajalo ga je potpunog gubljenja obraza, i to mu se ni najmanje nije dopadalo. ta vi, u stvari, elite? pitao je, probajui ga. elim da se vratimo originalnom ugovoru koji sam ja predlagao Liu. Da zauzvrat za trideset odsto procenata zarade keirecua, vi obezbedite kapital u naredne tri godine i da to isplaujete svake pola godine, prvog januara i prvog jula. Ve smo uloili isuvie kapitala u vas, gospodine Nangi ree Lo Van. Uloili smo 35 miliona vrednosti. Ali, Nangi je ve odmahivao glavom. To je zbog neprilika koje je va ovek in prouzrokovao Sveazijskoj banci. Sem toga, nita drugo niste uloili. Lo Van nije skidao pogled s Nangija. Goreo je od besa, a naroito mu je teko padalo to je izgubio obraz. Nije nameravao da bude poraen ovde, na sopstvenom tlu. 466 Pitam se rekao je da li vas moda interesuje zato smo toliko zapeli da dobijemo odreeni deo u vaem keirecu.

Neko loe predoseanje javi se kod Nangija, ali on se prisili da ga odbaci. Blefira mislio je ali, ipak, moram da pazim. Liu mi je ve nagovestio neto o Istonoj vezi. Da, tako neto, ali poto mi znamo njegovu zaleinu nakaljao se Lo Van moete da pretpostavite da mu nismo sve rekli. Nangi je utao. Lo Van se upusti u duboko objanjenje kako u njegovoj zemlji postoje dve frakcije. Nije trebalo mnogo reci da se shvati da on pripada onoj koja se zalae za nezavisnost, za sopstvene izvore energije, ali Lo Vanovi pretpostavljeni za sada nisu imali veliku mo. Nangijevo srce je poelo brzo da udara. Da li znaju za Teni? pitao se u mislima. Ne bih eleo da s vama vodim ideoloku prepirku ree Lo Van ali, va keirecu, moda, ima u rukama klju za budunost nae zemlje. Istona veza nije la. Nangi oseti da trijumfuje. Pobedio sam ree sebi on vie nema karata: sada je zaista poraen. Moda zna da postoji Teni ali, svakako, ne zna ta je to. I nikada noe saznati. Nemamo vie ta da radimo ree Nangi ve da sredimo dokumente. Lo Van se nekako pogrbi. inilo mu se da je star sto godina. Osudili ste i nas i vas na dogovor koji moe da ima avolske posledice Lo Van je i dalje govorio, ali Nangi ga vie nije sluao. Uivao je u linoj pobedi, bio je opijen njom, neprijateljstvo izmeu dva naroda nikada nije bilo prevazi-eno. Bilo im je potrebno vie od 40 minuta da unesu sve izmene u ugovore i da ih ponovo potpiu. Lo Van izvue blok i poe da nabacuje zakljuak koji je usmeno izloio Nangiju. U tom trenu Nangi se izvinu i pree preko stenja da bi nazvao vrstog iua. Kad se vratio, obojica su potpisala ugovore koje je Lo Van napisao. Nangi je bio presrean to ne mora vie da se nosi s Liuom i Sonom Pien. 467 Sklonie svoje, dokumente. Zastali su za trenutak na tamnom vrhu, udni u svilenim odelima, ozbiljni uprkos veselim povicima ljudi oko sebe. uo se pljesak od bazena gde su kitovi-ubice izvodili svoju taku, vrtei lopte na nosevima. Nangi izvue crveni koverat koji je dobio od Liua. Pre-dade ga Lo Vanu. A sada dopre do njih pojaani glas dresera dame i gospodo, vrlo uzbudljiv finale! Toni Tirson, arobnjak Gordona Minka, mogao je da uini sve to je bilo u vezi s kompjuterima. Njegov um je radio u skladu s mainama, a ne s ljudskim mozgom. Vrlo retko je ovaj arobnjak oseao sloenije emocije od onih kao to su glad, e, umor ili neprijatnost pune bei-ke. On je oseao olakanje samo kad bi pronaao novu i kompleksniju ifru koju bi, zatim, protumaio Tanji Vladimovoj ili samom Minku. Retko bi koji ovek mogao da ivi onako kako je iveo Toni. Ve sam pogled na njegovu kancelariju je to pokazivao. Ali, jedino je on znao da deifruje i ono to niko ne bi bio u stanju. Njegov eli ivot bio je usredsreen na to da nepoznato uini poznatim. Logika vlada! pisalo je iznad njegovog stola. I sad je ba radio na deifrovanju jedne tajne poruke. Uskoro se na ekranu pojavie engleske reci.

Oistio je ekran. Ali, pcruka je opet bila istovetna. Da nije pogreio? Proverio je jo jednom. Ne, nije pog-reio. Veoma dugo, buljio je u poruku. Nita tu nije bilo logino. Kao da je bila ispisana marsovskim jezikom. Kao stihovi rockand rol pesama pomislio je. To nita ne valja ree tiho u stvari, sve je to veoma loe, veoma loe. Odjednom je osetio da je veoma potresen. Napravio je kopiju poruke. Kad je kopija ispala iz pri-ntera, izvadio ju je, savio i izbrisao reci s ekrana. Krajnje je vreme da vidim Minka pomislio je. 30 468 Kad ga je Tirson naao Mink je ba bio zadubljen u misli o poslednjoj fazi svoje osvete Viktoru Protorovu. U stvari, bio je beskrajno zadovoljan samim sobom. Poslati Tanju Vladimovu protiv svog zagarantovanog neprijatelja bio je korak o kojem je godinama sanjao, ali koji nikada nije imao hrabrosti da preuzme. Pojava Nikole Lajnira u njegovom ivotu promenila je sve. Duboko u svetilitu svog uma, Mink je voleo da razmilja o sebi kao o bogu Votanu kojeg je Riard Vagner opisao u Prstenu Nibelunga jednooki i pun ponosa a, iako s manom, ipak oboavan i iznad svega osvetoljubiv. Nikada mu ne bi palo na pamet da krene direktno na Protorova. Bilo bi nezamislivo da on sam sediie u avion i ode u Japan sa revolverom Vebli u rukama iju bi cev prislonio uz glavu svog neprijatelja i povukao obara. Ne, to je bilo nezamislivo. Nije to zato to je Mink bio kukavica: daleko od toga. Nije se plaio borbe, i psihiki i fiziki; on je godinama vodio takav ivot. Ali, takva vrsta osvete nije vie bila za njega jer je imao odgovornosti prema ljudima s kojima je radio i koji su zavisili od njegove umenosti. On je morao da ih vodi kroz svet i da brine o njima dok svi ostali hoe da ih unite. Mink je imao dunost prema svojoj zemlji, nije smeo da se izlae reskiru. Sve je to, u stvari, bilo istina: Mink se nije ni trudio da sagleda dublje motive. Smatrao je da je sada oseanjima boga Votana blii nego ikada pre. Sindrom Valhale javljao se irom sveta, kod mnogih ljudi Minkovog ranga. I Mink je bio ubeen da poseduje mo, isto tako veliku i razornu kao to je bilo koplje koje je Votan napravio od Drveta mudrosti. Tim_ kopljem bog je kontrolisao sva bia, ak i diva Fafnira. To koplje je imalo takvu mo da je bio dovoljan samo dodir njegovog vrha pa da neiji ivot utrne. Agenti Crvenog sektora bili su Minkovo mono koplje: oni su bili njegova mo. I Tanja Vladimova je bila deo svega toga, to je bilo sigurno, ali on ju je suvie voleo da bi mogao da joj dopusti da ue u lavlju peinu Protorova. udno, on je voleo Tanju na isti nain na koji je Votan voleo svoju kerku Brunhildu: ona mu je bila blia od bilo kojeg ljudskog bia na zemlji. On je s njom smiljao planove, pleo svoje mree. Nije mogao da podnese misao da je poalje u smrt, nije mogao da zamisli 469 da bi ona mogla da pogine od ruke njegovog neprijatelja. Povukao se unazad i ekao strpljivo, kao neki Japanac, da doe pravi trenutak. A taj trenutak je upravo tu. Tanja se sada ve, svakako, sputala na aerodrom u Tokiju. Ona je bila njegovo oruje protiv tame.

Odjednom podie pogled, svestan da neko stoji na otvorenim vratima njegove kancelarije. Samo nekoliko ljudi je imalo tu pristup, jo manje ih je smelo da se tuda kree bez pratnje. Da, Toni? ree prekinuvi razmiljanje imate li togod za mene? Neto u dranju njegovog arobnjaka upozori Minka i on nestrpljivo mahnu rukom. Uite, uite sada su mu sva ula bila na oprezu. Tirson prfee preko nezastrvenog poda i sede u stolicu s naslonom od trske, preko puta Minkovog stola. Ba sam deifrovao poslednju poruku pisanu ifrom Alfa-tri. Papir u njegovoj ruci je podrhtavao. Hoete li mi to pokazati ili ga koristite kao lepezu? ree Mink, i primeti da je arobnjak napet, to natera i njegovo srce da zakuca bre. ta ne valja? Bie bolje da mi date da to pogledam ree, i prui ruku. Nekako preko volje, Tirson mu dade papir. Buljio je u svoje skrtene ruke u krilu. Oseao se bespomonim i nepotrebnim. Minkov pogled se prenese s njegovog lica na komad papira koji je drao u rukama. Evo ta je proitao: Novi upad preko Lajnira, Nikole. Status amatera. Upozorenje: krajnje opasan, smrtonosan. Predmet: Teni: vaa smrt. Odobrenje ove kancelarije. aljem dosije o Lajniru. Za petama sam mu. Dalja uputstva po dolasku u Tokio. Vuk mislio je Mink vuk u suknji. Razum mu je stao na pomisao da je Tanja Vladimova, njegova Tanja, iz-dajnikj. Agent strane sile. Dounik! Hriste! On udari pesnicom o plou stola s takvom estinom da Toni Tirson odskoi kao da ga je neko ubo iglom. Nestanite odavde! viknu odjednom Mink. Be-ite mi s oiju! arobnjak skoi i pobec preko sobe. Video je Minka.dva puta u nastupu besa i nije eleo da se sada taj bes okomi na njega. 470 Kad je stigao do vrata, Mink ga zadra. Stanite! Obazrivo, Tirson se okrete prema efu. Postoji neto to ne razumem. Tanja je znala da radite na ifri Alfa-tri: znala je da ste vi najbolji kad ih treba proitati. Zato bi onda koristila tu ifru? arobnjak slegnu ramenima: Pre svega, nije imala drugog izbora. Zatim, to su najbezbednije ifre koje druga strana koristi ponovo je slegnuo ramenima kad je rekao druga strana jer jo nije mogao da veruje da je to istina. Znala je da ja sluajno neto nabodem. Pre izvesnog vremena smo ba razgovarali o tome. Sad kad priam o tome, seam se da me je pitala kako sam uspeo da deifrujem poslednju ifru. Klimnuo je glavom. To je ba ova. Rekao sam joj da je to najgora do sada smiljena i da ne verujem da u uspeti da je resim. Ali dvanaest asova kasnije resio sam je: bilo je to kao udar munje. Posle toga, sve je samo posao mazgc ali, to obino rade kompjuteri. Mink je razmiljao o arobnjaku. Nije se potrudio ak ni da kae: Mora da je neka greka. On zaista ima muke sa iframa ali kad ih otkrije, on zna da ih je otkrio. Dobar posao, Toni glas mu je bio udan. Tirson tuno klimnu glavom. ao mi je, zaista mi je ao.

Mink mu mahnu da ide. Kad je ponovo ostao sam, ustao je i, ponevi groznu poruku sa sobom, uao je u sobu bez prozora. Odmah se preneo u zemlju u kojoj je bio zarobljenik. Setio se ispitivanja, setio se beanja kroz sneg. Pitao se koliko je informacija dao neprijatelju? Pitao se koliko je Protorov izmakao ispred njega? Poruka je bila dovoljno jasna: Vuk se javljao njemu. Tanja i Protorov. Kako mu je uspelo? Kako? Mink je stegao zube. Teko je disao. Kako je Vuk morao da se smeje to je ba ona poslata za Lajnirom: kako mora da je bila zahvaena panikom kad je shvatila da je on poslao Lajnira na njenog gazdu. Mogao je jasno da zamisli njeno lice u trenutku kad je shvatila ta je uradio, kako je mudro improvizovao. Kako je samo pogreno protumaio njenu brigu! 471 Hodao je prostorijom. Pitao se ta da sada radi? Sta da preduzme? Nije dobio nikakvu poruku od Lajnira. Nije mogao da poalje drugog agenta za njom: ona bi to odmah protumaila kao upozorenje i kao opasnost. Da je pozove, imalo bi isti efekat. Pitao se na koji nain da spase operaciju. Ona je dobro znala da nita nije vanije u ovom trenutku od Tcnija i Protorova. Kao roditelj koji se rastaje od deteta, i Mink je oseao tugu ali, istovremeno, oseao je da je izdan. Pa ipak, nije mogao sebe da natera da je mrzi. Nita to je ona radila nije moglo da uniti njegovu ljubav. Mora da postoji neki odgovor mislio je besno mora da postoji neko obrazloenje. Moram da naem izlaz. Bezbroj puta do sada sam izvlaio pobedu i tamo, gde je ve na pomolu bila propast. Ali, sama pomisao da je imao izdajnika unutar svog Crvenog sektora bila je za njega nepodnoljiva. To je moglo da se dogodi u drugim agencijama i drugim sektorima, ali ne kod njega. Nikakvo reenje mu nije dolazilo na um. Tanja, ve po svom poloaju u Crvenom sektoru, znala je sve informacije i sve tajne. Niko, nikada, van Porodice, nee posumnjati u nju. A ako bilo ta preduzmu protiv nje, ona e odmah biti upozorena na to. Sem toga, postojala je jo jedna opasnost niko nije smeo da sazna o izdajstvu Tanje Vladimove. Grozniavo je razmiljao o svim mogunostima. Prihva-tao je jedno reenje da bi trenutak kasnije odbacio. Zato Lajnir ne poalje neku poruku? Zazujao je interfon. Nije hteo da se odazove, ali taj uporni zvuk mu je smetao. Nije eleo da ga bilo ko sada prekida, ali je znao da mora da se javi. Ukljuio je interfon i glas slubenice sa recepcije ispuni prostoriju. Neko eli da vas vidi, gospodine. Ali, ja ne elim da vidim nikoga! Je li to jasno? Da, gospodine, ali ovaj gospodin nee da ode. On insistira . . . Dodavola! mislio je besno Mink. Ima li taj gospodin ime? Da, gospodine. Kae da ga vi poznajete. Zove se detektiv porunik Luis Kroker. 472 Telo mu je bilo u ranama jer su ga Protorov i Koten nemilosrdno mlatili. Prva tri prsta desne ruke bila su slomljena i ve su bila strano natekla. Bol nije bio nikakav problem za njega: on je znao da se nosi sa bolom.

Priao je stolu koji je, svakako, pripadao Protorovu, prevrnuo papire i ubacio ih u mainu za seckanje. Sada su sve informacije koje su bile na njima postojale samo u njegovoj glavi. Vratio se do mesta gde je nepomino leao Protorov. I dalje je veoma duboko disao. Pogledao je svoje naduvene prste i znao je da sada ne moe nita da uini za njih: ali, nije ni smeo da ih ostavi u ovakvom stanju. U Tenin Soden Katoriju nauio je koppo, poddiscipli-nu ninucua koja se bavila slomljenim kostima njihovim zaceljivanjerrj ali i njihovim lomljenjem. Kad je ubio Protorova, primenio je neto od te tehnike. Sada je trebalo da, na samom sebi, primeni suprotni proces. Koristei samo palac i kaiprst, obuhvatio je jedan po jedan prst i paljivo ga ispitivao. Trebalo je prvo da sastavi smrskane kosti. Samo veoma izvebano uho moglo je da ose-ti kad koske stanu na mesto. Nikola je paljivo ispitivao svaki prst, dok mu sopstveno telo nije reklo da su kosti na mestu. Sa mnogo strpljenja, traio je pravi ugao pod kojim e namestiti kost. Zapadnjak bi grizao usne, stezao zube, grio svaki mii kad bi mu mozak saoptio ta mu predstoji i takvim ponaanjem bi samo jo vie pojaavao bol. Za razliku od njega Nikola se potpuno opustio trudei se da mu budu osloboeni i um i svaki mii na telu. Plovio je u gecumei no mii dok je njegovo telo samo sebe leilo. Kad je, najzad, spustio oi na polomljene prste video je da su svi dobro nameteni. Otkinuo je komad sa Protoro-vljeve bluze i nekoliko puta obavio povreene prste, tako ih sasvim imobiliui. Taj vrsti zavoj od grubog materijala mogao je da poslui kao privremeni gips. Koristei zube, vrsto je vezao krajeve ovog improvizovanog zavoja, pazei da ne preseeilokalni krvotok. Osvrnuo se oko sebe da proceni situaciju. Sve to mu se nita nije dopadalo. Bio je u, naizgled, bezizlaznoj situaciji. Imao je do sada sree to niko nije uao da vidi ta Protorov 473 namerava. :Znao je da to nee dugo potrajati. Bio je usred prave tvrave, u prostoriji sa samo jednim ulazom. Vrata su bila debela kao vrata na baninom sefu. Podigao je pogled uvis. Ali zato to je bila toliko izolovana ova prostorija imala je ogromni sistem za proiavanje vazduha. Lako bi mogao da se provue kroz jedan otvor za ventilaciju smeten visoko na plafonu, da nije imao polomljene prste i da nije oseao dejsto jakih droga kojima mu je jo bio natopljen organizam. Bila mu je potrebna pomo ali hiljadama kilometara unaokolo nije imao nikoga ko bi mogao da mu pritekne. Odluio je, dakle, da stvori pomonika. Koristei ichi, potrudio se da imitira glas Viktora Protorova. Pozvao je Rusilova. im se porunik pojavio na vratima, on upravi les Protorova i okrete ga licem prema vratima. Pustio ga je. Mogao je da predvidi, kako e Rusilov reagovati. Podigao je obe ruke uvis da se zatiti, a zatim je tiho kriknuo kad je prepoznao les koji je padao na njega. To je bilo sasvim dovoljno da ga paralie nekoliko trenutaka, a toliko je bilo potrebno Nikoli da se obrui na njega i da ga zarobi. Dodirnuo je grudi Rusilova i ovek oseti kako mu je srce zadrhtalo. Zaneo se malo, odjednom je osetio kao da e se onesvestiti, inilo mu se da ne moe da die. Kao da je udahnuo neku otrovnu supstancu. S lica mu je nestalo sve boje a ledeni znaj pojavio se na gornjoj usni i na ivici kose.

Ipak, imao je snage da okrene glavu i jo jednom pogleda Nikolu. Nemogue! viknu. Pa vi ste mrtvi! Onda smo upravo dokazali da postoji zagrobni ivot sinu Nikola u njegovo uvo. Rusilov se okrvavio kad se les Protorova sruio na njega i on glupo, i nepotrebno, poe da brie tu krv. Nikola ga okrete i paljivo ga pretrai da nema jo nekog oruja pri sebi. Naao je no u levoj sari izme. A sada ete me izvui odavde ree. To je savreno nemogue ree Rusilov, a kad Nikola pojaa svoj stisak, on ubrza svoje reci. Ne, zaista to je istina! Sve je pod pashom elektronskog skenera. Zarobljenici su obeleeni nevidljivim znakom koji Be menja svake 474 sedmice. Ako se pojavimo na bilo kojoj kapiji ili izlazu, bi-emo spaljeni, a ja zajedno s vama, ukoliko budemo u istom vozilu. Ipak, mora da postoji nain da se pobegne odavde ree Nikola. Postoji klimnu glavom Rusilov. Protorov je znao kako. Nikada se neete izvui odavde, sa mnom ili bez mene. Nikola nije oajavao. On je bio obuen da se izvlai iz svih situacija, i dobro je znao da iz svake graevine koju je ovek sagradio mora da postoji izlaz, ba kao to postoji ulaz. Brzo ree ispriajte mi sve o ovom mestu. Rusilov mu ukratko sve ispria. Graevinu je odabrao sam Protorov za svoju bazu. Postojala su dva izlaza, ali, kao to je Rusilov ve rekao, na njih nije trebalo raunati. Kameni zidovi bili su podignuti unutar drvenih. Dodat je jo jedan sprat, u stvari, dozidano je niz novih prostorija. U jednoj od njih su, upravo sada, bili oni. Rusilov se nasmeja nekako duboko, iz grla. Ne moete nikuda, sem na vrh graevine. Otuda moete da skoite u umu, prijatelju. Moda neete umreti: moda ete biti dovoljno sreni da pri padu samo slomijete noge. Nikola je grozniavo razmiljao. Rusilov je tano opisao nain na koji e on pobei. A sad, -idemo napolje komandovao je i niko ne srne ni za trenutak bilo ta da posumnja. Je li to jasno? Ako podignite glas, umreete. Ako napravite 'nepredvieni pokret, umreete. Jasno? Porunik nemo klimnu glavom. Kad su izali, u hodniku nije bilo nikoga. Dva porunika su odvela doktora u eliju. Rusilov ga je poveo prema stepenitu koje je vodilo na krov. Proli su pored alunvnijumskih i bambusovih sipki, tankih i veoma dugih. Nikola zastade. emu ovo slui? Bambusova trska raste na sve strane oko ove graevine ree Rusilov. Seljaci su je sakupljali i ostavljali je ovde da sazri. A aluminijumske cevi da se trska privrsti i zatiti od zimskih vetrova. 475 Uzmite dve cevi naredi Nikola, a kad ga Rusilov poslua, on brzo ree ne aluminijum, trsku.

Na krovu, Nikola naredi Rusilovu da se svue i da svaki komad odee rairi po podu. Za to vreme, koristei njegov no, on presec svaku bambusovu trsku na pola. Zatim rasee porunikovu bluzu i pantalone. Skinuo je pertle s njegovih cipela. ta radite? upita Rusilov, drhtei nag u uglu. Nikola ne ree nita. Isekao je teak koni kai Rusilova na etiri ue kone trake. Koristei te trake i pertle, bacio se na posao. Radio je s predanou oca koji se priprema da napravi neverovatnog zmaja svom sinu. Ono to je, u stvari, napravio bio je hitovai, ono io nine nazivaju ljudskim orlom. Bila je to neka improvizo-vana letelica, jedrilica. Kad je zavrio, priao je kutu gde je bio zgren Rusilov. Bez svoje uniforme, obeleja svog ranga, kao da se smanjio. Kao mnogi vojnici, i on je prestajao da postoji bez svoje uniforme, oruja, naredbi. Zbogom, Rusilove ree Nikola, nagnu se prema njemu dodirnuvi juka, jedan od kjukona. devet organskih meridijana. Juka je bio ba ispod uveta. Rusilov se odmah onesvestio. Nikola se pope na hitovai. Prilino jak vetar du-vao je sa jugozapada, snaan i nepredvidiv. Zadrhtao je u sebi. Karma. Bio je beskrajno umoran i eleo je da spava. Spavau uskoro pomislio je sada moram da budem obazriv. Popeo se na kameni parapet. Nije bilo meseca, a uzeli su mu hronometar. Bila je mrkla no, nekoliko asova do jutra. Nije jo bio onaj trenutak kad se javlja udesna svetlost iznad sveta, ali on nije znao koliko jo ima do zore. Dva snana naleta vetra oborie se na njega, dok je jo privrivao veze. Kad je bio gotov, vetar je zamro. Bio je samo arlijanje na njegovom licu. Hajde, duni! Duni! mislio je. Kosa poe da mu vijori na vetru, oseao je kako se ledena ruka sputa na njegovo zajapureno lice i kako mu miluje povrede. Ojaanje. Tako prolazna stvar koju ovek ne moe da vidi, ali moe da je oseti. Zatvorio je oi i shvatio je da postaje snaniji. 476 477 Kad mu je telo osetilo da je pravi trenutak za pole-tanje, on iskoristi svoje snane miie na listovima i baci se u tamu, na tamnu stazu. Vrteo se jedno vreme u vazduhu, a zatim ispravio telo i uhvati vazdunu struju. Odleteo je beumno u no, kao slepi mi. Akiko je primetila Kotcna u rotenburou i pratila ga je odatle. Stigao je praznih aka a odlazio je drei u rukama dugu, lakiranu drvenu kutiju. Akiko, ije su oi navikle na takve stvari, odmah je znala da se radi o kutiji u kojoj se uva oruje. Sudei po duini kutije, ona nije mogla da sadri nita drugo nego daikatanu, najdui od samurajskih maeva. Skrivena u senci, ona se sledila. Koten je proao kroz krug svetlosti koji je bacao lampion i ona je dobro mogla da vidi drvenu, lakiranu kutiju. Bila je to ona ista kutija koju je ona videla, kako stoji otvorena izmeu Nikole i njenog mua. Koten je drao Nikolin ma! Kola su pratila kola. Ali, poto je bilo malo saobraaja tako kasno u noi, Akiko je morala da smanji svoja prednja svetla i da koristi samo svetlucanje zadnjih, farova Koteno-vih kola kao pokaziva pravca. Jednom ili dva puta, kad je put savijao na bregu, mislila je da ga je izgubila iz vida. Ali, kad bi se popela malo vie, zadnja svetlost njegovih kola bi se opet, po javila.

Morala je da pazi da ne bude primeena, jer ovo je bila slabo naseljena .oblast. Tama joj je pomagala i lako se u njoj krila i od vetog Kotenovog pogleda. Za manje od pola asa kako su napustili rotenburo Ko-tenova kola usporie, skretoe na levo i -nestadoe u bu-nju. Akiko brzo stade uz kraj puta i izae iz kola. Potrala je peice za Kotenovim kolima. Znala je da ne sme vie da ga prati automobilom, jer bi buka automobilskog motora mogla da upozori protivnika. Put je bio uzan i vijugao je, pa je Akiko teko pratila Kotena. Na maloj istini, okruenoj bambusovom trskom koja je tiho umcla na vetru, zaustavila se. Na sve strane je bilo ljudi. Bila je dovoljno blizu da bi mogla da uje ta govore. Nikola je pobegao! l A ta je bilo sa Satoom? Nije bila dovoljno dugo u rote nburou da bi saznala sve detalje. Saznala je samo da je ubijen neki ovek, verovatno gazda, u misterioznoj eksploziji automobila. Ko je ubijen? Nije znala. Koten je doao i uznemirio je: ali, ak i da se to nije dogodilo, ona ne bi mogla slobodno da se raspituje unaokolo a da ne izazove sumnju. Japansko drutvo je striktno podeljeno na klanove. Duh zajednice je veoma snaan. Ona nije pripadala ovde: stranac koji postavlja pitanja o neemu to vrlo lako moe da bude ak i ubistvo a u svakom sluaju je bila jedna neobjanjena smrt bio bi odmah primeen, i lokalna policija bi bila obavetena. Akiko nije smela da dopusti tako neto. Sada su joj neke stvari postajale jasnije. Govorili su samo o Nikoli. Nijedna re nije izgovorena o Satou: njegovo ime nije ak ni spomenuto. Akiko je iz toga mogla da zakljui samo jedno: Sato je bio mrtav. Moda je ba on poginuo u eksploziji automobila; ili je poginuo negde u ovom umovitom kraju. To sada nije bilo vano: jedan deo njene osvete neko je obavio umesto nje. Nije bila naroito srena zbog toga vie je volela da sama obavi svoj posao ali, prilagodila se trenutnoj situaciji. Nikola je sada 'bio njen cilj. Okrenula se od istine i poela paljivo da prouava okolinu. Primetila je odmah veliku graevinu-koja kao da je bila sagraena od samog dr-veta, ali Akiko je bila ubeena da nije. Neto dalje na jugozapadu, nala je ostatke hitovaija. Kleknula je, dodirnula ih divei se vetini s kojom je napravljen. Nasmejala se duboko u grlu. A onda je krenula za njim. Naravno da je Aliks pokuala da ga zaustavi. Nazvala ga je svim imenima, od luaka do mormona: ak je i plakala, i na kraju ga je preklinjala da ne ide. Iz svega toga, Kroker je zakljuio da se ona plai za njega. Ali, nije bio ba toliko siguran u to. Ona je ipak, pre svega, bila dobra glumica, vodila je ljubav svaki dan s kamerom. Mogla je da odglumi svako oseanje isto tako lako kao to je koristila makaru svako jutro, i skidala je uvee. 478 Ali, onda mu se uinilo da ona nema razloga da se tako ponaa. Zato se toliko protivila njegovom putu u Vaington? Jedino zato to je elela da on bude bezbedan. Ona je dobro znala ko je taj ko pokuava da ih uniti, ili ko je taj to nareuje da budu uniteni. Bila je to ista osoba koja je potpisala smrtnu presudu za njih oboje, osoba koja je prekinula zavet koji joj je dala. Gordon Mink je bio ovek pred kojim je Kroker sada stajao.

 Gde smo to, do avola? ree, okreui se oko sebe, zagledan u rastinje. U prokletoj afrikoj dungli? nije mu se dopadala otrina sopstvenog glasa koja je, verovatno, dolazila od preteranog uzbuenja. Ali, ta je mogao: zaista je ,bio preplaen, i to ne samo od ovog oveka i moi kojom je raspolagao ve i od samog sebe i onog to je nameravao da uini s Minkom. Mink se nasmeja, i Kroker ga pogleda, oseajui kako njegove, do tada skrivene emocije, izmiu kontroli. Trebalo bi da vas ubijem ovde, golim rukama ree nekako udnim, grlenim glasom. Mink jo nije mogao da se povrati od iznenaenja kad je ugledao ovog mukarca, ivog, kako stoji na vratima njegove kancelarije. Bio je to ovek za koga je verovao da odavno trune na dnu mora ili groba. Prineo je ruku slepoonici, kao da hoe da odagna ili bar sakrije bol koji mu je tukao u glavi, kao izdajnik. Trebalo bi da nauite da se obuzdavate, porunice. To je bilo najbolje to je za sada mogao da kae, trebalo mu je vremena da smiri svoja oseanja i da se pribere. Ovaj dan se brzo pretvarao u najgori dan njegovog ivota i on je odluio da kontrolie dalji tok stvari kako ne bi sve otilo isu-vie daleko; pakazao je rukom na stolicu. Molim vas, sedi-te. Koja nije minirana? ree Kroker, s grimasom. Sta to sada treba da znai? ree Mink, i odmah zaali to je to rekao. Bio je obeao sebi da nee polemisati sa porunikom Krokerom i da se nee sputati na njegov nivo. Ali, bol u glavi ga je dekoncentrisao. Pokuali ste da me ubijete tri puta: dva puta ste pokuali da ubijete Aliks Logan. Sta biste drugo oekavali da vas pitam kada se naem u vaoj blizini? 479 Mink se teko spusti u stolicu. On 'zareza u sebi bol postade skoro nepodnoljiv. Srce mu je ubrzano udaralo. O Iemu govorite? glas mu je malo podrhtavao. Lice mu je pobledelo ispod bronzane boje. Tek sada je poeo da shvata svu ozbiljnost situacije. Kroker je bio vie nego otvorena pretanja. Morao je paljivo da se nosi s njim. Kroker ikoji ga je paljivo posmatrao bio je radoznao ta e se dalje zbivati. Otrica njegovog besa istupila se. Mene i Aliks su i sledili od Ki Vesta. Napali su nas u Heliju, Severnoj Karolini i u Njujorku. To je pokuaj ubi-stva,'Mink. Mink odmahnu glavom. To ne shvatam ree, ne obraajui se direktno Krokeru. Nikada se nisam sloio da Aliks bude ubijena. Podigao je pogled kao da je odjednom postao svestan Kroke-rovog prisustva. Nikada tako neto ne bih uinio. Rekao sam joj da u joj potedeti ivot. Morate da mi verujete. Reci, Kroker je to dobro znao, nita ne znae. Ali, bilo je neeg u Minkovim oima dok je ovo izgovarao, bilo je u njima neke vrste molbe, preklinjanja, to ga je ubedilo. Video je da je i sam Mink kojeg je, inae, po Aliksinom opisivanju on zamiljao kao gazdupauka koji smilja i plete mree, izgubljen u sivom prostranstvu, kao i on sam. Obojica su odjednom bila izgubljena, zbunjena, nisu znali kojim pravcem da krenu, koji je dobar, a koji pogrean. Prvi put, otkako 'je uao u raskoni stan Angele Didion i naao njeno lepo

nago telo ledeno kao led, Kroker poe da shvata da u svemu tome ima mnogo vie od ubistva jedne manekenke. Mnogo vie. Ali, ko je onda to uradio? ree odsutno. Mink je morao da mu da taj odgovor. Kome je Mink poverio brigu o Aliks? Ko je trebalo da je uva? Tanja Vla-dimova, eto ko. Ista ona Tanja koja je nestala iz zgrade ko zna kuda za poslednjih 48 asova. Tanja ree polako. Ko je, do avola, Tanja? pitao je Kroker. Ona je ena koja je odobrila da vas ubiju improvi-zovao je, govorei napola istinu. Neto je poelo da svrdla u Minkovom umu. Jedan tamni i siuni satelit kojem je trebalo vremena i prostora da raste. Klica jedne ideje. Poetak ogromnog spasilakog posla. Neka vrsta uda za koje se ta480 no ne zna ni da li postoji. Mink nije verovao u boga, pa prema tome nije mogao da veruje ni u uda. Sve do ovog trena, moda. Normalnijim glasom ree: Kad smo ve kod Aliks, kako je ona? Sve u redu? Zbunjena je, besna, frustrirana i moda joj se itav ivot uniten svim ovim sranjem, ali, uglavnom je dobro. Mink otkri neku utehu u tome. Olakanje ga preplavi. Duboko je udahnuo, ali pre nego to je mogao da bilo ta kae, Kroker ree: Nemojte ni da mislite da u vam rei gde je. Ako bilo ta uinite sada protiv mene, ona e otii pravo Vrhovnom tuiocu i svi e sve saznati. Znam da to ne biste mogli da podnesete. Trebalo bi vam dosta da dokaete da nismo u pravu. Mink zastade za tren, kao da odmerava Krokerove reci. U redu ree najzad. Predlaem vam odgovor, neku vrstu pogodbe, ako vam se vie dopada. 'Kakvu vrstu pogodbe? Uprkos tome to je Mink gajio iskrena oseanja prema Aliks Kroker mu, ipak, vie nije verovao. On je odavno prestao Via ima poverenja u ljude. Evo ta vam ja predlaem. Neu vam nita i neu se potruditi da otkrijem gde je Aliks, ukoliko ona ne bude elela da mi se javi, naravno. Za uzvrat, vi ete mirno esti i sasluati ta imam da vam kaem. I razmisliete, veoma paljivo, o svemu. A ta onda? Odlino pomisli Mink ovaj ovek je pametan, ali kad bi hteo da sarauje. Ubio je dva moja oveka a izbegao je smrt od mog najopasnijeg, najsmrtonosni]eg, izdajnikog agenta Tanje. Moda on moe da uini ono to niko od mojih nije bio sposoban da obavi. Moda e on mislio je, dok je poeo da govori o Tanji Vladimovoj i njenoj izdaji, o njenom voenju operacije Sabljarka koja je imala za cilj uklanjanje/zatitu Aliks Logan moi da uniti ono to smo Protorov i ja zajedniki stvorili. K. Gordon Mink poeo je da se raduje. Kao ovek koji je uspeo da spase ivot sa same ivice smrti, Mink je oseao takvo uzbuenje da nije mogao da sprei treperenje prstiju. 481 Nije bilo teko prodati Krokeru ta treba da radi. Mink je imao da ponudi oveku koji je sedeo preko puta njega dva snana motiva znao je da ih ovaj nee odbiti. Da je situacija bila obrnuta, i da se on nalazio na Krokerovom mestu, i on bi se uhvatio na baenu udicu.

Osveta i patriotizam. To su bila dva najvanija razloga zbog kojih se Mink nadao da e Kroker prihvatiti njegovu ponudu. Tanja je lino pokuala da ga ubije: to je bilo neto to Kroker nije mogao da podnese. eleo je da je se doepa, i Mink nije mogao da ga osuuje zbog toga. Obojica su je elela, objasnio mu je. Jedino je Kroker bio u poziciji da moe da je se domogne, a Mink to nije mogao. A, onda, tu je bilo i to rivalstvo s drugom stranom. Ni Krokeru, kao ni Minku, nije se dopadalo da oni pobede. Imaete diplomatski imunitet zakljuio je Mink novi identitet kad su u pitanju carina i policija. Imaete punu podrku svuda gde vam bude potrebna saekao je malo a i nai ete se na istom poslu s vaim starim prijateljem Nikolom Lajnirom. Ono to je smatrao da e ga najvie obradovati sauvao je za kraj. Bio je to pravi mamac. I Kroker je zagrizao. Ali, pola asa kasnije kad su detektivu poruniku dati novi paso, krtenica, drugi dokumenti i novac ameriki dolari, japanski jeni, Amerikan ekspres trevelers ekovi i kad je odveden na Dals meunarodni aerodrom da bi stigao na avion za Tokio, Mink se odjednom slomio i, prvi put posle dugog zatvora u Lubjanki, poeo je da plae gorkim suzama. Mislio je na sve to su njemu uinili i na ono to je bio prinuen da uini. Za to vreme, objekat Minkove ljubavi i mrnje sputao se na aerodrom Narita u Tokiju. Nije imala ba prijatan let. Posle poletanja sa aerodroma Kenedi, uzela je ve pilule za spavanje i pala je u neko udno stanje izmeu sna i jave kojim su dominirale vizije iz njenog detinjstva. Protorov nije naputao njene snove. Bio je stalno ispred nje. U tom udnom stanju, Tanja se opet vratila u kolu u Reisi, najbliem gradu pored malog mesta gde su iveli njeni roditelji. U porodici je ve dolo do rascepa. Njen stariji brat Mihail nije se slagao s tim to im je otac policajac. Kao takav, bio je povezan sa KGB i, s vremena na vreme, ljudi u 482 crnim mantilima pojavljivali bi se na njihovim vratima da bi podsetili oca na patriotsku dunost da prijavi sve to je nepravilpo. Nekako ba u to vreme, direktor kole u Reisi doao je nekim starim automobilom do kue Raisinih roditelja da bi razgovarao sa njima. Tanji je bila ponuena stipendija. Bila je veoma pametna devojka, i direktor je smatrao da zasluuje da iskoristi tu priliku. Ali, neke su rtve morale da se podnesu. Nova kola je bila na Uralu, udaljena nekih 750 kilometara od kue. Tanjina majka je plakala zbog toga. Sin joj je ve otiao, a sada i Tanja. Ali, Tanjin otac je bio vrst. Rekao je da je on samo seoski policajac, ali da njegova deca treba da budu neto vie. I tako je ta stvar reena na zadovoljstvo direktora kole jer je ovog pritiskao Protorov da dovede Tanju u tu specijalnu kolu. Naravno, ni Tanja ni njeni roditelji pojma nisu imali kakve je vrste ta nova kola. Akademija, rekao je direktor. Tek kad je stigla u tu novu kolu, Tanja je otkrila ta je to i ta e biti od nje. Pisala je svake nedelje kui. Nikada nije spomenula, ni roditeljima ni bilo kome drugome, kakve je prirode ova akademija mada je elela da to uini, naroito zbog oca jer je znala kako bi on bio ponosan da to sazna tim pre to je strahovito patio zbog Mihailovog izdajstva. Protorov. Pokuala je da ga nazove s aerodroma dok je ekala na jedan svoj kofer, a zatim ponovo kad je stigla u centar Tokija. Koristila je specijalni broj, ali je uvek dobila samo prazan zvuk.

To je nije uznemirilo, ali kad je u svom hotelu zatekla Pjotra Aleksandrovia Rusilova izbezumila se. Prijavila se u hotel, dala da se njen prtljag odnese u sobu a zatim je dopustila poruniku da je izvede na ulicu, u mnotvo ljudi s polucilindrima i kiobranima, kao da se nalaze usred londonskog Sitija. Mnogi su preko nosa i usta imali maske protiv zagaenog vazduha. Tanja proceni da Rusilov loe izgleda. Bio je bled i od nekud je stekao gadnu naviku da se povremeno nervozno okree, da bi video ta se dogaa iza njega. To joj se nije ni najmanje dopadalo. A jo manje joj se dopalo ono to joj je ispriao. 483 Koa joj je bila kao krep, kao najfiniji papir od pirin-ane trske, ali jo lepa i sjajna, iako je prela 79. godinu. Sutra u napuniti osamdeset godina rekla mu je. Nije bilo ponosa u njenom glasu, samo uenja da ivot moe da traje tako dugo. ak i sada, ona,je bila jedno od najlepih bia koje je ikada video. Kao dete, esto je poredio njenu lepotu sa lepotom svoje majke. Uvek je otkrivao da njena savrenost gubi u poreenju sa egzotinom lepotom eong. Sem toga, bilo je prirodno za njega da bude vie odan majci. Ali bilo je u tome jo neega: on je nju mrzeo zato to je bila Saigova majka i to je bila zaslepljena pa nije videla kako je on zao. Mogu li jo neto da uinim za tebe? pitala je Itami. Spustio je glavu. Ne, Haha-san nazvao ju je majkom, a toliko toga je prolo izmeu njih da je mogao da je tako nazove od onog trena kad se pojavio na njenim vratima. Zivela je tamo gde je oduvek ivela, otkako ju je upoznao, na ivici Tokija prema severozapadu, nedaleko od mes-ta gde su se Akiko i Saigo venali. Nikola je s mukom doputovao od Hokaida. Nou je upao u prodavnicu s odeom i, snabdeven toplom odeom i novcem, krenuo je na Hakodate. Mogao je da ukrade kola, ali nije hteo da ostavi tako vidljivi trag, jer to bi lako pratila ak i policija koja e bez sumnje doi da izvri uviaj posle upada u radnju s odeom. Policajci e to ispitivati predano, kao to Japanci sve rade. Sto im bude dao, manje nagovetaja bolje e se oseati. Povremeno je putovao autobusima a koristio je i auto--stop. Izbegavao je glavne puteve jer je znao da se tu tragovi najlake ostavljaju. Najzad je, u gradiu na junoj obali, preao feribotom moreuz Cugarukaikio i naao se u Aomoriju, severnom ste-novitom delu Honua. Poto nije imao nikakvih dokumenata, nije mogao da iznajmi kola pa je opet morao da koristi autobuse. Kretao se prema jugu, u cik-cak liniji. Plaio se ponovnog susreta sa tetkom. On je bio taj koji je ubio njeno jedino dete: njegov otac je kaznio njenog mua, a zbog toga je Saigo otrovao Nikolinog oca i sledio je njega sve do Njujorka. 31* 484 Nije znao kako e ga primiti: nije znao ta da joj kae. ta su bile reci bilo kakve reci, pred smru. Nikola je mislio d,a su reci izvinjenja najgluplje i najneadekvatnije za tako neto, naroito u engleskom jeziku. Ali, nikakve bolje reci nisu postojale ni na japanskom, ni na bilo kojem drugom jeziku sveta.

Kuu je sazidao arhitekta koji je ve bio dosta star kad su ga Itami i Sacugai angaovali. On se divio starim stilovima XVII veka, koji su, kako je govorio, bili najbolji. Vreme e to dokazati, istorija e biti njihova pobeda govorio je. Ovu kuu je zamislio po ugledu na jednu u Kiotu koja je nazivana Kacura Rikju. Bila je to kraljevska vila, podignuta pre etiri stotine godina, koja je jo bila najfinija meavina prirodnog i vetakog to je ikada stvoreno u Japanu. Ja pokuavam rekao im je stari arhitekta da podredim svoj duh prirodi tako da sve izgleda veoma prirodno a da priroda ostane netaknuta. Rezultat njegovog rada bio je, bez sumnje, izuzetan. Nikola je mislio da ima, moda, previe detalja na kui i kad je bio mlai nije je voleo. Voleo je samo jednu prostoriju u njoj: onu u kojoj se odigravala chano-ju. I ba u tu sobu je doveden, poto su ga na vratima saekale sluge. Kad je Itami obavetena o njegovom dolasku, okupala se i poslala je starog slugu da mu se nae. Starac je bio pogrbljen i stalno je neto, pevuei, govorio sebi u bradu ali nikako nije znao ta treba da radi. Oseajui se bolje nego ikada, Nikola je kleao sam u sobi, okrenut prema vrtu koji se video ispred. Prema vrtu je bio otvoren itavi zid, ali gornji deo je bio zaklonjen vesto uraenim i ukraenim papirom od pirinane trske. Prilikom Ceremonije aja, video se samo jedan deo vrta. Bilo je to tano prema enu: da deo okoline bude deo prirode, ali ne previe. Ako bi se videlo vie vrta, ovek bi bio preuzet le-potom rascvetale trenje ili sjajnim bojama jesenjeg lia pa bi izgubio koncentraciju, neophodnu prilikom obavljanja chano-ju i harmonija ovog prostora bila bi naruena. Sunevi zraci koje su razbile kronje drvea razlili su se po listovima zelene salate, pretvorivi je u tek iskupani buter i zagrejali su prostoriju do prijatne toplote. Usamljena ptica skakala je izmeu kamenja u vrtu, kljucajui tu i tamo. 485 Vetar zaljulja vrhove kedrova i nene senke se pokrenu-e po lakiranom drvenom podu. Nikola zarhta u sebi, setiv-i se kako je podrhtavao na hito hitovai, kako je odea vijorila na vetru, kako je ledeni noni vazduh ibao njegovo lice. Setio se svog straha da vetar odjednom ne zamre i da se ne srui u tamu. Uzbuenje i uas ispunjavali su ga i trovali njegovu krv. Ponovo je bio iscrpljen. Prestalo je dejstvo droge ali je njen efekat ipak jo bio prisutan u miiima, tkivima i mozgu. Vebanje je bio jedini lek da se to popravi. Pojavila se pred njim, uz utanje svile. Ustao je i poklonio joj se, dok je oseao kako mu srce bije u grlu. Bio je obuzet udnom velianstvenou njene lepote. Kao da vreme nije ostavilo traga na njoj, kao da je bilo njen prijatelj a ne neprijatelj. Pratilo ju je kao izmorena zver, i za nju njegovo proticanje kao da, nije bilo vano. Itami-san glas mu je bio samo apat Oba. Molim te sedi, Nikola-san. Posluao ju je, elei da otkrije ta se krije u njenim oima: ta joj je na umu. Poslueni su aj i kolai od pirina, i kad su opet ostavljeni, sami, ona ree. Lepo je to si se opet vratio. Srce mi se raduje to te opet vidim, vatai no musuko moj sine. Neto se slomilo u njemu i on se nagnu napred, sve dok elom ne dodirnu sjajan pod ispred sebe. Jecao je, nije vie mogao da obuzdava oseanja. Njegova japanska strana bila

je postiena zbog toga, ali njegova zapadnjaka strana trebala je to olakanje i to vie nijedna disciplina na svetu nije mogla da obuzda. Vatai no musuko glas joj je bio beskrajno ne-an, kao da je glas njegove majke znala sam da e se vratiti. Molila sam se da skupi hrabrosti za to. Plaio sam se, Oba glas mu je podrhtavao od suza plaio sam se zbog onoga Sto sam uinio. Nisam mislio da u moi da se suoim sa bolom koji sam vam naneo. Nisi mi naneo nikakav bol, Nikola rekla je'neno. Oduvok sam vie tebe smatrala sinom nego dete koje sam rodila. On je imao zao duh i duom i'telom je pripadao ocu. Sacugai je vladao njime, kao to sunce vlada zemljom. Sa486 cugai je odredio Saigovu ivotnu stazu: svojom paranojom zarazio je i Saigoa. Nikola postade svestan da se ona nijednom nije obratila kad je govorila o Saigou izrazom moj sin. To je bilo veoma udno za majku. Podigao je glavu, i oi im se susretoe. Nije otkrio u njima nikakvu Ijutinu, ak ni tugu. U njima je bila meavina rezignacije i ljubavi... ljubavi prema njemu. On je bio avo > rekla je Itami nikada ranije nisam verovala u te stvari i nisam verovala da je tako neto mogue kad je ljudsko bie u pitanju. Saigov sluaj je neto posebno. On je imao neku specifinu istotu due. Da je to usmereno u dobrom pravcu, on bi bio veliki ovek. Poto to nije usmereno kako je trebalo, to je za mene postalo teret s kojim moram da ivim. Trebalo bi da se stidim ako kaem da sam esto elela da bude mrtav. Ali, ja se ne stidim. Zato bih se stidela? Sve sa im bi on doao u kontakt, nestajalo je i umiralo. On je bio unititelj duha. Pa ak i da je tako ree Nikola nisam ponosan to sam ga unitio. Naravno da nisi ree ona ali poneo si se s puno dostojanstva i asti. Ti si sin svoje majke. Odjednom je shvatio da mu se ona osmehuje. Bez daljeg razmiljanja on je uinio isto, dok mu srce postade lako jer kao da se oblaci sklonie posle bure. Dugo vremena nita nisu govorili ni radili; jednostavno su uivali to su zajedno a njihove due pronaoe vezu i obogatie odnos koji je bio optereen teinom prolosti. Srena sam to si doao rekla mu je sutradan ujut-ru. Imali smo jedan-dva zemljotresa, nita strano, ali ipak prilino neprijatno. Nikola se seao prvog satelitskog snimka koji mu je Protorov pokazao i na kojem se jasno videlo raanje zemljotresa. Nita nije rekao o tome. Nisam odabrao vreme kad u doi. Oba: vreme je bilo izabrano za mene. Klimnula je glavom i osmehnula se. Zato svi moramo da uimo i da budemo spremni za prelaz gaza, zar ne Nikola? Bio je pomalo iznenaen. Nisam znao da itate Musaija. 487 itala sam i prouavala ga sada se otvoreno smeja-la. Ima toliko stvari koje ti ne zna o meni, mada u svetu ne postoji drugi ovek s kojim sam podelila toliko tajni kao s tobom. Poto je malo razmislila, Itami je nastavila. Ja sam uputila neke poslovne ljude na Saigoa: bili su to ljudi koje je unitio Rafael Tomkin: eleli su samo njegovu smrt. Nikola se okrete da je pogleda.

 Ne razumem. Misli li, vatai no musuko, da nisam znala u svakom trenu gde si ti kad si otiao od kue? Moja ljubav je dalekosena ba kao i moja zatita. U iju si se kerku zaljubio? Koliko je dugo trebalo Saigou da to sazna? Koliko dugo je trebalo da se dve prilike, izbruene tano kao dijamanti, uklope? Jedna lina i jedna poslovna koliko mu je bilo potrebno da to shvati? Bilo je to sve savreno logino. Nije mogao tome da odoli. Nikola je brzo razmiljao. Vi ste ga poslali za mnom? prineo je aku glavi: jedva da je mogao da poveruje u ono to je upravo uo. Dragi moj rekla je neno on je bio kao predvodnik krda bufala ili kao divlji vepar iz naih uma kad je ranjen. Bio je opasan, i postajao je sve opasniji svitanjem svakog novog dana. Nisam smela da iste savesti dopustim da se to nastavi. Zastala je u etnji i, prvi put otkako je doao, dodirnula ga je, bio je to blag ali odluan pokret, pun kao to je sluaj sa svim japanskim gestovima znaenja. Zar si mislio da bih ga poslala na tebe da sam'znala da moe da te povredi? Ja sam ga svesno poslala u smrt. Moda sam ga ja lino ubila, ako bi to neko hteo drugaije da shvati. Mnogi ljudi su poginuli tom prilikom. Oba. Trebalo je i na to da mislite. Nije nita rekla, a nastavivi da se kree u senkama borova. Sta jo moe da mi kae, vatai no musuko? ivot nije savreen, poto ljudska bia nisu bogovi. A bogovi, ve po svojoj odrednici, ne ive ve egzistiraju. Opet su zastali i ona je poloila dlan na stablo drveta. 488 Zao mi je zbog smrti... bilo zbog koje smrti. Ali estp i zdravo tkivo mora da se isee da bi se odstranilo bolesno. To nije poteno, i to nije ono to ja zagovaram. Ali, vreme je da nauimo da preemo gaz. Ne moemo mi da biramo dogaaje ve dogaaji biraju nas, kao to si rekao. On nije ba tako rekao i znao je da Itami to zna. Ono to je ona rekla bilo je mnogo zgodnije, u svakom sluaju. Znao je da ono to se dogodilo izmeu njega i Saigoa nije imalo nikakve veze ni sa njim ni sa Saigoom. To je bilo pdreeno generaciju ranije, neprijateljstvom izmeu njihovih oeva. Sinovljeva dunost ih je obavezivala da obave ono to je bilo zamiljeno mnogo godina ranije. Ipak, on nije mogao a da ne misli na sve one koji su nestali zbog duga asti, zbog neega to ih se nije ticalo: Ajlin Okura, Teri Tanaka, doktor Dirfort, i ko zna koliko policajaca i drugih ljudi ija imena nije ni znao, Da, ak i sjajni Lju Kroker. Nikola je u potpunosti shvatio mudrost tetkinih reci, ak se slagao sa njima. Ipak, neto je u njemu trgnulo, zovu-i iz daljine: Sve je to previe: i gubitak jednog jedinog ivota je isuvie velika cena da bi se ispunila giri. Posle izvesnog vremena, Itami ree: Bila sam iskrena prema tebi, Nikola. Sada mora da mi uzvrati tu ljubaznost. Reci mi zato si doao ovamo. Nisi to uinio samo zato da bi me video posle toliko vremena. Delom sam doao i zbog toga ree on, ali znao je da je, ipak, ona u pravu. itavim putem ka jugu^pitao se to isto. Neprestano ga je proganjalo jedno pitanje, nije mu davalo mira ak ni u snu. Nije mogao toga da se oslobodi. Akiko!

Ona nije bila Jukio, a ipak je imala lice Jukio. Zato? Svakako nije mogla da bude roena sa licem tako slinim licu njegove ljubavi. Priroda ne ponavlja svoja dela. Takva slinost mogua je jedino kod identinih blizanaca. A ako je njeno lice bilo doterano plastinom hirurgi-jom, to znai da je bila voena kao pas na uzici. A vodio ju je samo jedan ovek koji je eleo njegovo unitenje: jedina osoba koja je bila spremna na takvo emocionalno maltretiranje druge osobe. Itami je bila u pravu: on je bio pravi avo. Saigo. I zato je i on instinktivno doao ovamo, u kuu svog roaka, da bi naao odgovore na ono to je ostalo neobjanjeno. 489 Postoji jo jedan razlog, Oba: hitniji. Nedavno sam sreo enu koja je imala lice Jukio. Ona nije bila Jukio, ali je nekako istovremeno i bila Jukio. Njeno ime je Akiko. Itami se okrenula i pruila lice suncu koje je zamiralo. Poznavala sam enu tog imena, nekada rekla je nekada sam je volela: potovala me nekada. Kao to snaja i treba da potuje svekrvu. Nikola oseti kako mu se srce stee. Ono to je Itami govorila inilo mu se udovinim, neistim, skrnavljenjem. Bila je udata za Saigoa? uspeo je da upita. Itami klimnu glavom. Da li je bila uenica? Itami je dobro znala na kakvu vrstu uenja on misli. Samo na jedno uenje ... Jeste , glas joj je bio kao apat sreli su se u Kumamotou. Bila je tamo pune dve godine. Uila je, a zatim je otila. Kuda je otila? Ne elim da govorim o tome. Itami-san... Stidim se takvih stvari glas joj je bio leden, nekako staraki i tuan, prvi put otkako je doao u njenu kuu. Nemoj da me prisiljava da govorim o tome. Pokrenuo se i stao ispred nje. Moram da znam. Moram! Ona je ena vaeg sina Ne nazivaj ga tako! Ona je Saigovo poslednje oruje protiv mene, zar to ne shvatate? Ako mi vi ne pomognete, plaim se da e ona uspeti u onorne u emu on nije. Oi su joj bile sasvim jasne kad ga je pogledala. t Da li je to istina? Zaista je tako? Klimnuo je glavom. Hai, Oba. U planinama negde na severu ivi sensei. Ime mu je Kioki. To nije ime ree Nikola, 'zaprepaeno to je stanje: ludilo. Bez obzira na sve, Akiko je otila tamo: tamo je nauila da krije svoj va: tamo je nauila jaho. Itami napravi grimasu i okrete se od njega. 490 Eto, sada sam rekla sve to sam znala, mada mi je muka od toga. Dugo je ekao pre nego to je opet progovorio. Bilo je vie razloga za takvo njegovo ponaanje. eleo je, pre svega, da se ona povrati, da vrati svoj stav i dranje. Zatim, eleo je da se njegov duh napaja prijatnou ove prostorije to je na njega delovalo kao majino milovanje. I kao poslednje, nije eleo da se ovi trenuci koje je provodio sa njom tako brzo zavre.

Najzad se pokrenuo i rekao: Moram da idem, Haha. Da. Hoe li me poljubiti na rastanku, kao to je otac nauio eong da to uini? Itami se okrenula. Oi su joj sijale i bile su tako ogromne da mu se uinilo da je u njima smeten itav svet. Neno, njene ruke krenue da ga zagrle. Podigla se zatim na vrhove prstiju, pritisnula usne na njegov obraz kao da je to inila bezbroj puta ranije. Srean roendan, Haha apnuo je. ivi dugo, Nikola dahnula je Itami, ali ve u sledeem trenutku bila je sama u senci dok su ptice u prvom sumraku slatko urlikale iznad njene glave. Justina je ostala l ez daha pred Tokiom, kao to bi neki tinejder iz Nebraska ostao zaprepaen pri prvom susretu sa Njujorkom. Tokio je bio neto to ona uopte nije oekivala da e biti tako, niti je to i elela. Grad je pulsirao oko nje kao neonska svetiljka, a vazduh je bio teak kao u ugljenokopu. Uznemireno je ula u grad i kad je stigla do ulaza u Okuru, bila je spremna da se okrene i vrati kui. Da ostvari tu elju spreio ju je Nikola, ili ta-nije, pomisao na njega. Krejg Elond je odseo u Okuri. Malo ga je poznavala ali mu je lino u oajanju, napisala poruku i molila je efa recepcije da mu je preda im se pojavi, im se vrati u hotel. Popela se zatim n svoju sobu i sruila RC na krevet. inilo joj se kao da joj je koa premazana uljem, a kosa joj je bila masna, prljava od dugog leta. Uzdiui, ustala je i pusI * t 491 tila toplu vodu u kadu. Zelela je da se okupa u to toplijoj vodi. elela je da skine sve naslage prljavtine sa svog tela. Nasapunjala je itavo telo i ula u vrelu vodu, oseajui kako joj se zgreni miii oputaju. U tom trenutku zazvoni telefon. Ona prui ruku i podie slualicu telefona koji je bio i tu u kupatilu, nadohvat ruke. Javljao se Elond. On je obavljao neke poslove u svojoj privremenoj kancelariji u Sato Petrolhemiji i vratio se u hotel da bi se presvukao za ruak. On, inae, nije mnogo polagao na formu, ali skrenuta mu je panja da Japanci veoma dre do svega, naroito do odevanja. Kad ga je Justina upitala za Nikolu, Elond nije znao ta da joj kae. Osetio je uznemirenost u njenom glasu i nije hteo da je uzrujava jo vie, saoptavajui joj da pojma nema gde se njegov ef nalazi. Umesto toga, rekao joj je da e on da se raspita ta je s Nikolom i da e joj se javiti odmah im neto sazna. Spustio je slualicu, i istog trena nazvao Satoovu kancelariju. Rekli su mu da'se gospodin Lajnir nije javljao. Ponudili su mu da razgovara sa Nangi-sanom. Tanzan Nangi se vratio iz Hong Konga. To je bila velika novost za Elonda, i on nestrpljivo ree: Da, dajte mi vezu, molim. im je dobio vezu s Nangijem, odmah mu je sve rekao o Justini. ' Doite odmah ovamo s njom ree Nangi ja u razgovarati s mladom damom. Nangi spusti slualicu i udalji se od svog pisaeg stola. Spustio se na aerodrom Narita pre samo jednog asa i njegove misli su jo uvek jednim delom bile u Hong Kongu. Razmiljao je o vrstom iu i njegovom ocu Zmaju. Ali, njegove misli bile su

zaokupljene mahom Grin Pang trijadom. Uskoro e oni stupiti u akciju. Bie ubijeno dosta ljudi. Nema sumnje da e u akciji poginuti i gospodin Liu i mlada ena Sona Pien. No, bez obzira na ishod, Nangi nije imao nikakve veze sa tim. Bio je to rat Trijada: teritorijalna rasprava. Tako e bar novine pisati o tome, tako e narod i policija to da vide. To je bio uobiajeni nain ivota u Krunskoj koloniji. Lo Van e to morati da prihvati. Karma. Moda je trebalo da potrai svet od fen shui oveka, pre nego to se sporazumeo sa Nangijem. 492 U stvari, osvetnika akcija bil je dogovorena mnogo pre nego to je Nangi otiao da se sretne sa Lo Vanom u Okean-skom parku. Iz razmiljanja ga je trglo tiho kucanje na vratima. Nangi se okrete da vidi ko je to. Ugledao je Kei Haguru, jednog od Seiijevih starijih zamenika predsednika. Uite, Hagura-sane Nangi pomisli da ovek izgleda veoma loe. Moda mu je potreban neki slobodan dan da bi se odmorio. ovekov duh se najbolje oporavlja u porodici. Oprostite mi to vam smetam, Nangi-sane Hagura se ponizno klanjao. ovekovo lice je bilo bledo i Nangi odjednom, preko njegovih ramena, oseti neku uznemirenost u svim kancelarijama na spratu. Uite, uite, Hagura-san Nangijev glas je bio pomalo nervozan. Sta mogu da uinim za vas? Hagurina glava je bila oborena. Nije smeo da pogleda Nangija u oi. Upravo smo dobili izvetaj iz nae filijale na Hokaidu Tamo je bila... neka vrsta nesree. Jo niko nije siguran ta se, u stvari, zbilo ... Nangi se zavali unazad. Oseao je kako mu puls ubrzano bije. Kakva vrsta nesree, Hagura-sane?,Sta se dogodilo? Ko je nastradao? Plaim se da je neto u vezi Sato-sana Hagurin glas se odjednom promenio kao da pati od laringitisa. Bila je neka vrsta automobilske nesree. A Sato-san? oseala se panika u Nangijevom glasu. Kako je on? Niko se nije spasao ree Hagura. Nije hteo da kae onu krajnju re kao da e njegovo oklevanje popraviti itavu stvar. Hagura-san, recite mi naredio je Nangi. Stariji potpredsednik zatvori oi, kao da se plai onog to je neizbeno. Sato-san je mrtav, gospodine. Nangi je pazio da mu se nita ne vidi na licu. Najvanije je sada bilo da ne izgubi obraz. Kobun mora da napreduje. A Teni ne srne da eka. Hvala, Hagura-san. Cenim to vam je toliko teko palo da mi to saoptite. 493 Hagura se nakloni, prihvatajui kompliment. To je bila moja dunost, Nangi-sane -r bio je duboko impresioniran Nangijevim dranjem i skrivanje va. Oseao je da harmonija vlada ovom prostorijom i daje mo ljudima u njoj. Novost o nemilom dogaaju proirie se kroz kobun, priae se o Nangijevom heroizmu i gvozdenoj odlunosti, pa e i to mnogima pomoi da se suoe sa nestankom Seiija Sa-toa. Kad je Haigura otiao i kad je ostao sam, Nangi je izgubio ivce. Naprosto je eksplodirao. Suze su mu linule iz oiju: jedna pesnica ga je stezala za grkljan. Teko je gutao. Zagledao se kroz visoke staklene prozore.

Najpre Gotaro mislio je onda Obaama, Ma-kita. Ali Seii, ne, on nikako ... S kim sam mogao u ivotu da razgovaram nego s njim? Ko je mogao da me bolje razume od njega? S kim u sada razgovarati? pitao se oajno Nangi. Kome e sada pokloniti svoje poverenje? Kome e se hvaliti pobedom koju je ostvario u Hong Kongu? Sada je ostao sasvim sam. Nije imao vie nikoga na svetu. Ispunjavao ga je bes koji se istovremeno smenjivao sa najdubljom tugom. Mrzeo je boga u koga je toliko verovao i kome je predao svoju duu. Kako si mogao tako neto da mi uradi? bio je besan i na Seiija to nije razumno. Bes, okrutnost ina i nepravda onog to se dogodilo potpuno su ga obuzeli. Bili su kao blizanci Tanzan i Seii, znali su svoja srca, verovali su jedan drugom. Svaali su se, raspravljali, ali i duboko potovali. I kao i uvek, sve te dobre bitke na kraju su zavravane na obostrano zadovoljstvo. Ali toga vie nema. Zato? Da je Nangi bio sposoban da objektivno razmilja u tom trenu, shvatio bi da je on izgubio mnogo vie od prijateljstva do kojeg mu je najvie bilo stalo u ivotu. Izgubio je istonjako oseanje prihvatanja neminovnosti i rezignacije, vero-vanje u kosmiki smisao ivota. Izgubio je svoje mesto u poretku stvari, a to je bilo zaista ozbiljno. Ponovo je navukao masku svakodnevice i obinosti kad je Krejg Elond uveo Justinu u vrt na petom spratu, gde je Nangi eleo da je primi. Predstavnik Tomkinove 'industrije nije se dugo zadrao. Predstavio ih je jedno drugom, a zatim je pourio na neki poslovni ruak. 494 Tako, dakle mislio je Nangi posmatrajui Justinu od glave do pete to je kerka Rafaela Tomkina. Da li je jo zaljubljena u onog gaiina Lajnira? interesovalo ga je to. uo je kako su se hladno sreli i razili na Tomkinovom pogrebu. Da li biste mi dopustili da vam izrazim svoje lino sauee, gospoice Tomkin? ree Nangi, naklonivi malo glavu. Poznavao sam lino vaeg oca i veoma sam mu se divio. Justina umalo to ga ne ispravi: Ja sam gospoica To-bin ali ve joj se to ime koje je nekada davno smislila za sebe inilo nekako vetakim i nestvarnim. Zato, umesto toga, ona samo klimnu glavom: Hvala vam, Nangi-sane. Va velianstveni buket koji ste poslali na sahranu duboko me dirnuo osvrnula se oko sebe. Kako je lepo ovde. Sada je on klimnuo glavom. Smem li da vas ponudim piem? Popila bih din i tonik rekla je, sedajui na jednu od stolica pored bara od zelenog bambusa. ta li se ovde dogaa? pitala se. On je star i potresen zbog neega. Od Nikole je nauila da ne srne da postavlja direktna pitanja. Srknula je svoje pie i pravila se da ne primeuje kako Nangi hrama dok je prilazio od bara prema stolici na kojoj je ona sedela. Pomalo sam iznenaen to vas vidim ovde u Tokiju ree on, poto je seo pored nje. Da li bih mogao u bilo emu da vam pomognem? Treba samo da zatraite. Jedna mlada slubenica poi e s vama u kupovinu po najboljim prodav-nicama po gradu. Za vee u vam obezbediti mukog pratioca... Dola sam ovamo zbog Nikole ree ona, prekinuv-i ga u pola reenice.

Videla je jasno da on ima odreena predubeenja o njoj zato to je ensko, ali odbacila je to, pravei se da ne primeuje. Naravno, nije mu to ni na koji nain pokazala. Bila je mirna i ledena spolja. U Nangijevim oima to je nailo na odobravanje i osvetlalo joj je obraz. Uprkos svojim uvreenim miljenjima o enama, morao i e sam sebi da prizna da je impresioniran. 495 Shvatam. To je sjajan razlog za tako daleko putovanje koji se mora potovati. I dok je on zastao, Justina oseti kako se hladi iznutra i kako ima neodoljivu elju da krikne: Sta je bilo? Sta se dogaa? Da li je Nikola iv? Da li znate gde je sada? i sama se zaprepastila mirnoom svog glasa. Nikola bi bio ponosan na nju da je sada vidi. Ali, na tu pomisao suze joj pojurie niz obraze. ta li se dogodilo? pitala se ponovo oajniki. Na alost, ne znam ree Nangi i ja sam se upravo sam vratio sa dugog i zamornog poslovnog putovanja. l mene tek obavetavaju o svemu to se zbilo u mom odsustvu. Tako je prokleto miran mislila je Justina kako mu to uspeva? Nije bila svesna toga da se i Nangi isto tako divi njoj zbog mirnoe. Svakog trenutka Nangijevo potovanje prema ovoj gai-in bilo je vee i vee. U poetku je sve to bilo veoma uzdra-no, a zatim je pustio svojim oseanjima na volju. Zbog njenog va odluio je da joj kae ono za ta bi joj inae bili potrebni asovi da sazna. Bojim se da je dolo do nezgode, gospoice Tomkin. U mom odsustvu Sato Seii upotrebio je japanski nain izgovaranja imena ubijen je u automobilskoj nesrei. O, boe Justina je vrsto stegla ake u krilu, za-boravivi sasvim na pie. Da li je bio ... sam? glas joj je bio sasvim tih. Shvatam vau zabrinutost ree Nangi i koliko ja znam, bio je sam u trenutku nesree. Justina zatvori oi, a jedan mii poe da joj poigrava na onom kapku. Veoma... mi je ao, Nangi-sane rekla je molim vas da primite moje sauee. ula sam dosta o vrlinama Sato--sana i u linom ivotu, i u poslovnom. Nangi se otvoreno zagledao u nju. Kako to da nije pokazala odvratnu potresenost, kao svi varvari? Kako to da je tako jednostavno izrekla to misli, a pritom nije aludirala na bliskost Satoa i Nangija, to bi njemu bilo veoma neprijatno u ovom trenutku. Nita od toga. Jednostavno je na pravi nain izrazila svoja oseanja, dostojanstveno mu se obrativi, sauvavi tako i svoj i njegov obraz, a istovremeno odavi poast Sato-sanu. 496 Cenim vae sauee, Tomkin-san ree on glasom u kome se oseala potresenost moete da se vratite u hotel, ili, kao to sam malopre rekao, moete da odaberete nekoga da vas prati po gradu. U svakom sluaju obavestiemo vas im budemo neto saznali o Lajnir-sanu. Ako vam ne smetam, najradije bih ostala ovde ree Justina ali, samo pod uslovom da vi smatrate da vam neu smetati. Neete mi smetati ree Nangi i pozvoni da doe Kei Hagura. Nauio je lekciju: ene ne treba potcenjivati. U gustoj umi koja je okruivala Itaminu kuu, Nikola krenu u potragu, koristei jednostavna orua koja je uzeo iz kuhinje svoje tetke, uz njeno odobrenje.

Traio je odreene jame u zemlji i na to je izgubio dosta vremena. uma je bila mnogo gua nego kad je on bio mlad. Ali, moda mu se to samo inilo. Kad bi mu se kroz gusto granje ukazalo nebo video je da je nekako udno, ute boje. Bilo je jasno da se dan zavrio mada ni ovo jo nije bio sumrak. Vazduh je bio nekako udan, teak, pun vlage, ni daka vetra, ni travka da se po-meri. ak su se i insekti umirili. Nije video ptice. Najzad je naao ono to je tako dugo traio i bacio se na posao. Veliki deo vremena proveo je na drvetu, ekajui. Kad je najzad obavio ono to je nameravao, bio je sasvim zadovoljan i otiao je odatle. Uskoro je naao skupinu stena i smestio se iza njih da eka. I tako ga je Akiko zatekla: sedeo je u lotos poziciji. Tama je ve ovladala krajem, dugake senke, plave kao led vukle su se po tlu, preko kamenja i divljeg cvea. Bilo je ono doba veeri kad se smenjuju dan i no. eve i crvendai povukli su se pred slepim mievima i sovama, divlje svinje i zeevi ustupili su mesto lasicama i 'lisicama. ulo se tiho komeanje. Zastala je ispred njega. Izronila je iz lia kao jo jedna senka, poela je da mu se pribliava. 497 lafje. Zao mi je to ti nisam donela tvoj dai-katana rek Da li bi me ubila s njim? Odgovorila mu je sasvim mirno. Doi da razgovaramo. Nikola joj prie. Mislio je na Masaigi Kusunokija. Otkako je Sato pomenuo to ime u vezi sa Tenijem, neprestano je razmiljao o njemu. Iako je bio ve odavno otiao iz Joinoa, nije uo za drugog senseia sa tim imenom u Japanu. Znao je da Sato nije lagao i da njega nisu lagali. Zato bi, inae sve to bilo uinjeno? Nije mogao da smisli nijedan valjan razlog. Masaigi Kusunoki je postojao, dok nije ubijen. Ko je on bio i ko ga je ubio? Da li ga je ubila Akiko, njegova uenica, smiljajui to dok je sedela preko puta njega na tatamiju, krijui svoj va, onako kako ju je Kioki nauio. Njen sensei je oseao samo sjaj njenog va i zato je bio neoprezan? Da li e ona to sada da uini i sa njim? Zelena trava sluila im je kao tatami. Tama, koja se prikrala preko vrhova bregova i drvea, obavila ih je. Bilo im je udobno u njoj jer su bili bia noi. Oseali su se tu bezbedno i dobro. Slaba svetlost zvezda osvetljavala je njihova lica. Otkrio bih sve o tebi i da nisam video one istetovi-rane crtee ree Nikola. Samo ti moe da razume njihovo pravo znaenje glava joj se malo nagnula. Da sloio se on sa njom ja znam legendu Hsin-ga, onoga koji menja oblik: znam sve o akuma koju je stvorio uz pomo jahoa. Nasmejala se. I ti veruje u sve to? Verujem u Kuji-kiri ree on verujem u Kobu-deru i u Vu-Sing. Poznavao sam jednog maho zukaia ... podigao je glas da bi joj dao na znanje da nije jo zavrio i ona se vie nije smejala. I ti si ga poznavala. Zvao se Saigo. Imao je klju reenja u svom depu i sada joj ga je ponudio. Pomislio je da je bila spremna da ga prihvati, ali ne i da ga koristi. Nastavio je.

 Sada znam istinu. Tvoji zmajevi blizanci progovorili su svojini vatrenim jezicima. Pre nego to su ga ubili njegovi 498 ljubomorni zemljaci, Hsing je predao svoj akuma. On je bio scnsei mnogih vetina: tetoviranje je bilo samo jedna od njih. Tetovirao je svoje uenike da bi uvek mogao da ih prepozna kad budu neumoljivo vezani za toak karme. Da li si imala senseia, Akiko-san, koji te obeleio svojim veStim rukama? Ne mogu da zamislim da si ula u neki prostaki salon za tetoviranje na ulici mogao je da kae i vie, mogao je da pomene Kiokija po imenu, ali tako bi izgubio prednost. Dakle, ti zna za Vu-Sing ree ona, uzimajui klju reenja koji joj je on pruio: klimnula je glavom. Moda je za mene olakanje saznanje da jo neko zna o tome. I da je taj neko ti a ipak je itavo vreme mislila: Amida! Ne mogu da verujem. Gledam ga i moja ljubav prema njemu sve vie raste tako da moram prstima da steem svoju mrnju: moram da se koncentriem na nju, jer preti da mi isklizne kroz prste kao pesak. Hsingov akuma je posluio za ostvarenje stare osvete. Kod mene je isto. Moje porodino ime nije O f uda... Nije prekide je Nikola ono je Sato. A Sato-san, tvoj mu je mrtav. Sagnula je glavu. Nasluivala sam to. ao mi je oi joj poletee prema ledenoj svetlosti zvezda ao mi je to nisam mogla da okonam njegov ivot svojom snagom, koristei etvrti stepen Vu-Singa. Kung ree Nikola, koristei kinesku re za dvorac. Kastrirala bi ga pre nego to bi mu oduzela ivot. Manje nije zasluio rekla je Ijutito kao ni njegov prijatelj, Tanzan Nangi. On jo nije osetio moju stranu mo. Oni su zajedno smislili da unite mog pravog oca, Hiroija Simadu. Nikola je bio iskreno iznenaen. Tvoj otac je bio Simada zamenik ministra. Bilo mu je dobro poznato to ime, i to iz sopstvenog ivota jer je Simada bio jedan od prvih posleratnih pukovnikovih meta. Ali, njegova ena rodila mu je samo dva sina. Moja majka je bila njegova ljubavnica ree Akiko ponosno. Ona je bila tajuoiran u Joivari. Bila je tamo najbolja. Simada je poinio sepuku. Bio je to ogroman skandal. 499 Mudro su ga na to naveli Nangi, Sato i njihov mentor, Joiiro Makita. Nikola je znao da to nije bilo tano. Optube protiv imade bile su veoma teke i neoborive. Izmislili su lai, polu-istine, neloginosti. Ali, bilo je to dovoljno njeno lice je bilo iskrivljeno od mrnje i vie nego dovoljno, u atmosferi koja je bila na samoj ivici histerije kad bi se samo pomenuo rat. Oseala je kako se njene snage pribiraju. A tvoj otac, pukovnik Denis Lajnir, bio je taj koji je insistirao da se ti lani podaci objave. Lajnir je eleo da ukloni mog oca sa svog puta, i nije oklevao da potrai pomo za to sa svih strana. Nikola se dobro seao ta mu je otac rekao onog dana kad se Simada ubio, kad je naen u lokvi krvi pored svoje ene. Ne raduj se nikada smrti drugog ljudskog bia. Treba se radovati kad je zlo iskorenjeno, kad je avo uniten. Ako se ovek povee sa avolom,

naa je dunost da to osujetimo. Neki elementi u Ministarstvu spoljnih poslova nastavili su ono to je poeto jo pre rata u nekadanjem zaibacu, u njihovom kanmin itai, udruenju za kontrolu. oveanstvo ne moe vie da zatvara oi pred zlom. Nije bilo lanih optubi protiv tvog oca, Akiko ree Nikola. Ne mogu ^zaobii zloin i kazna. Ali i njemu samom ove reci su se inile nekako daleke i prazne. S mukom je mogao da odvoji svoje misli od tog lica, tako blizu svog. Kao da mu je bilo sasvim svejedno to mu je jasno da ona nije Jukio. To to je on oseao bilo je isto emocionalno i nije imalo nikakve veze s razumom. ta je on to video u njoj da je reagovao na ovaj nain? Ni na koji nain nije se odraavala opasnost a, ipak, oseao je da'je u velikoj opasnosti. Uprkos onome to mu je rekla Itami, uprkos onome to je sam znao o Akiko, ne raunajui i ono u staje sumnjao, bio je pravi ok za njega da ne osea nita drugo sem sjaja njenog va. Potpuna harmonija. Nije mogao da oseti ni da kae ta ona, u stvari, osea prema njemu. Nije oseao agresiju, nije oseao neprijateljstvo, nita negativno. I ponovo je otkrio da se pita da li se isto tako oseao i tajanstveni Masaigi Kusunoki trenutak pre smrti, tren pre nego to je Akiko posegnula za svojim jaho i oslobodila ga ivota. 32* 500 Iskoristili su pukovnika rekla je. To mora da shvati. Oi su joj bile tvrde kao kamen. Nahranili su ga ubretom i on ga je progutao. Bez obzira ta su Sato i Nangi zasluili, nije trebalo da u tom procesu nastradaju jo tri nedune osobe ree on, ne obraajui panju na ono to ona govori. Ne govori meni o nedunosti odvratila je. Nema nikakve nedunosti u toj kompaniji. Dvoje su krivi, a svi ostali snose krivicu jer pristaju uz njih. Nikola pomisli na Joidu. Bilo mu je ao te ene, kao to je oseao neverovatnu tugu i zbog ove ene koja je sede-la nadohvat ruke. Sta ovek moe da uini od svog ivota mislio je. Posle ovoga to sam video, nemam vie nikakve nade. Ipak, on je postigao jedan od svojih ciljeva. Saznao je sve ono to je eleo da zna. Po njenim recima je osetio da mu nee dopustiti da se jednostavno digne i da ode. Bez obzira kakva su njena lina oseanja, ona je bila isuvie dobro istrenirana i obuena i, mada je njen duh pred kraj bio slab kao duh njenog mua, prokletstvo jahoa ju je preuzelo. Nije mogao da je ubedi u istinu. Kao to je Akutagava-san rekao, snaga jahoa, je razorno delovala na um i duh, pa je preputanje toj vetini predstavljalo strahoviti rizik za svakoga. Rizik je bio mnogo vei nego pri uenju i korienju borilakih vetina. Posmatrao ju je sada potpuno novim oima, pogledom u kome se razaznavalo novo saznanje. Jer, on je tek sada video s kim se, u stvari, naao direktno licem u lice. Ona je bila mi-ko, vetica koja je mogla da posegne za ivotima drugih bilo kada, prikrivajui svoju pravu nameru i oduvavi ivot kao da je snena pahuljica. Prestanak ivota mogao je da nastupi usred zagrljaja, usred strasnog poljupca: on ne bi ni osetio razliku, ne bi osetio siktanje njenog va, prekid harmonije pokretanjem agresivnosti. Ne bi ak ni znao da je ona krenula Putem. Njena namera je bila ispod njegovog saznanja i znao je da je dobro uinio to je proteklu no proveo u iekivanju, na drvetu. Znao je da je sada suoen sa smru. Nije mu se inilo da je to ironija to mu se smrt javlja u liku njegove prve ljubavi. To je ak bilo nekako ispravno i dobro. Ako

501 treba da umre sada, njeno lice bie poslednje to e videti. Nestae iz ivota, sanjajui o Jukio. Veoma je mirno ree Akiko tiho. ivotinje se kriju, ptice su u jmezdima. ak je i vetar prestao da duva. Sve je to zbog nas. Oi su joj bile sjajne. inilo mu se da vidi mesec kako se ogleda u njima. Imale su sjaj i prelive najfinije svile: mnogo su ga podseale na oi Jukio. Mi smo ljubavnici, Nikola. Mi smo poslednji pravi ljubavnici na svetu. Kad smo mi vodili ljubav, nisu samo naa tela bila sjedinjena i spojena. Spojene su bile i nae due. Oblaci i kia spojili su nas, Nikola, spojili su nae due. Sada je svako od nas obeleen, kao to sam ja obeleena svojim zmajevima. Znaerno jedno za drugo sve dok budemo iveli. Bez obzira ta emo biti u novom ivotu, bez obzira kakva e biti naa karma, mi emo se uvek prepoznavati. Prepoz-naemo se bez obzira da li emo u novom ivotu biti ljudi, plovke, zmije. Ples duhova koji smo ostvarili, sauvae za-uvek nau vezu. Da li mu se pribliila? Nije mogao da kae. Njene reci su postale sjajne kao njene oi koje su sijale kao zvezde ija se svetlost probijala ak i do njih, mada su delimino bili skriveni u senkama drvea. Da li se sada naginjala unapred? Da li je to oseao pritisak njenih vrstih bradavica na miie na svojim grudima? Da li je oseao njenu toplinu koja ga obuzima? Da li je oseao njen dah mirisa kao krin na svom obrazu? Bez obzira na sve, on je oseao njen va, sjajan i vean kao more. Setio se njihove grozniave noi u Satoovom vrtu. Misli koje je eleo da odbaci ponovo su ga obuzele. Sato. Osetio je kako se jedna njena ruka sputa na njegova lea dok mu druga poiva na ramenu, a prsti polako poinju da miluju vrat. Seti se Satoa mislio je seti se kako si ga izdao. Seti se kako si propustio da ga zatiti, mada je to bila tvoja sveta dunost. Za njega je sada bio samo jedan jedini put, postojalo je samo to. Ne! uzviknuo je. Njegov krik je odjeknuo kroz no. Ne mogu to da dopustim! Ne mogu da volim tebe miko! 502 I dok se izvlaio iz njenog zagrljaja, izvukao je manji no koji je uzeo u Itaminoj kuhinji. Mada je to bio samo kuhinjski no bio je veoma kvalitetan, pravo oruje asti. Bez oklevanja Nikola zabode otricu noa u svoj trbuh. Krv iknu, potpuno crna u noi, zasija na njegovim kolenima, na travi, na Akikinom krilu. Nikolino lice je bilo iskrivljeno u agoniji. Glava mu je drhtala dok je povukao seivo noa horizontalno, s leva na desno, preko donjeg dela svog trbuha. Zarezao je tano tamo gde je hara. Akiko je bila okirana. Oi su joj bile irom otvorene. Amida! dahnula je. Toliko krvi. Jurila je kao potok iz njega, iz samog centra njegovog bia, unitavaju ga, ruei njegovu snagu, otimajui njegov ivot. Razna oseanja sukobljavala su se u njoj. Olakanje i tuga, ok i panika. Zadovoljstvo i strah. Da li je to bio kraj njenih traganja? Da li je to bila kulminacija njene, dugo smiljane, osvete? Ona je znala ta je to, ali je sada poela da sumnja da je to ono to nije elela. Borila se itavog ivota da se oslobodi enine tradicionalne uloge da bude sluavka mukarcu.

Njeno odbacivanje svega onoga to je bila njena majka, njeno odbijanje poniavajueg statusa taju imalo je to u osnovi. Odatle je polazila i njena odluka da savlada borilake vetine, ono to je inae bilo namenjeno samo mukarcima. itavog ivota borila se da zauzme mesto rame uz rame s mukarcima. Ali, sada je poela da shvata da je samo bila pion kojeg su, svojom mrnjom, gurali levoesno ljudi za koje je mislila da su joj najblii: Kioki, Saigo i, na kraju Simada. Shvatila je da je vie od ostalih na tok njenog ivota uticao ba njen otac. Ba kao to je Saigov otac uticao na njegov ivot. U tome su ona i Saigo bili jednaki. Potpuno isti. Savreno zli. Suvie je kasno dola do tog otkria. Bila je potrebna smrt bia za koje je sada znala da ga je volela na nain na koji nikada do tada nije volela nijednog mukarca ili enu. Otvorila je usta da neto kae, rairila je ruke da mu polcne svoju nameru, ali u tom tronu, zemlja poe da drhti kao da je pretvorena u vodu monim iaho-m, moi koja je bila iznad njene. 503 Na sve strane ule su se eksplozije koje su sablasno odjekivale u tami, a samo tren ranije sve je bilo tako mirno. Svet se zaista raspadao, otvorio se kao razjapljene eljusti. Livadsko cvee i grmlje, drvee i trava nestajali su, sputali se u crne rupe bez dna. Otrovni gas je poeo da je tipa za nozdrve. Oseao se miris sumpora i rastopljenog metala. Tada je izgubila ravnoteu, poela je da pada i da se kotrlja. Zahvatila ju je strahovita vrtoglavica da vie nije mogla da razazna gde je nebo, a gde je zemlja. Mogla je samo da isprui ruke i da pokua da se uhvati za rastinje i drvee koje je izmicalo njenim prstima. I Nikola je pao i valjao se i prevrtao ve posle prvog udara zemljotresa. Epicentar zemljotresa, kao to je i predvi-deo sovjetski satelit, nalazio se kilometar istono od mesta na kojeni su oni bili. Nikola je, u stvari, baen u vazduh s mesta na kome su 011 i Akiko kleali. Odleteo je dalje od blistave lokve krvi koja se stvorila kad je on rasporio lisicu koju je ranije bio zavezao oko stomaka, ispod kimona. Udarao je o stene koje su se raspale od snage potresa i ije su ivice otre kao seiva. Stene su se lomile kao ljudske od jaja. Nikola je pokuao da stane na noge, ali podrhtavanje zemlje bilo je jo isuvie jako, i on se ponovo naao na tlu. Bio je odbaen najmanje petnaest metara od mesta na kome su kleali. Podigao je glavu da potrai Akiko. Nije mogao da je vidi, ali to ga nije ni najmanje iznenadilo u itavom haosu. Bio je u sreditu sveta koji je poludeo. Tamo gde je nekada stajalo veliko drvee, sada su zjapile samo ogromne crne rupe. Liile su na krezuba usta. Drvee je trcalo iz zemlje s korenjem nagore, kao da je neko hteo da se poigra s njim. Nikola je poeo da pue unazad, prema mestu s kojeg je odbaen. Za to mu je bilo potrebno dosta vremena. Morao je da zaobilazi mnoge prepreke i da zastane zbog novih podrhtavanja tla. Najzad je doao do pukotine u tlu, gde je trenutak ranije bila zelena trava. Bilo je udno to se ta ogromna pukotina nalazi ba tu, gde je tren ranije on kleao. I sam je zastao, mada je od detinjstva bio navikao na tako neto. Ali, ovek 504 se nikada ne navikne na zemljotrese i njihovu dinovsku snagu koja raskida zemlju.

U tiini koja je zavladala posle zemljotresa, uinilo mu se da uje slabaak glas. Polako je dopuzao do ivice pukotine. Strane su joj bile grube, nepravilno raskinute. Ugledao ju je duboko dole. Njeno siuno ovalno lice bilo je okrenuto prema njemu i provirivalo je iz kra granja, lia i zemlje. Nikola. Video je te oi, jo krupne i sjajane. Oi njegove Jukio. Pokrenuo se prema njoj, ali je osetio kako se zemlja rui ispod njegovih grudi. Praina i kamenje poletee prema njoj i ona uasnuto kriknu. Polako se povukao unazad. Potraio je drugi put prema njoj. Moda bi mogao da se spusti po drvetu koje je bilo ba iznad nje. Ali, nije mogao da vidi kako se to drvo dri tako uglavljeno i, ako bi ga on pomerio svojom teinom, drvo bi je smrskalo za tili tren. Nikola! Neto u njenom glasu privue opet njegovu panju. Bacio je opet pogled u pukotinu. Nita. Samo se njen glas pro-menio, ne samo u snazi ve i u boji. Ne pomii se upozorio ju je ne smem da riziku jem da siem. Mogao bih da oborim drvee i kamenje na tebe. Moram da naem lijane da ti ih spustim kao konopac. Ne! Neto u njenom kriku ga je upozoravalo. Sledio se. Ne ostavljaj me, Nikola. Nemoj opet! Zaula se potmula tutnjava, negde duboko ispod zemlje. Da li je dobro uo njene reci? Nikola nije mogao da ve-ruje. Zar je rekla: Nemoj opet! Onda silazim do tebe viknuo je. Ne, ne, Amida, ne! video je njeno lice, osvet-Ijeno svetlou zvezda koje su sada posle zemljotresa sijnle nekako jae poginue! Neki pokret se osetio u pukotini. On se ve bio napola spustio traei bosim stopalima vri oslonac. Video je kako se Akiko hvata za korenje nekog drvcta koje je liilo na Gordijev vor. Ali, ona nije imala magini ma u rukama i nije mogla da presee taj splet. 80S Tutnjava je dostigla vrhunac i Nikola vide kako se svet ponovo epa. Duboko ispod njega ploe su se dizale a pritisak je izbacivao tone stenja i zemlje uvis. Zidovi pukotina zadrhtae i jo vie se otvorie. Kao da je i samo nebo uestvovalo u ovom uasu. Zvezde su poele da mirkaju, dok se zemlja uvijala u agoniji. Nikola 'je uo zaglunu buku koja se prolamala na sve strane. Mislio je da e mu bubne opne prsnuti od buke. Video je kako drvo nestaje u pokotini. Otvorio je usta da krikne, ali onda je morao da usmeri panju na to da se izvue iz smrtonosnog zagrljaja koji je pretio da epa i njega. Kad je opet mogao da pogleda, kao da je video jedan sasvim drugi svet. Nije bilo ni drvea, ni rascepljenog kamenja, nije bilo ni pukotine. Svet se promenio. Sve to je posmatrao samo tren ranije, nestalo je. A sa svim tim nestala je i Akiko. Prva poznata osoba koju je Nikola ugledao kad je izaao iz bolnice Toranomon u Tokiju bila je'Tanja Vladimova. Nije bio previe iznenaen to je vidi. Nije se ak potrudio ni da pozove Minka zbog toga. Sta se to zbilo s vama? obratila se Nikoli. Kao da vas je neko bacio u mainu za mlevenje mesa i zaboravio da je iskljui.

 Jeste li bili ovde za vreme zemljotresa? bilo je to najbolje to je mogao da smisli. A to nije bilo tako naivno pitanje, kakvim bi se moglo uiniti u prvi mah. Jesam klimnula je glavom i moram da priznam da je to jedna od najstranijih stvari za mene. Japanci sve to podnose s prilinim mirom trudila se da govori veselo, pa se Nikola pitao zato forsira taj veseli ton. Sta je bilo s vama? Bili ste ovde? Nisam, ono najgore sam propustio. Strpljivo je ekala, dok je on otkljuavao vrata svoje sobe. Bila sam jednom u Los Anelesu, za vreme nekog manjeg zemljotresa rekla je raspoloena za razgovor. Ali, rekli su mi da je ovaj ovde bio neto mnogo gore. No, Japanci ne obraaju panju na zemljotrese: kao da ga nije ni bilo. 506 Ne shvatate prirodu Japanaca rekao je Nikola i uao u kupatilo. Odvrnuo je slavine tua i morao je da povisi glas da bi nadjaao um vode. Oni prihvataju zemljotres kao deo prirode. Za ljude iz Kalifornije zemljotres je kao smrt: oni radije ne razmiljaju o tome. Petnaestak minuta kasnije, posle dugog toplog tuiranja a zatim kaljenja ledenom vodom, 'pojavio se obavijen pe-kirom. Skinuo je plastinu vreicu kojom je zatitio svoje, sada pedantno uvijene, prste da bi zavoji ostali suvi. Drago mi je to ste ovde ree joj. Divno ree ona, zagledana u njegovu ruku. Dola sam kao Minkov glasnik. Cilj naeg lova neto se pro-menio. Sada vie ne lovimo Protorova ve Teni. Moda ga je umor savladao, ili je moda jo mislio na Akiko: kako je mogla da postane Jukio iji je lik jo uvek bio iv u njegovom seanju. Moda je sve to bila samo njegova mata, ali on je oseao da je kami njegove prve ljubavi ovladao njom, preuzeo njeno srce i ispunio ga ljubavlju prema njemu odagnavi mrnju i elju za osvetom. Moda je sve to bilo ludo, a moda i nije. On je bio svestan da se ivot i smrt neprestano prepliu. U svakom sluaju, promaklo mu je da oseti neke lane tonove u Tanjinom glasu koje bi inae osetio. Nije bio potpuno predan ovom razgovoru: njegove misli su bile na sasvim drugom kraju. Oputao je svoje bolne miie, nije imao punu koncentraciju i bia je veoma ranjiv. To je dobro ree, okrenuvi se od nje da bi u fio-kama potraio isto rublje jer je.Protorov prestao da bude opasnost za bilo koga. ta elite time da kaete? pitala je Tanja, mada je dobro znala ta on eli time da kae. Hou da kaem ree Nikola da sam ga ubio. Okrenuo se na vreme da ugleda iznenaenje u njenim oima, kad je dodao. I u potpunosti sam otkrio tajnu Ten-ija. Tanji se inilo kao da ju je grom pogodio. Posle strane vesti koju joj je preneo Rusilov, skoro je sasvim izgubila nadu. Sada, kad vie nije bilo Protorova, pitala se kakve su njihove anse da svoju organizaciju uzdignu nn vrh. Ona je dobro poznavala Mironcnka. On je, u stvari, bio njen prvi ljubavnik. Ona ga je dovela Protorovu. Bilo je to neposredno 507 pre njenog diplomskog, na Akademiji na Uralu. Mironenko i nekoliko drugih oficira bili su na trodnevnom obilasku. Protorov je prosudio da e mu od svih posetilaca u budunosti najvie koristiti Mironenko. Poslao je Tanju u njegovu sobu. Mironenko nije mogao

da joj odoli. Tanja je bila njegova prva veza s Protorovim. Posle te kratke posete nije mogao da je zaboravi, i njihova veza se produila tokom prolea sve do leta. Tog leta je Tanja diplomirala i poto je Protorov imao za,nju neke nove zadatke, dopustio je da Mironenkova ena sazna za njegovu tajnu ljubav. Postien, Mironenko je morao da napusti Tanju. Ali, poto je ova intervencija spasila njegov brak i karijeru, on se. preselio u kamp Protorova. U meuvremenu, Protorov je uklonio Tanju s Akademije i dopustio joj da sama traga za pomagaima svog brata Mihaila, disidenta. Znao je da Tanjino srce pripada ocu i da Mihailovo dranje smatra izdajnikim. Mihail je bio presrean kad ju je ugledao. To je za njega znailo da je sazrela. Nije nijednog trena posumnjao da ona moe da bude neiji pijun. Sada, kad joj je nada opet bila vraena, Tanja je automatski napustila prvobitni plan da odmah ubiju Nikolu. Odluila je da prvo sazna tajnu Tenija i da se zatim javi Rusilovu s naredbom da joj omogui bezbedan beg. Njen san je jo mogao da se ostvari. Naravno, nee mu govoriti o onome to je otkrila. Bolje neka misli da se vraa osramoena u Centralu, da ju je Lajnir potukao. Posle onoga to se dogodilo u bezbednoj kui na Hokaidu, on e bez muke to progutati. A onda preko granice, pa preko Kurilskih ostrva do Mironenka. Jo je bilo vremena da se ostvari krajnji cilj. Znala je da nijedan mukarac ne bi bio toliko eljan da podeli s njom trijumf, kao to je Mironenko. Ne, radije e se predstaviti kao zamenik Viktora Protorova, kojeg je on sam odredio. Njen san ipak nije bio mrtav. Jo je mogao da se ostvari. Trudei se svom snagom volje da smiri drhtanje koje je oseala u grudima, rekla je: Sto pre mi ispriate sve o tome, pre u moi da se javim Minku, i onda emo moi na sve da zaboravimo. 508 Nikola, sada sasvim obuen, brojao je navac koji je stavljao u nov novanik. Sreom, nikakva akcija se ne oekuje s nae strane. Da druga strana sazna neto o tome, bila bi to potpuna propast. Tanja zagrize usne od besa. Jedva je mogla da se obuzda. Krenula je za njim kad je opet poao prema kupatilu da osui kosu. Stajala je naslonjena na dovratak. Teni je ifrovano ime poeo je to znai nebo i zemlja. Teni je u stvari super-robot. Sta kaete? vrisnula je Tanja ta je to, prepriavate mi neki naunofantastini film? Da ponemo od poetka. Pre tri godine Hare Maru, japanski tanker koji je prevozio radioaktivne otpatke, izgubljen je u nevremenu koje je vladalo dok je prelazio moreuz Nemuro izmeu Hokaida i najjunije take Kurilskih ostrva. Dogodila se nesrea oko koje japanska vlada, kao to moete i da pretpostavite, nije htela da pravi veliki publicitet. Operacije spaavanja poele su im se vreme promenilo. Pokazalo se da radioaktivni otpaci nisu rasejani po okeanu pa je poela operacija prikupljanja kontejnera. Treeg dana spaavanja, ronioci koji su koristili snanu podvodnu pumpu koja je bila smetena na dnu okeana, otkrili su da su njene vibracije otvorile pukotinu u tlu iz koje je

poela da curi tamna tenost. Sluajno su otkrili izvor nafte i to kraj obale Japana, mada su svi strunjaci govorili da ona tu ne moe da postoji. Kad su ronioci izali na povrinu i obavestili sve na brodu o svom otkriu, uzbuenje je bilo veliko. Odmah je upozoren premijer. Poslati su geolozi i okeanografi u ovu oblast. Tri nedelje kasnije, imali su jasnu sliku bogatstva koje su otkrili. Izgleda da se izvor nalazio veoma duboko i da je bio bo gat. Ako bi vlada pronala sredstvo za njegovo korienje, Japan nikada vie ne bi morao da kupi ni bure nafte. Japan bi bio sam sebi dovoljan. Bio je to odgovor na mnoge probleme. Ali, pukotina je bila u steni i tu nije moglo da se prie uobiajenim i poznatim sredstvima. Sem toga, bili su vrlo blizu poznate pukotine na okeanskom tlu i svi su se plaili da bi nova aktivnost mogla da izazove zemljotres katastrofalnih razmera. I tako je roen Teni. On ima osam ruku i nogu. Moe da se kree preko bilo koj terena. On ujo, vidi, ak osca miris. On moe i uinie to da izvlai naftu i/ okeanskog tla i presipa je u tankere koji e ekati na povrini. 509 Ali, emu tolika tajnovitost? pitala je Tanja. To je sve moglo mnogo bolje da se razvija i na svetlosti dana. Moda sloio se Nikola ali, zalihe nafte nisu samo na japanskom tlu, kao to su strunjaci prvo mislili. Sta sada misle? pitala je Tanja, oseajui kako joj srce bije u grlu. Rusi i Japanci se neprestano svaaju oko Kurilskih ostrva ree on i sada je pravo pitanje na koje treba dati odgovor: ija je nafta? Okrenuo se od ogledala. Sada vam je jasno zato je Protorov bio tako eljan da otkrije ovu akciju. Rusi bi je vrlo rado preuzeli... Izaao je iz kupatila i pogledao po sobi. Ali, Tanja je ve bila otila. Neto kasnije, bio je na putu prema palata Sinuku ge su bile smetene kancelarije Sato Petrolhemije. Oglasio se telefon. Halo? Vreme je bilo sjajno u Ki Vestu, drue ree glas u njegovo uvo ali drutvo je bilo odvratno. Kroker! viknuo je uz prasak, kao kad se veliki balon izduva. Kolena su mu klecala i on je morao da sedne Lju, to ne moe da bude ti! Mogu i jesam, drue. U holu sam. Nisam hteo da dobije srani udar, pa zato nisam doao pravo na tvoja vrata. Mogu li sada da doem? Ba izlazim. Nai emo se dole hiljadu pitanja pro-letalo mu je kroz glavu: Lju Kroker iv! Kako je to mogue? Ne, mislim da je bolje da se ja popnem. U redu, doi. Samo da te pitam, kako si ti? Pa, nita vie nije kao pre ... poeo je Nikola. Meni e to da kae. Pusti sad, evo ja stiem, Kroker je malo smrao a njegovo potamnelo lice koje je toliko podsealo na Roberta Miama bilo je jo izboranije. Ipak, Nikola je pomislio da sjajno i izgleda. Zagrlili su se kao braa. Kroker se i' sam iznenadio kad je osetio koliko mu je nedostajao prijatelj. Zato zavoji? pokazao je na Nikolinu ruku.

__ Kasnije ree Nikola sada mi ti ispriaj o sebi. 510 I Kroker poe svoju priu od onog trena kad su ga tajanstvena kola bacila s ivice druma u Ki Vestu. Ispriao mu je sve do onoga to mu je rekla Aliks Logan. Dakle, Mink je bio odgovoran za smrt Angele Didion, ree Nikola, udei se. To dakle, nije imalo nikakve veze s Tomkinom. On je samo znao za to ree Kroker on je samo pustio ubice u stan. Mislim da to skida krivicu s njega. Nikola ga pogleda. udno, osetio je bol. ao mi je to je bio takav slabi ree morao je da misli na to kakvu opasnost ona predstavlja. Nacionalna bezbednost... On je kod mene jo zapisan kao ubica presee ga Kroker. Boli me dupe ta misli nacionalna bezbednost. Ne slaem se s tobom, Lju. Kroker se obruio na njega. Sta hoe time da kae? Ti zna ta hou da kaem ree Nikola. Zato si doao ovamo? Kroker je malo razmislio. Zbog nacionalne bezbednosti ree najzad, uz uzdah olakanja. Izvini, Nik. Nije vano, Lju, ali to znai da svi moemo da budemo namagareni u ime patriotizma. Da li je to navelo Tomkina da pusti ubice? Nikola se zagleda u prijatelja. Iskreno reeno, ne znam. Dobro, u svakom sluaju to je sada svejedno za Angelu Didion. Ovako ili onako, ona je dva metra ispod zemlje. Ne moe stalno da se mui zbog jedne smrti, Lju. Budi razuman. Uinio si sve to si mogao. To je mnogo vie nego to bi bilo ko drugi mogao da uini. Mislim da Angelin duh sada moe da se smiri. Kroker se teko spusti u stolicu, i sakri lice rukama. Nita nisam uinio. Proklet da sam ako jesam. Nikola je utao, i Kroker nastavi u tiini koja ih je pritiskala. ivot mi se raspao. Mislim... zastao je, pa je opet nastavio ne znam ta se dogodilo s onim mladiem koji je zavrio studije kao najbolji u svojoj klasi. Tada sam drao zakon u jednoj ruci, a revolver u drugoj. Znao'sam kako da 511 ih koristim. Znao sam da sam ja na pravoj strani, a da su svi ostali siledije, ubice, lopovi na pogrenoj. To je bilo vrlo davno ili mi se tako bar ini. Izgleda da sam negde, uz put, izgubio mo da razlikujem ko su ljudi koji ^potuju zakon a ko su oni drugi. Bio sam siguran, kao to sam siguran da sedim ovde, da je Tomkin ubio Angelu. Pogreio sam... ili moda nisam? Vie nita ne znam. Mink ju je ubio i ja znam da moram da se suoim s njim. Zato, 'ne znam. Zar elim da ga lino ubijem? Zar elim da postanem anarhista, zakleti borac protiv zakona za koji sam se zakleo da u tititi. Kad sam stajao pred Minkom, znao sam da jedan deo mog bia eli da ga uniti. I to iako sam saznao kakva je kuka bila Angela i kako je namagarila Tomkina i Minka. Ali, rezultat svega toga je da je jedno ljudsko Ibie izgubilo ivot: oni su se poigrali bogova. Oni unitavaju Nik. Podigao je glavu, i Nikola se zagledao u te tamne oi, okruene crvenim krugovima. Moda je plakao ... zbog sebe, zbog jedne izgubljene due.

 Nije vano ta je bila, Nik, imala 'je pravo na ivot. Bar tako ja mislim. Nikola stavi ruku na rame svog prijatelja i zajedno sedoe na ivicu kreveta. Imala'je prava na ivot, Lju. Kroker oseti kako se bes gomila u njemu. Ali, umesto da ubijem Minka, ja sam poeo da radim za njega. Ne shvatam. Shvatie za trenutak, garantujem ti Kroker ustade i poe da seta sobom goredole, kao tigar u kavezu. Bio je napet i nije se trudio da to sakrije. Izgleda da je i Mink u ivotnoj opasnosti. Tanja Vladimova je strani pijun poslat da ga uniti. Nisi je video negde u blizini? Nikoli se uini da e mu mozak eksplodirati. Suvie stvari se odjedgom obruilo na njega. Tanja, sovjetski pijun? Ali zato mi je Mink sam govorio sve najbolje o njoj? Uputio me na nju. Kroker pokaza na telefon. Da li si preneo poruke? __ Nisam, imao sam druge stvari na umu. Uao sam u hotel jedva pre jednog asa. Naleteo sam na Tanju kad sam izaao iz bolnice. 512 - Gde je ona sada, do avola? Gospode mislio je Nikola 'Teni'! Rekao sam joj sve to sam se toliko trudio da sakrijem od Protorova. Moda je on, ipak, pobedio". Pomisao na ono to e, moda, da se izrodi iz toga, nateralo ga je da brzo razmilja. Hajdemo! skoro je viknuo. Kuda? Idemo na Hamamacu-o. im je izala iz Nikoline sobe, Tanja se spustila protiv poarnim stepenitem niz svih sedam spratova jer ,'nije e-lela da je neko primeti u liftu. Na ulici je skrenula prema severu, udaljavajui se brzo od hotela... udila je za tim da uzme taksi, ali plaila se da ne ostavi trag. U svakom sluaju, poto je prela tri bloka, znala je da je uinila pravu stvar. Saobraaj je zakrio ulice i ona se mnogo bre kretala peice, krei snano svoj put kroz gomilu, kao losos uz vodenu struju. Kad je stigla do Sakura-dorija, ula je u metro i uzela liniju Ginza. Posle kratke vonje, promenila je liniju i krenula prema Hamamacu-o. Tu se pojavila u 'gomili drugih ljudi, mahom turista, da bi saekala jednoinski voz koji je iao na aerodrom Ha-neda. elela je da uhvati prvi avion za Hokaido. Imala je vremena da iz telefonske govornice nazove Rusilova i upozori ga da ona bei. Padobran rekla je, kad je ula njegov glas. Bilo je ono doba dana u Tokiju kadisaobraaj nije mogao da se predvidi. Nikada se nije znalo da li e se stii na vreme ili ne. Sve je zavisilo od volje bogova. Nikola je odluio da rizikuje, i uhvatio je taksi kojim su krenuli prema Hamamacu-ou. Bila je to greka. Guva na Sakura-dori bila je neviena, a nijedan drugi pravac nije dolazio u obzir. Kad su bili blizu stanice Onarimon, on baci pregrt jena u vozaevo sedite i izlete iz taksija s Krokerom za petama. Kad su se nali u podzemnoj eleznici, dva puta su morali da menjaju voz, pratei Tanjin beg prema Hamamacu-o. 513

Kad su najzad stigli na to mesto, videli su samo nepreglednu arenu gomilu, itavo more najrazliitijih lica. Moe da bude bilo gde ree Kroker ili je ovde, ili je ve dvadeset kilometara daleko, van grada. __ Dosta s optimizmom ree Nikola sii niz ove stepenice. Za tri minuta nai emo se na ovom istom mestu. Moramo negde da je naemo. Kroker se uozbiljio: Zaista misli da je ovde? Ti ne poznaje Tokio, Lju ree. Mora da stigne do Hokaida to pre moe. A jedino s aerodroma Hanea moe da odleti na Hokaido. Odavde e najlake stii do aerodroma. __Ali, ima i autobus koji voze van grada, zato bi ba dola ovamo? Nikola nije znao ta da mu odgovori na to, jer je to zaista bilo nepredvidivo. Setio se Tanjinog izraza lica kad joj je poverio tajnu Tenija". Njeno iznenaenje dovoljno mu je govorilo. Znao je da nije spremna na let. Bez obzira kakvi su bili njeni planovi kad je naletela na njega, ona ih je promenila onog trenutka kad joj je on poverio tajnu Tenija". Lju ree odluno ona bei kui. Bei instinktivno, a instinkt joj diktira da je najdirektniji put i najbri. Mislim da je to samo neko moje predoseanje, ali mislim da me ne vara. U redu, drue ree Kroker imam ve dobrih iskustava od ranije sa tvojim predoseanjima. Videemo se usred ove guve. Bilo je veoma toplo, a postajalo je sve toplije. Tanja je poela da se preznojava. Neto nije/bilo u redu s ovim vozom. Dogodilo se neto nemogue: voz je kasnio. Trenutak ranije, kad je bacila pogled na sat, zaalila je to nije ubila Nikolu Lajnira kad je stajao ispred ogledala u kupatilu. Znala je dobro zato je oklevala i zato je odluila da ga ne ubije. Plaila ga se: plaila se da on ne otkrije njenu nameru i ne ubije on nju, a to bi onda znailo da tajnu Tenija" ne bi mogla da preda tamo gde je elala. Teila je sebe da joj je to bio najvaniji cilj i da nije smela niim da ga ugrozi. 33 514 515 Zalila je sada to nije rizikovala. Sada je bila suvie ranjiva, i lako su mogli da je slede. Pomisao na Nikolu Laj-nira kao lovca koji je krenuo njenim tragom, ispunio ju je uasom. I ba u tom trenutku, ugledala ga je na vrhu stepenita. Sakrila se u gomili, a zatim je svakih 15 sekundi proverava-la gde je on, kao to je bila nauena u Akademiji. Srce joj se sledilo kad ga je ugledala kako lako prolazi groz guvu. Klizao je kroz oznojena tela, dok je ona morala da se bori za prolaz. Oseala se kao da je u pesku koji sipi ispod njenih nogu. Pokretala ^je noge ali kao da nije napredovala. Bilo je to kao u nekom komarnom snu. Tanja polako pripremi svoju Beretu", specijalno modi-fikovanu za korienje iz blizine. Sada se neprestano osvrtala preko ramena, kao to je videla da ini Rusilov. Tiho mu se smejala zbog toga, ali sada kad je i sama ponavljala taj pokret nije joj bilo do smeha.

Toliko je bila obuzeta time da pobegne od svog linog lovca da je obraala malo panje na ono to se dogaa ispred nje. Za nju su ti ljudi bili samo prepreka kroz koju je morala da proe. Zelela je da ih sve poubija, da pobaca njihova tela na sjajnu' tranicu koja je ila sve do Fuijame. Htela je da se to pre nae u avionu na Hanedi. Neto je snano udari u grudi, i ona se zatetura unazad, preplaena na smrt jer je shvatila da je Nikola stie. Stanite! Grub njujorki naglasak. Okrenula je glavu. Bareta" joj se automatski nala u ruci, a prst se sledio na obarau. Spustite to ree joj Lju Kroker pravo u lice. Nita vam to vie ne pomae. Nemate kuda da odete. Okrenula se jo jednom da vidi svog progonitelja i tada je osetila kako njegova ruka pokriva njenu u kojoj je drala revolver. Instinktivno je pritisnula obara i spremila se da pritisne jo jednom, kad se ogromno crno oko zagleda u nju i svet eksplodira oko nje. Kroker se vratio, poto je obavio telefonski razgovor. Moramo da saekamo ovde, dok Minkovi ljudi ne obave ono to treba da obave pogledao je Nikolu. Policija je ve obavetena. Niko nas nee ispitivati ni dirati. Nikola ne ree nita. Posmatrao je pokriveni les Tanje Vladimove. Policajci su se ve pojavili na sceni, odvajajui posmatrae od uesnika. Nikola je neto brzo objasnio mladom naredniku na japanskom. Trebalo je da se obave jo neke formalnosti. Ali, Nikola je mislio na druge stvari. Razmiljao je o onom to je njegov otac govorio o smrti, o ubijanju, o pro-terivanju zla'sa sveta. Pitao se da li je ovo sve moglo da se resi na drugi nain. Pitao se da li je morao da ubije Tanju. Znao je da nije bilo drugog reenja ni za nju ni 'za Protorova: ni za Akiko. Karma. Znao je da jo nije nauio da prihvata ivot onakav kakav je. Suvie mu je bilo stalo do dragih ljudi. ivot nije mogao da se kontrolie, da se predvidi, pa ipak, on je to stalno pokuavao. Moda je krajnje vreme da se promenim" pomislio je. Kad je uao u palatu Sinuku, Nikola prvo ode da vidi Tanzana Nangija mada mu je, im je uao, reeno da je Justina stigla. Rekli su mu da ga oekuje. Uinio je to jer je eleo da sredi neto to mu je bilo najvanije u ivotu, pre nego to se vidi s njom. Hteo je da mu razum bude sasvim rastereen pre nego to se susretne s njom i vidi ta ona name-rava. Puna tri asa proveo je jurei vrelim gradom, poto je ostavio Krokera. Sada je imao u rukama svilom prekriven paket. Odveli su ga u prostranu Satoovu kancelariju. Nangi i Nikola izmenjae duboke poklone. Lajnir-sane, molim vas da sednete. Ako vam ne smeta ree Nikola vie bih voleo da razgovaramo u drugoj prostoriji. Nangijeve oi se irom otvorie i on je malo oklevao pre nego to je shvatio smisao Nikoline molbe. Klimnuo je glavom, brzo sve shvativi. Da, svakako promrmljao je. Proli su uskim hodnikom, pored tokoname u kojoj je stajala jednostavna vaza sa samo jednim crvenim bourom. Nikola proita stihove napisane na papiru od pirinane trske: Nikada kia ne pada, a da ne donese ivot cvetovima po planinama i livadama". 516

Nangi ga je poveo dalje, i uli su u jednu malu prostoriju koja nije bila ni nalik kancelariji. Nikola nije nikada ranije bio ovde. Ispred praga, oboje izue cipele. Bila je to soba dvanaest tatamija. Zidovi su bili sodi pregrade, mada su iza njih bez sumnje bili malter i cigla. Svetlost je bila priguena, a od nekuda se ulo umerenje vode. Usred sobe bio je niski, lakirani sto, nekoliko kineskih kansu sanduka du zidova. Tu je bio i masivan sto od kedro-vine s telefonom, kao i teka stolica od kedrovine. Kleknuli su uz niski, lakirani sto. Nikola skrenu pogled da bi se divio prostoriji dok je Nangi s mukom nametao svoje bolne, povreene noge. Doao sam da javim o svom neuspehu, Nangi-sane ree Nikola posle izvesnog vremena. Nangi je bio radoznao. Kako to mislite, Lajnir-sane? Dok ste vi bili na putu, Sato i ja smo sklopili pogodbu. Zeleo je da se to pre ostvari integracija: hteo sam da mu pomognem, ba kao i vi protiv Vu inga. Vi i Seii-san ste oseali da postoji neto ega treba da se plaimo i mi? ini mi se da je tako. Obojica smo znali da ete vi i on biti krajnje mete. Da li imate nekih dokaza? Sato-san je verovao da je neto u vaoj prolosti po-trglo tu osvetu. Kako Nangi nije rekao nita, Nikola je nastavio da govori. Zakleo sam se da u ga zatiti, Nangisane. Zbog toga sam otiao sa njim na Hokaido. Trebalo je da se u rotenburou sretnemo sa ninom Feniksom. Ali, Ko-ten nas je izdao Rusima. Ubili su ninu: ubili su Sato-sana ispriao mu je zatim ta se sve sa njim dogaalo u Protorov-Ijevoj bezbednoj kui. Nije mu ispriao ta se dogodilo posle njegovog bega na krilima zmaja. Feniks je bio iz Tenin Soden Katorija Nangijev glas je bio namerno miran. Da li je neto palo Sovjetima u ruke? Trenutno imaju taj okumenat, ali nemaju nikoga ko bi mogao da im ga prevede sa kannji-a. Shvatam olakanje koje je Nangi osetio u tom trenutku 'moglo je skoro da se opipa. 517 Ja sam proitao okumenat, Nangi-sane. Uao sam u sr Tenija". U prostoriji se sada ulo samo srebrno grgorenje nevidljive vode. Nangi sklopi oi. Bio je beskrajno umoran, kao trka na duge pruge koji je crpio poslednje rezerve dragocene snage da bi proao kroz cilj koji je bio udaljen jo najmanje jedan kilometar. Njegove oi tamne, kao u sokola, otvorie se i on progovori glasom, suvim kao papir od pririnane trske. I sada kad imate tu informaciju, ta ete da uradite s njom, u sluaju da ja ne pristanem na integraciju? Pozvao me je ovek koji se zove Gordon. K. Mink. On je u vladi Sjedinjenih Amerikih Drava. Poznajem ga odnedavno. Neto sam obavio za njega ... jer je i meni tako odgovaralo. Jer sam eleo da spasem Teni". Nangi klimnu glavom.

 Da ga spasete od Rusa. Shvatam. Vi ste ameriki dravljanin. I sada Amerika tajna sluba zna za nau najbolje uvanu tajnu. Sada mogu da nas dre u podreenom poloaju, zauvek. Nangi-sane ree Nikola tiho rekao sam Minku da Sovjeti nisu saznali tajnu Tenija", ali da je nisam otkrio ni ja. Sato-san mi je jednom rekao da se boji da Amerikanci ne saznaju tu tajnu, isto toliko koliko se boji da je ne saznaju Rusi. Nisam znao ta je tada time hteo da kae, ali sada mi je jasno. Amerikanci ne bi eleli da Japanci postanu nezavisni. I ja se slaem s njim. Da je birao, Nikola ne bi mogao da izabere bolje reci koje bi toliko oduevile Nangi-sana. Ali, to je nemogue ree glasom koji je jedva uspeo da obuzda vi ste Amerikanac, Vi ste ... Iteki? Zar niste tako o meni mislili kad ste me prvi put ugledali Nangi-sane? Ja sam za vas bio varvarin, neodgojen i divlji. Meanac. Nangi obori oi i zagleda se u lakiranu plou stola, ali tu je video samo odraz sopstvenog lica. Mrzim tog oveka mislio je ->- a ne znam zato. On je patio zbog ovog keirecua, sauvao je nae tajne, skoro je umro zbog toga. On je lojalan i to ne dolazi u pitanje. Pokuao je da spase ivot Seii-sana. Pri pomisli na mrtvog prijatelja, Nangi 518 oseti kako mu se no zabada kroz utrobu i ponovo oseti kako se bes raa, i kako mrzi ovog oveka. Borio se sa sobom da se obuzda, da shvati. ( Moj duh je japanski ree Nikola neno. Treba da osetite moj va da biste to shvatili. Nije bilo teko da me Sato-san prihvati, da mi postane prijatelj. Sato-san je imao gomilu loih navika ree brzo Nangi, a odmah zatim nakloni duboko glavu prema* lakiranoj povrini niskog stola: bio je strahovito postien. Oprostite mi, Lajnir-sane glas mu je bio apat ispunjen bolom i kajanjem vi zasluujete samo moju najponizniju zahvalnost zbog onoga to ste uinili da zatitite moj keirecuo i spasete Teni. Iskreno mi je ao to ne moete da ostvarite integraciju Nikolino lice je bilo tuno dok je ustajao. O svemu je dogovoreno bilo sa Sato-sanom. Neu insistirati da vi budete obavezani obeanjima koja je on dao. Lajnir-sane Nangi je drao neverovatno uspravno lea. Molim vas, sedite. Nemojte da dodajete jo vie sramote onome to sam sam uradio. Ako sada izaete iz ove prostorije, ja nikada neu imati isti obraz. Nikola savi noge ispod sebe. Nemam nameru da vas postidim ree tiho, seajui se svega to mu je Sato-san rekao o ovom oveku. Bilo kakav da ste sporazum postigli sa Seii-sanom, ja u ga prihvatiti. Mi smo jedinstveno bie. Zeleo bih da se potuju njegove reci. Prevukao je rukom preko oiju. Odrastao sam uz konrjodo. Mrzeo sam strance, kao da su neka opaka bolest. Neki, moda, i jesu ree Nikola. , Nangi ga pogleda radoznalo. Mislim da se nikada nisam iskreno potrudio da vas shvatim. Video sam samo ono to sam eleo da vidim ponovo je oborio oi i zato sam tako odbacio vae brzo sprijateljivanje s mojim prijateljem. Nije vas zbog toga manje voleo Nikola podie svoju au ako elite, moemo da odemo da zajedno zapalimo tapie tamjana na njegovom grobu.

 Da ree Nangi i vie se nije trudio da sakrije tugu u svom glasu: oi su mu bile vlane, podigao je svoju 519 au. Za prijatelje koji su nestali, koji nam nedostaju, ali koji su nas svojim ivotima poastvovali sve dok mi sami budemo iveli. Podigli su svoje ae. A sada, ta je to bilo sa Vu ingom? pitao je Nangi. Pretnja Vu Singa je nestala. Nemate vie ega da se plaite s te strane. Kerka ministra imade je nestala u zemljotresu. Njena osveta ostala je nedovrena. Nangijevo lice strano se promenilo. Glas mu se pretvorio u apat. Simada-san je imao kerku? Znao sam samo za njegova dva sina, koji su ubijeni za vreme rata. Imao je kerku? Da, rodila ju je taju oiran u Joivari. O, boe! javio se tik na njegovom zdravom oku. Sada se seam nekih informacija koje sam bio sakupio o njemu. Pominjala se neka ljubavnica, kurtizana. Ali, da mu ona rodi dete ... ! Ima jo neto gore. Ne shvatam ta bi moglo da bude gore. Kerka imada-sana bila je Akiko Ofuda Satoa. Majko boja! To je nemogue obrisao je znoj s lica. Da li je Seii-san to znao? Nije. Hvala bogu, bar za taj mali blagoslov. Ona mora da je sve isplanirala udvaranje, venanje. Kako ju je Seii-san samo voleo! posmatrao je kako mu se ruke tresu, iznenaen to je mogao toliko da izgubi kontrolu nad sobom: pogledao je Nikolu. Kaete da je nestala? Nikola klimnu glavom. Propala je u pukotinu u zemlji u poslednjem zemljotresu. Mogla je da uniti sve! Sve! Zamalo, bila je blizu toga ree Nikola. Nisu samo Rusi i Amerikanci zainteresovani za Teni ree Nangi posle izvesnog vremena. Poto smo sada partneri, obavezan sam da vam kaem zato sam otiao u Hong Kong. Namerno nisam o tome govorio Seiiju pre od520 laska, jer nisam znao kakav e biti ishod mog puta. Nisam eleo da bude zabrinut. Nikola je sluao sa sve veim interesovanjem Nangi-jevu priu. Uspeo sam u svemu ree Nangi. Pobedio sam. Nikola je utao neko vreme da bi shvatio sve to mu je bilo reeno. Pitam se ... poe najzad. ta hoete da kaete, Lajnir-sane? Da li bi Lo Van imao razloga da vas lae. Nangi odmahnu glavom. Ne bi. Izgubio bi obraz. Molio me da mu kaem tajnu Tenija. Mislim da bismo mogli da mu je poverimo. ta kaete? eksplodirao je Nangi. Posle svega to ste rekli. Mora da ste ludi!

 Ne mislim da treba odmah da mu kaemo. Za manje od mesec dana Teni e ve uveliko raditi, nafta e >pote-i: tada nas nita ne moe zaustaviti. Recite Lo Vanu da e kroz mesec dana imati ono to eli. Ne znam, oni imaju ipak drugaije shvatanje ... Zar biste vie voleli da se Kinezi povezu s Rusima kad je ova stvar u pitanju? Tada nas niko ne bi spasao rairio je ruke a ovako mnogo dobij ate, ak slobodan ulaz u Peking. Moi emo mirno da pregovaramo. Ali, oni su Kinezi... Ali i oni su Istonjaci, iz Azije su kao i mi. Nikola se okrete i dohvati u svilu uvijen paket. Stavi ga na sto. Ovo je za vas ree jednostavno. Nangijevo zdravo oko irom se otvori, a njegovo elo dodirnu tablu stola. Paljivo je otvorio paket. Unutra je bila skupa drvena kutija. Podigao je poklopac i zavirio unutra. Starosti kao da je nestalo s njegovog lica. S velikom nenou on posegnu u kutiju i izvadi dve oljice. Bile su napravljene od najfinijeg najtanjeg porculana. Dinastija T'ang dahnuo je, dok je posmatrao kako svetlost prodire u njih, mislei na Obaama. Domo origa521 to, Lajnir-sane. Bilo bi nepristojno da je rekao bilo ta vie. Pogledao je svog novog partnera koji e, moda, jednog dana biti njegov prijatelj. Razmisliu o vaoj sugestiji rekao je, dok mu se na usnama pojavio osmeh. Ja sam oduvek bio za razgovore koji bi doveli do Istonjakog saveza. Sasvim polako, Nangi je oseao kako mu se vraa ravnotea duha i tela koju je izgubio kad je uo za Seiijevu smrt. Bez razmiljanja, zavio se u to prijatno oseanje. Trebalo mu je malo vremena da shvati da je do tog oseanja dolo zato to je pristao da poveruje jednom drugom duhu. Go-taro, Obaama, Makita, Seii. A sada je tu bio Nikola Laj-nir. Sa uzbuenjem je oseao kako se njegov ivotni ritam uspostavlja i kako mu snana maina bruji u uima. Kad je posle izvesnog vremena bio spreman da ode, i kad su stajali kraj vrata, Nikola ree: Ovaj kobun se vie ne bavi malim poslovima, zar ne, Nangi-sane? Nangi se,nasmeja. Lajnir-sane nadam se da u beskrajno uivati u naem partnerstvu! Kad biste samo hteli da ostanete ovde, umesto to se vraate u Ameriku. Vi ovde, u stvari, pripadate, Japan je va dom ali mislim da vam time ne kaem nita novo, nita to vi ve ne oseate u svom srcu osmehnuo se. Da bih odgovorio na vae pitanje, rei u vam da je Sato Petrolhemija bila onakva kakvu je Sato eleo. Posle krize goriva 1973. godine, smatrali smo da je budunost u petrolhemiji. Vlada, preko Ministarstva u kome sam ja bio ministar, pomogla je njegov razvoj. Ali, javile su se firme kao Fuicu, Macuita, NEC, koje su se bavile roboti-kom i vetakom inteligencijom, pa smo Seii-san i ja odluili da se i mi okrenemo neem savremenijem. Polako, da ne bismo skrenuli panju na sebe, poeli smo da koristimo stara iskustva za nove poduhvate. Zadrali smo staro ime samo kao kamuflau. Kada je mnogo godina kasnije vlada preduzela korake za poetak ostvarivanja projekta Teni, mi smo jedini mogli da pruimo pomo. Otvorio je vrata. Morate da doete u jednom Misavu, da vidite Teni, svojim oima. Zasluili ste to. , '

522 Nikola je zatekao Justinu na petom spratu, blizu bazena gde je ubijena Joia. Nisu je obavestili da e Nikola doi. Zastao je kad je video njeno potamnelo lice. Srce mu je zatreperilo. Pomislio je: Jukio pripada prolosti. Ovo je moja budunost. Divno izgleda.* Nik! okrenula se. Boe, nisam ula da si uao! Nasrne jao se. Trebalo je da se na to ve navikne poao je prema njoj dok mu se lice uozbiljilo. Sluaj, Justina, treba neto da ti kaem. Stavila mu je prste na usne. Nemoj Nik, molim te. Prela sam 15.000 kilometara da bih ti rekla da te volim. Ponaala sam se kao razmaena mala devojica. To nije bilo poteno. Bila sam besna na sebe, a iskalila sam taj bes na tebi. Izvini, znam da sam te pov-redila, a to to sam ipri tom povredila i sebe nije nikakav razlog za oprotaj. Uklonio je njenu ruku s usana, zadrao je i rekao: Justina ... Bez obzira ta ima da jni kae, sada nije vano. Zar ne shvata, nema niega to bi mogao da kae i to bi moglo da promeni moja oseanja prema tebi? Nita ne moe da umanji moju ljubav. Zato bi onda neto govorio? Video je da je ona u pravu. Zeleo je da joj ispria sve o Akiko, o Jukio. ivo se seao njenog poziva posle Satoovog venanja. Kako je tada bio obuzet prolou. Nije mogao da uspostavi vezu s njom. alio je zbog toga, ali mislio, je da to ona i sama nasluuje. Zagrlio ju je, i ons tek tada primeti da mu je desna ruka u zavojima. Sta si uradio? pitala je zabrinuto, uhvativi njegovu povreenu aku svojim rukama. Pokuao je da se naali. Pokuao sam da epam drugu enu. Imala je crni pojas u karateu. Pogledala ga je. Zaista teko je disala. Gurnuo sam nos negde gde nije trebalo, pa se neko naljutio zbog toga. Zaista. Da li e ini, nekada, sve ispriati? 523 Justina ree tiho, oseajui njenu kosu na svom licu. Sve to sada vie nije uopte vano. Jecala je. Ali, to te je bolelo. Meni je to vano. Milovao joj je kosu, zatvorio je oi. Sada vie nema bola. Sve je gotovo. Njihove usne se otvorie istovremeno, njihovi jezici se dodimue. Oseali su toplinu, oseali su kako njihova strast raste dok ih oblak snanih emocija obavija kao ogrta. Nik mrmljala je toliko sam srena. Mislila je na zaljubljeni par koji je videla pored kratera Haleakale. Sada i ja imam ono to su oni imali pomislila je, zadovoljno. Polako, neno poeli su da istrauju jedno drugo i psihiki i fiziki. Bili su kao slepi ljudi koji su odjednom progledali. Ljubili su se kao tinejderi, uzbueni beskrajno, i kao da se nikada vie nee tako ljubiti. Njihov poljubac bio je mnogo vie nego samo strast. Justina

je oduvek oseala da ovek daje srce u poljupcu. Tako nije oseala kad je sam polni in bio u pitanju. Sve to je moglo da se vodi i bez poljupca. Ali, s Nikolom je bilo drugaije. Ljubav mu je bila na usnama, ljubav je oseala u vrelom vrhu njegovog jezika koji je dodirivao unutranjost njenih usta. Bila je iva i osloboena, istovremeno. To je za nju bilo sasvim novo ooseanje. Uivala je u toj istoti oseanja, ali bilo je jo toliko toga u njoj to se promenilo, da je i to htela da podeli s njim. Da si li inae imao uspeha? pitala je. Kako to misli? Naravno, s Tomkinovom industrijom. Bio je skeptian. Misli da te to zaista interesuje? To je kompanija oca, zar ne? A moj budui mu rukovodi njom, zar ne? Mislim da imam prava da znam da je kompanija uspena ili propada. Nasmejao se, shvatajui koliko je zadovoljan. Nangi se upravo sloio s integracijom, a mislim da emo ubudue nastaviti u tom pravcu. Nik! uzviknula je pa to je fantastino! za-Svlila je. Otac bi bio tako ponosan s tobom! Vidim da si se promenila ree, osmehnuvi se. 524 Klimnula je glavom. Mnogo sam razmiljala o njemu posle pogreba ... i o sebi. Mrnje je nestalo. Mislim da sada mogu da ga vidim objektivnije, mogu da ga vidim onakvim kakav je zaista bio. Toliko bih elela da mu sve to kaem, da posmatram njegovo lice dok mu govorim kako sam se izmenila. Pomilovao ju je po ruci, stegao je. Tvoj otac je bio neverovatno jaka linost, Justina. Nije ni udo to je vladao svima, pa i svojom decom. Najvanije je da shvati da nije hteo da upravlja tobom i Gel-dom. On, jednostavno, nije znao da ivi na drugi nain. Klimnula je glavom i zagrlila ga. To je jo jedan razlog zbog kojeg te volim toliko, Nik. Ti shvata mene. Ti si u potpunosti razumeo njega. Ljubili su se kao da .im nije nikada dosta. Nikola ju je osvojio svojim harageiom. Prodro je u nju i na veliko iznenaenje otkrio plamen va savrenu harmoniju u njenoj unutranjosti tamo gde je ranije bila tama i haos. Ljubio ju je, Justina je jeala i topila se pod njegovim dodirom. Tako je bilo od prvog trenutka kad su se sreli na plai u Vest Bej Bridu. Za nas oboje zavren je dug put pomislio je ili, jo bolje, dug put tek sada poinje. Veeraemo zajedno ree neno, drei je jo u zagrljaju. Justinine oi su bile mutne od ljubavi i strasti. A do tada? Idi u kupovinu ree on kupi Macudinu haljinu. Potroi bogatstvo na sebe. Je li? A zato? Ne mogu da ti kaem nasmejao se to je iznenaenje. Hajde, Nik, reci mi i nju je zahvatilo njegovo dobro raspoloenje, smejala se reci mi.

 Neu rekao je on mogu samo da ti kaem da uini sve od sebe da bude najlepa veeras. Ja imam za to vreme da obavim jedan posao s prijateljem: eli da naui ai-kio, pa sam obeao da u mu pomoi. Postoji doo u blizini Okure, gde smo svi odseli. Poslao sam ga da zakae asove za popodne. Sreemo se s tobom u hotelu, u 19 asova. Samo malo zadrala ga je. Taj prijatelj treba da bude iznenaenje za mene. 525 Nikola slegnu ramenima, jo se smejui. Ne znam, moe da bude. Ko je to, Nik? Reci mi, nije poteno. Pokuaj da pogodi. Amerikanac je. Neko koga nisi veoma dugo videla. Neko za koga si mislila da ga nikada nee videti. Justina je iskrivila lice. Ne znam ko bi to mogao da bude. Uskoro e videti. Ne viknula je razmiljau o tome itavo posle podne. Neu moi da se koncentriem ni na ta, ak ni na kupovinu. Nikola odlui da joj kae. Lice mu se osvetlilo. Justina! Lju Kroker je iv! U Tokiju je. Sta kae? ali se? posmatrala je njegovo lice. Ali, u novinama je pisalo... Novine piu lai. Ali, to je veoma duga pria u kojoj je tano samo to da je neko pokuao da ga ubije i da mu to nije polo za rukom. Lju je bio mrtav da bi mogao da zavri posao koji je nameravao da obavi. Boe vrsto ga je zagrlila. To je "divno! Kako sjajno! Moram da ga poljubim zato to je ostao iv! Nikola je bio oduevljen njenom veselou. Stiemo tano u 19 asova ree veselo. Moe da radi njim to god hoe. Naravno, u granicama razuma dodao je veselo. Oboje su se nasrnejali zbog toga. Smejali su se i smeja-li, i nikako nisu mogli da se zaustave. Oseali su se divno. Nikola se naao sa Krokerom u malom parku na Tora-nomono sanomeu. Popeli su se stepenitem do zgrade kraj malog hrama na bregu Atago. Nikola se pitao koliko je vremena prolo otkako nije uao u ovaj doo. Kao da je to bilo u nekom drugom ivotu. I on i Justina su sada bili sasvim drugaiji. Kroker je bio iza njega. U garderobi su skinuli odeu koju su nosili na ulici. Nikola obue svoi gi a Kroker obino belo oelo jednostavnog kroja koje je naao uredno sloeno u ormariu. Bilo je veoma tiho. asovi su zavreni pre nekoliko sati. Nisu nikoga videli u blizini, pa su krenuli da trae Ken526 zoa, senseia koji je uskoro pobedio Nikolu kad je prvi put bio ovde. Nikola je to ba priao Krokeru, a ovaj mu se poverio kako se osea nesigurno i kao da je nag bez svog revolvera. Ti zna nas policajce, Nik govorio je. Mi se ak i tuiramo s revolverom ispod mike. Proli su kroz doo i sad su bili u senseijevom delu koji se sastojao od nekoliko malih prostorija, odeljenih shojima.

 Mislim da sam ostario. Vie brinem o mom revolveru nego o eni. To mi je utuvljeno u glavu jo na Akademiji, nadam se da i danas to jo rade. Revolver je jedina stvar koja moe da te zatiti od rupe na grudima pokuao je da se osmehne, ali bez uspeha. Znai da ti ne mari za ene. Da li to vai i za Geldu? Gelda. Ne znam, ali ini mi se da ako sama ne moe da pomogne sebi, ja tu malo ta mogu da uinim. Ja nisam dobar kao spasilac. Uskoro bih poeo da je mrzim u tom trenutku zamislio je Aliks koja se nalazila na bezbednom mestu u stanu Matija zvanog Usta: zamislio ju je da sedi s rukama skupljenim izmeu kolena, zagledana u tamu. Pitao se da li je ta slika tana? Da li ona eka na njega da se vrati? Ili je nestala iz njegovog ivota? Na naslovnim stranicama Voga i Bazara bila je nedodiriva, ali njena plavokosa glava odmarala se na njegovom ramenu, njene divne oi gledale su ga s poverenjem. Uhvatio ju je za ruku i osetio je njenu ranjivost. Nadao se da e ga ekati. Nadao se da nee pobe-i Matiju i izgubiti se. Nadao se da nee pobei od njega. Znai da vie nee biti policajac? Kad bih samo znao ta to znai ree Kroker. Ali, nije mi jasno. Kad je Tanja bila u pitanju, znao si primeti Nikola. Da ree Kroker tad sam znao. Iza poslednjeg shoji-a videla se senka. Liila je na o-veka. Sensei? pozva Nikola ali niko se ne odazva. On posegnu i ukloni shoji. Isuse Hriste ree Kroker zaprepaeno. Kenzo, sensei ovog dooa, visio je sa plafona, a dugaak konopac od najlona bio je vezan oko njegovih lanaka 527 na nogama. Noge su mu bile bele kao kosti, lice mu je bilo krvavo crveno. Njegov pomodreli i nateeni jezik visio je izmeu nateenih usana. Nikola ugleda gadnu ranu preko Kenzovog srca, glatkih ivica, pravilnu i odmah mu je bilo jasno kakvim je orujem naneta. Proklestvo! viknu Kroker rekao sam da sam kao nag bez mog revolvera. Okrenuo se i jurnuo natrag prema garderobi gde je ostavio revolver. Mislio je: Policajac sam i uvek u to biti! Ne! urliknuo je Nikola Lju, stani! Jurnuo je za prijateljem. Ali, Kroker ga nije uo. Bio je u nepoznatoj zemlji i oseao se veoma ranjivim bez svog revolvera. Ve je bio u drugoj prostoriji. Nikola je jurnuo bre. Uspeo je da ga uhvati za iroku bluzu i da ga povue nadole, prema sebi. Ali, ve se ulo zvidanje metala kroz vazduh, straan fijuk, kao da neki insekt prolazi suvie blizu. Boe! bio je to Krokerov glas pun bola i iznenaenja. Krv je iknula na sve strane i tela su poela da se valjaju po podu. Nikola je bio na vrhu gomile. Samo katana voen rukom majstora mogao je da ostavi onakvu stranu posekotinu kao to je imao Kenzo na grudima. Udarac od koga je pokuao da zatiti Krokera bio je, pak, namenjen njemu. Video je kako njegov prijatelj klei na tatamiju i desnom rukom pridrava levu. Krv je ikljala iz rane na lanku. elik je presekao kou, miie i kost.

Ponovo se uo onaj srebrni sviduk kroz vazduh, ulo se smrtonosno podrhtavanje dok je napada opet krenuo u napad. Koristei tobi ii letei korak, on se bacio uvis spremajui se da zada novi udarac. Koten se grubo nasmejao. Sve tvoje nina akrobatske vetine nee ti sada pomoi. Ja imam dai-katana. Bilo je to tano ono ega se Nikola plaio kad je video ranu na Kenzovim grudima. Koten je vitlao Nikolinim maem. Drao je u rukama njegov Iss-Hogai. Nikola je uspeo jo samo toliko da se zapita otkud to da jokozuna veliki ampion sumoa ima vremena da veba kenjutsu. 528 Imao je na sebi montsuki i hakama ba kao da je spreman da stupi u dohjo da pone me. Njegova sjajna crna kosa bila je pedantno oeljana u iomage. ak i dai-katana, najdui samurajski ma, inio se sitnim u njegovim rukama. Bio je beskrajno snaan ovek. Nikola je znao da stalno mora da ima na umu disciplinu u kojoj je on bio sensei. Sumo je bio prilino ogranien u zahvatima, ogranie-niji od drugih borilakih vetina. Moda je samo dve stotine kombinacija bilo mogue zasnovati na trideset dve kljune pozicije koje su polazile od guranja rukama tsuki, guranja itavim telom oshi i klina jori. Ali, Koten je bio i sumai sensei. Koten je bio opasan, ak i bez oruja. Isukao je ma i krenuo je napred, irokim brzim korakom nalik na krabu. Bio je sasvim blizu tla skoro je puzio tako je bio najjai i najbolje se oseao. Nikola iskoi kroz shoi i nae se u doou. Osvrtao se da vidi gde je katana, ali mesto na kome su visili maevi bilo je prazno. Prvo u ti presei lanke ree Koten. Nate-rau te da vriti. Jurnuo je kroz raskinuti shoi kao divlji vepar. Ja nateram ak i sumo borca da vriti. U ohjou Is-hogai je siknuo kroz vazduh s leva na desno a onda je brzo promenio kurs usmerivi se prema Nikolinoj nozi. Misli da ozeki ne prave galamu za vreme boja. Publika zna da oni dahu kao divlje zveri seivo je opet letelo kroz vazduh to je tajna popularnosti sumoa. Ispod formalnog rituala koji dri do dostojanstva i civilizovanosti publika je uzbuena zbog onoga to vidi, u stvari to veruje da vidi. Njih oduevljava divljatvo i krvolonost. Kotenove oi su sijale dok su mu se masivne noge kretale napred a bosa stopala udarala u odreenom ritmu o pod. Nauio sam kako da nateram protivnika da urla. Za to mi je potrebno samo trideset sekundi. Ali, publika ne uje njegove urlike od sopstvenih povika. Njegove krike ujem samo ja, priljubljen uz njegovo preznojeno telo. Nikola skoi udesno i privue Kotenovu panju na sebe. Sumo prui ma pravo prema Nikolinim grudima. Nikola se snano baci na pod. Koten se ponovo nasmeja. 529 Nisam uo tvoj krik, varvarine, ali uskoro u ga uti dai-katana polete nadole, a njen bljetav vrh zasijao je pored Nikolinih nogu. Nikola je znao ta Koten eli. Zeleo je da Nikola krene prvi u napad, da ga natera da iskoristi bilo ta to zna od oshia pa da ga, zatim, on slomije sopstvenom snagom. Mogu da mu pruim to to eli pomislio je Nikola vreme je da krenem na Kotena, jer on to trai.

Koten se nasmeja kad je Nikola krenuo prema njemu. Bilo je to kao da na ljudsku planinu kree insekt koji, moda, moe da bone ali nita vie. On razbi Nikolin oshi koristei ma, a ne oshi kao to je Nikola oekivao. Nikola oseti kako ga ma udara po ramenu i zau krckanje koske koja je izletela iz svog leita. Bol se spusti kao vatra niz njegovu ruku, potpuno mu parali-ui desnu stranu. Musai je ovo nazvao Povredama uglova varvarine radovao se Koten. Potui u te malim udarcima. Na-terau te da vriti. Jurnuo je na Nikolu vitlajui dugim maem, koristei oshi da bi bacio Nikolu na pod. Kleknuo je preko njega na jedno koleno. Ma je leteo kroz vazduh. Nikola se oajniki izvijao, podigavi levu ruku uvis tako da je udarila u Kotenovu podignutu miicu. Uspeo je da se odbrani od stranog udarca. Ali, zbog povrede na ramenu i zbog slomljenih prstiju nije mogao da do kraja izvede suvarivaza pokret onako kako je hteo. Morao je da, pre vremena pusti Kotenovu ruku kako bi zadao atemi, snani udarac levim laktom. uo je odgovarajue pucketanje kostiju rebara. Koten je urliknuo od bola, izvijao je telo napred-nazad, istovremeno se trudei da udari Nikolu dai-katanom. Dva napada odjednom Nikola nije mogao da odbije. Odluio je da panju posveti pre svega elinom seivu. Dodirnuo je Kotenovu miicu i kliznuo svojom levom rukom po miiima. Na mestu gde se sastavljaju dve kosti u lanku on snano pritisnu izvivi prste svoje leve ruke. To je bio aikido, on je kombinovao sopstvenu snagu i vetinu sa Kotenovom linom teinom. Bilo je to sasvim dovoljno da se kosti smrskaju. 34 530 Sada su bili usred borbe. Koten je bio prisiljen da ispusti ma koji je drao s dve ruke. Desna ruka mu je bespomono visila sa strane, a slomljeni lanak poeo je da otie. Ali, drugi napad nije mogao da odbije. Nikola urliknu od bola kad mu kost u ramenu iskoi iz leita. Odvaljao se, urlajui. Znao je da e biti sa njim gotovo ako dopusti da se Kotenova teina obrui na njega dok je bio na podu. To je bila opasnost od sumaia i bila je zaista velika. Oni su bili najjai i najbolji blizu tla, gde su mogli da dominiraju svojom snagom i teinom. Nikola oseti da se ma opet opasno pribliava. Skorio je u stranu, direktno u ogromni tsuki koji istera sav vazduh iz njegovih plua. Glava mu polete nadole i on poe ubrzano da die kako bi napunio plua s dovoljno kiseonika. Drugi tsuki koji ga pogodi u testise natera ga da se zatetura unazad i da se prostre po podu. Koten je odmah bio na njemu, dok je njegova teina pritiskala Nikoline grudi, potpuno izbacivi sav vazduh iz njih. Nikola poe da kalje, poe da se davi. Koten prinese dugaki, sjajni Iss-hogai Nikolinim grudima. Jednim potezom raskinu njegovu crnu pamunu koulju. Sledei udarac e ti rasei kou i pustie ti krv ree Koten svilenim glasom. Glupi iteki Protorov mi nije dao da zavrim s tobom na Hokaidu. Sreom po tebe, ali nesreom po njega. Ali, sada te imam u akama. Nesrea za tebe, srea za mene. Koten se nagnu unapred, pritisnuvi jo jae Nikoline grudi. Tvoj katana e ti presei meso a, na kraju, kosti i unutranje organe smejao se zlokobno. Reci mi, varvarine, kako se osea sada kad zna da e umreti od sopstvenog dai-katane?

Poeo je prvi udarac. Koa se Ijutila kao kora voke, a krv je poela da tee. Tamna i topla. Nikolin um je urlao traei spas. Posegnuvi unazad za bez svesti tehnikom Puta, dopustio je da organizam dela sam za sebe. Njegova leva ruka polete snano uvis, prsti skupljeni i vrsti pic, kao sam vrh maa. Tako skupljenim prstima udario je u meku taku gde je poinjao grkljan. Nikola udari onako kako je uen u kenjutsu, kao to bi udario maem: udario je snagom svih miia, uma, duha. 531 Nije mislio o Kotenovom mesu ve o onom to se nalazi ispod njega. Kite udarac prolete kroz meso i hrskavicu, rascepi Ko-tenov larinks usta i sinuse. umove oi se irom otvorie, vie od oka nego od straha. Nije bilo vremena ni za ta drugo. Bio je mrtav pre nego to je to saznanje stiglo do njegovog mozga. Sirene su urlale kroz ulice. U kolima hitne pomoi, Lju Kroker je leao na nosilima, bez svesti, napola u oku. Bolniar je pazio da se ne pomakne privremeni zavoj koji je postavljen da bi zaustavio krvarenje. Nikola je sedeo pored Krokera. Jedno rame mu je bilo vidno nie od drugog. Odbio je da mu daju injekciju protiv bolova i sada je posmatrao svog povreenog prijatelja i njegovu unitenu levu ruku. Preko krila mu je leao Iss-hogai u svojoj crnoj, lakiranoj drvenoj kutiji. vrsto je stegao kutiju levom rukom sve dok mu prsti nisu pobeleli. Za ivot. Kako mu se to ime sada uinilo punim ironije. Ima arolije u japanskim kovanim maevima rekao je jednom Justini. Ali, kako sada da iskoristi tu aroliju? emu e ona koristiti? Kad su stigli pred bolnicu, on s mukom izae iz kola. Krokera su odvezli pravo u operacionu dvoranu. Nas-lonivi kutiju s dai-katanom na zelenkasti zid iskopao je nekoliko novia i priao telefonu. Nazvao je hotel. Justina ree umornim glasom kad je uo da se ona javila. Doi po nas. Mi smo u bolnici Toranomon. Naslonio je elo na ledeni zid. Jedan lekar je urio prema njemu. Trebalo je da ga izvede iz te gomile i ukae mu potrebnu medicinsku negu. Imao je jo toliko snage da kae zabrinutoj Justini. Sve je u redu jedva je promucao u telefonsku slualicu dok ga je lekar ve pridravao. Ali, ti mi nedo-staje. Okaio je telefonsku slualicu na mesto i poeo je da jeca. 34* Predgrae Tokija PROLECE, SADANJOST Jednog jasnog dana, tri nedelje posle dogaaja u doou Nikola i Justina vraali su se s aerodroma Narita sa kojeg je Lju Kroker odleteo u Ameriku. Ruka mu je dobro zarastala. Operacija priivanja ake, na alost, nije uspela. Prolo je suvie dugo vremena od trenutka odsecanja do dolaska u bolnicu. Ali, s druge strane sve je bilo u redu: nije bilo infekcije, nije bilo drugih komplikacija. Privremeni zavoj koji je bio postavio od de-lova iscepane odee spasao mu je ivot, inae bi iskrvario. Tako je rekao hirurg.

Umesto da se vrati natrag u uzavreli Tokio, Nikola je krenuo prema severozapadu, na samu ivicu grada. Na zadnjem seditu sedana Nian leala je lakirina kutija u kojoj je poivao Iss-hogai. Proli su pored jezera iznad kojeg je odrano Satoovo venanje, gde mu se Akiko prvi put pokazala, gde rnu se uinilo da se Jukio vratila iz groba. Suneva svetlost pretvorila je vodu u zlato i staklo. aplje su se podigle u vaz-duh s mesta gde se mala reka koja je osveavala jezero, ulivala u njega. Tela aplji bila su vrsta i sjajna u udesnoj svetlosti. Kakvo divno mesto uzviknu Justina, ali Nikola ne ree nita. Ispred kapije Itaminog imanja on zaustavi kola i oni izaoe. Hteo je da pree preostali deo puta peke, kao da savremena prevozna sredstva nisu pripadala ovom mestu. Oseao je da e povrediti tie ako njime pree kolima. Sili su zajedno niz usku stazu. Justina se drala za njegovu levu ruku. Kako su tvoji prsti danas? pitala je. 533 Bolje ree ono to joj je uvek govorio. Da li ih osea? Bolje su ree neno jednostavno oseam da su bolje. Justina ga pogleda i zapita se kako to da je tako miran. ta li je to to ga toliko smiruje? Proli su pored kamene fontane s bazenom u obliku novia. Bio je ukraen simbolima kie, stene, vatre, oblaka. Justina je htela bolje da ga pogleda, pa su sili sa staze. Voda je ispunjavala njegovo sredite. Rukom pravljena kutlaa od bambusa stajala je uz kraj. edna sam ree Justina i Nikola uze kutlau. Napili su se oboje. Voda je bila ledena i pitka. Bazen se malo ispraznio i kad se Nikola nagnuo nad njega da vrati kutlau na mesto ugledao je ideogram na samom dnu: Michi. Staza ali, mogao je da znai i putovanje. Bilo je udno kako ovaj deo zemljita i divna stara kua nisu ni najmanje stradali u strahovitom poslednjem potresu. Jedino se sruio jedan zid na jugu koji je ograivao imanje i nekoliko drveta pored njega je rascepljeno. Ali, to je bilo sve. Ipak, kao da nije bilo sve isto. Bez Itami i njene legije slugu, mesto je bilo pusto. Ona je umrla poto je dan i po provela u bolnici. Dva dana kasnije bila je sahrana. Nikola je ve bio dovoljno oporavljen pa je mogao da doe. Bila je sahranjena blizu Ceong i Pukovnika, ba kao to je i elela. Nije se muila rekao je lekar u belom Nikoli: on je inae vie od trideset godina brinuo o Itaminom zdravlju. U jednom trenutku bila je ovde, u drugom je nestala. Nikola je bio zahvalan bar za to. Justina ga je posmatrala dok je prolazio kroz kuu. Neto se dogodilo s njim u trenutku kad je napustio kola. Osetila je to kad ju je uhvatio za ruku, dok je hodala stazom prema kui, zagledana u taj snani privlani profil. U prostoriji gde se samo anoju odravao, on se bacio na kolena. Zamurio je malo, jer mu je bol razderao rame. A onda nekim procesom, koji je za Justinu bio velika tajna, on je odbacio bol i lice mu je opet bilo mirno. Kleknula je pored njega i sagnula malo vie glavu da bi videla divan vrt.

534 Zato je ovako? pitala je. Vrt je divan, teta to se ne vidi vie. Ali, ak i kad joj je objasnio zato je to tako, inilo joj se da ne shvata. Mislila je: Kad je ve taj lepi vrt tu, zato ne*bismo uivali u njemu? Razgovarao sam u vie navrata s Nangijem ree Nikola, nekako promenjenim glasom. On bi eleo da ostanemo ovde, bar za neko vreme. Treba toliko toga da se uradi okrenuo je glavu. Da li bi mogla da ivi ove mesec dana, est nedelja? Tokio i nije tako straan kad se ovek navikne na njega. Meni je svejedno ree ona, posmatrajui ga. Na licu mu se ogledao onaj mir kakav imaju deaci, kad se posle napornog izleta vrate kuama, na sigurno mesto gde mogu da se odmore. On bi, u stvari, eleo da ostanemo za stalno ali ja sam mu rekao da to ne dolazi u obzir. Zato si mu to rekao? Pogledao ju je brzo. Zato? Zato to to nije mogue i ta se tebi to ne bi dopalo. Nedostajao bi ti Njujork i tvoj novi posao. Vie bi mi smetalo da se vratimo u Ameriku i da vidim kako ti ezne da se vrati ovamo. Sem toga, ja mislim da bih mogla da nagovorim Rika da otvori filijalu svoje firme ovde u Tokiju. On je i inae fasciniran Japancima i njihovom umetnou reklame. Ja ne elim da ostanem ree on. Sem toga gde bismo iveli? Osmehnula se. A zato ne bismo ostali da ivimo ba u ovoj kui? A ne ree on brzo ovde ima isuvie uspomena. Prolost je prisutna, na svim stranama visi kao paukova mrea. Meni se ovde dopada ree ona. teta to se tebi ne dopada. Pri povratku, zastali su kraj jezera. Vazduh je bio svi.-/.. Ptice su veselo pevale. Justina je neno milovala Nikolinu povreenu ruku. Zato se ne osmehne, Nikola? roe. Nedoljrima si ve tako smrknut. To me brine. Nikola rairi ruke i ree: 535 Posmatram svoje ruke i pitam se emu su namenje-ne, sem da nanose bol i donose smrt. Ona ga uhvati za zdravu aku. Ali, to su i dobre ruke, Nik. One znaju tako vesto da miluju da se ja istopim pod njihovim nenostima. Odmahnuo je glavom. To nije dovoljno. Neprestano mislim ta sam sve poinio ovim rukama. Ne elim vie da ubijam glas mu je drhtao. Mislim da nikada i nisam eleo da ubijam. Ti nikada nisi dobrovoljno sejao smrt, Nik. Ti si uvck ubijao u samoodbrani. Ipak, ja sam treniran da ubijam, prvo buduu pa onda ninucu. Zato sam to radio? u oima mu se videlo preklinjanje. Koji odgovor bi te zadovoljio? pitala je.

 To je ba ono kriknuo je oajno. Ne znam! To je to, jer na tako neto i nema odgovora. Spustio je glavu i promrmljao. Onda ne mogu da objasnim ni to kako sam obogaljio prijatelja. Nik ree ona i pritisnu usne na njegov obraz. Lju ti nita ne prebacuje, zato ti sam sebe okrivljuje? Jer da nije mene sreo, jo bi imao dve ruke! Ne, da nisi ti bio u tom trenutku s njim, on bi bio mrtav i nikada ne bi otkrio ko je, u stvari, ubio Angelu Didi-on. Ti bar zna kako je on bio opsednut i time. S kratkim jecajem Nikola se istrgnu iz njenog nenog zagrljaja i poe prema kolima. Priao je zadnjim vratima i kroz otvoreni prozor izvukao lakiranu kutiju u kojoj je poivao dai-katana. Poljubio je Justinu. Odmah se vraam rekao je. ekaj me, sluaj ptice i posmatraj kako se sunce igra na liu. Preao je preko male travnate livade i krenuo je pravo prema jezeru. Voda je igrala i prskala oko njegovih nogu, dok je iao sve dalje i dalje kroz nju, nesvestan odee. Voda je prijala njegovim stopalima i penjala mu se preko butina. Osc-eao je strahoviti bol u grlu, neko stezanje. Iss-hogai mu je pukovnik poklonio da bi obeleio njegov prelaz od de-aka u mladia. 536 Sada je postojao jedan drugi prelaz koji je on sam eleo da obelei. Bio je spreman da to uradi. Znao je da e mu to naneti bol ali, ipak morao je da to uini. Bio je to bol iste jaine kao onaj koji je oseao zbog obogaljenog prijatelja. Hvala ti, oe ree, dok je digao dai-katana visoko iznad glave zdravom rukom, a zatim ga zavitlao iz sve snage prema sredini jezera. Tamo gde je ma dodirnuo vodu, uopte se nije pojavilo pljuskanje ni prskanje kapljica: on je jednostavno kliz-nuo kroz povrinu vode i nestao u dubinama. Dugo posle toga, Nikola je stajao do butina u hladnoj vodi jezera. Duboko je udisao vazduh: uo je lepet krila iznad glave. Video je par kao sneg belih, dralova kako se podie s povrine jezera i nestaje na horizontu. Dugo ih je pos-matrao. Osetio je da mu se duh smiruje, bilo je to saznanje nalik hladnom vetriu posle sparnog dana. Krajnje je vreme bilo da baci tu smrtonosnu igraku koja je tako dugo dominirala njegovim ivotom. Bio je trenutak da nastavi sa ivotom. Okrenuo se, najzad, i krenuo prema obali. Nedaleko odatle, Justina ga je ekala. Srce mu je bre zakucalo zbog tog saznanja. Dok je iao prema njoj, razmiljao je o tome da je ona moda sasvim u pravu, ba kao to je bio i Nangi. Japan je bio njegov dom. Zar je eleo da ga sada napusti? Prvi put je osetio mir duha u Itaminoj sobi za anoju. Tu se duh zaista odmarao i smirivao. Mogao je da zamisli tsukimi posmatranje meseca iz te sobe: zatim proslavu Nove godine sa tradicionalnim moi kolaima od pirina: zatim hanami u aprilu, kad cveta trenja, kad je drvee u punom cvatu bogato i blistavo. A onda sakura koja pokazuje da je sve smrtno i prolazno kao, uostalom, i ljudi. U Itaminoj kui, njegovoj kui, moderni Japan jo nije bio prisutan. Stari kami jo je vladao ovom kuom, ponosan i sjajan, uvek pobedniki. Tu je carevalo dostojanstvo. I hrabrost.

Nikola, uhvativi Justiiiinu ruku, pomisli da bi ovo bilo divno mesto za poetak jednog novog ivota. RECNIK arigato gozaimasu hvala veliko amagasa kiobran ate oekivati akuma avo atemi udarac u vitalne take protivnika B bonbori fenjer baiun prostitutka bokken drveni ma cuge imir cuigumo vrsta pauka uki mesec anoju ceremonija aja D doi gatai teko pokretljivo, teko kontrolisati daikon japanska bcla rotkva dohjo ring za sumo claimjo feudalni velika DJ cl jonin lan saveta djaho prljava magija, neistinita magija djovaza jedna od tehnika djicu ustvari djuku veernja kola za dopunsku nastavu F fusuma papira pokretna vrata od giri dunost, ast, obaveza asti gecumei no mii staza osvetijena meseinom gunsen ratni brod gaiin stranac H hanami gledanje cvea, japanski obiaj oicuplianja u vreme cvetanja treanja heramoi snaja koja slui haragei mimika, psiholoka akcija hitovai ovek soko haha majka hakama gornja haljina mukaraca koja se nosi preko kimona ikagadeska kako ste ii jedan iomage frizura koju nose mukarci, perin savijen na temenu 538 jakitpri japanski ranjii od piletine .jori pletenica K kami bog, boanstvo karma sudbina katana ma kobun podreeni, uenik, sledbenik

Kobudera jedan hram u Kjotu Kanaku na nindjucu neisti, prljav nindjucu keirecu porodina linija, stablo, serija kandji kineski ideogram ken ma kabuki tradicionalno (nekada puko) japansko pozorite kanrjodo nain razmiljanja, filozofija birokrata kin ju kiirecu porodino stablo vezano novcem karjukai prostitutke, svet prostitutki kiai uzvik, krik u borilakim vetinama kamuro jedan od stepena koji su postizale geje kanzai ukras za kosu kui ealj koban japanski zlatnik kodomo gundjin deak vojnik komusp putujui svetenik, svetenik prosjak, neka vrsta guslara kian dan od kada se rauna poetak nekog perioda, dan stupanja presude na snagu kpgen visoravan, visovi kempeitai vojna policija pre i za vreme drugog svetskog rata u Japanu kaiho osloboditi kacu pobediti kjukan odmor, pauza kanmin ittai slubeno i privatno kansu funkcija u algebri kitei pravilo kendo vetina maevanja kokju suru disati

kjomu nihilizam, praznina kanrjodo nain razmiljanja (filozofija) birokrata kjo praznina, slaba taka M muhon nin izdajica, pobunjenik mabiki plevljenje, istrebljivanje neeljenih iz neke sredine moi japanski kolai od kuvanog i kasnije presovanog i gnjeenog pirina manrikigusari oruje nindja koje ppdsea na srp inakiotoi jedna od borilakih tehnika musubinava dugi konac koji je nindjama sluio kao oruje (preko konca sipao se otrov u usta zaspale rtve i si.) miko igraica u hramu moncuki kimono sa grbom porodice ili klana na ledj ima N naga hibai ognjite u podu izduenog oblika necuke ukras od slonovae ili metala koji se stavljao kao kopa na pojas kimona nekodc maja apa O obaama baka, baba oiran visoki stcpcn koji moe da dostigne geja ogi lepeza, tajni princip, tajna 539 ojabun ef grupe, ef bande mafijaa, vodja osi nem ovek ozeki visoki rang u sumou okagesarna de zahvaljujui vama, hvala vam rju stil, tehnika, zmaj rjokan svratiste, krma,. japanski tradicionalni hotel ricurei poklon stojei rjoi plemike imanje rmkiohen koordinacija pokreta, koordinacija reakcija rotenburo kupatilo na otvorenom ramen dosanko jelo sa rezancima sa ostrva Hokaida sanome trei blok u gradu sensei uitelj, nastavnik, instruktor saika tanden polja sa ugljem saimindjucu hipnoza sakkacu djizai sloboda ubijanja i opratanja kazne sui japansko jelo od zamotuljaka kuvanog pirina i presne ribe ili rakova soba japanska rezanca od heljdinog brana sakaki vrsta vrbe, smatra se svetim drvetom u Japanu

someijoino vrsta trenje sa Icpim cvetovima sankinkotaiseido obaveza plemia u vreme oguna Tokugava da slue izvesno vreme na ogunovom dvoru samisen (amisen) japanski iani instrument, slian laul i suvarivaza polo/aj sedenja saimi jelo od presne ribe sumai mesto stanovanja seirnin svetenik mudrac, arobnjak odji pomina vrata, prozori na japanskoj kui itamai centar grada, deo grada sa zabavnim lokalima itahara donji deo stomaka inzo srce uriken oruje nindja za bacanje, obino u obliku zvezde inki stimulacija tatami godovi japanskih kua prekriveni su ramovima standardnih veliina, preko kojih su razapete tanke bambusove asure koje se zovu tatami tokonoma ugao u najlepoj sobi japanske kue koji se posebno ukraava i smatra vrstom kunog olatara tanbo polje pirina tonkacu japanske fairanc nicle od svinjetine taju najvii stepen koji moe da dostigne geja lobi ii staza od kamenja U ukijo e japanske grafike u drvetu V va harmonija, mir, nekadanji naziv Japana vakizai vrsta malog maa vasabi japanski ren vatai no musuko moj sin znibacu plulokralija, sna/.nc grupe iinansijskih giganala, veliki bi/nis Izdava NIP DEJE NOVINE Gornji Milanovac Za izdavaa Miroslav Petrovi geuei-alni direktor Recenzent Dragan Milenkovi Slobodan Luki Urednik Ljiljana Novakovi Lektor Anelka Cviji Korektor Ljubica Uroevi 'Grafika oprema ^ Ljubomir Vorkapi tampa tamparsko-izdavako preduzce .Bakar" - Bor tampanje u tlraiu od 3.000primeraka zavrSeno avgusta 1990. godine ISBN 86-367-0388-3 CIP - , 820 (73) - 31 ,

Miko / [Erik van Lustbader]; prevod s engleskog Valerija Por. - 2. izd. -Gornji Milanovac: Deje novine, 1990 (Bor: Bakar). - 539 str.; 21 cm Prevod dela: The Miko / Eric van Lustbader. -Tira 2000. - Recnik: str. 537-539. ISBN 86-367-0388-3