GORIVA

Pod gorivima podrazumevamo prirodne i vetake materije koje procesom sagorevanja oslobaaju velike koliine toplotne enrgije! Najvanije karakteristike goriva su: hemijski sastav toplotna mo temperatura sagorevanja ponaanje goriva u toku procesa sagorevanja

Goriva treba da ispune sledee zahteve: da proizvode veliku koliinu toplote za kratko vreme da se nalaze u prirodi u dovoljnim koliinama da u prirodnom stanju ne sadri velike koliine nesagorivih materija da mogu lako i jeftino da se dopreme do korisnika da ne menjaju bitno svojstva i da su bezbedna tokom eksploatacije da produkti njihovog sagorevanja nisu opasni po okolinu

Sastav goriva
Gorivo se sastoji od : C, O, H ,N, S ,od ega su sagorivi C, H, S. Ugljenik je najvanija komponenta goriva jer njegovim sagorevanjem nastaje najvei deo toplote. Ugljenik je i najvie zastupljena komponenta. Vodonik je druga po vanosti komponenta goriva jer se sagorevanjem 1kg vodonika oslobaa priblino 140 MJ toplote. Sumpor se u gorivu nalazi u vidu gorive i negorive komponente.Njegovo prisustvo u gorivu je nepoeljno jer izaziva koroziju, a produkti sagorevanja su ekoloki veoma tetni (kisele kie). Kiseonik nije goriv element, ve se sagorevanje odvija zahvaljujui njemu. Azot se javlja u obliku sloenih organskih jedinjenja i ima ga veoma malo (do 2 %) u vrstim i tenim gorivima, a u veoj meri u proizvedenim gasovitim gorivima. Vlaga umanjuje toplotnu mo goriva jer se za njeno isparavanje troi deo toplote nastao sagorevanjem goriva.

Toplotna mo goriva
Toplotna mo goriva se definie kao odnos osloboene koliine toplote pri potpunom sagorevanju goriva i koliine goriva iz koje je toplota osloboena:

Razlikujemo gornju i donju toplotnu mo goriva.

Gornja toplotna mo goriva

Gornja toplotna mo goriva (Hg) je koliina toplote koja se oslobodi potpunim sagorevanjem jedinice mase goriva pod sledeim uslovima: voda iz produkata sagorevanja, koja potie od vlage iz goriva i od sagorelog vodonika (H2), prevedena je u teno stanje, produkti sagorevanja goriva dovedeni su na temperaturu koju je gorivo imalo na poetku i sumpor (S) i ugljenik (C) iz gorive materije se nalaze u obliku svojih dioksida (SO2 i CO2), dok do sagorevanja azota (N2) nije dolo.

Donja toplotna mo goriva

Donja toplotna mo goriva (Hd) je koliina toplote koja se oslobodi potpunim sagorevanjem jedinice mase goriva pod sledeim uslovima: voda u produktima sagorevanja ostaje u parnom stanju, produkti sagorevanja goriva dovedeni su na temperaturu koju je gorivo imalo na poetku i sumpor (S) i ugljenik (C) iz gorive materije se nalaze u obliku svojih dioksida (SO2 i CO2), dok do sagorevanja azota (N2) nije dolo.

Sagorevanje
Proces transformacije hemijske energije goriva u toplotnu energiju u prisustvu kiseonika naziva se sagorevanje. Proces sagorevanja je proces oksidacije sjedinjavanjem elemenata ugljenika, vodonika i sumpora sa kiseonikom iz vazduha. Tempertura paljenja 750-2200 oC

PODELA GORIVA
Goriva vrsta Gasovita Tena Prirodna
Drvo, ugalj, bitumenski kriljci

Vetaka
Koks, briketi, drveni ugalj Generatorski gas, koksarski gas, vodonik itd.. Benzin, dizel, lo ulja, metanol

Zemni gas

Nafta

Ugalj vrsto gorivo

Nastanak i podela: Ugalj je gorivi sediment. Sastoji se preteno od ostataka, odnosno produkta raspada biljaka, a nastao je od tresetita iz daleke prolosti. Proces pougljenjivanja ostvaruje se postepenim poveavanjem relativnog sadraja ugljenika(C) uz istovremeno smanjivanje relativnog sadraja kiseonika (O2), azota (N2), vodonika (H2). Imamo niz sukcesivnih pretvaranja: biljni ostaci i drvo treset lignit mrki ugalj kameni ugalj. Taj proces je trajao stotinama miliona godina.

Vrste uglja
Lignit 50% vode sirov 25% suv, 9.500-16.000 KJ Mrki ugalj nastao u tercijaru 50-60% ugljenika, 3-5% vodonika, 0,5% sumpora, 5-25% pepela i vlage 10-25%, 20.000 KJ Kameni ugalj, starosti oko 300 miliona godina, sadri 1-5% vlage i pepela 3-10%, 27.000 KJ Antracit nastao u paleozoiku nema primesa vlage i pepela, 93-96% ugljenika, 35.000 KJ

Upotreba uglja
Neposredna (kotlarnice, termo elektrane) Mehanika prerada (ugljeni prah,briketi) Hemijska prerada (rafinacija, suva destilacija, gasifikacija)

Drvo
Drvo tokom sagorevanja prolazi kroz 3 faze:

1. Isuivanje: sve do temperature od oko 220C nestaje jo uveka prisutna voda u drvetu. to je drvo vlanije, bie potrebna i vea energija da bi se drvo isuilo. 2. Piroliza: izmeu 220 C i 270 C 3. Gasifikacija i sagorevanje: Poev od 500 C startuje finalna oksidacija proizvoda namenjenih za sagorevanje uz oslobaanje toplote.

Drvo
Da bi shvatili kolika je tano toplotna mo drveta, moe se smatrati da otprilike 3 kg drveta daju istu koliinu toplote kao 1 kg lo-ulja.

Tena goriva
Osnovne prednosti tenih goriva u odnosu na vrsta goriva su: visoka toplotna mo, mali sadraj balasta, mali toplotni gubici pri sagorevanju, jednostavno regulisanje procesa sagorevanja, jednostavan transport cevovodima.

Osnovne mane tenih goriva su: velika zapaljivost i eksplozivnost, otrovnost nekih goriva, teko odstranjivanje emulgovane vode, stvaranje elektrostatikog napona.

Nafta
Osnova svih goriva je nafta.Toplotna mo nafte je 42-43 MJ/kg. Sastav nafte ine ugljenik (83-87%), vodonik (11-14%), kiseonik (0,1-1%), azot (0,05- 1,5%) i sumpor (0,1-5%). Kiseonok, azot i sumpor se najee nalaze u vezanom stanju. Vlage i mineralnih materija ima malo. Gustina nafte je 820-920 kg/m3. Osnovnu masu nafte ine tri ugljovodonika: parafinski, opte formule SnN2n+2, naftenski, opte formule SnH2n i aromatini, opte formule SnH2n-6

Dobijanje nafte
Kako se nafta nalazi na dubini i do 5000 m, prva faza u procesu njenog dobijanja je buenje . Nafta najee istie iz buotine na povrinu pod pritiskom, a ukoliko pritisak ili protok nisu dovoljni, koriste se pumpe ili gas pod pritiskom

Vrste nafte
Parafinska Naftenska nafta (visok procenat cikloparafina) Aromatska nafta kerozinska nafta Asfaltna nafta visok oktanski broj

Struktura nafte
Ugljenik 81-87% Vodonik 10-14% Kiseonik 7% Azot 1,2% Sumpor 6%

Tehnologija dobijanja nafte

Buenje Sabiranje nafte Preiavanje Odvajanje benzinskih para i zemnog gasa (degazolinaa) Stabilizovana nafta za rafineriju

Na trokove buenja i pripremu otpada preko 60% investicije!

Prerada nafte
Frakcionisanje sirove nafte (frakciona destilacija) Derivati pod normalnim pritiskom: Benzin Petrolej Dizel gorivo Lo ulje Mazut

Goriva preraena iz nafte

Proces prerade nafte se odvija u dve faze: primarnoj i sekundarnoj. Posle primarne faze dobijaju se: - gasovita goriva, - benzinske frakcije, - petrolejske frakcije, - dizel-frakcije i lo-ulje, - frakcije maziva i - ostatak (bitumen). U sekundarnoj fazi odvijaju se hemijski procesi: - krekovanje, - izgradnja ugljovodonika, - konverzija ugljovodonika, - ugradnja vodonika u ugljovodonike.

Benzin
Benzin se koristi za pokretanje oto-motora sa unutranjim sagorevanjem. Oktanski broj predstavlja udeo izooktana u benzinu. Stoga benzin,koji se ponaa kao ist izooktan, ima oktanski broj 100, a benzin koji se ponaa kao normalni heptan ima oktanski broj 0. Odreivanje oktanskog broja se sastoji u ispitivanju benzina na otpornost prema detonaciji u specijalnom jednocilindrinom motoru. Oktanski broj nije jedinstvena veliina, ve zavisi od naina odreivanja. Vana karakteristika benzina je gustina, koja se kree u granicama 720-750 kg/m3 .

Dizel gorivo
U odnosu na benzin, dizel-goriva imaju bar dve bitne razlike: prva je oteani protok goriva na snienim temperaturama, a druga nain obrazovanja smee sa vazduhom. Pokazatelj upaljivosti dizel-goriva je cetanski broj, koji se odreuje pomou specijalnog motora poreenjem upaljivosti ispitivanog goriva i smee dva ugljovodonika. Cetanski broj definisan kao procentualni udeo cetana u onoj smei sa -metilnaftalinom koja ima ekvivalentnu upaljivost sa ispitivanim gorivom. Opte je pravilo da to je lanac ugljenikovih atoma dui , to je cetanski broj vei. Cetanski broj se odreuje eksperimentalno ili raunski.

Gasovita goriva
Mogunosti dobijanja gasa: Zemni gas Gas iz uglja Gas iz nafte

Prirodni gas
Predstavlja gas bez boje, mirisa, koji je providan u svojoj istoj formi, izuzetno zapaljiv i pri tome daje veliku koliinu energije. Sagorevanje prirodnog gasa je isto i u atmosferu emituje niske koliine potencijalno tetnih nusprodukata po okolinu. Podzemna nalazita prirodnog gasa utvrena su i do 5 hiljada metara pod pritiskom od 300 bara i vie i temperaturama viim od 180C zavisno od dubine nalazita. Obino se nalazi kao gasna kapa u naftnim nalazitima iako nije retko pronai ga i bez prisustva nafte. Prirodni gas je zapaljiva meavina ugljovodoninih gasova. Sastav prirodnog gasa je veinom metan ali sadri i druge gasove: etan, propan, butan i pentan.

U svojoj najistijoj formi, kakav je prirodni gas, on je skoro ist metan. Predstavlja izuzetno vrednu energetsku i hemijsku sirovinu koja poseduje znaajne tehnoloko-ekonomske i ekoloke prednosti u odnosu na ostala goriva. To je gotovo idealno gorivo koje se lako mea sa vazduhom, ima izuzetnu brzinu sagorevanja bez dima, ai i vrstih ostataka i prema tome ne zagauje okolinu. Iskustvo zemalja sa dugom tradicijom korienja prirodnog gasa pokazuje da je on jedan od najbezbednijih energenata.

Sainjavaju ga metan (CH4) 97%, etan (C2H6) 0,91%, propan (C3H8) 0,36%, butan (C4H10) 0,16%, pentan (C5H12), ugljen -dioksid 0,52%, kiseonik 0,08%, azot 0,93% i drugi gasovi u manjim tragovima. Termoenergetske karakteristike kreu se za Vobe indeks do 54 MJ/m3, gornja toplotna mo do 47,2 MJ/m3, donja toplotna mo do 42,5 MJ/m3, relativna gustina 0,75kg/m3 i temperatura paljenja do 640C. Eksplozivna mo prirodnog gasa se kree u granicama od 5 do 15 % koliine gasa u vazduhu. Prirodnom gasu se dodaje odorant sredstvo jakog, neprijatnog i karakteristinog mirisa da bi prirodni gas, koji je bez mirisa, dobio specifian miris kako bi se lake otkrilo curenje gasa iz gasnih instalacija, a sam proces dodavanja odoranta prirodnom gasu zove se odorizacija. Odorant sagoreva zajedno sa prirodnim gasom, a produkti sagorevanja nemaju neprijatan miris. Ureaj, kojim se odorant ubacuje u struju gasa, naziva se odorizator.

Prirodni gas
U zavisnosti od njegovog kvaliteta, osnovne termoenergetske karakteristike prirodnog gasa se kreu u sledeim granicama:
Vobe indeks W= 44,6 do 54,0 [MJ/m3] Gornja toplotna mo Hg = 30,2 do 47,2 [MJ/m3] Donja toplotna mo Hg = Hd = 27,2 do 42,5 [MJ/m3] Relativna gustina d= 0,55 do 0,75 [kg/Sm3 Temperatura paljenja T= 595 do 640 [C]

Prirodni gas spada u najistije, najsigurnije i najkorisnije fosilno gorivo. Sagoreva bez ai i pepela, sa malim emitovanjem ugljen-dioksida i sumpor-dioksida i zbog toga spada u najistija goriva. Meutim, i korienjem prirodnog gasa i njegovim sagorevanjem u atmosferu se oslobaa odreena koliina tetnih materija koja takoe dovodi do zagaenja ivotne sredine. Sagorevanjem prirodnog gasa oslobaa se priblino jedna polovina ugljen-dioksida koja se oslobaa spaljivanjem uglja. Ugljen-dioksid prouzrokuje pojaanje efekta staklene bate i globalnog porasta temperature. Sumpor-dioksid se oslobaa spaljivanjem uglja i tenih goriva prouzrokujui tako zakieljenje okoline. Prirodni gas prilikom sagorevanja praktino ne proizvodi sumpordioksid. Azotni oksidi se u veoj meri oslobaaju u atmosferu i ivotnu sredinu nego prilikom sagorevanja nekih drugih energenata.

Zemni gas
Nalazi se na 3000-5000 metara dubine Metan Etan Propan Butan

Gasovita goriva
Naini dobijanja gasa Prirodni gas - 100-200 bara pritiska Kaptani gas izbija sa naftom ima 40% metana, 30% etana, 15% propana i 5% butana Rafinerijski gas - krekovanje

Vetaka gasovita goriva

Generatorski gas 5.000 KJ (industrijke pei, keramika, elik...) Vodeni gas 11.700 KJ (varenje) Koksarski gas 19.300 KJ (koksare) Gas podzemne gasifikacije uglja

Manipulacija gasom
Gasovodima Manipulacija gasom cisternama elinim bocama

Oznake pri transportu Gorivi gasovi crvena Acetlen uta Kiseonik plava Nezapaljivi gas - siva