Univerzitet u Beogradu Tehniki Fakultet u Boru Odsek za Industrijski Menadment

SEMINARSKI RAD Autorska prava i njihova zatita u doba Interneta

Student: Bor, 2012

Profesor:

Maaevi Ivana 4/2011

Prof. Dr. Dragan Manasijevi

Sadraj

1. Uvod 2. Autorsko pravo 3. Krenje autorskih prava softvera 3.1. Softverska piraterija 3.2.Softver i razliita prava intelektualne sredine 4. Meunarodna zatita softvera pravima intelektualne svojine 4.1. Regulativa u Srbiji 4.2. Regulativa Evropske Unije 5.Zakljuak 6.Literatura

3 4 5 6 8 9 9 10 14 15

1. Uvod

U ovom radu se govori o intelektualnoj svojini i osnovnim oblastima intelektualne svojine, konkretno o, autorskom pravu. Skoro svaki korisnik je i potencijalni stvaralac intelektualne svojine. Njena zatita, preko sistema nacionalnih i meunarodnih pravila, koja se zovu prava intelektualne svojine, neophodna je radi sticanja i finansiranja inovacija i kreativnosti, koje za uzvrat, vode ka ekonomskom, kulturnom i socijalnom napretku. Zatita intelektualne svojine takoe podstie proizvodnju i irenje znanja i irokog asortimana kvalitetnih proizvoda i usluga. Prava na intelektualnu svojinu stvaraju dodatnu vrednost za potroae i mogu da budu garancija za poreklo i kvalitet.

Zatita intelektualne svojine doprinosi ekonomskom rastu kako u razvijenim, tako i u zemljama u razvoju tako to podstie inovacije, kulturnu raznolikost i tehniki razvoj kao deo ireg politikog okvira. Ukoliko se pravilno koriste, prava na intelektualnu svojinu takoe mogu predstavljati kljuna sredstva za iskorenjivanje siromatva putem trgovine.

Intelektualna svojina, poznatija kao IP (Intellectual Property) obuhvata oblasti patenata, robnih marki, igova, modela, uzoraka, geografskih oznaka, porekla, topografije intergrisanih kola, zatite od kopiranja, poslovnih tajni, autorsko i srodna prava.

Pet osnovnih oblasti, koje se vezuju za intelektualnu svojinu su: Patenti Trgovake marke

 Dizajn Autorska prava

igovi

2. Autorsko pravo
Autorsko pravo je pojam vezan za zatitu. Autorskim pravom se tite knjievna dela (romani, pesme i dr.), pozorina dela, prirunici, novine, raunarski programi, baze podataka, filmovi, muzika dela, koreografska dela, dela slikarstva, grafike, fotografije i skulpture, arhitekture, primenjenih umetnosti, kartografska dela, tehniki crtei i dr.. Meutim, autorska prava ne mogu zatiti ideje, naslove ili imena. Izvorni stvaraoci dela zatienih autorskim pravom i njihovi naslednici imaju odreena prava u odnosu na sva trea lica. Oni imaju iskljuivo pravo da koriste ili odobre drugima korienje dela pod ugovorenim uslovima. Simbol copyright-a "" koristi se kako bi se ukazalo da je neko delo zatieno autorskim pravom. Stvaralac dela moe dati dozvolu ili zabraniti:

Umnoavanje dela u razliitim oblicima, Javno izvoenje dela, Snimanje dela na trajne podloge, Emitovanje dela putem radija, kabla ili satelita, Prevod dela na druge jezike ili druge adaptacije dela.

Autorsko pravo moe da se podeli na:

 Materijalno autorsko pravo. Autorska prava omoguuju stvaraocu ekonomsku zatitu u smislu da samo on ima pravo da raspolae svojim delom kad hoe i koliko hoe. Ostali moraju da dobiju odobrenje autora, to podrazumeva novanu nadoknadu. U dravama sa zdravom ekonomijom i pravosuem, vlasnik autorskih prava moe da tui svakoga ko neovlaeno koristi ili promovie njegovo delo.

Moralno autorsko pravo. Pored toga autorsko pravo omoguava i moralnu satisfakciju da ime stvaraoca uvek bude uz proizvod. Moralna prava autora obuhvataju: pravo prvog objavljivanja, pravo na priznanje autorstva, pravo na potovanje autorskog dela i ast ili ugled autora i pravo pokajanja.

3. Krenje autorskih prava softvera

Krenje autorskih prava, u kontekstu softvera, je, u sutini, pokretanje, kopiranje, menjanje ili distribuiranje raunarskih programa, osim u sluajevima: kada to radi sam vlasik tog programa, ili kada se poseduje licenca (dozvola) vlasnika prava na program. Ugovor o licenciranju mora da sadri sta se sme a ta ne. Postoje razne vrste zloupotrebe softvera. Najee vrste povreda su sledee: potpuna nelincencirana upotreba: na primer, kopiranje softvera od prijatelja ili preko interneta, gde licenca za softver ekspilcitno ne dozvoljava ovo; prekomerna upotreba: na primer: kupovina softvera koji je linceniran za jedan raunar, a njeno instaliranje na dva; ako se poseduje ve dodeljena licenca softveru: ako se kupujen polovan hardver, on ne mora da prenese sve licencirane softvere i potrebno je da se preuzmu sve mere da se osigura da je upotreba zakonita;

zloupotreba erovanja: gde je softver lincenciran ,,za odreene svrhe i slino, to je krenje autorskih prava koji prevazilazi ove uslove;
5

 pribavljanje softvera na prevaru: na primer, kupovina softvera za snizenu cenu pretvarajui se da radite u obrazovnoj instituciji; ,,warez krenje autorskih prava: ,,warez je sajt na Internetu koji omoguava ljudima da preuzmu ilegalne kopije softvera. Softver e obino imati svoja ,,oteena digitalna prava, pa se ona nazivaju ,,warez kopijama ili ,,hakovanim kopijama. Ljudi koji prave warez kopije, ljudi koji vode warez sajtove i ljudi koji preuzimaju te kopije i koriste ih su prekrioci autorskih prava.

nezakonite ,,specijalne ponude od hardverskog prodavca: hardver prodavac prodaje kompjuter sa instaliranim softverom, ali to je softver bez licence. pravljenje nazakonite kopije softvera na CD-ovima, ili neimu slinom, radi davanja nekom drugom.

3.1. Softverska piraterija

Termin "softerska piraterija" pokriva razliite aktivnosti: nelegalno kopiranje programa, falsifikovanje i distribuciju softvera - ak i razmenu programa sa prijateljima. Iako veina korisnika danas shvata da je ovo pogreno, mnogi se ne obaziru na to jer ne shvataju vanost injenice da je taj isti softver vredna intelektualna svojina. Obino se to radi postizanja neke koristi (naroito komercijalne), te se preprodaju, ugrauju u proizvode koje prodaju ili, ak, menjaju, prilagoavajui ih svojim ili tuim potrebama. Modaliteti izvravanja postaju sve raznovrsniji i brojnji.

Pirateriju ine pojedinci i organizacije, a nekad ak ni uprava, pa ni mnoge drave ne uspevaju da odole izazovu besplatnog korienja programa i pogotovo punjenju hard diskova softverom i programima.

Softverska piraterija je postala kontraverzno pitanje jo kada je Internet prvi put stekao popularnost. to se vie poveavao broj korisnika, uporedo sa njim je neovlaeno kopiranje poelo da biva sve vei problem. Ovo se deava zbog
6

vrlo lakog pristupa ve ukradenim delima i zbog neverovatno niske cene reprodukcije.

Internet piraterija podrazumeva upotrebu Interneta za ilegalno kopiranje i distribuciju neautorizovanog softvera. Internet moe da se koristi za sve ili samo za neke operacije, ukljuujui reklamiranje, ponudu, nabavku i distribuciju piratizovanog softvera. Business Software Alliance (BSA), meunarodna organizacija vodeih proizvoaa i prodavaca softvera, procenjuje da postoji 840,000 Internet sajtova koji prodaju nelegalni softver. Mnogi korisnici koji kupe softver preko Interneta zapravo nikakda i ne dobiju robu koju su platili. Drugi, opet, ne mogu da povrate uloeni novac nakon to su otkrili da je softver koji su kupili falsifikovan. Nepotene Internet firme esto munjevito nestaju, ostavljajui za sobom stotine nezadovoljnih muterija. Web je znaajno uticao na porast softverske piraterije, jer naizgled legitimne firme veoma lako kreiraju Web sajtove na kojima reklamiraju i distribuiraju piratizovani softver. Povrh toga, eksplozivni razvoj elektronske trgovine u kombinaciji sa anonimnou i neogranienim prostorom uinile su online prodaju falsifikovanog softvera jo lakom. Dva najea oblika softverske piraterije su: Kopije krajnjih korisnika: prijatelji pozajmljuju diskove jedni drugima, ili organizacije prijavljuju manji broj instaliranog softvera. Falsifikovanje: razni naini dupliranja i distribuiranja nelegalno kopiranog softvera.

Softverska piraterija se moe podeliti u sledee kategorije: Piraterija krajnjeg korisnika

Klijent-Server overuse

Internet piraterija

Hard-disk loading Softver counterfeiting

7

Krajnji korisnik je konani korisnik raunarskog sistema ili proizvoda. Piraterija krajnjeg korisnika se pojavljuje kada pojedinac ili kompanija, neovlaeno koriste ili reprodukuju softver. Ovo obuhvata, kako korienje jednog licencnog proizvoda za instaliranje na vie raunara, kopiranje diska za dalju distribuciju, tako i upotrebu ogranienog, akademskog softvera u komercijalne svrhe. Klijent-Server overuse je kada broj korisnika sa mogunou pristupa serveru prekorauje broj u ugovoru sklopljenom pri kupovini licence.

Danas, postoje hiljade piratskih sajtova na Internetu, na kojima se virtuelno nalazi svaki softverski proizvod koji se moe nai u slobodnoj prodaji. Dakle, Internet piraterija predstavlja najveu pretnju. Ove Internet lokacije omoguavaju i upload i download piratskog softvera.

Stopa softverske piraterije u Srbiji je tokom 2008. godine iznosila 74% i medju najviim je u regionu centralne i istone Evrope. Najniu stopu piraterije u regionu imaju eka (38 odsto), Maarska (42), Slovaka (43), Slovenija (47) i Hrvatska(54). Smanjenje stope piraterije je i jedan od preduslova ulaska Srbije u Evropsku uniju.

3.2. Softver i razliita prava intelektualne svojine

Tokom 70-ih i 80-ih godina prolog veka se raspravljalo da li autorska prava ili softverski sistem treba da obezbedi zatitu raunarskih softvera. U okviru Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) ove rasprave su rezultirale u opte prihvaen princip po kojem kompjuterski programi treba da budu zatieni autorskim pravom, dok bi postupci korieni u rainarskim softverima ili izumi u vezi softvera trebalo da budu zatieni patentom. [8]

Zakoni o patentima i autorskom pravu pruaju razliite vrste zatite.

Autorsko pravo: titi originalnu implementaciju i nain prikaza neke ideje, a ne samu ideju, moe se zatititi izvorni i izvrni kd, uputstva i dokumentacija u digitalnom ili pisanom obliku, ne titi algoritme, metode i matematike postupke koriene u realizaciji softvera. titi od neovlaenog kopiranja ili oponaanja koda, ali ne titi od konkurencije koja samostalno i nezavisno (bez uvida u izvorni kd konkurencije) razvija slian softver. Patent: Za razliku od autorskog prava koje titi prezentaciju ideje i oblik izraavanja, patent titi samu ideju. Dakle, patent titi ideje, algoritme i matematike postupke koriene u programu, a ne sam kd. zabranjuje objavu bilo kakvog slinog rada pa makar bio i nezavisno razvijen.

4. Meunarodna zatita softvera pravima intelektualne

svojine

Zatita autorskog prava kompjuterskog softvera je utvrena u veini zemalja i usaglaena meunarodnim ugovorima. Zakon koji se odnosi na patentibilnost softvera jo uvek nije usklaen na meunarodnom planu, ali neke zemlje su prihvatie patentibilnost kompjuterskog softvera, dok su druge usvojile pristupe koji priznaju pronalaske stvorene uz pomoc kompjuterskog softvera. Meunarodna zatita autorskog prava regulisana je Bernskom konvencijom koja je doneta jo 1886.godine. i vie puta je revidirana. Ovom konvencijom se tite literarna i umetnika dela, uz uslov da su originalna. Mada lista dela koja se mogu tititi autorskim pravom ne sadri eksplicitno programe raunara, dolo se do generalnog stava da su programi raunara proizvodi intelektualne kreativnosti i da se kao takvi smatraju delima u smislu ove konvencije. Osim toga i prema TRIPS-u (Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property, prev. Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine) predvieno je da se programi raunara bilo da su u izvornom ili izvrnom kodu tite kao literarna dela prema pomenutoj Bernskoj konvenciji. Za tvorce programa je znaajno da autorsko pravo ne zahteva otkrivanje dela, odnosno u ovom sluaju ne zahteva otkrivanje programa u izvornom kodu. Na taj nain, za razliku od programa u izvrnom kodu koji se plasira na tritu, izvorni kod programa ostaje poslovna tajna to takoe predstavlja jo jedan oblik intelektualne svojine. Prema Bernskoj konvenciji dela su zatiena samim inom svog stvaranja, odnosno nije potrebno vriti njihovu registraciju kod nekog nadlenog organa, to vai i za softver. Prema TRIPS sporazumu zatita softvera autorskim pravom traje za ivota autora i jo 70 godina posle njegove smrti.

4.1. Regulativa u Srbiji

U nadlenosi Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije su poslovi koji se odnose na prava industrijske svojine kao i autorska i srodna prava. Od 2010. je u pripremi novi Zakon o patentima. Od 1. oktobra 2010. Srbija postaje punopravna lanica Evropske patentne organizacije. Oblast pronalazaka i patenata regulie Zakon o patentima.
10

U Srbiji se godinje odobri nekoliko patenata za softver, i to uglavnom domaim pronalazaima. U skladu sa osnovnim naelima Konvencije o evropskom patentu, iji temelj predstavlja tenja ka ojaavanju saradnje izmeu drava Evrope sa ciljem zatite svih pronalazaa, bilo da su to nezavisni pojedinci ili velike IT kompanije, moe se zakljuiti da se u Srbiji primenjuje savremena praksa EPO (European Patent Organisation), to je veoma znaajno imajui u vidu da Zavod pristupa Evropskoj patentnoj organizaciji i da se strane prijave patenata za nau zemlju masovno prijavljuju preko EPO. esto se deava da se prijave direktno podnose u EPO i USPTO (United States Patent and Trademark Office), posebno za one koje dolaze sa univerziteta i instituta, preko sestrinskih firmi.

U Tabeli 1 je prikazan broj svih autorskih dela deponovanih u Zavodu od 2008. godine do danas, pri emu je posebno naveden broj deponovanih softvera.

Godina 2008. 2009. 2010. (do 1.oktobra)

Autorska dela 741 316 242

Softver 64 38 19

tabela 1: Deponovana autorska dela u Srbiji

4.2. Regulativa Evropske unije

Da bi harmonizovala propise svojih lanica koji se odnose na zatitu softvera, ime bi se obezbedile odgovarajue mere protiv njegovog neovlaenog umnoavanja, Savet Evropske unije (Council of the European Union, CEU) je doneo direktivu 91/250/EEC od 14. maja 1991. godine o pravnoj zatiti kompjuterskih programa. Ova direktiva obavezuje lanice da tite kompjuterske
11

programe putem autorskog prava kao literarna dela u smislu Bernske konvencije. Meutim, ideje i principi na kojima je zasnovan bilo koji element kompjuterskog programa se ne tite autorskim pravom. Kompjuterski program se titi ako je originalan u tom smislu da je autorova sopstvena intelektualna tvorevina. Pri tome se autorom smatra pravno ili fiziko lice ili grupa fizikih lica koja ga je stvorila.

Takoe je propisano da autor ima iskljuiva prava da vri ili da daje ovlaenje treim licima da:

vre umnoavanje kompjuterskog programa; prevode, adaptiraju, prilagoavaju ili menjaju kompjuterski program na neki drugi nain; vre distribuciju kompjuterskog programa ili njegovih kopija ukljuujui tu i iznajmljivanje.

Direktivom su predvieni i izuzeci od ovoga, kao to je npr. pravljenje back-up kopije od strane osobe koja je dobila pravo da koristi taj kompjuterski program. Prema ovoj direktivi smatraju se kanjivim sledee radnje ako ih vri osoba koja nema ovlaenje autora:

stavljanje u promet nelegalne kopije kompjuterskog programa; posedovanje nelegalne kopije kompjuterskog programa iz komercijalnih razloga; stavljanje u promet ili posedovanje iz komercijalnih razloga sredstava koja su namenjena za lake neovlaeno uklanjanje ili zaobilaenje tehnikih sredstava koja su primenjena za zatitu kompjuterskog programa.

12

Direktivom 93/98/EEC zatita kompjuterskih programa autorskim pravom traje za ivota autora i jo 70 godina posle njegove smrti, ili ako je vie autora, posle smrti poslednjeg od njih.

Da se ovakav nain zatite kompjuterskih programa nije pokazao sasvim zadovoljavajuim vidi se iz injenice da je u prethodnom periodu rastao pritisak, a pre svega od strane velikih kompanija u IT oblasti da se obezbedi zatita patentom za pronalaske u vezi sa kompjuterskim programima, pa i za kompjuterske programe kao takve.

Da bi se razumelo koje su mogunosti za zatitu kompjuterskih programa kroz patentni sistem u zemljama Evropske unije treba imati u vidu odredbe Konvencije o evropskom patentu (European Patent Convention) iz 1973. godine. Ovom konvencijom su u lanu 52 propisana tzv. izuzea od zatite patentom. Jedno od pomenutih izuzea u taki (c) ovog lana eksplicitno su bili navedeni kompjuterski programi.

U tom smislu, znaajno je ukazati i na najnoviju izmenu 1. take 52. lana Konvencije o evropskom patentu koja je stupila na snagu u decembru 2007. godine. U njoj se navodi da e Evropski patenti biti odobravani za bilo koje pronalaske, u svim poljima tehnologije, pod uslovom da su novi, da sadre inventivni korak i da su pogodni za primenu u industriji. Ali, i pored ove izmene kojom se naglaava da je dobijanje patenta predvieno samo za tehnke pronalaske, sama taka (c) istog lana, koja se tie izuzea kompjuterskih programa od mogunosti zatite patentom, i dalje je ostala nepromenjena.

Ova odredba je zasnovana na uverenju da kompjuterski programi nemaju tehniku prirodu, te da kao takvi nisu patentibilni. Iz ovoga je proizalo shvatanje da patentibilnost softvera zavisi od toga da li pronalazak koji je u vezi sa softverom ima tehniku prirodu. Ovo je precizirano u Evropskom patentnom zavodu (European Patent Office, EPO) putem dokumenta EPO metodologija ispitivanja (EPO's Guidelines for Examination) gde se sa jedne strane navodi da komputerski program kao takav ili kao zapis na nosiocu zapisa ne mogu zatititi
13

patentom nezavisno od njegovog sadraja, te da je situacija ista i kada se kompjuterski program instalira na kompjuteru koji je poznat kao takav. Sa druge strane, ovde se navodi da se smatra da pronalazak koji karakterie program i koji predstavlja tehniki proces (npr. proces proizvodnje kojim upravlja program) ili koji ima tehniki efekat (npr. program koji poveava radnu memoriju kompjutera) ima tehniki doprinos i da je zato patentibilan. Isto tako su u praksi EPO esto priznavani patenti za kompjuterske programe u formi postupaka za upravljanje nekim procesom ili u sastavu ureaja.

Meutim, Tehniko albeno vee EPO je donelo dve odluke u vezi patentibilnosti softvera koje se unekoliko razlikuju od napred navedenog stava. Pomenute odluke se odnose na prijave patenata koje je podneo IBM. Vee je smatralo da je kompjuterski program za koji je traena zatita patentom patentibilan ako se njegovim izvravanjem na kompjuteru ili instalacijom u kompjuteru stvaraju ili se mogu stvoriti tehniki efekti koji prevazilaze normalne fizike interakcije izmeu programa (softvera) i kompjutera (hardvera) na kome taj program funkcionie. Osim toga Vee je utvrdilo da nije od znaaja da li je traena zatita za program kao takav ili za njegov zapis na nosiocu zapisa. Vee je obrazloilo svoje odluke time to kompjuter moe realizovati tehniki efekat izvravanjem instrukcija dobijenih od kompjuterskog programa i to kompjuterski program omoguava reavanje definisanog tehnikog problema.

Kako EPO priprema reviziju Evropske konvencije o patentu kojom bi se ukinula napred navedena odredba kojom se kompjuterski programi izuzimaju iz zatite patentom, izgleda da pomenute odluke predstavljaju jedan od koraka u tom pravcu.Sa druge strane, stav Evropske unije se nije promenio i ovakve prijave patenta podnete Evropskom zavodu za patente se odbijaju. U ovom trenutku jo nije jasno koji koncept e prevladati, to e u znatnoj meri zavisiti od daljeg razvoja situacije na tritu.

Na slici 1. prikazan je kriterijum za odreivanje stepena patentibilnosti u EU.

14

Slika 1: Prikaz razgraniavanja predmeta patentnog i autorskog prava prema stepenu njihove (ne)patentibilnosti

Trenutno stanje je takvo da patenti jo uvek nisu preovlaujui oblik zatite softvera. Prema istraivanjima koja je finansirala Evropska unija za sada prioritet imaju:

autorsko pravo, tehniki sistemi zatite i licenciranje. Ovo je posebno uoljivo u sluaju malih i srednjih preduzea, dok velike kompanije pokazuju vei afinitet prema patentnom sistemu.

15

5. Zakljuak
U ovom trenutku u svetu su prisutna dva razliita sistema zatite softvera. Prvi od njih tradicionalno predstavlja autorsko pravo i prisutan je jo od pojave prvih kompjuterskih programa. Drugi od njih, koji se naknadno pojavio predstavlja zatita softvera patentima. Softverski patenti su prisutni u svim veim zemljama, ali obimi zatite se razlikuju od nadlenosti do nadlenosti.

Srbija polako postaje vaan izvoznik softvera. Zakon i praksa u Srbiji su potpuno usklaeni sa Evropskom praksom i Evropskom patentnom konvencijom iz 2 glavna razloga:

lanstvo Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije u EPO, Prihvatanje smernica i preporuka EPO vezanih za kompjuterski implementirane pronalaske.

U definisanju koncepta kao to je patentibilni predmetni pronalazak i njegove povezanosti sa zatitom autorskih prava, ovde ipak dominiraju tehnika sutina, uslovi patentibilnosti naroito inventivni nivo, stvari koje su pod dinaminim razvojem i evolucijom digitalne tehnologije i koje mogu doneti nove pristupe u budunosti. Znaajno je i vidljivo smanjivanje razlika u praksi izmeu US i Evropske unije vezani za ovu problematiku.

16

6. Literatura
Rastko Ili, Osnovi intelektualne svojine. http://www.innovaccess.eu/documents/softwareCopyright_000000110 5_00.xml.html, maj 2011 http://www.microsoft.com/scg/piracy/internet.mspx, maj 2011 http://www.microsoft.com/scg/piracy/falsifikovanje.mspx, maj 2011 http://www.wipo.int/copyright/en/faq/faqs.htm, maj 2011 http://nmacek.110mb.com/materijali_za_studente /vets_srm/srm_ch14.pdf, maj 2011 http://www.singipedia.com/content/992-Zatita-softvera-patentimaRegulativa-i-iskustva-Sjedinjenih-Americkih-Drava-i-zemalja-Evropske-Unije, maj 2011 http://www.microsoft.com/scg/piracy/zakoni.mspx, maj 2011 http://www.telfor.rs/files/radovi/TELFOR2010_01_22.pdf, maj 2011 http://www.zis.gov.rs/sr/pdf/seminari/20101111_patentna_zastita_sof tver_srbija.pdf, maj 2011 http://www.pks.rs/Portals/0/eu/Patentni%20sistem%20u %20Srbiji.pdf, maj 2011 http://www.pccentar.com/vesti/kina-pod-udarom-kritika-zbogpiraterije, maj 2011 http://www.iam-magazine.com/issues/article.ashx?g=79351366-694a40ad-85a3-8eee119db51a, maj 2011 http://www.epo.org/searching/asian/china/faq.html, maj 2011 http://www.epo.org/searching/asian/china/facts-figures.html, maj 2011 http://www.microsoft.com/scg/press/2010/avgust/20100826.mspx, maj 2011 http://www.zis.gov.rs/sr/pdf_patenti/patenti_zakon.pdf, maj 2011

17