UPUTSTVO ZA IZRADU ELEBORATA HALE IZ PREDMETA METALNE KONSTRUKCIJE U ZGRADARSTVU Uputstvo se odnosi, prvenstveno, na analizu optereenja, kako globalnu,

tako i pojedinih elemenata konstrukcije. Poseban cilj uputstva je da se pojasni analiza optereenja vetrom koja se, zbog stupanja na snagu novih propisa, razlikuje od analize kojom je to raeno u primerima iz raspoloive literature. Zbog stalne elje studenata za uputstvom u formi uglednog primera ovo uputstvo je uraeno na primeru jedne industrijske hale sa sledim karakteristikama: Ukupna duina hale: Sl = 5 x 8,0 m = 40,0 m Nosivost mostne dizalice Q = 100 kN Raspon mostne dizalice A = 18,0 m Krovni pokriva Fe sendwich Fasadna obloga Fe sendwich Za dnevno osvetljenje se predviaju svetlosne trake u obimnim zidovima Hala se ne predvia za produenje Hala se nalazi u Beogradu Zemljite je dobre nosivosti Statiki sistem glavnog nosaa je dvozglobni ram Prilae se gruba dispoziciona ema (dovoljna za sprovoenje i razumevanje analize optereenja)

A A.1

Globalna kvantitativna analiza optereenja za halu Stalno optereenje (osnovno) Od obloga (povrinsko po osnovi odnosno fasadi) o 1Sopstvena teina krovnog pokrivaa o 2Sopstvena teina fasadne obloge Od konstrukcije po krovu (povrinsko po osnovi) o Sopstvena teina ronjaa o Sopstvena teina spregova i instalacija o Sopstvena teina glavnih vezaa - rigli Od konstrukcije fasada (povrinsko po fasadi) o Sopstvena teina fasadnih rigli o Sopstvena teina fasadnih stubova o Sopstvena teina spregova i instalacija o Sopstvena teina glavnih vezaa - stubova Od nosaa dizalice (linijsko po nosau dizalice) o Sopstvena teina nosaa dizalice sa inom o Sopstvena teina dela sprega za bone udare Optereenje od snega (osnovno) o 3Sneg

gkp= 0,40 kN/m2 o. gfo= 0,50 kN/m2 f. gkr= 0,10 kN/m2 o. gks= 0,05 kN/m2 o. ggv= 0,15 kN/m2 o. gfr= gfs= gfs= ggs= 0,10 kN/m2 0,10 kN/m2 0,05 kN/m2 0,25 kN/m2 f. f. f. f. n.d. n.d.

gnd= 1,70 kN/m gbu= 0,30 kN/m s=

A.2 A.3

1,00 kN/m2 o.

Korisno optereenje od mostnih dizalica (osnovno) Usvaja se mostna dizalica tip Ivo Lola Ribar SEMD2K1-UP ija se gruba ema prilae (dovoljna za sprovoenje i razumevanje analize optereenja). Q = 100 kN A = 18.0 m P1L,max /P1D,min = 89.0 / 32.0 kN L = 4050 mm E = F = 1400 mm P2L,max /P2D,min = 93.0 / 36.0 kN Koeficijenti udara i izravnanja (za noseu konstrukciju): j = 1,3 y = 1,1

Dvostruki profilisani elini lim sa termoizolacijom, distancerima i sredstvima za vezu. Zbog malog nagiba krovne ravni (10% 6) usvojeno je da je gkp/cosa gkp 2 Dvostruki profilisani elini lim sa termoizolacijom, distancerima, sredstvima za vezu i oko 30% transparentnih povrina u vidu fiksnih i otvarajuih prozora sa dvostrukim staklom. 3 Po naim propisima osnovno optereenje snegom definisani je sa 0,75 kN/m2 ali je nepisano pravilo da se u sluaju lakih konstrukcija usvaja vee optereenje snegom jer je za takve konstrukcije sneg dominantno optereenje, a i zabeleene su snene naslage koje idu ovome u prilog.

A.4

Optereenje od vetra (dopunsko) Lokacija: Beograd

- kt = 1,0 - r = 1,225 kg/m3 - v = 19,0 m/s Objekat: Industrijski - kT = 1,0 Teren: Ravan - Sz = 1,0 4 Kategorija terena: B; h 10,0m - Kz2 = 1,0 5 Dinamiki koeficijent: - Gz = 2,0 6 Koeficijenti sile (koeficijenti pritiska ili oblika)

Mogu se izvui sledei zakljuci o merodavnim vrednostima (konvencija o znaku je takva da + oznaava pritisak NA posmatranu povrinu a - oznaava sisajue dejstvo vetra koje deluje OD posmatrane povrine) Vetra spolja: Vetar iznutra Za krov (lokalno) Cpe,max = -0,5 Cpe,max = -0,6 Cpi,max = +0,2 Cpi,max = -0,2 Za zidove (lokalno) Cpe,max = +0,9 Cpe,max = -0,5 Cpi,max = +0,2 Cpi,max = -0,2

Za objekte sa visinama od h 15 / 20 / 25 m usvojiti K z2 = 1,120 / 1,214 / 1,292 Dinamiki koeficijent za sekundarne elemente za noenje obloge (u ta se mogu svrstati elementi kod kojih je vetar jedino ili dominantno optereenje kao to si fasadne rigle i stubovi, spregovi za prijem sila vetra a, u nekim situacijama, i ronjae) iznosi Gz = 2,5. Ovde se u cilju vee efikasnosti i preglednosti ovo svesno zanemaruje ali je u realnim situacijama ovakva odluka u domenu odgovornosti projektanta i tehnike kontrole. 6 I ovde se, kao i u prethodnoj footnote-i, vri aproksimacija u cilju vee efikasnosti i preglednosti. Realan raspored i vrednosti koeficijenata sile (pritiska ili oblika) su kompleksniji i funkcija su dimenzija i odnosa dimenzija zgrade, nagiba krova itd.
5

 A.5

Osrednjeni aerodinamiki pritisak vetra (jedinstven za objekat kao celinu) 0,22 kN/m2 qm,T,z = 0,5r (vm,50,10ktkT)210-3Sz2Kz2 = Aerodinamiki pritisak vetra (u ovom primeru, zbog uinjenih aproksimacija, takoe je jedinstven za ceo objekat) qg,T,z = qm,T,zGz = 0,44 kN/m2 Optereenje vetrom (rauna se za svaku pojedinanu situaciju) w = qg,T,z CA

Optereenje bonim udarima (dopunsko) Uzima se da deluju samo na jednoj strani i to iznutra ka napolje upravno na pravac nosaa dizalica (posledica konstrukcije tokova) i to kao par sila iji su intenziteti 1/10 maksimalnih pritisaka po toku (bez udarnog koeficijenta) a deluju u visini GI-a. U ovom sluaju:

A.6

Optereenje od koenja (dopunsko) Uzima se da deluju u visini GI-a poduno odnosno u pravcu nosaa dizalice, sa intenzitetom koji je jednak 1/7 pritiska po pogonskom toku (bez udarnog koeficijenta i ne manje od 50% tokova). U ovom sluaju se usvaja:

A.7

Optereenje od temperaturnih promena (dopunsko) Za najee situacije (kao to je i ova konstrikcija je zatiena od direktnih spoljnih uticaja).moe se usvojiti da su temperaturne promene u konstrukciji: Dt = 15 C
7

A.8

Optereenje od neravnomernog sleganja (izuzetno) Neravnomerno sleganje i obrtanje oslonaca (temelja) moe biti od velikog uticaja kod statiki viestruko neodreenih nosaa kao to je sluaj u ovom primeru (ukljeteni okvir je tri puta statiki neodreen), pa se usvaja: Ds = 10 mm j = 0,2 Optereenje od seizmikih uticaja (izuzetno) Seizmiki uticaji, po pravilu, nisu merodavni za ovakvu vrstu objekata i nepisano je pravilo da se ne uzimaju u obzir pri proraunu prizemnih industrijskih hala. Pravilno bi, ipak, bilo sprovesti dokaznicu. U ovom primeru se to ini. Kategorija objekta Ko = 1,0 Lokalni uslovi tla II Kd = 1,0 Zona seizminosti VIII Ks = 0,050 8 Koeficijent duktilnosti: za popreni pravac Kp = 1,0 za poduni pravac Kp = 1,3 Ukupan koeficijent seizminosti K = KoKdKsKp za popreni pravac K1 = 0,05 za poduni pravac K2 = 0,065 Merodavna masa objekta u nivou krova (venca). (za potrebe ove, grube, analize najpodesnije je ukupnu merodavnu masu gornje polovine objekta svesti po kvadratu osnove (krova)

A.9

mk= (gkp+gkr+gks+ggv+s)+ 2(h/2)[gfo+gfr+gfs+ggs+(gnd+gbu)/h]/B= 2,25 kN/m2

Ovde usvojene veliine, inae, treba da budu rezultat analize i procene strunjaka za fundiranje a odluka o njihovoj implementaciji je odgovornost projektanta eline konstrukcije. U principu, ovo optereenje treba uzeti u obzir samo kod viestruko statiki neodreenih glavnih nosaa (kao to je ovde sluaj) jer su u ostalim situacijama indukovani uticaji mali. injenica je i da ovo optereenje spada u izuzetna optereenja (III sluaj optereenja) pa se ukupan dokaz napona, deformacije i stabilnosti sprovodi sa manjim koeficijentom sigurnosti (nIII = 1,2) to kod jedanput ili dvaputa statiki neodreenih nosaa (ukljeteni stubovi i zglobno vezane rigle ili dvozglobni ram) najee dovodi da ovo optereenje nije merodavno. 8 Poduni pravac je ram sa dijagonalama (spregovima) a popreni nije. Zato se razlikuju koeficijenti duktilnosti. 9 U cilju pojednostavljenja zanemarena je masa gornje polovine kalkana (posmatran je duni metar hale).

Seizmike sile u poprenom pravcu S1 = K1mk(B/2)l = 9,0 kN

Seizmike sile u podunom pravcu S2 = K2mk(B/2)(Sl/2) = 29,25 kN

B B.1

Globalna kvalitativna analiza optereenja za halu Analiza mogunosti alternativnog krovnog optereenja (odizanja krova) Minimalno stabilizirajue dejstvo 2 minq= gkp+gkr = 0,50 kN/m o. 11 Maksimalno destabilizirajue dejstvo 2 maxq = qg,T,z(Cpe,min - Cpi,max)= -0,35 kN/m o. Nema opasnosti od alternativnog optereenja krova minq > maxq Merodavne reakcije kranskih nosaa na konzole glavnog nosaa Situacija i poloaj za P1,max/P2,max iz tablica
12 10

B.2

10 Za samu izradu dispozicije hale od strateke je vanosti analiza mogunosti alternativnog optereenja na krov. Ovo je naroito vano, moglo bi se rei presudno, za sluajeve sa reetkastim ili R ronjaama i reetkastim vezaima (nema efektnog naina da se poveanjem preseka dokae nosivost u sluaju da postoji kombinacija optereenja pri kome su donji pojasevi reetkastih ronjaa ili vezaa pritisnuti makar i minimalno). Kod reetki, naime, gravitaciono optereenje, po pravilu, deluje stabilizirajue (zatee donje pojaseve koji su, obino, bono nepridrani) dok odiue dejstvo deluje destabilizirajue. Kratka analiza moe dati globalni odgovor na ovu dilemu. 11 Za ovu analizu, s obzirom na mali nagim krova, zanemaruje se injenica da vetar ne deluje vertikalno na gore ve upravno na krovnu ravan (w/cosa w) 12 U tabelama za mostne dizalice dati su maksimalni pritisci po takovima i minimalni pritisci po tokovima (ove dve vrednosti su ekstremne vrednosti gledano lokalno jednu stranu odnosno jedan toak). Nama za analizu glavnog nosaa trebaju sve sile po tokovima za konkretan sluaj (znai, trebaju nam, na primer, maksimalne sile po tokovima sa jedne strane po jednom nosau dizalice i ODGOVARAJUE sile po tokovima sa druge strane drugom nosau dizalice).

Situacija i poloaj za P1,min/P2,min iz tablica

Udeo u pritiscima po toku od samo od tereta (Iz eme 1) P1L,Q = P2L,Q = (1/2)Q(A-E)/A = 46,1 kN P1D,Q = P2D,Q = (1/2)QE/ (A-E) = 3,9 kN Odreivanje P1D,odg/P2D,odg P1D,odg = P1D,min + P1D,Q = 35,9 kN P2D,odg = P2D,min + P2D,Q = 39,9 kN Konana ema optereenja od mostne dizalice

13

Merodavno optereenje na konzole glavnog nosaa

Rmax = P1,max0,494 + P2,max1,0 = 136,97 kN Rodg = P1,odg0,494 + P2,odg1,0 = 57,63 kN

Poto se u ovom primeru ne radi sam nosa dizalice (kao to to nije potrebno raditi ni u eleboratu) onda je potrebno analizirati maksimalne reakcije od nosaa dizalice na konzole (od pokretnog para sila koji se kree preko niza prostih greda). Iako je ovde zadatak trivijalan on ume da bude veoma kompleksan kada dizalice imaju po 4 i vie tokova sa jedne strane ili kada imamo vie mostnih dizalica koje funkcioniu po istim nosaima dizalica, simultano ili nezavisno jedna od druge.

13

B.3

14

Analiza merodavnosti optereenja od seizmikih uticaja Grubo svoenje poprenog vetra na ekvivalentne sile u vrhu stuba. W1 = qg,T,zCpe,maxl(h/2) = 15,8 kN W2 = qg,T,zCpe,minl(h/2) = 8,8 kN
15

Grubo svoenje podunog vetra na ekvivalentne sile u vrhovima vertikalnih spregova u podunim zidovima.
16

W3 = qg,T,z(Cpe,max-Cpi,min)(B/2)(hmax/2) = 24,2 kN

Ovde e se, grubo, ispitati merodavnost seizmikih uticaja tako to e se uporediti sa uticajima od vetra proporcionalno sa ekvivalentnim koeficijentima sigurnosti. 15 Uoava se da su uzimani u obzir samo spoljni koeficijenti sile (vetar iznutra nije uziman u obzir) to je posledica injenice da se vetar iznutra za analizu rama kao celine potire (na priemer, podpritisak ili negativni pritisak iznutra bi uveao silu od vetra za navetrene strane - W1 ali bi za isti iznos umanjio silu od vetra sa zavetrene strane W 2). 16 Uoava se da su za sluaj podunog vetra uzeti u obzir i uticaji od vetra spolja i vetra iznutra to, osim to je na strani sigurnosti, ovde ima i logino opravdanje. Vertikalni spregovi u podunim zidovima su, naime, dispoziciono tako rasporeeni da za svaki kalkanski zid postoji nezavisni par vertikalnih spregova (iako su oni deo veeg, prostornog, sistema relativno velika prostorna udaljenost i kompleksnost meusobne veze, praktino, onemoguava tano uzimanje u obzir njihovog simultanog rada bez pomoi raunara).

14

Popreni pravac (glavni veza) Ekvivalentni koeficijenti sigurnosti Za kombinacije sa vetrom (II sluaj optereenja) 17 Za kombinacije sa seizmikim silama (III sluaj optereenja)
18

nII = 1,33 nIII = 1,20

2S1/(W1+W2) = 0.732 < 1.108 = nII/nIII

seizmika nije merodavna

Poduni pravac (vertikalni spreg u podunom zidu) Ekvivalentni koeficijenti sigurnosti 19 Za uticaje od vetra (I sluaj optereenja) Za seizmike sile (III sluaj optereenja)
20

nII = 1,50 nIII = 1,20

S2/W3 = 1.209 < 1,250 = nI/nIII seizmika nije merodavna

Iz prethodnog je oigledno da se seizmiki uticaji mogu zanemariti pri analizi optereenja i dimenzionisanju nosee eline konstrukcije.

Za proraune metodom doputenih napona (JUS U.E7.081). Vetar i korisno optere enje kranova se ne uzimaju u obzir u kombinacijama dejstava sa seizmikim silama (Pravilnik o tehnikim normativima za izgradnju objekata visokogradnje u seizmikim podrujima). 18 Ova gruba aproksimacija merodavnosti je dovoljna za ovu priblinu analizu koja ima za cilj izvoenje zakljuka da li seizmike sile, uopte, treba uzimati u obzir pri proraunu eline konstrukcije. Kako je, u sluaju poprenog pravca, vetar samo deo ukupnog optereenja to znai da se u pravoj analizi moe desiti da seizmiki uticaji nisu merodavni ak i ako ovaj uslov nije zadovoljen (tj. ako je (W 1 + W2) / 2S1 < nIII / nII). 19 Nepisano je pravilo (i uobiajena praksa) da se elementi za koje je vetar jedino optereenje (koji su neoptereeni u odsustvu vetra) dimenzioniu sa koeficijentom sigurnosti za I sluaj optereenja (iako je vetar dopunsko optereenje koje pripada II sluaju optereenja) 20 Ako sa E(W) odnosno E(S) obeleimo bilo koji uticaj moment, normalnu ili transferzalnu silu, ugib, napone, uslove stabilnosti itd.- u funkciji od vetra odnosno seizmikih sila, a sa R korespodentnu graninu vrednost za odgovarajui uticaj, onda (na primeru podunog vetra odnosno seizmikih uticaja) sledi da je za dimenzionisanje merodavan uticaj koji daje vee procentualno iskorienje dozvoljenih vrednosti, odnono: max [E(W) / (R/nI) , E(S) / (R/nIII)] Proizilazi da je za merodavnost seizmikih uticaja potrebno da se ispuni sledei uslov: E(S) / (R/nIII) > E(W) / (R/nI) ili E(S) / E(W) > nI / nIII U protivnom seizmiki uticaji nisu merodavni za dimenzionisanje.

17