Obligaciono Knjiga

!
Prof, dr ore Nikoli
OBLIGACIONO PRAVO
DRUGO IZMENJ ENO I DOPUN JENO IZDANJ E
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
Pmf. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
OBLIGACIONO PRAVO Autor Prof, dr Dore Nikoli Izdavai "PROJURI" Organizacija za pravnu edukaciju i kulturu prava (e-mail: projuris@projuris.org) (web sile: www.projuris.org) Projuri d.o.o. Urednik Vladimir Todorovi Prelom i tampa "BIG tampa", Beograd Tirai 1.00 0 ISBN 86-86105-13-0
Napomena: Fotokopiranje ili na drugi nain umnoavanje ove knjige bez pismene dozvole izdavaa sankcionisano je odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima i Krivinog zakonika SADRAJ
Deo prvi OPTI DEO Glava prva: UVODNA RAZMATRANJA O OBLIGACIONOM PRAVU . . . 13 1. Pojam, predmet i znaaj obligacionog prava ................................................. 13 2. Formalni izvori obligacionog prava ............................................................. 14 3. Vanija naela Zakona o obligacionim odnosima ......................................... 16 Glava druga: POJAM, PODELAI IZVORI OBLIGACIJA .................................... 17 1. Pojam obligacije i njene osobine ................................................................... 17 2. Podela obligacija ........................................................................................... 19 3. Izvori obligacija ............................................................................................ 21 Glava trea: OBLIGACIONI UGOVOR ............................................................... 22 I. POJAM UGOVORA I PRINCIP SLOBODE UGOVARANJA ......................... 22 1. Pojam i znaaj ugovora ................................................................................. 22 2. Princip slobode ugovaranja (autonomije volje) ............................................ 23 II. USLOVI ZA ZAKLJUENJE UGOVORA .................................................... 24 1. Sposobnost ugovaranja ugovomika .............................................................. 24 2. Saglasnost volja ............................................................................................ 27 a) Pregovori .................................................................................................. 28 b) Ponuda .................................................................................................... 29 c) Prihvatanje (prihval) ponude (akcept) .................................................... 32 d) Trenutak i mesto zakljuenja ugovora .................................................... 34 3. Predmet ugovora ........................................................................................... 34 4. Osnov (causa) ugovora ................................................................................ 36 5. Forma ugovora .............................................................................................. 38
III. KAPARA I ODUSTANICA 41 1. Kapara 41 2. Odustanica 42 IV. PODELA OBLIGACIONIH UGOVORA 43 1. Imenovani i neimenovani ugovori 44 2. Formalni i neformalni ugovori 44 3. Jednostrani i dvostrani ugovori 44 4. Teretni i dobroini ugovori 45 5. Komutativni i aleatorni ugovori ............................. 46 6. Trenutni i trajni ugovori 47 7. Jednostavni i meoviti 47 8. Glavni i sporedni ugovori 48 9. Predugovori i glavni (konani) ugovori 48 10. Kauzalni i apstraktni ugovori 49 11. Ugovori sa sporazumno odreenom sadrinom i ugovori po pristupu ........................................................................................................................... 5 0 V. TUMAENJE UGOVORA 51 VI. NEVANOST (PONITAJ) UGOVORA 52 1. Nitavi ugovori 53 2. Ruljivi ugovori 56 VII. POSEBNA DEJSTVA DVOSTRANIH (UZAJAMNIH) UGOVORA . . .58
1. Odgovornost za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja ......................... 59 a) Odgovornost za pravne nedostatke (evikcija) .......................................... 59 b) Odgovornost za materijalne nedostatke .................................................. 63 2. Prigovor neispunjenog ugovora .................................................................... 66 3. Raskidanje ugovora ....................................................................................... 68 a) Sporazumno raskidanje ugovora .............................................................. 68 b) Jednostano raskidanje ugovora zbog neispunjenja................................... 69 c) Raskidanje fiksnih ugovora .................................................................... 72 4. Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti ..................... 72 5. Nemogunost ispunjenja ................................................................................74 a) Nemogunost ispunjenja za koju ne odgovarani jedna strana...................75 b) Nemogunost ispunjenja za koju odgovara dunik ................................. 75 c) Nemogunost ispunjenja za koju odgovara druga strana (poverilac) ...............................................................................76 6. Prekomerno oteenje (laesio emormis) ....................................................... 76 7. Zelenaki ugovor ............................................................................................ 77 8. Ustupanje ugovora ......................................................................................... 79 VIII. OPTA DEJSTVA UGOVORA .................................................................. 80 1. Kakva su dejstva ugovora 80 2. Dejstva ugovora meu ugovaraima i njihovim naslednicima 80 3. Ugovor u korist treeg 82 Glava etvrta: PROUZROKOVANJE TETE ....................................................... 83 I. OPTA NAELA .............................................................................................. 83 1. Prouzrokovanje tete drugome kao izvor obligacionog odnosa 83 2. Vrste odgovornosti za prouzrokovanu tetu 84 3. Osnovi odgovornosti 86 a) Odgovornost zbog krivice (subjektivna odgovornost) 86 b) Odgovornost zbog stvorenog rizika (objektivna odgovornost) 86 c) Odgovornost po osnovu pravinosti 87 4. Uslovi odgovornosti ..................................................................................... 88 II. ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE ..................................................... 88 A. TETA 88
4 PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA 1. Pojam tete 88 2. Vrste teta 39 B. UZRONA VEZA 90 C. KRIVICA 91 1. Pojam krivice i sposobnost za krivicu 91 2. Oblici krivice 93 a) Umiljaj (dolus) 93 b) Nehat ili nepanja (culpa) 93 D. PROTIVPRAVNOST TETNE RADNJE 94 1. Pojam protivpravnosti i stanovite Zakona o obligacionim odnosima ........................................................................................................................... 9 4 2. injenice koje iskljuuju protivpravnost tetne radnje 95 a) Vrenje javne dunosti 95 b) Vrenje prava 96 c) Pristanak oteenog 96 d) Nuna odbrana 97 e) Stanje nude 97 f) Dozvoljena samopomo 98 III.ODGOVORNOST ZA DRUGOG 98 1. Pojam, opravdanje i pravno regulisanje odgovornosti za drugog 98 2. Odgovornost za maloletna lica 99
a) Odgovornost roditelja i drugog lica za maloletnika ................................. 99 b) Odgovornost za duevno bolesna lica i lica zaostala u umnom razvoju ............................................................... 100 3. Odgovornost preduzea i drugih pravnih lica prema treem ....................... 101 a) Odgovornost preduzea za svoje zaposlene ........................................... 101 b) Odgovornost pravnog lica za tetu koju prouzrokuje njegov organ ................................................................... 102 IV. ODGOVORNOST ZA TETU OD OPASNE STVARI I OPASNE DELATNOSTI ................................................................................... 103 1. Opta pravila o odgovornosti za tetu od opasne stvari i opasne delatnosti .............................................................. J04 a) Uslovi odgovornosti ............................................................................... 104 b) Odgovorna lica ....................................................................................... 104 c) Osloboenje od odgovornosti................................................................. 105 2. Odgovornost u sluaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu ........................................................................... 106 3. Odgovornost proizvoaa stvari sa nedostatkom ...................................... 107 V. POSEBNI SLUAJEVI ODGOVORNOSTI ................................................. 110 -1. Odgovornost usled teroristikih akata, javnih demonstracija ili manifestacija ............................................................. 110 2. Odgovornost organizatora priredbi ............................................................. 111 3. Odgovornost zbog uskraivanja neophodne pomoi .................................. 111
2. Odgovornost u vezi sa obavezom zakljuenja ugovora .............................111 3. Odgovornost u vezi sa vrenjem poslova od opteg interesa .....................112 VI. NAKNADA TETE ....................................................................................... 112 1. Naknada materijalne tete............................................................................ 112 a) Pojam i cilj naknade ............................................................................... 112 b) Oblici naknade ...................................................................................... H 2 c) Dospelost obaveze naknade .................................................................. 114 2. Obim naknade materijalne tete ................................................................. 114 a) Trenutak prema kome se utvruje visina tete ....................................... 114 b) Merilo za utvrivanje visine tete .......................................................... 114 c) Potpuna naknada .................................................................................... 115 d) Snienje naknade .................................................................................. 115 2. Naknada materijalne tete u sluaju smrti, telesne povrede i oteenja zdravlja .............................................................. 117 a) Naknada materijalne tete u sluaju smrti ............................................ 117 b) Naknada materijalne tete u sluaju telesne povrede i oteenja zdravlja ........................................................... 118 c) Izmena dosuene naknade i neprenosivost prava .................................. 118 3. Naknada materijalne tete u sluaju povrede asti i irenja neistinitih navoda .............................................................................. 119 4. Naknada nematerijalne tete ...................................................................... 119 a) Naturalna restitucija ............................................................................. 119 b) Novana naknada ................................................................................... 120 VII ODGOVORNOST VIE LICA ZA ISTU TETU ....................................... 121 Glava peta: OSTALI IZVORI OBLIGACIJA .....................................................122 I. STICAN.TE BEZ OSNOVA ............................................................................. 122 1. Pojam i subjekti sticanja bez osnova ........................................................... 122 2. Opti uslovi i nastanak sticanja bez osnova ............................................... 123 3. Sluajevi sticanja bez osnova .................................................................... 124 a) Isplata nedugovanog ............................................................................. 124 b) Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario ..................................... 125 c) Isplata s obzirom na osnov koji je docnije otpao .................................. 125 d) Obogaenje usled radnje obogaenog ................................................... 125 e) Obogaenje usled radnje treeg lica ili usled nekog spoljnjeg dogaaja ........................................................................... 126 4. Dejstvo sticanja bez osnova ........................................................................ 126 II. POSLOVODSTVO BEZ NALOGA ............................................................. 127 1. Pojam i subjekti poslovodstva bez naloga .................................................. 127 2. Uslovi poslovodstva bez naloga ................................................................ 127 3. Dejstvo poslovodstva bez naloga .............................................................. 128 4. Vrenje tuih poslova protiv zabrane ........................................................ 129 5.Nepravo poslovodstvo ................................................................................. 129 III. JEDNOSTRANE IZJAVE VOLJA .............................................................. 130
1. Javno obeanje nagrade ........................................................................................................................ 13 0 a) Pojam i uslovi ........................................................................................ [30 b) Opozivanje i dejstvo............................................................................... 131 2. Hartije od vrednosti ..................................................................................... 132 a) Pojam i bitni sastojci .............................................................................. 132 b) Vrste i ostvarivanje prava ....................................................................... 132 c) Prenos hartije od vrednosti ..................................................................... 132 d) Legitimacioni papiri i legitimacioni znaci ............................................ 133 Glava esta: DEJSTVA OBLIGACIJA ...............................................................133 I. POVERJOEVA PRAVA I DUNIKOVE OBAVEZE ................................ 133 A) PRAVO NA NAKNADU TETE ............................................................. 133 1. Opta pravila o pravu na naknadu tete ....................................................... 133 a) Naknada tete zbog neispunjenje ili zadocnjenja ................................... 133 b) Ugovorno proirenje, ogranienje i iskljuenje odgovornosti .............. 134 c) Obim naknade i krivica poverioca ........................................................ 135 2. Ugovorna kazna ........................................................................................... 135 a) Pojam, nastanak, karakter i znaaj ........................................................ 135 b) Vrste i dejstvo......................................................................................... 136 c) Ugovorna kazna i naknada tete .............................................................136 d) Smanjenje iznosa ugovorne kazne .......................................................... 137 3. Zatezna kamata ..........................................................................................137 B) POBIJANJE DUNIKOVIH PRAVNIH RADNJI .................................. 138 C) PRAVO ZADRAVANJA (IUS RETENTIONIS) .................................. 140 II. POVERIOEVA PRAVA U NEKIM POSEBNIM SLUAJEVIMA . . . . 140 Glava sedma: PRESTANAK OBLIGACIJA ...................................................... 141 I. ISPUNJENJE ....................................................................... ........................ 141 A) OPTA PRAVILA O ISPUNJENJU ........................................................ 141 1. Subjekti ispunjenja ................................................................................... 141 2. Predmet ispunjenja ................................................................................... 143 3. Uraunavanje (inputacija) ispunjenja ....................................................... 143 4. Vreme i mesto ispunjenja ......................................................................... 144 B) DOCNJA ................................................................................................ 144 1. Docnja dunika ......................................................................................... 145 a) Pojam i uslovi docnje dunika ............................................................. 145 b) Posledice docnje dunika ....................................................................... 145 c) Prestanak docnje dunika ................................. ................................. 146 2. Docnja poverioca ........................................................................................ 146 a) Pojam i uslovi docnje poverioca ............................................................ 146 b) Posledice docnje poverioca .................................................................. 147 c) Prestanak docnje poverioca ................................................................... 147 C) POLAGANJE I PRODAJA DUGOVANE STVARI ................................ 147 1. Polaganje (deponovanje) kod suda ........................................................... 147
4 PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA 2. Predaja na uvanje drugom licu ................................................................ 148 3. Prodaja dugovane stvari ........................................................................... 148 II. OSTALI NAINI PRESTANKA OBAVEZA .............................................. 149 A) PREBIJANJE (KOMPENZACIJA) ............................................................ 149 1. Pojam i znaaj kompenzacije ..................................................................... 149 2. Uslovi prebijanja i iskljuenje prebijanja ................................................... 149 3. Naini prebijanja .......................................................................................... 150 4. Dejstvo prebijanja ........................................................................................ 151 B) OTPUTANJE (OTPUST, OPROTAJ) DUGA ..................................... 151 C) PRENOV (NOVACIJA) .......................................................................... 153 D) SJEDINJENJE (KONFUZIJA) ................................................................. 154 E) NEMOGUNOST ISPUNJENJA ............................................................ 155 F) PROTEK VREMENA I OTKAZ ............................................................... 156 G) SMRT ......................................................................................................... 156 III. ZASTARELOST ............................................................................................. 156 1. Pojam i opta pravila ................................................................................... 156 2. Vreme potrebno za zastarelost..................................................................... 157 a) Zabrana promen roka zastarelosti ......................................................... 157 b) Nastupanje, poetak i istek roka zastarelosti ........................................ 158 c) Rokovi zastarelosti ................................................................................ 158 3. Zastoj zastarevanja ..................................................................................... 159 4. Prekid zastarevanja .................................................................................... 160 Glava osma: RAZNE VRSTE OBAVEZA ........................................................... 161 I. NOVANE OBAVEZE ................................................................................... 161 1. Naelo monetarnog nominalizma i odstupanja od tog naela ..................... 161 2. Plaanje pre roka ......................................................................................... 162 3. Ugovorna kamata ........................................................................................ 162 II. OBAVEZE SA VIE PREDMETA ................................................................. 163 1. Kumulativne obaveze ................................................................................ 163 2. Alternativne obaveze .................................................................................. 163 3. Fakultativne obaveze i fakultativna potraivanja ...................................... 164 III. OBAVEZE SA VIE DUNIKA ILI POVERILACA .................................165 1. Deljive obaveze .......................................................................................... 165 2. Solidarne obaveze ....................................................................................... 166 a) Solidarnost dunika (pasivne solidarne obaveze) .................................. 166 b) Solidarnost poverilaca (aktivne solidarne obaveze) ............................... 168 3. Nedeljive obaveze ....................................................................................... 170 Glava deveta: PROMENA POVERIOCA ILI DUNIKA ...................................170 L USTUPANJE POTRAIVANJA UGOVOROM (CESIJA) ............................ 170 1. Pojam i uslovi ustupanja potraivanja .........................................................170 2. Dejstvo ustupanja potraivanja ...................................................................172 a) Odnos prijemnika i dunika ..................................................................172 b) Odnos ustupioca i prijemnika ................................................................. 173 3. Posebni sluajevi ustupanja......................................................................... 173
a) Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaivanja ................................. 173 b) Ustupanje radi obezbedenja ..................................................................173 II. PROMENA DUNIKA ................................................................................... 174 1. Preuzimanje duga ....................................................................................... 174 a) Pojam i uslovi preuzimanja duga ...........................................................174 b) Dejstvo preuzimanja duga .................................................................... 175 2. Pristupanje dugu .........................................................................................175 3. Preuzimanje ispunjenja .............................................................................. 175 Deo drugi UGOVOR I Glava prva: P R O D A J A .................................................................................. 176 1. Pojam i karakteristike ugovora 0 prodaji ..................................................... 176 2. Bitni elementi ugovora o prodaji ................................................................. j 77 a) Stvar ili pravo ......................................................................................... 177 b) Cena ...................................................................................................... 177 3. Dejstvo ugovora o prodaji ........................................................................... 178 4. Naknada tete u sluaju raskida prodaje ..................................................... 180 5. Sluajevi prodaje sa naroitim pogodbama ................................................. 180 a) Prodaja sa pravom pree kupovine ......................................................... 180 b) Kupovina na probu ................................................................................. 181 c) Prodaja po uzorku ili modelu ................................................................ 182 d) Prodaja sa zadravanjem prava svojine ................................................. 182 Glava druga: R A Z M E N A ...............................................................................183 Glava trea: PRODAJNI NALOG ....................................................................... 183 Glava etvrta: UGOVOR O POKLONU ............................................................. 186 1. Pojam i karakteristike ugovora o poklonu ................................................... 186 2. Uslovi za zakljuenje i bitni elementi ugovora 0 poklonu ......................... 186 3. Dejstvo ugovora o poklonu ......................................................................... 187 4. Opozivanje ugovora o poklonu ...................................................................188 a) Opozicanje poklona od strane poklonodavca ......................................... 188 b) Opozivanje poklona od strane treih lica ................................................189 Glava peta: UGOVOR O ZAJMU ...................................................................... 190 1. Pojam i karakteristike ugovora 0 zajmu .....................................................190 2. Bitni elementi ugovora 0 zajmu ................................................................190 3. Dejstvo ugovora o zajmu ............................................................................ 191 Glava esta; UGOVOR O ZAKUPU .................................................................. 192 1. Pojam i karakteristike ugovora 0 zakupu ...................................................192 2. Bitni elementi ugovora o zakupu ................................................................ 193 3. Dejstvo ugovora o zakupu .......................................................................... 193 4. Podzakup .................................................................................................... 196
5. Otuenje zakupljene stvari ........................................................................ 196 6. Prestanak zakupa ......................................................................................... 197 Glava sedma: UGOVOR O POSLUZI .................................................................. 197 1. Pojam i karakteristike ugovora o posluzi .................................................. 197 2. Bitni elementi ugovora o posluzi ................................................................198 3. Dejstvo ugovora o posluzi ........................................................................... 199 Glava osma: UGOVOR O DELU ......................................................................... 201 1. Pojam, razgranienje i karakteristike ugovora o delu ................................. 201 2. Bitni elementi ugovora o delu ..................................................................... 202 3. Dejstvo ugovora o delu .............................................................................. 203 4. Rizik, zaloga i prestanak ugovora o delu .................................................... 206 Glava deveta: UGOVOR O OSTAVI ................................................................... 206 1. Pojam i karakteristike ugovora o ostavi ...................................................... 206 2. Bitni elementi ugovora o ostavi .................................................................. 207 3. Dejstvo ugovora o ostavi ............................................................................. 208 4. Posebni sluajevi ostave ............................................................................ 210 a) Neprava ostava ....................................................................................... 210 b) Ostava u nudi ...................................................................................... 211 c) Ugostiteljska ostava .............................................................................. 211 Glava deseta: UGOVOR O NALOGU ................................................................. 211 1. Pojam, razgranienje i karakteristike ugovora o nalogu ............................. 211 2. Uslovi za zakljuenje ugovora o nalogu .................................................... 213 a) Poslovna sposobnost nalogodavca i nalogoprimca .................. 213 b) Ponuda za zakljuenje ugovora o nalogu ............................................... 213 c) Bitni elementi ......................................................................................... 214 3. Dejstvo ugovora o nalogu ........................................................................... 215 4. Prestanak ugovora o nalogu ........................................................................ 219 a) Odustanak od ugovora .......................................................................... 220 b) Otkaz naloga .......................................................................................... 220 c) Smrt fizikog, odnosno prestanak pravnog lica ................................... 221 d) Lienje poslovne sposobnosti, odnosno steaj ..................................... 221 Glava jedanaesta: UGOVOR O PUNOMOSTVU .............................................221 1. Pojam, razgranienje i pravne osobine ugovora o punomostvu .............. 221 2. Uslovi za zakljuenje ugovora o punomostvu .......................................... 223 a) Poslovna sposobnost vlastodavca i punomonika ................................ 223 b) Ponuda za zakljuenje ugovora o punomostvu .................................... 225 c) Bitni elementi ....................................................................................... 226 3. Neposredno dejstvo ugovora o punomostvu ............................................. 228 4. Posredno dejstvo ugovora o punomostvu ................................................ 228 5. Prestanak ugovora o punomostvu ............................................................ 230 Glava dvanaesta: UGOVOR O ORGANIZOVANJU PUTOVANJA .................232 1. Pojam i karakteristike ugovora o organizovanju putovanja ...................... 232 2. Uslovi za zakljuenje ugovora o organizovanju putovanja ........................ 233 a) Bitni elementi ....................................................................................... 233
b) Potvrda putovanja .................................................................................. 233 3. Dejstvo ugovora o organizovanju putovanja .............................................. 234 4. Posebna prava i obaveze ugovornih strana ................................................. 236 Glava trinaesta: POSREDNIKI UGOVOR O PUTOVANJU .......................... 238 1. Pojam i karakteristike posrednikog ugovora o putovanju ......................... 238 2. Uslovi za zakljuenje posrednikog ugovora ..................... 238 a) Bitni elementi .......................................... .......................... 239 b) Potvrda o'putovanju i potvrda o ugovoren ......................... 239 3. Dejstvo posrednikog ugovora o putovanju .............................................. 239 Glava etrnaesta: JEMSTVO .................................................................. .240 1. Pojam, nastanak i karakter jemstva ............................................................. 240 2. Dejstvo jemstva ........................................................................................... 241 3. Prestanak jemstva ................................................................. 242 Glava petnaesta: UPUIVANJE (ASIGNACIJA) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . [ .243 1. Pojam, znaaj i uslovi nastanka upuivanja ...............................................243 2. Dejstvo upuivanja ....................................................................................244 Glava esnaesta: UGOVOR O ORTAKLUKU ............................................................................................................................ . . . . . . . . . . . . . .246 1. Pojam i karakteristike ugovora o ortakluku .................................................246 2. Uslovi za zakljuenje ugovora o ortakluku ................................................. 247 3. Neposredno dejstvo ugovora o ortakluku .................................................. 249 4. Posredno dejstvo ugovora o ortakluku ...................................................... 251 5. Prestanak ugovora o ortakluku .................................................................. 252
D e o prvi OPTI DEO
Glava prva UVODNA RAZMATRANJA O OBLIGACIONOM PRAVU 1. Pojam, predmet i znaaj obligacionog prava Pojam. Izraz "obligaciono pravo" obino se upotrebljava u dva razliita znaenja, odnosno za oznaavanje dve razliite pojave. Tim izrazom oznaava se, najpre, jedna grana u optem sistemu pozitivnog prava,' stoje i njegovo osnovno znaenje. Kao grana u optem sistemu pozitivnog prava, obligaciono pravo je skup optih pravnih normi kojima se reguliu obligacioni odnosi. Ali, iako za to nije najprikladniji, izrazom "obligaciono pravo" veoma esto se oznaava i pravna nauka (teorija) koja se bavi naunom obradom obligacionih odnosa i pravnih normi koje te odnose reguliu. Predmet. Obligaciono pravo bavi se pravnim regulisanjem obligacionih odnosa,1 to znai da obligacioni odnosi, kao materija koju ono re-gulie,2 predstavljaju predmet obligacionog prava.
Obligacioni odnosi predstavljaju posebnu vrstu graanskopravnih odnosa, to znai da obligaciono pravo ini deo jedne ire celine pravnog sistema poznate kao "graansko pravo". Pri tome, za razliku od stvarnog i naslednog prava koji se, kao delovi graanskog prava, bave ve steenim imovinskim vrednostima. tj. ve stvorenim pravnim odnosima i njihovom zatitom, obligaciono pravo se, svojim najveim delom, bavi prometom imovinskih vrednosti, tj. pravnim odnosima u nastajanju. U tom smislu ono je pravo prometa roba i usluga, jer sadri pravila o prenosu odreenih dobara, stvari ili usluga iz imovine jednog u imovinu drugog lica. Pratei taj prelaz odreenih imovinskih vrednosti iz imovine jednog u imovinu drugog lica, obligaciono pravo istovremeno i omoguava (kao sredstvo pravnog prometa) i opravdava (kao pravni osnov) takvo kretanje. Obligaciono pravo najtenje je povezano sa robnom privredom koja ga, u odnosu na ostale drutvene okolnosti (politike, filozofske, moralne) u najveoj meri uslovljava. Zbog toga se moe rei da robna privreda, odnosno robni promet ili promet roba i usluga, kao deo robne privrede, predstavlja drutvenu osnovu obligacionog prava, pri emu je obligaciono pravo pravna nadgradnja nad tim delom robne privrede. 3
1 V. cl. I. Zakona o obligacionim odnosima ("Slubeni lisl SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89, kao i "Slubeni list SRJ", br. 31/93). 2 Vladimir Vodincli, Graansko pravo - Uvodne teme, Beograd, 1991, str. 56. 3 ivomir Dorcvi-Vladan Stankovi, Obligaciono pravo, Opti deo, Beograd, 1980, str. 7.
14
Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
10
Znaaj. - Znaaj obligacionog prava uslovljen je velikim znaajem obligacionih odnosa,4 jer se slobodno moe rei da samo mali broj pravnih odnosa ima tako veliki znaaj kao obligacioni odnosi. Za obligacione odnose je karakteristino da su najei pravni odnosa meu ljudima. Oni su sastavni deo naeg ivota, jer najvei deo svojih svakodnevnih potreba zadovoljavamo stupajui u razliite obligacione odnose (npr. kad kupujemo hleb i ostale ivotne namirnice, kad se prevozimo nekim od sredstava javnog prevoza, kad odlazimo u restoran ili pozo-rite, kad nam u servisu opravljaju automobil, kad nekome prouzrokujemo ili kad nam neko prouzrokuje tetu i si.). Na veliki znaaj obligacionih odnosa ukazije i njihova uloga, koja je odreena funkcijom koju oni imaju u drutvu. Naime, preko obligacionih odnosa se obavlja cirkulacija (promet) dobara i prava povodom njih u drutvu, odnosno prenoenje dobara i prava povodom njih izmeu subjekata. U tom procesu obligacioni odnosi imaju veoma znaajnu funkciju, jer predstavljaju pravnu formu, odnosno pravno sredstvo koje omoguuje obavljanje ekonomskog i pravnog prometa. Bez obligacionih odnosa, kao pravne forme, odnosno kao sredstava ekonomskog i pravnog prometa, teko bi se moglo zamisliti odvijanje tog prometa, pa samim tim i raspodela dobara u drutvu. 2. Formalni izvori obligacionog prava Pisani i nepisani izvori. - Izvori obligacionog prava u formalnom smislu mogu se podeliti na pisane (zakon, podzakonski akti, meunarodne konvencije) i nepisane (obiaj, pravila morala). U savremenim pravnim sistemima pisani izvori obligacionog prava ne samo da preovlauju, nego imaju i veu pravnu snagu od nepisanih pa zato obiaji, kao nepisano pravo, dobijaju uglavnom supsidijeran karakter.5 To znai da se obiaj moe primeniti samo u sluaju kad nedostaju odgovarajue odredbe pisanog prava, odnosno kad se takve odredbe pokau kao nedovoljne ili kad pisano pravo upuuje na primenu obiaja. Pisani izvori. - Na najznaajniji izvor obligacionog prava je Zakon o obligacionim odnosima, koji je bio donet kao propis saveznog karaktera, tako da je vaio na celoj teritoriji SFR Jugoslavije. Meutim, tim zakonom nisu regulisani svi obligacioni odnosi. Jedan deo obligacionih odnosa bio je regulisan i drugim saveznim propisima (oblast drumskog, eleznikog, vazdunog i pomorskog prevoza; odgovornost za nuklearne tete),6 dok je manji deo obligacionih odnosa bio preputen zakonodavnoj nadlenosti republika (ugovor o doivotnom izdravanju, promet nepokretnosti).7 Pored toga, Zakon o obligacionim odnosima, ali ni republiki propisi, ne reguliu odgovornost za tetu od ivotinje, od graevine, za pad, bacanje
ivomir orcvi-Vladan Slankovi, nav. dclo, str. 26. Andrija Gams, Uvod u graansko pravo, Beograd, 1972, str. 65; Slobodan Pcrovi, Obliga-ciono pravo, Beograd, 1980, str. 32.
A 5
ili prosipanje, kao ni ugovor o poklonu, ugovor posluzi i ugovor o ortakluku.

Ustavna povelja Dravne Zajednice Srbija i Crna Gora od 2003. godine, za razliku od Ustava SFRJ od 1974. godine i Ustava SRJ od 1992. godine, nije predviala nadlenost te zajednice u regulisanju obligacionih odnosa,8 to znai da su obligacioni odnosi bili ostavljeni zakonodavnoj nadlenosti drava lan ica.9Meu tim, stupanjem na snagu Ustavne povolje nije prestala vanost saveznih zakona i propisa koji nisu iz oblasti u kojima je Ustavnom poveljom bila utvrena nadlenost dravne zajednice Srbija i Crna Gora, ve su se takvi propisi primenjivali i posle stupanja na snagu Ustavne povelje kao opti akti drava lanica.1" To se odnosi i na Zakon o obligacionim odnosima koji se i po prestanku Dravne zajednice Srbija i Crna Gora primenjuje kao propis Republike Srbije, jer je u iskljuivoj nadlenosti Republike Srbije da ureuje i obezbeuje "svojinske i obligacione odnose i zatitu svih oblika svojine".11
Sudska praksa. - Sudska praksa nije formalni izvor prava, pa ni obligacionog, jer sudovi ne stvaraju, ve samo primenjuju pravo. U tom smislu se i u Ustavu Republike Srbije propisuje da sudovi "sude na osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata, kada je to predvieno zakonom, opte-prihvaenih pravila meunarodnog prava i potvrenih meunarodnih ugovora".12 Ipak, jedinstvena sudska praksa smatra se faktikim autoritetom koji u odreenoj meri uestvuje u stvarnom regulisanju drutvenih odnosa, iako nije formalni izvor prava, jer sudove formalno ne obavezuje.13 3. Vanija naela Zakona o obligacionim odnosima U vanija naela Zakona o obligacionim odnosima spadaju: autonomija volje, naelo savesnosti i potenja, zabrana zloupotrebe prava, naelo jednake vrednosti davanja, zabrana prouzrokovanja tete i dispozitivni karakter odredaba zakona. Autonomija volje. - Kao jedno od osnovnih naela na kojem se zasnivaju obligacioni odnosi, naelo autonomije volje znai da su strane u obligacionim
6 Zakon o pomorskoj i unutranjoj plovidbi ("Slubeni list SFRJ", br. 22/77), Zakon o obligacionim i osnovnim maicrijalno-pravniin odnosima u vazdunoj plovidbi ("Slubeni list SFRJ", br. 22/77), Zakon o odgovornosti za nuklearne tete ("Slubeni lisl SFRJ", br. 22/77), Zakon o osiguranju imovine i lica ("Slubeni list SRJ", br. 30/96), Zakon o ugovorima o prevozu u eleznikom saobraaju ("Slubeni lisl SRJ", br. 26/95), Zakon o ugovorima o prevozu u drumskom saobraaju ("Slubeni list SRJ", br. 26/95) i dr. 7 Zakon o stambenim odnosima, ("Slubeni glasnik RS", br. 12/90), Zakon o nasledivanju ("Slubeni glasnik RS", br. 46/95), Zakon o prometu nepokretnosti ("Slubeni glasnik RS", br. 42/ 98), Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Slubeni glasnik RS", br. 57/03), Zakon o finansijskom lizingu ("Slubeni glasnik RS", br. 55/03) i dr. K Ustavna povelja objavljena jc u "Slubenom listu SCG", br. I od 4. februara 2003. godine. y Republika Srbija jc, posle usvajanja Ustavne povelje, poela da donosi zakone kojima se reguliu obligacioni odnosi, kao to su Zakon o finansijskom lizingu ("Slubeni glasnik RS", br. 55/03) i Zakon o zalonom pravu na pokretnim stvarima upisanim u registar ("Slubeni glasnik RS", br. 57/03). l. 96. st. I. Ustava Republike Srbije. 111 l. 20. st. 5. Zakona za sprovodcilje Ustavne povelje Dravne zajednice Srbija i Crna Gora ("Slubeni list SCG", br. 1 od 4. februara 2003. godine). 11 l. 97. ta. 7. Ustava Republike Srbije od 2006. godine. 1 2 l. 142. st. 2. Ustava Republike Srbije od 2006. godine '3 Obrcn Stankovi-VIadiinir Vodincli, Uvod u graansko pravo, Beograd, 1996, sir. 41.
14
odnosima slobodne da svoje odnose urede po svojoj volji (l. 10. ZOO). Njihova volja je, dakle, autonomna, tj. do odreene mere nazavisna od zakona. Autonomija volje posebno dolazi do izraaja u ugovornim odnosima (sloboda ugovaranja), gde svako lice samostalno odluuje o tome da li da zakljui ugovor i o licu sa kojim e stupiti u ugovorni odnos, dok sa drugim licem sporazumno odluuje i o sadrini, formi, promenama, nainu realizacije i prestariku ugovornog odnosa. Autonomija volje je u svim pravima u veoj ili manjoj meri ograniena, s tim to su njene granice u naem pravu odreene na dva naina: (1) jednom generalnom odredbom kojom se predvia da su strane u obligacionim odnosima slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji, (l. 10. ZOO); (2) veim brojem odredbi kojima se autonomija volje u pojedninim sluajevima ograniava (obavezno zakljuenje ugovora, pravo pree kupovine, formalni ugovori, propisivanje obavezne sadrine ugovora i dr.). Naelo savesnosti i potenja. - Zakonom se propisuje da su strane dune da se pridravaju ovog naela kako pri zasnivanju obligacionih odnosa, tako i pri ostvarivanju prava i obaveza iz tih odnosa (l. 12. ZOO). To znai daje njihova obostrana dunost da lojalno postupaju jo u predu-govornoj fazi, tj. jo u fazi nastanka, zatim u fazi izvrenja i, na kraju, u fazi prestanka obaveza. Primenom ovog naela obligacioni odnosi se mo-ralizuju, dobijaju moralnu sadrinu, tako da ono predstavlja najtenju sponu izmeu prava i morala. Zabrana zloupotrebe prava. - Zakonom se izriito zabranjuje vrenje prava protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato (l. 13. ZOO), ime se zakonodavac opredelio za objektivan kri-terijum zloupotrebe. Ipak, tako izraena zabrana smatra se preuskom i nedovoljnom, jer je nesporno da zloupotreba prava postoji i u sluaju ika-noznog, nesrazmemog, prekomerenog, protivrenog ili nemoralnog vrenja prava. U sluaju zloupotrebe prava sud e, na prigovor tuenog, odbiti tnibeni zahtev, a ako je titular zloupotrebom prava drugoj strani prouzrokovao tetu, za njega nastaje obaveza njene naknade. Naelo jednake vrednosti davanja. - Ovo naelo proizlazi iz naela pravinosti (jednako postupanje sa jednakim stvarima i nejednako postupanje sa nejednakim stvarima, srazmerno njihovoj nejednakosti), i ima poseban znaaj u obligacionom pravu. Zakonom se predvia da "u zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od naela jednake vrednosti uzajamnih davanja" (l. 15. st. 1. ZOO), ali to naelo u punoj meri dolazi do izraaja i u obligacionim odnosima koji izviru iz prouzrokovanja tete. Povreda naela jednake vrednosti davanja povlai pravne posledice samo u sluajevima koji su predvieni zakonom (l. 15. st. 2. ZOO) (prekomemo oteenje, zelenaki ugovori, promenjene okolnosti).
11 Zabrana prouzrokovanja tete. - Za razliku od drugih prava gde se ova zabrana izraava samo posredno, u naem pravu ona se izraava ne samo posredno ("Ko drugome prouzrokuje tetu duan je naknaditi je, ukoliko ne dokae da je teta nastala bez njegove krivice" - l. 154. st. 1. ZOO), ve i neposredno, tj. odredbom da je "svako duan da se uzdri od postupaka kojim se moe drugom prouzrokovati teta" (l. 16. Zabrana prouzrokovanja tete odnosi se na sva lica, i to kako ona koja imaju poloaj strane, tako i na lica koja uopte nemaju poloaj strane u nekom obligacionom odnosu. Dispozitivni karakter odredaba zakona. - Obligacioni odnosi regu-lisani su, uglavnom, dispozitivnim normama, to omoguuje njihovim uesnicima da odstupaju od zakonskih reenja, odnosno da drugaije ureuju meusobne odnose. Takva mogunost postoji samo ako iz neke zakonske odredbe ili iz njenog smisla ne proizlazi to drugo (l. 20. ZOO). Meutim, neki obligacioni odnosi regulisani su i imperativnim normama, od kojih uesnici obligacionih odnosa ne mogu odstupati, ve ih moraju primeujivati bezuslovno i dosledno.
Glava druga POJAM, PODELA I IZVORI OBLIGACIJA 1. Pojam obligacije i njene osobine Pojam. - Obligacija se moe definisati u uem i irem smislu. U uem smislu, to je pravna obaveza odreenog lica da drugom ispuni neku inidbu, odnosno pravno ovlaenje odreenog lica da zahteva od drugog neku inidbu. U tom uem znaenju obligacija je, dakle, sinonim za re dug, odnosno trabinu. U irem smislu se pod obligacijom podrazumeva pravni odnos izmeu dve odreene strane na osnovu koga je jedna strana (poverilac, ere-ditor) ovlaena da zahteva od druge strane (dunik, debitor) odreeno davanje, injenje ili uzdravanje od neega to bi inae imala pravo da ini, a druga strana je duna da to ispuni. U tom irem znaenju obligacija oznaava ukupnost odnosa izmeu dva ili vie lica koja imaju meusobna prava i obaveze. Osobine. - Obligaciju karakteriu sledee osobine: (1) Obligacija je pravni odnos. - To znai da obligaciju prati odgovarajua pravna sankcija. Ako dunik dobrovoljno ne ispuni svoju obavezu, poverilac ima pravo da sudskim putem trai njeno izvrenje (tuba za
14
ispunjenje obaveze i zahtev za prinudno izvrenje na dunikovoj imovini), s tim to zatitu svog prava poverilac moe ostvariti i prigovorom. Meutim, nisu sve obligacije zatiene neposrednom pravnom sankcijom. To je sluaj sa tzv. prirodnim obligacijama (obligationes natu-rales), koje su zatiene samo posredno, tj. samo u sluaju kad se dobrovoljno ispune. (2) Obligacija je odnos izmeu odreenih lica. - Obligacija moe postojati samo izmeu odreenih fizikih ili pravnih lica. U njemu se nalazi najmanje dva lica, ali ih moe biti i vie. Ali, bez obzira na njihov broj, svi uesnici obligacije mogu imati poloaj dunika ili (i) poloaj poverioca, to su opti nazivi za uesnike obligacija, bez obzira na njen konkretan izvor. Pri tome, dunik se naziva pasivnim (obaveza ini pasivu imovine), a poverilac aktivnim uesnikom obligacionog odnosa (potraivanje ini aktivu imovine). (3) Obligacija je odnos sa odreenom sadrinom. - Obligacija stvara prava za poverioca i obaveze za dunika. Sva ta prava i obaveze ine sa-drinu obligacije. Sadrina obligacije naziva se prestacijom, obligacionom radnjom ili inidbom. Od sadrine treba razlikovati predmet obligacije, pod kojim se podrazumeva sve ono na ta se obligacija odnosi, tj. sve ono to je dunik duan da da, uini ili ne uini poveriocu. Predmet obligacije je, dakle, samo skraeni naziv za oznaavanje predmeta dunikove obaveze. (4) Obligacija je odnos koji ima imovinsku vrednost. - Obligacija za poverioca mora predstavljati neki imovinski interes koji se moe izraziti u novcu. Meutim, iako se poverioev imovinski interes kod najveeg broja obligacija moe izraziti u novcu, ima i obligacija kod kojih se taj interes ne moe novano proceniti (naknada nematerijalne tete, naknada afekcione vrednosti). S obzirom na to, zakljuuje se da obligacija stvara jedan imovinsko-pravni odnos zasnovan na odreenoj koristi ili imovinskom interesu koji se, neposredno ili bar posredno, moe izraziti u novcu, pa makar i neadekvatno, odnosno da obligacija koja ni posredno ne bi imala imovinsku vrednost ne bi predstavljala graanskopravnu obligaciju.14 (5) Obligacija je odnos relativnog karaktera. - Obligacija je odnos koji proizvodi pravna dejstva samo izmeu odreenih lica - poverioca i dunika {inter partes). Poverilac samo od dunika moe zahtevati ispunjenje obaveze, jer prema treim licima obligacija ne proizvodi pravna dejstva. U tom smislu je i rimska maksima da je obligacija akt koji treim licima ne moe ni tetiti ni koristiti (Res inter alios acta alus eque nocere eque prodesse potest). Meutim, od relativnosti obligacije postoje i neka odstupanja. Kod nekih odstupanja obLigacija proizvodi dejstvo prema svim treim licima (upis nekog obligacionog prava na nepokretnosti u zemljine knjige), dok kod drugih obligacija
12 prelazi okvire odnosa inter partes, ali ne deluje prema svima, ve samo prema odreenom treem licu (pobijanje dunikovih pravnih radnji od strane poverioca, ugovor u korist treeg, kolektivni ugovori, kod otuenja zakupljene stvari). 2. Pdela obligacija U zavisnosti od kriterijuma koji se uzima za podelu, obligacije se mogu podeliti na razliite naine. Svaka od tih pdela ima svoje posebne karakteristike i za svaku vae neka posebna pravila. Pozitivne i negativne. - Prema sadrini radnje, obligacije se dele na pozitivne, kod kojih se dunik obavezuje na neko davanje ili injenje, i negativne, kod kojih se dunik obavezuje na neko neinjenje ili trpljenje. Deljive i nedcljive. - Ova pdela izvrena je prema deljivosti predmeta. Deljive su one obligacije iji je predmet deljiv i moe se rastaviti u alikvotne delove, a da se time ne izmeni njegova sutina, ni umanji njegova vrednost (npr. obaveza da se isplati sto dinara). Nedeljive se, pak, ne mogu rastaviti na delove bez povrede sutine predmeta ili bez umanjenja njegove vrednosti (npr. obaveza da se preda knjiga). Ipak, zakonom ili ugovorom moe se predvideti da se stvar, koja je po svojoj prirodi dtljiva, smatra nedeljivom (pravna nedeljivost). Novane i nenovane. - Obligacije su novane ako imaju za predmet odreenu sumu novca, a nenovane ako imaju za predmet neku drugu stvar ili radnju. Novane obligacije imaju vei znaaj u pravnom prometu,
M
Slobodan Pcrovic, nav. delo, sir. 14.
u veoj meri su regulisane imperativnim propisima i najee se javljaju kao sloene, jer pored isplate odreene sume novca, kao glavne obaveze, dunik duguje i isplatu kamate, kao sporedne obaveze. Individualne i generine. - Individualne su one obligacije iji je predmet odreen pojedinano (individualno), tako da se obligacija moe ispuniti samo predajom tano odreenog predmeta ili izvrenjem tano odreene radnje, dok su generine one iji je predmet odreen po vrsti (po rodu), tako da se obligacija moe izvriti predajom ma koje stvari toga roda. U sluaju propasti po rodu odreene stvari obligacija ne prestaje,1^ jer se kod generinih obligacija primenjuje pravilo da rod ne propada {Genus perire non consetur). Trenutne, trajne i sukcesivne. - Podela je izvrena prema vremenu trajanja prestacije. Trenutne su one obligacije kod kojih se prestacija izvrava u jednom trenutku ili u jednom kraem vremenskom periodu i sastoji se iz jednog akta injenja (npr. obaveza kupca da plati cenu u gotovom), dok su trajne one kod kojih se prestacija izvrava u duem vremenskom periodu i sastoje se iz vie akata injenja ili
14
iz neinjenja (npr. obaveza zakupodavca da preda zakupljenu stvar zakupcu na korienje). Sukcesivne obligacije predstavljaju posebnu vrstu trajnih obligacija kod kojih se prestacija izvrava u delovima koji jedan drugom sleduju. Znaaj ove podele ogleda se u tome to samo kod trajnih obligacija moe doi do izraaja uticaj promenjenih okolnosti. isto line i neline. - isto line su one obligacije koje su vezane za linost dunika, za njegova lina svojstva, tako da samo on moe da izvri obligaciju, ali mogu biti vezane i za linost poverioca (npr. obaveza izdravanja). U rimskom pravu su se nazivale obligationes intuitu perso-nae. Kod isto linih obligacija ne moe da doe do promen linosti dunika ili poverioca, niti one prelaze na naslednike. Neline obligacije su one koje nisu vezane za linost dunika ili poverioca. Proste sloene. - Prema broju predmeta i lica obligacije mogu biti proste, kod kojih postoji jedan poverilac i jedan dunik i predmet dunikove obaveze je samo jedna radnja, i sloene, kod kojih ima vie poverilaca a jedan dunik, ili vie dunika a jedan poverilac, ili vie poverilaca i vie dunika, kao i one kod kojih su predmet dunikove obaveze vie radnji. Sloene obligacije dele se na sloene obligacije sa vie lica i sloene obligacije sa vie predmeta. Sloene obligacije sa vie lica mogu biti zajednike (podeljene), solidarne i nepodeljene, dok sloene obligacije sa vie predmeta mogu biti kumulativne, alternativne i fakultativne.
1S
13 je formalni izvor obligacionog prava, dok je izvor obligacija injenica za koju zakon vezuje nastanak obligacionog odnosa. Podela. - Mnogobrojne pravne injenice iz kojih izviru obligacije bile su jo od rimskog prava pa sve dodananjih dana predmet razliitih podela, tako da ni u graanskim zakonicima ne postoji jedinstvena podela izvora obligacija. Na Zakon o obligacionim odnosima na opti nain ne predvia izvore obligacija, ali iz njegove odredbe u kojoj se propisuje da se tim zakonom "ureuju obligacioni odnosi koji nastaju iz ugovora, prouzrokovanja tete, sticanja bez osnova, poslovodstva bez naloga, jednostrane izjave volje i drugih zakonom utvrenih injenica" (l. 1), nedvosmisleno proizlazi da su izvori obligacija: ugovor, prouzrokovanie tete, sticanje bez osnova, poslovodstvo bez naloga i jednostrane izjave volje. Navedena podela izvora obligacija ne predstavlja neku zatvorenu emu, jer se i u navedenoj zakonskoj odredbi ostavlja mogunost da obligacije mogu nastati "i iz drugih zakonom utvrenih injenica" (l. 1. ZOO), koje se, inae, ne mogu svrstati u neku od navedenih vrsta. Takav je sluaj sa obavezom izdravanja izmeu odreenih srodnika, kao i sa obavezom izdravanja izmeu branih drugova. Te obligacije se esto nazivaju zakonskim obligacijama, iako njihov izvor nije zakon, ve injenice srodstva i braka za koje zakon vezuje nastanak navedenih obligacija.
V. l.355. st. I. Zakona o obligacionim odnosima.
Civilne i naturalne. - Prema karakteru sankcije obligacije se dele na civilne (potpune, sankcionisane, utuive), koje su snabdevene neposrednom pravnom sankcijom, i naturalne (prirodne, nesavrene, nesankcioni-sane, neutuive), koje nisu snabdevene neposrednom, ve samo posrednom pravnom sankcijom, koja je izraena pravilom da dunik koji dobrovoljno izvri prirodnu obligaciju nema prava da zahteva povraaj s pozivom na isplatu nedugovanog. U prirodne obligacije spadaju, pre svega, za-starele obligacije. 3. Izvori obligacija Pojam. - Izvorima obligacija nazivaju se pravne injenice, odnosno skupovi pravnih injenica iz kojih nastaju obligacije ili injenice kojima zakon priznaje mo da svojim prisustvom izazivaju nastanak obligacionih odnosa. Da bi neka injenica postala izvor obligacija ona mora biti kao takva zakonom predviena, jer ako zakon ne predvia da jedna injenica proizvodi nastanak obligacionog odnosa, onda ona i nije izvor obligacija. Prema tome, iako prua odgovarajuu pravnu zatitu vezujui za odreenu injenicu nastanak obligacionog odnosa, zakon nije izvor obligacija. On
Pror". di- ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
22
23
Glava trea OBLIGACIONI UGOVOR I. POJAM UGOVORA I PRINCIP SLOBODE UGOVARANJA 1. Pojam i znaaj ugovora Pojam. - Re "ugovor" upotrebljava se za oznaavanje tri razliite stvari: (1) za pravni akt, (2) za pravni odnos i (3) za pravni dokument ili ispravu. 16 (1) Ugovor kao pravni akt. - Pod ugovorom (kao pravnim aktom) uopte podrazumeva se saglasna izjava volje dva ili vie lica kojom se postie neko pravno dejstvo. On je, po samoj definiciji, dvostrani pravni posao, jer je za njegov nastanak neophodna izjava volje najmanje dva lica. Ali, ugovor nije samo prost zbir izjavljenih volja, ve zajedniko delo lica kojih se on tie.17 Obligacioni ugovor je, kao i ugovor uopte, saglasnost volja dva ili vie lica, kojom se, za razliku od ostalih ugovora, postie neko obligacio-nopravno dejstvo. To obligacionopravno dejstvo najee se ogleda u zasnivanju, ali se moe sastojati i u promeni ili gaenju nekog obligacionog odnosa. Od ostalih ugovora obligacioni ugovor se razlikuje i po tome to ima prvenstveno imovinski karakter. (2) Ugovor kao pravni odnos. - Ugovor u smislu pravnog odnosa rezultat je ugovora u smislu pravnog akta, to znai da se pod njim podrazumeva pravni odnos koji je proizaao iz ugovora kao pravnog akta. Za takav pravni odnos koristi se naziv "ugovorni odnos" ili "ugovor". Pravni odnosi koji nastaju usled ugovora kao pravnog akta mogu biti razliitog karaktera: obligacionopravni, naslednopravni, porodinopravni, radnopravni, privrednopravni, meunarodni, pa ak i upravnopravni. (3) Ugovor kao dokument ili isprava. - Re ugovor koristi se i za oznaavanje ugovorne isprave, koja sadri saglasne izjave volja ugovornika. U tom smislu se govori o "slanju" i "potpisivanju" ugovora, kao i o broju "primeraka" ugovora. Znaaj. - Obligacioni ugovor je najei i najvaniji izvor obligacija, zbog ega je njegov znaaj osobito veliki u obligacionom pravu.
i<* Jakov Radii, Obligaciono pravo, Opli dco, Beograd, 2004, sir. 70. 17 Isto.
2. Princip slobode ugovaranja (autonomije volje) Pojam. - Izraz "sloboda ugovaranja" i "autonomija volje" koriste se esto kao sinonimi, s obzirom da sloboda ugovaranja predstavlja samo izraz autonomije volje kao opte ideje, pod kojom se podrazumeva sloboda svakog pojedinca da sam, tj. prema sopstvenoj volji, oblikuje svoje pravne odnose. Princip slobode ugovaranja, koji vlada u obligacionom pravu, najvaniji je deo autonomije volje, budui da se ona ostvaruje preteno preko ugovora. Sloboda ugovaranja oznaava mogunost pravnih subjekata da svojom slobodnom voljom stvaraju pravnu normu koja ih obavezuje na odreeno meusobno ponaanje. U tom smislu se i propisuje: "Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojoj volji" (l. 10. ZOO). Sadrina. - Princip slobode ugovoranja sastoji se iz vie razliitih sloboda, od kojih su najvanije: sloboda da se ugovor zakljui ili ne zakljui, sloboda izbora ugovornog partnera, sloboda ureivanja sadrine ugovora, sloboda izbora forme ugovora i naina njegovog zakljuenja, sloboda odluivanja o promeni i prestanku ugovora, sloboda izbora mero-davnog prava i druge. Ogranienje. - Da bi sloboda ugovaranja bila ostvarljiva, neophodna je ekonomska i socijalna jednakost ugovornika. Kako te jednakosti meu ugovornicima najee nema, sloboda ugovaranja se moe zloupotrebljavati. Da bi se te zloupotrebe ograniile, ali i da bi se zatitili opti drutveni interesi, sloboda ugovaranja ni u jednom pravnom sistemu nije apsolutna, ve je prate razliita ogranienja. To je, najpre, jedno opte ogranienje, prema kojem granicu slobode ugovaranja predstavljaju "prinudni propisi, javni poredak i dobri obiaji" (l. 10. ZOO). Ugovorom se ne moe predvideti nita to je protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima (npr. ugovori protivni propisima kojima je cilj da se suzbije pekulacija, iskoriavanje monopolskog poloaja i nelojalna konkurencija, kao i oni kojima se odreuje kvalitet ili cena izvesnih proizvoda). Pored toga, postoje i mnoga druga posebna ogranienja koja su svojstvena svim ili barem veini pravnih sistema.
Sloboda ugovaranja je ograniena i skoro da i ne postoji kod ugovora koji se zakljuuju na osnovu optih uslova koje je sastavila jedna strana. Pravni subjekti koji imaju monopolski poloaj na tritu, obino nemaju slobodu da ugovor ne zakljue, ve im se zakonom ili upravnim aktom namee obaveza da zakljue odgovarajue ugovore (takvu obavezu imaju sva preduzea koja vre tzv. javne slube, kao to su: javni prevoz putnika i
24
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA robe, komunalne usluge, PTT usluge). Obavezu da zakljue ugovor o obuvanju, u interesu treih lica, imaju i preduzea koja vre javni prevoz putnika, kao i vlasnici motornih i prikljunih vozila i vazduhoplova. Sloboda izbora ugovornog partnera ograniena je u korist lica koja imaju pravo pr-vcnsrva (npr. pravo pree kupovine i si.). Slobodu ugovaranja ograniava ponekad i zahtev da tree lice da saglasnost za zakljuenje odreenog ugovora (npr. saglasnost nekog dravnog organa ili fizikog lica), kao i forma koju zakon trai za zakljuenje neke vrste ugovora.
Prof, tir ordc Nikofi: OBLIGACIONO PRAVO
ma-loletnog
lica,
odluuje
sud
15
II. USLOVI ZA ZAKLJUENJE UGOVORA Ugovor nastaje saglasnim izjavama volja lica kojih se tie. Postupak usaglaavanja njihovih volja naziva se zakljuivanje ili sklapanje (stipuli-sanje) ugovora, dok se lica koja ga zakljuuju nazivaju ugovorne strane, ugovarai, ugovomici, stipulanti iH kontrahenti. Za nastanak ugovora moraju biti ispunjeni odreeni uslovi koji se odnose na: sposobnost ugovaranja ugovornika, saglasnost volja, predmet ugovora i osnov ugovora. To su opti uslovi, jer se zahtevaju za nastanak svakog ugovora. Za zakljuenje nekih ugovora, pored optih, zahtevaju se i neki drugi uslovi, kao to su odreena forma (najee pismena), predaja stvari (realna forma) ili saglasnost nekog treeg. To su posebni uslovi, jer su neophodni za nastanak ugovora samo u sluajevima kad zakon to posebno zahteva. 1. Sposobnost ugovaranja ugovornika Pojam. - Sposobnost ugovaranja znai da lice koje zakljuuje ugovor poseduje poslovnu sposobnost koja se zakonom zahteva za zakljuenje odreenog ugovora. Poslovna sposobnost fizikih lica. - Fizika lica se meusobno razlikuju u pogledu svoje poslovne sposobnosti. Jedna kategorija fizikih lica poseduje poslovnu sposobnost u neogranienoj meri, druga je, naelno, poslovno nesposobna, dok se treoj kategoriji fizikih lica priznaje ograniena (delimina) poslovna sposobnost. (1) Potpuna (neograniena) poslovna sposobnost. - Potpunu poslovnu sposobnost imaju punoletna fizika lica,18 nad kojima nije produeno roditeljsko pravo,l<; niti su stavljena pod starateijstvo,20 kao i maloletna lica koja su, na osnovu odobrenja suda, stupila u brak.2 1 Pored toga, sud moe dozvoliti sticanje potpune poslovne sposobnosti i maloletnom licu koje nije u braku, ako je "navrilo 16. godinu ivota, a postalo je roditelj i dostiglo je telesnu i duevnu zrelost potrebnu za samostalno staranje o sopstvenoj linosti, pravima i interesima".22 O dozvoli za stupanje u brak maloletnika, kao i o dozvoli za sticanje potpune poslovne sposobnosti
IK l. 11, si. 2. Porodinog zakona ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 18/2005); U cl. 11 st. 1. Porodinog zakona propisuje se da sc punolctsrvo stie sa navrenom 18. godinom ivota. ilJ l 85 Porodinog zakona propisuje da se roditeljsko pravo moe produili i posle punolclslva dcicta "ako je dete zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizikom razvoju nesposobno da se samo stara o sebi i o zatiti svojih prava odnosno interesa ili ako svojim postupcima ugroava sopstvena prava i inicrese".
vanparninom postupku.2^ (2) Poslovna nesposobnost. ~ Nemaju poslovnu sposobnost maloletnici do 14. godine ivota (mlai maloletnici), kao i punoletna lica koja su potpuno liena poslovne sposobnosti,24 jer je njihova poslovna sposobnost jednaka poslovnoj sposobnosti mlaih maloletnika 25 Njima zakon u principu odbija mogunost da zakljuuju ugovore, tako da umesto njih ugovore zakljuuju njihovi roditelji, odnosno staratelji, kao zakonski zastupnici. 26 Lica koja su poslovno nesposobna, imaju, ipak, izvesnu poslovnu sposobnost, jer mogu da zakljuuju pravne poslove (ugovore) kojima pribavljaju iskljuivo prava (npr. ugovor o poklonu), pravne poslove kojima ne stiu ni prava ni obaveze i pravne poslove (ugovore) manjeg znaaja.2"/ (3) Ograniena (delimina) poslovna sposobnost. - Ogranienu poslovnu sposobnost imaju maloletnici stariji od etrnaest godina (stariji maloletnici), kao i punoletna lica koja su delimino liena poslovne sposobnosti,211 jer je njihova poslovna sposobnost jednaka poslovnoj sposobnosti starijih maloletnika,29 s tim to se sudskom odlukom o deliminom lienju poslovne sposobnosti odreuju pravni poslovi koje lice delimino lieno poslovne sposobnosti moe odnosno ne moe samostalno preduzimati.^1 Pored pravnih poslova, odnosno ugovora koje mogu preduzimati i lica koja su poslovno nesposobna, lica sa ogranienom poslovnom sposobnou mogu preduzimati sve ostale pravne poslove uz prethodnu ili naknadnu saglasnost roditelja, odnosno organa starateljstva za pravne
2 - l- 11. si. 3. Porodinog zakona. ?J l. 11. st. 4. Porodinog zakona. 34 l. 146. st. I. Porodinog zakona propisuje da moe biti potpuno lieno poslovne sposobnosti "punolctno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizikom razvoju nije sposobno za normalno rasuivanje ic zbog toga nije u stanju da sc samo stara o sebi i o zatiti svojih prava i inic-resa"; Za poslovnu sposobnost putiolctuog lica koje jc potpuno lieno poslovne sposobnosti propisuje sc daje jednaka poslovnoj sposobnosti mlaeg malolelnika " l. 146. st. 2. Porodinog zakona. l. 72. st. I. Porodinog zakona propisuje da "roditelji imaju pravo i dunost da zastupaju dele u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti dclcla", dok sc u st. 3- istog lana navodi da "roditelji imaju pravo da prcduziniaju pravne poslove kojima upravljaju i raspolau prihodom koji jc steklo lice mlae od 15 godina"; V. i l. 137. si. 1, 2. i 3. Porodinog zakona, koji sc odnose na zastupanje tienika od strane staratelja. 2 ' l. 64. st. I. Porodinog zakona. i* l. 147. st. 1. Porodinog zakona propisuje da moe biti delimino lieno poslovne sposobnosti "punolctno lice koje zbog bolesti ili smetnji u psiho-fizikom razvoju svojim postupcima neposredno ugroava sopstvena prava i interese ili prava i interese drugih lica".
24
poslove kojima se raspolae nepokretnom imovinom ili pokretnom imovinom velike vrednosti.3! Maloletnici koji su navrili 15. godinu mogu zakljuiti ugovor o radu i preduzimati pravne poslove kojima upravljaju ili raspolau svojom zaradom ili imovinom koju su stekli svojim radom.32 Ugovori zakljueni bez saglasnosti zastupnika ogranieno poslovno sposobnih lica. - Ovi ugovori smatraju se ruljivim, s tim to mogu biti osnaeni njihovim naknadnim odobrenjem (l. 56. st. 3. ZOO). Saugo-vora ogranieno poslovno sposobnog lica moe pozvati njegovog zakonskog zastupnika da se izjasni da li ugovor odobrava. Ako se ovaj o tome ne izjasi u roku od trideset dana od ovog poziva, smatrae se da je odbio davanje odobrenja (l. 58. ZOO). Zakonski zastupnik ima pravo da zahteva ponitenje ugovora koji nije odobrio, a to pravo ima i ogranieno poslovno sposobno lice kad stekne potpunu poslovnu sposobnost, ako tubu za ponitaj ugovora podnese u roku od tri meseca od dana sticanja potpune poslovne sposobnosti (l. 59. ZOO). S druge strane, saugovora ogranieno poslovno sposobnog lica koji nije znao daje ono ogranieno poslovno sposobno, kao i saugovora ogranieno poslovno sposobnog lica koji je znao za njegovu poslovnu nesposobnost, ali je bio prevaren od njega da ima odobrenje svog zakonskog zastupnika, moe odustati od ugovora zakljuenog sa njim bez odobrenja njegovog zakonskog zastupnika (l. 57. st. 1. i 2. ZOO). Ovo pravo gasi se po isteku trideset dana od saznanja za poslovnu nesposobnost druge strane, odnosno za odsustvo odobrenja zakonskog zastupnika, ali i ranije ako zakonski zastupnik odobri ugovor pre isteka tog roka (l. 57. st. 3. ZOO). Sposobnost ugovaranja pravnih lica. - Za sposobnost ugovaranja pravnih lica karakteristino je da ona mogu zakljuivati ugovore u pravnom prometu samo u okviru svoje pravne sposobnosti, jer u protivnom zakljueni ugovor nema pravno dejstvo a savesnoj strani se priznaje samo pravo na naknadu tete koju je pretrpela zbog zakljuenja takvog ugovora (l. 54. ZOO).
Ipak, ugovor zakljuen van okvira pravne sposobnosti pravnog lica nee imati pravno dejstvo samo ako je saugovora pravnog lica bio nesaveslan, dok u suprotnom takav ugo^ vor ostaje na snazi, to proizlazi iz odredbe kojom se predvia da ugovor koj i je zakljuen protivno optem aktu pravnog lica ostaje na snazi, osim ako je to druga strana znala ili je morala znati ili ako je zakonom drukije odreeno (l. 22. st. 2. ZOO). U tom smislu se i u Zakonu o drutvima propisuje da "pravni poslovi zastupnika privrednog drutva izvan de-latnosti drutva navedenih u osnivakom akru, obavezuju drutva, osim ako ne dokae da je tree lice znalo ili prema okolnostima sluaja moglo znati da su ti poslovi izvan te delat-nosti, s tim da objavljivanje samo po sebi nije dovoljan dokaz za to".33
Prof, tir ordc Nikofi: OBLIGACIONO PRAVO
16 da obe strane izjave svoju volju, ve je neophodno i da se njihove izjave volje poklapaju, s tim to one ne treba da budu podudarne po svojoj sadrini, nego po svome cilju.34 Takva podudarnost izjava volje naziva se saglasnost (consensus). Do saglasnosti volja dolazi na taj nain to jedna strana preuzima inicijativu i predlae drugoj strani da zakljue ugovor, a druga strana prihvata taj predlog. Prva izjava volje naziva se ponudom, a druga prihvatanjem ponude. Meutim, ponudi i njenom prihvatu ponekad prethode pregovori za zakljuenje ugovora. Opta pravila koja se odnose na izjavu volje. - S obzirom da su ponuda i prihvat ponude akti izjave volja, na njih se prostiru sva opta pravila koja se odnose na izjavu volje.
(!) Volja i njeni atributi. - Kao pravni posao, ugovor poiva na volji ugovornika, koja podrazumeva svest o znaaju radnje koju preduzimaju i htenje te radnje. Pored toga, volja treba da ima i neke druge osobine. Ona mora biti ozbiljna (da nije prosta elja ili ala nekog lica), stvarna (da nije prividna), slobodna (da lice koje izjavljuje volju nije rtva zablude, prevare ili prinude) i daje upuena na neto stoje mogue ostvarili. (2) Stvarna i izjavljen volja. - Da bi dolio do saglasnosti volja, potrebno je da se one na neki nain izjave. Izjava jc obino u skladu sa stvarnom voljom. Meutim, u sluaju nesklada izmeu stvarne i izjavljene volje, savreincno pravo daje prednost izjavljenoj volji (teorija izjave), ali nc zanemaruje potpuno ni pravu volju izjavioca (teorija volje), jer vodi rauna ne samo o okolnostima koje su onemoguile slobodno obrazovanje volje (pretnja, prinuda), ve i o onim koje su uticale da se ona obrazuje pogreno (zabluda, prevara).
2. Saglasnost volja Pojam i nastanak saglasnosti volja. - Za nastanak ugovora, kao dvostranog pravnog posla, neophodna je izjava volje obe ugovorne strane. Meutim, nije dovoljno
17
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA l. 147. si. 2. Porodinog zakona. 1U l. 147. si. 3. Porodinog zakona. l. 64. si. 2. u vezi sa l. 193. si. 3.Porodinog zakona. 11 l. 64. si. 3. Porodinog zakona.
Prof, tir urdc Nifculi: OBLIGAC/OWO PRAVO
27
M
l. 25. si. 4. Zakona o drutvima ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br, 125/2004). Radii, nav. delo, str. &9.
33
Jakov
28 (3)
Prof, dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
Naini izraavanja volje. - Saglasno principu konsensualizma, ugovorne strane su, u naelu, slobodne u izboru naina kojima e izraziti svoju volju, to nedvosmisleno proizlazi i iz odredbe kojom se predvia da se volja za zakljuenje ugovora moe izjaviti "recima, uobiajenim znacima ili drugim ponaanjem iz koga se sa sigurnou moe zakljuiti o njenom postojanju" (l. 28. ZOO). Najee je to aktivno ponaanje (injenje) lica u pitanju, ali se izjava volje moe uiniti i pasivnim ponaanjem (neinjenjem, utanjern). S obzirom na nain kako su uinjene, izjave volje mogu biti neposredne i posredne. Neposredne (izriite) su one izjave volje koje se ine postupcima ija je neposredna svrha da pokau odreenu volju (na primer, recima izgovorenim ili napisanim ili drugim znacima koji su uobiajeni u prometu), dok su posredne (preutne) izjave volje one koje se ine postupcima ija neposredna svrha nije izjava volje, ali se iz tih postupaka moe posredno ali sigurno zakljuiti da lice njima izraava odreenu volju (na primer, putnik koji je uao u autobus koji je spreman za polazak, samim tim izraava volju da zakljui ugovor o prevozu; gost koji je seo za sto u restoranu izraava volju da zakljui ugovor o korienju ugostiteljskih usluga). Ovaj nain izjave volje naziva se jo i izjava volje konkludentnim radnjama (facta canchulentia). S druge strane, pasivno ponaanje (utanje), pod kojim se podrazumeva stanje apsolutne uzdranosti jednog lica od preduzimanja bilo kakvih akata kojima se volja izraava,35 u savremenom pravu smatra se kao nesaglaavanje (Qui tacet consentire non videtur). Meutim, poslovna praksa je stvorila izvesne izuzetke od ovog pravila, kod kojih se i samo utanje nekog lica, zbog posebnih okolnosti, moe uzeti kao izjava odreene volje.
a) Pregovori Pojam. - Pregovori oznaavaju fazu koja prethodi zakljuenju ugovora u kojoj zainteresovana lica usklauju meusobne stavove. Oni mogu ali ne moraju dovesti do zakljuenja ugovora. Dejstvo. - Pravilo je da pregovori koji prethode zakljuenju ugovora ne obavezuju i da ih svaka strana moe prekinuti kad god hoe (l. 30. st. 1. ZOO). Meutim, s obzirom na naelo savesnosti i potenja i naelo zabrane prouzrokovani a tete, strana koja je vodila pregovore bez namere da zakljui ugovor odgovara za tetu nastalu voenjem pregovora (l. 30. st. 2. ZOO). Pored toga, odgovara za tetu i strana koja je vodila pregovore u named da zakljui ugovor, pa odustane od te namere bez osnovanog razloga i time drugoj strani prouzrokuje tetu (l. 30. st. 3. ZOO). Znaaj. - Iako pregovori ne obavezuju u smislu ugovora, oni su nekad relevantni u ugovornom pravu. O njima se vodi rauna kad sud ureuje tzv. sporedne take ugovora (l. 32. ZOO). Kod tumaenja ugovora sud moe zajedniku nameru stranaka utvrivati rukovodei se i onim to je bilo pokrenuto njihovim pregovorima. Pored toga, kod ugovora o posredovanju posrednik se obavezuje da nalogodavca dovede u vezu sa licem koje bi s njim pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora.
18 Pojam. - Ponuda je jednostrana izjava volje jednog lica kojom predlae drugom licu da zakljue ugovor odreene sadrine. U zakonu se ponuda deftnie kao "predlog za zakljuenje ugovora uinjen odreenom licu, koji sadri sve bitne sastojke ugovora tako da bi se njegovim prihva-tanjem mogao zakljuiti ugovor" (l. 32. st. 1. ZOO). Uslovi. - Svaka izjava koja je usmerena na zakljuenje ugovora, ne predstavlja ponudu u pravnom smislu, jer takva ponuda pretpostavlja ispunjenje sledeih uslova: (1) Ponuda mora da potie od lica koje eli da zakljui ugovor u svoje ime. - To znai da ponuda potie od budueg, odnosno eventualnog ugo-vornika, koji se naziva ponudilac. Trea lica mogu istupati samo kao zakonski Ili ugovorni zastupnici ponudioca. (2) Ponuda treba da je upuena licu sa kojim se eli zakljuiti ugovor. - Lice kojem je upuena ponuda je budui, odnosno eventualni saugova-ra ponudioca i naziva se ponueni. To je, po pravilu, odreeno lice, posebno u sluaju kad se ugovor zakljuuje s obzirom na lina svojstva ponuenog {intuitu personae). Ipak, ne postoje pravne smetnje da se ponuda uputi i neodreenom broju lica (tzv. opta ponuda), ali se i u tom sluaju ugovor moe zakljuiti samo sa odreenim licem. U tom smislu se propisuje da "predlog za zakljuenje ugovora uinjen neodreenom broju lica, koji sadri bitne sastojke ugovora ijem je zakljuenju namenjen, vai kao ponuda, ukoliko drugaije ne proizilazi iz okolnosti sluaja ili obiaja" (l. 33. ZOO). Poseban sluaj opte ponude predstavlja izlaganje robe sa oznaenjem cene (l. 34. ZOO). (3) Ponuda mora da sadri bitne elemente ugovora (essentialia negotii). - To su, pre svega, oni elementi koji su, po prirodi stvari, nuni za odreenu vrstu ugovora, tako da ugovor ne moe ni da nastane dok se o njima ne postigne saglasnost (npr. ponuda za zakljuenje ugovora o prodaji mora, kao minimum, da sadri oznake stvari koja se prodaje i cenu po kojoj se ona prodaje).
Ponuda ne mora da sadri prirodne elemente (naturatia negotii), kao to su vreme, mesto i rok izvrenja ugovora, ni sluajne ili eventualne elemente (accidentaliu negotii), kao to su ugovorno kazna i odustanica. Ali, ako eli da prirodni elementi koji su odreeni dispozitivnim zakonskim odredbama imaju drugaiji izgled, ponudilac i njih moe oznaiti u ponudi. U tom sluaju oni postaju subjektivno bitni, tako da je za nastanak ugovora neophodno da se i o njima postigne saglasnost volja ponudioca i ponuenog.
(4) Ponuda mora da sadri jasno i ozbiljno izraenu nameru ponudioca da eli da zakljui ugovor prema predloenim uslovima (animus contrahendi). - Jasno ne znai i izriito, jer se ponuda moe uiniti i posredno (preutno). Postojanje jasne i ozbiljne namere za zakljuenje ugovora neophodno je da bi se ponuda razlikovala od poziva na pregovore ili na stavljanje ponude. Nema takve
" Slobodan Pcrovi, nav. delo, sir. 258.
b) Ponuda
Jakov Radii, nav. delo, sir. 90. 3S Isto. Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 271. 4,1 Jakov Radii, nav. delo, sir. 95. podvlai da to zahleva naelo obaveznosli izjavljene volje (verba ligant homincs)
37 r)
28
Prof, dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
namere ako je u ponudi stavljena neka rezerva ili ograda, kao stoje klauzula "bez obaveze", "ponuda neobavezna", "pod povoljnim uslovima" i si. Ponuda sa ogradom nije ponuda u pravnom smislu, ve poziv za pregovore ili poziv da se ponuda uputi.
Ne postoji namera za zakljuenje ugovora pa ni ponuda u pravnom smislu, u sluaju poziva da se ponuda uputi (invitatio ojferencli). V tom smislu sc propisuje da "slanje kataloga, cenovnika, tarifa i drugih obavelenja, kao i oglasi uinjeni putem tampe, radija, televizije ili na koji drugi nain, ne predstavljaju ponudu za zakljuenje ugovora, nego samo poziv da se uini ponuda pod objavljenim uslovima" (l. 35. st. 1. ZOO). Poiljalac poziva na ponudu ne eli da se njime obavee, tako da on nema status ponudioca, niti odgovara kao ponudilac. Meutim, on je, ipak, duan da prihvati ponudu koja je uinjena pod objavljenim uslovima,3(' odnosno da odbije ponudu na koju ne pristaje,37 jer nepristajanje na zakljuenje ugovora, bez opravdanog razloga, predstavlja ponaanje koje je venire contra factuin proprium.31* Zbog toga je poiljalac poziva odgovaran za tetu koju pretrpi ponudilac, ako bez osnovanog razloga ne prihvati njegovu ponudu (l. 35. st. 2. ZOO).
(5) Ponuda treba da je izjavljena u formi koja je propisana za zakljuenje ugovora ije se zakljuenje predlae. Ponuda se, naelno, moe izjaviti na bilo koji nain kojim se volja uopte moe izjaviti. Ali, ako se ponuda odnosi na ugovor za ije zakljuenje zakon zahteva posebnu formu, ona obavezuje ponudioca samo ako je uinjena u toj istoj formi (l. 38. ZOO). Ipak, u sluaju ponude koja je u potpunosti realizovana, pri-menjuje se pravilo o konvalidaciji putem izvrenja (l. 73. ZOO). 3y Dejstvo. - Osnovno dejstvo ponude ogleda se u tome to ona, im je ponueni blagovremeno prihvati, dovodi do nastanka ugovora. Meutim, postavlja se pitanje da li ponuda sama za sebe, tj. i pre nego to je prihvaena, stvara neko pravno dejstvo, odnosno da li obavezuje ponudioca. Po jednom shvatanju, ponuda nema nikakvo obligacionopravno dejstvo za ponudioca (npr. u engleskom pravu), dok po drugom shvatanju, koje je prihvaeno u veini evropskih zakonodavstava, ponuda obavezuje ponudioca. Drugo shvatanje prihvata i nae pravo prema kojem je ponudilac, pod odreenim uslovima i za odreeno vreme, vezan svojom ponudom (l. 36. st. 1. ZOO), to znai daje on duan da ostane pri ponudi (da je odri), tj da zakljui ugovor u njenim okvirima.40 Meutim, ponudilac tu svoju obavezu moe iskljuiti, a to iskljuenje moe proiziiaziti i iz okolnosti posla (l. 36. st. 1. ZOO), u kom sluaju se vie ne radi o ponudi, ve o pozivu adresatu da on uini ponudu. Vremenska vezanost ponudioca za uinjenu ponudu. - Ponudilac ne moe biti neogranieno vezan svojom ponudom, jer bi ponueni to mogao zloupotrebiti. Zato njegova obaveza da odri ponudu ima samo privremeni karakter. Pitanje je samo dokle je ponudilac duan da eka na odgovor ponuenog, odnosno dokle je ponuda otvorena za prihvatanje. Rok trajanja ponude, tj. rok u kome ponueni ima pravo da razmisli i odgovori na ponudu (tzv. deliberacioni rok) moe biti odreen u samoj ponudi. U tom sluaju ponuda obavezuje ponudioca do isteka tog roka (l. 37. st. 1-3. ZOO). Ako u ponudi nije odreen rok za njeno prihvatanje, pravi se razlika izmeu ponude uinjene prisutnom i one koja je uinjena odsutnom licu.
19 (1) Ponuda uinjena prisutnom licu. - Ako se uini prisutnom licu, ponuda obavezuje ponudioca samo za kratko vreme, tako da ponueni treba da je prihvati odmah, jer je pravilo da se takva ponuda smatra odbijenom ako nije prihvaena bez odlaganja, izuzev ako iz okolnosti proizi-lazi da ponuenom pripada izvestan rok za razmiljanje (l. 40. st. 1. ZOO). Ponuda uinjena telefonom, teleprinterom ili neposredno radio vezom smatra se kao ponuda prisutnom licu (l. 40. st. 2. ZOO), to znai da se prisutnim smatraju i ona lica koja se nalaze u neposrednoj vezi, tako da ponueni saznaje za ponudu neposredno od punudioca i u mogunosti je da se o njoj direktno ponudiocu odmah izjasni. (2) Ponuda uinjena odsutnom licu. - Ponuda koja je uinjena pismom, telegramom ili preko glasonoe smatra se ponudom uinjenom odsutnom licu. Takva ponuda obavezuje ponudioca za jedan razuman rok. To je ono vreme koje je redovno potrebno da ponuda stigne ponuenom, daje ovaj razmotri, o njoj odlui i da odgovor o prihvatanju stigne ponudiocu (l. 37. st. 4. ZOO). Taj rok nije precizno odreen, ve je razliit zavisno od okolnosti svakog pojedinog sluaja. Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti. - Dejstvo ponude se ne gasi ako ponudilac ili ponueni pre isteka roka za prihvat ponude umre ili postane poslovno nesposoban, ukoliko ne proizilazi to drugo iz namere strana, obiaja ili prirode posla (l. 44. ZOO). Opozivanje i povlaenje ponude. - U teoriji i u zakonodavstvu obino se ne pravi razlika izmeu opozivanja i povlaenja ponude, jer se u oba sluaja ponuda gasi. Meutim, smatra se da opozivanje, kojim se okonava pravno dejstvo ponude koje je ve nastupilo, ne treba poisto
20

41
veivati sa povlaenjem, kojim se spreava da pravno dejstvo ponude nastupi. Povlaenje ponude mogue je samo pre nego to je nastupilo njeno dejstvo, tj. pre nego to je ponueni saznao za ponudu, to znai da je rok za povlaenje ponude kratak. U tom smislu se propisuje da se ponuda moe povui samo pod uslovom da ponueni primi izjavu o povlaenju pre prijema ponude ili istovremeno sa njom (l. 36. st. 2. ZOO). Ukoliko je nastupilo dejstvo ponude, ona se moe jedino opozvati, s tim to u naem pravu ponudilac nije ovlaen da opozove ponudu, osim u sluaju promenjenih okolnosti.42 c) Prihvatanje (prihvat) ponude (akcept) Pojam. - Prihvatanje ponude predstavlja jednostranu izjavu volje ponuenog upuenu ponudiocu kojom on izraava pristanak na uinjenu ponudu. Prihvatanjem ponude ugovor definitivno nastaje, to znai da se njenim prihvatom ponuda pretvara u ugovor, odnosno da ugovor nije nita drugo do prihvaena ponuda. Uslovi. - Da bi izjava volje ponuenog predstavljala prihvatanje (prihvat) ponude, odnosno da bi mogla da dovede do nastanka ugovora, ona treba da ispunjava sledee uslove; (1) Prihvat ponude mora da potie od ponuenog. - Ponudu moe da prihvati samo ponueni, s tim to ona moe biti prihvaena i od strane njegovog zakonskog ili ugovornog zastupnika. (2) Prihvat ponude mora da bude nedvosmislen. - Prihvat ponude je nedvosmislen ako se na osnovu njega moe pouzdano zakljuiti da ponueni pristaje na zakljuenje ugovora. Takav zakljuak se ne bi mogao izvesti iz izvesnih neodreenik izjava, kao to su, na primer: "Kasnije u razmotriti Va predlog" ili "Va predlog mi se dopada". Nedvosmislena izjava o prihvatanju moe se uiniti ne samo recima, ve i konkludentnim radnjama. U tom smislu posebno se predvia da je ponuda prihvaena "i kad ponueni poalje stvar ili plati cenu, kao i kad uini neku drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrene izmeu zainteresovanih strana ili obiaja, moe smatrati kao izjava o prihvatanju" (l. 39. st. 2). Nasuprot tome, utanje ponuenog je znak nesaglaavanja sa ponudom (Qui tacet, consentire non videtur), tako da ono "ne znai prihvatanje ponude" (l. 42. st. 1. ZOO).43 Nema dejstva ni odredba u ponudi da e se utanje ponuenog ili neko drugo
ii Jakov Radii, nav. dclo, str. 97. Jakov Radii, nav. dclo, sir. 9X.
Prof, dr ore Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 33 njegovo proputanje (npr. ako ne odbije ponudu u odreenom Toku, ili ako poslatu stvar o kojoj mu se nudi ugovor ne vrati u odreenom roku, i si.) smatrati kao prihvatanje ponude (l. 42. st. 2. ZOO). Meutim, pravilo po kome utanje ponuenog ne znai prihvatanje ponude nije bez izuzetaka. Ponuda se moe prihvatiti i utanjein ako su se ponudilac i ponueni tako una-pred dogovorili. Zatim, u sluaju kad ponueni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu odreene robe, smatra daje prihvatio ponudu koja se onosi na takvu robu, ako je nije odmah Mi u ostavljenom roku odbio (l. 42. st. 3. ZOO). Isto tako, lice koje se ponudilo drugom da izvrava njegove naloge za obavljanje odreenih poslova, kao i lice u iju poslovnu delatnost spada vrenje takvih naloga, duno je da izvri dobijeni nalog ako ga nije odmah odbilo (l. 42. se. 4. ZOO).1'4 Ako ne eli da se njegovo utanje shvati kao pristanak, ponueni bi morao da se ogradi, tj. da obavesti ponudioca da ne prihvata ponudu. Inae, u sluaju kad utanje ponuenog ima znaaj prihvata ponude, ugovor se smatra zakljuenim u trenutku kad ponuda, odnosno nalog stigne ponuenom (l. 42. st. 5. ZOO).
(3) Prihvat ponude mora po sadrim u potpunosti da odgovara ponudi i da bude bezushvan - To znaci da ponueni mora da prihvati ponudu u celosti, tj. onakvu kakva je, bez ikakvih izmena, uslova ili rezervi. Ukoliko ponueni izjavi da prihvata ponudu 1 istovremeno predloi da se ona u neemu izmeni ili dopuni, smatra se daje ponudu odbio i daje sa svoje strane uinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu (tzv. kontra ponuda) (cl. 41. ZOO). (4) Prihvat ponude mora ponudiocu da stigne blagovremeno. Prihvat ponude smatra se blagovremenim ako ponudiocu stigne u roku u kojem je ponudilac vezan svojom ponudom. Zadocneli prihvat ponude nema dejstvo prihvata i ne dovodi do zakljuenja ugovora, ali se smatra kao nova ponuda koju ponueni ini ponudiocu (l. 43. st. 1. ZOO).
Ako uredno poslala izjava o prihvatanju stigne ponudiocu sa zadoenjenjem, ugovor se smatra zakljuenim ukoliko je ponudilac znao ili je mogao znati da je izjava otposlata blagovremeno (l. 43. st. 2. ZOO). AH, ugovor u takvom sluaju nije sklopljen ako ponudilac odmah, a najkasnije prvog idueg radnog dana po prijemu izjave, ili i pre njenog prijema a po isteku roka za prihvatanje ponude, izvesti ponuenog da se zbog zakanjenja nc smatra vezan svojom ponudom (l. 43. st. 3. ZOO).
(5) Prihvat ponude treba da bude uinjen u onoj istoj formi koja se zakonom zahteva za ugovor ije se zakljuenje predlae (l. 38. st. 2- ZOO).
43 utanje postoji kad ponudilac pismom predloi ponuenom da zakljue odreeni ugovor, a ovaj na ta pismo nc odgovori, niti preduzme bilo kakav akt na osnovu kojeg bi sc moglo zakljuili daje ponuda prihvaena, ili kad jedno lice pismom obavesti drugog, koji nije advokat da ga odreuje za svog zastupnika u obavljanju odreenog pravnog posla, a ovaj uti i nita nc'poduzima to bi dalo osnova zakljuku da sc prihvatio zastupanja. 44 Zakonom o obligacionini odnosima predviaju sc i drugi sluajevi u kojima sc utanjem izraava odreena volja (v. l. 596; l. 750; l. 901. st. 3).
34
PRIRUNIK. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
35
d) Trenutak i mesto zakljuenja ugovora Trenutak zakljuenja ugovora. - Kad se ugovor zakljuuje izmeu prisutnih lica, pitanje trenutka zakljuenja ugovora se i ne postavlja, jer je oigledno da je ugovor zakljuen u trenutku kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu. Meutim, pitanje je sloenije kad se ugovor zakljuuje izmeu odsutnih lica, jer se u tom sluaju, posle prijema ponude, mogu razlikovati nekoliko trenutaka koji se nameu kao trenuci u kojima je ugovor zakljuen. Odreivanje trenutka u kojem je ugovor zakljuen nema samo teorijski znaaj, ve za sobom povlai i itav niz praktinih posledica. Taj momenat vano je utvrditi zbog toga to: od tog trenutka ugovor poinje da proizvodi dejstvo; prema njemu se ceni sposobnost ugovaranja; od njega poinju tei izvesi rokovi (rokovi zastarelosti, rokovi za izvrenje obaveze); prema njemu se odreuje zakon koji e se na ugovor primeniti; taj momenat je od vanosti i za podizanje paulijanske tube, kao i tube za ponitaj ugovora zbog prekomernog oteenja.
O vremenu zakljuenja ugovora postoje razliita shvatanja, koja objanjavaju sledee teorije: (I) teorija izjave (emisije), prema kojoj se ugovor smatra zakljuenim u trenutku kad ponueni izjavi da prihvata ponudu; (2) teorija otposlanja (ekspedicije), prema kojoj se ugovor smatra zakljuenim u trenutku kad ponueni poalje ponudiocu prihvat ponude; (3) teorija prijema, prema kojoj se smatra daje ugovor zakljuen u trenutku kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu; (4) teorija saznanja, prema kojoj se smatra daje ugovor zakljuen u trenutku kad ponudilac sazna daje ponueni prihvatio ponudu.
U naem pravu je, u vezi sa vremenom zakljuenja ugovora usvojena teorija prijema, to nedvosmisleno proizilazi iz odredbe kojom se predvia daje ugovor zakljuen onog asa "kad ponudilac primi izjavu ponuenog da prihvata ponudu" (l. 31. st. 1. ZOO). Mesto zakljuenja ugovora. - Kao mesto zakljuenja ugovora uzima se mesto u kome je ponudilac imao svoje sedite, odnosno prebivalite u trenutku kad je uinio ponudu (l. 31. st. 2. ZOO). 3. Predmet ugovora Pojam. - U Optem imovinskom zakoniku za Crnu Goru za predmet ugovora se uopteno kae da je to "ono o emu je ugovor", ali u pravnoj teoriji ne postoji saglasnost oko toga staje predmet ugovora. Jedni smatraju da ugovor nema svoj predmet, ve da predmet ima samo obligacija koja iz njega nastaje, dok drugi misle da su predmet ugovora obaveze koje iz njega nastaju. Ipak, s obzirom na injenicu da ugovor raa obligaciju, iju sadrinu ine prava i obaveze, a predmet dugovana inidba (presta-cija), zakljuuje se da ono to ini neposredni predmet ugovorne obligacije (obaveze), jeste, u isto vreme, i posredni predmet ugovora. 45 To znai da inidba (prestacija) koju jedna ugovorna strana duguje drugoj, a koja se moe sastojati
u nekom davanju, injenju, neinjenju ili trpljenju, predstavlja neposredni predmet obaveze, ali i posredni predmet samog ugovora koji je tu obavezu stvorio. Do predmeta ugovora dolazi se, inae, kroz odgovor na pitanje na staje obavezan dunik poveriocu (quod debetur), koji pokazuje da istovetan predmet - inidbu (prestaciju) imaju i ugovor i obaveza koju je on stvorio.46 Na osnovanst zakljuka da ugovor nema svoj zaseban predmet ukazuje i odredba u kojoj se, kod odreivanja predmeta obaveze, navodi da se ugovorna obaveza "moe sastojati u davanju, injenju, neinjenju ili trpljenju" (l. 46. st. 1. ZOO). Uslovi koje mora da ispunjava predmet. - Da bi ugovor nastao i proizvodio pravno dejstvo, predmet ugovora mora da ispunjava odreene uslove (zahteve, osobine). Predmet ugovora mora daje: (1) mogu, (2) doputen i (3) Odreen ili odrediv. (1) Predmet koji je mogu. - Poto se predmet koji nije mogu ne moe ispuniti, jasno je da ugovorima smisao samo ako je njegov predmet mogu, tj. samo ako se ugovorena inidba moe ispuniti. U suprotnom, ugovor ne moe nastati {Impossibilium nulla obligatio est), jer bi bio besmislen i bespredmetan.47 Razliite vrste nemogunosti, razliito utiu na sudbinu ugovora, s tim to se, u vezi sa nastankom ugovora, misli samo na tzv. poetnu (prvobitnu) nemogunost, tj. onu koja postoji ve u trenutku zakljuenja ugovora, jer samo ona moe nastanak ugovora dovesti u pitanje. Nemogunost moe biti objektivna, koja postoji kad se radi o inidbi koju nije u stanju da izvri niko, i subjektivna, koja postoji kad se radi o inidbi koju nije u stanju da izvri dunik, ali je moe izvriti neko drugo lice. Ona moe biti i fizika (faktika), kad izvrenje inidbe ne doputaju prirodni zakoni, i pravna, kad je izvrenje inidbe pravno neizvodljivo. Ako je u trenutku zakljuenja ugovora predmet obaveze jedne strane objektivno i trajno nemogu, ugovor je nitav (l. 47. ZOO), nezavisno od toga da li je neki od ugovomika skrivio nemogunost i da li je za nju znao. Eventualna obaveza naknade tete postoji samo u sluaju kad je dunik obeao inidbu za koju je znao ili mogao znati daje nemogua. Nasuprot tome, subjektivna nemogunost predmeta obaveze ne ini ugovor nitavim. On ostaje na snazi, ali strana koja je preuzela obavezu koju ne moe da izvri postaje dunik naknade tete. (2) Predmet koji je doputen. - Poto je najvei broj ugovornih inidbi dozvoljen, lake je odrediti pojam nedoputenog, nego doputenog predmeta. S obzirom na to, uopteno se propisuje daje predmet obaveze nedoputen "ako je
Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 311; Jakov RadiSi, nav. delo, sir. X0. Za stvar se ne moe rei da je predmet ugovora, kako sc to, zbog skraenog naina izraavanja, cslo istie, jer je ona predmet inidbe. Dunik ne duguje stvar, ve neku inidbu povodom odreene stvari, kao to je to predaja, opravka ili njeno uvanje. A1 Jakov RadiSi, nav. delo, str. 82.
45
protivan prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima" (l. 49. ZOO). Pri tome, ugovor sa nedoputenim predetom je, po pravilu, nitav (l. 47. ZOO). (3) Predmet koji je odreen ili bar odrediv. - Predmet je odreen ako se tano zna ta dunik duguje poveriocu, a odrediv je u sluaju kad ugovor sadri podatke pomou kojih se on moe odrediti, ili kad ugovornici ostave treem licu da ga odredi (l.50. st. 1. ZOO). Ako je predmet obaveze neodreen ili neodrediv, ugovor je nitav (l. 47. ZOO), a isti je sluaj i sa ugovorom kod kojeg tree lice nee ili ne moe da odredi predmet ugovora (l. 50. st. 2. ZOO).
lako predmet ugovora, po pravilu, odreuju ugovornici sporazumno, postavlja se pitanje da li se oni mogu dogovoriti da predmet odredi samo jedan od njih. Takvu mogunost, za razliku od nekih drugih prava, nae pravo ne doputa, jer propisuje da se odredba ugovora kojom se odreivanje cene slavlja na volju jednom ugovorniku smatra nepostojeom (l. 466. ZOO).
razliiti kod pojedinih ugovora iste vrste (npr. kupac se odluuje da kupi jedni stvar zato to eli da je koristi, da je pokloni ili daje preproda drugome).
4. Osnov (causa) ugovora Pojam. - Pod osnovom ugovora (osnovom obvezivanja) podrazume-va se onaj neposredan, tipian, pravni cilj, koji ugovornik eli postii preuzimanjem obaveze prema drugoj strani. Latinski izraz za osnov ugovora je causa, koji se kod nas prevodi kao razlog ili uzrok neega. Inae, osnov nema u svim pravima znaaj opteg uslova koji je potreban za nastanak ugovora.4K Razlog zbog kojeg se jedan ugovornik obavezuje zavisi od vrste ugovora. Kod nekih ugovora (npr. kod ugovora o prodaji) on to ini zato to eli da se i druga sirana obavee na neto prema njemu (causa credendi, causa acquirendi), kod drugih (npr. kod ugovora o zajmu) zato to mu je druga strana neto dala pa se obavezuje da to vrati, kod treih (npr. kod ugovora o poklonu) zato to eli da drugoj strani uini neto besplatno (causa donandi). Osnov ugovora prua, dakle, pravno objanjenje zakljuenja ugovora, odnosno obuhvata razloge kojim su ugovornici bili podstaknuti na njegovo zakljuenje (npr. kod ugovora o prodaji prodava eli da stekne odreenu sumu novca, a kupac pravo svojine na odreenu stvar). Pri tome, kod ugovora o prodaji i svih ostalih dvostranih ugovora obaveza jedne strane ini osnov obaveze druge, s tim to se nijedna strana ne obavezuje samo zato to eli da privoli svog saugovomika da se i on obavee prama njoj, ve i zato to oekuje da ovaj ispuni svoju obavezu. Zato je obaveza jedne strane bez osnova ne samo kad naspram nje ne stoji obaveza druge, nego i kad izostane njeno ispunjenje.
Razlika izmeu osnova i motiva. - Od osnova ugovora razlikuju se motivi, koji su, takoe, ciljevi kojima ugovornici tee, ali nisu ciljevi prvog, ve drugog reda,"1' tj. udaljenije pobude i oekivanja koja navode na zakljuenje ugovora. Motivi su, najee, skrivene pobude, i nalaze se zato izvan sadrine ugovora, dok je osnov u samom ugovoru, u njegovoj sadrini. Osnov je bitan uslov postojanja ugovora, a motiv to nije. Kod jedne iste vrste ugovora osnov-je uvek isti (npr. osnov obaveze svakog kupca je obaveza prodavca da mu prenese pravo svojine na prodatu stvar). On je objektivno svojstvo tigovora koje je poznato svakoj ugovornoj strani.5" Nasuprot tome, motivi su skriveni, subjektivni ciljevi kojima ugovornici streme. Oni mogu biti potpuno
Znaaj osnova i motiva. - Osnov je bitan uslov koji je potreban ne samo za nastanak, ve i za opstanak ugovora, jer se izriito predvia da "svaka ugovorna obaveza mora imati doputen osnov" (l. 51. st. I. ZOO), odnosno da je ugovor nitav, ako osnov ne postoji ili je nedoputen (l. 52. ZOO). Ugovor kome nedostaje osnov je prazno obeanje,*' koje ne obavezuje (npr. ako neko potpie priznanicu da je primio odreeni novani iznos na ime zajma i da e ga vratiti u odreenom roku, a taj novani iznos uopte nije ni primio). Nitav je i ugovor iji je osnov nedoputen, tj. protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima (l. 51. st. 2. ZOO), kao stoje to sluaj sa ugovorom o poklonu kojim se poklonoprimac eli privoleti na zasnivanje vanbrane zajednice. Pored osnova koji je doputen (iusta causa), ugovor mora imati i osnov koji je istinit, jer ugovor ostaje bez osnova kako u sluaju kad su ugovornici u zabludi o osnovu, kao to je to sluaj kod nesporazuma (npr. jedan poalje stvar drugome imajui u vidu njenu prodaju, a drugi misli da mu je stvar poslata na poklon), tako i u sluaju kad svesno ugovore prividan osnov, kao stoje to sluaj kod fiktivnog ili simulovanog ugovora.
36
Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO Jakov Radii, mv, dcJo, str. 86. *' isto. 51 Jakov Radii, nav. delo, str. Xfi.
23
4* U IVancuskom i italijanskom pravu osnov jc opti usiov neophodan za nastanak punovanog ugovora, koji sc razlikuje od predmeta. Nasuprot tome, nemako i vajcarsko pravo ne poznaju pojmove osnova i predmeta ugovora, ve koriste pojam "sadi-ina ugovora".
24
S druge strane, motiv, kao skrivena i isto lina pobuda, ostaje izvan ugovora i, po pravilu, ne utie na punovanost ugovora ni kad je nedozvoljen (l. 53. st. 1. ZOO). Meutim, mogue je da i motiv (pobuda), ako je nezakonit ili nemoralan, dospe u sam ugovor i postane njegova sa-drina kao i osnov, s tim to je takva mogunost znatno manja kod teretnih, nego kod dobroinih ugovora. U tom smislu, ako je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku jednog ugovaraa da zakljui teretan ugovor i ako je to drugi ugovara znao ili morao znati, ugovor e biti bez dejstva (l. 53. st. 2. ZOO). Nasuprot tome, nedoputena pobuda ini ugovor bez naknade bez dejstva i kad drugi ugovara nije znao daje nedoputena pobuda bitno uticala na odluku njegovog saugovaraa (l. 53. st. 3. ZOO). 5. Forma ugovora Pojam forme. - Pod formom ugovora podrazumeva se nain izraavanja njegove sadrine kroz unapred predviene spoljnje (vidljive) oblike preko kojih treba da se manifestuje volja.52
Ona je tesno povezana sa sadrinom ugovora, jer ini oblik njenog izraavanja. Polo svaki ugovor ima svoju sadrinu, mora imati i formu kao nain njenog izraavanja, to upuuje na zakljuak da su svi ugovori formalni. Meutim, takav zakljuak nije taan, jer je podela ugovora na formalne i neformalne izvrena prema tome da (i se jedan ugovor moe zakljuiti na bilo koji nain, tj. u bilo kojoj formi, ili se moe zakljuiti samo u odreenoj forjni. Ugovor koji se moe zakljuiti u bilo kojoj formi je neformalan, dok je ugovor koji se mora zakljuiti samo u tano odreenoj formi formalan.
39 Zatitna funkcija odnosi se, pre svega, na ugovorne strane (forma ugovor ini jasnijim i preciznijim, pomae da se razgranie faza pregovora od faze zakljuenja ugovora, onemoguava prenagljeno zakljuenje ugovora), ali i na javne interese (forma titi sigurnost pravnog prometa, njome se postie izvesna kontrola i evidencija prometa odreenih dobara). Dokazna funcija ogleda u tome to forma prua pouzdan dokaz, kako o postojanju samog ugovora, tako i njegove sadrine. Vrste formi. - Postoje razliite vrste formi, koje se mogu podeliti prema: (1) nainu njihovog ispoljavanja, (2) prema njihovom dejstvu i (3) prema nainu nastanka forme. (1) Prema nainu ispoljavanja, forma moe biti: pismena, forma javne isprave (sveana) i realna.
Pismena formu sastoji se iz pismene redakcije ugovora na odreenoj ispravi koja je napisana rukom, pisaom mainom ili drugim sredstvom i koja je svojeruno potpisana od ugovornih strana koje se obavezuju. Elementi pismene forme su tekst izjave i potpisi, s tim to tekst izjave ne mora biti sadran u jednoj jedinstvenoj ispravi (unitas scripturae) (cl. 72. st. 4. 200) a ugovor je zakljuen kad ispravu potpiu sva lica koja se njome obavezuju (l. 72. st. 2. ZOO). Formu javne isprave, pored pismene redakcije ugovora, karakterie i intervencija odreenog organa javne vlasti. Kod nekih ugovora zahteva se aktivna uloga suda ili drugog organa javne vlasti (npr. kod ugovora o doivotnom izdravanju), dok je kod drugih uloga organa javne vlasti pasivna, jer on samo overava (potvruje) da su stranke izjavile da je to njihov akt (npr. kod ugovora o prodaji nepokretnosti). Realna forma ogleda se u predaji stvari, koja ima konstitutivno dejstvo, jer je neophodan uslov za nastanak realnih ugovora (zajam, ostava, zaloga i posluga). Po ugledu na savremene zakonike, ZOO naputa kategoriju realnih ugovora, ali kod kapare, ipak, propisuje, da se ugovor smatra zakljuenim kad je kapara dala (l. 79. st. 1), to kapari daje karakter realnog ugovora.
Prof. dr Dordc Nikoli: OBL1GACIONO PRAVO
U dananjem pravu ugovori su, po pravilu, neformalni, 53 to se u naem pravu izraava odredbom u kojoj stoji da "zakljuenje ugovora ne podlee nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukije odreeno" (l. 67. st. 1. ZOO). Svrha forme. - Iako je u savremenom pravu usvojen princip nefor-malnosti, i danas se za mnoge ugovore zahteva odreena, pismena forma,54 s tim to je njena svrha drugaija. Forma danas nema karakter simbolike, nego karakter celishodnostt, koji se ispoljava kroz njenu zatitnu i dokaznu funkciju.
Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 339. U nerazvijenim pravima vaio je princip formalizma, jer je za zakljuenje ugovora zahtevana naroita forma. Ona nije bila samo sredstvo izraavanja volje, ve je imala i konstitutivno dcjsrvo (forma dat cssc rci). Sporazum koji nije bio zakljuen u traenoj formi, nije proizvodio pravno dcjsfvo (cx niido pucto aclio non oa.scilur). Tek jc krajem 1 f>. i poetkom 17. veka priznat princip konsensualizma, prema kojem ugovor nastaje prostom saglasnou volja, to znai da sporazum sam po sebi stvara obavezu (solus consensus obligat). Od tog vremena vai shvatanjc da su ugovori neformalni. 5i1 Pismena forma jc, u naem pravu, neophodna za sve ugovore o prometu ncpokrelnosti, kao i za ugovor o graenju, o jemstvu, o licenci, o osiguranju, doivotnom izdravanju i dr.
52
(2) Prema pravnom dejstvu, forma moe biti: bitna {forma ad solemnitatem) i dokazna {forma adprobationem).
Bitna forma je ona forma koja predstavlja bitan (konstitutivan) sastojak ugovora, tako dn ugovor nc moe nastati dok se ta forma ne ispuni. Dokazna forma jc ona forma koja je predviena kao jedino sredstvo dokaza ugovora. Ugovor koji nije zakljuen u predvienoj dokaznoj formi punovano nastaje, ali se u sluaju spora ne moe dokazivati drugim sredstvima osim upotrebom predviene forme. U miem pravu ne predvia se ni jedan sfuaj dokazne forme, dok se u drugim pravima ona javlja u sluajevima kad predmet nekih ugovora prelazi odreenu vrednost.
53
(3) Prema nainu nastanka, forma moe biti.- zakonska i ugovorena.

Zakonska forma je ona forma koja je predviena zakonom. Ona moe biti pismena, sveana ili realna, a po svom dejstvu bitna ili dokazna. Ugovorima forma je ona forma koju strane ugovomice svojom voljom predvide za zakljuenje nekog ugovora.
Slobodan Pcrovi, nav. delo, .str. 342.
25
Izmetic, dopune i raskid formalnih ugovora. - Ako se za zakljuenje nekog ugovora zakonom zahteva odreena forma, onda je, po pravilu, ta ista forma neophodna i za sve izmene ili dopune ugovora (l. 67. st. 2. ZOO). Takav ugovor se, meutim, moe raskinuti neformalnim sporazumom, izuzev ako je za odreeni sluaj zakonom predvieno to drugo, ili ako cilj zbog koga je propisana forma za zakljuenje ugovora zahteva da raskidanje ugovora bude obavljeno u istoj formi (l. 68. ZOO). Ugovor za ije zakljuenje je ugovorena posebna forma moe biti raskinut, dopunjen ili na drugi nain izmenjen i neformalnim sporazumom (l. 69. st. 2. ZOO). Sankcije nedostatka potrebne forme. - Sankcija nedostatka potrebne forme u zavisnosti je od toga da li se radi o formi koja je predviena zakonom ili o formi koju su strane ugovornice svojom voljom predvidele za zakljuenje nekog ugovora. Ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi nema pravno dejstvo ukoliko iz cilja propisa kojim je odreena forma ne proizilazi to drugo (l. 70. st. 1. ZOO), to znai da vai pretpostavka da, u sluaju sumnje, propisana forma ima karakter bitne forme. Ugovor koji nije zakljuen u ugovorenoj formi nema pravno dejstvo ukoliko su ugovorne strane punovanost ugovora uslovile posebnom formom (l. 70. st. 2. ZOO). Pretpostavka potpunosti isprave. - U sluaju kad je ugovor zakljuen u posebnoj formi, bilo na osnovu zakona bilo po volji stranaka, pretpostavlja se da je ispravom u potpunosti obuhvaeno sve ono o emu su se ugovornici saglasili. Takav zakljuak nedvosmisleno proizlazi iz zakonske odredbe kojom se propisuje da, u tom sluaju, "vai samo ono stoje u toj formi izraeno" (l. 71. st. 1. ZOO).
Od pravila da je ispravom potpuno obuhvaena volja ugovornika odstupa se, pod odreenim uslovima, kako u sluaju istovremenih usmenih pogodbi o sporednim elementima ugovora o kojima u formalnom ugovoru nije nita reeno, tako i u sluaju istovremenih usmenih pogodbi kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze jedne ili obe strane.^ S obzirom na to, pismenom formom moraju biti obuhvaeni svi bitni elementi ugovora, jer usmene pogodbe o bitnim elementima ugovora, koje nisu obuhvaene pismenom formom, ni u kom sluaju ne proizvode pravno dejstvo.
39 protekom vremena,57 ni u sluaju kad se u potpunosti izvri. Meutim, u naem pravu se predvia izuzetak od tog pravila, jer se ugovor za ije se zakljuenje zahteva pismena forma smatra punovanim, iako nije zakljuen u toj formi, ako su strane izvrile, u celini ili u pretenom delu, obaveze koje iz njega nastaju, osim ako iz cilja zbog kojeg je forma propisana oigledno ne proizilazi to drugo (l. 73). U naoj sudskoj praksi bilo je sporno da li se odredba o konvalidaciji ugovora obostranim ispunjenjem moe primeniti i na ugovore o prometu nepokretnosti. Takvu mogunost Vrhovni sud Srbije je odbio, ah" je to stanovite kasnije i2menjeno, najpre, zakljukom koji je usvojen na savetovanju Graanskih i graansko-privrednih odeljenja Saveznog suda, Vrhovnog vojnog suda i vrhovnih sudova republika i pokrajina, koje je odrano 14. i 15. septembra 19R3. godine u Beogradu, 55* a kasnije i zakljukom sa Saveto-vanja predstavnika Saveznog suda, vrhovnih sudova republika r Vrhovnog privrednog suda, koje je odrano 24.25. i 26. septembra 1996. godine u Subotici.s^ III. KAPARA I ODUSTANICA 1. Kapara Pojam, uloga, nastanak i visina. - Kapara je odreen iznos novca ili odreena koliina drugih zamenljivih stvari koju jedna ugovorna strana daje drugoj kao znak da je ugovor zakljuen, kao osiguranje njegovog ispunjenja i kao akontaciju isplate duga koji duguje na osnovu ugovora. Kapara spada u stvarna (realna) sredstva obezbeenja izvrenja obaveza. Sporazum o kapari zakljuuje se ili u vidu klauzule u glavnom ugovoru ili u obliku zasebnog ugovora. To je uvek realan ugovor, jer je za njegov nastanak potrebna predaja stvari. Kapara je i sporedan ugovor, jer deli pravnu sudbinu glavnog ugovoraAko glavni ugovor uopte nije zakljuen ili je glavni ugovor nitav, ni ugovor o kapari ne moe nastati, niti proizvoditi pravno dejstvo.60
Konvalidacija ugovora kome nedostaje forma. - Ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi je nitav, tako da ne moe biti osnaen ni
Sfi Odredbama iz stava 2. i 3. lana 71. ZOO predvia se da e biti punovane kako "istovremene usmene pogodbe o sporednim takama o kojima u formalnom ugovoru nije nita reeno, ukoliko nisu u suprotnosti sa njegovom sadrinom ili ako nisu protivne cilju zbog koga jc forma propisana", iako i "istovremene usmene pogodbe kojima se smanjuju ili olakavaju obaveze jedne iii obe strane ako je posebna forma propisana satno u interesu ugovornih siranu".
57 l. 1006. Oplcg imovinskog zakoniku za Cmu Goru propisuje: "to se grbo rodi, vrijeme nc ispravi; - Stoje s poetka nezakonito, lo vremenom samim zakonito tic postaje". 5K "Odredba lana 73. ZOO o konvalidaciji ugovora kojem nedostaje forma primenjuje sc i na ugovor o prometu nepokretnosti za koji jc fonna propisana republikim odnosno pokrajinskim zakonima ukoliko lim zakonima primena navedenog propisa nije iskljuena. Ovi ugovori ako su izvreni u ceiini iii u pretenom delu smatiac sc punovanim bez obzira to jc forma propisana radi zatite drutvenih interesa pod uslovom da drutveni interesi nisu narueni". 54 "Pismena forma ugovora o prometu nepokretnosti jc usiov njihove punovanosti, pa ne postoji mogunost konvalidacijc neformalnih - usmenih u celini ili preteno izvrenih ugovora o prometu nepokrcinosti. Kad jc ugovor o prometu ncpokrc!no.sli koji nije zakljuen u propisanoj formi u celini ili u pretenom delu ispunjen, sud nee uvaiti zahtev za restituciju, ako to zahteva ugovorna strana koja je onemoguila zakljuenje ugovora u propisanoj formi, ili ako bi rcstiiucija bila suprotna naelima .vavcsnosfi i dobrih obiaja."
Visinu kapare ugovorne strane odreuju sporazumno, s tim to sud moe, na zahtev zainteresovane strane, da smanji preterano visoku kaparu (cl. 1. Imenovani i neimenovani ugovori 80. st. 4. ZOO). Dejstvo. - Dejstvo kapare zavisi od toga da li su obaveze koje su njome Podela ugovora na imenovane i neimenovane izvrena je prema njihovom obezbeene ispunjene,. odnosno da U je za neispunjenje obaveze iz glavnog ugovora zakonskom regulisanju. odgovorna samo oni ugovori koji su zakonom posebno predvieni i regu-lisani i iji je Imenovani su jedna strana. (1) Kad su obaveze ispunjene. Kapara se, u sluaju kad ugovor o zajmu). naziv odreen zakonom (npr. ugovor o- prodaji, ugovor o zakupu, su obaveze iz glavnog ugovora ispunjene, oni ugovoriu ispunjenje obaveze, ako je takvo uraunavanje po Heimenovani su uraunava koji zakonom nisu posebno regulisani, prirodi stvari mogue,imaju neki ustaljen naziv (npr.mora vratiti davaocu (l. 79. st. 2. nezavisno od toga da li a ako to nije mogue ona se ugovor o izlobi, ZOO). ininjeringu). ugovor o Ona se vraa i u sluaju sporazumnog raskida ugovora, kao i u sluaju kad Imenovani ugovori su daleko znaajniji od neimenovanih i u pravnom prometu se ugovor nije ispunjen usled krivice obeju strana ili usled nemogunosti ispunjenja za mnogonije odgovorna niZnaaj strana. koju ee javljaju. jedna ove podele ogleda se u tome to se kod imenovanih ugovora ugovorne strane oslobaaju obaveze da svoj ugovorni odnos detaljno reguliu. (2) Kad se saglase samo bitnim odgovorna ugovora, dok Kapara stupa Dovoljno je da je za neispunjenjeoobaveze elementima jedna strana. -e se na ostale u dejstvo kao sredstvo obezbeenja tek ako je za neispunjenje odnose koje ugovor stvara primeniti dispozitivne zakonske odredbe.obaveze iz glavnog ugovora odgovorna samo jedna strana. 2.Ako je za neispunjenje obaveze odgovorna strana koja je dala kaparu, strana koja Formalni i neformalni ugovori Podela ugovora na po svom i neformalne izvrena je prema uslovima mogue, je primila kaparu moe, formalneizboru, traiti izvrenje ugovora, ako je to jo koji su neophodni za tete, anastanak.uraunati u naknadu ili vratiti, ili odustati od ugovora uz ili naknadu njihov kaparu Formalni su oni ugovori za 80. se zakljuenje, zakonom ili voljom stranaka, zadravanje primljene kapare (l. ije st. l.ZOO). zahtevaS idruge strane,tano je za neizvrenje obaveze odgovorna strana koja je primila ispunjenje ako odreene forme, tako da ispunjenje te forme (pismene, sveane ili realne) predstavlja njihov bitan sastojak, (npr. ugovorugovora, ako je to jo kaparu, njen davalac moe, po svom izboru, traiti izvrenje o jemstvu, ugovor o prodaji nepokretnosti, ugovor vraanje kapare, ili odustati od ugovora i traiti vraanje mogue, ili naknadu tete i o poklonu). Neformalni su oni 80. st. za ije zakljuenje je dovoljna prosta sa-glasnost ima, udvojene kapare (l. ugovori 2. ZOO). Strana koja trai ispunjenje ugovora volja, u svakom biti izraena na na koji nain, tj. bilo trpi formi. koja moe sluaju, pravo i bilo naknadu teteukoju kojojzbog zadocnjenja.(l. 80. st. 3. Znaaj ove podele ogleda se, pre svega, u tome to nepotovanje predviene forme ZOO). ima za U sluaju kad dunik delimino ispuni obavezu, poverilac ne moe zadrati kaparu, nego se samo posledicu nitavost ugovora. Pored toga, niz posebnih pravila predvia moe traiti kod formalnih ugovora naknadu tete zbog zadocnjenja, ili traiti naknadu tete zbog nepotpunog ispunjenja, ispunjenje ostatka obaveze i (npr. dejstvo usmenih sporazuma kod formalnih ugovora, forma ugovora o punomostvu kadnaknadu. Meutim, ako poverilac raskine ugovor i ugovor,toforma ali se u oba sluaja kapara uraunava u punomonik zakljuuje formalni vrati ono je primio predugovora). kao delimino ispunjenje, on moe birnti izmeu ostalih zahteva koji pripadaju jednoj strani kad je ugovor ostao neizvren krivicom dnigc (l. 81. st. I. i 2. ZOO). 3. Jednostrani i dvostrani ugovori 2. Odustanica Prema rasporedu obaveza koje iz ugovora proistiu, ugovori se dele na Pojam jednostrano obavezne suma novca ili obavezujue {contractus jednostrane, i uloga. - Odustanica je ili jednostrano neka druga stvar koju jedna ugovorna sirana obeava da e dati obavezne ili obostrano da oduunilaterales) i dvostrane, dvostrano drugoj ukoliko se odlui obavezujue {contractus bilaterales). < U sporovima koji se javljaju povodom kapare koja je dala radi obezbeenja izvrenja obaveza iz ugovora o Jednostrani koji nije bio zakljuen, ili nije bio zakljuen u propisanoj formi, naa za jednu stranu prodaji nepokrclnosti ugovori su takvi ugovori koji raaju obavezu samo sudska praksa redovno ugovornicu (npr. kapara u navedenim sluajevima ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. samo u ulozi stoji na stanovitu da ugovor o poklonu). Kod njih se ugovornici nalaze poverioca i dunika. Dvostrani ugovori su takvi ugovori koji raaju obaveze za obe strane ugovomice, tako da se i jedna i druga strana istovremeno nalaze i u ulozi poverioca i u ulozi dunika. Dvostrani ugovori dele se na prave, uzajamne
42
26 stane od ugovora. Pravo na odustanak od ugovora moe se ugovoriti i u korist oba ugovornika. Odustanica je jedno od linih (personalnih) sredstava obezbeenja izvrenja obaveza. Dejstvo. - Strana u iju je korist ugovorena odustanica ima pravo da bira izmeu dve mogunosti: da ostane pri ugovoru i da svoju obavezu ispuni, ili da odustane od ugovora uz plaanje odustanice. Ako se opredeli za odustanak od ugovora duna je da istovremeno sa izjavom o odustajanju plati i odustanicu (l. 82. st. 3. ZOO). Pravo na odustanak od ugovora uz plaanje odustanice ogranieno je na rok koji ugovornici odrede. Ako oni to nisu uinili, ovlaena strana moe odustati od ugovora sve dok ne protekne rok odreen za ispunjenje njene obaveze (l. 82. st. 4. ZOO), s tim to to pravo prestaje i kad ona pone da ispunjava svoje obaveze iz ugovora ili primi ispunjenje od druge strane (l. 82. st. 5. ZOO). Ne postoji obaveza na plaanje odustanice ako je obaveza postala nemogua zbog okolnosti za koju dunik ne odgovara, kao i u sluaju kad on odustane od ugovora zbog docnje druge strane. Kapara kao odustanica. - Ako je kapara ugovorena i kao odustanica, tj. ako je uz kaparu ugovoreno i pravo da se odustane od ugovora, onda se kapara smatra i kao odustanica, tako da svaka strana moe da odustane od ugovora (l. 83. st. 1. ZOO). Pri tome, ako od ugovora odustane strana koja je dala kaparu, ona je gubi, a ako od ugovora odustane strana koja je kaparu primila, ona je udvojeno vraa (l. 83. st. 2. ZOO). IV. PODELA OBLIGACIONIH UGOVORA Princip autonomije volje omoguuje ugovornim stranama da zakljuuju brojne i raznovrsne ugovore. Na sve te ugovore primenjuju se opta pravila kojima se regulie kako njihovo zakljuenje, tako i njihovo izvrenje. Ali, pored optih, postoje i posebna pravila koja se primenjuju samo na pojedine vrste ugovora. Zbog toga to se posebna pravila odnose samo na pojedine ugovore, podela obligacionih ugovora javila se veoma rano i ima veoma dugu tradiciju. Svaka od podela ugovora zasniva se na odreenom kriterijumu i ima neki praktini znaaj, koji se ogleda u tome to pravna pravila koja vae za jednu odreenu vrstu ugovora ne vae i za neku drugu koja je njena suprotnost sa gledita kriterijuma podele. ili smalagmatine {contractus bilaterales aequales) i neprave ili nesavrene {contractus bilaterales inaequales) dvostrane ugovore.61
42
27 Pravi dvostrani ugovori su takvi ugovori kod kojih se vri uzajamna razmena inidbi, jer stvaraju uzajamne obaveze ugovornih strana, kao izraz saglasnosti njihovih volja (npr. ugovor o prodaji, ugovor o zakupu, ugovor o delu). Nepravi dvostrani ugovori, za razliku od pravih, nisu motivisani" eljom za uzajamnom razinenom inidbi, ve nekim drugim tenjama (npr. ugovor o besplatnom punomostvu kojim se vlastodavac obavezuje da punomoniku naknadi samo trokove zastupanja). Iako i kod nepravih dvostranih ugovora postoji obaveza za obe strane, te obaveze se ne odnose jedna prema drugoj kao inidba i protivinidba, jer obaveza da se pokriju trokovi zastupanja nije nagrada za punomonikov rad. Lf neprave dvostrane ugovore svrstavaju se i oni ugovori koji su zakljueni kao jednostrani, ali je kasnije, u toku njihovog izvrenja, nastala obaveza i za drugu stranu (npr. obaveza ostavodavca da kod ugovora o besplatnoj ostavi ostavoprimcu naknadi trokove koje je ovaj imao oko odravanja stvari). U tom sluaju, iako oba ugovornika imaju obaveze jedan prema drugom, ne dolazi do pretvaranja jednostranog u dvostrani ugovor, jer je obaveza ostavodavca sekundarna i eventualna. Ona nc nastaje iz ugovora, ve njegovim povodom, tako da taj ugovor ostaje jednostran i ne moe biti smatran ni kao nepravi dvostrani ugovor.62 Praktini znaaj podele ugovora na jednostrane i dvostrane je veoma veliki. Naime, uzajamna razmena inidbi, koja se ostvaruje u skladu sa naelom jednake vrenosti uzajamnih davanja, zahteva da se itav niz posebnih pravila primenjuje samo na dvostrane ugovore, kao stoje to sluaj sa pravilima koja se odnose na: (1) raskid ugovora zbog neizvrenja, (2) prigovor neispunjenja ugovora, (3) rizik sluajne propasti stvari, (4) ustupanje ugovora, (5) prekomerno oteenje, (6) zelenake ugovore, (7) pro-menjene okolnosti, (8) tumaenje ugovora i dr. 4. Teretni i dobroini ugovori Prema tome da li se za korist koja se na osnovu ugovora stie isplauje naknada drugoj ugovornoj strani, ugovori mogu biti teretni ili uz naknadu (onerozni ugovori) i dobroini, besplatni ili bez naknade (lukrativni ugovori). Teretni su oni ugovori kod kojih jedna strana daje naknadu za korist, odnosno pravo koje stie tim ugovorom (npr. ugovor o prodaji, ugovor o zakupu, ugovor o delu). Dobroini su takvi ugovori kod kojih jedna strana ne daje nikakvu naknadu za korist, odnosno pravo koje od druge strane dobija (npr. ugovor
Jakov Radii, nav. delo, str. 125. r'2 Jakov Radii, nav. dclo, sir. 126.
rtl
46
o poklonu i o posluzi, a to mogu biti i ugovor o ostavi, ugovor o zajmu i ugovor o punomostvu). Podela ugovora na teretne i dobroine ima viestruki praktini znaaj, koji dolazi do izraaja kod: (1) zakljuenja ugovora (za zakljuenje do-broinih ugovora kojima se vri prenos prava zahteva se i ispunjenje odreene forme; dobroini ugovori zakljuuju se, po pravilu, intuitu per-sonae, tj. s obzirom na linost ugovornika); (2) ugovorne odgovornosti (samo kod teretnih ugovora postoji odgovornost zbog pravnih i materijalnih nedostataka; odgovornost dunika se blae ceni kod dobroinh ugovora, kao to je to sluaj sa besplatnom ostavom); (3) tumaenja ugovora (dobroin ugovor tumai se u smislu koji je manje teak za dunika, a teretni u smislu kojim se ostvaruje pravian odnos uzajamnih davanja); i (4) prestanak ugovora (kod dobroinih ugovora postoji vea mogunost za ponitaj ugovora zbog nedoputenog motiva, zablude o motivu i zablude o linosti, kao i za raskid ugovora jednostamom izjave volje, kao to je to sluaj sa otkazom i opozivom ugovora o punomostvu ili sa opozivom ugovora o poklonu).
Razlike izmeu teretnih i dobroinih ugovora postoje i u nekim posebnm sluajevima, kao stoje to sluaj kod pobijanja pravne radnje dunika zbog oteenja poverioca, kod sricanja svojine od nevlasnika, kod zatite prava svojine putem publicijanske tube, kao i u trgovakom pravu gdc samo teretni ugovori imaju karakter trgovakog posla.
Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 28 Prema duini trajanja prestacije, ugovori se dele na trenutne, sa trenutnim izvrenjem obaveza ili kratkotrajne i na trajne, sa trajnim izvrenjem obaveza ili dugotrajne. Trenutni ugovori su takvi ugovori kod kojih se obaveza sastoji iz jednog akta injenja ili proputanja, koji se izvravaju u jednom momentu (npr. ugovor o prodaji za gotovo). 65 Trajni ugovori su takvi ugovori kod kojih se izvrenje obaveze prostire u vremenu, tako da se obaveza obino sastoji iz vie akata injenja ili proputanja (npr. ugovor o zakupu, ugovor o posluzi, ugovor o ostavi, ugovor o doivotnom izdravanju, ugovor o radu, ugovor o osiguranju).66 To trajanje obaveze moe biti voljom ugovomika tano odreeno, a moe biti i vremenski neodreeno. Inae, s obzirom na nain izvrenja obaveze, trajni ugovori mogu biti periodini, kod kojih se izvrenje obaveze sastoji u ponavljanju dugovane radnje u odreene periode (npr. plaanje stanarine svakog prvog u mesecu), ili sukcesivni, kod kojih se obaveza ispunjava u delovima koji se slede i u ugovorenim rokovima (npr. ugovor o prodaji odreene koliine robe sa obavezom isporuke svakih 10 dana odreene koliine te robe dok se ne iscrpi ugovorena koliina). Ova podela ugovora ima znaaj ne samo kod izvrenja, nego i kod prestanka ugovora. U pogledu izvrenja, karakteristino je da samo kod trajnih ugovora dolazi do izraaja uticaj promenjenih okolnosti na izvrenje ugovora. Slino je i sa prestankom trajnih ugovora. Naime, za razliku od opteg pravila da raskid i ponitaj ugovora deluju retroaktivno, kod trajnih ugovora ne mogu se uvek otkloniti sve posledice koje su oni proizveli, tako da raskid i ponitaj deluju kod njih samo ubudue. Osim toga, kod trajnih ugovora odstupa se i od pravila da se ugovor ne moe raskinuti jednostranom izjavom volje, jer se oni, ako su zakljueni na neodreeno vreme, mogu raskinuti i izjavom volje jednog ugovornika.
7. Jednostavni i meoviti
Prema karakteru prestacije ugovori se dele na jednostavne, proste ili elementarne i meovite, sloene ili sastavljene. Jednostavni su oni ugovori ija se sadrina sastoji od elemenata koji su svojstveni samo jednom odreenom tipu ugovora (npr. ugovori o prodaji, o zakupu, o delu). Meoviti su oni ugovori ija se sadrina sastoji od elemenata koji su karakteristini za dva ili vie jednostavna ugovora, koji su sjedinjeni tako da predstavljaju jedan jedinstven ugovor (npr. ugovor o pansionu, koji sadri elemente ugovora o zakupu, o prodaji, o delu i o ostavi, kao i ugovori o sefu, o organizaciji putovanja i o leenju). Znaaj ove podele ogleda se u tome to kod meovitih ugovora moe biti sporna njihova pravna priroda pa, samim tim, i pravna pravila koja su za njih merodavna. Za odreivanje tih pravila predlau se razliita reenja, koja su obuhvaena teorijom apsorcije, kauze, kombinacije, kreacije i analogije, s tim to se podvlai da se to pitanje u sutini svodi na pronalaenje prave volje ugovornih strana. 67
5. Komutativni i aleatorni ugovori.

Prema tome da li su u trenutku njegovog zakljuenja poznati visina i uzajamni odnos prestacija, ugovori se dele na komutativne i aleatorne. Komutativni su takvi ugovori kod kojih je, ve u trenutku njihovog zakljuenja, poznata visina i uzajamni odnos prestacija, tako da se tano zna ta ko prima i ta ko po ugovoru duguje.wSamim ugovorom je, dakle, definitivno odreeno i ta se duguje, i koliko se duguje, i ko kome duguje. Aleatorni su takvi ugovori kod kojih u momentu njihovog zakljuenja nije poznata visina i uzajamni odnos prestacija, tj. ne zna se za koju e stranu nastati pravo, a za koju obaveza, ili kolika e biti visina tih obaveza, ili kakav e biti odnos uzajamnih obaveza, ve sve to zavisi od nekog neizvesnog ili barem vremenski neodreenog dogaaja.611 Neki od bitnih elemenata aleatornih ugovora su samo odredivi u trenutku zakljuenja ugovora. Aleatorni su po svojoj prirodi ugovor o igri i opkladi, o osiguranju i o doivotnom izdravanju, dok je, po uslovima kako je zakljuen, aleatoran i ugovor o prodaji nade (prodaja buduih plodava sa jedne njive, zahvat mree jednog ribara). Znaaj podele ugovora na komutativne i aleatorne svodi se, uglavnom, na iskljuenje pravila o leziji kod aleatornih ugovora, tj. mogunosti da se oni napadaju zbog prekomer-nog oteenja. U tom smislu se kae da "alea iskljuuje leziju". Pored toga, pojedini aleatorni ugovori, kao to su to igra i opklada, stvaraju, po pravilu, prirodne obligacije.
Naziv komutativni potie od latinske rei commutatio, koja znai promenu, zamenu. ^ Naziv aleatorni potie od latinske rei alea, koja znai kocku, igru na sreu, rizik.
(,J
6. Trenutni i trajni ugovori
"
65 Slobodan Perovi, nav. delo, str. 211; Jakov Radii, nav. delo, str. 136, smatra da su to ugovori koji se, po pravilu, iscrpljuju u jednokratnoj inidbi dunika. 6( ' Slobodan Perovi, nav. delo, str. 211-212; Jakov Radii, nav. delo, str. 131, smatra da dugotrajne ugovore, pored vremena, karakterie i vremensko prilagoavanjc dunikove obaveze, to znai da ukupan obim dugovane inidbe zavisi od vremena za koje se ona nastavlja odnosno ponavlja, lako da je ukupan rezultat inidbe vei, ukoliko je vreme trajanja ugovornog odnosa due. f'1 Slobodan Perovi, nav. delo, str. 216.
48
8.
Glavni i sporedni ugovori
Prof. dr orde Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
Podela ugovora na glavne ili samostalne i sporedne ili zavisne (akcesome) izvrena je prema zavisnosti ugovora jednih od drugih, odnosno prema tome da li su oni povezani zajednikim ciljem/'* Glavni ugovor je onaj koji nastaje, postoji i proizvodi pravna dejstva nezavisno od drugog ugovora, pri emu se zajedniki cilj bez njega nikako ne moe postii (npr. ugovori o prodaji, zakupu, poklonu). Sporedan ugovor je onaj koji je zavisan od postojanja nekog drugog ugovora, pri emu on nema samostalan cilj, ve pomae ostvarenju cilja drugog ugovora (npr. ugovori o jemstvu, zaloi, kapari, ugovornoj kazni, odustanici). Inae, ta zavisnost je jednostrana, jer glavni ugovor moe punovano nastati i proizvesti pravna dejstva, odnosno njime se moe ostvariti cilj ugovora i bez sporednog ugovora. Znaaj ove poete dolazi do izraaja ne samo kod nastanka, ve i kod trajanja, odnosno prestanka ugovora. Naime, ako glavni ugovor nije punovano nastao, ne moe nastati ni sporedan. Osim toga, ako glavni ugovor prestane na bilo koji nain, prestaje i sporedni.
29 ako taj rok nije predvien, onda od dana kada je prema prirodi posla i okolnostima ugovor trebalo da bude zakljuen (l. 45. st. 5). Ako jedna strana odbije da zakljui ugovor na ije se zakljuenje obavezala, druga se svojim zahte-vom moe obratiti sudu, koji e naloiti drugoj strani koja odbija da pristupi zakljuenju glavnog ugovora da to uradi u roku koji e joj odrediti (l. 45. st. 4).
S obzirom da sud ne moe neposredno prinuditi tuenog na davanje izjave volje, smatra se da to namee potrebu da sudska presuda zameni njegovu izjavu volje. 71 li sluaju kad sudska presuda zamenjuje izjavu volje koja je neophodna za zakljuenje ugovora, uzima se daje ta izjava data im presuda postane pravnosnana. Posle toga, vai neoboriva pretpostavka da je glavni ugovor zakljuen, tako da se moe zahtevati njegovo ispunjenje, odnosno naknada tete.72
9. Predugovori i glavni (konani) ugovori Prema ugovornoj obavezi da se zakljui drugi ugovor, ugovori se dele na predugovore (taj izraz se koristi u ZOO), koji se nazivaju i pripremnim, prethodnim, preparatornim i preliminarnim ugovorima, i glavne (taj izraz se koristi u ZOO),69 konane ili definitivne ugovore.711 Predugovor je ugovor kojim se jedna ili obe strane ugovomice obavezuju da docnije zakljue drugi ugovor iji su bitni sastojci ve odreeni u predugovoru. Taj drugi ugovor na ije se zakljuenje ugovornici obavezuju naziva se glavni, konani ili definitivni ugovor. Predugovorom se zasniva jedna privremena veza izmeu lica koja ga zakljuuju, jer je njegov cilj postignut im konani ugovor bude zakljuen. To znai da se zakljuenjem konanog ugovora ispunjava predugovor. Da bi predugovor obavezivao na zakljuenje glavnog ugovora, neophodno je da ugovorne strane u predugovoru odrede bitne sastojke glavnog ugovora (l. 45. st. 3. ZOO). One obino odreuju i rok za zakljuenje glavnog ugovora, ali na to nisu obavezne, jer u naem pravu ugovaranje tog roka nije uslov punovanosti predugovora. U sluaju kad je propisana forma uslov punovanosti glavnog ugovora, onda propisi o formi glavnog ugovora vae i za predugovor (l. 45. st. 2. ZOO).
6 Jakov Radii, nav. delo, str. 138. Sobodan Pcrovi, nav. dclo, str. 234, smatra da jc naziv "glavni ugovor" adckvalniji, jer on podvlai nameru stranaka da su njemu teile, tj. da su zbog njega kao glavnog zakljuile i predugovor. Jakov Radii, nav. dclo, str. 129, smatra da, u odnosu na naziv "glavni", njegova suprotnost mora biti "sporedno", a nc "predugovor", odnosno daje za predugovor, kao privremeni sporazum, suprotnost onom stoje konano ili definitivno.
U skladu sa optom idejom o uticaju promenjenih okolnosti na ispunjenje ugovora, propisuje se da predugovor ne obavezuje ako su se okolnosti od njegovog zakljuenja toliko izmenile da ne bi ni bio zakljuen da su takve okolnosti postojale u to vreme (l. 45. st. 6. ZOO). 10. Kauzalni i apstraktni ugovori
Prema vidljivosti osnova (kauze) ugovori se dele na kauzalne i apstaktne. Kauzalni su takvi ugovori kod kojih je vidno oznaen razlog, svrha ili cilj obvezivanja (kauza), tako da se tano zna zbog ega se ugovornici obavezuju (npr. strana koja se ugovorom o prodaji obavezala na neko davanje ini to samo zato da bi stekla pravo potraivanja protivinidbe, rj. prodava zbog cene, a kupac zbog stvari). Apstraktni su oni ugovori kod kojih razlog, svrha ili cilj obvezivanja (kauza) nije oznaen, tako da se ne zna zbog ega se ugovornici obavezuju (npr. kad se neko obavee pismenom ispravom da e saugovorau isplatiti odreenu sumu novca). Ali, ako se iz apstraktnog ugovora ne vidi razlog obvezivanja, to ne znai da takvi ugovori nemaju osnov. Prirodno je da i oni imaju svoj osnov, koji je sastavni deo ugovora, samo to on nije vidljiv iz samog ugovora. Ustvari, ugovomicima je poznat osnov apstraktnog ugovora, ali je on nepoznat treim licima. S tim u vezi, pretpostavka je da obaveza ima svoj osnov iako on nije izraen (l. 51. st. 3. ZOO). Za nastanak apstraktnog ugovora zahteva se i ispunjenje odreene forme, najee pismene, to znai da su apstraktni ugovori ujedno i formalni. Znaaj ove podele ogleda se, pre svega, u tome to je poloaj poverioca u apstraktnom ugovoru daleko povoljniji nego u kauzalnom ugovoru. Naime, on je, u sluaju spora, osloboen tereta dokazivanja postojanja osnova, jer je dovoljno da svom tubenom zahte
S obzirom da predugovor obavezuje na zakljuenje glavnog ugovora, svaka ugovorna strana je ovlaena da zahteva od druge da taj ugovor zakljui. Ali, to pravo je vremenski ogranieno, jer se predvia da se zakljuenje glavnog ugovora moe zahtevati u roku od est meseci od isteka roka predvienog za njegovo zakljuenje, a
Jakov Radii, nav. dclo, str. 130. Jakov Radii, nav. dclo, str. 130; l. 29. si. 5. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima Mihaila Konslanlinovia.
71 72
30
Prof. dr orc Nikuli: OBLiGACIONO PRAVO
vu priloi ispravu o apstraktno preuzetoj obavezi dunika-tuenog, s tim to se ovaj moe osloboditi obaveze ako dokae da osnov ne postoji ili daje nedozvoljen. Pored toga, znaaj apstraktnih ugovora ogleda se i u tome to se njima ubrzava pravni promet.
V. TUMAENJE UGOVORA
51
11. Ugovori sa sporazumno odreenom sadrinom i ugovori po pristupu Podela ugovora na ugovore sa sporazumno odreenom sadrinom i ugovore po pristupu izvrena je prema tehnici i nainu zakljuenja ugovora. Ugovori sa sporazumno odreenom sadrinom su takvi ugovori kod kojih obe ugovorne strane sporazumno odreuju elemente i uslove ugovora, posle prethodnih pregovora i pogaanja. Ugovori po pristupu su takvi ugovori kod kojih jedna strana unapred odreuje elemente i uslove ugovora preko jedne opte i stalne ponude, a druga strana samo pristupa tako uinjenoj ponudi.73Takvi ugovori zakljuuju se, uglavnom, bez mogunosti pogaanja, niti im prethodi neko pregovaranje. Ponuda za zakljuenje ugovora po pristupu je opta, jer je upuena neodreenom i neogranienom broju lica, i stalna, to znai daje ponudilac stalno ponavlja, odnosno da proizlazi iz njegove redovne i trajne delatnosti. Za nastanak ugovora po pristupu bitno je da su uslovi pod kojima se zakljuuju ovi ugovori, koji se obino nazivaju "opti uslovi", u trenutku zakljuenja ugovora, bili poznati ili morali biti poznati strani koja im pristupa (l. 142. st. 3. ZOO). Pri tome, pretpostavlja se da su "opti uslovi" bili poznati strani koja pristupa, ako su joj pre zakljuenja ugovora bili predati ili su bili objavljeni na propisan ili uobiajen nain. Ta pretpostavka je oboriva i strana koja tvrdi dajoj "opti uslovi" nisu bili poznati mora to i da dokae. "Ugovori po pristupu javljaju se u 19. i 20. veku i to, najpre, u oblasti tzv. javnih slubi (npr. prevoz eleznikim, drumskim, pomorskim ili vazdunim putem, pruanje razliitih komunalnih usluga), a zatim i kod kupovine raznih stvari ija je cena unapred utvrena (npr. cena nekih ivotnih namirnica). Znaaj ove podele dolazi do izraaja kod tumaenja ugovora, jer se kod ugovora po pristupu predviaju i izvesna dopunska pravila tumaenja. To je, pre svega, pravilo koje obvaezuje sud da tumai ugovor u korist strane koja pristupa ugovoru (l. 100. ZOO).
" Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 217.
Pojam i potreba za tumaenjem. - Tumaenje ugovora je delatnost ija je svrha otkrivanje pravog znaenja i smisla jednog ugovora. Tumaenju ugovora pristupa se u sluaju kad postoji nesaglasnost ugovornika o znaenju i smislu pojedinih ugovornih odredbi, a rede kad postoji nesaglasnost o znaenju i smislu celog ugovora. Ono je neophodno i u sluaju kad su izjave volje nejasne. Meutim, ako je ugovorom jasno i nedvosmisleno izraena volja ugovornih strana, ne postoji potreba za njegovim tumaenjem. Tada se odredbe ugovora primenjuju onako kako glase (l. 99. st. l.ZOO). Vrste tumaenja. - Tumaenje ugovora moe biti sudsko i vansudsko. Sudsko tumaenje vri sud kad raspravlja i odluuje u sporu izmeu ugovornih strana. Ono je za ugovorne strane obavezno. Za sudsko tumaenje ugovora vae posebna pravila tumaenja. Vansudsko tumaenje postoji u sluaju kad ugovor tumai nepristra-sno i nezavisno ovlaemo lice. Ono je fakultativno, jer nema obaveznu pravnu snagu. Opte pravilo tumaenja. - U Zakonu o obligacionim odnosima usvojen je meoviti subjektivno-objektivni kriterijum tumaenja ugovora, jer se propisuje da se, pri tumaenju spornih odredaba ugovora ne treba drati doslovnog znaenja upotrebljenih izraza, ve treba istraivati zajedniku nameru ugovaraa i odredbu tako razumeti kako to odgovara naelima obligacionog prava utvrenim tim zakonom (l. 99. st. 2). Posebna pravila tumaenja. - Za tumaenje ugovora vae i izvesna posebna pravila, koja se mogu podeliti na (1) dopunska i (2) specijalna. (1) Dopunska pravila predstavljaju razradu ili konkretizaciju opteg pravila tumaenja. U dopunska se najee svrstavaju sledea pravila: pojedine odredbe ugovora treba tumaiti jedne pomou drugih, imajui uvek u vidu celinu ugovora; sud je duan da tei odranju ugovora i da odredbe ugovora tumai u smislu u kome imaju izvesno dejstvo; opti izrazi koji imaju ire i ue znaenje u sumnji se tumae ue, tj. restriktivno. (2) Specijalna pravila su ona koja se odnose samo na pojedine vrste ugovora. Tako se, u vezi sa tumaenjem ugovora po pristupu, propisuje da e se, nejasne odredbe koje je jednostrano imela jedna ugovorna strana, tumaiti u korist druge strane (l. 100. ZOO). Isti je sluaj i sa pravilom sadranim u odredbi kojom se propisuje da "nejasne odredbe u ugovoru bez
31
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA ^ U tom smislu je i odredba iz l. 994. Opteg imovinskog zakonika za Crnu Goru u kojoj stoji: "Sto svak jednako razumije, tome tumaa ne treba".
Prof. dr orc Nikuli: OBLiGACIONO PRAVO
51
52
Prof tir ure Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
naknade treba tumaiti u smislu koji je manje teak za dunika, a u teretnom ugovoru u smislu kojim se ostvaruje pravian odnos uzajamnih davanja" (l. 101. ZOO). Dopunjujue (kvalifikovano) tumaenje. - U sluaju kad neko sporno pitanje ugovorom nije regulisano, tj. kad u ugovoru postoji praznina, sam zakonodavac popunjuje tu prazninu propisujui dispozitivne zakonske odredbe za nebitne elemente ugovora. Meutim, ako se praznina ne moe popuniti dispozitivnim zakonskim odredbama, to mora uiniti sud, putem tzv. dopunjujueg ili kvalifikovanog tumaenja ugovora. I to je subjektivno-objektivno tumaenje kod kojeg sud treba da utvrdi pretpostavljenu volju ugovornika, tj. kako bi oni sporno pitanje regulisali, s tim to, pri tome, mora voditi rauna o pregovorima koji su prethodili zakljuenju ugovora, o utvrenoj praksi izmeu ugovaraa i o obiajima (l. 32. st. 2. ZOO). VI. NEVANO ST (PONITAJ) UGOVORA Pojam ponitenja. Ponitenje ugovora je nain prestanka nevaeeg ili nepunovanog ugovora, tj. ugovora koji pravno nije valjan,75zbog nekog nedostatka koji je postojao jo u trenutku zakljuenja ugovora. Kod nepunovanog ugovora n/su ispunjeni neki od zakonskih zahteva koji uslovljavaju punovaan nastanak i opstanak ugovora. Ti zahtevi mogu se ticati poslovne sposobnosti ugovornika, saglasnosti njihovih volja, predmeta, osnova ili forme ugovora. Vrste nevanosti. - Zakon o obligacionim odnosima u nepunovane (nevaee) ugovore ubraja (1) nitave (apsolutno nitave) i (2) ruljive (relativno nitave) ugovore. U navedenom zakonu se, kao posebna kategorija nevaeih ugovora, ne pominju nepostojei ugovori, iako se na osnovu odredbe kojom se regulie nesporazum moe zakljuiti da se ugovor kod kojeg postoji nesporazum o prirodi ugovora ili o osnovu ili o predmetu ugovora smatra nepostojeim, jer se izriito propisuje, da u tom sluaju ugovor ne nastaje (l. 63. ZOO).
Pravna teorija poznaje i nepostojee ugovore, pod kojima se podrazumevaju oni ugovori kojima nedostaje neki od sastojaka bez kojih se ugovor uopte ne moe zamisliti (npr. kad postoji nesaglasnost o prirodi ili o predmetu ugovora, kad je jedan ugovornik potpuno poslovno nesposoban i, po nekima, ako ugovor nije zakljuen u bitnoj formi). Meutim, smatra se da u obiigacionom pravu kategorija nepostojeih ugovora nema opravdanja. Oni se, dodue, teorijski mogu razlikovati od nitavih ugovora, ali takvo razlikovanje, zbog istovetnosti sankcija (u oba sluaja ugovor ne proizvodi pravna dejstva), nema neki praktini znaaj. 75 Jakov Radii, nav. delo, str. 170, smatra da izrazi "nevaljan" i "nevaei" nisu sinonimi. "Nevaljan ugovor" je pojmovno iri pojam od "nevaeeg ugovora", jer u "nevaljane" spadaju nitavi i ruljivi, a u "nevaee" samo nitavi ugovori.
1. Nitavi ugovori
32
Pojam. - Nitav je onaj ugovor koji je protivan prinudnim propisima, jaynom poretku ili dobrim obiajima, pod uslovom da cilj povreenog pravila ne upuuje na neku drugu sankciju ili da zakon u odreenom sluaju ne propisuje to drugo (l. 103. st. 1. ZOO). Takav ugovor nema zakonsku vanost i postoji samo prividno, 76 a eventualna sudska odluka kojom se utvruje da je ugovor nitav ima samo deklarativno dejstvo.77 Pored toga, sankciju nitavosti Zakon o obligacionim odnosima posebno propisuje u itavom nizu sluajeva, kao stoje to sluaj sa ugovorom iji je predmet obaveze nemogu, nedoputen, neodreen ili neodrediv (l. 47), sa ugovorom bez osnova ili sa nedoputenim osnovom (l. 52), sa ugovorom pravnog lica koji izlazi iz okvira njegove pravne sposobnosti (l. 54), sa ugovorom koji nije sklopljen u propisanoj formi (l. 70. st. 1), kao i sa zelenakim ugovorom (l. 141). Delimina nitavost. - Ugovor moe biti nitav u celini (npr. ugovor zakljuen od strane potpuno poslovno nesposobnog lica), ah nitav moe biti i samo jedan deo ugovora (npr. ugovor zakljuen pod nemoralnim uslovom, ugovor kod kojeg je ugovorena vea kamata od one koja je propisana). U sluaju kad je samo jedan deo ugovora nitav, svi pravni sistemi, drei se pravila da se "korisno tetnim ne kvari" (Utileper inutile non vitiatur), propisuju da nitavost dela ugovora ne povlai nitavost celog ugovora. U tom smislu se i u naem pravu propisuje da nitavost neke odredbe ugovora ne povlai nitavost samog ugovora, ako on moe opstati bez nitave odredbe, i ako ona nije bila ni uslov ugovora ni odluujua pobuda zbog koje je ugovor zakljuen (l. 105. st. 1. ZOO).
Ugovor e ostati na snazi ak i ako je nitava odredba bila uslov ili odlujua pobuda ugovora u sluaju kad je nitavost ustanovljena upravo da bi ugovor bio osloboen te odredbe i vaio bez nje (l. 105. st. 2. ZOO). Tako e, na primer, ugovor o prodaji kod kojeg je odredba o ceni nitava, jer je ugovorena cena vea od one koju je propisao nadleni organ, ostati u vanosti, s tim to e kupac dugovati iznos propisane cene (l. 463. ZOO).
Naknadni nestanak uzroka nitavosti i dobrovoljno ispunjenje. -Nitavost ugovora je pojmovno definitivna i neizleiva.78 S obzirom na to, nitav ugovor ne postaje punovaan kad zabrana ili koji drugi uzrok nitavosti naknadno nestane (l. 107. st. 1. ZOO) (npr. kad ono stoje bilo
77 7K
Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 449. Jakov Radii, nav. delo, str. 172.
33
Prof, di orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
zabranjeno postane dozvoljeno ili kad poslovno nesposobno lice postane poslovno sposobno). Nitavost se, po pravilu, ne otklanja ni dobrovoljnim ispunjenjem ugovora. Ipak, ako je zabrana koja ugovor ini nitavim bila manjeg znaaja, a ugovor je izvren, nitavost se, u sluaju kad je zabrana kasnije nestala, ne moe isticati (l. 107. st. 2. ZOO). Pored toga, moe se osnaiti i ugovor koji nije zakljuen u propisanoj formi ako njegove strane, u celini ili u pretenom delu, ispune obaveze koje su njime preuzele, osim ako iz cilja zbog koga je forma propisana oigledno ne proizilazi to drugo (l. 73. ZOO). Konverzija. - Nitav ugovor ne moe se naknadno osnaiti (konvali-dirati), ali se zato moe konvertovati, tj. pretvoriti u drugi punovaan ugovor koga stranke takoe hoe. Naime, ako nitav ugovor ispunjava uslove za punovanost nekog drugog ugovora, onda e meu ugovaraima vaiti taj drugi ugovor ako su ispunjena dva uslova: (1) daje to u saglasnosti sa ciljem koji su ugovarai imali u vidu kad su ugovor zakljuili i (2) da se moe uzeti da bi oni zakljuili taj drugi ugovor da su znali za nitavost svog ugovora (l. 106. ZOO). Tako, na primer, ako se sa zakljuenjem ugovora o ustupanju i raspodeli imovine za ivota nije saglasio neki od potomaka, takav ugovor nije punovaan, ali se moe pretvoriti u ugovor o poklonu zakljuen sa potomcima koji su dali svoj pristanak. Isti je sluaj i sa ugovorom o autorskom delu koji nije zakljuen u pismenoj formi, jer se takav ugovor moe konvertovati u ugovor o delu.
Zakon o obligacionim odnosima predvia mogunost konverzije nitavog ugovora, s tim to se pojmom nitavog obuhvataju i nepostojei ugovori. U pravnoj teoriji se u vezi sa primenom konverzije iznose razliita stanovita. Po jednom,11 konverzija se uglavnom javlja kod nepostojeih ugovora, a ne i kod nitavih, jer ono io je protivno prinudnim propisima, javnom poretku i dobrim obiajima ne moe postati punovano. Po drugom, 8' kod nitavih ugovora mogua je konverzija, a u izvesnim sluajevima i naknadno osnaenje, dok kod nepostojeih ugovora nije mogue ni jedno ni drugo. Trei autori opravdano podvlae da se konkretna reenja pojedinih pitanja iz prakse ne mogu automatski dizati na nivo optih pravila, jer su sluajevi razliiti pa su razliiti i razlozi za kvalifikaciju pravnog posla kao nepostojeeg,^ osim toga mogu biti i na jednoj i na drugoj strani.82
55 imovinom). S obzirom da je nitavost ustanovljena preteno u javnom interesu, sud na nju pazi po slubenoj dunosti, a pravo da zahteva utvrenje nitavosti ima i javni tuilac (l. 109. ZOO). Pravo na isticanje nitavosti ne gasi se protekom vremena (l. 110. ZOO), to je u rimskom pravu bilo izraeno maksimom "to je u poetku bilo nevaljano, ne moe tokom vremena postati valjano" (Quod ab initio vitiosum est, nonpotest tractu temporis convalescere).*5 Posledice nitavosti. - Za nitav ugovor se obino kae da pravno uopte ne postoji, odnosno da ne proizvodi nikakva pravna dejstva (Quod nullum est, nullum producit effectum). Meutim, iako nitav ugovor nema pravne vanosti i nije u stanju da proizvede eljene, on ipak moe proizvesti izvesne neeljene pravne posledice (odgovornost za tetu, izvesne kaznene sankcije, primena pravila o sticanju bez osnova).86 One potvruju da i nitav ugovor moe proizvesti izvesna pravna dejstva, s tim to ona ne nastaju na osnovu takvog ugovora, ve povodom njegovog ponitenja. Poto iz nitavog ugovora ne nastaju eljene pravne posledice, tj. punovane obaveze, jasno je da se ono to je obeano ne mora dati ili uiniti. Ali, ako su ugovorne strane (obe ili samo jedna) ispunile svoje obaveze, izvrene inidbe su bez osnova, pa je "svaka ugovorna strana duna da vrati drugoj sve ono stoje primila po osnovu takvog ugovora, a ako to nije mogue, ili ako se priroda onog to je ispunjeno protivi vraanju, ima se dati odgovarajua naknada u novcu, prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, ukoliko zakon to drugo ne odreuje" (l. 104. st. 1. ZOO). Vri se, dakle, povraaj u preanje stanje ili tzv. restitucija (restitutio in integrum).*1
Jakov Radii, nav. delo, str. 175. Paulus, D. 50.1 7.29; Isti je smisao i odredbe iz l. 1006. OIZ za Crnu Goru koja glasi: "Sto se grbo rodi, vrijeme ne ispravi; to je s poetka nezakonito, to vremenom samim zakonito ne postaje". K( ' Jakov Radii, nav. delo, str. 173. 1(7 Slobodan Perovi, nav. delo, str. 461, razlikuje jednostranu (kod koje samo jedna strana vri povraaj), dvostranu (kad obe strane vre povraaj ) i nedoputenu restituciju (kod koje se povraaj uopte ne vri ili se povraaj vri nekom treem).
M RS
Isticanje nitavosti. - Nitav ugovor ne proizvodi nikakva pravna dejstva, s tim to je za razlog nitavosti karakteristino da deluje sam po sebi (perse),^ to znai da se za nastupanje nitavosti ne zahteva ni izjava volje, ni tuba, ni presuda, tj. nikakav naroit akt. Ali, moe se podii tuba radi utvrivanja daje ugovor nitav. Nitavost je apsolutna,84 jer vai, naelno, za i protiv svakoga. Na nitavost se mogu pozivati ne samo strane ugovornice i njihovi pravni sle-dbenici, nego i svako za interes ovano lice (l. 109. st. 1. ZOO), tj. svako tree lice na iji pravni poloaj nitavost utie (npr. poverioci onoga ko nitavim ugovorom raspolae svojom
Takvo stanovite dolo je do izraaja u odluci Vrhovnog suda Srbije Rcv. 3265/95 od 27.09.1995. godine (Izbor sudske prakse, br. 9/97, str. 44) H() Slobodan Perovi, nav. delo, str. 453. *' Jakov Radii, nav. delo, napomena 24, str. 171. *- Obrcn Stankovi-Vladimir Vodincli, nav. delo, str. 182-183. K Jakov Radii, nav. delo, str. 173.
7y
Posebna pravila predviaju se za sluaj kad je ugovor nitav zbog toga to je "po svojoj sadrini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima", jer u tom sluaju sud moe (1) odbiti, u celini ili delimino, zahtev nesavesne strane za vraanje onog stoje drugoj strani dala, to je u skladu sa tradicionalnom maksimom "da se nee sluati onaj ko navodi svoju sramotu" (Nemo auditur propriam turpitudi-nem allegans), a moe i (2) odluiti da druga strana ono to je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda optini na ijoj teritoriji ona ima se-dite, odnosno prebivalite ili boravite" (l. 104. st. 2. ZOO).
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA U vezi sa primenom navedenih pravila veoma je interesantna jedna presuda Vrhovnog suda Srbije u kojoj je laj sud, ispitujui pobijanu pravnosnanu presudu okrunog suda kojom je odbijen zahtev tuioca da mu tueni vrati 400 DEM po dinarskom kursu na dan isplate, koliko mu je isplatio po zabranjenom ugovoru o prodaji pitolja, poto mu je ilegalno kupljeni pitolj oduzet u krivinom postupku protiv obojice uesnika prodaje, stao na stanovite da su niestepeni sudovi pravilno zakljuili da je zahtev tuioca da mu tueni vrati 400 DEM neosnovan, jer se radi o ugovoru koji je po svojoj sadrini ili cilju protivan prinudnim propisima. Muutim, Vrhovni sud je naao da niestepeni sudovi materijalno pravo nisu primenili integralno, pri emu je skrenuo panu na odredbu iz lana 104. st. 2. ZOO kojom se predvia da sud "moe i odluiti da druga strana ono to je primila po osnovu zabranjenog ugovora, preda optini na ijoj teritoriji ona ima sedite, odnosno prebivalite ili boravite". Poto su obe ugovorne strane bile nesavesne, Vrhovni sud je stao na stanovite da obe moraju biti jednako izloene sankciji nitavosti, te da ni tueni prodava pitolja ne moe da zadri vrednost ostvarenu zabranjenim ugovorom. Zbog toga je integralnom primenom odredbe iz lana 104. st. 2. ZOO, obavezao i tuenog da ostvarenu kupoprodajnu cenu preda optini na ijoj teritoriji ima prebivalite. 88
34
Pri odluivanju o primeni jedne od navedenih mogunosti sud e vo- , diti rauna o savesnosti jedne, odnosno obeju strana, o znaaju drutvenih interesa koji se ugroavaju, kao i o moralnim shvatanjima drutva (l. 104. st. 3. ZOO). Kao pravna posledica nitavog ugovora moe se javiti i naknada tete, jer je ugovara koji je kriv za zakljuenje nitavog ugovora odgovoran svom saugovarau za tetu koju trpi zbog nitavosti ugovora, ako je ovaj bio savestan, tj. ako nije znao ili prema okolnostima nije morao znati za postojanje uzroka nitavosti (l. 108. ZOO). 2. Ruljivi ugovori Pojam. - Ruljivi su oni ugovori koji proizvode pravna dejstva, ali mogu biti poniteni na zahtev ovlaenih lica, u zakonom predvienom roku, a iz razloga kojima se prvenstveno vreaju privatni interesi. Za ruljive ugovore je karakteristino da postoje i proizvode pravna dejstva, ali je njihova sudbina neizvesna, jer zavisi od volje
Vrhovni sud Srbije, Rcv. 5935/98 od 10.11.1998. godine. Savezni sud, Zbirka sudskih odluka, knj. dvadeset trea, sv. I, Beograd, 1998, str. 65).
55 ustanovljena (l. 112. st. 1. ZOO), ali to mogu biti i njeni naslednici, trea lica kojima je to pravo u izvesnim sluajevima priznato (npr. staralac maloletnikov, javni pravobranilac), odnosno koja imaju pravni interes da se ugovor poniti, kao i saugovara maloletnikov kojeg je ovaj lukavstvom uverio daje poslovno sposoban (l. 116. ZOO). Posledice ponitenja. - U sluaju ponitenja ruljivog ugovora, ukida se njegova privremena vanost, i to retroaktivno. To znai da se uzima da je takav ugovor od poetka bio nitav, odnosno da ne proizvodi pravna dejstva od momenta njegovog zakljuenja (ex tune). Meutim, strane ugo-vornice mogu se kod ponitaja ruljivog ugovora sporazumeti da poniteni ugovor nee proizvoditi pravna dejstva samo za ubudue (ex nunc), a da se dejstva koja je ugovor proizveo do momenta njegovog ponitenja smatraju punovanim. Ukoliko je na osnovu ruljivog ugovora koji je poniten neto bilo ispunjeno, moe se traiti povraaj datog, odnosno ima se izvriti vraanje (restitutio in integrum). Ako to nije mogue, ili ako se priroda onog to je ispunjeno protivi vraanju, ima se dati odgovarajua naknada u novcu, i to prema cenama u vreme vraanja,, odnosno donoenja sudske odluke (l.l 13. st. 1. i 2. ZOO). Pri tome, kod ponitenja ruljivih ugovora ne postavlja se pitanje nedoputene restitucije, tj. primene pravila nemo auditur ... , kao ni pravila o oduzimanja predmeta prestacije u korist optine, jer se ruljivim ugovorima ne vreaju javni interesi.
Ky Jakov Radii, nav. delo, str. 175, smatra da od ruljivih ugovora koji su u poetku vaei, ija je vanost "lebdea". treba razlikovati ugovore koji su u poetku nevaei, ali koji mogu postati vaei ako se ispuni uslov koji se nalazi izvan samog ugovora, koji se nazivaju ugovorima ija je nevanost "lebdea" ili "nepolpunim ugovorima" (na primer, ugovor ogranieno poslovno sposobnog ugovomika bez saglasnosli zakonskog zastupnika). w Jakov Radii, nav. delo, napomena 35, str. 175.
odreenih lica, zbog ega se u pravnoj teoriji i nazivaju ugovorima ija je vanost "lebdea" ili "visea".89 Na osnovu zahteva ovlaenog lica za ponitaj ruljivog ugovora sud izrie ponitenje takvog ugovora, to znai da njegova odluka ima konstitutivno dejstvo. Razlozi koji ugovor ine ruljivim najee se ispoljavaju u vidu nekog nedostatka volje (bitna zabluda, prevara, pretnja). Ruljiv je i ugovor kojim je jedna strana prekomemo oteena. U ruljive ugovore ubrajaju se i ugovori kojeje zakljuila strana koja je ogranieno poslovno sposobna (l. 111. ZOO), to pojedini autori smatraju pogrenim.90 Isticanje ruljivosti. - Pravo da zahteva ponitaj ruljivog ugovora ima samo ogranien krug lica. Najee je to ugovorna strana u ijem je interesu ruljivost
Pored obaveze vraanja, kao posledica ponitenja ruljivog ugovora moe se javiti i naknada tete. Naime, ugovara na ijoj je strani uzrok ruljivosti odgovoran je svom saugovarau za tetu koju trpi zbog ponitenja ugovora, ako ovaj nije znao niti je morao znati za postojanje uzroka ruljivosti ugovora (l. 115. ZOO). Za tetu nastalu ponitenjem ugovora odgovorno je i ogranieno poslovno sposobno lice ako je lukavstvom uverilo svog saugovaraa da je poslovno sposobno (l. 116. ZOO). Prestanak prava. - Pravo na ponitaj ruljivog ugovora prestaje istekom roka od jedne godine od saznanja za razlog ruljivosti, odnosno od prestanka prinude, s tim to ono u svakom sluaju prestaje istekom roka od tri godine od dana zakljuenja ugovora (l. 117. st. 1. i 2. ZOO). Ukoliko se u predvienom roku ne zahteva ponitaj ruljivog ugovora, nastupa njegova konvalidacija, odnosno naknadno osnaenje i ugovor proizvodi pravna dejstva od momenta njegovog zakljuenja.
35
Konvalidacija se moe izvriti i odricanjem (izriitim ili preutnim) od prava na ponitaj ugovora od strane lica kojima zakon to pravo daje. Jedanput konvalidiran ugovor postaje konano punovaan i on za ugovorne strane proizvodi pravna dejstva od momenta njegovog zakljuenja, to znai da konvalidacija ima retroaktivno dejstvo.1 VII. POSEBNA DEJSTVA DVOSTRANIH (UZAJAMNIH) UGOVORA Kod dvostranih (uzajamnih) ugovora ugovorne strane se meusobno obavezuju zbog onoga to treba da dobiju na osnovu ugovora. Zato su one zainteresovane za taj dobitak. Njih interesuje i kad e ga stei i kakav e, odnosno koliki e on biti.y2 Iz toga proistiu posebna dejstva dvostranih (uzajamnih) ugovora, koja se ogledaju u tome to: (1) strana koja prenosi na drugu neko pravo na stvar garantuje za pravna i fizika svojstva stvari; (2) obe strane dune su, po pravilu, da istovremeno ispune svoje obaveze; (3) uzajamne inidbe kod dvostranih komutativnih ugovora treba da budu priblino jednake vrednosti; (4) ako jedna strana ne eli da ispuni svoju obavezu, druga strana moe raskinuti ugovor; (5) ako se na tetu jedne strane promene okolnosti koje su postojale u vreme kad je ugovor zakljuen, ona moe traiti da se ugovor raskine; (6) ako ispunjenje obaveze jedne strane postane nemogue, tada ni druga strana nije duna da ispuni svoju obavezu. 1. Odgovornost za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja
' Slobodan Pciovi, nav. dclo, sir. 4R0. y- Jakov Radii, nav. dclo, str. 146.
y
55 Obaveza garancije za pravna i materijalna svojstva stvari na kojoj se prenosi neko pravo ne mora se posebno ugovoriti, jer se podrazumeva kao zakonska dunost koja proistie iz same prirode posla. Ako prenosilac povredi tu obavezu, bie odgovoran pribaviocu. U zavisnosti od svojstva o kojem je re, razlikuju se dve vrste odgovornosti: (a) odgovornost za pravne i (b) odgovornost za materijalne nedostatke stvari. Iako proizlaze iz same prirode posla, odgovornost zbog pravnih i materijalnih nedostataka mogu se posmatrati i kao posledice povrede naela jednake vrednosti uzajamnih davanja, jer bi pribavilac, da je zanao za postojanje pravnog ili materijalnog nedostattka, drugaije odredio visinu svoje obaveze ili ne bi uopte zakljuio ugovor. Odgovornost za pravne i materijalne nedostatke ispunjenja ima u naem pravu karakter opteg pravila koje se odnosi na sve dvostrano-teret-ne ugovore, jer se predvia da "kod ugovora sa naknadom svaki ugovora odgovara za materijalne nedostatke svog ispunjenja" (l. 121. st. 1. ZOO), kao i da, "isto tako, ugovara odgovara i za pravne nedostatke ispunjenja i duan je da titi drugu stranu od prava i zahteva treih lica kojima bi njeno pravo bilo iskljueno ili sueno" (l. 121. st.2. ZOO). Konkretna pravila o odgovornosti za pravne i materijalne nedostatke sadrana su kod pojedinih posebnih ugovora, s tim to se, u nedostatku takvih odredbi kod nekog posebnog ugovora, shodno primenjuju odredbe o odgovornosti prodavca za materijalne i pravne nedostatke ispunjenja (l. 121. st 3. ZOO). a) Odgovornost za pravne nedostatke (evikcija) Pojam. - Odgovornost zbog pravnih nedostataka (evikcija) se sastoji u uznemiravanju pribavioca stvari na osnovu nekog prava treeg koje je postojalo pre pribavioevog sticanja te stvari, a o kome on nije znao pri likom zakljuenja ugovora.?3 Meutim, s obzirom da se smatra da samo uznemiravanje, tj. isticanje pravne pretenzije od strane treeg lica protiv pribavioca, ne znai jo i evikciju,94 95 zakljuuje se da se evikcija sastoji u pravnom uznemiravanju pribavioca stvari, kojim se iskljuuje, umanjuje ili ograniava njegovo pravo na pribavljenoj stvari. Za pojam evikcije bitno je postojanje pravnog nedostatka, s tim to moe biti reci o pravnom nedostatku samo ako se pokae da pravo pribavioca uopte ne postoji ili da nema odgovarajuu sadrinu.^6 U svakom sluaju, pravni nedostatak podrazumeva injenicu da tree lice ima pravo na stvar koje iskljuuje, umanjuje ili ograniava pravo pribavioca. Pravo na osnovu kojeg se pribavilac uznemirava obino je neko
97 s
inidbe koje se razmenjuju putem dvostranih ugovora slue odreenim ciljevima, uobiajenim ili posebno ugovorenim. Zato svaka strana mora garantovati drugoj daje njena inidba podesna za te ciljeve. Tanije reeno, strana koja prenosi na saugovomika neko pravo na stvar (tradens), duna je da garantuje za njena pravna i materijalna svojstva, to znai daje duna da obezbedi pribaviocu (akcipijensu) da e mu preneto pravo ostati, odnosno da nee biti lien dravine stvari (mirnu dravinu), kao i da stvar nema materijalne nedostatke, tako da moe daje upotrebljava na uobiajen ili ugovoren nain (korisnu dravinu).
Slobodan Pcrovi, nav. dclo, sir. 377. Jakov Radii, nav dclo, sir. 150-151, u tom smislu, smatra da e evikcija nastupili "tek ako se spor izmeu treeg i pribavioca o prcimustvu sukobljenih prava okona na Sletu pribavioevu, ako tree lice izae iz spora kao pobednik". y5 Rc "evikcija" je latinskog porekla. Potie od glagola cvinco-evincere, to znai pobediti, savladali, nadvisiti, U pravu sc njome oznaava pravna pobeda jednog subjekta nad drugim u sporu koji sc izmeu njih vodio. 0fi Jakov Radii, nav. dclo, str. 150.
1 M
Slobodan Pcrovi, nav. dclo, str. 381; Ljubia Milocvi, nav. delo, str. 123; Jakov Radii, nav. dclo, sir. 150. Slobodan Pcrovi, nav. dclo, str. 381-382. w Slobodan Pcrovi, nav. dclo, sir. 382; Jakov Radii, nav. dclo, sir. 151; Ljubia Milocvi, nav. dclo, str. 122.
36
stvarno pravo (svojina, hipoteka, slubenost), ali moe biti i obligaciono pravo koje ima apsolutno dejstvo.
U sluajevima u kojima pravo treeg iskljuuje pravo pribavioca, evikcija dovodi do toga da se pribaviocu oduzima dravina stvari od strane tog treeg (npr. u sluaju kad prodava proda tuu stvar kupcu, koju vlasnik svojinskom tubom kasnije povrati), osim ako pribavilac zadri stvar po nekom drugom pravnom osnovu a ne po osnovu po kome je stvar stekao od prenosioca (npr. ako je nasledi od pravog vlasnika). U ostalim sluajevima, evikcija ne dovodi do oduzimanja dravine cele stvari od pribavioca, ali se pravo pribavioca umanjuje (npr. ako se pokae da tree lice ima pravo svojine na jednom delu stvari) ili ograniava (npr. ako se pokae da tree lice ima na stvari pravo slubenostr)-
Vrste evikcije. - Evikcija moe biti potpuna i delimina. Potpuna evikcija postoji u sluaju kad pribavilac, usled prava treeg, izgubi dravi-nu cele stvari (npr. kad prodava proda kupcu tuu stvar ili kad je pribali-lac stekao pravo slubenosti od lica koje nije bilo vlasnik stvari na kojoj ta slubenost postoji). Delimina evikcija postoji kad je pribavilac lien dravine jednog dela stvari (npr. kad prodava proda stvar kao svoju, iako je on samo jedan od suvlasnika) ili kad ima dravinu cele stvari ali ima ua ovlaenja od onih koje je imao u vidu prilikom zakljuenja ugovora (npr. kad prodava proda svoju stvar kupcu bez ikakvih tereta, a na toj stvari postoji slubenost nekog treeg lica).
Razlikovanje evikcije na potpunu i deliminu od znaaja je za odreivanje visine naknade koju prenosilac duguje pribaviocu zbog pravnog uznemtravanja, kao i za egzistenciju samog ugovora koji je zakljuen izmeu prenosioca i pribavioca.
55 (2) Pravni nedostatak koji postoji u trenutku zakljuenja ugovora, odnosno u vreme kad je pribavilac trebalo da stekne pravo o kome je re. Radi se, dakle, o nedostatku koji je postojao pre nego to je pribavilac stekao stvar. Takav nedostatak tie se prava prenosioca, jer je pravo kojim se pribavilac uznemirava nastalo jo dok je stvar bila u dravini prenosioca. Prema tome, pribavilac nema pravo na zatitu ako je to pravo nastalo kasnije, tj. postoje pribavilac stekao stvar (npr. ako tree lice istie pravo slubenosti za koje tvrdi da je nastalo u vreme kad je stvar ve bila u dravini pribavioca). Za nastanak odgovornosti prenosioca za pravne nedostatke nije bitna injenica savesnosti odnosno nesavesnosti prenosioca," to znai da odgovornost zbog pravnih nedostataka ne predstavlja sankciju zbog mala fidei prenosioca. Ona je objektivne prirode. Ali, ako nije neophodna za nastanak njegove odgovornosti, nesavesnost prenosioca moe biti od znaaja za visinu naknade.
Potrebni uslovi. Da bi na strani prenosioca nastala odgovornost zbog pravnih nedostataka, potrebno je da se ispune sledei uslovi: (1) Pravno uznemiravanje pribavioca. - Taj uslov je ispunjen im neko Lice istakne odreenu pravnu pretenziju koja pogaa pribavioevo pravo, odnosno zahtev zasnovan na nekom pravu koje iskljuuje, umanjuje ili ograniava pravo pribavioca. Takvo uznemiravanje moe da vri i sam prenosilac, ali je mnogo ee da ono potie od strane nekog treeg lica. S obzirom na to, jasno je da uznemiravanje koje se ne vri na osnovu nekog prava, ve je isto faktiko uznemiravanje (npr. tree lice ukrade kupcu automobil koji mu je prodava prodao i predao), ne ulazi u pojam evikcije.
U savremenom pravu pokretanje parnice nije nuan uslov za nastanak obaveze zatite od evikcije. Ona postoji i kad pribavilac, bez obavetenja prenosioca i bez spora, prizna oigledno osnovano pravo treeg ili mu isplati izvesni sumu novca da bi odustao od svog oiglednog prava (l. 512. st. 1. i 2. ZOO). Pribavilac je evinciran i u sluaju kad zadri stvar po nekom drugom pravnom osnovu, a ne po osnovu po kojem je stvar stekao od prenosioca (npr. kad prodava nije bio vlasnik prodate stvari, alt je kupac tu istu stvar stekao ponovnom kupovinom od pravog vlasnika ili ju je nasledio).*7 Pored toga, ima pravo na zatitu i pribavioc koji umesno strahuje da ne bude uznemiren i evinciran, jer moe tubom za utvrenje da zahteva da sud utvrdi postojanje odnosno nepostojanje tog prava.yi(
Prof. dr ore Nifcodc: OBLGACIONO PRAVO
37
62
(3) Savesnost pribavioca. - Savesnost pribavioca, kao jednog od uslo-va za sticanje prava na zatitu od evikcije, ceni se prema tome da li je pribavilac, u trenutku predaje stvari na osnovu zakljuenog ugovora, znao za pravni nedostatak ili to nije znao. Pravilo je da samo savestan pribavilac, tj. onaj koji za nedostatak nije znao, odnosno o pravu treeg "nije oba-veten, niti je pristao da uzme stvar optereenu tim pravom" (l. 508.st 1. ZOO), ima pravo na zatitu od evikcije. Ipak, i pribavilac koji je bio nesavestan, tj, koji je u asu zakljuenja ugovora znao za mogunost da mu stavr bude oduzeta, ili da njegovo pravo bude smanjeno ili ogranieno, nije potpuno lien zatite od evkcije. Njegova su prava prema prenosiocu samo neto manja nego inae, jer nema pravo na naknadu tete, ali ima pravo da zahteva vraanje datog, odnosno njegovo snienje (l. 510. st. 4. ZOO). (4) Obavetenje prenosioca. - Da bi prenosilac bio u mogunosti da zatitu na koju je obavezan prui pribaviocu, potrebno je da sazna za pravno uznemiravanje. Zbog toga je pribavilac, im se pokae da tree lice polae neko pravo na stvar, bez obzira na to da li ono to ini sudskim ili van-sudskim putem, duan da o tome obavesti prenosioca, izuzev kad je to prenosiocu ve poznato, i da ga pozove da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzija treeg (l. 509. ZOO). Ako se uznemiravanje vri sudskim putem, prenosilac je duan da se umea u spor na strani pribavioca. Ali, on treba da titi pribavioca i kad je na drugi nain saznao za pravno uznemiravanje, jer je, ak i u sluaju kad uopte nije znao za uznemiravanje, odgovoran za evikciju. Od takve odgovornosti prenosilac se moe osloboditi samo ako dokae da je "raspolagao sredstvima da se odbije zahtev treeg lica" (l. 511. ZOO). Sankcije i pravne posledice evikcije. - Sankcije evikcije zavise od toga da li je ona potpuna ili delimina. U sluaju potpune evikcije, kod koje je pribavilac potpuno lien dravine stvari, ugovor se raskida po samom zakonu, bez ikakve izjave pribavioca, dok u sluaju delimine evikcije, kod koje je pribavioevo pravo samo umanjeno ili ogranieno, pribavilac moe, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati srazmerno snienje cene (l. 510. st. 1. ZOO). Pravne posledice evikcije sastoje se u pravu pribavioca na povraaj datog i naknadu tete koju je pretrpeo zbog evikcije.
Povraaj dalog moe biti potpun ili delimian, prema tome da li je u pitanju potpuna ili delimina evikcija. U
Pribavilac ima i pravo na naknadu tete koja mu je prouzrokovana evikcijom. Ta naknada obuhvata tetu koja se, najee, javlja u vidu trokova koje je pribavilac imao povodom zakljuenja i izvrenja ugovora, povodom same stvari, kao i trokove spora. Osim toga, u obzir dolazi i naknada plodova,iukao i naknada izmakle dobiti.101
Ugovorno ogranienje ili iskljuenje prenosioeve odgovornosti. -Evikcija je, uglavnom, regulisana pravilima dispozitivnog karaktera, tako da se sporazumom ugovornih strana odgovornost zbog evikcije moe pootriti, ali i ograniiti ili sasvim iskljuiti (l. 513. st. 1. ZOO). Odredba ugovora kojom se ograniava ili iskljuuje odgovornost za pravne nedostatke je nitava, ako je u vreme zakljuenja ugovora prenosiocu bio poznat ili mu nije mogao ostati nepoznat neki nedostatak u njegovom pravu (l. 513. st. 2. ZOO). Smatra se nitavom i odredba kojom se prenosilac oslobaa obaveze da on sam ne ini faktika ili pravna uznemiravanja pribavioca. 102 Za sporazum 0 iskljuenju odgovornosti karakteristino je da oslobaa prenosioca samo obaveze da pribaviocu nadoknadi tetu, ali ga ne oslobaa obaveze na povraaj primljenog, osim u sluaju kad je pribavilac pristao da ugovor za njega ima aleatoran karakter.103 Gubitak prava. - Pribavioeva prava po osnovu pravnih nedostataka gase se istekom godine dana od saznanja za pravo treeg, odnosno istekom est meseci po pravnosnano okonanom sporu (l. 515. st. 1. i 2. ZOO). Prvi rok odnosi se na vansudsku, a drugi na sudsku evikciju, tj. na sluaj kad je tree lice, pre isteka roka od godinu dana, pokrenulo spor, a pribavilac je pozvao prenosioca da se u spor umea. b) Odgovornost za materijalne nedostatke Pojam. - Odgovornost za materijalne nedostatake je odgovornost prenosioca koja nastaje zbog toga to stvar nema sva ona svojstva koja je morala imati, odnosno to ima neki materijalni nedostatak (manu). Za pojam ove odgovornosti bitno je postojanje materijalnog nedostatka (mane) stvari, pod kojim se podrazumeva svako odstupanje od normalnih fiziko-hemijskih svojstava stvari koje je za pribavioca tetno,104 s tim to se normalna svojstva ne odreuju samo prema uobiajenoj mogunosti upotrebe stvari, nego i prema konkretnoj mogunosti upotrebe koja nije
Slobodan Perovi, nav. delo, str. 387. mi Jakov Radii, nav. delo, str. 151. '^Slobodan Perovi, nav. delo, str. 388; Ljubia Milocvi, nav. delo, str. 124; Jakov Radii nav. delo, str. 152. ' 1,0 Slobodan Perovi, nav. delo, Str. 388; LjubiSa MiloScvi, nav delo str 124 UM Jakov Radii, nav. delo, str. 153. '
[m
(sine causa) ono Stoje primio od pribavioca i obavezan je da mu to vraii, ak i u sluaju kad je pribavilac znao za pravni nedostatak (l. 510. st. 4. ZOO).
sluaju potpune evikcije ugovor se raskida po samom zakonu, tako da prenosilac dri bez pravnog osnova
38
uobiajena, ali koju je imao u vidu pribavilac. U tom smislu se i propisuje da materijalni nedostatak postoji: (1) ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu ili za promet; (2) ako stvar nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za koju je pribavilac nabavlja, a koja je bila poznata prenosiocu, ili mu je morala biti poznata; (3) ako stvar nema svojstva i odlike koje su izriito ili preutno ugovorene odnosno propisane; i (4) ako nije saobrazna uzorku ili modelu (l. 479. ZOO). Pored toga, pojmom nedostatka se obuhvataju i osobine koje ne utiu na upotrebnu ve samo na trinu vrednost stvari (npr. pozlaen, umesto zlatnog prstena; vetaka, umesto prirodne koe).105 Potrebni uslovi. - Prenosilac odgovara pribaviocu zbog materijalnih nedostataka stvari ukoliko se ispune sledei uslovi: (1) Znatan nedostatak. - Nedostatak stvari treba da je znatan, tj. vei i ozbiljniji, jer se izriito propisuje da se neznatan materijalni nedostatak ne uzima u obzir (l. 478. st. 3. ZOO). Znatnim se moe smatrati onaj nedostatak koji onemoguuje upotrebu stvari u odreene svrhe ili je u velikom meri oteava, kao i onaj koji u velikoj meri umanjuje trinu vrednost stvari. Inae, pretpostavlja se daje svaki nedostatak znatan, dok se suprotno ne dokae.106 (2) Skriven nedostatak, - Nedostatak stvari treba daje skriven za pribavioca, tako da ga on nije primetio niti ga je mogao primetiti pri uobiajenom pregledu stvari. Ali, ako je nedostatak pribaviocu bio poznat ili mu nije mogao ostati nepoznat, prenosilac ne snosi odgovornost za takav nedostatak (l. 480. st. 1. ZOO), jer se smatra daje pribavilac hteo da pribavi stvar sa tim nedostatkom i da je to uticalo na odmeravanje visine njegove obaveze.
Pojam skrivenog nedostatka je, inae, relativan, jer sve zavisi od znanja i iskustva svakog konkretnog pribavioca. U tom smislu se i propisuje da se "smatra da nisu mogli ostati nepoznati kupcu oni nedostaci koje bi briljivo lice sa prosenim znanjem i iskustvorn lica istog zanimanja i struke kao kupac moglo lako opaziti pri uobiajenom pregledu stvari" (l. 480. st. 2. ZOO). AH, prenosilac odgovara i za one nedostatke koje je pribavilac mogao lako opaziti, ako je izjavio' da stvar nema nikakve nedostatke ili da stvar ima odreena svojstva ili odlike (l. 480. st. 3. ZOO). Pored toga, prenosilac odgovara za sve nedostatke, nezavisno od toga da li su vidljivi ili skriveni, ako stvar nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za koju je pribavilac nabavlja, a koja je bila poznata prenosiocu, ili mu je morala biti poznata, kao i u sluaju kad stvar nije saobrazna uzorku ili modelu (l. 480. st. I. ZOO).
Odgovornost prenosioca za materijalne nedostatke postoji bez obzira na to da li su mu oni bili poznati (l. 478. st. 1. ZOO), s tim to injenica da su mu nedostaci bili poznati moe uticati na obim njegove odgovornosti.
's Jakov Radii, nav. dclo, str. 153. Jakov Radii, nav. delo, str. 154.
llM
65 (3) Postojanje nedostatka u trenutku prelaska rizika na pribavioca. -Nedostatak treba da postoji u asu kad rizik prelazi na pribavioca (l. 478. st. 1. ZOO), stoje, u pravima u kojima ugovor ima obligacionopravno dej-stvo, kao to je to sluaj sa naim pravom, trenutak predaje stvari. Meutim, prenosilac odgovara i za one materijalne nedostatke koji se pojave posle prelaska rizika na pribavioca ako su posledica uzroka koji je postojao pre toga (l. 478. st. 2. ZOO). (4) Blagovremeno obavetenje prenosioca. - Pribavilac treba blagovremeno da obavesti prenosioca o postojanju materijalnog nedostatka, jer je to prethodni uslov za nastanak odgovornosti prenosioca za materijalne nedostatke. Ako se obavetenje ne uini blagovremeno, pribavilac gubi prava koja mu po tom osnovu pripadaju. Pibavilac je duan da primljenu stvar na uobiajeni nain pregleda ili je da na pregled, im je to prema redovnom toku stvari mogue, i da o vidljivim nedostacima obavesti prenosioca u roku od osam dana, a kod ugovora u privredi bez odlaganja (l. 481. st. 1. ZOO). Ako je pregled izvren u prisustvu obeju strana, pribavilac je duan da svoje primedbe zbog vidljivih nedostataka saopti prenosiocu odmah (l. 481. st. 2. ZOO). Kad se posle prijema stvari pokae da ona ima nedostatak koji se nije mogao otkriti uobiajenim pregledom prilikom preuzimanja stvari (skriveni nedostatak), pribavilac je duan da o tome obavesti prenosioca u roku od osam dana raunajui od dana kad je nedostatak otkrio, a kod ugovora u privredi bez odlaganja (l. 482. st. 1. ZOO). Prenosilac ne odgovara za nedostatke koji se pokau poto protekne est meseci od predaje stvari, izuzev kad je ugovorom odreen dui rok (l. 482. 2. ZOO). Obavetenje o nedostatku treba da sadri njegov blii opis i poziv prenosiocu da stvar pregleda, s tim to se smatra daje pribavilac izvrio svoju obavezu obavetavanja i u sluaju kad obevetenje, koje je blagovremeno poslao preporuenim pismom, telegramom ili na drugi pouzdan nain, za-docni ili uopte ne stigne prenosiocu (l. 484. ZOO). Ako je nedostatak bio poznat prenosiocu ili mu nije mogao ostati nepoznat, pribavilac ne gubi pravo da se na njega pozove i kad nije izvrio svoju obavezu da stvar pregleda bez odlaganja, ili obavezu da blagovremeno obavesti prenosioca o nedostatku, kao i kad se nedostatak pokazao po proteku est meseci od predaje stvari (l. 485. ZOO). Dejstvo. - Pribavilac koji je blagovremeno i uredno obavestio prenosioca o nedostatku moe: (1) zahtevati od prenosioca da nedostatak ukloni ili da mu preda drugu stvar bez nedostatka (ispunjenje ugovora), (2) zahte
'
66 vati snienje cene ili (3) izjaviti da raskida ugovor, s tim to uz svako od ovih ovlaenja ima i pravo na naknadu tete (l. 488. st. 1. i 2. ZOO). Pribavilac ne moe slobodno da bira neko od navedenih ovlaenja, jer mora najpre da zahteva ispunjenje ugovora,1-7 pa tek ako ga ne dobije u razumnom roku, stie pravo da ugovor raskine ili da snizi cenu (l. 489. ZOO). Ako se odlui za raskid ugovora, mora ostaviti prenosiocu naknadni primereni rok za ispunjenje ugovora, osim ako mu je prenosilac saoptio da nee ispuniti ugovor ili ako iz okolnosti konkretnog sluaja oigledno proizlazi da prenosilac ne moe ispuniti ugovor ni u naknadnom roku (l. 490. st. 1. i 2. ZOO). Po isteku tog roka, ugovor se, ako nije ispunjen, raskida po samom zakonu (l. 491. ZOO). Ugovorno ogranienje ili iskljuenje prenosioeve odgovornosti. -I odgovornost za materijalne nedostatake je regulisana pravilima koja su, uglavnom, dispozitivnog karaktera, tako daje ugovomici mogu proiriti, ograniiti ili iskljuiti. Meutim, sporazum o ogranienju ili iskljuenju ove odgovornosti je nitav ako je (1) nedostatak bio poznat prenosiocu, a on o njemu nije obavestio pribavioca, kao i kad je (2) prenosilac nametnuo takav sporazum koristei svoj poseban monopolski poloaj (l. 486. st. 1. i 2. ZOO). Pored toga, prenosilac ne odgovara za materijalne nedostatke stvari koja je prodata "kakva-takva", "uture" ili putem javne prodaje (l. 487. ZOO). Gubitak prava. - Prava pribavioca koji je blagovremeno obavestio prenosioca o postojanju nedostatka gase se po isteku jedne godine, raunajui od dana odailjanja obavetenja prenosiocu, izuzev ako je pre-nosioevom prevarom pribavilac bio spreen da ih upotrebi.
Pribavilac koji je blagovremeno obavestio prodavca o postojanju nedostatka moe i posle proteka roka od jedne godine, ako jo nije isplatio cenu, istai svoj zahtev da se cena snizi ili da mu se naknadi teta kao prigovor protiv prenosioevog zahteva da mu se isplati cena (l. 500. st. 1. i 2. ZOO).
39 van, ve na negativan naain, tj. odredbom kojom se predvia da "u dvostranim ugovorima nijedna strana nije duna da ispuni svoju obavezu ako druga strana ne ispuni ili nije spremna da istovremeno ispuni svoju obvezu, izuzev ako je to drugo ugovoreno ili zakonom odreeno, ili ako to drugo proistie iz prirode posla" (l. 122. st. 1. ZOO). Uslovi. - Za uspeno isticanje prigovora neispunjenog ugovora moraju se ispuniti sledei uslovi: (1) Dvostrani (uzajamni) ugovor. - Prigovor neispunjenog ugovora mogu je samo u sluaju kad izmeu tuioca i tuenog postoji punovaan dvostrani ugovor, jer samo kod dvostranih ugovora postoje uzajamne obaveze ugovornih strana. (2) Istovremeno ispunjenje. - Neophodno je da se radi o dvostranom ugovoru sa istovremenim izvrenjem obaveza, tj. o dvostranom ugovoru kod kojeg tuena strana nije duna da prva ispuni svoju obavezu prema tuiocu, ni po ugovoru, ni po zakonu, ni po prirodi posla.
Od ovog uslova se moe odstupiti, jer se pod odreenim uslovima tuenom prua zatita i u sluaju neistovremenog ispunjenja obaveza. Naime, ako su se, posle zakljuenja ugovora, materijalne prilike druge strane pogorale u toj meri da je neizvesno da (i e ona moi da ispuni svoju obavezu, ili ako ta neizvesnost proizlazi iz drugih ozbiljnih razloga, strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu moe odloiti njeno ispunjenje dok druga strana ne ispuni svoju obavezu ili dok ne prui dovoljno obezbeenje da e je ispuniti (tzv. prigovor nesigurnosti). Ovaj prigovor se moe koristiti i u sluaju kad su materijalne prilike druge strane bile u istoj meri teke jo pTe zakljuenja ugovora, ako njen saugo-vara to nije znao niti je morao znati. Strana koja se obavezala da prva ispuni svoju obavezu moe zahtevati da joj se obezbeenje prui u primerenom roku, a ako u tom roku ne dobije traeno obezbeenje, moe raskinuti ugovor (l. 123. st. I. i 3. ZOO).
2. Prigovor neispunjenog ugovora Pojam. - Prigovor neispunjenog ugovora {exceptio non adimpleti contractus) je takav prigovor kojim se jedan ugovomik iz dvostranog ugovora moe posluiti u sluaju kad drugi zahteva od njega da mu ispuni obavezu a sam jo nije ispunio svoju, niti nudi njeno ispunjenje. Ovaj prigovor proizlazi iz pravila o istovremenom ispunjenju obaveza, koje dolazi do izraaja kod dvostranih ugovora. To pravilo sadri i Zakon o obligacionim odnosima, ali se u njemu ono ne izraava na poziti-
(3) Obaveza tuioca koja ima karakter protivinidbe. - Obaveza tuioca zbog ijeg neispunjenja tueni prigovara mora imati karakter protivinidbe u odnosu na obavezu tuene strane, tj. mora predstavljati njegovu glavnu obavezu iz istog ugovora (npr. tueni ne moe istai prigovor neispunjenog ugovora ako mu tuilac nije platio ugovornu kaznu). (4) Punovano protivpotraivanje tuenog. - Tueni treba da ima punovano protivpotraivanje od tuioca zbog kojeg mu prigovara, kao i da ono postoji u trenutku kad se prigovor istie. Jer, prigovor neispunjenog ugovora nema smisla ako je neka od strana ispunila ugovornu obavezu, kao i u sluaju kad tueni ne ostaje pri ugovoru i ne priznaje svoju obavezu prema tuiocu.
Smatra se da tueni ne gubi pravo na prigovor ako je tuilac svoju obavezu ispunio samo delimino, odnosno ravaj" U tom sluaju on ima pravo na odlaganje inidbe u ceSlobodan Perovi, nav. delo, str. 397; Jakov Radii, nav. delo, str. 156.
66
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA .{m Jakov RadiSi, nav. delo, str. 146; Suproino. Ljubtfa MiloSevi, nav. delo sir 128
40
68
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA losti, s tim to to pravo moe ostvariti isticanjem posebnog prigovora neispunjenog ugovora (exceptio non ritae
udimpleti contractu^). Takav prigovor ne bi bio osnovan ako je neispunjeni deo tuioeve obaveze neznatan, odnosno ako su nedostaci njegove inidbe beznaajni.
Dejstvo. - Prigovor neispunjenog ugovora ima karakter materijalno-pravnog prigovora sa odlonim dejstvom, jer dovodi do odlaganja izvrenja obaveze tuene strane do trenutka izvrenja obaveze tuilake strane prema njoj. Tueni koji se njime koristi nije duan da dokazuje da tuilac nije ispunio svoju obavezu prema njemu, ve tuilac mora da dokae daje to ve uinio ili daje spreman da to uini. Ako se prigovor neispunjenog ugovora pokae kao osnovan, sud donosi presudu kojom se obavezuju obe ugovorne strane (tuilac i tueni) da svoje obaveze ispune istovremeno (l. 122. st. 2. ZOO). 3, Raskidanje ugovora Pojam. - Raskidanje ugovora je nain prestanka punovanog ugovora koji se ostvaruje saglasnom izjavom volje oba ugovornika ili, u sluajevima predvienim zakonom, izjavom volje jednog od njih. S obzirom na to, mogue je sporazumno i jednostrano raskidanje ugovora. a) Sporazumno raskidanje ugovora Pojam. - Sporazumno raskidanje ugovora je ugovor kojim ugovorni-ci odustaju od svog ranije zakljuenog ugovora. To je, dakle, novi ugovor koji ugovornici zakljuuju u sluaju kad vie ne ele ostvarivanje onog pravnog dejstva zbog koga su ugovor i zakljuili. Takav nain prestanka ugovora sasvim je prirodan i razumljiv, jer je logina posledica samog pojma ugovora, odnosno naela autonomije volje. Sporazumno raskidanje ugovora mogue je sve dok prvobitni ugovor ne bude potpuno izvren, tj. samo u sluaju neizvrenog ili delimino izvrenog ugovora.
Za sporazumno raskidanje ugovora zahtevaju se svi oni opti uslovi koji se zahtevaju za punovanost svakog ugovora. U vezi sa sporazumnim raskidom formalnog ugovora u naem pravu se propisuje da se on moe raskinuti i neformalnim sporazumom, izuzev ako je za odreeni sluaj zakonom predvieno to drugo, ili ako cilj zbog koga je propisana forma za zakljuenje ugovora zahteva da raskidanje ugovora bude obavljeno u istoj formi (l. 68. ZOO).
41 b) Jednostano raskidanje ugovora zbog neispunjenja Mogunost jednostranog raskida. - Princip je da se ugovor ne moe jednostrano raskinuti, osim u sluaju kad je to ugovorom posebno predvieno. Meutim, od tog principa se zakonom predviaju izvesna odstupanja. Najvanije od njih je mogunost raskida ugovora zbog neispunjenja. Pored toga, jednostarni raskid ugovora mogu je i zbog pro-menjenih okolnosti, kao i zbog materijalnih nedostataka stvari. Prema tome, jednostrano raskidanje ugovora mogue je samo ako je predvieno voljom ugovornika, kao i u sluajevima, odnosno iz uzroka koji su predvieni zakonom. Pojam. - Raskid ugovora zbog neispunjenja je nain prestanka punovanog dvostranog ugovora usled neispunjenja obaveze jedne strane. Kod dvostranih ugovora, kod kojih, inae, dolazi do izraaja ovaj nain prestanka ugovora, obaveze ugovornika stoje u odnosu zavisnosti, tako da jedna drugoj slue kao osnov. S obzirom na to, u sluaju kad jedan ugo-vornik ne ispuni svoju obavezu, drugi moe da zahteva prinudno ispunjenje ili da, pod odreenim uslovima, ugovor jednostrano raskine, ako smatra daje raskid za njega povoljnije reenje.
Pravo na raskidanje dvostranih ugovora zbog neizvrenja ima veoma razliita teorijska objanjenja, koja se zasnivaju ne samo na pravnim argumentima (raskidni uslov, odsustvo kauze), ve i na nekim optim idejama (pravinost, ekvivalencija),111 ali je u savremenom pravu nesporno.
U tzv. romanskim pravima se raskid ugovora zbog neizvrenja moe ostvariti samo sudskom odlukom (tzv. sudski raskid), dok se u pravu veine evropskih zemalja, ukljuujui i nae, takav raskid ugovora vri jednostranom izjavom volje koju poverilac upuuje duniku (tzv. vansu-dski raskid), osim ako priroda ugovornog odnosa nalae nunost sudskog mehanizma raskida (npr. raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti), to se zakonom posebno predvia. 1 1 2
Razvoj. - Mogunost raskida ugovora zbog neizvrenja novijeg je datuma. Rimsko pravo ga nije poznavalo, jer je bilo zasnovano na principu pacta sunt servanda, tj. da je ugovor zakon koji ugovornici moraju bezuslovno potovati. Ipak, ono je poznavalo mogunost da se kod ugovora o prodaji posebnom klauzulom (!ex cammis.ioritt) predvidi pravo prodavca da raskine ugovor ako kupac ne isplati cenu. Pravo na raskid ugovora je na opti nain prvi put predvieno u Francuskom graanskom zakoniku u kojem se predvia da se raskidni uslov uvek podrazumeva kod dvostranih ugovora za sluaj da jedna strana ne ispuni svoju obavezu. U Srpskom graanskom zakoniku je bilo sporno pravo na raskid ugovora zbog neizvrenja, ali se ono potpuno afir-mise u Opiim uzansama za promet robom, s tim to ga kasnije potvruje i Zakon o obliga-ctonim odnosima.
ejstvo. - Sporazumno raskidanje ugovora, po pravilu, nema retroaktivno dejstvo. Ono oslobaa dunika od ispunjenja obaveza za ubudue, tj. od onih obaveza koje on jo nije izvrio do momenta raskida, a ono to je ve izvreno ostaje punovano, tako da se ne moe zahtevati njegov povraaj .
Sporazumnom raskidu ugovora voljom stranaka moe se dati retroaktivno dejstvo, 1"9 osim kod ugovora sa trajnim izvrenjem kod kojih, s obzirom na njihovu prirodu, raskid moe delovati samo za ubudue (npr. kod ugovora o zakupu koji je trajao izvesno vreme nije mogu potpun povraaj u preanje stanje). 110
Potrebni uslovi. Jednostrano raskidanje ugovora zbog neispunjenja

110 Jakov Radii, nav. delo, str. 165, smatra da bi kod kratkotrajnih ugovora bilo loginije da sc, u odsustvu volje ugovornih strana, pretpostavi da sporazumni raskid delujc retroaktivno, dok kod dugotrajnih ugovora, zbog same prirode stvari, raskid nema retroaktivno dejstvo. 111 Slobodan Perovi, nav. delo, str. 500, smatra da sc to pravo moe objasniti s osloncem na ustanovu javnog poretka, jer sc njegovim pokretnim okvirima mogu obuhvatili kako objanjenja putem teorije kauze, tako i objanjenja putem pravinosti i ekvivalencije. 113 Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 507.
68
pretpostavlja nekoliko uslova: (1) Vernost ugovoru. - Na jednostrano raskidanje ugovora zbog neizvrenja ovlaena je samo strana koja je vema ugovoru, tj. samo strana koja je svoju obavezu ve ispunila ili je spremna daje ispuni. 113 (2) Neispunjenje obaveze. - Da bi strana koja je vema ugovoru mogla zahtevati raskid ugovora zbog neispunjenja, osnovni uslov je neispunjenje obaveze druge strane, tj. njeno zapadanje u duniku docnju. Neispunjenje ugovorne obaveze moe biti potpuno ili delimino.
Kod potpunog neispunjenja obaveze, kod kojeg dunik nije preduzeo nita da bi svoju obavezu ispunio, mogunost raskidanja ugovora uopte nije sporna. Meutim, kod deliminog neispunjenja obaveze, kod kojeg je dunik ispunio obavezu, ali ne onako kako je to ugovorom bilo predvieno, pitanje raskida ugovora je neto sloenije. U vezi sa njegovim reenjein iznose se razliita stanovita, od kojih je najprihvatljivije ono po kojem delimino ispunjenje moe biti razlog za raskidanje ugovora ako ne predstavlja za drugu stranu oekivanu korist, ali tako da se time u sutini osujeuje cilj ugovora. U4 To je uvek sluaj sa prestacijama koje su nedeljive, ali i sa onim koje su deljive, ali ije bi delimino ispunjenje bilo protivno cilju ugovora. U naem pravu se posebno regulie raskidanje ugovora sa uzastopnim obavezama, tj. obavezama ije se ispunjenje ponavlja. Kad jedna strana ne ispuni uzastopnu obavezu, druga strana moe, u razumnom roku, raskinuti ugovor ne samo u odnosu na nju, nego i u odnosu na sve budue obaveze, ako je iz dalih okolnosti oigledno da ni one nee biti ispunjene. Ali, druga strana moe raskinuti ugovor ne samo u pogledu buduih, nego i u pogledu ve ispunjenih obaveza, ako njihovo ispunjenje bez izostalih ispunjenja nema interesa za nju. S druge strane, dunik moe spreiti raskidanje, odnosno odrati ugovor ako da odgovarajue obezbeenje (l. 129. ZOO).
Za raskid ugovora nije dovoljno neispunjenje neznatnog dela obaveze, jer se izriito propisuje da se ugovor ne moe raskinuti zbog neispunjenja neznatnog dela obaveze (l. 131. ZOO). Krivica dunika zbog neispunjenja, po jednom miljenju, nije uslov za raskid ugovora,115 dok po drugom miljenju, neispunjenje obaveze treJakov Radii, nav. delo, str. 167. "4 Slobodan Perovi, nav. delo, str. 503. "s Jakov Radii, nav. delo, sir. 168.
42 Naknadni rok nije novi rok, ve ima karakter dopunskog roka, koji duniku treba da omogui da zapoeto izvrenje obaveze okona. On treba da bude "primeren", tj. daje u skladu sa okolnostima konkretnog sluaja. Izuzetno, poverilac moe raskinuti ugovor i bez ostavljanja duniku naknadnog roka za ispunjenje: (1) ako iz dunikovog dranja proizlazi da on svoju obavezu nee izvriti ni u naknadnom roku (l. 127. ZOO), kao i (2) kad je, i pre isteka roka za ispunjenje obaveze, oigledno da dunik nee ispuniti svoju obavezu iz ugovora (51. 128. ZOO). Dejstvo raskida. - Raskidanjem ugovora zbog neispunjenja prestaje da postoji i ugovor i njegovo dejstvo, tako da se obe strane oslobaaju svojih obaveza, izuzev obaveze na naknadu eventualne tete (l. 132. st. 1. ZOO). U sluaju kad su obe strane delimino izvrile svoje obaveze ili je samo jedna potpuno izvrila svoju obavezu, postavlja se pitanje kako raskid deluje na izvrene prestacije. Raskid ugovora, po pravilu, deluje retroaktivno,1 18 to znai da dolazi do restitucije, tako da svaka strana ima pravo da joj se vrati ono stoje dala (l. 132. st. 2. ZOO), s tim to se, ako pravo na povraaj imaju obe strane, uzajamna vraanja vre istovremeno (l. 132. st. 3. ZOO). Osim obaveze da vrati ono to je na osnovu raskinutog ugovora primila, svaka strana duguje drugoj i naknadu za koristi koje je u meuvremenu imala od onoga Stoje duna vratiti, odnosno naknaditi (l. 132. st. 4. ZOO), a strana koja vraa novac duna je da plati i zateznu kamatu od dana kad je isplatu primila (l. 132. st. 5).
"< Slobodan Perovi, nav. delo, str. 503-505; Ljubia Miloevi, nav. delo, str. 140. "7 Slobodan Perovi, nav. delo, str. 504. iSlobodan Perovi, nav. delo, str. 517; Jakov Radii, nav. delo, str. 169, smatra da kod kratkotrajnog ugovora raskid deluje retroaktivno (ex tune), a kod dugotrajnog za budunost (cx nunc).
ba da je skrivljeno.116 Zakon o obligacionim odnosima ne pominje krivicu kao uslov raskida ugovora, ali se u materiji ugovorne odgovornosti krivica pretpostavlja, tako da se pitanje svodi na teret dokazivanja.1'7 (3) Naknadni rok za ispunjenje. - Za raskid ugovora kod kojeg ispunjenje obaveze u odreenom roku nije njegov bitan sastojak nije dovoljan istek roka u kome je dunik trebao da ispuni svoju obavezu, ve je neophodno i da poverilac koji eli da raskine ugovor ostavi duniku prime-ren naknadni rok za ispunjenje. Ukoliko dunik ne ispuni obavezu ni u naknadnom roku, ugovor se raskida po samom zakonu (l. 126. st. 2. i 3. ZOO). Ipak, radi otklanjanja neizvesnosti o sudbini ugovora, poverilac je duan da, bez odlaganja, obavesti dunika da ugovor raskida (l. 130. ZOO).
72
PRIRUNIK, ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
U skladu sa optim pravilima o posledicama neispunjenja dunikove obaveze,119 poverilac u sluaju raskida ugovora ima pravo i na naknadu tete zbog neispunjenja, s tim to obaveza naknade tete pretpostavlja subjektivnu dunikovu docnju, tj. neispunjenje obaveze koje je dunik skrivio. 120 Radi se o teti zbog neispunjenja (tzv. pozitivan ugovorni interes), od koje treba da se. odbije vrednost poverioeve inidbe i trokovi koje je on ute-deo, to znai da poveriocu pripada jedino zahtev zbog diferencije.121 c) Raskidanje fiksnih ugovora Posebna pravila predviaju se za raskid tzv. fiksnih ugovora, pod kojima se podrazumevaju takvi ugovori kod kojih je ispunjenje o roku bitan sastojak ugovora. Pri tome, nije svaki tano odreen rok bitan sastojak ugovora, ve samo onaj koji je kao takav ugovorom predvien kao bitan (npr. izrazima "fiksno" ili "najdalje" do odreenog roka) ili ako to proizlazi iz prirode samog ugovora ili iz okolnosti (npr. predaja klavira po ugovoru o zakupu za odravanje zakazanog koncerta). Fiksna osobina ugovora se ne pretpostavlja, tako da je teret dokazivanja na poveriocu. Kod fiksnih ugovora dunik mora svoju obavezu da ispuni u tano odreenom roku. Ako se obaveza ne ispuni u tom roku, ugovor se raskida po samom zakonu (l. 125. st. 1. ZOO), to znai da za njihov raskid poverilac ne mora duniku da ostavlja naknadni rok za ispunjenje. Meutim, poverilac moe odrati takav ugovor na snazi, ako po isteku roka, bez odlaganja, obavesti dunika da zahteva ispunjenje ugovora (l. 125. st. 2. ZOO). Kad je poverilac zahtevao ispunjenje, pa ga nije dobio u razumnom roku, moe izjaviti da raskida ugovor (l. 125. st. 3. ZOO). 4. Raskidanje ili izmena ugovora zbog promenjenih okolnosti Pojam. - Pod promenjenim okolnostima podrzumevaju se izvesne okolnosti koje nastupaju posle zakljuenja ugovora, koje se nisu mogle predvideti u vreme zakljuenja ugovora, a koje oteavaju ispunjenje obaveze jedne strane ili se zbog njih ne moe ostvariti svrha ugovora.
i iy u sluaju kad dunik nc ispuni obavezu ili zadoeni sa njenim ispunjenjem, poverilac ima pravo zahicvali i naknadu tele koju je usled toga pretrpco (l. 262. si. 2. ZOO), s Um sto poverilac ima pravo na naknadu Slete zbog zadoenjenja i u sluaju kad je dunik ispunio svoju obavezu u naknadnom roku (l. 262. st. 2. ZOO). i2u Jakov Radii, nav. delo, sir. 168.
121 l.SlO.
Prof. dr ordc Nikolie: OBLIGACIONO PRAVO
43
(1) Izvanrednost i nepredvidljivost. - Promenjene okolnosti moraju biti izvanredne i nepredvidljive, tj. takve da odstupaju od redovnog toka stvari. S obzirom na to, raskid ugovora se ne moe zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila duna da u vreme zakljuenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbei ili savladati (l. 133. st. 2. ZOO).
U izvanredne i nepredvidljive okolnosti spadaju izvesni prirodni dogaaji (npr. poplava, sua, grad, zemljotres), upravne mere (npr. ogranienja prometa, zabrana uvoza), kao i odreene ekonomske pojave (npr. izuzetno nagli i veliki skok cena).
(2) Otezanje ispunjenja obaveze, odnosno neostvarivanje svrhe ugovora. Promenjene okolnosti treba da su takve da oteavaju ispunjenje obaveze jedne strane, odnosno da se zbog njih ne moe ostvariti svrha ugovora. Navedene posledice promenjenih okolnosti moraju biti izraene "u toj meri daje oigledno da ugovor vie ne odgovara oekivanjima ugovornih strana i da bi po optem miljenju bilo nepravino odrati ga na snazi takav kakav je" (l. 133. st. 1. ZOO). Radi se, dakle, o okolnostima koje jednu stranu dovode u oigledno neravnopravan poloaj u odnosu na drugu stranu, tako da to predstavlja i flagrantnu povredu naela jednake vrednosti davanja.122
44
Prof. dr e-rc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
(3) Nastupanje promenjenih okolnostipre isteka roka za ispunjenje. -Promenjene okolnosti moraju nastupiti pre isteka roka odreenog za ispunjenje obaveze, jer se samo zbog takvih promenjenih okolnosti moe zahtevati raskid ugovora. U tom smislu se i izriito predvia da se strana koja zahteva raskid ugovora ne moe pozivati na promenjene okolnosti koje su nastupile po isteku roka odreenog za ispunjenje njene obaveze (l. 133. st. 3. ZOO). Takve promenjene okolnosti se ne uzimaju u obzir, jer dunik snosi sve posledice koje proizlaze iz njegove docnje, pa i one koje nastaju zbog promenjenih okolnosti. Dejstvo. - Ugovorna strana koja je pogoena uticajem promenjenih okolnosti moe zahtevati (tubom, prigovorom, protivrubom) da se ugovor raskine (l. 133. st. 1. ZOO), s tim to je duna da o svojoj nameri da trai raskid ugovora obavesti drugu stranu im je saznala da su takve okolnosti nastupile, jer odgovara za tetu koju druga strana trpi zbog proputenog ili neblagovremenog obavetenja (l.134. ZOO). Druga strana ima mogunost da izbegne raskid i odri ugovor, ako ponudi ili pristane da se odgovarajui uslovi ugovora pravino izmene (l. 133. st. 4. ZOO).
O raskidu ugovora odluuje sud (izv. sudski Taskid ugovora), to znai da sudska odluka ima konstitutivno dejstvo.123 Pri odluivanju o raskidu ugovora, odnosno o njegovoj izmeni, sud se rukovodi naelima potenog prometa, s tim to posebno mora voditi rauna o cilju ugovora, o normalnom riziku kod ugovora odnosne vrste, o optem interesu, kao i o interesu obeju strana (l. 135. ZOO).
75 strana (poverilac).124Nemogunost za koju ne odgovara ni jedna strana i nemogunost za koju odgovara poverilac regulisane su u okviru posebnih dejstava dvostranih ugovora, dok se na nemogunost za koju odgovara dunik primenjuju opta pravila o dejstvima obaveza. a) Nemogunost ispunjenja za koju ne odgovara nijedna strana Kad je ispunjenje obaveze jedne strane postalo nemogue zbog dogaaja za koji nije odgovorna ni jedna ni druga strana, gasi se i obaveza druge strane (l. 137. st. 1. ZOO). U tom sluaju gase se, dakle, obaveze obeju strana. Strana ija je inidba postala nemogua snosi rizik nemogunosti ispunjenja svoje obaveze, jer gubi pravo da zahteva protivinid-bu. 125 Meutim, ako je druga strana neto ispunila od svoje obaveze, moe zahtevati vraanje po pravilima o vraanju steenog bez osnova (l. 137 st. l.ZOO).
U sluaju delimine nemogunosti ispunjenja zbog dogaaja za koji nije odgovorna nijedna ni druga strana, ugovor ostaje na snazi u odnosu na deo inidbe koji je jo mogu, s tim to druga strana ima pravo da zahteva srazmerno smanjenje svoje obaveze. Ali, ako defimino ispunjenje ne odgovara potrebama druge strane ona moe raskinuti ugovor (l 137. st. 2. ZOO).
U sluaju kad izrekne raskid ugovora, sud e na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je zahtevala da naknadi drugoj strani pravian deo tete koji trpi zbog toga (l. 133. st. 5. ZOO).
Strane se mogu ugovorom unapred odrei pozivanja na odreene promenjene okolnosti, osim ako je to u suprotnosti sa naelnom savesnosti i potenja (l. 136. ZOO), ali se na opti nain ne mogu odrei pozivanja na sve mogue promenjene okolnosti.
5. Nemogunost ispunjenja Naknadana nemogunost ispunjenja individualno odreene obaveze jedne strane kod dvostranih ugovora, bez obzira na to da lije objektivna ili subjektivna, ima specifino dejstvo koje zavisi od toga da li je neka od strana odgovorna za nemogunost ili je ona nastala bez njihove odgovornosti. S obzirom na to, postoje tri vrste nemogunosti: (a) nemogunost za koju ne odgovara ni jedna strana, (b) nemogunost za koju odgovara dunik i (v) nemogunost za koju odgovara druga
Slobodan Pcrovi, nav. dclo, sir. 432. Slobodan Pcrovi, nav. dclo, str, 433.
122 m
b) Nemogunost ispunjenja za koju odgovara dunik Dunik je odgovoran za naknadnu nemogunost ispunjenja svoje obaveze ako je za to kriv, tj. ako ne dokae da je nemogunost ispunjenja njegove obaveze usledila zbog okolnosti nastalih posle zakljuenja ugovora koje nije mogao spreiti, otkloniti ili izbei (l. 263. ZOO). Posledice ove nemogunosti Zakonom o obligacionim odnosima nisu izriito propisane, ali one proizlaze iz ostalih njegovih pravila o dvostranim ugovorima, a posebno iz pravila kojim se reguliu posledice neispunjenja dunikove obaveze (l. 262. ZOO). U sluaju kad nastupi naknadna nemogunost ispunjenja dunikove obaveze, poverilac ne moe traiti njeno ispunjenje, s tim to i dunik, zbog uzajamnosti, gubi pravo na protivinidbu, iako je njeno ispunjenje mogue. Meutim, s obzirom da je dunik odgovoran zbog neispunjenja obaveze, ugovorni odnos se u tom sluaju ne gasi, ve dolazi do prei-naenja poverioeve trabine. i26Umesto nemogue inidbe, poverilac moe zahtevati (1) naknadu tete zbog neispunjenja obeveze (tzv. pozitivni ugovorni interes) ili (2) odustati od ugovora.
'24 Jakov Radii, nav. dclo, str. 158. 125 Jakov Radii, nav. dclo, str. 159. Isto.
76
77
(1) Naknada tete zbog neispunjenja obaveze. Ako se opredeJi za naknadu tete zbog neispunjenja, poverilac ima pravo na vredndst nemogue inidbe, kao i na naknadu posredno pretrpljene tete, to znai da naknada tete zamenjuje u svemu nemoguu inidbu (teorija zamene). U tom sluaju poverilac treba da ispuni svoju obavezu drugoj strani, jer ona zadrava pravo na protivinidbu. 127 (2) Raskid (odustanak) od ugovora. - Poverilac koji se opredeli za raskid (odustanak) od ugovora, nije duan da ostavi duniku naknadni rok za ispunjenje obaveze, jer bi to bilo besmisleno. Poto raskidom ugovor prestaje da postoji, ni poverilac ne mora ispuniti svoju obavezu, a ako je ve ispunio, moe traiti povraaj datog. Ukoliko je zbog raskida ugovora pretrpeo tetu, poverilac ima pravo da zahteva njenu naknadu, s tim to je u tom sluaju duan da od iznosa tete odbije vrednost svoje inidbe i trokove koje je utedeo (teorija diferencije).
vreme zakljuenja ugovora (l. 139. st. 1. ZOO), to znai da se za njeno utvrivanje uzima u obzir prava (prometna) vrednost predmeta prestacije u vreme zakljuenja ugovora, koja se poredi sa ugovorenom vrednou stvari.
Ocena da li je konkretna nesrazmera "oigledna" preputa se sudu koji e, s jedne strane, imati izvesne tekoe zbog nedovoljne preciznosti izraza "oigledna nesrazmera", ali e zato biti u mogunosti da institut prekomernog oteenja prilagoava konkretnim sluajevima. Za razliku od takvog, opisnog odreivanja visine nesrazmere, u naem ranijem pravu visina nesrazmere je bila odreena matematiki, tj. razlomkom - kao oteenje preko polovine.
c) Nemogunost ispunjenja za koju odgovara druga strana (poverilac) U sluaju kad nemogunost ispunjenja obaveze jedne strane prouzrokuje druga strana, tj. poverilac, dunikova obaveza se gasi, ali on zadrava svoje potraivanje prema drugoj strani, s tim to se ono smanjuje za onoliko koliko je dunik imao koristi od osloboenja od svoje obaveze (l. 138. st. l.ZOO). 6. Prekomerno oteenje (laesio emormis) Pojam. - Prekomerno oteenje postoji kad se kod dvostrano-teret-nog ugovora vrednosti prestacija nau u takvoj disproporciji da prelaze zakonom ustanovljenu granicu odstupanja. Za pojam prekomernog oteenja najhitniju injencu predstavlja postojanje nesrazmerne vrednosti uzajamnih davanja, to je, inae, protivno naelu jednake vrednosti davanja (l. 15. ZOO), koje se primenjuje na dvostrano-teretne ugovore. Uslovi. - Postojanje prekomernog oteenje pretpostavlja sledee uslove: (1) Dvostrano-teretan i komutativan ugovor. Prekomerno oteenje moe postojati samo kod dvostrano-teretnih i komutativnih ugovora, s tim to se u naem pravu ono primenjuje na sve takve ugovore. S obzirom na to, ono se ne moe primeniti na dobroine i aleatorne ugovore. Pored toga, ne mogu se napadati zbog prekomernog oteenja ni ugovor o poravnanju (l. 1094. ZOO), ugovor o javnoj prodaji, kao i ugovor kod kojeg je za stvar data via cena iz osobite naklonosti (l. 139. st. 5. ZOO). (2) Oigledna nesrazmera. - Za postojanje prekomernog oteenja neophodno ja da izmeu uzajamnih davanja ugovomika postoji oigledna nesrazmera. To treba da bude vea i ozbiljnija nesrazmera, koja je takva da svakome i?7 Jakov Radii, nav. dcln, str. 159-160. pada u oi. Pri tome, takva nesrazmera treba da postoji u
(3) Neznanje za pravu vrednost stvari. - Subjektivni element prekomernog oteenja ogleda se u zahtevu da oteena strana nije znala niti je morala znati za pravu vrednost stvari (l. 139. st. 1. ZOO). To znai da u naem pravu nije usvojen objektivan pojam prekomernog oteenja, za ije postojanje je dovoljna samo odgovarajua nesrazmera uzajamnih davanja, ve subjektivan pojam prekomernog oteenja za koji je karakteristino da se nesrazmera javlja kao posledica jednog subjektivnog momenta oteene strane. Usvajanjem subjektivnog pojma prekomernog oteenja suava se njegov domaaj i ograniava njegova ira primena, kojom bi moglo biti narueno naelo pravne sigurnosti. Dejstvo. - Ugovor kod kojeg postoji prekomerno oteenje je ruljiv ugovor, tako da oteena strana moe zahtevati da se on poniti (l. 139. st. 1. ZOO), s tim to takav zahtev moe biti istaknut ili putem tube, ili isticanjem prigovora ruljivosti u parnici radi ispunjenja ugovora. S obzirom da je ugovor ruljiv samo zbog nesrazmere uzajamnih davanja, druga strana moe odrati ugovor, ako ponudi dopunu do prave vrednosti (l. 139. st. 4. ZOO). Pravo da se zahteva ponitenje ugovora prestaje istekom jedne godine od njegovog zakljuenja (l. 139. st. 2. ZOO), s tim to odricanje unapred od ovog prava nema pravnog dejstva (l. 139. st. 3. ZOO). 7. Zelenaki ugovor Pojam. Pod zelenakim ugovorom podrazumeva se takav ugovor u kome neko, koristei se stanjem nude ili tekim materijalnim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, Iakomislenou ili zavisnou, ugovori za sebe ili za nekog treeg korist koja je u oiglednoj nesrazmeri sa onim to je on drugom dao ili uinio, ili se obavezao dati ili uiniti (l. 141. st. 1. ZOO). On se najpre javlja kod ugovora o novanom zajmu sa
78
kamatom, kao i kod ugovora o prodaji buduih poljoprivrednih proizvoda (npr. ita u klasu "na zeleno", odakle i potie njegov naziv). I kod zelenakog ugovora dolazi do neekvivalentne razmene, jer jedna strana, iskoriavajui tuu nevolju, ugovara za sebe ili nekog treeg prekomernu imovinsku korist. Uslovi. - Za postojanje zelenakog ugovora moraju se ispuniti sledei uslovi: (1) Oigledna nesrazmera. - Da bi se jedan ugovor mogao smatrati zelenakim, neophodno je postojanje oigledne nesrazmere izmeu onoga to jedna strana dobija i onoga to je drugoj strani dala ili uinila, ili se obavezala dati ili uiniti. Neophodno je da se radi o veoj i ozbiljnijoj ne-srazmeri, koja je takva da svakome u oi pada, jer neznatna odstupanja od vrednosti meusobnih prestacija nisu relevantna. Pri tome, za ocenu postojanja takve nesrazmere uzima se u obzir prometna vrednost uzajamnih prestacija u trenutku zakljuenja ugovora. (2) Nuda, teko materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomisle-nost ili zavisnost. - Za postojanje zelenakog ugovora potrebno je ustanoviti odreene subjektivne momente na strani iskorienog ugovomika, kao to su nuda, teko materijalno stanje, nedovoljno iskustvo, lakomislenost ili zavisnost, kao i da je iskorieni upravo pod uticajem tih subjektivnih momentata pristao na nesrazmeru u uzajamnim davanjima. (3) Namera iskoritavanja. - Kod zelenakog ugovora zahteva se da je zelena znao za navedene subjektivne momente iskorienog i da je te momente iskoristio kako bi za sebe ili za nekog treeg ugovorio prekomernu imovinsku korist. Namera iskoriavanja, kao subjektivni uslov, treba da postoji kod zelenaa, da bi jedan ugovor dobio obeleje zelenakog ugovora.12R Dejstvo. - S obzirom da se zelenakim ugovorom vrea ne samo naelo jednake vrednosti uzajamnih davanja, ve i naelo savesnosti i potenja i dobrih obiaja, logino je to se propisuje da je takav ugovor nitav (cl. 141. st. 1. ZOO), to povlai i mogunost primene svih sankcija na planu posledica nitavosti (l. 141. st. 2. ZOO).
Kod zelenakog ugovora se, iako kod nitavih ugovora nije mogua, predvia jedna vrsta konvalidacije. Naime, oteeni moe zahtevati da se njegova obaveza smanji na pravian iznos i sud jeovlacn da udovolji takvom zahtevu ako je to mogue, tako da ugovor sa odgovarajuom izmenom ostaje na snazi (l. 141. st. 3. ZOO). Takav zahtev oteeni moe podneti u roku od pet godina od zakljuenja ugovora (l. 141. st. 4. ZOO).
79
8. Ustupanje ugovora Pojam. - Ustupanje ugovora je ugovor kojim jedan ugovornik, uz pristanak svog saugovornika, ustupa svoj pravni poloaj u dvostranom ugovoru nekom treem licu, koje time postaje nosilac svih njegovih prava i obaveza iz tog ugovora. Na taj nain dolazi do promene jednog ugovor-nika u dvostranom ugovoru, dok predmet i osnov ugovora ostaju nepro-menjeni. Uslovi. - Za ustupanje ugovora moraju se ispuniti sledei uslovi: (1) Ugovor o ustupanju ugovora. - Za ustupanje ugovora neophodno je zakljuenje ugovora o ustupanju ugovora, koji se zakljuuje izmeu jednog ugovomika iz dvostranog ugovora, koji se naziva ustupilac, i treeg lica, koje se naziva prijemnik. Ugovor o ustupanju ugovora moe se zakljuiti na bilo koji nain, osim u sluaju kad je za ugovor koji se ustupa zakonom propisana odreena forma. U tom sluaju se i ugovor o ustupanju ugovora mora zakljuiti u toj istoj formi. (2) Predmet. - Ugovor o ustupanju ugovora mora imati svoj predmet, s tim to to nije sam ugovor, ve ustupioev pravni poloaj, koji obuhvata sva njegova prava i obaveze koje on ima na osnovu tog ugovora prema drugoj ugovornoj strani. (3) Pristanak druge strane. - Za ustupanje ugovora neophodan je i pristanak druge ugovorne strane na ustupanje ugovora (l. 145. st. 1. ZOO). Taj pristanak se trai zbog toga to se ustupanje ugovora tie i drugog saugovornika kome, s obzirom da prijemnik nije samo poverilac, ve i dunik, nije svejedno kakve su njegove imovinske prilike, lini i drugi kvaliteti.
Pristanak druge ugovorne stane moe se dati pre zakljuenja ugovora o ustupanju ugovora ili prilikom zakljuenja tog ugovora, ali i poto je ugovor o ustupanju ugovora ve zakljuen. Nain davanja pristanka ogranienje samo u sluaju kad se odnosi na ustupanje formalnog ugovora, jer je u tom sluaju pristanak punovaan samo ako je dat u formi koja je propisana za ustupljeni ugovor (l. 145. st. 3. ZOO).
Dejstvo. - Dejstvo ustupanja sastoji se u tome to ustupilac izlazi iz ustupljenog ugovora, a na njegovo mesto dolazi prijemnik. Sa ustupioca na prijemnika prelaze sva prava i sve obaveze (l. 145. st. 1. ZOO). Ipak, izvesna sporedna prava ne prelaze na prijemnika samim ustupanjem (npr. jemstvo, zaloga treih lica), osim ako jemac i zalogodavac pristanu da odgovaraju i za njega. Ustupilac odgovara prijemniku za punovanost ustupljenog ugovora (l. 146. st. 1. ZOO). Meutim, on mu ne jemi da e druga strana ispuniti
'-K Ljubisa Milocvi, nav. dclo, str. 95.
80
Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACtONO PRAVO
svoje obaveze, osim ako se na to posebno obavezao (l. 146. st. 2. ZOO). Ni svom saugovorniku iz ustupljenog ugovora ustupilac ne jemi za primaoca, osim ako je preuzeo takvu obavezu (l. 146. st. 3. ZOO). Druga strana moe istai prijemniku sve prigovore iz ustupljenog ugovora, kao i one koje ima iz drugih odnosa sa njim, ali ne i prigovore koje ima prema ustupiocu (l. 147. ZOO). VIII. OPTA DEJSTVA UGOVORA 1. Kakva su dejstva ugovora Obligacionopravno dejstvo ugovora. - Ugovor proizvodi odreena pravna dejstva, tj. prava i obaveze za odreena lica, s tim to u naem pravu ugovor ima samo obligacionopravna dejstva, jer raa samo obligaciona prava. Za stvarna prava ugovor je samo pravni osnov (iustus titulus), ne i nain sticanja (modus acquirendi). S obzirom na to, da bi se steklo neko stvarno pravo (npr. pravo svojine) nije dovoljan ugovor o njegovom prenosit, ve je neophodnan i odgovarajui nain sticanja (predaja, kod pokretnih, a upis u zemljine knjige, kod nepokretnh stvari). To je tzv. sistem tradicije (predaje), koji je usvojen u naem i nekim drugim pravima.
Stvarnopravno dejstvo ugovora. - U nekim pravnim sistemima, osim obligaciono-pravnog, ugovor ima i stvarnopravno dejstvo, to znai da moe izazvati i promen u stvar-nopravnim odnosima. Njime se prenose i stvarna prava pod uslovom daje stvar na koju se pravo odnosi individualna ili barem individualizovana. To je tzv. konsensualistiki sistem, koji je usvojen u Francuskom graanskom zakoniku, zakonicima nekih drugih zemalja koji su bili pod njegovim uticajem, kao i u anglosaksonskom pravu. Osobenost nemakog prava. - Osobeno reenje usvojeno je u Njemakom graanskom zakoniku, po kome su za prenos prava svojine potrebna dva ugovora. Jedan je obligacin i kauzalan (tzv. posao obavezivanja), a drugi je realan (stvarni) i apstraktan (tzv. posao raspolaganja), s tim to se zakljuivanjem drugog izvrava obaveza iz prvog ugovora.
47 (naslednici) ugovornih strana (l. 148. st. 2. ZOO). Oni nisu trea lica u pravnom smislu zato to na njih prelazi zao-stavtina ostavioca pa, samim tim, i prava i obaveze iz ugovora koje je on zakljuio. Naslednici se, dakle, smatraju ugovornim stranama u ugovorima koje su zakljuili njihovi prethodnici. S obzirom na to, ugovor, po pravilu, ne prestaje usled smrti ugovornika, ve nastavlja da proizvodi pravna dejstva prema naslednicima umrlog ugovornika. Ugovori koji ne proizvode dejstvo prema naslednicima ugovaraa. -Od pravila da ugovori prethodnika proizvode pravno dejstvo i na njihove naslednike odstupa se, najpre, (1) kod ugovora koji raaju obaveze koje nastaju s obzirom na line osobine koje od ugovornih strana ili line sposobnosti dunika (obligationes intuitu personae), a zatim i u sluaju (2) kad same ugovorne strane ogranie dejstva ugovora za ivota jedne od njih. U tom smislu je i zakonska odredba kojom se propisuje da "ugovor ima dejstvo i za univerzalne pravne sledbenike, izuzev ako je to drugo ugovoreno ili to drugo proizilazi iz prirode ugovora" (l. 148. st. 2. ZOO). (1) U sluaju smrti dunika ili poverioca s obzirom na ije line osobine je nastala obaveza, kao i u sluaju smrti dunika s obzirom na ije sposobnosti je nastala obaveza, dunikova obaveza ne prelaze na njegove naslednike, jer se izriito propisuje da takva obaveza prestaje da postoji. l29Ali, prestanak obaveze intuitu personae nema isto pravno dejstvo kod jednostranih i dvostranih ugovora. U sluaju prestanka obaveze intuitu personae usled smrti dunika ili poverioca, jednostrani ugovor
ostaje kao pravni akt koji vie ne proizvodi pravno dejstvo. Obaveza koju je on stvorio ne moe prei na naslednike, jer smru dunika s obzirom na ije line osobine ili sposobnosti je ona nastala, takva obaveza prestaje (npr. prestaje smru vlastodavca njegova obaveza da besplatno zastupa punomonika). Ali, dunikova obaveza prestaje i u sluaju smrti poverioca, s obzirom na ije line osobine je obaveza nastala (npr. prestaje smru poklonoprimca obaveza poklonodavca iz ugovora o poklonu), tako da u tom sluaju poverioevo potraivanje ne prelazi na njegove naslednike. Kod dvostranih ugovora se, u sluaju prestanka obaveze intuitu personae, postavlja pitanje staje sa obavezom druge strane. Zakon o obligacionim odnosima to pitanje posebno ne regulie, ali se ini da se u tom sluaju mogu shodno primcniti odredbe o nemogunosti izvrenja kod dvostranih ugovora (l. 137-138. ZOO).
2. Dejstva ugovora meu ugovaraima i njihovim naslednicima Dejstva ugovora meu ugovaraima. Ugovor proizvodi prava i obaveze, pre svega, za ugovorne strane (l. 148. st. 1. ZOO), s tim to se ugovornom stranom smatraju ne samo lica koja u zakljuenju ugovora uestvuju neposredno, ve i ona koja ga zakljuuju posredno, preko zastupnika. Ostala lica smatraju se tzv. treim licima, za koja ugovor ne proizvodi ni prava ni obaveze. Za njih je ugovor tui posao koji im ne moe ni koditi ni koristiti (Res inter alios acta aliis eque nocere eque prodesse potest). Dejstvo ugovora prema naslednicima ugovaraa. - Dejstva ugovora prostiru se na jo jednu kategoriju lica koja ni na koji nain nisu uestvovala u njegovom zakljuenju, ali se, ipak ne smatraju treim licima. To su univerzalni pravni sledbenici
(2) Mogue je da i obaveze koje, inae, nisu vezane za line osobine koje od ugovornih strana ili line sposobnosti dunika, ne prelaze na naslednike ugovornih strana. Do toga moe doi u sluaju kad se ugovornici dogovore da se ogranii dejstvo ugovora na trajanje ivota jednog ili dru'-y l. 359. Zakona o obligacionim odnosima.
82 gog ugovornika, tj. ako iskljue mogunost univerzalne sukcesije prava i obaveza iz ugovora (npr. kod ugovora o zakupu nepokretnosti ugovomici se sporazumeju da e ugovor vaiti samo za ivota zakupca ili zakupoda-vca). Takva mogunost najee dolazi do izraaja kod trajnih obligacio-nih odnosa. Ali, kad oni prestanu, pojedina periodina potraivanja koja su bila dospela pre smrti poverioca, prelaze na naslednike umrlog, kao to i periodine dospele obaveze prelaze na naslednike dunikove. 3. Ugovor u korist treeg Pojam. - Ugovor u korist treeg je takav ugovor kojim se jedna ugovorna strana obavezuje drugoj da odreenu inidbu izvri treem licu, tako da trei stie sopstveno i neposredno pravo da od dunika zahteva ispunjenje ugovora u svoju korist. 130 Kod ugovora u korist treeg uestvuju tri lica: (1) ono koje obeava da e uiniti neto treem (obeavalac, dunik, promitent); (2) ono kome se takvo obeanje daje (stipulant, promisar, ugovara koristi za treeg); (3) ono u iju korist se neto ugovara (korisnik, trei, beneficijar). Inae, u naem pravu se izriito predvia da se ugovorom moe ustanoviti pravo u korist treeg lica (l. 148. st. 3), mada ono proizilazi i iz naela autonomije volje. Nastanak. - Za nastanak ugovora u korist treeg potrebno je da se postigne sporazum izmeu stipulanta i promitenta, dok tree lice u zakljuenju ugovora uopte ne uestvuje. Za nastanak ugovora nije potrebna ni njegova saglasnost, ni njegova poslovna sposobnost. To moe biti i budue lice, tj. i lice koje jo nije roeno, odnosno preduzee koje jo nije osnovano. Ali, tree lice, u svakom sluaju, mora da bude odreeno ili bar odredivo. Dejstvo. - Iako u njegovom zakljuenju uestvuju samo dva lica, kod ugovora u korist treeg nastaju tri grupe odnosa: (1) odnos izmeu stipulanta i promitenta; (2) odnos izmeu stipulanta i beneficijara); (3) odnos izmeu promitenta i beneficijara. (1) Odnos izmeu stipulanta i promitenta. - Ovaj odnos moe imati razliitu sadrinu, to zavisi od vrste ugovora, jer se svaki ugovor, unoenjem klauzule "u korist treeg", moe zakljuiti .kao ugovor u korist treeg. Unoenje takve klauzule ne iskljuuje pravo stipulanta da od promitenta zahteva ispunjenje dugovane inidbe, s tim to je ne moe traiti
i3n ij sluaju kad stipulant i promilenl ugovore da e trei samo primiti ispunjenje obaveze, bez prava da zahteva njeno izvrenje, nc nastaje pravi, ve tzv. nesavreni (nepotpuni) ugovor u korist treeg ili tzv. domiciliranje ugovora, kod kojeg je trei samo ovlasccn da pnmi ispunjenje, ali nc stie nikakvo pravo prema promitentu.
48 za sebe, ve za korisnika (l. 149. st. 2. ZOO). S druge strane, ako korisnik odbije korist koja mu je namenjena, ili je stipulant opozove, ta korist pripada stipulantu, ako to drugo nije ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla (l. 152. ZOO). (2) Odnos izmeu stipulanta i korisnika. Izmeu stipulanta i korisnika postoji neki pravni odnos koji objanjava zato stipulant ugovora sa promitentom neku inidbu u korist treeg. To moe biti isplata duga, davanje zajma ili elja da mu se uini poklon. To je, inae, njihov interni odnos, koji se ne tie promitenta. Pored toga, odnos izmeu stipulanta i korisnika karakterie i to stoje stipulant ovlaen na opoziv ili izmenu koristi, s tim to to moe uiniti sve do trenutka dok trei ne izjavi da prihvata ono stoje ugovoreno u njegovu korist (l. 150. st. 1. ZOO). (3) Odnos izmeu promitenta i korisnika. - U odnosu izmeu promitenta i korisnika promitent ima poloaj dunika, a korisnik poloaj poverioca. Korisnik ima sopstveno i neposredno pravo da od promitenta zahteva ono to je ugovorom za njega odreeno. Meutim, pravo korisnika da trai ispunjenje inidbe od promitenta, iako je sopstveno (nije izvedeno iz prava stipulantovog), zasniva se na ugovoru u korist treeg, tako da njegova sudbina zavisi od tog ugovora. Promitent moe istai korisniku sve prigovore koji proistiu iz samog ugovora kojim je ugovorena korist za treeg (tzv. objektivne prigovore) a koje ima i prema stipulantu (l. 151. ZOO), kao to su prigovor nevanosti ugovora, prigovor neispunjenja ugovora ili prigovor neurednog ispunjenja. Pored njih, promitent moe istai korisniku i prigovore line prirode koje ima prema njemu iz nekog drugog pravnog odnosa s njim (npr. prigovor kompenzacije), ali ne i line prigovore koje ima prema stipulantu iz nekog drugog pravnog odnosa s njim. Glava etvrta PROUZROKOVANJE TETE l. OPTA NAELA I. Prouzrokovanje tete drugome kao izvor obUgacionog odnosa Pojam. Prouzrokovanje tete drugome predstavlja poseban izvor obligacija kod kojeg obligacioni odnos nastaje iz same injenice daje teta prouzrokovana drugome. Subjekti tog odnosa su tetnik, kao lice koje je tetu prouzrokovalo, oteeni, kao lice kome je teta prouzrokovana, a u
Prof, dr Dorile Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
84
Prof. dr Dorde Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
odreenim sluajevima i odgovorno lice, kao lice koje tetu nije prouzrokovalo, ali za nju odgovara. Njegovu sadrinu ine obaveza tetnika da prouzrokovanu tetu nadoknadi i pravo oteenog da od njega zahteva naknadu. Zabrana prouzrokovanja tete drugome. - Da bi se izbeglo prouzrokovanje tete drugome, neophodno je paljivo ponaanje. Takvo ponaanje nalazu lanovima drutvene zajednice ne samo moralne, ve i pravne norme. U svim pravnim sistemima postoji opta zabrana prouzrokovanja tete drugome (neminem leadere), koja se najee izrie posredno, tj. kroz nametanje obaveze licu koje je tetu prouzrokovalo daje nadoknadi. Meutim, u naem pravu se zabrana koenja izrie ne samo posredno, ve i neposredno, jer se ve u osnovnim naelima Zakona o obliga-cionim odnosima predvia: "Svako je duan da se uzdri od postupka kojim se moe drugome prouzrokovati teta" (l. 16).
Nedoputeno je i samo izazivanje opasnosti znatnije tete po druge, jer se svakome priznaje pravo da, pod odreenim uslovima, zahteva od suda da naredi uklanjanje izvora opasnosti od tete, odnosno prediizimanje odgovarajuih mera za spreavanje njenog nastanka (l. 156. ZOO).
2. Vrste odgovornosti za prouzrokovanu tetu Neugovorna i ugovorna odgovornost. - Neugovorna odgovornost nastaje bez posebnog pravnog odnosa izmeu tetnika i oteenog a zbog povrede opte (apsolutne) zabrane prouzrokovanja tete drugome. Nasuprot tome, ugovorna odgovornost pretpostavlja postojanje posebnog pravnog odnosa izmeu tetnika i oteenog i povredu obaveze koja proizilazi iz tog pravnog odnosa, odnosno posebne (relativne) zabrane prouzrokovanja tete drugome.131 Slinost i razlike izmeu ncugovorne i ugovorne odgovornosti. -Zajedniko je i neugovornoj i ugovornoj odgovornosti da i jedna i druga raaju obavezu naknade tete. Ali, izmeu njih postoje i znaajne razlike, koje se ogledaju u sledeem: (1) Obaveza naknade tete je kod neugovorne odgovornosti jedina i osnovna obaveza tetnikova, dok je kod ugovorne odgovornosti osnovna dunikova obaveza isplata duga, a obaveza naknade tete nastaje tek ako dunik uopte ne ispuni ili ne ispuni onako kako je preuzeo svoju ugovornu obavezu. Obaveza naknade tete predstavlja kod ugovorne odgovornosti sekundarnu obavezu, koju dunik duguje pored osnovne obaveze, s tim to, u sluaju raskida ugovora, ona moe u svemu da zameni osnovnu obavezu.
zi Najee je to ugovorni odnos, po kome je ona i dobila svoj naziv, ali moe bili i neki drugi odnos npr. odnos iz slicanja bc2 osnova, jednostrane izjave volje, poslovodstva bez naloga), tako da naziv ugovorna odgovornost nije najadekvalniji.
49 (2) Neugovorna odgovornost je ira od ugovorne kako u pogledu subjekta, tako i u pogledu osnova odgovornosti. Kod neugovorne odgovornosti odgovaraju za tetu i lica koja ne poseduju potpunu poslovnu sposobnost (deliktna sposobnost stie se sa navrenih etrnaest godina ivota), kao i podstreka i pomaga, a postoji i odgovornost za drugog. Pored toga, kod neugovorne odgovornosti odgovara se i po osnovu krivice (za tetu prouzrokovanu svojom radnjom, kao i u nekim sluajevima odgovornosti za radnje drugog) i bez krivice (za tetu prouzrokovanu upotrebom opasne stvari ili obavljanjem opasne delatnosti), dok se kod ugovorne odgovornosti, po pravilu, odgovara po osnovu krivice. (3) Neugovorna odgovornost je regulisana propisima imperativnog karaktera, tako da se ne moe sporazumom tetnika i oteenog unapred iskljuiti ili ograniiti, to je, inae, mogue kod ugovorne odgovornosti. (4) Kod neugovorne odgovornosti duguje se potpuna naknada tete, dok se kod ugovorne odgovornosti duguje predvidljiva teta,a samo u sluaju prevare ili namernog neispunjenja, kao i neispunjenja zbog krajnje nepanje, poverilac ima pravo zahtevati od dunika naknadu celokupne tete koja je nastala zbog povrede ugovora, bez obzira na to to dunik nije znao za posebne okolnosti zbog kojih je ona nastala. (5) Razlika postoji i u pogledu poetka zastarevanja, (kod neugovorne odgovornosti zastarevanje poinje tei od trenutka kad oteeni sazna za tetu i tetnika, a kod ugovorne odgovornosti od dospelosti potraivanja za isplatu), kao i u pogledu rokova zastarelosti (kod neugovorne odgovornosti potraivanje naknade tete zastareva u roku od tri godine od dana kad je oteeni saznao za tetu i tetnika, s tim stoje krajnji rok zastarelosti pet godina od kada je teta nastala, dok potraivanje naknade tete nastale povredom ugovorne obaveze zastareva za vreme odreeno za zastarelost te obaveze). Pravno regulisanje. - Poseban odeljak Zakona o obligacionim odnosima posveenje pravilima o prouzrokovanju tete, koja se, inae, odnose na neugovomu odgovornost. Tim pravilima se pripisuje opti karakter (lex generalis), jer se ona primenjuju i na ugovornu odgovornost, ukoliko ne postoje posebna pravila (lex specialis) sadrana u glavi o dejstvima obaveza, odnosno u glavama koje sadre odredbe o pojedinim ugovorima (l 269. ZOO).
86
Prof. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
3. Osnovi odgovornosti Pojam. - Pod osnovom odgovornosti podrazumeva se razlog zbog kojeg se odgovara za tetu, odnosno ideja koja odgovornost za tetu razumno i uopteno opravdava.132 Osnovi. - U savremenom pravu graanskopravna odgovornost za tetu ne zasniva se na jednom, ve na vie osnova odgovornosti, s tim to svaki od tih osnova odgovornosti ima posebno podruje svog vaenja. Osnovi odgovornosti su: krivica, stvoreni rizik i pravinost, tako da graanskopravna odgovornost moe biti trojaka: (1) odgovornost zbog krivice; (2) odgovornost zbog stvorenog rizika; i (3) odgovornost zbog pravinosti. a) Odgovornost zbog krivice (subjektivna odgovornost) Nastanak. - Krivica tetnikova predstavlja najstariji i najjai razlog graanskopravne odgovornosti. Ona je to bila i u dalekoj prolosti, a i danas je zadrala svoje vano mesto. Inae, princip odgovornosti po osnovu krivice ili princip subjektivne odgovornosti postao je suveren princip graanskopravne odgovornosti tek u prvim godinama 19. veka. Dokazana i pretpostavljena krivica. - U poetku se odgovornost za tetu zasnivala na dokazanoj krivici tetnikovoj, to znai da je oteeni trebao da dokae da je tetnik kriv. Samo se ugovorna odgovornost zasnivala na pretpostavljenoj krivici. Meutim, graanski zakonici nekih bivih socijalistikih zemalja predviaju da se i neugovorna odgovornost zasniva na pretpostavljenoj krivici, stoje stanovite koje je usvojeno i u Zakonu o obligacionim odnosima, (l. 154. st. 1). Domen primene. - Podruje odgovornosti po osnovu krivice i danas je veoma iroko, jer se po osnovu krivice odgovara u sledeim sluajevima: (1) za svoje tetne radnje, (2) u nekim sluajevima odgovornosti za tetne radnje drugog (odgovornost roditelja, odnosno staratelja maloletnih lica starijih od sedam godina) i (3) kod ugovorne odgovornosti, tj. kad dunik ne ispuni svoju obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem. b) Odgovornost zbog stvorenog rizika (objektivna odgovornost) Nastanak. - U uslovima velike tehnike revolucije krivica se pokazala kao nedovoljan osnov celokupne graanskopravne odgovornosti, tako da je morala biti priznata mogunost da odgovornost nastupi i nezavisno od krivice. S obzirom da pretpostavlja postojanje dva objektivna
U2 Jakov
50 uslova (tetu i uzronu vezu), takva odgovornost se naziva objektivnom odgovornou. Sutina objektivne odgovornosti nije u tome da tetnik odgovara bez krivice, ve nezavisno od krivice. On je, najee, i kriv za tetu, ali se njegova odgovornost ne objanjava krivicom, ve njegovom obavezom da snosi rizik tete. Domen primene. - Za razliku od odgovornosti po osnovu krivice koja u savremenom pravu predstavlja osnovno pravilo, objektivna odgovornost ini izuzetak. Podruje objektivne odgovornosti predstavljaju: (1) tete od opasnih stvari i opasnih delatnosti (l. 154. st. 2. ZOO) i (2) drugi sluajevi u kojima se zakonom predvia da se odgovara bez obzira na krivicu (l. 154. st. 3. ZOO). c) Odgovornost po osnovu pravinosti Pravinost kao korektiv. Pravinost ima ulogu korektivnog osnova odgovornosti,133 koji dolazi do izraaja u onim sluajevima naknade tete koji nisu obuhvaeni ni krivicom tetnikovom, ni stvorenim rizikom. Sluajevi. - S obzirom na to da li je teta prouzrokovana protivprav-nom ili pravno doputenom radnjom, razlikuje se: (1) odgovornost po osnovu pravinosti u uem i (2) odgovornost po osnovu pravinosti u irem smislu. 134 (1) Odgovornost po osnovu pravinosti u uem smislu. - Ova odgovornost pretpostavlja tetu prouzrokovanu protivpravnom radnjom, s tim to obuhvata odgovornost neodgovornih lica za tetu koju ona prouzro-kuju drugom (l. 169. st. 1. ZOO),135 kao i odgovornost roditelja maloletnih tetnika koji su, inae, sposobni za rasuivanje (l. 169. st. 2).136 (2) Odgovornost po osnovu pravinosti u irem smislu. Ova odgovornost podrazumeva tetu prouzrokovanu pravno doputenim postupcima, koje oteeni mora da trpi, jer nema pravo na odbranu (npr. lica ija su dobra rtvovana da bi se zadovoljio preteniji ili javni interes, kao stoje to sluaj sa tetama izazvanim u stanju krajnje nude, usled eksproprijacije, zbog progona i traenja svojih stvari na tuem zemljitu i dr.). Tu spada i teta koju neko trpi rtvujui dobrovoljno neko svoje dobro da bi otklonio opasnost koja preti drugome (npr. da bi izbegao gaenje deteta, voza automobila skrene sa puta),
Radii, nav. dclo, sir. (91.
Ljubia Milocvi, nav. dclo, sir. 154. Jakov Radii, nav. dclo, sir. 195. 135 tetnik koji jc neodgovoran (nesposoban za rasuivanje) moe, po osnovu pravinosti, odgovarati za tetu uz ispunjenje dva uslova: (I) da se naknada nc moe dobili od lica koje jc bilo duno da vodi nadzor nad njim, i (2) da jc materijalno stanje tetnika znatno povoljnije od materijalnog stanja oteenika. 136 Roditelji, iako nisu krivi, odgovaraju za tetu koju prouzrokuje maloletnik koji jc sposoban za rasuivanje uz ispunjenje dva uslova: (1) da maloletnik nije u stanju daje naknadi, i (2) daje materijalno .slanje roditelja povoljnije od materijalnog slanja oteenog.
86
4. Uslovi odgovornosti Pojam. - Uslovi odgovornosti su pretpostavke, odnosno injenice koje moraju biti ispunjene da bi neko bio podvrgnut graanskopravnoj odgovornosti. Stalni i varijabilni uslovi. - Uslovi odgovornosti nisu uvek isti, ve zavise od vrste odgovornosti. Pri tome, jedni se zahtevaju kod svih, a drugi samo kod odreenih vrsta odgovornosti. Prvi su stalni, obavezni ili opli, a drugi varijabilni ili posebni. U stalne spadaju teta i uzrona veza izmeu nje i tetnikove radnje. Varijabilni su krivica tetnikova i protivpravnost njegove radnje. II. ODGOVORNOST PO OSNOVU KRIVICE Za nastanak odgovornosti po osnovu krivice moraju se ispuniti kako obavezni (teta i uzrona veza), tako i svi varijabilni uslovi odgovornosti (krivica i protivpravna radnja). A. TETA 1. Pojam tete Zakonodavstvo. - Najvei broj graanskih zakonika uopte ne de-fine pojam tete. Zakon o obligacionim odnosima je, u tom pogledu, izuzetak. Ali, ni on ne sadri sveobuhvatnu definiciju pojma tete, ve samo odreuje vrste tete propisujui da je teta "umanjenje neije imovine (obina teta), i spreavanje njenog poveanja (izmakla korist), kao i nanoenje drugome fizikog ili psihikog bola ili straha (nematerijalna teta)" (l. 155). Pravna teorija. - Pravna teorija uglavnom se bavila pojmom imovinske tete, koja se defmie kao umanjenje imovine. Meutim, pojam tete u naem pravu ima ire znaenje, jer obuhvata ne samo utrb (povredu, umanjenje) imovinskih, ve i utrb neimovinskih dobara. Osim toga, on se ne svodi na utrb iskljuivo subjektivnih prava, nego obuhvata i pravno zatiene interese.137 S obzirom na to, pod tetom u pravnom smislu po117
51 Materijalna (imovinska) teta predstavlja povredu materijalnih dobara nekog lica (npr. oteenje ili unitenje neije stvari, izdaci prouzrokovani telesnom povredom, oteenjem zdravlja ili smru nekog lica). Ona se tie onoga to oteeni ima. Nematerijalna (neimovinska, moralna) teta predstavlja povredu linih dobara nekog lica (npr. povreda neije slobode, asti ugleda ili nanoenje nekome fizikih ili duevnih bolova ili straha). Ona se tie onoga to oteeni jeste. Obina teta i izmakla korist. - Obina, stvarna, prosta ili pozitivna teta (damnum emergens) predstavlja povredu neega to ve postoji, tj. povredu imovine, prava i linosti nekoga (npr. oteenje ili unitenje stvari, trokovi koji se ine da se otklone tetne posledice po svoja materijalna dobra ili linost, kao to su trokovi leenja). Izmakla korist, izmakla dobit ili negativna teta (lunim cessans) je teta koju neko trpi zato to je tuom protivpravnom radnjom spreen da stekne odreenu imovinsku korist (npr. zarada koju je taksi voza izgubio za vreme dok nije mogao da radi zbog opravke automobila koji je oteen krivicom tetnikovom). Pri oceni visine izmakle koristi nije merodavno ono to oteeni oekuje, nego objektivna mogunost sticanja dobiti. U tom smislu se i u Zakonu o obligacionim odnosima propisuje da u obzir dolazi samo "dobitak koji se mogao osnovano oekivati, prema redovnom toku stvari ili prema posebnim okolnostima, a ije je ostvarenje spreeno etnikovom radnjom ili proputanjem" (l. 189. st. 3). Ovu podelu tete Zakon o obligacionim odnosima pominje ne samo kod pojma tete (l. 155), ve i kod odreivanja obima naknade materijalne tete (l. 189).
Neposredna i posredna teta. - Neposredna je ona teta koja se javlja kao direktna posledica tetne radnje, dok je posredna teta ona koja se javlja kao indirektna posledica tetne radnje, odnosno druge tete (npr. slomljeno staklo na prozoru stana je neposredna
]iit
Jakov Radii, nav. delo, str. 198.
Bogdan Loza, Obligaciono pravo, Opli dio, Beograd, 2000, sir. 198; Jakov Radii, nav. dclo.slr. 198.
drazumeva se "svaki utrb nekog pravno zatienog dobra, odnosno interesa, koji nastaje mimo volje pogoenog lica, i koji je neko duan da nadoknadi". i3 2. Vrste teta Materijalna i nematerijalna teta. - S obzirom na karakter po-vreenog dobra, teta moe biti materijalna (imovinska) i nematerijalna (neimovinska, moralna).
teta, a parket koji je u stanu oteen zbog ulaska atmosferske vode kroz prozor je posredna teta; gubitak zarade i svaki vid izmakle dobiti predstavljaju sluajeve posrednih teta). Pozitivan i negativan interes. - Pozitivni interes (teta zbog neispunjenja) je gubitak koji nastaje zbog neispunjenja ili rdavog ispunjenja ugovorne obaveze. Naknadom ove tete oteeni treba da se dovede u imovinsko stanje u kome bi se nalazio daje ugovor izvren kako je i ugovoreno. Negativni interes (teta zbog poverenja) predstavlja gubitak koji je neko pretrpeo usled verovanja u tuu izjavu volje, odnosno u ostvarenje ugovora. Naknadom ove tete oteeni treba da se dovede u imovinsko stanje u kome bi se nalazio da nije verovao u odreenu izjavu volje ili ostvarenje ugovora. Ona dolazi u obzir u sluaju kad je poniten ugovor koji je nitav ili rusljiv, kao i u sluaju kad su voeni pregovori za zakljuenje ugovora.
Predvidljiva i nepredvidljiva teta. - Predvidljiva je ona teta koju je dunik (tetnik) u vreme zakljuenja ugovora morao predvideti kao moguu posledicu povrede ugovora, a s obzirom na injenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti
86
poznate (l. 266. st. 1. ZOO), dok je nepredvidljiva ona teta koju tetnik nije morao predvideti u vreme zakljuenja ugovora. Bitna je, kao to se vidi, objektivna, a ne subjektivna mogunost predvianja tete. Ova podela dolazi do izraaja kod ugovorne odgovornosti, jer kod takve odgovornosti dunik odgovara samo za predvidljivu tetu. Ipak, u sluaju prevare ili namernog neispunjenja, kao i neispunjenja zbog krajnje nepanje, dunik i kod ugovorne odgovornosti duguje potpunu naknadu tete (l. 266. st. 2. ZOO). Pored toga, ogranienje odgovornosti na predvidljivu tetu dolazi do izraaja i kod odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom (l. 179. st. 2. ZOO), kao i kod odgovornosti zbog uskraivanja neophodne pomoi (l. 182. st. 1. ZOO). B. UZRONA VEZA Pojam. - Pod uzronom vezom ili odnosom kauzalnosti podrazume-va se odnos izmeu dve pojave od kojih je jedna uslovljena drugom. Takav odnos treba da postoji izmeu protivpravne radnje tetnikove i nastale tete da bi tetnik bio odgovoran za tetu. Drugim recima, protivpra-vna radnja treba da predstavlja uzrok tete, a teta treba da se javlja kao posledica protivpravne radnje. U tom smislu i Zakon o obligacionim odnosima obavezuje na naknadu samo onoga ko "prouzrokuje" tetu (l. 154. st. 1). Teret dokaza daje tetnik prouzrokovao tetu je na oteenom. Ali, ako se radi o teti koja je nastala u vezi sa opasnom stvari ili opasnom delat-nou, postoji zakonska pretpostavka da teta potie od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokae da one nisu bile uzrok tete (l. 173. ZOO). Uzrona veza je, inae, objektivna kategorija, tj. jedan isto objektivni odnos. Za sud je to jedno praktino pitanje, koje on reava uvek kad odluuje o zahtevu za naknadu tete. Meutim, uzronom vezom bavi se i pravna teorija, koja nastoji da postavi kriterijume za utvrivanje uzrone veze.
Prirodna i tzv. pravna uzroenost. - Pojmom uzrone veze bave se i prirodne nauke i filozofija, koje su izgradile svoj pojam uzroka. Meutim, filozofski (logiki) pojam uzroka nije podesan za odreivanje odgovornog lica, tako da se u pravu pribeglo njegovom suavanju. To je dovelo do tzv. pravnog ili juristikog kauzaliteta, koji je znatno ui od pojma uzroka u filozofskom smislu. Teorije o uzronoj vezi. - Iako je pravna teorija pokazivala poseban interes za problematiku uzrone veze, nastojei da odredi kriterijume za njeno iznalaenje, jo uvek ne postoji neko opteprihvaeno shvatanje o tome ta se u pravu pod uzronom vezom po-drazumeva. S obzirom na to, razumljivo je to su razliita shvatanja pravnih pisaca, rezultirala mnotvom teorija o uzronoj vezi, od kojih se najee pominju teorija uslova, teorija neposrednog i posrednog prouzrokova nj a, kao i teorija adekvatne uzronosti. U svim tim teorijama prisutno je nastojanje da se ogranii prevelika odgovornost koja bi proizlazila iz filozofskog uenja o uzronoj vezi, odnosno da se osujeti pravna odgovornost i za najudaljenije posledice ovekove radnje.139
52 Prema toj teoriji, uzrokom tete smatra se samo onaj dogaaj ijem redovnom dejstvu odgovara konkretna teta, tj. koji je adekvatan teti. Neinjenje kao uzrok tete. - U pravnom smislu se i neinjenje, tj. neradnja ili proputanje moe smatrati uzrokom tete. Ono, meutim, nema znaaj uzroka u svakom sluaju, ve samo ako su ispunjeni odreeni uslovi, i to: (1) daje lice o ijem neinjenjuje re bilo duno da tetu od drugoga odgovarajuom merom otkloni, s tim to izvor obaveze na injenje moe biti zakon, obiaj, staleka pravila ponaanja, ugovor ili po-verenje; (2) da je to lice bilo u mogunosti da odgovarajuim injenjem tetu sprei ili bar umanji.140 C. KRIVICA 1. Pojam krivice i sposobnost za krivicu Pojam. - Pod krivicom se podrazumeva negativna ocena vrednosti ovekovog ponaanja, jer se kae da krivo postupa onaj ko sebi doputa ponaanje koje je trebao i morao da izbegne.'4' U tom smislu se i za lice
Jakov Radii, nav. delo, str. 206. Jakov Radii, nav. delo, str. 210. Jakov Radii, nav. delo, str. 214.
l3y tw Ml
koje drugome prouzrokuje tetu kae da je krivo ako se nije rukovodilo onim naelima koja su za njega morala biti merodavna na temelju obliga-cionog odnosa koji postoji izmeu njega i oteenog, ili na temelju optih pravila koja ureuju zajedniki ivot ljudi.112 Inae, iako se krivica pominje jo u tekstovima iz rimskog prava, sve do danas nije stvoren jedinstven pojam krivice, koji je opteprihvaen. Ni u zakonskim tekstovima se krivica uopte ne definie, ve se upotrebljava kao pojam koji je opte poznat.
Odnos krivice i protivpravnc radnje. - Krivica pretpostavlja protivpravno ponaanje tetnikovo, tako da se pitanje da li je on kriv postavlja tek kad se utvrdi da je on objektivno protivpravno postupao. Poto protivpravna radnja ini pretpostavku krivice, neki autori ih potpuno poistoveuju, jer zakljuuju da se krivica sastoji iz injenja koje je pravno nedoputeno. Takvo definisanje krivice je pogreno, jer su protivpravna radnja i krivica dva posebna uslova odgovornosti. Protivpravna radnja je objektivni, a krivica subjektivni uslov imovinske odgovornosti. Krivica je ocena koja se tie umnog ponaanja odreenog lica, koje podrazumeva psihiki odnos izvrioca protivpravne rade prema toj radnji i prema teti kao njenoj posledici. Ona nije fizika, nego duhovna radnja nekog lica, koja prethodi fizikoj radnji, podstie je i njome upravlja. 1"3 Krivica se, dodue, ispoljava u protivprcivnoj radnji, ali se sa njom ne poistoveuje (npr. pogreno je rei daje neko kriv zbog loga to je drugom pocepao knjigu ili stoje otetio tui automobil; on je kriv zbog toga Stoje odluio da pocepa knjigu, odnosno stoje proputanjem dune panje dopustio da doe do oteenja automobila).
Od brojnih teorija o uzronoj vezi najznaajnija je teorija adekvatne uzronosti koja je, kao najrasprostranjenije uenje o uzronoj vezi, prihvaena i u naem pravu.
Sposobnost za krivicu. - Radnja kojom je teta prouzrokovana moe se upisati u krivicu samo licu ije je duevno stanje normalno, tj. samo licu koje je sposobno za
86
rasuivanje. Takvim se smatra ono lice koje je u stanju da razumno postupa, odnosno koje je u stanju da shvati znaaj i domaaj svojih postupaka i da njima upravlja. S obzirom na to, lica nesposobna za rasuivanje ne mogu biti proglaena krivim za svoje radnje, pa samim tim ni odgovorna za prouzrokovanu tetu. Nisu sposobni za rasuivanje, u prvom redu, maloletnici do navrene sedme godine ivota (l. 160. st. 1. ZOO). I za maloletnike izmeu sedme i etrnaeste godine postoji zakonska pretpostavka da su nesposobni za rasuivanje, osim ako se dokae da su pri prouzrokovanju tete bili sposobni za rasuivanje (l. 160. st. 2. ZOO). Pored navedenih, nesposobna su za rasuivanje i punoletna lica koja su duevno bolesna ili zaostalog umnog razvoja (l. 159. st. 1. ZOO).144
i Isto. 14-' Jakov Radii, nav. delo, sir. 215. '-'4 Slanje nesposobnosti za rasuivanje moe nekad biti i prolazno (na prinicr, kad lice opijeno alkoholom ili drogom zaspi u situaciji kad jc trebalo da ostane budno). Ako je takvo slanje prouzrokovano od strane lica koje se u njemu nalazi, ono jc odgovorno za tetu, osim ako dokae da nije svojom krivicom dospeo u takvo stanje (l- 159. st. 2. ZOO). Ali, ako jc u to stanje dospeo tuom krivicom, za tetu e odgovarati onaj ko ga jc u lo stanje doveo (l. 159. st. 3. ZOO).
Prof. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 53 Pri oceni panje koju treba ispoljiti da bi se izbeg/a krivica u obfiku nehata pri-menjuje se subjektivno ili objektivno merilo. Naem pravu odgovara objektivno merilo za nehat, to znai da nepanja postoji uvek kad neko prouzrokuje tetu zato to nije bio paljiv onoliko koliko je trebalo da bude prema prosenom standardu panje. Kod ugovorne odgovornosti objektivno merilo proizlazi iz odredbe kojom se od ugovomika trai da se jedan prema drugom odnose s panjom "dobrog privrednika", odnosno "dobrog domaina" i "dobrog strunjaka" (l. 18. ZOO).
Stepenovanje nehata. - Nehat nema uvek isti intenzitet, tako da se moe stepenovati. Zakon o obligacionim odnosima poznaje tri stepena nehata: (1) grubu nepanju, (2) obinu nepanju i (3) odsustvo panje koja se poklanja vlastitim stvarima. Osnovno je stepenovanje nehata na grubu i obinu nepanju, ali se to razlikovanje, s obzirom daje isto kvantitativno, ne moe precizno defmisati. Mnogi pisci odreuju samo pojam grube nepanje, dok obinu nepanju odreuju samo negativno, tj. kao kao svaku nepanju koja nije gruba. (i) Gruba ili krajnja nepanja (culpa lala). - Ovaj stepen nehata postoji u sluaju kad se zanemaruju najelementarniji zahtevi opreznosti, kad
S druge strane, za maloletnike koji su navrili etrnaest godina ivota postoji zakonska pretpostavka da su sposobni za rasuivanje, tako da odgovaraju prema optim pravilima odgovornosti za tetu (l. 160. st. 3. ZOO). 2. Oblici krivice Razlikuju se dva oblika krivice: umiljaj i nehat. U graanskom pravu, za razliku od krivinog, ovo razlikovanje nema neki vei praktini znaaj. Ipak, odgovornost za umiljajnu je u izvesnoj meri stroa nego za nehatnu krivicu. Uz to, odgovornost za nehatno izazvanu tetu moe se ugovorom iskljuiti, to nije sluaj i sa umiljajno prouzrokovanom tetom. a) Umiljaj (dolus) Umiljaj je vrsta tee krivice koja se jo naziva zla namera ili prosto namera. On postoji kod lica koje svesno i voljno priinjava tetu drugome. b) Nehat ili nepanja (culpa) Pojam. - Nehat je vrsta blae krivice u poreenju sa umiljajem, jer onaj koji nehatno nanosi tetu drugome ini to bez vlastitog htenja. Uprkos tome, nehatno ponaanje nije sluajno, nego skrivljeno, jer je onaj koji se tako ponaao zanemario neophodnu panju. Jer, da se drukije ponaao, tetu bi predvideo i izbegao.
94
se ne vodi rauna ni o onome to bi u datim okolnostima moralo biti jasno svakome. Kod nas se obino kae da je grubo nepaljiv onaj ko se ne ponaa ni kao iole paljiv ovek. (2) Obina ili prosta nepanja (culpa levis). - T je onaj stepen nehata koja je manja od prosene panje (panja dobrog privrednika ili dobrog domaina), odnosno od panje dobrog strunjaka. Praktini znaaj razlikovanja izmeu obine i grube nepanje ogleda se u tome to se odgovornost za grubu nepanju izjednauje sa odgovornou za umiljajno izazvanu tetu (culpa lata dolo aequiparatur). Pored toga, neki dunici (npr. poklonodavac, poslugodavac) odgovaraju samo za tetu prouzrokovanu namemo ili grubom nepanjom. (3) Panja koja se pokazuje u sopstvenim poslovima (diligentia quam in suis). - Od lica koja drugima ine besplatnu uslugu (npr. ostaviprimci) zahteva se da se prema dobrima primaoca usluge odnose s panjom koju poklanjaju sopstvenim poslovima, to nije objektivno, ve subjektivno merilo za nepanju (culpa levis in concreto). D. PROTIVPRAVNOST TETNE RADNJE 1. Pojam protivpravnosti i stanovite Zakona o obligacionim odnosima Pojam. - Protivpravnost u najirem pravnom smislu oznaava negaciju prava, dok u obligacionom pravu ima neto ue znaenje, jer oznaava ponaanje kojim se kre norme koje, direktno ili indirektno, treba da spree nanoenje tete drugome. Pri tome, protivpravnom radnjom kre se, najpre, pravne zabrane ili zapovesti, nezavisno od toga da li su sadrane u normama graanskog, krivinog, radnog ili neke druge grane prava. Dovoljno je da je prekrena pravna norma kojom se tite imovinski interesi pravnih subjekata ili neimovinski interesi koji su zatieni imovinskim sankcijama. Pored toga, protivpravnom se smatra i ona radnja kojom se vrea javni poredak i moral drutva, kao i ona koja je protivna pravilima umenosti odreenog poziva (npr. pravila lekarske struke).145
Protivpravnost se najee podudara sa povredom neijeg subjektivnog prava ili pravno zatienog interesa, ali to nije njena pojmovna pretpostavka. Protivpravno je, naime, i ponaanje kojim se ne prouzrokuje teta drugome, nego se svodi iskljuivo na krenje pravne zabrane ili zapovesti (iniuria .vine damnd), s tim to ono nije od interesa za obligaciono pravo, jer bez tete nema graanskopravne odgovornosti (npr. vonja automobila kroz naseljeno mesto preko maksimalne brzine koja je odreena zabranom je protivpravno po-
Prof. dr ure Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 95 nasanje, ali nije od interesa za obligaciono pravo ako takvim ponaanjem voza nikome nije prouzrokovao tetu).
Za radnju kojom se drugome prouzrokuje teta pretpostavlja se da je protivpravna. Ta pretpostavka proizlazi iz opte zabrane prouzrokovanja tete drugome (l. 16. ZOO) i relativnog je karaktera. Stanovite Zakona o obligacionim odnosima. Za razliku od mnogih drugih graanskih zakonika, Zakon o obligacionim odnosima izriito ne predvia da je protivpravna radnja jedan od uslova graanskopravne odgovornosti, jer je stao na stanovite da je ona obuhvaena samim pojmom krivice.146 Ipak, u pravnoj teoriji preovlauje stav daje protivpravnost tetne radnje poseban uslov graanskopravne odgovornosti, kao i da je njeno razdvajanje od krivice ne samo mogue ve i poeljno.147 Smatra se da u prilog tom stavu idu odredbe Zakona o obligacionim odnosima koje se odnose na naknadu tete prouzrokovane u nunoj odbrani, stanju krajnje nude, doputene samopomoi i sa pristankom oteenog, jer su to standardni razlozi iskljuenja protivpravnosti tetne radnje. 2. injenice koje iskljuuju protivpravnost tetne radnje Izvesne ljudske radnje nemaju obeleje protivpravnosti, iako je njima prouzrokovana teta drugome. To su sluajevi u kojima je, zbog prisustva odreenih injenica, iskljuena protivpravnost tetne radnje. Ali, injenice koje iskljuuju protivpravnost tetne radnje iskljuuju istovremeno i krivicu, jer je protivpravnost tetne radnje pretpostavka krivice. TJ nekim sluajevima iskljuenja protivpravnosti radnje, odsustvo protivpravnosti tetne radnje spreava nastanak obaveze naknade tete, dok se u drugim teta, ipak, mora nadoknaditi, jer to pravinost zahteva. U injenice koje iskljuuju protivpravnost tetne radnje spadaju: vrenje javne dunosti, vrenje prava, pristanak oteenog, nuna odbrana, stanje nude i dozvoljena samopomo.
a) Vrenje javne dunosti

Radnja lica koje vri javnu (slubenu) dunost koja mu je poverena, ukoliko ne izlazi iz okvira svojih ovlaenja, nije protivpravna ni kad je njome prouzrokovana teta drugome (npr. teta koju prouzrokuje policajac pri uspostavljanju naruenog javnog reda i mira ili vatrogasac pri gaenju poara).
Jakov Radii, nav. dolo, str. 221.
94
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA Pcrovi, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I knjiga, glavni redaktor: Slobodan Pcrovi,-Beograd, 1995, predgovor, str. XLV. Jakov Radii, nav. delo, str. 220-221.
M'1 Slobodan
Prof. dr ure Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
95
96
Prof, dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
b) Vrenje prava Vrenje prava, u granicama koje su odreene zakonom, nije protiv-pravno ni kad se njime prouzrokuje teta drugome. U tom smislu je jo u rimskom pravu formulisan princip da onaj ko vrenjem svoga prava drugome nanese tetu nije duan da je nadoknadi suo hire utitur nemi-nem laedit). Meutim, za razliku od starih prava u kojima je ovaj princip apsolutizovan, u modernim pravima se uvia da je svaije subjektivno pravo ogranieno subjektivnim pravom nekog drugog, tako da se pri njegovom vrenju ne smeju prekoraiti odreene granice. Prekoraenje tih granica ne smatra se vie upotrebom, ve zloupotrebom prava, njegovom nedozvoljenom upotrebom (Abusus non est usus, sed corruptela). To znai da se onaj ko zloupotrebom svog subjektivnog prava prouzrokuje tetu drugome ne oslobaa odgovornosti, ve duguje naknadu prouzrokovane tete. Zakon o obligacionim odnosima, u okviru svojih osnovnih naela, sadri i naelo zabrane zloupotrebe prava. Pri tome, u njemu nije usvojena subjektivna, ve objektivna teorija zloupotrebe prava,14* jer propisuje da je zabranjeno vrenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbog koga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato (l. 13. ZOO).
(2/
56 ni pristanak nema retroaktivno dejstvo, tako da preduzeta tetna radnja ostaje protivpravna. Meutim, ako nema dejstvo pristanka, naknadna sa-glasnost moe imati dejstvo oprotaja duga; (3) Pristanak se moe dati samo za tetu koja nije prouzrokovana radnjom koja je zakonom zabranjena. - U skladu sa takvim opredeljenjem izriito se predvia da je nitava izjava oteenika kojom je pristao da mu se uini teta radnjom koja je zakonom zabranjena (l. 163. st. 2. ZOO). Takav je sluaj sa pristankom na prouzrokovan]"e tete radnjom koja predstavlja krivino delo, odnosno na pravnom dobru kojeg se ovek ne moe punovano odrei (npr. pristanak na ubistvo). d) Nuna odbrana Nuna je ona odbrana (radnja) koja je neophodna za zatitu (odbranu) od tueg istovremenog i protivpravnog napada, koji branilac nije skrivio. Napad treba da bude protivpravan, to znai da mora da potie od oveka, kao i da je istovremen, tj. daje ve otpoeo i da jo traje. Nije neophodno da napad bude uperen na pravno dobro branioca, jer je doputena i odbrana tuih pravnih dobara (tzv. nuna pomo). S obzirom da nema obeleje protivpravnosti, radnja kojom se drugome nanese teta u nunoj odbrani ne povlai odgovornost za prouzrokovanu tetu, osim u sluaju prekoraenja nune odbrane (l. 161. st. 1. ZOO). To znai da nuna odbrana mora biti srazmerna napadu kome se suprotstavlja. Protivpravnost radnje branioca iskljuena je samo u odnosu na napadaa, ali ne i u odnosu na tree lice. e) Stanje nude Pod stanjem nude podrazumeva se opasnost iz koje se neije pravno zatieno dobro ne moe drukije spasiti, osim povredom pravno zatienog dobra nekog drugog. Opasnost ne mora biti ni protivpravna, ni skrivljena, a moe pretiti dobrima lica koje preduzima radnju spaavanja ili dobrima nekog drugog lica (tzv. pomo u nudi). Stanje nude odlikuje to to se ugroeno pravno dobro moe spasiti samo po cenu da se povredi tue pravno dobro, s tim to je takva povreda dozvoljena samo ako je vre-dnost spaenog dobra nesrazmemo vea od onog koje se rtvuje. Koje je dobro vee vrednosti faktiko je pitanje, ali su naelno lina dobra ovekova vrednija od imovinskih. Stanje nude iskljuuje protivpravnost radnje spaavanja, to znai da je ta radnja pravno doputena. Meutim, u svim pravnim sistemima se za tetu prouzrokovanu u stanju nude ne vezuju iste pravne posledice. Jedni odbijaju svaku mogunost naknade takve tete, dok se u drugim, ona naelno nadoknauje. Na ovom
c) Pristanak oteenog Jo je u rimskom pravu pristanak oteenog na tetnu radnju iskljuivao njenu protivpravnost, stoje i bio smisao maksime da "onaj koji pristaje ne trpi nepravdu" (Volenti non Jit iniuria). U tom smislu se i u Zakonu o obligacionim odnosima predvia da kad "ko na svoju tetu dozvoli drugome preduzimanje neke radnje, ne moe od njega zahtevati naknadu tete prouzrokovane tom radnjom" (l. 163. st. 1). Da bi pristanak oteenog moga da iskljui protivpravnost tetne radnje, neophodno je da su ispunjeni sledei uslovi: (1) Pristanak treba da potie od strane poslovno sposobnog lica. -Pristanak oteenog je jedan vid raspolaganja pravom na naknadu tete, odnosno odricanje unapred od tog prava, na staje ovlaeno samo poslovno sposobno lice; (2) Pristanak treba da je dat pre nego to je preduzeta tetna radnja. - Ako oteeni pristane na tetu posle preduzete tetne radnje, taj naknadnu Prema subjektivnoj teoriji zloupotreba prava postoji kad neko svoje pravo vri iskljuivo u nameri da drugome nanese tetu, dok po objektivnoj teoriji zloupotreba prava postoji kad neko svoje pravo vri protivno ekonomskom i socijalnom cilju prava.
96
drugom stanovitu stoji i Zakon o obliga-cionim odnosima koji propisuje da oteeni moe zahtevati naknadu od lica koje je krivo za nastanak opasnosti tete, ili od lica od kojih je teta otklonjena, ali od ovih poslednjih, ne vie od koristi koju su imala od toga (l. 161. st. 2). Pored toga, pravo na naknadu tete kojoj se razumno izloilo, priznaje se i licu koje pretrpi tetu otklanjajui od drugog opasnost tete (l. 161. st. 3). j) Dozvoljena samopomo Pod dozvoljenom samopomoi podrazumeva se pravo svakog lica da, pod odreenim uslovima, rtvuje dobro dunikovo, da bi otklonio povredu prava koje ima prema duniku. U tom sluaju iskljuena je protivpravnost tetne radnje, tako da onaj ko je u stanju dozvoljene samopomoi prouzrokovao tetu licu koje je izazvalo potrebu samopomoi, nije duan daje nadoknadi (l. 162. st. l.ZOO). Za primenu samopomoi, odnosno da bi ona bila doputena potrebno je da se ispune sledei uslovi: (1) da neposredno preti opasnost po pravo nekog lica; (2) daje zatita prava kojoj se pribegava nuna; (3) da nain otklanjanja povrede prava treba da odgovara prilikama u kojima nastaje opasnost (l. 162. st. 2. ZOO). Dozvoljena samopomo postoji kad oteeni oduzme kljueve automobila ili probui gumu na vozilu da bi spreio dunikovo bekstvo, kao i sluaj kad oteeni zadri tuu ivotinju koja mu je prouzrokovala tetu. IU. ODGOVORNOST ZA DRUGOG 1. Pojam, opravdanje i pravno regulisanje odgovornosti za drugog Pojam. - Pod odgovornou za drugog podrazumeva se takva odgovornost kod koje jedno lice odgovara za tetu koju prouzrokuje drugo lice. Kod ove odgovornosti, pored tetnika i oteenog, uesnik obligacionog odnosa je i odgovorno lice, to je lice koje nije prouzrokovalo tetu, ali za nju odgovara. Inae, odgovornost za drugog predstavlja izuzetak od pravila daje imovinska odgovornost, po pravilu, odgovornost za svoje radnje. Opravdanje. - Odgovornost za drugog opravdava se posebnim odnosim izmeu tetnika i odgovornog lica. To je, obino, odnos zavisnosti i podreenosti ili odnos iz kojeg proizlazi neka obaveza za odgovorno lice koju ono zanemaruje. U svakom sluaju, odgovornost za drugog predvia se u interesu oteenog, jer mu se ovom odgovornou omoguuje da naplati tetu koja mu je prouzrokovama.
57 Pravno regulisanje. - Odgovornost za drugog nije regulisana jedinstvenim pravilima, ve se posebno reguliu pojedini njeni sluajevi izmeu kojih postoje znaajne razlike. Zakon o obligacionim odnosima u okviru dva posebna odseka regu-lie, najpre, odgovornost za drugog, tj. odgovornost za duevno bolesne i zaostale u umnom razvoju, kao i odgovornost za maloletnike, a zatim i odgovornost preduzea i drugih pravnih lica prema treem. 2. Odgovornost za maloletna lica Maloletnici obino nisu sposobni za rasuivanje, tako da ne mogu biti odgovarni za tetu koju prouzrokuju. Meutim, moralni i pravno-politiki razlozi zahtevaju da za tetu koju prouzrokuju maloletnici odgovaraju ona lica koja su vrila nadzor nad maloletnicima i koja su bila u stanju da utiu na njihovo ponaanje, da ih odvrate od tetnih postupaka. U ta lica spadaju, pre svega, roditelji, odnosno staraoci maloletnih lica, a zatim i druga lica pod ijim je nadzorom bio maloletnik u vreme kad je tetu prouzrokovao (npr. kola, internat). a) Odgovornost roditelja i drugog lica za maloletnika Odgovornost roditelja. - Odgovornost roditelja za svoje maloletno dete zavisi od uzrasta maloletnika. Za tetu koju prouzrokuje maloletnik do navrene sedme godine, roditelji odgovaraju bez obzira na krivicu (l. 165. st. 1. ZOO). Oni se mogu osloboditi odgovornosti ako postoje razlozi koji iskljuuju odgovornost bez obzira na krivicu (l. 165. st. 2. ZOO), kao i u sluaju kad je teta nastala dok je dete bilo povereno drugom licu i ako za nju odgovara to lice (l. 165. st.3.ZOO). Za tetu koju prouzrokuje maloletnik koji je navrio sedam godina, roditelji odgovaraju po osnovu pretpostavljene krivice, tj. ako ne dokau daje teta nastala bez njihove krivice (l. 165. st. 3. ZOO). Ova odgovornost postoji za svo vreme maloletstva, tj. sve dok maloletnik ne dostigne punoletstvo.
Odgovornost roditelja za svoju maloletnu decu objanjava se time to su oni zanemarili obavezu nadzora i staranja o decL S obzirom da tu obavezu imaju oba roditelja, oba su solidarno odgovorna za tetu koju njihovo dete prouzrokuje drugome (l. 166. ZOO). U sluaju kad roditelji ive odvojeno, odgovoran je samo roditelj kod koga se dete nalazi ili kome je povereno u vreme prouzrokovanja tete.
mostvu smatrati.da.traje do izvrenja,pravnog posla koji je.punomonik bio duan da preduzme. .,,.....,. :*..<-. - < . . . : Za raz|ikul od drugih ugovora; za .ugoyor: p. punofnostvu jeJcarakteri-stino.da njegovo .trajanje zavisi .o Jednostrane volje svakog ugovornika. Naime;' :bez- -obzira' na'to. da' li - je. ugovor: o pumomostvu. i zakljuen sa
96
odreenim! iili neodreenim vremenom.trajanja i bez obzira na vrstu puno-mostvai ivlastodavac"; rrioe< daopoÔvejâ^punomonik da otkae puno-mojfc, tovd<ivodi do prestanka: ugovora. o> punomostvu..'Pored toga, na trajanje-ugovota o punomostvu utie i1 smrt vlastodavca ili puhorrionika, kaoi gubitak'nJjtfhove'tKte^ puhomocrrfkai )hi i u tim sluajevima ugovor o punomostvu prestaje.
O b i i v t '/L' o s l ; i v n : l v c ; i . O M : i v o d ; i \ ; t c . i m a i > n : r . ' - - ' U ' - i i M i n '< < ' . -
3. Odgovornost preduzea i drugih pravnih lica prema treem a) Odgovornost preduzea za svoje zaposlene
58
!,i3.iNep.osl*ednodejsfcvoôVorap^punomoetvu;. ' ^NepdaMif^'-'tiejSrvbl'-odridsn'd 'dejtVb zakljuenja ugovora16 puno-til&Utvu! %glddft !sB;tf ^hiVlabiju' 'b^ligateiohag ttlfiostf izmeu vlastodavca i punornoShika.''^ punomonika1:1 Ali; ako1 je' zakljuen kao" ugoVor 'sa 'naknadom; -ugovor: b ûnoVnti'stvii je i' dVosâiio^bbHvdari' li^vdr,' tako ad'^M'âjarhnu dbaVeu i na-strani vlastodavca'.' obzirom na to:,'"nepbredho dejstvb ugovor^ 6 punbmbstvu ogleda se u obavezama koje iz tog ugovora nastaju kako za.pundmb'nika,\akb i zavlastodavca.' '\ Sve .obavee; punomonika i1 vlastodavca' podudarne su sa odgovarajuim obavezama, tiaibgoprimca' i' nalogodavcaVtako da se,'u nedostatku posebnog'' plavnog'jegUlisanja.' posrednog; ''dejstva ; ugovora ô punomostvu, i na.'âvee'piino^ odredbe ugovora oj nalogu koje se odnose na odgovarajue obaveze nalogoprimca i nalogodavqa. U tom smislu se i li korist punomonika primenjuje odredba o pravu zalogejkbje's^predvia.u korist nalogoprimca^. 4^Pd1srledn6ldejstvb ugovora\o punomostvu ' , , ' J7qsredi?9idejstvo, odnosno dejstvb izvrenja ugovora o punomostvu ogleda se u dejstvu pravnog posla koji je punomonik zakljuio u ime vla-stod^vcaIv.^,jdfjf?tvo .U$,$e,. pored ugovaraa (vlastodavca i punomonika), i treih lica koja uestvuju u zasnivanju pravnog posla koji zakljuuje punomonik. Pri tome, 1 razlikuje se nekoliko situacija u kojima se posredno dejstvo ugovora o punomostvu razliito ispoljava. Punomonik je delao u ime vlastodavca i u granicama puno-moja. - U sluaju kad punomonik, u granicama punomoja, preduzme sa treim licem pravni posao u ime vlastodavca, preduzeti pravni posao se onaj koji je bio duan da vodi nadzor nad tetnikom oslobaa odgovornosti ako dokae da je vrio nadzor na koji je obavezan ili da bi teta nastala i pri briljivom vrenju nadzora (l. 164. st. 2. ZOO).
Duevno bolesno lice, odnosno lice zaostalog umnog razvoja odgovorno je za tetu koju prouzrokuje za vreme tzv. svctlih trenutaka, a moe biti obavezano da nadoknadi tetu i po osnovu pravinosti.
Pojam. - Odgovornost sa tetu koju zaposleni prouzrokuju na radu ili u vezi sa radom, regulisana je, pre svega, Zakonom o obligacionim odnosima, koji propisuje daje za tetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom prouzrokuje treem licu, odgovorno preduzee u kojem je zaposleni radio u trenutku prouzrokovani a tete (l. 170. st. 1. ZOO). Uslovi. - Za nastanak ove odgovornosti preduzea moraju se ispuniti sledei uslovi: (1) daje tetu prouzrokovao zaposleni preduzea, tj. lice koje je zasnovalo radni osnos sa preduzeem; (2) da je teta prouzrokovana treem licu, to mogu biti pojedinci ili pravna lica, s tim to pojedinci mogu biti kako lica van preduzea, tako i ostali radnici preduzea, ali ne i samo preduzee; i (3) daje teta prouzrokovana u radu ili u vezi sa radom, tj. za vreme radnog vremena, na radnom mestu i u delokrugu poslova koji su zaposlenom povereni. Osnov odgovornosti. - Preduzee se moe osloboditi odgovornosti samo "ako dokae da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako je trebalo" (l. 170. st. 1. ZOO), to znai daje odgovornost preduzea subjektivna, jer je zasnovana na pretpostavljenoj krivici zaposlenog. Zaposleni se smatra delom preduzea, tako da se preduzee ne moe osloboditi odgovornosti dokazujui da ono nije krivo, tj. da je pokazalo potrebnu panju pri izboru radnika, davalo mu potrebna uputstva i vrilo potreban nadzor. Neposredna odgovornost zaposlenog. - Oteenom u prvom redu odgovara preduzee, ali on ima pravo da zahteva naknadu tete i neposredno od zaposlenog, ako je ovaj tetu prouzrokovao namemo (l. 170. st. 2. ZOO). U tom sluaju preduzee i zaposleni odgovaraju oteenom solidarno. Pravo regresa. - Preduzee koje je isplatilo naknadu oteenom, ima pravo regresa prema zaposlenom, samo u sluaju kad je zaposleni prouzrokovao tetu namerno ili krajnjom nepanjom, s tim to se to pravo preduzea ne regulie Zakonom o obligacionim odnosima, ve Zakonom o radu. 15'1 Odgovornost drugih lica. - Na isti nain regulie se i odgovornost ostalih poslodavaca, s tim to se upotpunjuje odredbom kojom se predvia da poslodavac ima pravo regresa prema zaposlenom koji je tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom, kao i odredbom da to pravo poslodavca prema zaposlenom zastareva u roku od est meseci od dana isplaene naknade tete (l. 171. st. 3. ZOO).
Jakov Radii, nav. delo, str. 244. i" U tom smislu, neke stvari su opasne samim lim to postoje (npr. otrov, eksploziv); druge su opasne zbog poloaja u kome se nalaze (npr. dimljak na krovu, sakcija na terasi); jedna ista stvar moe biti i opasna i bezopasna u zavisnosti od toga da li je u slanju kretanja ili morovanja, kao i u zavisnosti od toga kako je parkirana (npr automobil).
152
96
b) Odgovornost pravnog lica za tetu koju prouzrokuje njegov organ
Pojam. - Pravna lica deluju preko svojih organa, tako da se radnje organa smatraju radnjama samog pravnog lica. Samo je preko svojih organa ono u stanju da ispolji svoju volju, odnosno da preuzme obavezu prema treima ili da od njih stekne pravo. Zbog toga je sasvim logino to se propisuje da pravno lice odgovara za tetu koju njegov organ prouzrokuje treem licu u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih runkcija (l. 172. st. 1. ZOO). Uslovi. - Da bi pravno lice bilo odgovorno za tetu koju prouzrokuje njegov organ, neophodno je da se ispune dva uslova: (1) da je tetu prouzrokovao organ pravnog lica (inokosni ili kolegijalni), pri emu to svojstvo moe imati samo onaj koje propisno izabran ili postavljen, bez obzira da li je, kao takav, upisan u neki registar; i (2) da je organ prouzrokovao tetu u vrenju ili u vezi sa vrenjem svojih runkcija. Pravno lice nee odgovarati za tetu koju prouzrokuje lice koje nema svojstvo organa (npr. uzurpator), kao ni za tetu koju njegov organ prouzrokuje van svoje funkcije organa (npr. direktor na izletu za vreme vikenda slubenim kolima povedi peaka). Osnov odgovornosti. - Za tetu koju njegov organ prouzrokuje treim licima, pravno lice odgovara bez obzira na svoju krivicu, tj. objektivno, s tim to se smatra da radnja organa, osim ako je u pitanju ko-rienje opasne stvari, treba da ima karakter delikta.151 Pravo regresa. - Pravno lice koje je isplatilo naknadu oteenom, ima pravo na naknadu od lica koje je tetu skrivilo namerno ili krajnjom nepanjom, s tim to to pravo zastareva u roku od est meseci od dana isplaene naknade tete (l. 172. st. 2. i 3. ZOO).
59 kroz pojedine graanske zakonike, uvodi odgovornost za tetu koja postoji nezavisno od krivice. Nain predvianja. - Odgovornost koja postoji bez obzira na krivicu se u nekim pravima, iji primer sledi i Zakon o obligacionim odnosima, predvia na opti nain, tj. putem jedne generalne klauzule o odgovornosti za tetu prouzrokovanu upotrebom opasnih stvari ili obavljanjem opasnih delatnosti. Meutim, u drugim pravima se, umesto generalne klauzule, primenjuje princip numerus clausus, tako da odgovornost nezavisno od krivice postoji samo u onim sluajevima koji su predvieni zakonom, tj. samo za tano odreene stvari. Opasna stvar i opasna delatnost. - Odgovornost koja postoji bez obzira na krivicu Zakon o obligacionim odnosima vezuje za opasne stvari i opasne delatnosti, ali on ne sadri definiciju tih pojmova. Za njihovo razu-mevanje treba poi od opasnosti uopte, pod kojom se podrazumeva objektivna mogunost ili verovatnoa nastupanja tete. Sa tog stanovita, svaka stvar se moe smatrati opasnom, jer se svakom stvari moe pruzrokovati neka teta. Meutim, prema pravilima odgovornosti za opasne stvari, opasnim se ne smatraju sve stvari, ve samo one stvari od kojih preti preko-merna opasnost tete.152 Definiciju opasne stvari sadri i Skica za zakonik o obligacijama i ugovorima profesora Konstantinovia u kojoj stoji da su opasne "pokretne ili nepokretne stvari, iji poloaj, ili upotreba, ili osobine, ili samo postojanje predstvljaju poveanu opasnost tete za okolinu" (l. 136. st. 1). Od takvih stvari potie rizik tete koji se ne moe uvek izbei ni pri najveoj moguoj panji, tako da ih upravo to i ini opasnim.
Pojam opasne stvari je, inae, jedan pravni standard, tj. elastian i direktivan pojam, iji su okviri promenljivi.153 Zbog toga je nemogue sainiti jedan potpun spisak opasnih stvari, tako da odgovor na pitanje da li je neka stvar opasna u svakom konkretnom sluaju daje sud, rukovodei se navedenim apstraktnim kriterijumom i sudskom praksom.
I opasna delatnost moe se definisati kao svaka delatnost ovekova od koje preti prekomerna opasnost tete. 1. Opta pravila o odgovornosti za tetu od opasne stvari i opasne delatnosti a) Uslovi odgovornosti Odgovornost za opasne stvari i opasne delatnosti ne zasniva se na krivici, ve na stvorenom riziku. To je, dakle, objektivna odgovornost, za iji nastanak su neophodna dva uslova objektivne prirode: (1) teta i (2) uzrona veza izmeu upotrebe opasne stvari, odnosno obavljanja opasne delatnosti i nastale tete.
151
Jakov Radii, nav. delo, sir. 243.
IV. ODGOVORNOST ZA TETU OD OPASNE STVARI I OPASNE DELATNOSTI Nastanak. - Ova vrsta odgovornosti nastala je u 19. veku i vezuje se za pojavu novih tehnikih pronalazaka, koji nalaze iroku primenu kako u procesu proizvodnje, tako i u saobraaju na zemlji, vodi i u vazduhu. Pri-mena tih novih tehnikih pronalazaka izaziva este tete, koje i po svom obimu postaju sve vee i vee. U takvim uslovima odgovornost zasnovana na krivici nije bila dovoljna za efikasnu zatitu oteenih lica, tako da se, najpre kroz partikulamo zakonodavstvo, a kasnije i
96
Postojanje tete, kao i okolnost daje ona nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnou, treba da dokae oteeni. Ali, on ne mora da dokae i daje opasna stvar, odnosno opasna delatnost uzrok tete, jer postoji oboriva zakonska pretpostavka da teta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnou potie od te stvari, odnosno delatnosti (l. 173. ZOO). b) Odgovorna lica Imalac opasne stvari i lice koje obavlja opasnu delatnost. - Pravilo je da za tetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za tetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi (l. 174. ZOO).
I dok lice koje se bavi opasnom delatnou nije teko odrediti, pitanje ko se smatra imaocem opasne stvari izaziva izvesne nedoumice. Jedni smatraju da se pod imaocem po-drazumeva vlasnik stvari,154 dok drugi misle da izrazi "imalac" i "dralac" imaju istovetno znaenje. 155 Pri tome, odgovornost imaoca je sasvim logina ne samo zbog toga to on, po pravilu, ima neposrednu korist od stvari, ve i zato to poseduje vlast raspolaganja njome i u stanju je da otkloni opasnost tete.
60 ovlaeni draoci odgovaraju umesto imaoca (l. 176. st. 1. ZOO), jasno je da i oni, kao i imaoci, odgovaraju bez obzira na krivicu. Pored ovlaenog draoca, odgovarae solidarno i imalac stvari, ako je teta proizala iz neke skrivene mane ili skrivenog svojstva stvari na koje imalac nije skrenuo panju draocu (l. 176. st. 2. ZOO). Radi se, inae, o skrivenim manama i svojstvima za koje je imalac znao ili je morao znati. Ovlaeni dralac koji je isplatio naknadu oteeniku, ima pravo da zahteva ceo njen iznos od imaoca (l. 176. st. 3. ZOO). U sluaju kad imalac poveri opasnu stvar licu koje nije osposobljeno ili nije ovlaeno da njome rukuje, on je iskljuivo odgovoran za tetu od te stvari (l. 176. st. 4. ZOO). c) Osloboenje od odgovornosti Okolnosti koje iskljuuju odgovornost. - Imalac odnosno dralac moe se sloboditi odgovornosti za tetu od opasne stvari ako je teta od nje uslovljena odreenim okolnostima. U te okolnosti spadaju: (1) via sila, (2) radnja oteenog i (3) radnja treeg lica.
Protivpravni dralac stvari. - Ukoliko je imaocu oduzeta opasna stvar na protivpravan nain, tj. mimo njegovog znanja i volje, za tetu koja od nje potie ne odgovara on, nego onaj koji mu je oduzeo opasnu stvar (l. 175. ZOO). U tom sluaju, sasvim je logino to prestaje odgovornost imaoca, jer je mimo svoje volje lien dravine i mogunosti da stvar nadgleda i kontrolie. Meutim, ako je imalac svojom krivicom omoguio protivpravnom draocu da doe u posed opasne stvari (npr. ostavio je kljueve u nezakljuanom automobilu), onda i on odgovara solidarno sa protivpravnim draocem. Lice u slubi imaoca. Imalac moe opasnu stvar predati licu koje je kod njega zaposleno da je upotrebljava ili uva u njegovom interesu. U tom sluaju za tetu koju opasna stvar prouzrokuje dok se nalazila pod kontrolom ili nadzorom njegovog zaposlenog, odgovara imalac opasne stvari, jer zaposleni opasnu stvar ne dri radi svoje koristi, ve radi koristi koju izvlai njen imalac. Pored imaoca, i lice u njegovoj slubi moe odgovarati oteenom, ali samo ako mu je tetu prouzrokovalo namerno (l. 170. st. 2. ZOO).
U sluaju kad zaposleni prouzrokuje tetu neoviaenom upotrebom opasne stvari koju mu je poverio imalac, on odgovara za tu tetu samo ako je kriv.156 Solidarno s njim odgovara objektivno i imalac opasne stvari, s tim to mu pripada pravo na regres.157
Predaja stvari treem licu. - Imalac moe poveriti opasnu stvar i licu koje nije u njegovoj slubi, s tim to se to poveravanje opasne stvari vri radi njene upotrebe (npr. predaja zakupcu, poslugoprimcu) ili bez ov-laenja da se ona upotrebljava (npr. predaja majstoru radi opravke). Sva ta lica, koja se uslovno nazivaju ovlaenim draocima opasne stvari, imaju obavezu da opasnu stvar nadgledaju, pa zato odgovaraju za tetu koju ona izazove dok je pod njihovom kontrolom. S obzirom da
61
154 155

|5fl
105
Ljubia Miloevi, nav. delo, str. 178; Bogdan Loza, nav. delo, str. 227. Jakov RadJ.i, nav. delo, str. 247.
Jakov Radii, nav. delo, str. 249. [sto.
Via sila. - Imalac opasne stvari oslobaa se odgovornosti ako dokae da teta potie "od nekog uzroka koji se nalazio van stvari, a ije se dejstvo nije moglo predvideti, ni izbei ili otkloniti" (51. 177. st. 1. ZOO). U zakonu se, inae, ne koristi izraz "via sila", ali je oigledno daje zakonodavac imao u vidu viu silu, pod kojom se podrazumeva spoljnji do-gaajaj, koji je istovremeno izvanredan i neotklonjiv. Radnja oteenog. Imalac se oslobaa odgovornosti za tetu od opasne stvari ako dokae daje teta nastala iskljuivo radnjom oteenika, koju on nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei ili otkloniti (l. 177. st. 2. ZOO. U zakonskoj odredbi se ne koristi izraz "krivica oteenog", ve "radnja oteenog", da bi se stavio akcenat na objektivnom doprinosu oteenog nastanku tete, to znai da je nebitno da li je on sposoban za rasuivanje, odnosno da li je njegovo ponaanje skrivljeno (npr. i radnja deteta koje nije sposobno za rasuivanje moe iskljuiti odgovornost imaoca opasne stvari). Pri tome, radnja oteenog mora biti takva da ima obeleja vie sile, tj. da je imalac opasne stvari nije mogao predvideti i da njene posledice nije mogao izbei ili otkloniti. Zbog radnje oteenog imalac se u potpunosti oslobaa odgovornosti samo ako je ona iskljuivi uzrok tete. Ali, ako je oteeni samo delimino doprineo nastanku tete, imalac se oslobaa odgovornosti delimino, tj. srazmerno (l. 177. st. 3. ZOO). Radnja treeg lica. - Imalac se oslobaa odgovornosti za tetu od opasne stvari i ako dokae daje teta nastala iskljuivo radnjom treeg lica, koju on nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei ili otkloniti (l. 177. st. 2. ZOO). Radnja treeg lica ne mora biti skrivljena, ali za imaoca opasne stvari mora imati svojstva vie sile. Ako je teta od opasne stvari nastala iskljuivo radnjom treeg lica, ono je jedino za nju odgovorno, a imalac opasne stvari potpuno se oslobaa odgovornosti. Meutim, radnja treeg lica koja je samo delimini uzrok tete, ne dovodi do umanjenja odgovornosti imaoca opasne stvari, jer u tom sluaju tree lice odgovara oteeniku solidarno sa imaocem opasne stvari, s tim to je duno da snosi naknadu srazmerno teini svoje krivice (l. 177. st. 4. ZOO), odnosno svom doprinosu nastanku tete. 2. Odgovornost u sluaju udesa izazvanog motornim vozilom u pokretu Udes motornih vozila i vidovi odgovornosti. - U sluaju udesa motornih vozila u pokretu, do kojeg obino dolazi prilikom sudara dva ili vie vozila, ali je on mogu i bez sudara, tetu trepe ne samo imaoci vozila, ve
106
Prut", dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
107 i trea lica (npr. putnici u vozilu, peaci). Pri tome, za naknadu tete tim dvema kategorijama lica ne vae ista pravila. Jedna se predviaju za regu-lisanje meusobne odgovornosti imaoca vozila, a druga za regulisanje odgovornosti imaoca prema treim licima. Meusobna odgovornost imaoca. - Na meusobnu odgovornost imaoca motornih vozila primenjuju se pravila o odgovornosti po osnovu krivice, to znai da se pitanje obeteenja ostvaruje na planu subjektivne odgovornosti, iako se radi o teti prouzrokovanoj opasnim stvarima. Ako je do udesa dolo iskljuivom krivicom jednog imaoca, on snosi svoju tetu i duguje naknadu tete koju je prouzrokovao drugom imaocu (l. 178. st. 1. ZOO). U sluaju obostrane krivice, svaki imalac odgovara za ukupnu tetu koju su oni pretrpeli srazmerno stepenu svoje krivice (l. 178. st. 2). Ako nema krivice ni jednog od njih, imaoci odgovaraju na ravne delove, ukoliko razlozi pravinosti ne zahtevaju neto drugo (l. 178. st. 3. ZOO). Odgovornost imaoca prema treim licima. - Prema treim oteenim licima imaoci vozila koja su uestvovala u udesu odgovaraju nezavisno od krivice, s tim stoje njihova odgovornost solidarna. Pri tome, pravilo o solidarnoj odgovornosti predvia! se u veini zemalja da bi se poboljao poloaj oteenog. To znai da se oteenom priznaje pravo da zahteva punu naknadu od svakog imaoca, a ovi imaju pravo regresa jedan od drugog. 3. Odgovornost proizvoaa stvari sa nedostatkom Pojam. - Pod odgovornou proizvoaa stvari sa nedostatkom podrazumeva se odgovornost za tetu od stvari sa nedostatkom svakog lica koje stavi u promet neku stvar koju je proizveo, a koja zbog nekog nedostatka za koji on nije znao predstavlja opasnost tete za lica ili stvari (l. 179. st. 1. ZOO). Takvu odgovornost, koja danas predstavljaju veoma ozbiljan ekonomski i pravni problem, Zakon o obligacionim odnosima regu-lie veoma oskudno, tako da su mnoga praktina pitanja ostala otvorena. Meutim, oskudne odredbe Zakona o obligacionim odnosima precizirane su i dopunjene Zakonom o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom,158 kojim se pravno regulisanje odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom u Republici Srbiji usklauje sa propisima Evropske Unije. Uslovi odgovornosti. - Za nastanak odgovornosti za tetu od stvari sa nedostatkom oteeni treba da dokae da je pretrpeo tetu, da je
l5N
Zakon jc objavljen u "Slubenom glasniku Republike Srbije", br. 101/2005.
108
109
proizvod imao nedostatak i da postoji uzrona veza izmeu proizvoda sa nedostatkom i pretrpljene tete.159 (1) Proizvod sa nedostatkom. - Za razliku od Zakona o obligacionim odnosima u kojem se ne precizira ta se podrazumeva pod stvari, Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom ograniava takvu odgovornost samo na tete od proizvoda sa nedostatkom, s tim to se pod proizvodom podrazumeva pokretna stvar, odvojena ili ugraena u drugu pokretnu ili nepokretnu stvar, kao i svaka proizvedena ili sakupljena energija za davanje svetlosti, toplote ili kretanja.160 S druge strane, nisu proizvod u smislu Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom (l. 3. st. 3) osnovni poljoprivredni proizvodi (proizvodi iz zemljita, stoarstva i ribarstva). Odgovornost proizvoaa stvari sa nedostatkom pretpostavlja nedostatak proizvoda koji treba daje takav da predstavlja opasnost tete za lica ili stvari. Ne radi se o nedostatku korisnosti, o nepodobnosti proizvoda za uobiajenu ili ugovorenu upotrebu, ve o nedostatku proizvoda koji "ne obezbeuje sigurnost koja se s pravom oekuje s obzirom na sve okolnosti, ukljuujui i reklamu, svrhu kojoj je namenjen i vreme kada je stavljen u promet".161 Prema tome, smatra se da stvar ima nedostatak kad od nje preti prekomema opasnost tete po ljude i druge stvari. 162 Proizvod moe biti opasan i kad poseduje uobiajena svojstva, ali mu nedostaje uputstvo za upotrebu, upozorenje na opasna svojstva ili bezbed-na ambalaa (l. 179. st. 2. ZOO). (2) teta od proizvoda sa nedostatkom. - teta od proizvoda sa nedostatkom naziva se sekundarnom, posrednom ili refleksnom tetom. To nije teta "zbog mane", nego "od mane". Ona obuhvata tetu koju trpi kupac, odnosno korisnik proizvoda sa nedostatkom, ali i bilo koje tree lice koje se nae u njegovoj blizini. Zakon o obligacionim odnosima uopte ne ograniava tetu za koju je proizvoa stvari sa nedostatkom odgovoran, dok se Zakonom o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom precizira (l. 6) da se pod tetom, u smislu tog zakona, podrazumeva "teta prouzrokovana smru ili tele-snim povredama i teta nastala unitenjem ili oteenjem nekog dela imovine, pod uslovom da se on uobiajeno koristi za linu upotrebu ili potronju i da gaje oteeni u tu svrhu koristio".
'' l. 6. Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom. l. 3. st. I. i 2. Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom. Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom. Jakov Radisi, nav. delo, str. 255
IS Ifl1
(3) Stavljanje stvari u promet. - Zakon o obligacionim odnosima predvia (l. l. 179. st. 1) daje za odgovornost proizvoaa stvari sa nedostatkom neophodno da se stvar stavi u promet, s tim to se smatra da je stvar stavljena u promet kad proizvoa svojom voljom, na osnovu ugovora, prenese drugom vlast da njome raspolae, odnosno daje upotrebljava, ili kad je jednostavno poalje potroau. Ipak, za proizvode koji se nalaze na tritu, vai pretpostavka da su stavljeni u promet. 163 Odgovorna lica. - Odgovornost za tetu od stvari sa nedostatkom snosi, po pravilu, njen proizvoa. Pod proizvoaem se smatra kako "lice koje proizvodi gotove proizvode, sirovine i sastavne delove", tako i "lice koje se predstavlja kao proizvoa stavljanjem svog imena, zatitnog znaka ili drugog obeleavajueg znaka na proizvod" (tzv. kvazi-proizvoa) i "lice koje uvozi proizvod namenjen prodaji" (uvoznik) ,164 U sluaju kad proizvod ne sadri podatke o proizvoau, prodava ima poloaj proizvoaa, osim ako u razumnom roku ne obavesti oteenog o identitetu proizvoaa, kao to i u sluaju kad uvozni proizvod ne sadri podatke o uvozniku, prodava ima poloaj proizvoaa, iako proizvod sadri podatke o proizvoau.165 Inae, za tetu od stvari sa nedostatkom odgovara kupcu i prodava stvari (l. 488. st. 3. ZOO), i to solidarno sa njenim proizvoaem. Osnov odgovornosti. - Za tete koje su posledica nedostataka u konstrukciji ili izradi stvari njen proizvoa odgovara bez obzira na krivicu,166 jer proizvodi sa takvim nedostatkom imaju status opasne stvari. On se moe osloboditi odgovornosti ako dokae da: "nije stavio stvar u promet; nedostatak verovatno nije postojao u vreme kada je stavio stvar u promet ili da se pojavio kasnije; on nije proizveo proizvod namenjen za prodaju i da proizvod nije proizveden u okviru njegove redovne delatno-sti; je nedostatak nastao usled usaglaavanja svojstva proizvoda sa propisanim normama; nivi naunog i tehnikog znanja u vreme kad je proizvod stavljen u promet nije omoguavao otkrivanje nedostatka".'6'7 Odgovornost za tete usled instrukcijskog nedostatka ili nesigurne ambalae, zasniva se na krivici, s tim stoje ograniena samo na predvidljive tete.
i" Jakov Radiic, nav. delo, str. 256. 'M l. 2. si. I. i 2. Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom. '65 l. 2. st. 3. i 4. Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom. 'f'fi l. 7. Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom izriito propisuje da "proizvoa odgovara za tetu nastalu od proizvoda sa nedostatkom bez obzira na to da li jc znao za nedostatak". |f 7 ' l. 8. st. I. Zakona o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom.
l. 4. st. 1.
Odgovornost prodavca stvari s nedostatkom zasniva se na krivici (l. 488. st. 3. ZOO), tako da se on oslobaa odgovornosti ako dokae da nije mogao ustanoviti da stvar ima nedostatak ili osobinu koja je ini opasnom. Zastarelost potraivanja naknade tete. - Zakonom o obligacionim odnosima nije predvien poseban rok za zastarelost zahteva za naknadu tete od proizvoda sa nedostatkom, tako da taj zahtev zastareva za vreme koje je propisano za zastarelost potraivanja naknade tete - za tri godine od kada je oteenik saznao za tetu i identitet proizvoaa, a u svakom sluaju za pet godina od tetnog dogaaja. Nasuprot tome, Zakon o odgovornosti proizvoaa stvari sa nedostatkom, po ugledu na propise Evropske Unije, propisuje (l. 10), da potraivanje naknade tete od proizvoda s nedostatkom zastareva za tri godine od kada je oteeni doznao za tetu, nedostatak i identitet proizvoaa, a u svakom sluaju ovo potraivanje zastareva za vreme od deset godina od dana kada je proizvoa stavio u promet proizvod sa nedostatkom. V. POSEBNI SLUAJEVI ODGOVORNOSTI Pojam. - Posebnim sluajevima odgovornosti obuhvaeno je nekoliko sluajeva odgovornosti kod kojih se donekle odstupa od optih pravila odgovornosti. Sluajevi. - U Zakonu o obligacionim odnosima su kao posebni sluajevi odgovornosti regulisani: (1) odgovornost usled teroristikih akata, javnih demonstracija ili manifestacija, (2) odgovornost organizatora priredbi, (3) odgovornost zbog uskraivanja neophodne pomoi, (4) odgovornost u vezi sa obavezom zakljuenja ugovora i (5) odgovornost u vezi sa vrenjem poslova od opteg interesa
110
Prof. dr tmlc Nikuli: OBLIGACIONO PRAVO
64
Odgovornou usled teroristikih akata, javnih demonstracija ili ma-nifestcija obuhvaene su ne samo tete koje nastanu usled smrti, telesne povrede ili oteenja zdravalja, ve i tete koje nastanu usled oteenja ili unitenja imovine fizikih lica. Nemaju pravo na naknadu tete po ovom osnovu organizatori, uesnici, podstrekai i pomagai u aktima nasilja ili terora, javnim demonstracijama i manifestacijama koje su usmerene na podrivanje ustavnog ureenja (l. 180. st. 2. ZOO). Zakonom o obligacionim odnosima izriito se propisuje da drava ima pravo i obavezu da zahteva naknadu isplaenog iznosa od lica koje je tetu prouzrokovalo (l. 180. st. 3), s tim to to pravo zastareva u rokovima propisanim za zastarelost potraivanja naknade tete (l. 180. st. 4). 2. Odgovornost organizatora priredbi
Organizator okupljanja veeg broja ljudi u zatvorenom ili otvorenom prostoru odgovara za tetu nastalu smru ili telesnom povredom koju neko pretrpi usled izvanrednih okolnosti koje u takvim prilikama mogu nastupiti, kao to je gibanje mase, opti nered i slino (l. 181. ZOO). 1 organizator, ako je teta nastala usled izvanrednih okolnosti koje nastupe prilikom okupljanja veeg broja ljudi, odgovara za tetu objektivno, tj. bez obzira na krivicu, s tim to je njegova odgovornost ograniena samo na tetu nastalu smru ili telesnom povredom.
3- Odgovornost zbog uskraivanja neophodne pomoi

Ova odgovornost pogaa lice koje, bez opasnosti po sebe, uskrati pomo licu iji su ivot ili zdravlje ugroeni, tako da lice iji su ivot ili zdravlje ugroeni pretrpi tetu koju je uskratilac pomoi morao predvideti (l. 182. ZOO). Ona je, inae, veoma ograniena, jer se odnosi samo na tetu nastalu smru ili naruenjem zdravlja, bez obzira na to da li se ona ispoljava u vidu imovinske ili neimovinske tete, odnosno samo na tetu koju je odgovorno lice u datim okolnostima moralo predvideti. Ogranienje postoji i na planu uzrono-posle-dinog odnosa. Ova odgovornost postoji samo ako se utvrdi da bi pruanjem pomoi teta mogla biti izbegnuta, odnosno da je pomo mogla biti pruena bez opasnosti za lice koje je bilo u mogunosti daje prui. Nedoumice se javljaju i u vezi sa osnovom ove odgovornosti, ai'i preovJaduje stav da je krivica njen osnov i uslov, s tim to postojanje krivice dokazuje oteeni.
1. Odgovornost usled teroristikih akata, javnih demonstracija ili manifestacija

Za tetu nastalu smru, telesnom povredom ili oteenjem, odnosno unitenjem imovine fizikog lica, predvia se daje odgovorna drava iji su organi po vaeim propisima bili duni da spree takvu tetu (l. 180. st. 1. ZOO). To nije odgovornost drave zbog nepravilnog ili nezakonitog rada njenih organa, ve objektivna odgovornost drave, koja postoji nezavisno od propusta njenih organa. Pri tome, s obzirom da su na teritoriji Republike Srbije njeni organi duni da spreavaju tete usled teroristikih akata, javnih demonstracija ili manifestacija, ona je, kao drava, i odgovorna za njihovu naknadu.
4. Odgovornost u vezi sa obavezom zakljuenja ugovora

Lice koje je po zakonu obavezno da zakljui neki ugovor, duno je da naknadi tetu ako na zahtev zainteresovanog lica bez odlaganja ne zakljui taj ugovor (l. 183. ZOO). Za nastanak ove odgovornosti neophodno je da oteeno lice dokae da mu je teta prouzrokovana zbog odbijanja zakljuenja ugovora od strane onog lica koje je po zakonu obavezno da zakljui ugovor, s tim to se odgovorno lice moe osloboditi odgovornosti ako dokae da do zakljuenja ugovora nije dolo krivicom oteenog lica.
112
5. Odgovornost u vezi sa vrenjem poslova od opteg interesa

Preduzea i druga pravna lica koja vre komunalnu ili drugu slinu delatnost od opteg interesa odgovaraju za tetu ako bez opravdanog razloga obustave ili neredovno vre svoju uslugu (l. 184. ZOO). Odgovorno lice se moe osloboditi ove odgovornosti ako dokae da se ponaalo kao dobar privrednik i daje iz opravdanog razloga obustavilo ili neredovno vrilo svoju uslugu. Pri tome, smatra se da takve razloge treba ceniti strogo, odnosno da pod njih treba podvoditi samo one okolnosti koje ova preduzea nisu mogla spreiti, otkloniti ili izbei. 16"
VI. NAKNADA TETE 1. Naknada materijalne tete a) Pojam i cilj naknade Pojam naknade. - Pod naknadom tete podrazumeva se otklanjanje tetnih posledica po oteenog na raun nekog treeg. To se postie odgovarajuim davanjem ili injenjem, kojim se otklanjaju tetne posledice po oteenog. Naknadom se, inae, ne moe otkloniti sama teta, ve se tetne posledice samo prevaljuju sa oteenog na odgovornog. Cilj naknade. - Cilj naknade je da se oteenom vrati ono to je izgubio od svojih pravno zatienih dobara, odnosno da se na njegovim pravno zatienim dobrima uspostavi ono stanje koje je postojalo pre njihove povrede. S obzirom na to, naknada tete treba da bude jednaka pretrpljenom gubitku, tj. ekvivalent pretrpljenog gubitka. Posle dobijene naknade oteeni ne bi trebao ni da ostane siromaniji, ni da postane bogatiji nego to bi bio da nije pretrpeo tetu. b) Oblici naknade Naknada materijalne tete moe da se izvri na dva naina: putem naturalne naknade (naturalna restitucija) i davanjem novane naknade (novana reparacija). Naturalna restitucija. - Ovaj oblik naknade ostvaruje se stvarnim uspostavljanjem onog stanja oteenog dobra koje je postojalo pre nego stoje teta nastala (l. 185. st. 1. ZOO). To se postie ili davanjem druge stvari umesto unitene, koja je iste vrste i iste vrednosti, ili povraajem iste stvari, ili opravkom oteene stvari, a kod oteenja zdravlja ili gubitka radne sposobnosti davanjem ili injenjem koje je potrebno radi ponovnog uspostavljanja zdravlja ili radne sposobnosti. Novana naknada. - Ovaj oblik naknade ostvaruje se isplatom odreene sume
m
65 uspostavlja stvarno stanje koje bi bilo da teta nije priinjena, ve stanje jednakih ili barem priblino jednakih novanih vrednosti. Odnos izmeu naturalne restitucije i novane naknade. Odnos izmeu ova dva oblika naknade tete razliit je u raznim pravima. !6^Zakon o obligacionim odnosima daje prednost naturalnoj restituciji, jer propisuje daje odgovorno lice duno da uspostavi stanje koje je bilo pre nego to je teta nastala (51. 185. st. 1). Meutim, on doputa i novanu naknadu, ne samo u sluaju (1) kad uspostavljanje ranijeg stanja ne uklanja tetu u potpunosti (l. 185. st. 2), ve i onda (2) kad uspostavljanje ranijeg stanja nije mogue, kao i (3) kad sud smatra da nije nuno da to ini odgovorno lice (l. 185. st. 3).
Naturalna restitucija propisana je u interesu oteenog, jer se on njome bolje i potpunije obeteuje. Zato je ona obavezna samo za tetnika, dok oteeni ima pravo izbora, tako da moe da zahteva naknadu u novcu, osim u sluaju kad okolnosti datog sluaja opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja (l. 185. st. 4).
Naknada u obliku novane rente. - Naknada tete u obliku novane rente je poseban nain naknade materijalne tete pod kojim se podrazumeva novana naknada iji ukupan iznos nije unapred odreen, nego su odreeni iznosi obroka koji se, po pravilu, plaaju meseno unapred. Iznosima obroka, koji su jednaki i odreeni u ukupnim (fiksnim) sumama novca, nadoknauje materijalna teta koja e nastati u budunosti (budua teta). Naknada tete u obliku novane rente dosuuje se samo u zakonom predvienim sluajevima, i to: (1) u sluaju smrti i (2) u sluaju telesne povrede ili oteenja zdravlja, s tim to se, u zavisnosti od okolnosti konkretnog sluaja, moe dosuditi doivotno ili za odreeno vreme (l. 188. st. l.ZOO). Novana renta dosuena na ime naknade tete plaa se meseno unapred, ako sud ne odredi to drugo (51. 188. st. 2. ZOO).
Da bi se poverilac naknade tete u obliku novane rente zatitio od eventualne insol-ventnosti dunika takve naknade, on ima pravo da zahteva posebno obezbeenje za isplatu rente, s tim to sud nee udovoljiti njegovom zahtevu "ako to prema okolnostima sluaja ne bi bilo opravdano" (l. 188. st. 3. ZOO). Ali, ako dunik ne prui obezbeenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota ija se visina odreuje prema visini rente i verovatnom trajanju poverioevog ivota, uz odbitak odgovarajuih kamata (l. 188. st. 4. ZOO).1711 Pored toga, i u drugim sluajevima,
U rimskom pravu postoji iskljuivo novana naknada; na novanoj naknadi insistiraju i englesko i francusko pravo; austrijsko i nemako pravo daju prednost naturalnoj restituciji. Dosuivanje jedue ukupne sume umesto novane rente naziva se kapitaliziranje ili paualiranjc rente. poverilac moe zahtevati, ako za to postoje ozbiljni uzroci, da inu se umesto rente isplati jedna ukupna suma (l. 188. st. 5. ZOO).
Jakov Radii, nav. dclo, str. 267.
novca, koja predstavlja vrednost oteenog dobra u novanom obliku. Njome se ne
112
66
c) Dospelost obaveze naknade Obaveza naknade tete smatra se dospelom "od trenutka nastanka tete" (l. 186. ZOO), tj. u trenutku kad je teta nastala. 2. Obim naknade materijalne tete Da bi odredio tetnikovu obavezu, sud mora da utvrdi koliko iznosi teta ija se naknada zahteva. Obim tete, po pravilu, treba da dokae oteeni. Inae, pri utvrivanju obima nakande tete iskrsavaju mnoga pravna pitanja, kao to su ona koja se javljaju u vezi sa trenutkom prema kojem se teta utvruje, merilom za utvrivanje tete, obimom naknade i mogunou njenog snienja. a) Trenutak prema kome se utvruje visina tete Za utvrivanje visine tete mogu se kao merodavni uzeti tri razliita trenutka: trenutak kad je teta prouzrokovana, trenutak podizanja tube i trenutak donoenja sudske odluke. Zakon o obligacionim odnosima opredelio se za trenutak donoenja presude, jer propisuje da se visina naknade tete "odreuje prema cenama u vreme donoenja sudske odluke, izuzev sluaja kad zakon nareuje to drugo" (l. 189. st 2). b) Merilo za utvrivanje visine tete Objektivno i subjektivno merilo. - Novana vrednost oteene ili unitene stvari moe se utvrivati na dva nain, i to primenom: (1) objektivnog i (2) subjektivnog merila. (1) Objektivno (apstraktno) merilo. - Prema ovom merilu uzima se u obzir objektivna, opta ili prometna vrednost stvari. To je vrednost koju stvar, iste vrste i kvaliteta, ima za svakog (pretium commune). (2) Subjektivno merilo. - Prema ovom merilu vodi se rauna o posebnim okolnostima samog oteenog, tako da se utvruje gubitak koji je nastao u njegovim imovinskim prilikama. Utvruje se, dakle, vrednost koju je stvar imala za oteenog, tj. njena individualna vrednost (pretium singulare), koja se naziva subjektivna vrednost ili interes (npr. kad oteena ili unitena stvar predstavlja deo neke ekonomske celine, kao to je to neki servis ili zbirka maraka, pa je usled njenog oteenja ili unitenja i vrednost ostalih stvari iz te celine manja). Zakon o obligacionim odnosima propisuje da se interes, pod kojim se podrazumeva vrednost koju je stvar imala za oteenog, moe nadoknaditi samo u
i " l. 163. st. 1. Zakona o radu ("Slubeni glasnik RS", 24/2005). Jakov Radii, nav. delo, str. 234, navodi, u lom smislu, da prava krivica pretpostavlja pro-tivpravnu radnju, dok krivica oteenog nema uvek to svojstvo; krivica poinioca tete drugome uslovljena je njegovom sposobnou za rasuivanje, dok krivica oteenog nc mora imati laj subjektivni sastojak; krivica oteenog nc samo to se ispoljava u kodljivoj radnji, nego sc sa njom i poistoveujc.
sluaju kad je stvar unitena ili oteena krivinim delom uinjenim sa umiljajem (l. 189. st. 4).
Afekciona vrednost. - Subjektivna vrednost ili interes ne podudara se sa tzv. afekcionom vrednou, koja i nije imovinska, stoje sluaj sa interesom, ve neimovinska vrednost, tako da se odredba kojom se predvia naknada interesa ne moe odnositi i na naknadu afekcione vrednosti.
c) Potpuna naknada Potpuna naknada kao princip. - Zakon o obligacionim odnosima polazi od principa potpune naknade tete, propisujui da e sud, "uzimajui u obzir i okolnosti koje su nastupile posle prouzrokovanja tete, dosuditi naknadu u iznosu koji je potreban da se oteenikova materijalna situacija dovede u ono stanje u kome bi se nalazila da nije bilo tetne radnje ili proputanja" (l. 190). Princip potpune naknade potvruje i njegova odredba kojom se predvia da "oteenik ima pravo kako na naknadu obine tete, tako i na naknadu izmakle koristi" (l. 189. st. 1). Odstupanje. - Od principa potpune naknade odstupa se kod ugovorne odgovornosti, jer kod takve odgovornosti dunik odgovara samo za predvidljivu tetu, osim u sluaju prevare ili namernog neispunjenja obaveza, kao i neispunjenja zbog krajnje nepanje (l. 266. ZOO),jer u tim sluajevima dunik duguje i nepredvidljivu tetu. d) Snienje naknade Razlozi. - Visina utvrene tete ne odreuje uvek i visinu naknade, jer zakonodavac ovlauje sud da, ako postoje odreeni razlozi, naknadu tete moe i da snizi. U razloge koji dovode do sniavanja naknade tete spadaju: manji stepen tetnikove krivice, slabo imovno stanja odgovornog lica, dobroinstvo tetnika prema oteenom i podeljena odgovornost.
Manji stepen tetnikove krivice. - U pojedinim pravnim sistemima manji stepen tetnikove krivice dovodi do snienja naknade, jer se smatra da izmeu stepena krivice i odgovornosti treba da postoji ravnotea. U tom smislu, tetnik koji je prouzrokovao tetu obinom nepanjom naknauje samo stvarnu tetu, lako da oteeni ne dobija potpunu naknadu; onaj koji je prouzrokovao tetu namerno ili krajnjom nepanjom duguje naknadu i stvarne tete i izmakle dobiti; ako je teta prouzrokovana krivinim delom, iz obesti ili zluradosti duguje se i afekciona vrednost.'7' Zakon o obligacionim odnosima ne insistira na takvoj ravnotei, jer proklamuje princip potpune naknade tete, ipak, kod ugovorne odgovornosti dunik koji je povredio obaTakvo reenje usvojeno je u parag. 1331. austrijskog Optcg graanskog zakonika. vezu obinom nepanjom duguje samo predvidljivu tetu (l. 266. ZOO). I Zakon o radu propisuje daje zaposleni odgovoran za tetu koju je na radu ili u vezi s radom namerno ili krajnjom nepanjom prouzrokovao poslodavcu, 172 to znai da nije odgovoran za tetu koju na radu ili u vezi s radom prouzrokuje poslodavcu obinom nepanjom.
Slabo imovno stanje odgovornog lica. - Ovo je razlog za smanjenje naknade tete, koji je inspirisan idejom socijalne pravinosti. Naime, sud je ovlasen da snizi
112
visinu naknade ako je odgovorno lice slabog imovnog stanja te bi ga isplata potpune naknade dovela u oskudicu. Meutim, smanjenje je doputeno samo ako smanjenom naknadom oteeni ne bi zapao u oskudicu i jedino u sluaju kad je teta priinjena obinom nepanjom (l. 191. st. 1. ZOO). Dobroinstvo tetnika prema oteenom. - Dobroinstvo tetnika prema oteenom je razlog zbog kojeg sud moe odrediti manju naknadu, s tim to mora voditi rauna o briljivosti koju tetnik pokazuje u sopstvenim poslovima (l. 191. st. 2). Ovo pravilo izraeno je i kod ugovora o besplatnoj ostavi (l. 714. st. 1. ZOO), kod poslovodstva bez naloga (l. 222. st. 3. ZOO), kao i kod odgovornosti poklonodavca i poslu-godavca. Podeljena odgovornost. - Izrazom "podeljena odgovornost", koji se koristi u Zakonu o obligacionim odnosima, ne oznaava se deoba odgovornosti, ve situacija u kojoj se podeljeno snose posledice u vezi sa prouzrokovanom tetom izmeu oteenog i odgovornog lica. Do toga dolazi u sluaju kad je oteenik "doprineo da teta nastane ili da bude vea nego to bi inae bila". U oba sluaja govori se o njegovoj "krivici", s tim to se podvlai da krivica oteenog ima ire znaenje, nego krivica poinioca tete drugome ili prava krivica.173 To ire znaenje krivice oteenog usvaja i Zakon o obligacionim odnosima, s tim to se u njegovom tekstu, umesto izraza "krivica oteenog", koristi izraz "oteenikova radnja" (l. 192. st. 2). U sluaju kad je oteenik doprineo da teta nastane ili da bude vea nego to bi inae bila, osnovno je pravilo da se naknada tete u tom sluaju srazmemo umanjuje. U tom smislu se i izriito propisuje da takav oteenik ima pravo samo na srazmemo smanjenu naknadu (l. 192. st. 1. ZOO). Navedeno pravilo se, meutim, moe primeniti samo u onim sluajevima u kojima se moe utvrditi koji deo tete potie od oteeniko-ve radnje. Sloenija je situacija u sluaju kad se ne moe utvrditi koji deo tete potie od oteenikove radnje. U tom sluaju problem se reava ili tako to se teta razdeljuje na jednake delove, ili tako to se utvruje po slobodnoj oceni. Nai sudovi su, najpre, zastupali prvo, ali su se kasnije opredelili za drugo reenje. Drugo reenje usvojeno je i u Zakonu o obligacionim odnosima koji propisuje da e sud, kad je nemogue utvrditi koji deo tete potie od oteenikove radnje, dosuditi naknadu vodei rauna o okolnostima sluaja (l. 192. st. 2). 2. Naknada materijalne tete u sluaju smrti, telesne povrede i oteenja zdravlja a) Naknada materijalne tete u sluaju smrti Pojam prouzrokovanja smrti. - Pod prouzrokovan]em smrti po-drazumeva se protivpravno lienje ivota
67 nekog lica, s tim to ni smrt, sama po sebi, nije teta, ve prirodni dogaaj koji postaje uzrok tete. Oblici tete. - U sluaju smrti nadoknauju se ovi oblici tete: (1) Trokovi leenja i izgubljena zarada (l. 193. st. 2. ZOO), koji dolaze u obzir kad smrt ubijenog lica nije nastupila odmah, ve posle izve-snog vremena, s tim to se oni nadoknauju kao i kod telesne povrede i oteenja zdravlja; (2) Uobiajeni trokovi sahrane (l. 193. st. 1. ZOO), koji obuhvataju trokove transporta usmrenog, trokove uobiajene sahrane, trokove uobiajenog posluivanja, trokove crnine bliskih srodnika, trokove podizanja nadgrobnog spomenika i si; (3) teta zbog izgubljenog izdravanja ili pomoi, koja pripada svim licima koje je ubijeni izdravao ili trajno pomagao, kao i onim licima koja su po zakonu imala pravo zahtevati izdravanje od poginulog (l. 194. st. 1. ZOO). Ova teta naknauje se plaanjem novane rente, iji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti sluaja, a koji ne moe biti vei od onoga to bi oteeni dobijao od poginulog daje ostao u ivotu (l. 194. st 2. ZOO). Pravo na novanu rentu zbog zbog izgubljenog izdravanja ili pomoi je privremenog karaktera, jer traje samo za ono vreme za koje bi ubijeni verovatno iveo, s tim to se gasi i kad izdravano lice bude u stanju da se samo izdrava.
68
Pruf. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
b) Naknada materijalne tete u sluaju telesne povrede i oteenja zdravlja
Pojam telesne povrede i oteenja zdravlja. - Pod telesnom povredom i oteenjem zdravlja u smislu graanskog prava podrazumeva se svako naruavanje telesnog ili psihikog integriteta oveka, koje je imalo za posledicu neku tetu. Sama telesna povreda i oteenje zdavlja sami po sebi nisu teta, ali mogu biti uzrok teta, to znai da se tetom smatra po-sledica povrede tela ili oteenja zdavlja, a ne sama povreda tela ili oteenje zdravlja. Oblici tete. - Kod telesne povrede i oteenja zdravlja nadoknauju se ovi oblici materijalne tete: (1) Trokovi leenja, koji obuhvataju sredstva neophodna za intervenciju lekara, nabavku lekova, proteza i drugih pomagala, kao i sredstva za nadoknadu trajnog poveanja potreba povreenog (npr. pojaana ishrana, tua nega, banjsko leenje) (l. 195. st. 1. ZOO); (2) Zarada izgubljena usled nesposobnosti za rad za vreme leenja, tj. zbog privremene nesposobnosti za rad, koja obuhvata svaku imovinsku korist koja se postie radom, bez obzira na to da li se radi o redovnom radnom odnosu ili o dopunskom ili privremenom radu (l. 195. st. 1. ZOO). Ako je oteeni ostvario naknadu na teret sredstava fonda zdravstvenog osiguranja, moe od tetnika zahtevati samo razliku izmeu naknade i zarade, s tim to isplatilac ima pravo regresa od tetnika. (3) Zarada izgubljena zbog potpune ili delimine nesposobnosti za rad, tj. zbog nesposbnosti za rad koja je trajnog karaktera, kao i teta koju povreeni trpi zbog toga to su njegove potrebe trajno poveane ili su mogunosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja unitene ili smanjene. Navedeni vidovi teta predstavljaju buduu tetu povreenog, koja mu se nadoknauje u vidu novane rente (l. 195. st. 2. ZOO). c) Izmena dosuene naknade i neprenosivostprava Izmena dosuene naknade. - S obzirom da naknada tete u vidu novane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oteenja zdravlja predstavlja buduu tetu, mogue je da se u vezi sa njenom isplatom postavi uticaj promenjenih okolnosti, tako da sud moe, na zahtev oteenika za ubudue poveati rentu, a moe je na zahtev tetnika smanjiti ili ukinuti, ako se znatnije promene okolnosti koje je sud imao u vidu prilikom donoenja svoje odluke (l. 196. ZOO).
119 Neprenosivost prava. Pravo na naknadu tete u vidu novane rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede tela ili oteenja zdravlja je lino pravo povreenog, tako da se ne moe preneti na drugoga, osim pojedinih dospelih potraivanja koja su utvrena pismenim sporazumom strana ili pravnosnanom sudskom odlukom (l. 197. st. 1. i 2. ZOO). 3. Naknada materijalne tete u sluaju povrede asti i irenja neistinitih navoda Povreda asti. - U sluaju povrede asti jednog lica, odnosno usled umanjenja njegovog ugleda u drutvu, ono moe pretrpeti i materijalnu tetu (npr. gubitak zarade zbog gubitka zaposlenja). Zakon o obligacionim odnosima izriito predvia njenu naknadu (l. 198. st. 1), s tim to se smatra da graanskopravna zatita asti moe da bude i ira od krivinoprav-ne, jer je za obavezu naknade tete izazvane povredom asti dovoljan svaki stepen krivice tetnikove.174 irenje neistinitih navoda. - teta moe biti prouzrokovana i irenjem neistinitih navoda o drugome, koji se mogu ticati njegove prolosti, znanja, sposobnosti ili neeg drugog. Da bi nastala ova odgovornost neophodno je daje onaj ko neistinite navode iznosi ili pronosi kriv, tj. da zna ili daje morao znati da su neistiniti (l. 198. st. 1. ZOO. Meutim, nije odgovoran za tetu onaj ko uini neistinito saoptenje o drugome ne znajui da je ono neistinito,- ako je on ili onaj kome je saoptenje uinio imao u tome ozbiljnog interesa (l. 198. st. 2). 4. Naknada nematerijalne tete Mogunost naknade nematerijalne tete. - Pored materijalne tete, a i nezavisno od nje, nekom licu moe biti prouzrokovana i nematerijalna teta. Njena naknada predstavlja veoma sloen problem, jer se radi o povredi linih dobara nekog lica. Otklanjanje tetnih posledica takve povrede samo se kod nekih nematerijalnih teta moe ostvariti, dok se kod najveeg broja ostalih nematerijalnih teta taj osnovni cilj naknade ne moe ostvariti. a) Naturalna restitucija Sluajevi. - tetne posledice nekih nematerijalnih teta mogu se otkloniti, to znai daje kod njih mogu jedan vid naturalne restitucije. To je sluaj sa povredom prava linosti gde sud moe narediti da se, na troak
69
Pruf. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO Jakov Radii, nav, delo, str. 290.
119
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA 120 tetnika, izvri objavljivanje presude, odnosno ispravke, ili narediti da tetnik povue izjavu kojom je povreda uinjena, ili to drugo ime se moe ostvariti svrha koja se postie naknadom (l. 199. ZOO). U tomPravilo je damoe narediti vie lica prouzrokuje Solidarna odgovornost tetnika. - smislu, sud za tetu koju povraaj ili unitenje neovlaeno uesnici odgovaraju solidarno (l. 206. st. 1. ZOO), s tim to solidarno sa zajedno, svi sainjene fotokopije privatnog pisma ili dosuditi naknadu trokova kozmetike operacije nastalih i pomaga, kao njima odgovaraju i podstrekatelesnih ozleda. i onaj koji je pomogao da se odgovorna
lica ne otkriju (l. 206. st. 2. ZOO). b) Novana naknada Solidarno odgovaraju i lica koja su tetu prouzrokovala radei nezavisno jedno od Zadovoljenje (satisfakcija) oteenom. - Najvei broj nematerijalnih teta ne drugog, ako se ne mogu utvrditi njihovi udeli u prouzrokovanoj teti (l. 206. st. 3. moe se, nilica kom su na neki nain meusobno povezana, ako je nesumnjivo daje ZOO), kao i u koja smislu, otkloniti naturalnom restitucijom. Naime, u sluaju pretrpljenih fizikih ili duevnih bolova, kao to je to, na primer, duevni bol majke za neko od njih tetu prouzrokovalo, a ne moe se utvrditi ko je (l. 206. st. 4. ZOO). ubijenim detetom, uspostavljanje ranijeg stanja ne moe se ostvariti nikakvim merama Posebno se predvia i solidarna odgovornost naruioca i izvoaa radova na koje bi se naloile tetniku. U svim tim sluajevima dolazi u obzir samo novana nepokretnosti za tetu koja je treem licu prouzrokovana u vezi sa izvoenjem tih radova naknada. Ali, ona ne predstavlja naknadu vrednosti povreenog linog dobra, jer lina (l. 207. ZOO). dobra nemaju novanu vrednost, ve se daje radi zadovoljenja (satisfakcije) oteenog. Regres isplatioca. - U meusobnom odnosu, solidarni dunici ne odgovaraju za Dosuivanjem odreene novane sume omoguuje se oteeniku da pribavi sebi neko ukupnu tetu, ve samo za njen srazmeran deo. S obzirom na to, solidarni dunik koji zadovoljstvo, neku ivotnu radost kao utehu, kako bi se kod njega uspostavila izvesna isplati vie nego to iznosi njegov udeo u teti, moe traiti od svakog od ostalih dunika psihika i emocionalna ravnotea i ublaili duevni bolovi. da mu naknadi ono to je platio za njega (l. 208. st. 1. ZOO). Visinu udela svakog Sluajevi u kojima se daje novana naknada neimovinske tete. -Poto se dunika sud odreuje prema teini njegove krivice i teini posledica koje su proistekle iz novanom naknadom neimovinske tete ne ostvaruje obeteenje u pravom smislu te njegovog delovanja (l. 208. st. 2. ZOO), s tim to na svakog dunika pada jednak deo, rei, samo se u pojedinim pravima predvia naknada svake nematerijalne tete. U ako se udeli dunika ne mogu utvrditi, osim ako pravinost zahteva da se u konkretnom najveem broju drugih prava, ukljuujui tu i nae pravo, novana naknada nematerijalne sluaju drugaije odlui (l. 208. st. 3. ZOO). tete priznaje se samo u odreenim sluajevima, koji su zakonom izriito predvieni. U tom smislu Zakon o obligacionim odnosima predvia da e sud dosuditi "pravinu Glava peta novanu naknadu" za ove oblike neimovinske tete: (I) za pretrpljene fizike bolove; (2) za pretrpljene duevne bolove zbog umanjenja ivotne aktivnosti, naruenosti, povrede OSTALI IZVORI OBLIGACIJA ugleda, asti, slobode ili prava linosti, smrti bliskog lica, i (3) za strah (l. 200. st. 1. ZOO). I. STICANJE BEZ OSNOVA 1.
Pravo na novanu naknadu zbog pretrpljenih duevnih bolova ima i lice koje je pre-varom, prinudom ili zloupotrebom nekog odnosa podreenosti ili zavisnosti navedeno na kanjivu obljubu ili kanjivu bludnu radnju, kao i Pojam i subjekti sricanja bez osnova lice prema kome je izvreno neko drugo krivino delo protiv dostojanstva linosti i morala (l. 202. ZOO).
70 Ogranienje naknade na znatnu tetu. - Osim navedenog ogranienja samo na odreene sluajeve, za neimovinsku tetu je karakteristino i to to se naknauje samo ako je znatna.175 U tom smislu i Zakon o obligacionim odnosima propisuje da e sud dosuditi pravinu novanu naknadu za neimovinsku tetu "ako okolnosti sluaja, a naroito jaina bolova i straha i njihovo trajanje to opravdava" (l. 200. st. 1). U pravnoj teoriji se iznosi stav daje svoenje naknade neimovinske tete na znatnu tetu nepravino, te da se time potcenjuju lina dobra ovekova, a favorizuju imovinska.176 Lica koja imaju pravo na novanu naknadu u sluaju smrti ili tekog invaliditeta. - Pravo na naknadu nematerijalne tete zbog pretrpljenih duevnih bolova usled smrti bliskog lica, ima samo uzan krug njegovih srodnika. To su lanovi njegove ue porodice: (1) brani drug, (2) roditelji i (3) deca (l. 201. st. 1. ZOO). Takva naknada moe se dosuditi i brai i sestrama (l. 201. st. 2. ZOO), kao i vanbranom drugu (l. 201. st. 4. ZOO), ako je izmeu njih i umrlog postojala trajnija zajednica ivota. U sluaju naroito tekog invaliditeta nekog lica, sud moe dosuditi njegovom (1) branom drugu, (2) deci i (3) roditeljima pravinu novanu naknadu za njihove duevne bolove (l. 201. st. 3. ZOO), s tim to ova naknada pripada i vanbranom drugu, ako je izmeu njega i povreenog postojala trajnija zajednica ivota (l. 201. st. 4. ZOO). Nasleivanje i ustupanje naknade nematerijalne tete. - Potraivanje naknade neimovinske tete je strogo lino pravo, tako da, po pravilu, ne prelazi na naslednike poverioca, niti moe biti predmet ustupanja, prebijanja i prinudnog izvrenja. Meutim, ono gubi lini karakter ako je priznato pravnosnanom odlukom ili pismenim sporazumom, posle ega se njime moe slobodno raspolagati na bilo koji nain (l 204. st 1 i 2. ZOO). VII. ODGOVORNOST VIE LICA ZA ISTU TETU teta koju prouzrokuje vie lica. - esto se dogaa da vie lica prouzrokuje istu tetu. U prouzrokovanju te tete oni mogu uestvovati neposredno (kao neposredni izvrioci jedne ili vie radnji) ili posredno (kao podstrekai ili pomagai), a mogu je prouzrokovati radei zajedno ili odvojeno, tj. nezavisno jedan od drugog. U svim tim sluajevima radi se o odgovornosti vie lica za istu tetu.
[73
Pojam. - Sticanje bez o zahtevu za naknadu nematerijalne tete, kao i o visini njene Prilikom odluivanja osnova nastaje tako to deo imovine jednog lica pree na bilo koji nainzakonodavacnekog drugog lica, a rauna o znaaju povreenog dobranekom naknade, u imovinu nalae sudu da vodi da taj prelaz nema svoj osnov u i cilju pravnom poslu ili u zakonui(l. 210.da se njome ne pogoduje ga, dakle, koje nisu prelaza kome slui ta naknada, ali o tome st. 1. ZOO). Karakterie tenjama to to do spojive imovine dolazi bez pravno priznatog osnova, tako da se, ZOO). sa njenom prirodom i drutvenom svrhom (l. 200. st. 2. sa stanovita pravnog poretka, takvo sticanje smatra neosnovanim, neopravdanim ili nepravinim. Poto sticanje koristi znai uveanje imovine, govori se i o neosnovanom obogaenju. Pravni poredak ne odobrava sticanje bez osnova, ve ga smatra nenormalnim i neodrivim. Zbog toga se sticaocu namee obaveza da ono
Jakov Radii, nav. delo, str. 283.
'7* IstO.
to je neosnovano stekao vrati, a kad to nije mogue - da naknadi vrednost postignutih koristi (l. 210. st. 1. ZOO). Takva obaveza nastaje i kad se neto primi s obzirom na
120
71 osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao (l. 210. st. 2. ZOO). Radi povraaja neosnovano steenog ili naknade njegove vrednosti, lice na iji raun je obogaenje usledilo ima pravo na tubu protiv sticaoca (condictio sine causd). Subjekti. - U obligacionom odnosu iz sticanja bez osnova uestvuju dva lica: sticalac (oznaava se i kao obogaeno lice) je dunik, a lice ija je imovina umanjena (oznaava se i kao osiromaeno lice) je poverilac. 2. Opti uslovi i nastanak sticanja bez osnova Opti uslovi. - Da bi nastao obligacioni odnos iz sticanja bez osnova, moraju se ispuniti sledei uslovi: (1) Obogaenje siicaoca. - Ono postoji u sluaju kad doe do poveanja imovine sticaoca, koje nastaje uveanjem. , imovine ili spreevanjem da se imovina umanji. Uveanje imovine ostvaruje se poveanjem aktive (npr. sticanjem stvarnih ili obligacionih prava) ili smanjenjem pasive (npr. neko isplati tui dug). Obogaenje postoji i u sluaju kad je spreeno umanjenje imovine do kojeg je po redovnom toku stvari trebalo da doe (npr. neko plati izdravanje tuem detetu, neosnovano i bez naknade upotrebljava tuu stvar za ta bi, normalno, trebalo da plati naknadu). (2) Osiromaenje drugog lica. - Obogaenje sticaoca treba da nastane na raun drugog lica. Taj uslov je ispunjen kad obogaenje jednog, dovede do osiromaenja drugog, odnosno do umanjenja njegove imovine (npr. kad osiromaeni izgubi neko svoje pravo, isplati sumu novca, kad neko neosnovano upotrebljava njegovu stvar). Pri tome, osiromaenje i obogaenje treba da su meusobno uslovljeni, tako da se ono to se pojavljuje kao obogaenje u imovini jednog, javlja kao osiromaenje u imovini drugog, odnosno da su obe promene posledica istog uzroka. (3) Odsustvo osnova. - Obogaenje sticaoca treba daje neosnovano, tj. da do njega doe bez punovanog osnova. Neosnovanim se smatra ono obogaenje koje se ne zasniva na pravnom pravilu sadranom u zakonu, pravnom poslu ili odluci suda, odnosno drugog dravnog organa.177 Do
i" Jakov Radii, nav. delo, sir. 294-295, navodi da pojam osnova pravnici shvalaju razliito. Jedni smatraju da jc osnov punovaan pravni odnos iz kojeg proistic da ono to je obogaeni stekao treba njemu i da pripadne (objektivno shvatanje), dok drugi, bar kad sc radi o sticanju koje nastaje radnjom osiromaenog lica, shvataju osnov kao cilj kome je teio initelj, kao svrhu inidbe (subjektivno shvatanje).
72
neosnovanog obogaenja moe doi ili kad uopte nije postojao punovaan osnov, ili kad je postojao, ali je kasnije otpao, ili kad se oekivani osnov ne ostvari. Nastanak. - Sticanja bez osnova moe da nastane na razliite naine. Ono najee nastaje usled radnje samog osiromaenog lica, koje izvTi neku inidbu obogaenom licu, s tim to su mogua tri takva sluaja: isplata nedugovanog, isprata s obzirom na osnov koji se nije ostvario i isplata s obzirom na osnov koji je docnije otpao. Sticanje bez osnova moe da nastane i usled radnje obogaenog lica, usled radnje nekog treeg lica, kao i usled nekog spoljnjeg dogaaja. 3. Sluajevi sticanja bez osnova a) Isplata nedugovanog Pojam. - Pod isplatom nedugovanog podrazumeva se takav sluaj sticanja bez osnova koji nastaje kad neko plati nedugovano, tj. kad izvri neto to nije trebao da izvri. U tom sluaju isplatilac ima pravo da tubom zahteva povraaj plaenog (condictio in debiti). Uslovi. - Za isplatu nedugovanog neophodna su tri uslova: (1) Da je plaanje izvreno radi ispunjenja neke obaveze (solvendi causa). Isplata je izvrena solvendi causa ako je, prema sporazumu strana kojih se tie, trebalo da poslui podmirenju nepostojeeg (prividnog) duga. (2) Da je isplaen nepostojei (prividan) dug. - Nepostojeim se smatraju ne samo dugovi koji uopte nisu postojali, ve i dugovi koji su u trenutku isplate ugaeni (npr. dugovi iz ponitenog ili raskinutog ugovora, iz ugovora zakljuenog pod odlonim uslovom). To su apsolutno nepostojei dugovi koji se nikoga i niega ne tiu.178 U relativno nepostojee dugove spadaju dugovi koji se ne tiu ili isplatioca, ili sticaoca, ili inidbe koja je izvrena radi njihove isplate (npr. isplata tueg duga, isplata licu koje nije poverilac, isplata inidbe koja se ne duguje).179
Nije plaeno nedugovano i nema mesta povraaju u ovim sluajevima: kad dunik plati dug ne znajui da ima pravo prigovora neispunjenog ugovora, prigovora prebijanja ili pravo da ugovor raskine, isplata duga pre njegove dospelosti, kad isplatilac zna da nije duan da plati (l. 211. ZOO), kad je isplaena prirodna obaveza, neka moralna ili drutvena dunost (l. 213. ZOO), kao i u sluaju kad se isplatom elela nadoknaditi teta izazvala Jakov Radii, nav. dclo, str. 296. i Isto.
Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO na povredom tela, naruenjem zdravlja ili smru, pod uslovom daje sticalac bio savestan (51.216. ZOO).
72
(3) Daje isplatilac bio u zabludi. - Isplatilac treba daje verovao da dug postoji i da on plaa svoj dug. Ako nije bio u zabludi, nema pravo na povraaj plaenog, jer se pretpostavlja da svaka dobrovoljna isplata znai priznanje duga ili poklon. Pri tome, svaka zabluda se uzima u obzir, pa i ona koju je isplatilac skrivio.
Zabluda isplatioca se ne trai, tako da on ima pravo na povraaj plaenog iako nije bio u zabludi, u sledeim sluajevima: kad je isplatilac zadrao pravo da trai povraaj (l. 211. ZOO); kad je isplatio dug da bi izbegao prinudu dravnog ili nekog drugog organa (l. 211. ZOO); kad je isti dug plaen dva puta, pa makar jednom i po osnovu izvrne isprave (l. 212. ZOO); kad je isplatilac bio prinuen na isplatu; i kad je neko nainio za drugog kakav izdatak ili uinio neto drugo stoje ovaj po zakonu bio duan uiniti (l. 218. ZOO).
b) Isplata s obzirom na osnov koji se nije ostvario Ovaj sluaj sticanja bez osnova postoji kad se isplata izvri s obzirom na osnov iji se nastanak oekuje u budunosti, pa se to oekivanje ne ostvari. U tom sluaju za ono stoje isplaeno ne postoji osnov, tako da se isplaeno moe tubom povratiti (condictio ob causam futuram). Ovaj sluaj karakterie to to isplatilac nije u zabludi, jer zna da dug u trenutku isplate jo ne postoji, ali je u zabludi u oekivanju da e dug kasnije nastati (npr. isplati prodajnu cenu pre konanog zakljuenja ugovora). c) Isplata s obzirom na osnov koji je docnije otpao Ovaj sluaj sticanja bez osnova postoji kad je u trenutku isplate postojao za nju osnov, ali je kasnije nestao (npr. posle izvrene isplate ugovor se poniti ili raskine). Onaj kome je, u ovom sluaju, isplata izvrena dri primljeno bez osnova, pa isplatilac ima pravo da tubom zahteva povraaj plaenog (condictio ob causam finitam). d) Obogaenje usled radnje obogaenog
Obogaenje moe nastati i usled radnje samog obogaenog, na koju on nije bio ov-laen. Radi se, po pravilu, o nedoputenim radnjama, kojima izvrilac ne stie nikakvo pravo, ve neosnovano prisvaja izvesne vrednosti iz tue imovine. Najvaniji sluaj takvog sticanja sastoji se u neovlaenom korienju ili utroku tue stvari u svoju korist. U tom sluaju osiromaeno lice moe zahtevati naknadu tete. AH, nezavisno od prava na naknadu tete, ili u odsustvu ove, osiromaeni ima pravo na naknadu koristi koju jc obogaeni imao od upotrebe stvari (l. 219. ZOO).
73
73 II. POSLOVODSTVO BEZ NALOGA
e) Obogaenje usled radnje treeg lica ili usled nekog spoljnjeg dogaaja
Obogaenje jednog lica moe nastati i usled radnje treeg lica ili nekog spoljnjeg dogaaja. Mogue je da neko upotrebi stvar jednog lica u korist drugog, a da nema uslova za primenu poslovodstva bez naloga. U tom sluaju, lice u iju je korist upotrebljena stvar duno je daje vrati, a ako to nije mogue, da naknadi njenu vrednost. Pored toga, mogue je i da neko pomea ili spoji pokretne stvari razliitih sopstvenika, ili da do toga doe usled nekog spoljnjeg dogaaja.
1. Pojam i subjekti poslovodstva bez naloga Pojam. - Pod poslovodstvom bez naloga podrazumeva se vrenje tuih poslova, pravnih ili materijalnih, bez naloga ili ovlaenja, ali za raun i radi zatite interesa onoga iji su poslovi (l. 220. st. 1. ZOO). Ono je, po pravilu, zabranjeno, jer je nespojivo sa subjektivnim pravima i predstavlja delikt.181Ipak, zakonom se doputa da se od tog pravila odstupi samo u sluaju kad posao ne trpi odlaganje, u tom smislu to predstoji teta ili proputanje oigledne koristi (l. 220. st. 2. ZOO).
Radi se, obino, o situacijama u kojima imovini nekog lica zapreti opasnost oteenja ili unitenja, a da to lice nije samo u stanju da preduzme potrebne mere radi otklanjanja opasnosti. Ako je neko lice u stanju da preduzme takve mere, razlozi uzajamne pomoi i solidarnosti nalau da mu se dopusti da to uini i bez znanja i ovlaenja lica iji su interesi ugroeni (npr. da ugasi poar u tuoj kui, da opravi vodovodnu cev u stanu odsutnog su-seda, da primi poiljku podstanara).
4. Dejstvo sticanja bez osnova U emu se ogleda i od ega zavisi. - Sticanjem bez osnova nastaje obligacioni odnos izmeu sticaoca i lica ija je imovina umanjena. U tom odnosu sticalac ima poloaj dunika a osiromaeni poloaj poverioca. Sti-calac mora da vrati osiromaenom ono ime se obogatio, s tim to obim njegove obaveze zavisi od toga da li je bio savestan ili nesavestan. Obaveza povraaja ili naknade vrednosti. - Sticalac je obavezan da vrati osiromaenom ono to je stekao na njegov raun. To moe biti obaveza vraanja stvari ili obaveza ustupanja potraivanja (l. 210. st. 1. ZOO). Pored toga, sticalac je duan da vrati plodove koje je ubrao, kao i da plati zateznu kamatu (l. 214. st. 1. ZOO). Za stvar koju je otuio ili unitio, obavezan je da vrati ono to je po tom osnovu primio. Meutim, ako se priroda onoga stoje neosnovano stekao protivi vraanju, sticalac je obavezan da naknadi njegovu vrednost (npr. korist od upotrebe, usluge, prerade, meanja i spajanja) (l. 21. st. 1. ZOO). Uticaj savesnosti sticaoca. - Obaveza savesnog sticaoca svodi se na povraaj koristi koju ima u trenutku isticanja zahteva za povraaj. 180 Uz to, on duguje i povraaj plodova i zatezne kamate od dana podnoenja zahteva (l. 214. ZOO). Ipak, on ima pravo na naknadu nunih i korisnih trokova (npr. za plaenu carinu, prevoz) (l. 215. ZOO), kao i pravo da uzme ono ime je stvar poboljao (ius tollendi). Obaveza nesavesnog sticaoca je vea. On je duan da vrati ne samo onu neosnovano steenu korist koju poseJuje u trenutku isticanja zahteva, ve odgovara i za koristi kojih vie nema. Njegov poloaj slian je poloaju dunika koji je zapao u docnju. Pored toga, on duguje plodove i zateznu kamatu od dana sticanja (l. 214. ZOO). Nesavesni sticalac ima pravo na naknadu nunih trokova, dok mu naknada za korisne trokove pripada samo do iznosa koji predstavlja uveanje vrednosti u trenutku vraanja (l. 215. ZOO).
Subjekti. - U obligacionom odnosu koji nastaje poslovodstvom bez naloga uestvuje lice koje svojevoljno obavlja posao za drugoga, koje se naziva poslovoa bez naloga ili nezvani vrilac tueg posla (negotiorum gestor), i lice ije poslove ono obavlja, koje se zove gospodar posla (domi-nus negotii). 2. Uslovi poslovodstva bez naloga S obzirom da stvara odreene obaveze za gospodara posla i mimo njegove volje, poslovodstvo bez naloga doputeno je samo ako su ispunjeni sledei uslovi: (1) Posao mora biti vren ili izvren. - Poslovodstvo bez naloga moe nastati samo ako je poslovoa bez naloga stvarno preduzeo vrenje, odnosno ako je ve izvrio neki posao. Taj posao moe biti kako pravni (npr. zakljuenje nekog ugovora), tako i faktiki (npr. gaenje poara koji je izbio u stanu). U svakom sluaju, posao se mora sastojati iz neke aktivne radnje, jer samo trpljenje ili uzdravanje ne dovodi do poslovodstva bez naloga. (2) Posao mora biti tui. - Posao se smatra tuim ako ga poslovoa bez naloga preduzima ne za sebe, ve za gospodara posla.
Nekada je, po samoj njegovoj prirodi i sadrini, jasno da se radi o poslu koji pripada gospodaru posla (npr. isplata tueg rauna za utroenu elektrinu energiju) (tzv. objektivno tui posao), a nekada je posao po svojoj prirodi neutralan, s tim to spada u tui posao s obzirom na usmerenu volju poslovoe bez naloga (npr. kupovina neke stvari koja moe koristiti i drugim licima) (tzv. subjektivno tui posao).
'K1 Jakov Radii, nav. dclo, str. 301.
74

1KI
74
Jakov Radii, nav. dclo, str. 304.
'K1 Jakov Radii, nav. dclo, str. 301.
75
(3) Posao mora biti u interesu gospodara. - Posao mora biti u interesu gospodara posla, tako da od preduzetog posla on ima koristi.
Korisnost posla ceni se, po pravilu, prema objektivnom merilu (npr. gaenje poara u tuoj kui objektivno je korisno vlasniku kue). S druge strane, subjektivna ocena korisnosti pslovoe bez naloga nikad se ne uzima u obzir, dok se u nekim sluajevima ocena gospodara posla uzima u obzira, kada se radi o njegovim interesima.
Kao jedan od uslova poslovodstva bez naloga, korisnost moe biti dvojaka. Nekada se ona sastoji u tome to poslenik otklanja opasnost tete koja preti imovinskim ili linim dobrima drugoga. U tom sluaju radi se o nunom poslovodstvu bez naloga {negotiorum gestio necessaria), kod kojeg se ne trai da je postignut eljeni cilj, odnosno da je spaavanje uspelo. Meutim, svojom radnjom nezvani poslovoa moe da postigne i stvarnu korist za gospodara posla, da uvea njegovu imovinu (npr. da naplati njegovo potraivanje koje bi, inae, zastarilo). To bi bilo korisno poslovodstvo bez naloga {negotiorum gestio utilis), kod kojeg se trai da se preduzetim poslom postigne odreena korist za gospodara posla. (4) Posao mora biti vren bez naloga ili ovlatenja. - Poslovodstvo bez naloga postoji samo ako poslovoa bez naloga nije bio ni ovlaen ni obavezan da tui posao obavi. (5) Namera poslovoe bez naloga da zahteva naknadu. - Poslovoa bez naloga treba da ima nameru da trai naknadu trokova i nagradu za obavljanje tueg posla, koja se pretpostavlja. 3. Dejstvo poslovodstva bez naloga U emu se sastoji. - Poslovodstvo bez naloga stvara dvostran obliga-cioni odnos u kojem i za poslovou bez naloga i za gospodara posla nastaju obaveze, koje su sline obavezama koje jedan prema drugom imaju nalogodavac i nalogoprimac. Obaveze poslovoe bez naloga. - Glavne obaveze poslovoe bez naloga su: (1) Obavetenje gospodara posla. - Poslovoa bez naloga duan je da obavesti o svom postupku to je mogue pre gospodara posla i da nastavi zapoeti posao, dok ovaj ne bude preuzeo brigu o njemu (l. 221. st. 1. ZOO); (2) Uredno i savesno voenje zapoetog posla. - Poslovoa bez naloga duan je da uredno i savesno vodi zapoeti posao, rukovodei se pri tom stvarnim i verovatnim namerama i potrebama gospodara posla (l. 222. st. 1. ZOO), s tim stoje duan da postupa sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina (l. 222. st. 2. ZOO); (3) Polaganje rauna. - Poslovoa bez naloga duan je da po svrenom poslu poloi raun i ustupi gospodaru posla sve to je pribavio vrei njegov posao (l. 221. st. 2. ZOO);
129 (4) Naknada tete. - Poslovoa bez naloga je duan da gospodaru posla nadoknadi tetu koju mu je prouzrokovao vrei njegov posao, prema optim pravilima o odgovornosti. Meutim, njegova je odgovornost neto blaa, jer se predvia da sud moe da smanji njegovu odgovornost ili da ga sasvim oslobodi odgovornosti za nepanju (l. 222. st. 3. ZOO). Obaveze gospodara posla. - Gospodar posla ima prema poslovoi bez naloga ove obaveze: (1) Osloboenje poslovoe bez naloga od obaveza. - Gospodar posla je duan da oslobodi poslovou bez naloga svih obaveza koje je zbog posla uzeo na sebe, kao i da preuzme sve obaveze koje je zakljuio u njegovo ime(l. 223. st. l.ZOO); (2) Naknada za izdatke i pretrpljenu tetu. Gospodar posla je duan da naknadi poslovoi bez naloga sve nune i korisne izdatke, kao i tetu koju je ovaj pretrpeo, ak i ako oekivani rezultat nije postignut (l. 223. st. l.ZOO); (3) Primerena naknada za trud. - Gospodar posla je duan da plati poslovoi bez naloga primerenu naknadu za trud, ako je otklonio tetu od gospodara posla ili mu je pribavio korist koja odgovara u svemu njegovim namerama i potrebama (l. 223. st. 2. ZOO). 4. Vrenje tuih poslova protiv zabrane
Vrenje tuih poslova protiv zabrane postoji u sluaju kad se neko prihvati tueg posla i pored zabrane lica iji je posao, za koju je, inae, znao ili je morao znati (l. 226. st. I. ZOO). Takvo vrenje tueg posla je protivpravno, tako da iz njega ne nastaju prava koja pripadaju poslovoi bez naloga. tavie, onaj koji se prihvati tueg posla i pored zabrane lica iji je posao, odgovara za tetu koju je prouzrokovao meanjem u tue poslove, ak i ako je do nje dolo bez njegove krivice (l. 226. st. 2. ZOO). Meutim, kad je zabrana vrenja posla protivna zakonu iJi moralu, a naroito kad je neko zabranio da drugi ispuni neku njegovu zakonsku obavezu koja ne trpi odlaganje, vae opta pravila o poslovodstvu bez naloga (npr. doputeno je dati drugome izdravanje ako ga ne daje onaj ija je to zakonska dunost i pored njegove zabrane) (l. 226. st. 3. ZOO).
5. Nepravo poslovodstvo
Nepravo poslovodstvo postoji kad neko vri tui posao u nameri da za sebe zadri postignute koristi, iako zna daje posao tu (l. 227. st. 1. ZOO). U tom sluaju poslovoa se smatra kao poslovoa bez naloga, tako daje duan da na zahtev onoga iji je posao poloi raun i preda mu sve postignute koristi (l. 227. st. I. ZOO). Meutim, s obzirom da i nepravo poslovodstvo predstavlja protivpravnu radnju, onaj iji je posao moe zahtevati i vraanje stvari u predanje stanje, kao i naknadu tete
130
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA (cl. 227. st. 2. ZOO), pod uslovom daje poslovoa znao daje posao tu ili daje to morao znati. '2
III. JEDNOSTRANE IZJAVE VOLJA Nastanak. - Neke jednostrane izjave volje danas mogu biti izvor obligacija, pod uslovom da se njima obavezuje sam izjavilac. Sluajevi. - Sporno je za koje se sve obligacione odnose moe rei da imaju svoj izvor u jednostranoj izjavi volje. Po irem shvatanju, u jednostrane izjave volje kao izvore obligacija spadaju: poslovodstvo bez naloga, sticanje bez osnova, ponuda za zakljuenje ugovora, javno obeanje nagrade i izdavanje hartija od vrednosti. Po uem shvatanju, tu spadaju samo javno obeanje nagrade i izdavanje hartija od vrednosti. U Zakonu o obligacionim odnosima usvojeno je ue shvatanje, jer kao sluajeve jednostranih izjava volje predvia samo javno obeanje nagrade i hartije od vrednosti. 1. Javno obeanje nagrade a) Pojam i uslovi Pojam. - Javno obeanje nagrade postoji kad neko, javnim oglasom, obea neodreenom broju lica da e dati nagradu onome ko bude izvrio odreenu radnju, odnosno postigao neki uspeh, ili se naao u odreenoj situaciji (cl. 229. st. 1. ZOO). Za javno obeanje nagrade karakteristino je da stvara obavezu samo za obeavaoca, tako da niko nije obavezan da izvri zahtevanu radnju. Ali, onaj ko izvri radnju stie pravo na nagradu, bez obzira da li je znao ili nije znao za obeanu nagradu kada je vrio radnju, pa ak i ako je nagrada obeana poto je radnja izvrena. Uslovi. ~ Da bi iz javnog obeanja nagrade nastala obligacija, potrebno je da se ispune sledei uslovi: ( I ) Obeanje nagrade. - Za nastanak javnog obeanja nagrade neophodno je da neko lice (fiziko ili pravno) obea nagradu za izvrenje odreene radnje. Ako se radi o fizikom licu, ono mora da poseduje potpunu poslovnu sposobnost, jer javnim obeanjem nagrade raspolae svojom imovinom.
76 (2) Obeanje uinjeno javnim oglasom. - Javno obeanje nagrade nastaje samo ako je obeanje uinjeno javnim oglasom, tj. na takav nain da ga sazna vei broj ljudi. Obino se to ini preko tampe, radija, televizije, ili objavom na oglasnoj tabli. (3) Obeanje upueno neodreenom broju lica. ~ Obeanje treba da je upueno neodreenom broju lica, s tim to krug lica kojima je obeanje upueno moe biti ui (npr. samo studenti) ili iri (npr. svi graani). (4) Odreena radnja koju treba izvriti, uspeh koji treba postii ili situacija u kojoj se treba nai. -Javnim obeanjem nagrade treba da se odredi radnja koju treba izvriti, uspeh koji treba postii ili situacija u kojoj neko lice treba da se nae da bi se steklo pravo na nagradu. Ta radnja, uspeh ili situacija mora da ispunjava uslove koji se trae i za svaku drugu inidbu, tj. da bude mogua i doputena. (5) Odrena nagrada. - Javnim obeanjem nagrade treba da se odredi nagrada izvriocu radnje. Ona se najee obeava u novcu, ali se moe sastojati i u davanju neke druge stvari, poasne medalje ili diplome. b) Opozivanje i ejstvo Opozivanje. - Javno obeanje nagrade se, po pravilu, moe opozvati. Opoziv je mogu sve do izvrenja radnje za koju je nagrada obeana, s tim to se ostvaruje na isti nain na koji je obeanje dato ili linim sa-optenjem pojedinim licima. Meutim, lice koje je izvrilo radnju, a nije znalo niti je moralo znati da je obeanje nagrade opozvano, ima pravo na obeanu nagradu, dok ono koje je do opozivanja uinilo potrebne izdatke radi izvrenja radnje odreene u javnom oglasu ima pravo na njihovu naknadu, izuzev ako obeavalac dokae da su oni uinjeni uzalud (l. 230. st l.ZOO). Obeanje se ne moe opozvati ako je oglasom odreen rok za izvrenje radnje, odnosno za obavetenje o postignutom rezultatu ili ostvarenju odreene situacije (l. 230. st. 2. ZOO). Dejstvo. - Pravo na nagradu stie ono lice koje prvo izvri radnju za koju je nagrada obeana. Ali, ako je vie lica izvrilo radnju istovremeno, svakom pripada jednak deo nagrade, ukoliko pravinost ne zahteva drugaiju podelu (l. 230. st. 1. i 2. ZOO). Obaveza obeavaoca nagrade prestaje ako mu niko ne saopti, u roku odreenom u oglasu, da je izvrio radnju, ili postigao' uspeh, ili uopte ispunio uslove postavljene u javnom oglasu, a ako rok nije odreen, istekom jedne godine od oglasa (l. 233. ZOO).
Prof. dr orde Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
'"2 Jakov Radii, nav. delo, str. 309.
77 2. Hartije od vrednosti
a) Pojam i bitni sastojci Pojam. Hartija od vrednosti je pismena isprava kojom se njen izdavalac obavezuje da ispuni obavezu upisanu u toj ispravi njenom zakonitom imaocu (l. 234. ZOO). Pri tome, u vezi sa nastankom obaveze iz hartije od vrednosti postoje razliite teorije. Zakon o obligacionim odnosima se opredelio za emisionu teoriju prema kojoj obaveza iz hartije od vrednosti nastaje u trenutku kada izdavalac hartiju od vrednosti preda njenom korisniku (l. 237. ZOO). Bitni sastojci. - Hartije od vrednosti su strogo formalne isprave, koje moraju imati odreene bitne sastojke, jer isprava koja ne sadri bilo koji od bitnih sastojaka ne vai kao hartija od vrednosti (l. 235. st. 3. ZOO). U bitne sastojke hartije od vrednosti spadaju: (1) oznaenje vrste hartije od vrednosti; (2) firmu, odnosno naziv i sedite, odnosno ime i prebivalite izdavaoca hartije od vrednosti; (3) firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje, odnosno po ijoj naredbi hartija od vrednosti glasi, ili oznaenje da hartija od vrednosti glasi na donosioca; (4) tano oznaenu obavezu izdavaoca koja proizilazi iz hartije od vrednosti; (5) mesto i datum izdavanja hartije od vrednosti, a kod onih koje se izdaju u seriji i njen serijski broj; (6) potpis izdavaoca hartije od vrednosti, odnosno faksimil potpisa izdavaoca hartije od vrednosti koje se izdaju u seriji (l. 235. st. 1. ZOO). b) Vrste i ostvarivanje prava Vrste. - Prema nainu odreivanja nosioca prava, razlikuju se tri vrste hartija od vrednosti: (1) hartije na donosioca, (2) hartije na ime i (3) hartije po naredbi. Ostvarivanje prava. - Potraivanje iz hartije od vrednosti vezano je za samu hartiju, tako da se moe ostvariti samo ako se poseduje hartija, s tim to pripada zakonitom imaocu hartije (l. 239. st. 1. ZOO). Kod hartije od vrednosti na donosioca, zakonitim imaocem hartije smatra se njen donosilac, dok se kod hartije od vrednosti na ime i po naredbi zakonitim imaocem smatra lice na koje hartija od vrednosti glasi, odnosno lice na koje je ona uredno preneta (l. 239. st. 2. i 3. ZOO). c) Prenos hartije od vrednosti Prenos hartije od vrednosti zavisi od toga o kojoj se hartiji od vrednosti radi. Kad je u pitanju hartija od vrednosti na donosioca, pravo iz hartije se prenosi njenom predajom (l. 241. ZOO). Pravo iz hartije od vrednosti
133 na ime prenosi se cesijom, s tim to posebnim zakonom moe biti odreeno da se pravo iz hartije od vrednosti na ime moe prenositi indosa-mentom (l. 242. st. 1. i 2. ZOO). Pravo iz hartije od vrednosti po naredbi prenosi se indosamentom (l. 243. ZOO). d) Legitimacioni papiri i legitimacioni znaci
Od hartija od vrednosti treba razlikovati tzv. legitimacione papire i legitimacione znake. Legitimacioni papiri. - To su takve pismene isprave koje slue za legitimiranje po-verilaca kojima dunik izdavalac duguje odreenu inidbu. Oni mogu biti i na ime odreenog lica (npr. mesena karta za prevoz, tedna knjiica), ali kod veine drugih takvih papira poverilac nije odreen (npr. razne ulaznce, vozne karte, bonovi i si.). Na legitimacione papire shodno se primenjuju odgovarajue odredbe o hartijama od vrednosti (l. 257. ZOO). Legitimacioni znaci. - Legitimacioni znaci ne predstavljaju nikakve pismene isprave, niti sadre neto odreeno o obavezi izdavaoca, ali i oni slue da pokau koje poverilac u obligacionom odnosu prilikom ijeg nastanka su izdati (npr. garderobni i slini znaci) (l. 258. st. 1. ZOO). Njihov izdavalac se oslobaa obaveze kad je u dobroj veri izvri donosiocu, s tim to za donosioca ne vai pretpostavka je je on pravi poverilac, te je u sluaju spora duan da dokae to svoje svojstvo (l. 258. st. 2). Inae, poverilac moe zahtevati ispunjenje obaveze iako je izgubio legitimacioni znak (l. 258. st. 3. ZOO).
Glava esta DEJSTVA OBLIGACIJA I. POVERIOEVA PRAVA I DUNIKOVE OBAVEZE Dejstvo obligacionog odnosa ispoljava se u pravima i obavezama lica koja u njemu uestvuju. Poverilac je ovlaen da od dunika zahteva ispunjenje obaveze, a dunik je duan da je ispuni u svemu onako kako ona glasi (l. 262. st. 1. ZOO). Ukoliko dunik dobrovoljno ne ispuni ono to duguje, poverilac ga na to moe prinuditi uz pomo suda, s tim to dunika u tom sluaju mogu pogoditi razliite pravne posledice. A) PRAVO NA NAKNADU TETE 1. Opta pravila o pravu na naknadu tete a) Naknada tete zbog neispunjenje ili zadocnjenja Odgovornost dunika zbog krenja obaveze. - Dunik koji dobrovoljno ne ispuni obavezu ili zadoeni sa njenim ispunjenjem, duan je da izvri ne samo ono stoje prvobitno dugovao, ve i da naknadi tetu koju je prouzrokovao poveriocu povredom svoje obaveze (l. 262. st. 2. ZOO).
78
Dunik, dakle, nije samo duan, ve je i odgovoran poveriocu, s tim to to moe biti kako (l) odgovornost zbog neispunjenja (kad dunik obavezu ne ispuni nikako), tako i (2) odgovornost zbog ravog ispunjenja (kad dunik ne ispuni obavezu u pravo vreme, na pravom mestu i na pravi nain). Osloboenje dunika od odgovornosti. - Za dunika koji ne ispuni svoju obavezu ili zadocni sa njenim ispunjenjem pretpostavlja se da je kriv, tako da za ostvarenje prava na naknadu tete poverilac treba da dokae postojanje svog prava, odnosno dunikove obaveze, kao i tetu koja mu je prouzrokovana. Dunik se moe osloboditi odgovornosti za tetu "ako dokae da nije mogao ispuniti svoju obavezu, odnosno da je zakasnio sa ispunjenjem obaveze zbog okolnosti nastalih posle zakljuenja ugovora koje nije mogao spreiti, otkloniti ili izbei" (l. 263. ZOO). b) Ugovorno proirenje, ogranienje i iskljuenje odgovornosti Dispozitivno regulisanje dunikove odgovornosti. - Odredbe kojima se regulie dunikova odgovornost za tetu zbog krenja ugovorne obaveze imaju, po pravilu, dispozitivni karakter. S obzirom na to, koristei se naelom autonomije volje, ugovorne strane takvu svoju odgovornost mogu unapred ugovorom da: proire, iskljue ili ogranie. Proirenje odgovornosti. - Ugovorom se moe proiriti odgovornost dunika i na sluaj za koji on inae ne odgovara, s tim to se izvrenje ovakve ugovorne odredbe ne moe zahtevati ako bi to bilo u suprotnosti sa naelom savesnosti i potenja (l. 264. ZOO). Iskljuenje odgovornosti. - Iskljuenje dunikove odgovornosti za tetu, kojim se poverilac unapred odrie prava na naknadu tete, krije mogunost zloupotrebe. Zbog toga se mogunost iskljuenja dunikove odgovornosti zakonom redovno ograniava, kako bi se zatitili interesi slabije ugovorne strane. U tom smislu se i u Zakonu o obligacionim odnosima predvia da se odgovornost dunika za nameru ili krajnju nepanju ne moe ugovorom unapred iskljuiti (l. 265. st. 1). Pored toga, sud moe na zahtev zainteresovane ugovorne strane ponititi i ugovornu odredbu o iskljuenju odgovornosti za obinu nepanju, ako je takav sporazum proi-zaao iz monoplskog poloaja dunika ili uopte iz neravnopravnog odnosa ugovornih strana (l. 265. st. 2. ZOO). Ogranienje odgovornosti. - Ogranienje odgovornosti najee se ostvaruje odreivanjem najvieg iznosa naknade koji e se dugovati. Takva odredba je punovana, samo ako tako odreeni iznos nije u oiglednoj ne-srazmeri sa tetom, i ako za odreeni sluaj nije to drugo zakonom pre-
Prof. dr Dordc Nikoli: OBUGACIONO PRAVO 135 dvieno (l. 265. st. 3. ZOO). Ali, bez obzira na ogranienje, poverilac ima pravo na potpunu naknadu ako je nemogunost ispunjenja obaveze prouzrokovana namerao ili krajnjom nepanjom dunika (l. 265. st. 4. ZOO).
Obim naknade. Odgovornost dunika zbog krenja preuzete obaveze ograniena je samo na tzv. predvidljivu tetu. U tom smislu i Zakon o obligacionim odnosima .propisuje da "poverilac ima pravo na naknadu obine tete i izmakle koristi, koje je dunik u vreme zakljuenja ugovora morao predvideti kao mogue posledice povrede ugovora, a s obzirom na injenice koje su mu tada bile poznate ili morale biti poznate" (l. 266. st. 1). Meutim, u sluaju prevare ili namemog neispunjenja obaveze, kao i neispunjenja obaveze zbog krajnje nepanje, poverilac ima pravo zahtevati od dunika naknadu celokupne tete koja je nastala zbog povrede ugovora, bez obzira na to to dunik nije znao za posebne okolnosti zbog kojih je ona nastala (l. 266. st. 2. ZOO). Ako je prilikom povrede obaveze pored tete nastao za poverioca i neki dobitak, o njemu e se prilikom odreivanja visine naknade voditi raina u razumnoj meri (l. 266. st. 3). Krivica poverioca. - Deava se da za nastalu tetu, ili njenu veliinu, ili za otezanje dunikovog poloaja ima krivice i do poverioca ili do lica za koja on odgovara. U tom sluaju naknada koju dunik duguje poveriocu smanjuje se srazmemo (l. 267. ZOO). 2. Ugovorna kazna a) Pojam, nastanak, karakter i znaaj Pojam. - Ugovorna kazna je odreena novana suma ili neka druga materijalna korist koju dunik obeava da e platiti, odnosno pribaviti poveriocu ukoliko svoju obavezu uopte ne ispuni ili je ispuni sa zakanjenjem. Nastanak. - Sporazum o ugovornoj kazni zakljuuje se kao klauzula ugovora iz kojeg je nastala obaveza ije se ispunjenje obezbeuje ili u vidu posebnog ugovora. Ugovorne strane mogu odrediti visinu kazne po svom nahoenju, u jednom ukupnom iznosu, u procentu, ili za svaki dan zadocnjenja, ili na koji drugi nain (l. 271. st. 1. ZOO). Ako je za ugovor iz koga je nastala obaveza na ije se ispunjenje ugovorna kazna odnosi propisana odreena forma, onda i ugovorna kazna mora biti ugovorena u toj istoj formi (l. 271. st. 2. ZOO).
c) Obim naknade i krivica poverioca
79
Ugovorna kazna se ne moe ugovoriti za novane obaveze (l. 270. st. 3. ZOO), jer su one obezbedene pravom na zateznu kamatu . Karakter. - Ugovorna kazna je sporedna obaveza, tako da deli pravnu sudbnu obaveze na ije se obezbeenje ona odnosi (l. 272. st. 1. ZOO),183 s tim to ta obaveza gubi pravno dejstvo ako je do neispunjenja ili zadocnjenja dolo iz uzroka za koji dunik ne odgovara (l. 272. st. 2). Znaaj. - Ugovorna kazna je veoma znaajno sredstvo obezbedenja izvrenja obaveza. Ona spada u lina (personalna) sredstva obezbedenja, jer ugovaranjem ugovorne kazne poverilac ne stie nikakvo stvarno pravo na stvari dunika ili nekog treeg lica. b) Vrste i dejstvo. Vrste. - S obzirom na uslov plaanja, ugovorna kazna moe se javiti u vidu (1) ugovorne kazne zbog neispunjenja i (2) ugovorne kazne zbog zadocnjenja sa ispunjenjem obaveze, s tim to se, u sluaju sumnje, pretpostavlja daje kazna ugovorena za sluaj zadocnjenja (l. 270. st. 2. ZOO). Dejstvo. - U sluaju kad je kazna ugovorna za sluaj neispunjenja obaveze, poverilac moe zahtevati ili ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu (tzv. alternativna ugovorna kazna), s tim to gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze ako je zahtevao isplatu ugovorne kazne (l. 273. st. 1. i 2. OO). Ova kazna ima za cilj da zameni poverioev interes za ispunjenje glavne obaveze. Ako je kazna ugovorena za sluaj da dunik zadocni sa ispunjenjem, poverilac ima pravo da zahteva i ispunjenje obaveze i ugovornu kaznu (tzv. kumulativna ugovorna kazna), s tim to ne moe zahtevati ugovornu kaznu zbog zadocnjenja ako je primio ispunjenje obaveze a nije bez odlaganja sa-optio duniku da zadrava svoje pravo na ugovornu kaznu (l. 273. st. 4. i 5. ZOO). Ova kazna slui, po pravilu, kao pokrie za tetu koju je poverilac pretrpeo usled dunikove docnje sa ispunjenjem obaveze. c) Ugovorna kazna i naknada tete Kazna nije uslovljena tetom. - Ugovornu kaznu, kao posebno pravo, poverilac moe da zahteva i kad njen iznos premaa visinu tete koju je pretrpeo, pa ak i kad nije pretrpeo nikakvu tetu (l. 275. st. 1. ZOO). Za realizaciju tog prava poverilac ne mora da dokae da teta stvarno postoji,
i" Ako jc ugovor iz kojeg izvire glavna obaveza nitav, bie nitav i sporazum o ugovornoj kazni; ako se glavna obaveza ugasi na bilo koji nain, gasi se i sporazum o ugovornoj kazni; ako se glavno potraivanje ustupi drugome,
Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO samim tim jc ustupljeno i pravo na ugovornu kaznu,
137 jer pravo na ugovornu kaznu nije uslovljeno tetom. Dovoljna je krivica dunikova, koja se pretpostavlja. Mogunost kumulacije kazne i tete. - S druge strane, ugovaranjem ugovorne kazne poverilac ne gubi zakonska prava po osnovu dunikovog nedozvoljenog ponaanja (npr. pravo na naknadu tete). Ta prava i ugovorna kazna se, po pravilu, ne mogu sabirati, s tim to nema sabiranja samo u sluaju kad je ugovorna kazna po svojoj vrednosti vea od tete ili kad je s njom jednaka. Ali, ako je teta koju je poverilac pretrpeo vea od iznosa ugovorne kazne, on ima pravo da zahteva razliku do potpune naknade tete (l. 275. st. 2. ZOO). d) Smanjenje iznosa ugovorne kazne Sud e na zahtev dunika smanjiti iznos ugovorne kazne ako nae da je ona nesrazmerno visoka s obzirom na vrednost i znaaj predmeta obaveze (l. 274. ZOO). 3. Zatezna kamata Kad se duguje. - Novane obligacije karakterie to stoje naknada u vidu isplate odreene sume novca (kamata, interes) zbog zadocnjenja u njihovom ispunjenju odreena zakonom. U tom smislu se i propisuje da dunik koji zadocni sa ispunjenjem novane obaveze duguje, pored glavnice, i zateznu kamatu po stopi utvrenoj saveznim zakonom (l. 277. st. 1. ZOO).184 Odredba kojom se odreuje stopa zatezne kamate prinudnog je karaktera, tako da ugovorne strane ne mogu izmeniti njen iznos, niti se unapred mogu odrei prava da zahtevaju plaanje zatezne kamate. U sluaju kad je stopa ugovorene kamate via od stope zatezne kamate koja je predviena zakonom, ona tee i posle dunikove docnje (l. 277. st. 2. ZOO). Pravo na potpunu naknadu. - Pravo na zateznu kamatu nije uslovljeno tetom koju trpi poverilac zbog dunikovog zadocnjenja, to znai da poverilac ima pravo na zateznu kamatu bez obzira na to da li je pretrpeo kakvu tetu zbog dunikove docnje (l. 278. st. 1. ZOO). Ali, ako je teta koju je poverilac pretrpeo zbog dunikovog zadocnjenja vea od iznosa koji bi dobio na ime zatezne kamate, on ima pravo da zahteva razliku do potpune naknade tete (l. 278. st. 2. ZOO). U tom sluaju morao bi da dokae visinu tete koja mu je prouzrokovana.
|1W
Visina stope zatezne kamate odreena jc Zakonom o visini stope zatezne kamate ("Slubeni lisl SRJ", br.
9/01).
80
Kamata na kamatu (anatocizam). - Na dospelu a neisplaenu ugovornu ili zateznu kamatu, kao i na druga povremena novana davanja ne tee zatezna kamata, izuzev kad je to zakonom odreeno (l. 279. st. 1. ZOO). Ipak, na iznos neisplaene kamate moe se zahtevati zatezna kamata od dana kad je sudu podnesen zahtev za njenu isplatu, dok na povremena do-spela novana davanja tee zatezna kamata od dana kad je sudu podnesen zahtev za njihovu isplatu (l. 279. st. 2. i 3. ZOO). B) POBIJANJE DUNIKOVIH PRAVNIH RADNJI Pojam. - Pobijanje dunikovih pravnih radnji je sluaj meanja pove-rioca u imovinskopravne odnose svog dunika kod kojeg se poveriocu ije je potravanje dospelo za isplatu priznaje pravo da pobije pravnu radnju svog dunika koja je preduzeta na tetu poverioca. Radi se o pobijanju pravnih radnji nesavesnog dunika koji na razliite naine umanjuje svoju imovinu, kako bi onemoguio poverioca da se naplati. Protiv takvih postupaka nesavesnog dunika jo je u rimskom pravu bila predviena paulijan-ska tuba (actio Pauliana). Pravo pobijanja predvia se i u naem, kao i ostalim dananjim pravima, s tim to se, osim tubom, moe vriti i prigovorom (l. 283. st. 1. ZOO). Ko moe vriti pobijanje i protiv koga. - Pravo na pobijanje ima svaki poverilac ije je potravanje dospelo za isplatu, bez obzira kada je ono nastalo (280. st. 1. ZOO). Dospelost potravanja je opti uslov pobijanja, jer poverilac ije potravanje nije dospelo nema pravo na pobijanje. Osim prvobitnog poverioca dunikovog, pravo na pobijanje ima i cesionar i naslednik poverioca. U sporu za pobijanje poverilac je pobija. Lica protiv kojih se vri pobijanje su u odnosu na poverioca trea lica. To su obino saugovarai dunikovi sa kojima je ili u iju korist je preduzeta pravna radnja koja se pobija, kao i njihovi naslednici (l. 283. st. 2. ZOO). Ali, tuba se moe podneti i protiv pribavioca koji je znao da se pribavljanje njegovih prethodnika moglo pobijati, a kod besplatnog pribavljanja i ako on to nije znao (l. 283. st. 3. ZOO). Inae, lica protiv kojih se podie tuba za pobijanje nazivaju se u sporu protivnici pobijanja. Pravne radnje koje se mogu pobijati. - Pobijanje je mogue samo ako dunik preduzme neku pravnu radnju kojom se njegova imovina umanjuje, odnosno koja je preduzeta na tetu poverioca (l. 280. st. 1. ZOO). Pri tome, pojam pravne radnje je iri od pravnog posla, jer obuhvata ne samo pravne poslove (npr. prenos prava svojine ugovorom o prodaji ili ugovorom o poklonu), ve i proputanja zbog kojih je dunik izgubio kakvo materijalno pravo ili kojim je za njega nastala kakva mate
Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 139 rijalna obaveza (npr. neisticanje prigovora zastarelosti, neprekidanje za-starelosti). Posebni uslovi pobijanja. - Za uspeh pobijanja moraju biti ispunjeni i sledei posebni uslovi: (1) Oteenje poverioca. ~ Poverilac mora da dokae da je zaista oteen pravnom radnjom koju je dunik preduzeo, s tim to se smatra da je pravna radnja preduzeta na tetu poverioca ako usled njenog izvrenja dunik nema dovoljno sredstava za ispunjenje poverioevog potraivanja (l. 280. st. 2. ZOO). Insolventnost dunika obino se dokazuje neuspelim pokuajem prinudne naplate iz dunikove imovine. (2) Dunikova krivica za oteenje. - Dunik treba da je kriv to je preduzetom radnjom onemoguio poverioca da se naplati. On mora biti svestan tetnih posledica svoje radnje. U tom smislu se i predvia da se teretna raspolaganja mogu pobijati samo ako je dunik u vreme raspolaganja znao ili mogao znati da nanosi tetu svojim poveriocima (l. 281. st. 1. ZOO), s tim to se njegova krivica ne pretpostavlja, ve je poverilac mora dokazati. Ako su u pitanju besplatna raspolaganja i sa njima izjednaene pravne radnje (npr. odricanje od naslea), smatra se daje dunik znao da preduzetom radnjom nanosi tetu poveriocima (l. 281. st. 3. ZOO). (3) Krivica treeg lica. - I tree lice treba daje krivo. Tom licu treba da je poznato ili da je moglo biti poznato da dunik uinjenim raspolaganjem nanosi tetu poveriocu (l. 281. st. 1. ZOO). Samo ukoliko tree lice spada u krug tzv. sumnjive porodice, pretpostavlja se da mu je bilo poznato da dunik preduzetim raspolaganjem nanosi tetu poveriocu (l. 281 st. 2. ZOO). Za pobijanje besplatnih raspolaganja i sa njima izjednaenih pravnih radnji, ne zahteva se krivica treeg lica (l. 281. st. 3. ZOO). Dejstvo pobijanja. - Svrha pobijanja nije da se pobijana pravna radnja dunikova poniti, ve da se uini bez dejstva samo prema poveriocu i samo koliko je potrebno za ispunjenje njegovih potraivanja, dok u svemu ostalom pravna radnja ostaje i dalje u vanosti. Prema tome, ako sud usvoji tubeni zahtev, pravna radnja gubi dejstvo samo prema tuiocu (poveriocu) i samo koliko je potrebno za ispunjenje njegovih potraivanja (l. 284. ZOO). Rok za podizanje tube. - Tuba za pobijanje moe se podneti u roku od jedne godine za pobijanje teretnih raspolaganja, dok se za pobijanje teretnih raspolaganja u korist lanova sumnjive porodice i dobroinih raspolaganja ona moe podneti u roku od tri godine, s tim to se navedeni rokovi
81
raunaju od dana kada je preduzeta pravna radnja koja se pobija, odnosno od dana kada je trebalo preduzeti proputenu radnju (l. 285. ZOO). C) PRAVO ZADRAVANJA (IUS RETENTIONIS) Pojam i uslovi zadravanja. - Pod pravom zadravanja podrazume-va se pravo poverioca u ijim se rukama nalazi neka dunikova stvar da je zadri sve dok njegovo potraivanje ne bude isplaeno. Jedini uslov za vrenje tog prava je da je poverioevo potraivanje dospelo za naplatu. Ali, i poverilac potravanja koje nije dospelo ima pravo zadravanja, u sluaju kad je dunik postao nesposoban za plaanje (l. 286. st. 1. i 2. ZOO). Ipak, pravo zadravanja je iskljueno u sluaju kad dunik zahteva da mu se vrati stvar koja je izala iz njegove dravine protiv njegove volje, ili kad dunik zahteva da mu se vrati stvar koja je predata poveriocu na uvanje ili na poslugu (l. 287. st. 1. ZOO). Dejstvo prava zadravanja. Pravom zadravanja obezbeuje se poverioevo potraivanje, jer se on moe naplatiti iz vrednosti zadrane stvari na isti nain kao i zaloni poverilac, ali je, pre nego to pristupi naplati, duan da o svojoj nameri obavesti blagovremeno dunika (l. 289. ZOO). Razlika izmeu zalonog prava i retencije. - S obzirom da se poverilac naplauje iz zadrane stvari na isti nain kao i zaloni poverilac, jasno je da izmeu rane zaloge i retencije postoji velika slinost i podudarnost. Ipak, izmeu njih postoje i neke razlike.
(1) Najvanija razlika ogleda se u tome to zalogoprimac ima pravo sledovanja, dok retinent to pravo nema. (2) Da bi poverilac mogao imati pravo retencije, stvar mora biti u njegovoj neposrednoj dravini, dok kod zalonog prava to nije nuno. (3) Pravo retencije moe nastati samo ako poverilac ima dospelo potraivanje prema duniku, dok ugovorno zalono pravo moe nastati i kad potraivanje nije dospelo. (4) Pravo retencije nastaje na osnovu zakona, a zalono pravo najee na osnovu ugovora.
141 zadocnjenja, kao i naknadu druge tete koju bi imao zbog ovakvog naina ispunjenja (l. 291. ZOO). Sudski penali. - Sudski penali slue da se obezbedi valjano ispunjenje obaveze od strane dunika. Naime, kad dunik ne izvri o roku neku svoju nenovanu obavezu utvrenu pravnosnanom odlukom, sud moe, na traenje poverioca, odrediti duniku naknadni primereni rok i izrei da e dunik, ako ne izvri svoju obavezu u tom roku, biti duan da isplati poveriocu izvesnu svotu novca za svaki dan zadocnjenja, ili za koju drugu jedinicu vremena, poev od isteka tog roka. Ako dunik naknadno ispuni obavezu, sud moe smanjiti tako odreenu svotu, vodei rauna o svrsi zbog koje je naredio plaanje (l. 294. ZOO). Glava sedma PRESTANAK OBLIGACIJA I. ISPUNJENJE Pojam. Pod ispunjenjem se podrazumeva izvrenje dugovane inidbe. Njime se potpuno zadovoljava interes poverioca koji je bio cilj obliga-cionog odnosa, a dunik se oslobaa obaveze. Uporedo sa ispunjenjem, koristi se i izraz "isplata", koji u obinom govoru ima ue znaenje, jer podrazumeva samo davanje odreene sume novca. Sadrina ispunjenja ili isplate zavisi od onoga to se duguje. Pravna priroda. - O pravnoj prirodi isplate ne postoji jedinstveno miljenje. U nemakoj pravnoj teoriji iznosi se miljenje daje isplata pravni posao. Ipak, preovlauje shvatanje da isplatu treba shvatiti kao faktiku radnju, a ne kao pravni posao. U aktu isplate ima, dodue, i elemenata saglasnosti, ali ona, ipak, nije nuna, jer za isplatu nije potrebna ni aktivna volja dunika, ni pasivna volja poverioca.185 A) OPTA PRAVILA O ISPUNJENJU 1. Subjekti ispunjenja Lice koje vri isplatu. ~ Ovo lice naziva se isplatilac. To je, po pravilu, dunik, jer je on i duan i ovlaen da ispuni svoju obavezu. Dunik koji vri isplatu treba da je potpuno poslovno sposoban, jer u suprotnom njegov staralac ima pravo daje osporava i da zahteva povraaj isplaenog iznosa. Ali, i poslovno nesposobni dunik moe pravovaljano ispuniti obavezu ako je postojanje obaveze nesumnjivo i ako je dospeo rok za njeno ispunjenje, s tim to se moe osporavati ispunjenje zastarelog duga ili duga koji potie iz igre ili opklade koje izvri takav dunik (l. 297. ZOO).
,KS
II. POVERIOEVA PRAVA U NEKIM POSEBNIM SLUAJEVIMA Kad se obaveza sastoji u davanju stvari odreenih po rodu. - Ako sa ispunjenjem takve obaveze dunik padne u docnju, poverilac moe po svom izboru, poto o tome prethodno obavesti dunika, nabaviti stvar istog roda i zahtevati od dunika naknadu cene i naknadu tete, ili zahteva-ti vrednost dugovane stvari i naknadu tete (l. 290. ZOO). Kad se obaveza sastoji u injenju. - Ako sa ispunjenjem takve obaveze dunik padne u docnju, poverilac moe, obavestivi prethodno dunika, sam o troku dunika uraditi ono to je dunik bio duan uraditi, a od dunika zahtevati naknadu tete zbog
Jakov Radii, nav. dclo, sir. 343.
82
Osim dunika, obavezu moe ispuniti i tree lice (l. 296. st. 1. ZOO). Samo kad se radi o obavezama koje su vezane za linost dunikovu, njih mora ispuniti sam dunik. Tree lice obino ispunjava obavezu po nalogu dunika, s tim to bez znanja i volje dunika obavezu mogu ispuniti lica koja imaju pravni interes da obaveza bude ispunjena (npr. jemac, vlasnik stvari date u zalogu i protivnik pobijanja). Poverilac je duan da primi ispunjenje od navedenih lica, ak i kad se dunik tome protivi, jer u suprotnom pada u poverilaku docnju (l. 296. st. 2. ZOO). Isplata sa subrogacijom. - Ona postoji u sluaju kad tree lice isplati dunikov dug i stupi na mesto poverioca. U tom sluaju dug se gasi prema ranijem poveriocu, tako da dunik duguje ispuniocu ono to je dotle dugovao poveriocu. Isplata sa subrogacijom ne nastaje uvek kad trei plati za dunika, ve samo kad to ispunilac eli, ili kad to propisuje zakon, to znai da postoje voljna i zakonska subrogacija.
Voljna subrogacija nastaje kako na osnovu ugovora koji ispunilac, pre iti prilikom ispunjenja, zakljui sa poveriocem, tako i na osnovu ugovora koji ispunilac pre ispunjenja zakljui sa dunikom, s tim to u svakom sluaju ona nastaje u asu ispunjenja (l. 299). Zakonska subrogacija propisana je u korist lica koje ima neki pravni interes da obaveza bude ispunjena. Kod nje po sili zakona u asu ispunjenja na ispunioca prelazi pove-rioevo potraivanje sa svim sporednim pravima (l. 300. ZOO). Kod isplate sa subrogacijom dunik se oslobaa obaveze prema poveriocu, a ispunilac preuzima povcrioeva prava prema duniku. Pri tome, poverilac je duan da preda ispuniocu sredstva kojima se potraivanje dokazuje i obezbeuje (l. 302. ZOO), ispunilac ne moe zahtevati od dunika vie nego stoje isplatio poveriocu (l. 303. ZOO), a poverilac ne odgovara za postojanje i naplativost potraivanja u vreme ispunjenja (l. 304. ZOO).
141 dunik je duan dati stvari srednje kakvoe, odnosno stvari odgovarajue kakvoe, ako mu je bila poznata namena stvari (l. 311. ZOO).
Zamcna ispunjenja (datio in solulum). ~ Postoji u sluaju kad poverilac u sporazumu sa dunikom primi neto drugo umesto onog to mu se duguje. Na taj nain vri se iz-mena u postojeem obligacionom odnosu iji se predmet menja, dok osnov ostaje nepro-menjen. Zamena ispunjenja je, inae, surogat isplate, jer dovodi do prestanka obaveze (l. 308. st. I. ZOO). Za materijalne i pravne nedostatke stvari date umesto onoga to je dugovao dunik odgovara isto kao prodava (l. 308. st. 2. ZOO), s tim to poverilac moe, umesto zahteva po osnovu odgovornosti za pravne i fizike nedostatke stvari, zahtevati od dunika, ali ne vie od jemca, ispunjenje prvobitnog potravanja i naknadu tete (l 308 st. 3. ZOO). Predaja radi prodaje (datio solvendi causa). - Postoji kad dunik preda poveriocu neku stvar ili koje drugo pravo da ih proda i da iz postignutog iznosa naplati svoje potraivanje, a da mu ostatak preda. U tom sluaju poverilac dobija ulogu dunikovog punomonika, tako da sama predaja radi prodaje ne dovodi do prestanka obaveze, ve obaveza prestaje tek kad poverilac proda stvar ili koje drugo pravo i naplati se iz postignutog iznosa (l. 309. ZOO).
3- Uraunavanje (inputacija) ispunjenja Pojam. - Uraunavanje ispunjenja dolazi do izraaja u sluaju kad izmeu istih lica postoji vie istorodnih obaveza, pa ono to dunik ispuni nije dovoljno da bi se mogle namiriti sve te obaveze. U tom sluaju postavlja se pitanje koje se obaveze smatraju ispunjenim, odnosno kojim se redom vri urainavanje (l. 312. ZOO). Redosled uraunavanja. - Za redosled uraunavanja merodavan je, najpre sporazum izmeu poverioca i dunika, a ako o tome ne postoji njihov sporazum, uraunavanje se vri onim redom koji odredi dunik najkasnije prilikom ispunjenja. Kad nema dunikove izjave o uraunavanju, obeveze se namiruju redom kako je koja dospela za ispunjenje. Ako je vie obaveza istovremeno dospelo, pivo se namiruju one koje su najmanje obezbeene, a kad su sve podjednako obezbeene, prvo se namiruju one koje su duniku na najveem teretu. Ako su u svemu napred reenom obaveze jednake, namiruju se redom kako su nastale, a ako su istovremeno nastale, ono to je da-to na ime ispunjenja, rasporeuje se na sve obaveze srazmerno njihovim iznosima. 4. Vfeme i mesto ispunjenja Vreme ispunjenja. - Vreme ispunjenja je vreme dospelosti obaveze, odnosno trenutak od kojeg poverilac moe zahtevati njeno ispunjenje. Ono moe biti odreeno ugovorom, zakonom ili jednostranom izjavom volje jedne strane. Pored toga, rok ispunjenja moe se odrediti s obzirom na svrhu posla, prirodu obaveze i ostale okolnosti.
,KS
Lice kome se vri isplata. - Ispunjenje se, po pravilu, mora izvriti poveriocu, koji je poslovno sposoban. Ipak, i ispunjenje izvreno poslovno nesposobnom poveriocu oslobaa dunika ako je korisno za poverioca ili ako se predmet ispunjenja jo nalazi kod njega (l. 306. st. 1. ZOO). Osim poveriocu, ispunjenje moe biti izvreno i licu odreenom zakonom, sudskom odlukom, ugovorom izmeu poverioca i dunika ili od strane samog poverioca (l. 305. st. 1. ZOO). Ispunjenje je punovano i kad je izvreno treem licu, ako gaje poverilac naknadno odobrio, ili ako se njime koristio (l. 305. st. 2. ZOO). 2. Predmet ispunjenja Sadrina obaveze i nain isplate. - Predmet isplate predstavlja ono to ini sadrinu obaveze, odnosno inidba koju dunik duguje, tako da dunik ne moe ispuniti obavezu neim drugim, niti poverilac moe zahtevati neto drugo (l. 307. st. 1. ZOO). Poverilac nije duan da primi delimino ispunjenje, osim ako priroda obaveze drugaije nalae, a duan je da primi delimino ispunjenje novane obaveze, osim ako ima poseban interes da ga odbije (l. 310. ZOO). Ako su stvari odreene samo po rodu,
83
Ako rok ispunjenja nije odreen, a svrha posla, priroda obaveze i ostale okolnosti ne zahtevaju izvestan rok za ispunjenje, poverilac moe zahtevati odmah ispunjenje obaveze, a dunik sa svoje strane moe zahtevati od poverioca da odmah primi ispunjenje (l. 314. ZOO).
Ispunjenje pre roka. - Kad je rok odreen, pre isteka roka ni dunik ne moe ispuniti obavezu, ni poverilac ne moe zahtevati njeno ispunjenje, ali se predviaju izvesni izuzeci. Ako je rok ugovoren iskljuivo u interesu dunika, on ima pravo da ispuni obavezu i pre roka, pod uslovom da o svojoj nameri obavesti poverioca i da pazi da to ne bude u ne-vreme, s tim to poverilac moe primiti isplatu pre roka i u ostalim sluajevima i zadrati pravo na naknadu tete, ako o tome bez odlaganja obavesti dunika (l. 315. ZOO). I poverilac ima pravo da zahtcva ispunjenje pre roka ako mu dunik nije dao obeano obezbeenje ili ako na njegov zahtev nije dopunio obezbeenje smanjeno bez njegove krivice, kao i kad je rok ugovoren iskljuivo u njegovom interesu (l. 316. ZOO).
Mesto ispunjenja. - Mesto ispunjanja, kao mesto u kome dugovanu radnju treba preduzeti, odreuje se pravnim poslom ili zakonom (l. 319. st. 1. ZOO). Pored toga, ono se moe jo odrediti po svrsi posla, prirodi obaveze i ostalim okolnostima. Ali, ako mesto ispunjenja nije ni odreeno ni odredivo, ispunjenje obaveze vri se u mestu u kome je dunik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedite, odnosno prebivalite, a u nedostatku prebivalita, svoje boravite (l. 319. st. 2. ZOO). Kod novanih obaveza se od navedenih pravila odstupa, jer se propisuje da se one ispunjavaju u mestu u kome poverilac ima sedite odnosno prebivalite, a u nedostatku prebivalita, boravite (l. 320. st. 1. ZOO). B) DOCNJA Razlog i vrste. - Uesnici obligacionog odnosa dolaze u docnju kad radnju koja se od njih oekuje ne preduzmu blagovremeno. U docnju moe da doe ne samo dunik, ve i poverilac. Zato se razlikuju dve doc-nje: (1) dunikova (mora debitoris) i (2) poverioeva.(mora creditoris). 1. Docnja dunika a) Pojam i uslovi docnje dunika Pojam. Docnja dunika predstavlja zadocnjenje u ispunjenju obaveze od strane dunika (l. 324. st. 1. ZOO). Dunik dolazi u docnju kad svoju obavezu blagovremeno ne ispuni, niti ponudi njeno ispunjenje. Uslovi. - Da bi dunik doao u docnju treba da se ispune dva uslova: (1) Dospelost obaveze. - Dunik dolazi u docnju samo ako je njegova obaveza dospela, tj. samo ako poverilac od dunika moe da zahteva njeno ispunjenje. (2) Opomena. - Opomena je poziv poverioca duniku da obavezu ispuni. Ona moe da se uini usmeno ili pismeno, preko suda ili izvan suda. Izvesne radnje kojima
141 se zapoinje neki postupak ija je svrha da se postigne ispunjenje obaveze imaju znaaj opomene (npr. podizanje tube ili protivtube, prezentiranje menice ili priznanice) (l. 324. st. 2. ZOO). Opomena je uslov docnje samo kad vreme ispunjenja obaveze nije odreeno. Ako je vreme ispunjenja obaveze odreeno, opomena nije potrebna, jer u tom sluaju, saglasno maksimi da dan opominje umesto oveka (Dies interpellatpro homine), dunik dolazi u docnju im to vreme istekne. Ipak, opomena nije potrebna u izvesnim sluajevima, kao to su: kad se dunik odrekao prava da bude opomenut, kad se dunik skriva od poverioca, kad dunik nedvosmisleno izjavi da nee ispuniti obavezu, kad je dunik po osnovu nedoputene radnje obavezan da vrati stvar ili nadoknadi tetu. Krivica dunikova. - Krivica se, inae, ne zahteva kao uslov dunikove docnje (tzv. objektivna docnja), ali se neke posledice dunikove docnje uslovljavaju njegovom krivicom. b) Posledice docnje dunika Uticaj. - Docnja ne utie na mogunost da se obaveza ispuni onako kako glasi, tako da poverilac ne gubi pravo da zahteva ispunjenje, kao to i dunik koji je u docnji moe ispuniti svoju obavezu. Meutim, s obzirom da predstavlja krenje obaveze iz obligacionog odnosa, docnja povlai odreene sankcije za dunika. Neke od njih nastaju bez obzira na duniko-vu krivicu za dolazak u docnju, dok druge zavise od njegove krivice. ^ Posledice neskrivljene docnje. - Dve su posledice neskrivljene docnje, i to: (1) obaveza plaanja zatezne kamate (l. 277. ZOO), i (2) pravo poverioca da odustane od ugovora.
Jakov Radii, nav. dclo, str. 331
,KS
Posledice skrivljcne docnje. - U sluaju kad je dunik skrivio docnju, ona povlai i dve dopunske posledice, i to: (1) obavezu naknade tete (l. 262. st. 2. ZOO), koje se moe osloboditi ako dokae da obavezu nije ispunio na vreme zbog okolnosti nastalih posle zakljuenja ugovora koje nije mogao spreiti, otkloniti ili izbei (l. 263. ZOO), i (2) odgovornost za sluajnu nemogunost ispunjenja obaveze (l. 262. st. 4. ZOO), s tim to se dunik oslobaa odgovornosti za tetu ako dokae da bi stvar koja je predmet obaveze sluajno propala i da je svoju obavezu na vreme ispunio (l. 262. st. 5. ZOO).
c) Prestanak docnje dunika Stanje docnje, odnosno njene posledice, pod odreenim uslovima, mogu prestati, ali samo za budunost. Uzroci prestanka docnje mogu biti razliiti, ali su najvaniji: (1) ponuda ispunjenja obaveze, (2) gaenje obaveze i (3) sticanje prava na prigovor neispunjenog ugovora. 2. Docnja poverioca a) Pojam i uslovi docnje poverioca Pojam. - Docnja poverioca predstavlja neosnovano zadocnjenje poverioca u prijemu ispunjenja obaveze. U veini sluajeva, dunik nije u stanju da ispuni svoju obavezu bez poverioeve saradnje, mada postoje i neki sluajevi kod kojih nikakva saradnja poverioca nije potrebna, tako da u tim sluajevima poverilac ne moe da padne u docnju. Uslovi. - Poverilac dolazi u docnju ako su ispunjeni sledei uslovi: (1) Ponuda dunika da obavezu ispuni. - Ova ponuda je istivremeno i poziv poveriocu da prihvati ispunjenje. Ali, ovaj uslov je ispunjen samo ako ponuda ispunjenja i kvantitativno i kvalitativno odgovara sadrini obaveze i ako je stvarna (realna), tj. ako je dunik preduzeo sve to je potrebno za ispunjenje, tako da poveriocu preostaje samo da inidbu prihvati.
Ponuda ispunjenja ne zahteva se kao uslov poverioeve docnje u sluaju kad je vreme izvrenja njegove radnje bilo tano odreeno. U tom sluaju poverilaka docnja nastupa samim protekom roka u kome je poverilac trebao da preduzme odgovarajuu radnju.
146
Prof. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO Poverilac dolazi u docnju i kad je spreman da primi ispunjenje dunikove istovremene obaveze, ali ne nudi ispunjenje svoje dospele obaveze (l. 325. st. 2. ZOO).
84
(3) Krivica poverioca. - Iako se izriito ne predvia njegova krivica, kao uslov poverilake docnje, izriito se zahteva da poverilac "bez osnovanog razloga" odbije da prihvati ispunjenje ili ga svojim ponaanjem sprei, to treba shvatiti kao nepostojanje objektivnih razloga koji bi mogli opravdati poverioevo odbijanje da primi ispunjenje obaveze (npr. ponuda izvrenja obaveze u nevreme, ponuda pre roka dospelosti). b) Posledice docnje poverioca Usled poverioeve docnje obligacija se ne gasi, ali se poloaj dunikov donekle poboljava, jer u sluaju poverilake docnje: (1) prestaje docnja dunika, (2) na poverioca prelazi rizik sluajne propasti ili oteenja stvari, (3) prestaje tei kamata, (4) nastaje obaveza poveruoca da duniku nadoknadi tetu nastalu usled docnje za koju odgovara, kao i trokove oko daljeg uvanja stvari (l. 326. ZOO). Pored toga. u sluaju poverioeve docnje, dunik ima pravo da poloi ili da proda dugovanu stvar, kao i pravo da odustane od ugovora. c) Prestanak docnje poverioca Docnja poverioca prestaje: (1) gaenjem obligacije, (2) povlaenjem ponude ispunjenja od strane dunika i (3) naknadnom izjavom poverioca daje spreman da primi ispunjenje obaveze i da duniku nadoknadi tetu zbog docnje. I posledice poverioeve docnje prestaju za ubudue. C) POLAGANJE I PRODAJA DUGOVANE STVARI 1. Polaganje (deponovanje) kod suda Pojam. - Pod polaganjem se podrazumeva mogunost dunika ija se obaveza sastoji u predaji neke stvari da se obaveze oslobodi polaganjem (deponovanjem) te stvari kod suda za poverioca (l. 327. st. 1. ZOO). '87 Uslovi. - Mogunost polaganja je, inae, izuzetak, koji je doputen samo kad za to postoje odreeni razlozi na strani poverioca zbog kojih mu se dugovana stvar ne moe uruiti. Ono se moe izvriti u sledeim sluajevima: (1) kad je poverilac u docnji; (2) kad je poverilac nepoznat; (3) kad je neizvesno ko je poverilac; (4) kad se ne zna gde se poverilac nalazi; (5) kad je poverilac poslovno nesposoban, a nema zastupnika (l. 327. st. 1. ZOO).
IS7 l. 327. si. 2. ZOO predvia se da to pravo imaju i trea lica koja su zainlcresovana da obaveza bude ispunjena.
(2) Odbijanje poverioca da primi ispunjenje. Poverilac zapada u docnju kad ne primi ispunjenje koje mu dunik ponudi. Ovaj uslov tumai se veoma iroko, tj. u smislu da poverilac ne izvrava bilo koju radnju od koje zavisi dunikovo ispunjenje obaveze prema njemu. U tom smislu se i propisuje da poverilac dolazi u docnju ako "odbije da primi ispunjenje ili ga svojim ponaanjem sprei" (l. 325. st. 1. ZOO).
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA 146 Deponovanje se vri kod stvarao nadlenog suda u mestu ispunjenja, osim ako razlozi ekonominosti ili priroda posla zahtevaju da se polaganje izvri u mestu gde se stvar nalazi (l. 328. st. 1. ZOO). Ali, i svaki drugi stvarno nadleni sud mora primiti stvar u depozit, s tim to je dunik duan dati naknadu poveriocu ako je ovaj polaganjem kod drugog suda pretrpeo tetu (l. 328. st. 2. ZOO). Ne mogu se deponovati sve stvari, ve samo one koje su za to podesne (npr. novac, dragocenosti). O izvrenom polaganju dunik je duan da obavesti poverioca ako zna za njega i njegovo boravite (l. 327. st. 3. ZOO). Dejstvo polaganja. - Polaganjem dugovane stvari dunik se, u asu izvrenog polaganja, oslobaa obaveze. Ako je bio u docnji, njegova doc-nja prestaje, a prestaje tei i kamata. Osim toga, i rizik sluajne propasti ili oteenja stvari prelazi na poverioca (l. 331. st. 1-4. ZOO). Dunik moe uzeti natrag poloenu stvar, s tim stoje o uzimanju stvari duan da obavesti poverioca. (l. 330. st. 1 . i 2. ZOO). Ali, dunik gubi pravo da uzme stvar: (1) kad se izjavom sudu odrekao tog prava, (2) kad je poverilac izjavio da uzima poloenu stvar, kao i (3) kad je pravnosnanom odlukom utvreno da polaganje zadovoljava uslovc urednog ispunjenja (l. 330. st. 3. ZOO). Ako dunik uzme natrag poloenu stvar, smatrae se kao da nije bilo polaganja, a njegovi sadunici i jemci ostaju u obavezi (l. 331, st. 5. ZOO).
Stvar koja je takva da moe brzo propasti ili se pokvariti, dunik je duan prodati bez odlaganja na najpogodniji nain (l. 333. st. 3. ZOO). Dunik je duan da obavesti poverioca o nameravanoj prodaji ako je to mogue, a po izvrenoj prodaji, o postignutoj ceni i njenom polaganju kod suda (l. 333. st. 4. ZOO).
85
II. OSTALI NAINI PRESTANKA OBAVEZA A) PREBIJANJE (KOMPENZACIJA) 1. Pojam i znaaj kompenzacije Pojam. - Prebijanje je nain gaenja obligacija koji nastupa u sluaju kad i dunik ima potraivanje prema svom poveriocu, tako da dolazi do uzajamnog obraunavanja njihovih trabina. Lice koje vri prebijanje naziva se kompenzant, a lice sa kojim se vri prebijanje kompenzat.
Znaaj. - Prebijanje je veoma znaajno u pravnom prometu. Ono zamenjuje dve isplate, to znai da se njime postie skraivanje isplate. Naime, umesto da dunik najpre isplati svoj dug poveriocu, a zatim poverilac ono to on duguje duniku, uzajamni dugovi se obraunavaju a isplauje se samo razlika koja ostane po izvrenom obraunu. To znai da prebijanje proizvodi isto dejstvo kao i isplata, ali sa mnogo manje truda. Istovremeno, prebijanjem se obezbeuje jednakost strana i izbegava rizik da jedna strana ispuni obavezu prema drugoj, a da sama ne bude u mogunosti da od nje naplati svoje potraivanje.
2. Predaja na uvanje drugom licu

Ako se duguje predaja stvari koja nije podesna za uvanje u sudskom depozitu, a ispunjeni su uslovi za polaganje, dunik moe zahtevati od suda da odredi lice kome e predati stvar da je uva o troku i za raun poverioca (l. 329. st. 1. ZOO), s tim to takva predaja proizvodi dejstvo polaganja kod suda. Ako se stvar koja nije podesna za uvanje u sudskom depozitu duguje na osnovu obaveze iz ugovora u privredi, onda predaja takve stvari javnom skladitu na uvanje za raun poveriova proizvodi dejstvo polaganja kod suda (l. 329. st. 2. ZOO). O izvrenoj predaji na uvanje dunik je duan da obavesti poverioca (l. 329. st. 3. ZOO). 3. Prodaja dugovane stvari Ako su ispunjeni uslovi za polaganje kod suda, dunik se moe osloboditi obaveze i na taj nain to dugovanu stvar inoe prodati, a dobijeni iznos, po odbitku trokova prodaje, poloiti kod suda. Meutim, tim pravom dunik se moe koristiti samo u dva sluaja: ( 1 ) ako je stvar nepodesna za uvanje, ili (2) ako su trokovi potrebni za uvanje ili odravanje stvari nesrazmerni sa njenom vrednou. Prodaja se vri na javnoj prodaji u mestu odreenom za ispunjenje, ili u nekom drugom mestu, ako je to u interesu poverioca (l. 333. st. 1 . ZOO). Ako stvar ima tekuu (trinu) ccnu ili ako je male vrednosti u poreenju sa trokovima javne prodaje, dunik je moe prodati iz slobodne ruke (l. 333. st. 2. ZOO).
2. Uslovi prebijanja i iskljuenje prebijanja Uslovi prebijanja. - Prebijanjem se mogu ugasiti samo potraivanja koja su kompenzabilna, tj. koja ispunjavaju odreene uslove. To su sledei uslovi: (1) Uzajamnost potraivanja. - Uzajamnost je najvaniji uslov prebijanja. Ona postoji kad i dunik ima potraivanje prema poveriocu kome duguje. Uzajamna su, dakle, ona potraivanja koja postoje izmeu istih lica, to znai da se moe prebiti samo svoje, ne i tue potraivanje, samo potraivanje koje se ima prema svom poveriocu, ne i prema treem.
Meutim, postoje i sluajevi prebijanja potraivanja koja nisu uzajamna. Tako, na primer, jemac moe izvriti prebijanje dunikove obaveze prema poveriocu sa dunikovim potraivanjem od poverioca (l. 338. st. 2. ZOO). Isto tako, i cesus moe prebiti cesionaru ona svoja potraivanja koja je do obavetenja o ustupanju mogao prebiti cedentu (l. 340. st. 1. ZOO). On mu moe prebiti i ona svoja potraivanja od ustupioca koja je stekao pre obavetenja o ustupanju, a iji rok za ispunjenje nije bio dospeo u asu kad je obaveten o ustupanju, ali samo ako taj rok pada pre roka za ispunjenje ustupljenog potraivanja ili u isto vreme (l. 340. st. 2. ZOO).
(2) Istorodnost potraivanja. - Oba potraivanja, da bi se moglo izvriti prebijanje, moraju biti istorodna. Takvim se smatraju potraivanja koja glase na novac ili druge zamenljive stvari istog roda i iste kakvoe (l. 336. st. l.ZOO).
86
(3) Dospelost potraivanja. - Potraivanja se mogu prebiti samo ako su dospela (l. 336. st. 1. ZOO), tj. samo ako je nastupio rok za njihovu isplatu. Prebijanje je, ustvari, vid isplate, a ova se, po pravilu, ne moe zahtevati pre roka.
Izuzetak postoji samo u sluaju steaja nekog lica, jer poverilac dunika koji je pao pod steaj moe prebiti svoje potraivanje za potraivanje koje dunik ima prema njemu i kad ono nije dospelo. (4) Utuivost. Potraivanje lica koje vri prebijanje (kompenzant) mora biti utuivo,,llB jer se prebijanje moe izvriti i protivno volji lica sa kojim se vri prebijanje (kompenzat). Neutuivo potraivanje, poto se moe ispuniti samo dobrovoljno, nije kompenzabilno. Takav je sluaj sa zastaretim potraivanjem i potraivanjem koje potie iz igre i opklade. U tom smislu se i propisuje da, u sluaju kad su uslovi za prebijanje nastali poto je jedno potraivanje zastarelo, prebijanje ne nastaje ako je dunik zastarelog potraivanja istakao prigovor zastarelosti (l. 339. st. 2. ZOO). Ali, dug se, izuzetno, moe prebiti i sa zastarelim potraivanjem, pod uslovom da ono jo nije bilo zastarelo u asu kad su se stekli uslovi za prebijanje (l. 339. st. 1. ZOO).
Prof. dr ore Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 151 bijanje nastaje bez znanja i volje zainteresovanih strana, neophodno je, izmeu ostalog, i da trabine budu likvidne, tj. nesporne i odreene po sadrini i iznosu . Ovaj nain prebijanja nije poznat u naem pravu.
Za razliku od potraivanja kompenzantovog, potraivanje kompenza-ta ne mora biti utuivo, jer kompenzant moe, ako hoe, i neutuivo potraivanje kompenzatovo isplatiti prebijanjem sa svojim potraivanjem. Iskljuenje prebijanja. - Prebijanje se ne moe vriti, ak i u sluaju kad postoje svi potrebni uslovi, ako je iskljueno voljom zainteresovanih strana ili zakonom. Zakon o obligacionim odnosima izriito ne predvia mogunost iskljuenja prebijanja voljom zainteresovanih strana, ali se smatra da takva mogunost proizlazi iz naela autonomije volje. S druge strane, zakonom se predvia da ne mogu prestati prebijanjem sledea potraivanja: (1) potraivanje koje se ne moe zapleniti; (2) potraivanje stvari ili vrednosti stvari koje su duniku bile date na uvanje, ili na posudu, ili koje je dunik uzeo bespravno, ili ih je bespravno zadrao; (3) potraivanje nastalo namernim prouzrokovanjem tete; (4) potraivanje naknade tete priinjene oteenjem zdravlja ili prouzroko-vanjem smrti; (5) potraivanje koje potie iz zakonske obaveze izdravanja (l. 341. ZOO). 3. Naini prebijanja Prebijanje moe nastati po sili zakona, po volji strana i po odluci suda, tako da se govori o zakonskoj, voljnoj i sudskoj kompenzaciji. Meutim, smatra se da tu nije re o vrstama, ve o nainima prebijanja.189
Prebijanje po sili zakona. - Za prebijanje po sili zakona karakteristino je da nastaje automatski, im se dve koinpenzabilne trabine nau jedna naspram druge. Poto pre* Jakov Radii, nav. delo, sir. 354. Jakov Radii, nav. delo, sir. 355.
lK
Voljno prebijanje. - Za voljno prebijanje je karakteristino da nastaje po volji zainteresovanih lica. Ovaj nain prebijanja poznaje i Zakon o obligacionim odnosima propisujui da "prebijanje ne nastaje im se stek-nu uslovi za to, nego je potrebno da jedna strana izjavi drugoj strani da vri prebijanje" (l. 337. st. 1. ZOO). Inae, voljno prebijanje moe biti ugovoreno ili jednostrano. (1) Ugovoreno prebijanje. - Ugovoreno prebijanje nastaje sporazumom zainteresovanih strana da prebiju svoja meusobna potraivanja. Za ovaj nain prebijanja ne zahtevaju se svi oni uslovi koji se trae za zakonsko i jednostrano prebijanje. Dovoljna je samo uzajamnost trabina. (2) Jednostrano prebijanje. Do njega dolazi jednostranom izjavom volje jedne strane drugoj da njenu trabinu eli da prebije sa svojom. Izjava se moe dati u bilo kojoj formi, ali tek poto su se stekli svi potrebni uslovi za kompenzaciju. Inae, izjava o prebijanju ima retroaktivno dej-stvo, jer se predvia da se, posle izjave o prebijanju, smatra da je prebijanje nastalo onog asa kad su se stekli uslovi za to (l. 337. st. 2. ZOO). (3) Sudska kompenzacija. - Izjava da se eli izvriti prebijanje moe se dati i u parnici pred sudom. Obino to ini tueni koji prigovorom kompenzacije prigovara potraivanju tuioca, odnosno zahteva od suda da prilikom odluivanja o tuioevom potraivanju uzme u obzir i potraivanje tuenog. Ali, umesto prigovora, tueni moe da podigne protivtubu, kojom istie zahtev za naplatu svog potraivanja od tuioca. 4. Dejstvo prebijanja Prebijanje dovodi do gaenja potraivanja. Pri tome, ako su potraivanja jednake vrednosti, oba se prebijanjem gase. Ako to nije sluaj, gasi se samo manje potraivanje, dok se vee smanjuje za iznos manjeg. Sa prestankom glavnih, prestaju i sva sporedna potraivanja. Inae, dejstva prebijanja ne mogu biti takva da se njime vreaju prava treih lica. B) OTPUTANJE (OTPUST, OPROTAJ) DUGA Pojam. - Otputanje duga je nain prestanka obiligacija koji nastaje tako to poverilac izjavi duniku da nee traiti njeno ispunjenje i to se dunik sa tim saglasi (l. 344. st. 1. ZOO). Za otputanje duga neophodna je uvek saglasnost volja dunika i poverioca, tj. ugovor o otputanju, to
K'J
87
znaci da poverilac ne moe osloboditi dunika njegove obaveze protivno njegovoj volji. Uslovi. - Otputanje nastaje na osnovu ugovora o otputanju. Za punovanost ovog sporazuma ne zahteva se posebna forma, ak i kad je posao iz kojeg je obaveza nastala formalan (l. 344. st. 2. ZOO). Ugovorom o otputanju poverilac moe dug otpustiti u celosti ili samo delimino. Ponuda za zakljuenje ugovora o otputanju moe se uiniti i preut-no, s tim to vraanje zaloge i odricanje od drugih sredstava kojima je bilo obezbeeno ispunjenje obaveze, ne znai poverioevo odricanje od prava da trai njeno ispunjenje (l. 345. ZOO). Ugovor o otputanju moe se zakljuiti i kao apstraktni ugovor. Osnov, Najee se otpust duga vri u nameri da se duniku uini poklon. Meutim, nije namera dareljivosti uvek cilj otputanja. Nekada poverilac ini otpust u sopstvenom interesu (npr. da bi mu dunik drugi vei dug uredno ispunio, kod prinudnog poravnanja van steaja). Dejstvo. - Dejstvo otpusta ogleda se u tome to se obaveza gasi i to, ako je u pitanju potpun otpust, obaveza se gasi u celosti, dok se, kod deli-minog otpusta, glavna i sporedna obaveza gase u onoj meri u kojoj je dug otputen. Kod opteg otputanja dugova gase se sva poverioeva potraivanja prema duniku, osim onih za koje poverilac nije znao u asu kad je otputanje izvreno (l. 347. ZOO). Otpustom se ne smeju vreati prava treih lica.
Otputanje duga jemcu ne oslobaa glavnog dunika, a otputanje duga glavnom duniku oslobaa jemca, s tim to u sluaju kad ima viejemaca, pa poverilac oslobodi jednog od njih, ostali ostaju u obavezi, ali se njihova obaveza smanjuje za deo koji otpada na osloboenog jemca (l. 346. ZOO). Otputanje duga izvreno sporazumno sa jednim solidarnim dunikom oslobaa obaveze i ostale dunike, osim u sluaju kad je otputanje imalo za svrhu da oslobodi obaveze samo dunika sa kojim je izvreno, jer se u tom sluaju solidarna obaveza smanjuje za deo koji pada na njega, a ostali dunici odgovaraju solidarno za ostatak obaveze (l. 416. ZOO).ig" Pactum de mm petendo. Slabije dejstvo od otpusta duga ima pactum de non peten-do, kojim poverilac jednostrano obeava duniku da nee od njega traiti naplatu potraivanja. Time se dunik ne oslobaa obaveze, ve stie samo mogunost da istakne prigovor poveriocu ako mu on zatrai isplatu.
153 Pojam. - Prenov ili novacija je nain prestanka obligacija koji nastaje sporazumom dunika i poverioca da svoj postojei obligacioni odnos ugase i zamene ga novim (l. 348. st. 1. ZOO). Na taj nain dolazi, s jedne strane, do gaenja stare obligacije, a s druge strane, do nastanka nove obli-gacije. Prenovom se, u sutini, dunik ne oslobaa obaveze. Ni poverilac prenovom ne biva izmiren, ve samo dobija novu trabinu.
Znaaj. - Prenov je ustanova koja je imala veliki znaaj naroito u rimskom pravu. On je dolazio otuda to rimski pravnici nisu znali za mogunost izmene subjekata obiiga-cionog odnosa bez proinene njene sadrine. Da bi se postigao cilj koji se danas postie ustupanjem i preuzimanjem duga, izmeu zainteresovanih lica zasnivanje nov obligacioni odnos sa novom sadrinom. U savremenim pravima takva ulog novacijc nije potrebna, tako da su i potrebe za novactjom neznatne. Ipak, ona se primenjuje u sluaju kad strane ele da neki nejasan ili neizvestan obligacioni odnos zamene novim.
14,1 U pravnoj teoriji pravi se razlika izmeu otpusta duga in personam, kad sc samo solidarni dunik sa kojim je preduzet otpust oslobaa obaveze, dok sc obaveza ostalih solidarnih dunika .smanjuje za deo duga koji pada na njega, i otpusta dug in rem, kad sc svi solidarni dunici oslobaaju obaveze.
C) PRENOV (NOVACIJA)
Uslovi. - Za nastanak prenova neophodno je da se ispune sledei uslovi: (1) Namera da se izvri novacija. Za nastanak prenova neophodna je namera strana da je izvre (animus novandi). Njihova volja da izvre prenov mora na neki nain da bude izraena, jer se ne pretpostavlja. S obzirom na to, ako strane na neki nain nisu izrazile nameru da ugase postojeu obavezu kad su stvarale novu, ranija obaveza ne prestaje, ve postoji i dalje pored nove (l. 349. ZOO). (2) Postojanje stare obligacije. - Da bi prenov mogao da se izvri, neophodno je da postoji stara obligacija koja se novira. Ukoliko nje nema, ili je nitava ili ve ugaena, prenov ostaje bez dejstva. Ali, ako je ranija obligacija bila samo ruljiva, prenov je punovaan ako je dunik znao za njen nedostatak (l. 351. st. 1. i 2. ZOO). Prenov se moe izvriti i kad je stara obligacija prirodna (neutuiva). (3) Nastanak nove obligacije. ~ Poto je cilj prenova da se stara obligacija zameni novom, on moe nastati samo ako nastane nova punovana obligacija. Ako ne nastane nikakva nova obligacija ili je nova obligacija nitava, ne dolazi do prenova, ve stara obligacija i dalje ostaje u vanosti. S obziTom na to, gaenje stare i nastajanje nove obligacije je uzajamno uslovljen proces: stari se gasi pod uslovom da nastane novi, a novi nastaje samo ako je stari novacijom ugaen. (4) Razlika izmeu stare i nove obligacije. - Prenov moe nastati samo ako izmeu stare i nove obligacije postoji izvesna razlika. Ta razlika treba da~se odnosi na predmet ili na osnov obaveze. Prema tome, novacija se moe izvriti samo putem promene predmeta (npr. da prodava umesto televizora preda friider) ili osnova obaveze (npr. da e dunik 100 dinara, koje je dotle dugovao kao naknadu tete, dugovati ubudue kao obavezu iz ugovora o zajmu), a mogue je da se istovremeno promeni i predmet i osnov. 191
88
Dejstvo prenova. - Prenov dovodi do gaenja ranije obligacije i njene zamene novom obligacijom koja nastaje (l. 350. st. 1. ZOO). Sa ranijom obligacijom prestaju i zaloga i jemstvo, izuzev ako je sa jemcem ili zalogodavcem drugaije ugovoreno, a isto vai i za ostala sporedna prava koja su bila vezana za raniju obligaciju (l. 350. st. 2. i 3. ZOO).
Posle novacije meusobni poloaj strana odreuje se prema novoj obligaciji. Prigovori iz stare ne mogu se isticati i u novoj, a dunik koji je u docnji u staroj nije u docnji i u novoj obligaciji. Za novu obligaciju tee novi rok zastarelosti (l. 393- ZOO). Ako se ugovor o prenovu poniti, smatrae se da nije ni bilo prenova i da ranija obaveza nije ni prestala da postoji (l. 352. ZOO).
D) SJEDINJENJE (KONFUZIJA) Pojam i uslovi. - Sjedinjenje je nain prestanka obligacija koji nastaje u sluaju kad se i trabina i dug steknu kod istog lica, tj. kad jedno isto lice postane i dunik i poverilac u istom obligacionom odnosu (l. 353. st. 1. ZOO). U tom sluaju obligacija se gasi, jer ne moe neko sam sebi dugovati. Do sjedinjenja najee dolazi u sluaju univerzalne sukcesije, tj. kad dunik nasledi svog poverioca ili kad poverilac nasledi svog dunika. Ono moe da nastane i kod singularne sukcesije, ako poverilac ustupi trabinu duniku. Pored toga, ono nastaje i u sluaju spajanja dva pravna lica, kao i u sluaju kad se jedno od njih pripoji drugom. Ali, ne nastaje sjedinjenje kad jemac postane poverilac, jer zbog toga obaveza glavnog dunika ne prestaje (l. 353. st. 2. ZOO). Za nastanak i dejstvo sjedinjenja ne zahtevaju se neki posebni uslovi. Ono nastaje automatski, im se trabina i dug steknu kod iste linosti. Dejstvo. - Sjedinjenje dovodi do gaenja obligacije, i to kako glavne, tako i sporednih obaveza.
Ali, sjedinjenje ne dovodi do gaenja obaveze upisane u javne knjige, jer ona prestaje sjedinjenjem tek kad se izvri upis brisanja (l. 353. st. 3. ZOO). Sjedinjenjem ne mogu biti oteena trea lica, koja u odnosu na trabinu imaju pravo plodouivanja ili zaloge.
153 biti kako okolnosti koje onemoguuju ispunjenje obaveze u fizikom smislu (npr. uniti se automobil u sudaru), to je tzv. fizika nemogunost, tako i okolnosti koje onemoguavaju ispunjenje obaveze iz razloga pravne prirode (npr. zabrani se uvoz stvari koja je predmet ugovora), stoje tzv. pravna nemogunost. Uslovi. - Da bi nemogunost izvrenja dovela do prestanka obligacije moraju se ispuniti sledei uslovi; (1) Nalmadna nemogunost. - Neophodno je da je nemogunost nastupila posle nastanka obligacije, tj. da se radi o naknadnoj nemogunosti. Ako je nemogunost ve postojala u trenutku nastanka obligacije, onda obligacija nije ni nastala, a ono to nije nastalo ne moe ni da prestane.
Ipak, ako su predmet obaveze stvari odreene po rodu, obaveza ne prestaje, jer rod ne propada. Samo izuzetno, ako su predmet obaveze stvari odreene po rodu koje se imaju uzeti iz odreene mase tih stvari, obaveza prestaje kad propadne cela ta masa (l. 355. st. I. i 2. ZOO).
(2) Neodgovornost dunika za nastalu nemogunost. - Neophodno je da za nastalu nemogunost ispunjenja dunik nije odgovoran, to znai da to moe biti samo takva nemogunost ispunjenja koja je nastala bez dunikove krivice, tj. usled okolnosti koje dunik nije mogao spreiti, otkloniti ili izbei. S obzirom na to, obaveza se ne gasi ako je dunik odgovoran za uastupelu nemogunost ispunjenja, tj. ako je okolnost koja ga je onemoguila da izvri obavezu mogao spreiti, otkloniti ili izbei. (3) Dunik koji nije pao u docnju. - Nemogunost ispunjenja dovodi do prestanka obligacije samo ako dunik nije pao u docnju. Ali, ako je dunik pao u docnju za koju odgovara, on odgovara i za deliminu ili potpunu nemogunost ispunjenja i ako tu nemogunost nije skrivio (l. 262. st. 4. ZOO). Dejstvo. - Do prestanka obligacije zbog nemogunosti izvrenja dolazi samo na zahtev dunika, koji treba da dokae okolnosti koje iskljuuju njegovu odgovornost. Pri tome, ako je nemogunost izvrenja potpuna, obligacija se gasi u potpunosti. Kod delimine nemogunosti dunik se oslobaa obaveze u onom delu u kome je postala nemogua, ali ostaje u obavezi u delu koji je mogue ispuniti.
IM i l. 3X4. si. 2. ZOO izriito propisuje da se ne smatraju prenovom sporazum poverioca i dunika kojim se inenja ili dodaje odredba o roku, mestu ili nainu ispunjenja, zatim naknadni sporazum o kamati, ugovornoj kazni, obezbeenju ispunjenja H i kojoj drugoj .sporednoj odredbi, kao i sporazum o izdavanju nove isprave od dugu.
E) NEMOGUNOST ISPUNJENJA Pojam. - Nemogunost ispunjenja je nain prestanka obligacija koji nastaje u sluaju kad ispunjenje dunikove obaveze postane nemogue usled okolnosti zbog kojih dunik ne odgovara (l. 354. st. 1. ZOO). Radi se o okolnostima nastalim posle nastanka obligacije (naknadna nemogunost), koje onemoguavaju dunika da ispuni svoju obavezu, tako da se, s obzirom da se cilj obligacije ne moe postii, ona gasi. To mogu
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA Prestanak obligacije usled nemogunosti izvrenja je konaan, tako da ne dolazi do oivljavanja dunikove obaveze ako njeno izvrenje kasnije postane mogue. Ipak, dunik odreene stvari koji je osloboen obaveze usled nemogunosti ispunjenja duan je da ustupi poveriocu pravo koje bi imao prema treem licu zbog nastale nemogunosti (l. 356. ZOO).
89
F) PROTEK VREMENA I OTKAZ Protek vremena. - Protek vremena javlja se kao nain prestanka trajnih dugovinskih odnosa. Ako je takav odnos sa odreenim rokom trajanja karakteristino je da on prestaje kad rok istekne, izuzev kad je ugovoreno ili zakonom odreeno da se posle isteka roka dugovinski odnos produava za nedodreeno vreme ako ne bude blagovremeno otkazan (l. 357. ZOO). Otkaz trajnog dugovinskog odnosa. - Ako kod trajnog dugovin-skog odnosa vreme njegovog trajanja nije odreeno, svaka strana moe ga prekinuti otkazom (l. 358. st. 1. ZOO). Otkaz mora biti dostavljen drugoj strani, s tim to se moe dati u svako doba, samo ne u nevreme (l. 358. st. 2. i 3. ZOO).
Otkazani dugovinski odnos ne prestaje automatski, ve tek kad istekne otkazni rok odreen ugovorom, a ako takav rok nije odreen ugovorom, odnos prestaje po isteku roka odreenog zakonom ili obiajem, odnosno istekom primerenog roka (l. 358. st. 4). Strane mogu ugovoriti da e njihov dugovinski odnos prestati samim dostavljanjem otkaza, ako za odreeni sluaj zakon ne nareuje to drugo (l. 358. st. 5).
G) SMRT Smrt nije redovan nain prestanka obaveze, jer smru dunika ili po-verioca obligacija ne prestaje, ve prelazi na njihove naslednike. Ali, postoje obligacije koje se gase smru dunika ili poverioca. To su, prema Zakonu o obligacionim odnosima, samo one obligacije koje su nastale s obzirom na line osobine koje od ugovornih strana ili line sposobosti dunika (l. 359. ZOO), kao to je to sluaj sa ugovorom o delu kojim se poznati slukar obavezao da izradi portret naruioca, ugovorom o puno-mostvu, ugovorom o ortakluku i obavezom izdravanja. U svim tim sluajevima, smru strane s obzirom na ije osobine ili sposobnosti je obligacioni odnos nastao, prestaje i sam obligacioni odnos. III. ZASTARJELOST 1.
157 reci, ve prestaje pravo na tubu, tj. pravo da se zahteva ispunjenje obaveze (l. 360. st. 1. ZOO). Obligacija i dalje postoji, ali ne postoji sankcija za njenu zatitu, to znai da ona prestaje da bude utuiva i postaje neutuiva (prirodna) obligacija. Pozivanje na zastarelost. - Zastarelost ne proizvodi dejstva sama po sebi, tako da sud nee tubu odbaciti, ako se od dunika zahteva ispunjenje zastarele obaveze. To znai da sud ne uzima u obzir zastarelost po slubenoj dunosti, odnosno da se ne moe obazirati na zastarelost ako se dunik nije na nju pozvao (l. 360. st. 3. ZOO). Dunik se na zastarelost poziva najee u vidu odbrane, tj. prigovorom zastarelosti, ali moe to da uini i tubom za utvrenje, kojom zahteva da se utvrdi da je nastupila zastarelost potraivanja. Ispunjenje zastarele obaveze. - Ako dunik ispuni zastarelu obavezu, nema pravo zahtevati da mu se vrati ono to je dao, ak i ako nije znao daje obaveza zastarela (l. 367. ZOO). On nije uinio ni poklon, niti je platio nedugovano, pa se ni poverilac nije neosnovano obogatio. Odricanje od zastarelosti. - Dunik se ne moe odrei zastarelosti pre nego to protekne vreme odreeno za zastarelost (l. 365. ZOO). Ali, ako je zastarelost ve nastupila, odricanje je doputeno. Pri tome, pismeno priznanje zastarele obaveze, kao i davanje zaloge ili kog drugog obez-beenja za zastarelo potraivanje, smatra se kao odricanje od zastarelosti (l. 366. ZOO). Potraivanja koja zastarevaju. - Sva potraivanja, po pravilu, mogu prestati zastarelou, za razliku od stvarnih prava koja ne mogu da zastare, ve se prolekom vremena mogu pribaviti. Kad zastari glavno potraivanje, zastarela su i sporedna potraivanja, kao to su potraivanja kamata, plodova, trokova, ugovorne kazne (l. 369. ZOO). 2. Vreme potrebno za zastarelost a) Zabrana promene roka zastarelosti Protek vremena je glavni inilac za utvrivanje zastarelosti, s tim to se Zakonom o obligacionim odnosima posebno odreuju rokovi zastarelosti pojedinih potraivanja. Pri tome, zakonom odreeni rokovi su imperativne prirode, tako da se ne mogu menjati sporazumom zainteresovanih strana. U tom smislu se izriito predvia da se pravnim poslom ne moe odrediti due ili krae vreme zastarelosti od onog vremena koje je odreeno zakonom, ni da zastarelost nee tei za neko vreme (l 364 ZOO).
Prof. uronlc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
Pojam i opta pravila Pojam. - Zastarelost je nain gaenja oblgacije koji nastaje zbog toga to poverilac nije u odreenom vremenu zahtevao ispunjenje dunikove obaveze. Ustvari, zastarelou se ne gasi obligacija u pravom smislu te
90
b) Nastupanje, poetak i istek roka zastarelosti
Prof. dr ordc Nikuli: OBLIGACIONO PRAVO
Zastarelost nastupa kad protekne zakonom odreeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze (l. 360. st. 2. ZOO). Zakonom predvieni rok zastarelosti poinje tei prvog dana posle dospelosti obaveze, tj. prvog dana posle dana kada je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze, osim ako zakonom za pojedine sluajeve nije neto drugo propisano (l. 361. st. 1. ZOO). Kod obaveza koje se sastoje u proputanju ili trpljenju, zastarelost poinje tei prvog dana posle dana kad je dunik postupio protivno obavezi (l. 361. st. 2. ZOO). Zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom odreenog roka zastarelosti (l. 362. ZOO). c) Rokovi zastarelosti Vrste rokova. - Zakon o obligacionim odnosima poznaje jedan opti i vie posebnih rokova zastarelosti. Opti rok zastarelosti. - To je rok u kojem zastarevaju sva potraivanja za koja zakonom nije odreen neki drugi poseban rok zastarelosti. Opti rok zastarelosti iznosi deset godina (l. 371. ZOO). Poseban rok od tri godine. - U posebnom roku od tri godine zastarevaju: (1) povremena potraivanja (l. 372. ZOO),192 s tim to samo pravo iz koga proistiu povremena potraivanja, zastareva za pet godina,' 93 raunajui od dospelosti najstarijeg neispunjenog potraivanja posle koga dunik nije vrio davanja (l. 373. st. 1. ZOO); (2) meusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu roba i usluga, kao i potraivanja naknade za izdatke uinjene u vezi sa tim ugovorima (l. 374. st. 1. ZOO); (3) potraivanje zakupnine, bilo daje odreeno da se plaa povremeno, bilo u jednom ukupnom iznosu (l. 373. ZOO); (4) potraivanje naknade prouzrokovane tete; ovaj rok od tri godine poinje da tee od dana kad je oteenik doznao za tetu i tetnika (subjektivan rok), s tim to ovo potraivanje u svakom sluaju zastareva za pet godina od kad je teta nastala (objektivan rok) (l. 376. st. 1. i 2. ZOO).
Radi se o potraivanja povremenih davanja koja dospevaju godinje iti u kraim odreenim razmacima vremena, bilo daje re o povremenim sporednim potraivanjima, kao sto jc potraivanje kamata, bilo o takvim povremenim potraivanjima u kojima se iscrpljuje samo pravo, raunajui od dospelosti svakog pojedinog davanja, a isto vai i za anuitete kojima se u jednakim unapred odreenim povremenim iznosima otplauju glavnica i kamate, ali ne vai za otplate u obrocima i druga delimina ispunjenja. m l. 373. st. 3. ZOO propisuje da ne moe zastariti pravo na izdravanje odreeno zakonom.
159 Od navedenog roka se odstupa u sluaju kad je teta prouzrokovana krivinim delom, a za krivino gonjenje je predvien dui rok zastarelosti, jer u tom sluaju zahtev za naknadu tete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme odreeno za zastarelost krivinog gonjenja (l. 377. st. l.ZOO). Navedeni rok se ne primenjuje ni kod potraivanja naknade tete koja je nastala povredom ugovorne obaveze, jer takvo potraivanje zastareva za vreme odreeno za zastarelost te obaveze (l. 376. st. 3. ZOO). Poseban rok od jedne godine. - U posebnom roku od jedne godine zastarevaju: (1) potraivanja naknade za isporuenu elektrinu i toplotnu energiju, plin, vodu, za dimniarske usluge i za odravanje istoe, kad je isporuka odnosno usluga izvrena za potrebe domainstva; (2) potraivanje radio-stanice i radio-televizijske stanice za upotrebu radio-prijemnika i televizijskog prijemnika; (3) potraivanje pote, telegrafa i telefona za upotrebu telefona i potanskih pregradaka, kao i druga njihova potraivanja koja se naplauju u tromesenim ili kraim rokovima; (4) potraivanje pretplate na povremene publikacije, raunajui od isteka vremena za koje je publikacija naruena (l. 378. st. 1. ZOO). Potraivanja utvrena pred sudom ili drugim nadlenim organom. - Sva potraivanja koja su utvrena pravnosnanom sudskom odlukom ili odlukom drugog nadlenog organa, ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadlenim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja je zakonom predvien krai rok zastarelosti (l. 379. st. 1. ZOO). Osim toga, i potraivanja po osnovu osiguranja ivota zastarevaju u svakom sluaju za deset godina (l. 380. st. 2. ZOO). 3. Zastoj zastarevanja Pojam. - Pod zastojem se podrazumeva spreavanje (zaustavljanje) zastarevanja usled uzroka zbog kojih zastarevanje nije moglo poeti da tee ili je zaustavljen njegov dalji tok. Sluajevi. - Zastarelost, pre svega, ne tee izmeu odreenih lica zbog njihove bliskosti. To je sluaj sa potraivanjima koja postoje izmeu: (1) branih drugova; (2) roditelja i dece, dok traje roditeljsko pravo; (3) tienika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva; (4) dva lica koja ive u vanbranoj zajednici, dok ta zajednica postoji (l. 381. ZOO). Pored toga, zastarevanje ne tee: (1) za vreme mobilizacije, u sluaju neposredne ratne opasnosti ili rata u pogledu potraivanja lica na vojnoj
91 go
Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
161
dunosti; (2) u pogledu potraivanja koja imaju lica zaposlena u tuem domainstvu prema poslodavcu ili lanovima njegove porodice koji zajedno sa njima ive, sve dok taj radni odnos traje (21. 382. ZOO). Najzad, zastarevanje ne tee ni za vreme za koje poveriocu nije bilo mogue zbog nesavladivih prepreka da sudskim putem zahteva ispunjenje dunikove obaveze (l. 383. ZOO). Dejstvo. - Svi navedeni razlozi spreavaju poetak, odnosno produenje toka roka zastarelosti samo dotle dok stvarno postoje. S obzirom na to, ako zastarevanje nije moglo poeti da tee zbog nekog zakonskog uzroka, ono poinje tei kad taj uzrok prestane. Ali, ako je zastarevanje ve poelo pre nego to je nastao uzrok koji je zaustavio njegov dalji tok, ono nastavlja da tee kad prestane taj uzrok, a vreme koje je isteklo pre zaustavljanja rauna se u zakonom odreeni rok zastarelosti (l. 384).
Zastoj isteka roka zastarelosti. - Zastarevanje tee i prema maloletniku i drugom poslovno nesposobnom licu, bez obzira na to da li imaju zastupnika (l. 385. st. [. ZOO), to znai da se oni u pogledu toka roka zastarelosti izjednauju sa poslovno sposobnim licima. Meutim, zastarelost potraivanja malotetnika koji nema zastupnika i drugog poslovno nesposobnog lica bez zastupnika, ne moe nastupiti dok ne protekne dve godine od kad su poslala potpuno poslovno sposobna, ili od kad su dobila zastupnika (l. 385. st, 2. ZOO). Isto tako, ni zastarelost prema licu koje se nalazi na odsluenju vojnog roka ili na vojnoj vebi ne moe nastupiti dok ne proteknu tri meseca od odsluenja vojnog roka ili prestanka vojne vebe.
Dejstvo. - Posle prekida, zastarevanje poinje tei iznova, a vreme koje je proteklo pre prekida ne rauna se u zakonom odreeni rok za zastarelost (cl. 392. st. 1. ZOO).
Zastarevanje prekinuto priznanjem Dd strane dunika poinje tei iznova od priznanja (l. "392. st. 2. ZOO). Kad je prekid zastarevanja nastao podizanjem tube ili pozivanjem u zatitu, ili isticanjem prebijanja potraivanja u sporu, odnosno prijavljivanjem potraivanja u nekom drugom postupku, zastarevanje poinje tei iznova od dana kad je spor okonan ili svren na neki drugi nain (l. 392. st. 3. ZOO).
Glava osma RAZNE VRSTE OBAVEZA I. NOVANE OBAVEZE Za novane obaveze predviaju se izvesna pravila koja nisu svojstvena nenovanim obavezama. Ta posebna pravila proizlaze iz prirode novca koji, kao posebna vrsta stvari, predstavlja opti ekvivalet vrednosti. Ona se odnose na ispunjenje obaveze u sluaju promenjene vrednosti novca, na mogunost ispunjenja pre roka, kao i na plaanje kamate. 1. Naelo monetarnog nominalizma i odstupanja od tog naela Monetarni nominalizam i valorizam. - U sluaju kad se, posle nastanka obaveze, promeni vrednost novca, postavlja se pitanje da li se plaanje ima izvriti prema njegovoj nominalnoj vrednosti ili u srazmeri prema unutranjoj vrednosti novca. Odgovor na to pitanje moe biti zasnovan ili na naelu monetarnog nominalizma, prema kojem se ne uzimaju u obzir promen vrednosti novca, tako da dunik duguje onu sumu novca na koju obaveza glasi, ili na naelu monetarnog valorizma, prema kojem se uzima u obzir stvarna vrednost novca, tako da dunik duguje onu sumu novca koja po svojoj vrednosti odgovara sumi novca na koju obaveza glasi. U Zakonu o obligacionim odnosima usvojeno je naelo monetarnog nominalizma, jer se predvia da je dunik "duan da plati onaj broj novanih jedinica na koji obaveza glasi, izuzev kad zakon odreuje to drugo (l. 394). Odstupanje od naela monetarnog nominalizma. - Naelo monetarnog nominalizma je samo principijelno opredeljenje, od kojeg se moe odstupiti u sluaju kad zakon predvia to drugo. Tako se, ve u zakonskoj odredbi o valuti obaveze, predvia da se, u sluaju kad novana obaveza glasi na plaanje u nekoj stranoj valuti ili u zlatu, njeno ispunjenje
4. Prekid zastarevanja Pojam. - Pod prekidom se podrazumeva prekidanje daljeg toka zastarelosti usled odreenih radnji dunika ili poverioca. Radnjom dunika. - Zastarevanje se, pre svega, prekida kad dunik prizna dug, s tim to se priznanje duga moe uiniti ne samo izjavom, nego i na posredan nain, kao to su davanje otplate, plaanje kamate, davanje obezbeeuja (l. 387. st. 1. i 2. ZOO). Radnjom poverioca. - Poverilac prekida zastarelost podizanjem tube i svakom drugom radnjom preduzetom protiv dunika pred sudom ili drugim nadlenim organom, u cilju utvrivanja, obezbeenja ili ostvarenja potraivanja (l. 388. ZOO). Ali, ako poverilac odustane od tube ili druge radnje koju je preduzeo, smatra se da prekid zastarevanja nije nastupio. Isto tako, smatra se da nije bilo prekida ako poverioeva tuba ili zahtev bude odbaen ili odbijen, ili ako izdejstvovana ili preduzeta mera izvrenja ili obezbeenja bude ponitena (L 389. ZOO). Za prekid zastarevanja nije dovoljno da poverilac pozove dunika pismeno ili usmeno da obavezu ispuni (l. 391. ZOO).
162
Pu>f. dr Donje Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
163
moe zahtevati u domaem novcu prema kursu koji vai u trenutku ispunjenja obaveze (l. 395).194Uvaavanje kursa koji vai u trenutku ispunjenja obaveze znai doputanje valorizacije novanih obaveza putem ugovaranja tzv. valutnih ili zlatnih klauzula, to predstavlja odstupanje od naela nominalizma. Pored toga, doputa se i ugovaranje klizne skale, l 9 5 koje takoe predstavlja odstupanje od naela monetarnog nominalizma. 2. Plaanje pre roka S obzirom na specifinu prirodu novca kao dugovane stvari, za novanu obavezu je karakteristino da je dunik moe ispuniti i pre roka. To pravilo ne samo to se izriito predvia Zakonom o obligacionim odnosima (l. 398. st. 1), nego se ak i iskljuuje mogunost da se dunik odrekne tog prava, jer se takva ugovorna odredba proglaava nitavom (l. 398. st. 2). U sluaju kad novanu obavezu ispuni pre roka, dunik nema pravo da od iznosa duga odbije iznos kamate za vreme od dana isplate do dospe-losti obaveze. To pravo mu, ipak, moe pripasti ako je na to ovlaen ugovorom ili to proizlazi iz obiaja (l. 398. st. 3. ZOO). 3. Ugovorna kamata Pojam. - Za razliku od zatezne koju duguje svaki dunik novane obaveze koji padne u docnju, ugovorna kamata je naknada za korienje novca koja se duguje na osnovu saglasnosti volja ugovornih strana. Stopa. - Zakon o obligacionim odnosima dozvoljava ugovaranje kamate, ali imperativno precizora njenu visinu. Meutim, ta visina nije jedinstvena, ve se razlikuje u zavisnosti od toga da li se ugovara izmeu fizikih ili pravnih lica. Stopa ugovorne kamate izmeu fizikih lica ne moe biti vea od stope koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienje (l. 399. st. 1. ZOO). U pogledu najvie ugovorne kamatne stope izmeu pravnih lica primenjuju se odredbe posebnog zakona (l. 399. st. 2. ZOO).
Ako je kamata ugovorena, ali nije odreena njena stopa ni vreme dospevanja, izmeu fizikih lica vai kamatna stopa koja se u mestu ispunjenja plaa na tedne uloge po vienju, a izmeu pravnih lica vai kamatna stopa koju banka ili druga bankarska organizacija plaa, odnosno ugovara za takvu ili slinu vrstu posla. prvobitnom tekstu Zakona o obligacionim odnosima odredba o valuti obaveze je glasila: "Ako novana obaveza protivno posebnom saveznom zakonu glasi na plaanje u zlatu ili nekoj stranoj valuti, njeno ispunjenje se moe zahtevati samo u domaem novcu prema kursu koji je vaio u trenutku nastanka obaveze". S obzirom da se uzimao u obzir kurs koji jc vaio u trenutku nastanka obaveze, jasno jc daje tom odredbom bila iskljuena mogunost valorizacije novanog potraivanja koje jc glasilo na plaenje u zlatu ili nekoj stranoj valuli. i''5 l. 397. ZOO glasi: U ugovorima u kojima se jedna strana obavezuje da izradi i isporui odreene prcdmclc dozvoljeno jc ugovoriti da c cena zavisiti od cene materijala i od rada, kao i od drugih elemenata koji utiu na visinu trokova proizvodnje, u odreeno vreme na odreenom tritu.
iv4
S obzirom da su odredbe o stopi ugovorne kamate imperativnog karaktera, izriito se predvia da e se primeniti najvea dozvoljena stopa kamate u sluaju kad je ugovorena kamata vea od dozvoljene (l. 399. st. 4. ZOO). Kamata na kamatu. - Zabrana plaanja kamate na kamatu (tzv. ana-tocizam) predviena je i kod ugovorne kamate. Odredba ugovora kojom se predvia da e na kamatu, kada dospe za isplatu, poeti tei kamata, ako ne bude isplaena, proglaava se nitavom (l. 400. ZOO), to znai da se kamata na kamatu ne moe prethodno ugovoriti. Ali, punovana je odredba ugovora kojom se predvia da e se stopa kamate poveati ako dunik ne isplati dospele kamate na vreme (l. 400. st. 2. ZOO),l96s tim to tako odreena kamatna stopa ne bi smela prei granicu zakonom predvienog maksimuma koja je imperativno utvrena. II. OBAVEZE SA VIE PREDMETA Obaveze sa vie predmeta predstavljaju podvrstu sloenih obligacija. Dele sc na kumulativne, alternativne i fakultativne. 1. Kumulativne obaveze Kumulativne su takve obaveze u kojima dunik duguje vie predmeta istovremeno, tako da se oslobaa svoje obaveze ako sve predmete ispuni u isto vreme (npr. duguje se televizor i video rekorder). U sluaju propasti jednog od dugovonih predmeta bez dunikove krivice, obligacija prestaje samo ako ispunjenjem preostalog predmeta poverilac ne moe da ostvari cilj koji je imao u vidu stupajui u obligacioni odnos. 2. Alternativne obaveze Pojam. - Alternativna je takva obaveza koja se sastoji u predaji jednog od vie moguih predmeta koji se duguju (l. 403. ZOO). Kod takve obaveze dunik duguje vie predmeta (vie predmeta je in obligatione), ali obavezu ispunjava predajom jednog od dugovanih predmeta (jedan predmet je in solutione).
i'Jf* Odredbom iz siava 3. lana 400. Zakona o obligacionim odnosima propisuje sc da sc zabrana ugovaranja kamate na dospelu a neisplaenu kamatu ne odnose na kredilno poslovanje banaka i drugih bankarskih organizacija.
Pravo izbora. - Kod alternativnih obaveza postoji relativna neodreenost predmeta, jer predmet kojim se ispunjava obaveza zavisi od izbora lica kome pripada pravo izbora. Pri tome, uzima se da je izbor izvren kad strana kojoj pripada pravo izbora obavesti drugu stranu o tome ta je izabrala. Od tog asa izbor se vie ne moe
menjati, a za obavezu se smatra daje od poetka bila jednostavna, tj. daje njen predmet od poetka bila izabrana stvar (l. 404. st. 1. i 2. ZOO). Pravo izbora moe biti povereno ili duniku, ili poveriocu, ili nekom treem licu, to zavisi od sporazuma strana ili od naredbe zakona.
Ako neto drugo nije ugovoreno, pravo izbora pripada duniku i obaveza prestaje kad on bude predao predmet koji je izabrao (I. 403. ZOO). Dunik ima to pravo sve dok u postupku prinudnog izvrenja jedna od dugovanih stvari ne bude potpuno ili delimino preda-ta poveriocu po njegovom izboru (l. 405. st. 1. ZOO). Ako pravo izbora pripada poveriocu, a on se ne izjasni u roku odreenom za ispunjenje, dunik ga moe pozvati da izvri izbor i za to mu odrediti primeren rok, posle ijeg isteka pravo izbora prelazi na dunika (l. 405. st. 2. ZOO). U sluaju kad je pravo izbora povereno nekom treem licu, a ono to ne uini, svaka strana moe zahtevati da izbor izvri sud (l. 406. ZOO).
Fakultativna potraivanja. - Fakultativna potraivanja su takva kod kojih je poverilac ovlaen da umesto dugovanog predmeta zahteva od dunika neki drugi odreeni predmet (l. 411. ZOO). Kod ovih potraivanja poverilac moe zahtevati od dunika neku drugu odreenu stvar samo pod uslovom da nije nastupila nemogunost ispunjenja dugovanog predmeta usled dogaaja za koji dunik nije odgovoran. III. OBAVEZE SA VIE DUNIKA ILI POVERILACA Obaveze sa vie dunika i poverilaca predstavljaju podvrstu sloenih obligacija. Dele se na deljive, solidarne i nedeljive obaveze. 1. Deljive obaveze Deljive obaveze i podeljen obligacioni odnos. - Obaveza je deljiva ako se ono to se duguje moe podeliti i ispuniti u delovima koji imaju ista svojstva kao i ceo predmet, i ako ono tom podelom ne gubi nita od svoje vrednosti (l. 412. st. 1. ZOO). Za deljivu obavezuje karakteristino da se duguje odnosno potrauje podeljeno, to znai da se deli izmeu uesnika obligacionog odnosa na onoliko dugova koliko ima dunika (pasivne po-deljene obaveze) ili na onoliko potraivanja koliko ima poverilaca (aktivne podeljene obaveze). Pri tome, iako potiu iz istog pravnog osnova, svaki od tih obligacionih odnosa je potpuno samostalan i nezavisan jedan od drugog, tako da sve povoljne ili tetne posledice u podeljenoj obavezi nastaju samostalno za svakog dunika, odnosno za svakog poverioca. Pasivne podeljene obaveze. - Kad u nekoj deljivoj obavezi ima vie dunika, obaveza se deli meu njima na jednake delove, ako nije odreena drugaija podela, to znai da svaki od njih odgovara samo za odreeni deo obaveze (l. 412. st. 2. ZOO) (npr. ako dva lica, kao suvlasnici, kupe od treeg autobus za 1.000.000 dinara, svaki od njih duguje prodavcu po 500.000 dinara).
Nemogunost jednog od dugovanih predmeta. - Ako jedan od dugovanih predmeta obaveze postane nemogu usled nekog dogaaja za koji nije odgovorna ni jedna strana, obaveza se ograniava na preostali predmet (l. 407. ZOO). Ako je predmet obaveze postao nemogu usled dogaaja za koji je odgovoran dunik, obaveza se ograniava na preostali predmet ukoliko pravo izbora pripada njemu, a ako pravo izbora pripada poveriocu, on moe po svom izboru traiti preostali predmet ili naknadu tete. Ako je predmet obaveze postao nemogu usled dogaaja za koji je odgovoran poverilac, dunikova obaveza prestaje, ali u sluaju kad njemu pripada pravo izbora, on moe traiti naknadu tete i izvriti svoju obavezu preostalim predmetom, a ako pravo izbora ima poverilac, on moe dati naknadu tete i traiti preostali predmet (l. 408. st. 1. i 2. ZOO). 3. Fakultativne obaveze i fakultativna potraivanja Fakultativne obaveze. Fakultativne su takve obaveze u kojima dunik duguje jedan odreen predmet, ali se moe osloboditi svoje obaveze i predajom nekog drugog predmeta. Kod takvih obaveza postoji jedan predmet koji se duguje (jedan predmet je in obligatione), a vie predmeta kojima se dug moe ispuniti (vie predmeta je in solutione). Dunik kojem je ostavljena mogunost da se oslobodi obaveze dajui neki drugi odreeni predmet, moe se koristiti tom mogunou sve dok poverilac u postupku prinudnog izvrenja ne dobije potpuno ili delimino predmet obaveze (l. 409. ZOO). Poverilac u fakultatuvnoj obavezi moe zahtevati samo predmet obaveze, ali ne i drugi predmet, kojim dunik, ako hoe, moe takoe ispuniti svoju obavezu. Kad predmet obaveze postane nemogu usled dogaaja za koji je dunik odgovaran, poverilac moe traiti samo naknadu tete, ali se dunik moe osloboditi obaveze dajui predmet koji je ovlaen dati ume-sto dugovanog predmeta (l. 410. st. 1. i 2. ZOO).
Odnos podeljene i solidarne obaveze. - Pretpostavlja se da vie dunika duguju deljivu obavezu podeljeno, a mogu je dugovati solidarno samo ako je tako ugovoreno ili zakonom propisano. Ipak, za vie dunika deljive obaveze koja je nastala ugovorom u privredi postoji pretpostavka solidarnosti, jer se predvia da oni odgovaraju poveriocu solidarno, osim ako su ugovarai izriito otklonili solidarnu odgovornost (l. 413. ZOO). Aktivne podcijene obaveze. - Kad u nekoj deljivoj obavezi ima vie poverilaca, potraivanje se deli meu njima na jednake delove, ako nije to drugo odreeno, i svaki poverilac moe zahtevati samo svoj deo potraivanja (l. 412. st. 3. ZOO). 2. Solidarne obaveze Pojam. - Pod solidarnim obavezama podrazumevaju se takve obaveze u kojima ima vie lica bilo na dunikoj, bilo na poverilakoj strani, s tim to se obaveza, ak i kad je deljiva, isplauje, odnosno naplauje u ce-losti. To znai daje svaki od vie dunika obavezan da isplati ceo dug, odnosno da je svaki od vie poverilaca ovlaen da naplati celu trabinu. Nastanak. - Osim u sluaju kad ima vie dunika u nekoj deljivoj obavezi nastaloj ugovorom u privredi, solidarnost se nikad ne pretpostavlja, tako da moe nastati samo ako je predviena zakonom, ugovorom ili testamentom. Vrste. - Solidarne obaveze dele se u dve vrste: prvu ine one solidarne obaveze kod kojih vie dunika ima solidarnu obavezu, dok drugu ine one solidarne obaveze kod kojih vie poverilaca ima solidarno potraivanje. S obzirom na to, razlikuje se solidarnost dunika (pasivne solidarne obaveze) i solidarnost poverilaca (aktivne solidarne obaveze).
a) Solidarnost dunika (pasivne solidarne obaveze) Pojam i znaaj. - Solidarnost dunika postoji u sluaju kad vie lica duguje jednu obavezu tako da poverilac moe zahtevati ispunjenje cele obaveze od koga hoe sve dok ne bude potpuno ispunjenja, ali kad jedan dunik ispuni obavezu, ona prestaje i svi se dunici oslobaaju obaveze prema poveriocu (l. 414. st. 1. ZOO). Kod ove solidarnosti, iako postoji jedan dug, poverilac ima pojedinane trabine prema svakom solidarnom duniku koje su samostalne, tako da svakom od tih trabina poverilac moe posebno raspolagati.
Solidarnost dunika nije pravilo, nego izuzetak koji mora posebno biti predvien zakonom, ugovorom ili testamentom. Tako je Zakonom o obligacionim odnosima propisa-
94
Prof. dr ure Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 167 na solidarna odgovornost vie lica koji zajedno prouzrokuju tetu (l. 206. st. I), naruioca i izvoaa radova na nepokretnosti (l. 208), roditelja i dece za tetu koju prouzrokuju deca (l. 166), imaoca motornih vozila za tetu koju pretrpe trea lica (l. 178. st 4).
Solidarnost dunika je, inae, jedno lino sredstvo obezbeenja potraivanja. Poverilac ima veu sigurnost naplate kad ima vie solidarnih dunika, jer moe naplatiti svoje potraivanje sve dok postoji makar i jedan solidarni dunik koji je plateno sposoban. Zato se i kae daje solidarnost dunika ustanovljena u poverioevom interesu. Odnos solidarnih dunika prema poveriocu. - Poverilac je ovlaen da po svom izboru zahteva ispunjenje obaveze od bilo kojeg solidarnog dunika. On moe traiti isplatu od svih njih istovremeno ili pojedinano, u celosti ili delimino. Ali, ako mu jedan od dunika plati ceo dug, svi se solidarni dunici, po sili zakona, oslobaaju obaveze. Poto svaki solidarni dunik ima posebnu obavezu prema poveriocu, pitanje njihove punovanosti reava se odvojeno. Pri tome, svaki dunik ima pravo da poveriocu istakne objektivne i subjektivne prigovore. Objektivnim se smatraju svi prigovori koji proizlaze iz same obligacije (npr. prigovor nevanosti ugovora zbog nedozvoljenosti predmeta ili nedostatka forme). Takve prigovore moraju koristiti svi dunici. Svaki solidarni dunik moe se, po svom nahoenju, koristiti i svojim linim prigovorima koje ima prema poveriocu (npr. prigovor prevare).' 97 Pravilo je da jedan solidarni dunik ne moe svojim postupcima oteavati poloaj ostalih sadunika (npr. pristankom da obavezu ispuni pre roka, odricanjem od zastarelosti, isplatom zastarele obaveze). U sluaju odricanja od navrene zastarelosti se i izriito predvia da takvo odricanje nema dejstva prema ostalim dunicima (l. 422. st. 2. ZOO). Pored toga, docnja jednog solidarnog dunika, nema dejstva prema ostalim dunicima, a isto vai i za priznanje duga koje izvri jedan od solidarnih dunika (l. 421. ZOO). Ali, kad poverilac doe u docnju prema jednom solidarnom duniku, on je u docnji i prema ostalim solidarnim dunicima (l. 420. ZOO).
Subjektivni razlozi jednog dunika koji dovode do gaenja njegove obaveze bez na-mirenja poverioca mogu koristiti i ostalim solidarnim dunicima. U tom smislu, otputanje duga izvreno sporazumno sa jednim solidarnim dunikom oslobaa obaveze i ostale dunike. Ali, ako je otputanje imalo za svrhu da oslobodi obaveze samo dunika sa kojim je izvreno, solidarna obaveza se smanjuje za deo koji prema meusobnim odnosima dunika pada na njega, a ostali dunici odgovaraju solidarno za ostatak obaveze (l. 416. st. 1. i 2. ZOO). Isto tako, prenovom koji je poverilac izvrio sa jednim solidarnim
Wl Zakon o obligacionim odnosima predvia da solidarni dunik moe i potraivanje svog sadunika prema poveriocu prebiti sa poverioevim potraivanjem, ali samo za onoliko koliko iznosi deo duga tog sadunika u solidarnoj obavezi (l. 415. st. 2).
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA dunikom oslobaaju se i ostali dunici. Ali, ako su poverilac i dunik prenov ograniili na deo obaveze koji dolazi na ovoga, obaveza ostalih ne prestaje, nego se samo smanjuje za taj deo (l. 417. st. 1. i 2. ZOO). Kad se u jednom licu steknu svojstvo poverioca i svojstvo dunika iste solidarne obaveze (konfuzija), obaveza ostalih solidarnih dunika smanjuje se za iznos dela koji na njega pada (l. 419). Ako zastarevanje ne tee ili je prekinuto prema jednom duniku, ono tee za ostale solidarne dunike i moe se navriti, ali dunik prema kome obaveza nije zastarela i koji je morao da je ispuni ima pravo zahtevati od ostalih dunika prema kojima je obaveza zastarela da mu naknade svaki svoj deo obaveze (l. 422. st. I. ZOO).
95
Meusobni odnos solidarnih dunika. - Sa izvrenom isplatom od strane jednog solidarnog dunika, obaveza se ugasila i za ostale solidarne dunike. Ni oni vie ne duguju nita poveriocu. Meutim, time se ne gasi i pravni odnos izmeu samih solidarnih dunika. Izmeu njih pravni odnos postoji i dalje, jer treba da se teret isplaenog duga podeli na sve solidarne dunike. Onaj solidarni dunik koji je izvrio isplatu cele obaveze ima pravo da zahteva od svakog sadunika da mu naknadi deo obaveze koji pada na njega (l. 423. st. 1. ZOO). To pravo naziva se pravom regresa i stie se samom isplatom. Prema tome, solidarni dunik koji izvri isplatu subrogira se, po sili zakona, na mesto poverioca, tako da mu, posle izvrene isplate, odgovaraju svi ostali solidarni dunici, s tim to se deo solidarnog dunika koji je insolventan rasporeuje srazmerno na sve dunike (l. 423. st. 3. ZOO). Koliko iznosi deo koji pada na svakog solidarnog dunika zavisi od njihovog sporazuma. Ako sporazum ne postoji, niti to drugo proizlazi iz pravnih odnosa uesnika u poslu, pretpostavlja se da na svakog dunika dolazi jednak deo (l. 424. st. 2. ZOO). Ali, ako je solidarna obaveza zakljuena u iskljuivom interesu jednog solidarnog dunika, on je duan naknaditi ceo iznos obaveze sadunika koji je namirio poverioca (l. 424. st. 2. ZOO). Pravo na regres nema jedino onaj solidarni dunik koji je svojim radnjama pogorao poloaj ostalih dunika (npr. proputanje da se istakne neki prigovor na koji imaju pravo svi solidarni dunici, kao stoje prigovor neispunjenog ugovora ili prigovor zastarelosti). b) Solidarnostpoverilaca (aktivne solidarne obaveze) Pojam. - Solidarnost poverilaca postoji u sluaju kad je svaki od vise poverilaca ovlaen da od dunika zahteva ispunjenje cele obaveze, ali kad jedan od njih bude namiren, obaveza prestaje i prema ostalim poverio-cima (l. 426. st. 1. ZOO). Ni ova se solidarnost ne pretpostavlja, ve postoji samo kad je ugovorena ili zakonom odreena (l. 425. ZOO). Znaaj. - Za razliku od solidarnosti dunika, solidarnost poverilaca nema vei praktini znaaj, jer kad vie lica potrauju istu trabinu, postoji veliki rizik naplate. Naime, ako cela trabina bude isplaena nesave-snom ili insolventnom poveriocu, ostali
poverioci mogu biti oteeni. Zbog toga se 169 solidarnost poverilaca uspostavlja samo u onim sluajevima kod kojih postoji uska povezanost izmeu odreenih lica. Odnos solidarnih poverilaca prema duniku. - Svaki solidarni po-verilac ima nepodeljeno i samostalno pravo da zahteva isplatu cele trabine. S druge strane, dunik moe ispuniti obavezu poveriocu koga sam izabere, sve dok neki poverilac ne zatrai ispunjenje (l. 426. st. 2. ZOO). Svaki od solidarnih poverilaca ovlaen je da preduzima sve one radnje kojima se tite interesi i ostalih poverilaca (npr. da dovede dunika u ocnju), ali niko od njih nema pravo da preduzima one radnje koje idu na tetu ostalih poverilaca. Pri tome, s obzirom da ima samostalno potraivanje prema duniku, svaki solidarni poverilac moe njime slobodno raspolagati, s tim to se injenice koje se tiu linosti jednog solidarnog poverioca ne tiu, po pravilu, ostalih, ve deluju jedino izmeu njega i dunika. U tom smislu, ako jedan poverilac prekine zastarevanje ili ako prema njemu zastarevanje ne tee, to ne koristi ostalim poveriocima i prema njima zastarevanje tee i dalje (l. 433. st. 1. ZOO). Ali, ako se dunik odrekne zastarelosti prema jednom poveriocu, to koristi i ostalima (l. 433. st. 2. ZOO). Ni poravnanje koje je zakljuio jedan od solidarnih poverilaca sa dunikom nema dejstvo prema ostalim poveriocima, ali ovi imaju pravo da prihvate to poravnanje, izuzev kad se ono odnosi samo na deo poverioca sa kojim je zakljueno (l. 429. ZOO).
Samostalnost trabine jednog solidarnog poverioca u odnosu na trabine drugih, ipak, nije potpuna, ve samo delimina. U tom smisiu, dunik moe izvriti prebijanje svoje obaveze ne samo sa potraivanjem koje ima od poverioca koji od njega zahteva ispunjenje, ve i sa potraivanjem koje ima od nekog drugog poverioca, ali do visine dela solidarnog potraivanja koje pripada tom poveriocu (l. 427. st. 1. 2. ZOO). Otputanjem duga j prenovom izmeu dttnika i jednog poverioca smanjuje se solidarna obaveza za onoliko koliko iznosi deo tog potraivanja poverioca (l. 428. ZOO). Ako se u licu jednog solidarnog poverioen sjedini i svojstvo dunika (konfuzija), svaki od ostalih poverilaca moe od njega zahtevati samo svoj deo potraivanja (l. 430 ZOO). Kad dunik zapadne u docnju prema jednom solidarnom poveriocu, on je u docnji i prema ostalim. S druge strane, docnja jednog solidarnog poverioca kodi i ostalim (l. 431, st. l.i 2- ZOO). Priznanje duga uinjeno jednom poveriocu koristi svim poveriocima (l. 432- ZOO}.
Prof. di Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
Odnosi izmeu poverilaca posle ispunjenja. - Poto se ispunjenjem obaveze jednom solidarnom poveriocu gase potraivanja svih poverilaca, onaj koji je primio isplatu postaje dunik ostalih. Svaki solidarni poverilac ima pravo da zahteva od poverioca koji je primio ispunjenje od dunika da
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA 96 mu preda deo koji mu pripada (l. 434. st. 1. ZOO). Ako iz odnosa meu poveriocima ne proistie to drugo, svakom solidarnom poveriocu pripada jednak deo (l. 434. st. 2. ZOO). Solidarni poverioci imaju pravo regresa od poverioca kome je dunik ispunio obavezu samo pod uslovom daje on dobio vie nego to mu, prema njihovom unutranjem odnosu, treba da pripadne. Ali, ako se ostatak duga ne moe da naplati od dunika zato stoje ovaj insolventan, ono stoje naplaeno srazmerno se rasporeuje na sve solidarne poverioce. Pri tome, pravo ostalih solidarnih poverilaca da trae svoj deo postoji ne samo u sluaju kad je obaveza ugaena isplatom, ve i prebijanjem i otputanjem.
3. Nedcljive obaveze Pojam. - Nedeljive su takve obaveze kod kojih vie dunika duguje ili vie poverilaca potrauje obavezu koja se, zbog svoje nedeljivosti, isplauje odnosno naplauje u celosti. Takvim se smatraju obaveze koje imaju za predmet individualno odreenu stvar. I one se dela na pasivne i aktivne nedeljive obaveze. Pasivne nedeljive obaveze. - To su takve obaveze kod kojih vie dunika duguje nedeljivu obavezu (npr. automobil). Na takve obaveze pri-menjuju se propisi o solidarnim obavezama (l. 435. st. ]. ZOO). Aktivne nedeljive obaveze. - To su takve obaveze kod kojih u ne-deljivoj obavezi ima vie poverilaca meu kojima nije ni ugovorena ni zakonom odreena solidarnost, tako da svaki od vie poverilaca moe zahtevati od dunika da obavezu ispuni njemu samo ako je ovlaen od ostalih poverilaca da primi ispunjenje. Inae, svaki poverilac moe zahtevati od dunika da obavezu ispuni svim poveriocima zajedno, ili daje poloi sudu (l. 435. st. 2. ZOO). Glava deveta PROMENA POVERIOCA ILI DUNIKA 1. USTUPANJE POTRAIVANJA UGOVOROM (CESUA) 1. Pojam i uslovi ustupanja potraivanja Pojam. - Ustupanje potraivanja (cesija) je ugovor kojim poverilac svoje otudivo potraivanje iz jednog obligacionog odnosa prenosi na tree lice. Na osnovu takvog ugovora dolazi do promene linosti poverioca u jednom obligacionom odnosu, dok linost dunika i samo potraivanje ostaju nepromenjeni.
171 Uslovi. - Da bi se moglo izvriti ustupanje potraivanja, moraju se ispuniti sledei uslovi: (1) Punovaan ugovor o ustupanju potraivanja. - U zakljuenju tog ugovora uestvuju dva lica, kao dve ugovorne strane. Stari poverilac koji ustupa svoje potraivanje drugome naziva se ustupiiac (cedent), dok se lice koje postaje novi poverilac naziva prijemnik (cesionar). Lice koje treba da ispuni obavezu (ustupljeni dunik, cesus) ne uestvuje u zakljuenju ugovora, iako taj ugovor proizvodi dejstva i prema njemu. Dunikov pristanak na ustupanje se uopte ne trai, jer za njega, po pravilu, nije bitna linost poverioca kome treba da izvri obavezu u sluaju kad se njegova obaveza sadrinski uopte ne menja. Inae, za punovanost ugovora o ustupanju potraivanja se, osim optih, ne zahtevaju neki posebni uslovi. To je, dakle, neformalan ugovor, osim ako se za pravni posao koji ini osnov ustupanja trai odreena forma. (2) Potraivanje koje se moe ustupiti. - U savremenim pravima potraivanja su, po pravilu, prenosiva, tako da predmet ustupanja mogu biti skoro sva poverioeva potraivanja. Ugovorom se mogu prenositi ne samo novana, nego i nenovana potraivanja koja se sastoje u nekom injenju. To mogu biti nedospela, uslovna ili budua potraivanja, s tim stoje u pogledu buduih potraivanja neophodno da su ona odreena ili odrediva. Mogu se prenositi i potraivanja iz prirodnih obaveza, kao i ona koja su sporna, a u sluaju deljivih obaveza moe se preneti i samo jedan deo potraivanja. Meutim, od opteg pravila o prenosivosti potraivanja postoje i izuzeci. Izvesna potraivanja nisu podobna za prenoenje, tako da ne mogu biti predmet ugovora o ustupanju. Zakon o obligacionim odnosima (l. 436. st. 1) navodi tri kategorije takvih potraivanja: (1) potraivanje iji je prenos zakonom zabranjen, '98 (2) potraivanje koje je vezano za linost poverioca19y i (3) potraivanje koje se po svojoj prirodi protivi prenoenju na drugoga.2""
,,JK Zakonom o obligacionim odnosima se zabranjuje uslupanjc: potraivanja naknade tete u vidu rente usled smrti bliskog lica ili usled povrede lela ili oteenja zdravlja (l. 197. st. I); potraivanje naknade nematerijalne tete koje nije priznalo pravnosnanom sudskom odlukom ili pismenim sporazumom (l. 204); prodaja spornog prava advokatu ili nekom drugom nalogopri-mcu kojem je ostvarenje log prava bilo povereno (l. 461. st. 2). lw Takvim sc smatraju polraivanjc primaoca izdravanja po osnovu zakonike obaveze izdravanja ili po osnovu ugovora o doivotnom izdravanju. <K) - Radi sc o potraivanjima iz ugovora o ortakluku, delu, nalogu, punomoslvu, kod kojih su od posebnog znaaja uzajamno povercnje ugovornika i njihova lina svojstva, tako da dunik nije nezainteresovan kad je u pitanju promena poverioca.
97 172
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA Prolili- ordc Nfkuii: OBLIGACIONO PRAVO Pored toga, poverilac i dunik mogu se sporazumeti da se i potraivanje koje je, inae, prenosivo ne moe preneti na drugoga ili da se ne moe preneti bez dunikove sagla-snosti (ugovor o zabrani ustupanja). Ako bi ustupanje bilo izvreno protivno takvoj zabrani, ono ne bi imalo dejstva prema duniku (l. 436. st. 2. ZOO).
(3) Obavetenje dunika o ustupanju. Za nastanak ustupanja nije potreban pristanak dunika. On ak i ne mora znati za ustupanje pre nego to njegova obaveza dospe za isplatu. Ali, da bi ustupanje potraivanja proizvelo dejstvo i prema duniku, odnosno da bi on znao da obavezu treba da izvri novom poveriocu, ustupilac je duan da obavesti dunika o izvrenom ustupanju (l. 438. st. 1. ZOO). Ako nije obaveten o ustupanju, dunik moe da ispuni obavezu ustu-piocu i takvo ispunjenje je punovano i oslobaa dunika obaveze, ali samo ako je on bio savestan, tj. ako nije znao za ustupanje (l. 438. st, 2. ZOO). 2. Dejstvo ustupanja potraivanja Osnovno dejstvo ustupanja potraivanja sastoji se u tome to se menja linost poverioca u jednom obligacionom odnosu na taj nain to potraivanje prelazi iz imovine ustupioca u imovinu prijemnika. Taj prenos potraivanja vri se samim ugovorom, tako da se gubljenje i sticanje potraivanja deava onog trenutka kad ugovor o ustupanju bude zakljuen. Sa potraivanjem prelaze na prijemnika i sporeda prava, kao to su pravo prvenstvene naplate, hipoteka, zaloga, prava iz ugovora sa jemcem, pravo na kamatu, ugovornu kaznu i si. (l. 437. st. 1. ZOO). U sluaju kad je poverilac ustupio isto potraivanje raznim licima (tzv. viestruko ustupanje), ono pripada prijemniku o kome je ustupilac prvo oba-vestio dunika, odnosno koji se prvi javio duniku (l. 439. ZOO). Konkretnija dejstva ustupanja mogu se sagledati kroz odnose koji se uspostavljaju izmeu prijemnika i dunika i ustupioca i prijemnika. a) Odnos prijemnika i dunika Na prijemnika potraivanje prelazi u onom stanju u kome se nalazilo kod ustupioca, sa svim njegovim prednostima i slabostima, jer je pravilo da se u odnosu izmeu prijemnika i dunika poloaj dunika usled izvrenog ustupanja ni u emu ne moe pogorati. U tom smislu se i predvia da "prijemnik ima prema duniku ista prava koja je ustupilac imao prema duniku do ustupanja" (l. 440. st. 1. ZOO). Pri tome, dunik moe istai prijemniku svoje line prigovore, ali i sve one prigovore koje je protiv trabine mogao istai ustupiocu do asa kad je saznao za ustupanje (l. 440. st. 2. ZOO). b) Odnos ustupioca i prijemnika Dejstvo ustupanja u odnosu ustupioca i prijemnika ogleda se u tome to potraivanje prelazi iz imovine ustupioca u imovinu prijemnika. Ustupilac je duan da preda prijemniku obveznicu ili drugu ispravu o dugu, kao i druge dokaze o ustupljenom
potraivanju i sporednim pravima (l. 441. st. 1. ZOO). Osim toga, prijemnik moe zahtevati od ustupioca da mu izda overenu potvrdu o ustupanju (l. 441. st. 3. ZOO). Pitanje odgovornosti ustupioca za postojanje (istinitost) i naplativnost potraivanja reava se u zavisnosti od toga da li je potraivanje ustupljeno bez naknade ili uz naknadu. Kod ustupanja koje je izvreno bez naknade, ustupilac ne odgovara ni za postojanje, ni za naplativnost potraivanja. Kod ustupanja koje je izvreno uz naknadu ustupilac odgovara za postojanje potraivanja u asu kad je izvreno ustupanje (l. 442. ZOO), i to bez obzira na krivicu, ali ne i za njegovu naplativost. Meutim, ustupilac moe odgovarati i za naplativost ustupljenog potraivanja ako je to posebno ugovoreno, ali samo do visine onogo stoje primio od prijemnika, kao i za naplativost kamata, trokova oko ustupanja i trokova postupka protiv dunika (l. 443. st. 1. ZOO). 3. Posebni sluajevi ustupanja a) Ustupanje umesto ispunjenja ili radi naplaivanja
Ustupanje umesto ispunjenja. - Ono postoji kad dunik, umesto ispunjenja svoje obaveze, ustupi poveriocu svoje potraivanje ili jedan njegov deo, ime se dunikova obaveza gasi do iznosa ustupljenog potraivanja (l. 444. st. I. ZOO). U tom sluaju prijemnik (poverilac) stie pravo da potraivanje naplati, s tim to je duan predati ustupiocu (duniku) sve stoje naplatio preko iznosa svog potraivanja prema njemu. Ustupanje radi naplaivanja. - Ono postoji kad dunik ustupi poveriocu svoje potraivanje samo radi naplaivanja, ime se njegova obaveza ne gasi, odnosno ne smanjuje samim ustupanjem, nego tek kad poverilac naplati svoje potraivanje (l. 444. st. 2. ZOO). U tom sluaju ustupanje se vri prijemniku (poveriocu) u cilju da ga on naplati od dunika u svoje ima a za raun ustupioca (svog dunika). Ako je ono to je naplatio vee od iznosa njegovog potraivanja, prijemnik je duan da viak preda ustupiocu (l. 444. st. 3. ZOO). U sluaju ustupanja radi naplaivanja dunik ustupljenog potraivanja moe ispuniti svoju obavezu i ustupiocu, ak i kad je obaveten o ustupanju (l. 444. st. 4. ZOO).
b) Ustupanje radi obezbeenja

Ovaj vid ustupanja postoji u sluaju kad se ustupanje vri radi obezbeenja prijem-nikovog potraivanja prema ustupiocu, U tom sluaju, prijemnik je duan da se o naplati ustupljenog potraivanja stara sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina, s tim to ga moe naplatiti samo ako potraivanje koje je ustupanjem obezbeeno ne bude isplaeno. Po izvrenoj naplati, poto zadri koliko je potrebno za namirenje sopstvenog potraivanja prema ustupiocu, prijemnik je duan da ustupiocu preda viak (l. 445. ZOO).
II. PROMENA DUNIKA 1. Preuzimanje duga a) Pojam i uslovipreuzimanja duga Pojam. - Pod preuzimanjem duga podrazumeva se zamena dunika u postojeem obligacionom odnosu, koja se ostvaruje ugovorom zakljuenim izmeu dunika i preuzimaoca, na koji je pristao poverilac (l. 446. st. 1. ZOO). Kao i kod ustupanja potraivanja, sadrina obliga-cionog odnosa ostaje nepromenjena.
98 Uslovi. - Da bi se moglo izvriti preuzimanje duga, moraju se ispuniti sledei uslovi: (1) Postojanje punovanog ugovora o preuzimanju duga, na koji je pristao poverilac. - Za nastanak preuzimanja duga nije dovoljan samo ugovor zakljuen izmeu dunika i preuzimaoca, ve i pristanak poverioca, jer njemu nije svejedno ko e mu biti dunik. Zato je punovanost ugovora o preuzimanju duga uslovljena saglasnou poverioca prema kome dug postoji.
O zakljuenom ugovoru moe poverioca izvestiti dunik ili preuzimalac, i svakome od njih poverilac moe saoptiti svaj pristanak na preuzimanje duga (l. 446. st. 2. ZOO), s tim to se pretpostavlja daje poverilac dao svoj pristanak ako je bez ograde primio neko ispunjenje od preuzimaoca, koje je ovaj uinio u svoje ime (l. 446. st. 3. ZOO). Ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o preuzimanju ispunjenja za vreine dok poverilac ne bude dao svoj pristanak na ugovor o preuzimanju duga, kao i ako on odbije da da pristanak (l. 446. st. 5. ZOO).
2. Pristupanje dugu
Pristupanje dugu je ugovor izmeu poverioca i treeg lica kojim se tree lice obavezuje poveriocu da e ispuniti njegovo potraivanje od odreenog dunika. U tom sluaju tree lice stupa u obavezu pored dunika (l, 451. ZOO).
3. Preuzimanje ispunjenja
Preuzimanje ispunjenja je ugovor dunika i treeg lica kojim se ovaj obavezuje prema duniku da ispuni njegovu obavezu prema njegovom poveriocu (l. 453. st. 1. ZOO). Tree lice odgovara duniku ako blagovremeno ne ispuni obavezu poveriocu, te ovaj zatrai ispunjenje od dunika, ali ono ne preuzima dug, niti pristupa dugu, tako da poverilac nema nikakvo pravo prema njemu (l. 453. st. 2. i 3. ZOO)
(2) Dug koji se moe preuzeti. - Pojedini autori smatraju da predmet preuzimanja mogu biti samo dugovi koji se mogu preneti na drugoga (npr. novani dugovi, dugovi koji se sastoje u predaji stvari ili u nekom injenju), dok za dugove koji su vezani za linost dunika (npr. obaveza izdravanja) smatraju da su neprenosivi.21" Po miljenju drugih autora,2"2 predmet preuzimanja moe biti ma koji dug, ak i onaj koji je po svojoj sadrini takav da dunik treba da ga lino ispuni. U tom smislu se navodi da poverilac koji pristane na preuzimanje duga samim tim izraava i svoju volju da inidbu preuzimaoca prihvati kao ispunjenje. b) Dejstvo preuzimanja duga Preuzimanje duga dovodi do zamene dunika u obligacionom odnosu, jer "preuzimalac stupa na mesto preanjeg dunika, a ovaj se oslobaa obaveze" (l. 448. st. 1. ZOO). Preuzimalac duguje poveriocu ono to mu je dugovao i raniji dunik, to znai daje njegova obaveza jednaka obavezi ranijeg dunika (l. 448. st. 3. ZOO). Meutim, ako je u vreme poverioevog pristanka na ugovor o preuzimanju duga preuzimalac bio prezaduen, a poverilac to nije znao niti je morao znati, raniji dunik se ne oslobaa obaveze, a ugovor o preuzimanju duga ima dejstvo ugovora o pristupanju dugu (l. 448. st. 2). Sporedna prava koja su do preuzimanja postojala uz potraivanje ostaju i dalje, s tim to zaloga koju je dalo tree lice i jemstvo prestaju, ako zalogodavac i jemac ne pristaju da odgovaraju i za novog dunika (l. 449. st. 1. ZOO). Preuzimalac ne odgovara za nenaplaene kamate koje su do-spele do preuzimanja, izuzev ako je to drugo ugovoreno (l. 449. st. 2. ZOO). Poto dolazi na mesto starog dunika, preuzimalac moe istai poveriocu sve prigovore koji proistiu iz pravnog odnosa izmeu ranijeg dunika i poverioca, kao i prigovore koje preuzimalac ima prema poveriocu (l. 450. st. 1. ZOO). Ali, preuzimalac ne moe istai poveriocu prigovore koji potiu iz njegovog pravnog odnosa sa ranijim dunikom, koji je bio osnov preuzimanja (l. 450. st. 2. ZOO).
99
175
Ljubia Milocvt, nav. dclo, str. 281 Jakov Radii, nav. dclo, str. 381.
2(11
2(12
Prot". di- Dordc Nikoli: OBLIGACTONO PRAVO
177
Deo drugi
2. Bitni elementi ugovora o prodaji Bitni elemeti ugovora o prodaji su stvar ili pravo, kao predmet pro-daveve, i cena, kao predmet kupeve obaveze. To su, inae, bitni elementi po prirodi posla, jer nema prodaje bez stvari ili prava i cene.2"3
UGOVORI
Glava prva P R O D A J A 1. Pojam i karakteristike ugovora o prodaji Pojam. Ugovor o prodaji je takav ugovor kojim se obavezuje prodava da prenese na kupca pravo svojine na prodatu stvar i da mu je u tu svrhu preda, a kupac se obavezuje da plati cenu u novcu i preuzme stvar. Kad ima za predmet prodaju nekog drugog prava, to je takav ugovor kojim se prodava obavezuje da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vrenje tog prava zahteva dravinu stvari, i da mu preda stvar (l. 454. st. L i 2. ZOO). Ugovorom o prodaji prenosi se pravo svojine, s tim to se u nekim pravima pravo svojine stie aktom zakljuenja ugovora, dok se u drugim, gde spada i nae pravo, svojina stie realizacijom jednog materijalnog akta (predaja).
S obzirom da se pravo svojine na prodatoj stvari slie njenom predajom, logino je to se predvia da do predaje stvari kupcu rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi prodava, a da sa predajom stvari rizik prelazi na kupca (l. 456. st. 1. ZOO). Ipak, rizik ne prelazi na kupca ako je on zbog nekog nedostatka predate stvari raskinuo ugovor ili traio zamenu stvari (l. 456. st. 2. ZOO), a u sluaju kad predaja stvari nije izvrena zbog kupeve docnje, rizik prelazi na kupca u asu kad je doao u docnju (l. 457. st. 1. ZOO).
a) Stvar ili pravo Stvar. - Da bi stvar mogla biti predmet ugovora o prodaji, moraju biti ispunjeni svi oni opti uslovi koji se odnose na mogunost, dozvoljenost i odreenost predmeta ugovora. Ali, povodom stvari, kao predmeta pro-daveve obaveze, neophodna su i izvesna preciziranja. Stvar o kojoj je ugovor mora biti u prometu. U tom smislu izriito se predvia da je nitav ugovor o stvari koja je van prometa, a da za stvari koje su u ogranienom prometu vae posebni propisi (l. 458. st. 1. i 2. ZOO). Pored toga, prodaja se moe odnositi i na buduu stvar (l. 458. st. 3. ZOO).
Stvar o kojoj jc ugovor mora postojati u trenutku zakljuenja ugovora. S obzirom na to, ugovor o prodaji, osim ugovora o prodaji buduih stvari, "nema pravno dejstvo ako je u asu njegovog zakljuenja stvar o kojoj je ugovor bila propala" (l. 459. st. 1 . ZOO). Ali, ako je u asu zakljuenja ugovora stvar samo delimino propala, kupac moe raskinuti ugovor ili ostati pri njemu uz srazmerno snienje cene, s tim to, u sluaju kad delimina propast ne smeta postizanju svrhe ugovora, ugovor ostaje na snazi i kupac ima samo pravo na snienje ccne (l. 459. st. 2. i 3. ZOO). Tuda slvar inoe biti predmet prodaje. Ugovor o prodaji tue stvari obavezuje ugovaraa, to je mogue zbog toga to u naem pravu ugovor ima samo obligacionopravno dejstvo. Ali, kupac koji nije znao ili nije morao znati da je stvar tua, moe, ako se usled toga ne moe ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i traiti naknadu tete (l. 460. ZOO).
Pravo. - Pravo moe biti predmet ugovora o prodaji pod uslovom da je prenosivo. b) Cena Kao novana naknada koju kupac duguje prodavcu, cena treba da je (1) izraena u novcu, (2) odreena ili odredljiva, (3) stvarna i (4) srazmer-na, s tim to su u vezi sa tim njenim odlikama neophodna izvesna preciziranja. ( I ) Cena izraena u novcu. Cena se redovno izraava u novcu, s tim stoje to, po pravilu, novac koji je u odreenom pravnom sistemu zakonsko sredstvo plaanja. Ali, cena se delom moe dati i u nekoj stvari, pod uslovom daje vrednost novca vea od vrednosti stvari.
Karakteristike. - Ugovor o prodaji je imenovan ugovor, koji je uvek dvostrano obavezan i teretan. Pored toga, to je u savremenom pravu i kon-sensualan i neformalan ugovor, jer se, po pravilu, zakljuuje prostom sa-glasnou volja, odnosno bez ispunjenja imperativno zahtevane forme. Meutim, za ugovor o prodaji nepokretnih stvari izriito se predvia da mora biti zakljuen u pismenoj formi, pod pretnjom nitavosti (l. 455. ZOO). Ugovor o prodaji je najee i komutativan ugovor, ali se moe zakljuiti i kao aleatoran ugovor, odnosno kao ugovor o prodaji nade (npr. prodaja budue etve, zahvata mree jednog ribara).
^ Izuzetak postoji kod ugovora o prodaji u privredi, jer kod takvog ugovora cena nije bitan element.
Prof. di ure Nikoli: OBL1GACIONO PRAVO PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
179
178 (2) Cena koja je odreena ili odrediva. - Cena mora biti odreena ili bar odrediva. Ako ugovorom o prodaji cena nije ni odreena, ni odrediva, "ugovor nema pravno dejstvo" (l. 462. st. 1. ZOO).
Izuzetak predstavlja samo ugovor o prodaji u privredi koji je i bez odredbe o ceni punovaan, jer se predvia da je kod takvog ugovora kupac duan platiti cenu koju je prodava redovno naplaivao u vreme zakljuenja ugovora, a u nedostatku ove razumnu cenu (l. 462. st. 2. ZOO). Pod razumnom cenom smatra tekua cena u vreme zakljuenja ugovora, a ako se ona ne moe utvrditi onda cena koju utvruje sud prema okolnostima sluaja (l. 462. st. 3. ZOO). U izvesnim sluajevima cena moe biti propisana od nadlenog organa (tzv. propisana cena), tako da u u sluaju takve cene kupac duguje samo iznos propisane cene, a ako je ve isplatio ugovorenu cenu, ima pravo da mu se vrati razlika (l. 463. ZOO). Odreivanje cene moe biti povereno treem licu (l. 465. ZOO), ali ne moe biti ostavljeno jednom ugovarau, jer se za odredbu ugovora kojom se odreivanje cene ostavlja na volju jednom ugovarau smatra kao da nije ni ugovorena i tada kupac duguje cenu kao u sluaju kad cena nije odreena (l. 466. ZOO).
(3) Stvarna cena. - Cena mora da bude stvarna, jer nema cene, pa samim tim ni ugovora o prodaji, ako cena nije stvarna, ve je simulovana ili fiktivna. (4) Srazmerna cena. - Cena koja je srazmema nije uslov koji je neophodan za nastanak ugovora o prodaji, ali je uslov koji se tie njegove punovanosti. Naime, ukoliko cena nije pravina, odnosno srazmema, moe se, uz ispunjenje odreenih uslova, zahtevati ponitenje tog ugovora. 3. Dejstvo ugovora o prodaji Ugovor o prodaji je dvostrano-obavezni ugovor koji raa uzajamne obaveze ugovornika. Na osnovu njega kupac stie pravo svojine na preda-toj stvari uz plaanje odgovarajue naknade. Obaveze prodavca. - Osnovne obaveze prodavca iz ugovora o prodaji su sledee: (I) Obaveza predaje stvari. ~ Predaja stvari, kao glavna prodaveva obaveza, ima za cilj da kupca uini vlasnikom stvari i da mu omogui da se koristi ovlaenjima koja iz ovog prava proizlaze. Prodava je duan predati stvar kupcu na nain, u vreme i ha mestu predvienom ugovorom, s tim to se uzima daje prodava izvrio obavezu predaje kupcu, po pravilu, "kad mu stvar urui ili preda ispravu kojom se stvar moe preuzeti" (l. 467. ZOO).
Redovan oblik predaje je, dakle, uruenje (traditid), tj. fizika predaja iz ruke u ruku, kojom se dravina prenosi sa prodavca na kupca. Ali, obaveza predaje moe se izvriti i putem tzv. simboline predaje (traditio simbolicii), kao i nekim vrstama fiktivne predaje (npr. traditio brevi manu, constitutum po.\se.ssorium, cessio vindicutioni.i).
Ako u vezi sa predmetom predaje nije to drugo ugovoreno ili ne proizlazi iz prirode posla, prodava je duan predati stvar kupcu u ispravnom stanju zajedno sa njenim pripacima, a plodovi i druge koristi od stvari pripadaju kupcu od dana kad je prodava bio duan da mu ih preda (l. 468. ZOO). Kad datum predaje stvari kupcu nije odreen, prodava je duan izvriti predaju u razumnom roku posle zakljuenja ugovora (l. 470. ZOO). Kad mesto predaje nije odreeno ugovorom, predaja stvari vri se u mestu u kome je prodava u asu zakljuenja ugovora imao svoje prebivalite ili, u nedostatku ovoga, boravite, a ako je prodava zakljuio ugovor u vrenju svoje redovne privredne delatnosti, onda u mestu njegovog se-dita(l. 471. st. 1. ZOO). S obzirom da se kod ugovora o prodaji, kao dvostrano-obaveznog ugovora, primenjuje pravilo o istovremenom ispunjenju obaveza obeju strana, ako nije to drugo ugovoreno ili uobiajeno, prodava nije duan predati stvar ako mu kupac ne isplati cenu istovremeno, ili nije spreman da to istovremeno uini, ali kupac nije duan isplatiti cenu pre nego to je imao mogunost da pregleda stvar (l. 475. ZOO). (2) Obaveza zatite u sluaju materijalnih i pravnih nedostataka. -Pravila o obavezi zatite u sluaju materijalnih i pravnih nedostataka, odnosno o odgovornosti prodavca za materijalne i pravne nedostatke izloena su u optem delu, jer se ona shodno primenjuju na ove obaveze prenosioca, ako za odreeni sluaj nije to drugo propisano. Obaveze kupca. Osnovne obaveze kupca iz ugovora o prodaji su sledee: (1) Obaveza isplate cene. - Ova obaveza kupca sastoji se u predaji odreene sume novca u svojinu prodavca. To je ona suma novca koja je ugovorom bila odreena ili zakonom propisana. Ukoliko nije drugo predvieno, kupac je duan da isplati cenu odjednom, a ne u pojedinim delo-vima (ratama). U sluaju kad je ugovorena uzastopna isporuka, kupac je duan isplatiti cenu za svaku isporuku u asu njenog preuzimanja (l. 518. st. 1. ZOO). U pogledu vremena i mesta isplate cene merodavno je ono to je odreeno ugovorom. U tom smislu se i predvia daje kupac duan platiti cenu "u vreme i na mestu odreenom ugovorom" (l. 516. st. 1. ZOO). Meutim, u nedostatku ugovorne odredbe ili drugaijih obiaja, plaanje se vri u asu i mestu u kome se vri predaja stvari (l. 516. st. 2. ZOO), a ako se cena ne mora platiti u asu predaje, plaanje se vri u prebivalitu, odnosno seditu prodavca (l. 516. st. 3. ZOO). (2) Obaveza preuzimanja stvari. Ova obaveza sastoji se u preduzi-manju svih potrebnih radnji koje omoguuju prodavcu da izvri svoju obavezu predaje, odnosno u odnoenju stvari od strane kupca (l. 519. st. 1. ZOO).
Kupac dolazi u poverilaku docnju ako ne preduzme radnje koje omoguuju prodavcu da izvri predaju stvari ili ako neopravdano odbije daje preuzme. Pored toga, prodava moe, ako ima osnovanog razloga da
Prof. di ure Nikoli: OBL1GACIONO PRAVO posumnja da kupac nee isplatiti cenu, izjaviti da raskida ugovor, ako kupac bez opravdanog razloga odbije da preuzme stvar ija mu je predaja ponuena na ugovoren ili uobiajen nain i na vreme (l. 519. st. 2. ZOO).
Obaveza uvanja stvari za raun saugovaraa. - Ovu obavezu imaju jedan prema drugom i prodava i kupac. Naime, ako je zbog kupeve docnje rizik preao na kupca pre predaje stvari, obaveza je proda-vca daje uva sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina i da u tom cilju preduzima potrebne mere, s tim to istu obavezu ima i kupac kad mu je stvar uruena, a on hoe da je vrati prodavcu, bilo to je raskinuo ugovor, bilo to je zahtevao zamenu stvari (l. 520. st. 1. i 2. ZOO). Inae, ugovara koji je duan uvati stvari ima pravo na naknadu trokova potrebnih radi ouvanja stvari (l. 520. st. 3. ZOO). 4. Naknada tete u sluaju raskida prodaje
U sluaju raskida prodaje zbog povrede ugovora od strane jedne, druga strana ima pravo na naknadu tete koju zbog toga trpi prema optim pravilima o naknadi tete nastale povredom ugovora (L 523. ZOO). Meutim, posebna pravila predviaju se za sluaj kad je (1) predmet prodaje stvar koja ima tekuu cenu, kao i za sluaj kad (2) prodaja ima za predmet stvari odreene po rodu. (1) Ako je prodaja raskinuta zbog povrede ugovora od strane jedne, a stvar ima tekuu cenu, druga strana moe zahtevati razliku izmeu cene odreene ugovorom i tekue cene na dan raskida ugovora na tritu mesta u kome je posao obavljen (l. 524. st. 1. ZOO). (2) Kad je predmet prodaje izvesna koliina stvari odreenih po rodu, pa jedna strana ne izvri svoju obavezu na vreme, druga strana moe izvriti prodaju radi pokria, odnosno kupovinu radi pokria, i zahtevati razliku izmeu cene odreene ugovorom i cene prodaje, odnosno kupovine radi pokria. Prodaja, odnosno kupovina radi pokria mora biti izvrena u razumnom roku i na razuman nain, a o nameravanoj prodaji ili kupovini poverilac je duan obavestiti dunika (l. 525).
179 u sluaju kad ugovorom nije odreeno njegovo trajanje, ili je odreen dui rok, pravo pree kupovine prestaje po isteku roka od pet godina od zakljuenja ugovora (l. 531. ZOO). Ukoliko kupac proda stvar i prenese pravo svojine na treeg ne oba-vetavajui prodavca, ovaj moe, u roku od est meseci raunajui od dana kad je saznao za ovaj prenos, zahtevati da se prenos poniti i da se stvar njemu ustupi pod istim uslovima, s tim to sa takvim zahtevom moe uspeti samo ako dokae daje treem licu bilo poznato ili mu nije moglo ostati nepoznato da prodava ima pravo pree kupovine (l. 532. st. 1. ZOO). Pri tome, u roku koji je predvien za podnoenje tube, prodava mora i da isplati cenu ugovorenu sa treim licem ili daje poloi kod suda. U svakom sluaju, pravo pree kupovine prestaje po proteku pet godina od prenosa svojine stvari na treeg (l. 532. st. 3. ZOO). b) Kupovina na probu Pojam. To je takav sluaj ugovora o prodaji kod kojeg kupac uzima stvar pod uslovom da je isproba da bi utvrdio da li odgovara njegovim eljama i da u odreenom roku obavesti prodavca da li ostaje pri ugovoru (l. 534. 1. ZOO). Osobenost ovog sluaja prodaje ogleda se u tome to kupac dobija jedno posebno ovlaenje, a to je ovlaenje da prethodno proba stvar. Dejstvo. - Kupac je duan da o tome da li ostaje pri ugovoru obavesti prodavca u roku odreenom ugovorom ili obiajem, a ako takvog roka nema, proba se mora izvriti u primerenom roku koji mu bude odredio prodava, inae e se smatrati da je odustao od ugovora (l. 534. 1. ZOO). Ali, ako je stvar predata kupcu da je isproba samo do odreenog roka, a on je ne vrati bez odlaganja po isteku roka ili ne izjavi da odustaje od ugovora, smatra se daje ostao pri ugovoru (l. 534. st. 2. ZOO). Pravo na probu je, inae, subjektivna kategorija, jer zavisi iskljuivo od kupeve volje. Meutim, ono dobija objektivni karakter (objektivna proba), ako je proba ugovorena da bi se utvrdilo da li stvar ima odreena svojstva ili da li je podobna za odreenu upotrebu. U tom sluaju, opstanak ugovora ne zavisi od kupevog nahoenja, ve od toga da li ona zaista ima ta svojstva, odnosno da li je podobna za odreenu upotrebu (l. 535. ZOO). Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari predate kupcu radi probe snosi prodava do kupeve izjave da ostaje pri ugovoru, odnosno do isteka roka u kojem je kupac bio duan da vrati stvar prodavcu (l. 536. ZOO). c) Prodaja po uzorku ili modelu
5. Sluajevi prodaje sa naroitim pogodbama a) Prodaja sa pravom pree kupovine Pojam. - To je takav ugovor o prodaji kod kojeg se kupac obavezuje da izvesti prodavca o nameravanoj prodaji stvari odreenom licu, kao i o uslovima te prodaje, i da mu ponudi da on stvar kupi za istu cenu (l. 527. ZOO). Osobenost ovog sluaja prodaje ogleda se u tome to je ograniena sloboda ugovaranja na strani kupca na taj nain to on, ako eli da proda stvar, mora prvo daje ponudi na prodaju prodavcu u iju korist je ugovoreno pravo pree kupovine. Dejstvo. - Prodava je duan da u roku od mesec dana, raunajui od dana kad ga je kupac obavestio o nameravanoj prodaji treem licu, obavestiti kupca na pouzdan nain o svojoj odluci da se koristi pravom pree kupovine (l: 528. st. 1). Ali, za realizaciju tog prava neophodno je da prodava, istovremeno sa izjavom da on kupuje stvar, isplati cenu ugovorenu sa treim licem, ili daje poloi kod suda (l. 528. st. 2. ZOO). Pravo pree kupovine pokretnih stvari ne moe se ni otuiti ni nasle-diti, ukoliko zakonom nije drukije odreeno (l. 529. ZOO). Njegova duina odreuje se ugovorom, a
Prof. di ure Nikoli: OBL1GACIONO PRAVO Pojam. - To je takav ugovor o prodaji kod kojeg stvar o kojoj je ugovor mora biti sa-obrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model podneti kupcu samo radi oba-vestenja i priblinog odreivanja osobine stvari (l, 538. st. 1 . i 2. ZOO). Dejstvo. - Ako stvar koju je prodava prodao kupcu kod ugovora u privredi nije sao-brazna uzorku ili modelu, prodava odgovara po propisima o odgovornosti prodavca za materijalne nedostatke stvari, a u drugim sluajevima po propisima o odgovornosti za neispunjenje obaveze (l. 538. st. 1. ZOO).
179
Glava trea PRODAJNI NALOG Pojam. Prodajni nalog je takav ugovor kojim se nalogoprimac obavezuje da odreenu pokretnu stvar koju mu je predao nalogodavac proda za odreenu cenu u odreenom roku ili da je u tom roku vrati nalogodavcu, a ukoliko to ne uini, smatrae se da je on stvar kupio (l. 554. st. 1. i l. 556. st. 1. ZOO). Tako odreen pojam prodajnog naloga smatra se ili modalitetom ugovora o prodaji, kako se on i izlae u pravnoj teoriji, ili posebnim ugovorom obligacionog prava, kako ga regulie Zakon o obligacionim odnosima. Bitni elementi. - Za nastanak prodajnog naloga neophodna je sagla-snost nalogodavca i nalogoprimca o nalogu kojim se nalogoprimac obavezuje i ovlauje da odreenu pokretnu stvar proda drugome, o roku u kome to treba da se uini i o ceni za koju stvar treba da bude prodata. S obzirom na to, bitni elementi prodajnog naloga su: (1) nalog kojim se nalogoprimac obavezuje i ovlauje da odreenu pokretnu stvar proda dru-
d) Prodaja sa zadravanjem prava svojine Pojam. - To je takav ugovor o prodaji kod kojeg prodava odreene pokretne stvari posebnom odredbom ugovora zadrava pravo svojine i posle predaje stvari kupcu, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti (l. 540. st. 1. ZOO). Osobenost ovog sluaja prodaje je u tome to se predajom stvari ne prenosi svojina na kupaca, ve prodava posebnom odredbom ugovora zadrava pravo svojine, radi obezbeenja isplate cene. Dejstvo. - Zadravanje prava svojine ima dejstvo prema kupevim poveriocima samo ako je uinjeno u obliku javno overene isprave, pre kupevog steaja ili pre plenidbe stvari (l. 540. st. 2. ZOO). Karakteristino je da rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi kupac od asa kad mu je stvar predata (l. 541. ZOO), iako on jo nije postao vlasnik stvari. Glava druga RAZMENA Pojam. - Ugovorom o razmeni svaki ugovara se obavezuje prema svom saugovarau da preda stvar koja se razmenjuje tako da on stekne pravo svojine (l. 552. st. 1. ZOO). Kod ugovora o razmeni strane imaju iste obaveze, jer ijedna i druga duguju predaju stvari. Karakteristike. - Ugovor o razmeni je imenovan ugovor. Po pravilu je neformalan, mada je u odreenim sluajevima formalan (npr. ugovor o razmeni nepokretnosti). Uvek je dvostrano obavezan i teretan. Obino se zakljuuje kao komutativan. Dejstvo. S obzirom da ijedna i druga ugovorna strana kod ugovora o razmeni ima obavezu koja je svojstvena prodavcu kod ugovora o prodaji, Zakon o obligacionim odnosima propisuje da iz ugovora o razmeni nastaju za svakog ugovaraa obaveze i prava koje iz ugovora o prodaji nastaju za prodavca (l. 553. ZOO).
Prof. dr Dordc Nikuli: OBLIGACIONO PRAVO PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA
185
gome; (2) rok u kome to treba da se uini; i (3) cena za koju stvar treba da bude prodata.2"3 Elementi koje mora da sadri prodajni nalog svojstveni su kako ugovoru u nalogu odnosno punomostvu, tako i ugovoru o prodaji. Meutim, u vezi sa prodajnim nalogom se posebno propisuje da se on ne moe opozvati pre isteka ugovorenog roka (l. 554. st. 2. ZOO), po emu se prodajni nalog razlikuje od opteg tipa ugovora o nalogu, od kojeg nalogodavac moe odustati, odnosno od ugovora o punomostvu, kod kojeg vlastodavac moe po svojoj volji opozvati punomoje. S druge strane, s obzirom da kod prodajnog naloga dolazi do izraaja mogunost samokontrahiranja, tj. zakljuenja ugovora sa samim sobom, nuno je da cena bude unapred odreena, jer samo unapred odreena cena iskljuuje koliziju 'interesa nalogodavca i nalogoprimca i ini doputenom mogunost samokontrahiranja.205 Dejstvo. - Na osnovu prodajnog naloga nastaju obaveze za oba ugo-vomika. Nalogodavac je obavezan da preda pokretnu stvar koja je predmet prodaje nalogoprimcu, kao i da se, potujui rok koji mu je odredio za izvrenje naloga, uzdri od uznemiravanja nalogoprimca u vidu odustanka od ugovora, odnosno opoziva naloga. Stvar se predaje u dravinu nalogoprimca, to znai da ona i dalje ostaje nalogodaveva (l. 555. ZOO), tj. u njegovoj svojini, tako da sve do isteka ugovorenog roka nalogodavac, kao vlasnik stvari, snosi rizik njene sluajne propasti ili oteenja (res perit domino) (l. 555. ZOO). Uz to, iako se stvar nalazi u svojini nalogodavca, on je ne moe otuiti, jer mu se izriito uskrauje pravo da raspolae njom dok mu ne bude vraena (l. 555. ZOO). S druge strane, nalogoprimac je duan da izvri nalog prema uputstvi-ma koje je dobio od nalogodavca, da to uini lino i da o izvrenom nalogu obavesti nalogodavca i poloi mu raun, s tim to se obaveza polaganja rauna svodi na isplatu cene. U vezi sa dejstvom prodajnog naloga mogue su tri razliite situacije: (1) nalogoprimac je stvar prodao; (2) nalogoprimac je stvar vratio nalogodavcu; i (3) nalogoprimac stvar nije prodao niti je vratio nalogodavcu. (1) Ukoliko u ugovorenom roku nalogoprimac proda stvar treem licu i cenu preda nalogodavcu, onda se na pravne odnose izmeu njih pri-menjuju pravila ugovora o punomostvu. Nalogodavac tada ima poloaj vlastodavca, a nalogoprimac poloaj punomonika, tako da se pitanje naknade trokova, kao i naknade za obavljeni posao, regulie prema pravilima ugovora o punomostvu. Ipak, za razliku od punomostva, kod prodajnog naloga nalogodavac nema pravo da opozove nalog, kao to, za razliku od prodajnog naloga, punomonik ne postaje vlasnik stvari koja mu je pove-rena ukoliko je u odreenom roku ne proda.
2
(2) U sluaju kad nalogoprimac ne proda stvar, ve je pre isteka ugovorenog roka stvar vrati nalogodavcu, onda izmeu nalogodavca i nalogoprimca prestaje pravni odnos koji je zasnovan prodajnim nalogom. (3) Ukoliko nalogoprimac ne proda stvar i ne preda odreenu cenu nalogodavcu do odreenog roka, niti mu vrati stvar u tom roku, smatra se da je on stvar kupio (l. 556. st. 1. ZOO). U tom sluaju nalogodavac ima poloaj prodavca, a nalogoprimac poloaj kupca, tako da se na njihove pravne odnose primenjuju pravila ugovora o prodaji. Nalogodavac, kao prodava, pored prenosa prava svojine, garantuje i za pravne i fizike nedostatke stvari, dok je nalogoprimac, kao kupac, duan da izvri isplatu cene.
U pravnoj teoriji ne postoji saglasnost o trenutku u kojem nalogoprimac koji u predvienom roku stvar ne proda ili ne vrati nalogodavcu stie pravo svojine. Vei broj autora smatra da nalogoprimac stie pravo svojine istekom roka u kojem je trebao da proda stvar i preda cenu nalogodavcu ili da mu stvar vrati. 206 Smatra se da u tom sluaju, s obzirom da se stvar ve nalazi u njegovim rukama, nalogoprimac stie pravo svojine kratkom rukom, tj. putem traditio brevi manu, bez obzira na to to jo nije platio cenu.2<" Prema stanovitu koje zastupa manji broj autora,4 nalogoprimac ne stie pravo svojine istekom roka u kojem je on duan da proda ili da vrati stvar, ve tek u trenutku isplate odreene cene. U prilog tom stanovitu navodi se odredba kojom se predvia da poverio-ci nalogoprimca ne mogu zapleniti stvar dok on ne isplati cenu nalogodavcu (l. 556. st. 2. ZOO), na osnovu koje se dosta osnovano zakljuuje da, dok ne isplati cenu', nalogoprimac ne stie pravo svojine na stvari, odnosno da nalogodavac, na osnovu zakona, zadrava pravo svojine na stvari koja je predmet prodajnog naloga sve do trenutka dok nalogoprimac ne izvri svoju obavezu plaanja cene. Ali, iako do isplate cene nalogoprimac ne postaje vlasnik stvari, istekom roka koji je odreen za prodaju stvari i predaju cene, odnosno za vraanje stvari, na nalogoprimca prelazi rizik njene sluajne propasti ili oteenja, jer se smatra da je to sankcija za povredu obaveze nalogoprimca da stvar blagovremeno vrati nalogodavcu kao njenom vlasniku.209
211fi
Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 592; Bogdan Loza, nav. delo, str. 62; Mirsa Mijai, nav. delo, str. 55.
2im
Marija Toroman, nav. delo, str. 1074.
<" Isto. a Isto. ' *w Marija Toroman, Komentar zakona o obligacionim odnosima, I, rcdaklori: Borislav T. Bla-gojcvi-Vrlcta Krulj, Beograd, 1980, str. 1073. 3(15 Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 252.
<" Isto.
186
Pruf. cir ordcNikoli: OBLIGACIONO PRAVO
106 ma pravne poslove kojima pribavlja iskljuivo prava, 5 kakav je, inae, sluaj sa poklonoprimecem kod ugovora o poklonu. Bitni elementi. - U bitne elemente ugovora o poklonu spadaju (1) stvar ili neko imovinsko pravo, kao i (2) namera dareljivosti (animus do-nandi). (1) Stvar ili pravo. - Ugovor o poklonu moe biti zakljuen o najrazliitijim stvarima, pod uslovom da se nalaze u pravnom prometu. Predmet ugovora moe biti i Glava etvrta UGOVOR O POKLONU 1. Pojam i karakteristike ugovora o poklonu Pojam. Ugovorom o poklonu poklonodavac poklonoprimcu predaje ili se obavezuje da preda u svojinu odreenu stvar, ili da mu prenese neko drugo pravo, bez naknade. Ovim ugovorom poklonodavac raspolae svojom imovinom u nameri da uvea imovinu poklonoprimca na teret svoje imovine, dok poklonopri-mac stie pravo svojine ili neko drugo pravo. Poklonom se smatra i oprotaj duga duniku, kao i isplata duga dunikovog bez namere da se od njega trai naknada. Pravno regulisanje. - Ugovor o poklonu nije regulisan Zakonom o obligacionim odnosima, jer su redaktori tog zakona stali na stanovite da to nije ugovor koji je karakteristian za robni promet. Zbog toga se kod ugovora o poklonu mogu primenjivati neka pravna pravila iz Srpskog graanskog zakonika, kao i pojedine odredbe Porodinog zakona i Zakona o nasleivanju. Karakteristike. Ugovor o poklonu je, s obzirom na nain zakljuenja, realan, odnosno formalan ugovor. Za njegovo zakljuenje nije dovoljna prosta saglasnost volja, nego je potrebna i predaja stvari koja se poklanja, ili pismena forma (tzv. konkurencija formi), s tim to u pogledu dejstva te forme, preovlauje miljenje daje to bitna forma {forma ad solemnitatem). Uz to, ugovor o poklonu je uvek jednostrano obavezan, uz izvesno odstupanje kod ugovora o poklonu s nalogom, i dobroin. Obino je komutativan i ugovor koji se zakljuuje s obzirom na svojstva odreene linosti (intuitu personae). 2. Uslovi za zakljuenje i bitni elementi ugovora o poklonu Uslovi za zakljuenje. Opta pravila o poslovnoj sposobnosti pri-menjuju se kod ugovora o poklonu sa izvesnim odstupanjima, pri emu se pravi razlika izmeu poklonodavca i poklonoprimca. Od poklonodavca se, s obzirom da raspolae svojom imovinom, zahteva potpuna poslovna sposobnost. Nasuprot tome, u odnosu na poklonoprimca se odstupa od opteg pravila, jer moe da primi poklon i mlai maloletnik, tj. dete koje jo nije navrilo 14. godinu ivota. Takva mogunost proizlazi iz odredbe kojom se propisuje da dete koje nije navrilo 14. godinu ivota moe da preduzi-
186
Pruf. cir ordcNikoli: OBLIGACIONO PRAVO
107 neko imovinsko pravo, koje nije vezano za linost poklonodavca i koje se moe ustupiti drugome. (2) Namera dareljivosti. - Ona obuhvata kako volju poklonodavca da bez naknade uvea imovinu poklonoprimca, tako i volju poklonoprimca da besplatno pribavi imovinsku korist na raun imovine poklonodavca. Namera dareljivosti se ne pretpostavlja, ve mora biti nesumnjivo izraena u ugovoru. Inae, po nameri dareljivosti se ugovor o poklonu razlikuje od drugih ugovora koji predstavljaju osnov za sticanje prava svojine (prodaja, razmena, zajam). 3. Dejstvo ugovora o poklonu Na osnovu ugovora o poklonu, kao jednostarno obaveznog ugovora, obaveze nastaju samo za poklonodavca, dok poklonoprimac ima odreena prava. (1) Obaveza predaje stvari ili prenosa prava. - Osnovna je obaveza poklonodavca da preda u svojinu stvar ili da prenese neko drugo imovinsko pravo poklonoprimcu. S obzirom na to, i ugovor o poklonu, kao i ugovori o prodaji i razmeni, predstavlja pravni osnov (iustus titulus) za sticanje prava svojine. (2) Naknada tete. - Poklonodavac je odgovaran za tetu koju prouzrokuje poklonoprimcu. To je, pre svega, odgovornost zbog neispunjenja ili zadocnjenja u ispunjenju preuzete obaveze, za koju je karakteristino da se ograniava samo na tetu prouzrokovanu namemo ili krajnjom nepanjom. S druge strane, iako poklonodavac nema obavezu zatite od materijalnih i pravnih nedostataka, on moe odgovarati i za tetu koju poklonoprimac pretrpi usled pravnih ili fizikih nedostataka, ukoliko je za te nedostatke znao ili je prema okolnostima morao znati, a o njima nije obavestio poklonoprimca, tj. samo u sluaju svoje krivice.
21(1
I.64. st. I. Porodinog zakona.
108
4. Opozivanje ugovora o poklonu Punovano zakljuen ugovor o poklonu se ne moe opozvati, osim u sluaju kad je to posebno ugovoreno ili zakonom propisano. Pri tome, razlikuju se dve kategorije lica kojima se priznaje pravo opoziva poklona. To pravo pripada poklonodavcu, ali i odreenim treim licima. Osim toga, postoje i pokloni koji se ne mogu nikako opozvati. To je sluaj sa uobiajenim poklonima, nagradnim poklonima, poklonima uinjenim u dobrotvorne svrhe. Odricanje unapred od prava da se poklon opozove nema pravne vanosti. a) Opozicanje poklona od strane poklonodavca Poklonodavac moe opozvati poklon u sluaju kad postoji jedan od sledeih razloga: (1) Nezahvalnost poklonoprimca. - Poklonodavac moe opozvati poklon ako pokloniprimac svojim ponaanjem prema poklonodavcu ili prema nekom njemu bliskom licu pokae veliku nezahvalnost. U Srpskom graanskom zakoniku govori se o velikoj neblagodarnosti poklonoprimca prema poklonodavcu, koja se ispoljava u napadu na njegov ivot, povredi tela ili asti, odnosno u naruavanju njegove slobode i imovine. U naem posleratnom pravo preovlauje shvatanje da poklonodavac moe opozvati poklon i kad radnja poklonoprimca nema obeleja krivinog dela, ukoliko je ona izraz njegove grube nezahvalnosti prema poklonodavcu. (2) Nedostatak sredstava za ivot. - Poklonodavac koji nema dovoljno sredstava za ivot ili za izdraavanje lica koja je po zakonu duan da izdrava ima pravo da opozove poklon i da zahteva da mu poklonoprimac vrati ono to se od primljenog poklona jo nalazi u njegovoj imovini. Da bi poklonodavac mogao opozvati poklon zbog nedostatka sredstava za ivot, potrebno je da se ispune sledei uslovi: (1) da ne postoje lica koja su po zakonu duna da ga izdravaju, ili ako ona postoje, da nemaju sredstava za njegovo izdravanje; (2) da poklonoprimac nije i sam u oskudici u pogledu nunog izdravanja sebe i svoje porodice; (3) da se predmet poklona ili njegova vrednost nalazi u imovini poklonoprimca. (3) Razvod ili ponitenje braka izmeu poklonodavca i poklonoprimca. - Za razliku od prethodnog Zakona o braku i porodinim odnosima, kojim opoziv poklona u sluaju razvoda i ponitenja braka nije bio posebno regulisan, novim Porodinim zakonom ureeno je opozivanje poklona izmeu branih drugova u sluaju razvoda ili ponitenja braka.
189 U skladu sa optim pravilom u vezi sa opozivom poklona, i Porodini zakon propisuje da se ne vraaju "uobiajeni pokloni" koje su suprunici uinili jedan drugome u toku trajanja zajednikog ivota u braku (l. 190. st. 1). Nasuprot uobiajenim, "vraaju se pokloni ija je vrednost nesrazmemo velika u odnosu na vrednost zajednike imovine suprunika, a koje su suprunici uinili jedan drugom u toku trajanja zajednikog ivota u braku" (l. 190. st. 2), s tim to se ne priznaje pravo na opoziv poklona u sluaju kad bi prihvatanje zahteva jednog suprunika za vraanje poklona "predstavljalo oiglednu nepravdu za drugog suprunika" (l. 190. st. 3). b) Opozivanje poklona od strane treih lica U naem pravu mogu opozvati poklon i trea lica iji su interesi uinjenim poklonom ugroeni, s tim to u tu kategoriju lica spadaju: (1) Nuni naslednici. - Nunim naslednicima priznaje se pravo na opoziv poklona koje ostavilac ini za ivota, ako je povreen njihov nuni deo naslea.6 Vraanje poklona vri se tek ukoliko smanjenjem, odnosno potpunim iskljuenjem zavetajnih raspolaganja ne bude podmiren nuni deo ovih naslednika. Pokloni se vraaju obrnuto redu kojim su injeni, s tim to se pokloni uinjeni istovremeno vraaju srazmerno.7 Nuni naslednici mogu traiti vraanje poklona u roku od tri godine od smrti ostavioeve.8 (2) Lica koja je poklonodavac bio duan da izdrava. - Lica koja je poklonodavac bio duan da izdrava po bilo kom osnovu (zakonu, testamentu, sudskoj odluci) mogu da opozovu poklone koje je ovaj uinio da bi se mogla ispuniti obaveza izdravanja. I u ovom sluaju opozivanje poklona vri se obrnuto redu kojim su injeni. (3) Poverioci poklonodavca. - Poverioci poklonodavca vre opoziv poklona pobijanjem besplatnog raspolaganja svog dunika, koje se vri podizanjem paulijanske tube.
6
7
2L1
I. 53. Zakona o naslaivanju ("Snbcni glasnik RS", br. 46/95). l. 56. Zakona o naslcivanju. I. 58. Zakona o naslcivanju.
109
Glava peta UGOVOR O ZAJMU 1. Pojam i karakteristike ugovora o zajmu Pojam. Ugovorom o zajmu obavezuje se zajmodavac da zajmoprimcu preda u svojinu odreeni iznos novca ili odreenu koliinu drugih za-menljivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu koliinu novca, odnosno istu koliinu stvari iste vrste i istog kvaliteta, uz naknadu ili bez naknade (l. 557. ZOO).
I na osnovu ugovora o zajmu zajmodavac stie pravo svojine, ali se od ostalih ugovora kojima se stie pravo svojine (prodaja, razmena, poklon) zajam razlikije po tome to je zajmoprimac obavezan da posle izvesnog vremena vrati stvari iste vrste i istog kvaliteta, s tim to moe biti ugovoreno da uz glavnicu duguje i kamatu. S druge strane, obaveza vraanja stvari postoji i kod drugih ugovora (posluga, zakup, ostava), ali se kod tih ugovora stvar vraa in species, a za ugovor o zajmu je karakteristino generiko vraanje pozajmljene stvari.
Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 191 krai od dva meseca raunajui od zajmodavevog traenja da mu se zajam vrati (l. 562. st. 2. ZOO). (3) Kamata. - Kod ugovora o zajmu koji je teretan predvia se i naknada za korienje stvari koja se zove kamata ili interes. Kod ugovora o zajmu kamata se moe zahtevati samo ako je ugovorena, dok kod ugovora o zajmu u privredi zajmoprimac duguje kamaru u svakom sluaju (l. 558. ZOO). Inae, Zakon o obligacionim odnosima, u okviru novanih obaveza, ureuje stopu ugovorne kamate.
3. Dejstvo ugovora o zajmu Kao dvostrano obavezan ugovor, ugovor o zajmu stvara obaveze za obe ugovorne strane. Obaveze zajmodavca. - Osnovne obaveze zajmodavca kod ugovora o zajmu su: (1) Predaja obeanih stvari. - Da bi zajmoprimac moga da stekne pravo svojine na pozajmljenim stvarima, neophodno je da mu ih zajmodavac preda. On je to duan da uini u ugovoreno vreme, a ako rok za predaju nije odreen, onda kad to zajmoprimac zatrai. Pravo zajmoprimca da trai predaju odreenih stvari zastareva za tri meseca od dolaska zajmodavca u docnju, a u svakom sluaju za godinu dana od zakljuenja ugovora (l. 559. st. 1. i 2. ZOO).
S obzirom da zbog neistovremenog izvrenje obaveze moe biti oteen, zajmodavac moe odbiti da izvri obavezu predaje obeanih stvari ako u vreme zakljuenja ugovora nije znao da su materijalne prilike zajmoprimca takve da je neizvesno da li e on biti u stanju da vrati zajam, odnosno ako je dolo do pogoranja materijalnih prilika zajmodavca posle zakljuenja ugovora. Ipak, i u jednom i u drugom sluaju zajmodavac je duan da izvri svoju obavezu ako mu zajmoprimac ili ko drugi prui dovoljno obezbeenje (l. 560. ZOO).
Karakteristike. - Ugovor o zajmu je u naem pravu ureen kao kon-sensualni ugovor, tj. kao ugovor za iji nastanak je dovoljna prosta sagla-snost volja ugovornika. Time je naputeno klasino shvatanje ugovora o zajmu kao realnog ugovora. S obzirom na to daje konsensualan, ugovor o zajmu je i dvostrano obavezan, s tim to ga karakterie to to se obaveze ugovaraa ne ispunjavaju istovremeno. Naime, iz prirode ugovora proi-stie da je zajmodavac duan da prvi ispuni svoju obavezu, pa tek onda zajmoprimac. Ugovor o zajmu moe biti dobroin ili teretan, u zavisnosti od toga da li zajmoprimac uz glavnicu duguje i kamatu. Kamata se duguje samo ako je ugovorena, osim kod ugovora u privredi kod kojih zajmoprimac duguje kamatu i ako ona nije ugovorena (l. 558. ZOO). 2. Bitni elementi ugovora o zajmu U bitne elemente ugovora o zajmu spadaju stvar, rok vraanja zajma i kamata, ako je ugovor o zajmu zakljuen kao teretan ugovor. (1) Stvar. Predmet ugovora o zajmu moe da bude bilo koja za-menljiva stvar, tj. ona stvar koja se u pravnom prometu odreuje po rodu, broju, meri ili teini, pri emu nije od znaaja da li je ona potrona ili ne-potrona. Ipak, najee je novac predmet tog ugovora. (2) Rok vraanja zajma. - Rok vraanja zajma odreuje se obino sa-glasnou ugovaraa ili iz okolnosti samog ugovora o zajmu. Ali, ako taj rok nije odreen, niti se moe odrediti iz okolnosti samog ugovora, zajmoprimac je duan vratiti zajam po isteku primerenog roka, koji ne moe biti
(2) Naknada tete zbog nedostataka pozajmljenih stvari. - Kod zajma sa naknadom, kao i kod ostalih teretnih ugovora, postoji odgovornost prenosioca za materijalne nedostatke ispunjenja. U tom smislu se i predvia da je zajmodavac duan naknaditi zajmoprimcu tetu koja mu je bila prouzrokovana zbog materijalnih nedostataka pozajmljenih stvari. Kod zajama bez naknade zajmodavac nije odgovoran za materijalne nedostatke stvari, ali je duan da nadoknadi tetu koju zajmoprimac pretr-pi usled materijalnih nedostataka ako su mu nedostaci stvari bili poznati ili mu nisu mogli ostati nepoznati, a on o njima nije obavestio zajmoprimca (l. 561. ZOO). Obaveze zajmoprimca. - Osnovne obaveze zajmoprimca kod ugovora o zajmu su:
110
(1) Vraanje pozajmljenih stvari. - To je osnovna obaveza zajmoprimca koji je primio od zajmodavca obeane stvari. U tom smislu zajmodavac je duan da u ugovorenom roku vrati istu koliinu stvari, iste vrste i kvaliteta (l. 562. st. 1. ZOO). Ako ugovarai nisu odredili rok vraanja zajma, niti se on moe odrediti iz okolnosti zajma, zajmoprimac je duan vratiti zajam po isteku primerenog roka koji ne moe biti krai od dva meseca raunajui od zajmodavevog traenja da mu se zajam vrati (l. 562. st. 2. ZOO). Zajmoprimac moe vratiti zajam i pre roka odreenog za vraanje, ali je duan da o svojoj nameri unapred obavesti zajmodavca i da mu naknadi tetu (l. 565. ZOO). (2) Plaanje kamate. - Obaveza plaanja kamate postoji samo ako se zajmoprimac obavezao da uz glavnicu duguje i kamatu, s tim to kod ugovora u privredi zajmoprimac duguje kamatu i kad ona nije bila ugovorena. Stopa ugovorene kamate odreena je odredbama Zakona o obligacio-nim odnosima koje se odnose na novane obaveze. Glava esta UGOVOR O ZAKUPU 1. Pojam i karakteristike ugovora o zakupu Pojam. - Ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da zakupcu preda odreenu nepotronu stvar na upotrebu, a zakupac se obavezuje zakupodavcu da mu za to plaa odreenu zakupninu i da mu po isteku odreenog vremena istu stvar vrati (l. 567. st. 1. ZOO). Ovim ugovorom zakupcu se omoguuje da upotrebljava tuu stvar za odreeno vreme, sa obavezom daje vrati in species, jer on ne postaje njen vlasnik. Inae, upotreba obuhvata i uivanje stvari, tj. pribiranje plodova koje stvar daje, ako nije drugaije ugovoreno ili uobiajeno (l. 567. st. 2. ZOO). Karakteristike. - Ugovor o zakupu je, po pravilu, konsensualan i neformalan ugovor, za ije zakljuenje se ne zahteva neka posebna forma. Meutim, od pravila neformalnosti ovog ugovora ima znaajnih odstupanja, koji dolaze do izraaja naroito u onim sluajevima kad zakup ima za predmet neku nepokretnost (npr. stan, poslovnu prostoriju, poljoprivredno zemljite). To je uvek dvostrano obavezan, teretan i komutativan ugovor. Uz to, za zakup je karakteristino da je to ugovor sa trajnim izvrenjem, jer se izvrenje prestacija iz tog ugovora prostire u jednom duem vremenskom periodu. 2. Bitni elementi ugovora o zakupu
193 Bitni elementi ugovora o zakupu su: (1) stvar koja se daje na upotrebu ili imovinsko pravo i (2) zakupnina koja se za to ima platiti, a znaajno je, iako nema karakter bitnog elementa, i (3) vreme njegovog trajanja. (1) Stvar. - Iz same prirode ugovora o zakupu proizlazi da moe imati za predmet samo nepotrone stvari. Pri tome, to moe biti ne samo svoja postojea, ve i tua i budua stvar. Pored stvari, predmet ugovora o zakupu moe biti i imovinsko pravo koje je za to podobno, tj. koje nije vezano za linost titulara i koje daje odreene prihode (npr. licenca). (2) Zakupnina. - Pod zakupninom se podrazumeva naknada koju zakupac plaa zakupodavcu za upotrebu zakupljene stvari ili prava. Zakupnina mora biti odreena ili odredljiva, stvarna i srazmema (pravina), to znai da za nju vae pravila propisana za prodajnu cenu.
Visinu zakupnine i nain njenog plaanja odreuju, po pravilu, ugovorne strane, ali nije iskljuena mogunost da se odreivanje zakupnine sporazumom ugovornih strana po-veri odreenom treem licu. U pojedinim sluajevima visinu zakupnine odreuje zakon ili odreeni dravni organ. Ako zakupnina nije odreena ni na jedan od navedenih naina, ugovor o zakupu ne moe nastati, jer mu nedostaje jedan od njegovih bitnih elemenata.
(3) Vreme trajanja. - Vreme trajanja nije bitan element ugovora o zakupu, jer se u naem pravu ugovor o zakupu moe zakljuiti na odreeno ili na neodreeno vreme. Ipak, vreme trajanja ugovora o zakupu je znaajno utoliko to taj ugovor uvek pretpostavlja trajniji dugovinski odnos od ije duine zavisi i veliina prestacije. 3. Dejstvo ugovora o zakupu Ugovor o zakupu, kao dvostrano obavezan ugovor, stvara obaveze za obe ugovorne strane. Obaveze zakupodavca. - Osnovne obaveze zakupodavca kod ugovora o zakupu su: ( I ) Predaja zakupljene stvari. - Da bi se zakupcu mogla omoguiti upotreba stvari, to je i svrha tog ugovora, neophodno je da mu se stvar preda na nain, u vreme i na mestu kako je to ugovorom predvieno.
Pod predajom se podrazumeva obavljanje odreenih radnji od strane zakupodavca kojima se zakupac dovodi u materijalnu vezu sa stvari, odnosno uspostavlja dravina stvari za zakupca, io se moe postii na vie naina (uruenjem zakupljene stvari, simbolinom predajom, predajom tzv. kratke ruke). Pri tome, zakupodavac je duan predati zakupcu zakupljenu stvar u ispravnom stanju, zajedno sa njenim pripacima, s tim to se uzima daje stvar u ispravnom stanju ako je u stanju odreenom ugovorom, a u nedostatku ugovora, u stanju da moe posluiti za upotrebu radi koje je ugovor zakljuen (l. 569. ZOO). Vreme predaje zakupljene stvari odreuje se ugovorom, a ako nije odreeno ugovorom, odreuje se s obzirom na svrhu posla, prirodu obaveze i druge okolnosti. Isto vai i za
111
mesto predaje zakupljene stvari, s tim to u pogledu mesta predaje vai i dispozitivno pravilo da se pokretne stvari stvari predaju u mestu u kome je zakupodavac imao svoje prebivalite, odnosno boravite u vreme nastanka obaveze, a nepokretne stvari u mestu u kome se one nalaze.
(2) Odravanje stvari u ispravnom stanju. - Zakupodavac je duan da odrava stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa, to podrazumeva i njegovu obavezu da vri potrebne opravke na njoj. Za razliku od navedenih trokova odravanja, koje snosi zakupodavac, trokovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i trokovi same upotrebe, padaju na teret zakupca (l. 570. ZOO).
Poto se stvar za vreme zakupa nalazi kod zakupca, on je duan da obavesti zakupo-davca o potrebi opravke. Ukoliko zakupodavac ne izvri potrebnu opravku u primerenom roku, to moe uiniti i zakupac na raun zakupodavca. U sluaju kad potrebne opravke zakupljene stvari u znatnoj meri i za due vreme ometaju njenu upotrebu, zakupac ima pravo da ugovor raskine ili da zahteva snienje zakupnine (l. 571. ZOO). Inae, zakupodavac ne moe bez pristanka zakupca initi izmene na zakupljenoj stvari, ukoliko bi to ometalo upotrebu stvari. Ako bi izmenama stvari bila smanjena u izvesnoj meri zakupeva upotreba stvari, smanjie se i zakupnina u odgovarajuoj meri (l. 572. ZOO).
(3) Odgovornost za materijalne nedostatke. - Kao i kod ostalih teretnih ugovora, i kod ugovora o zakupu postoji odgovornost prenosioca za materijalne nedostatke stvari. U tom smislu se i predvia da zakupodavac odgovara zakupcu za sve nedostatke zakupljene stvari koji smetaju njenoj ugovorenoj ili redovnoj upotrebi, bez obzira na to da li je za njih znao ili ne, kao i za nedostatke svojstava ili odlika predvienih izriito ili preutno ugovorom, s tim to se ne uzimaju u obzir nedostaci koji su manjeg znaaja (l. 573. ZOO). Zakupodavac ne odgovara za nedostatke zakupljene stvari koji su u asu zakljuenja ugovora bili poznati zakupcu ili mu nisu mogli ostati nepoznati, ali odgovara za nedostatak koji je zakupcu usled krajnje nepanje ostao nepoznat, ako je on znao za taj nedostatak i namemo propustio da o njemu obavesti zakupca (l. 547. ZOO). Inae, zakupodavac odgovara za sve nedostatke zakupljene stvari, ako je tvrdio da ona nema nikakvih nedostataka (l. 575. ZOO).
Odgovornost za materijalne nedostatke zakupljene stvari moe biti ugovorom iskljuena ili ograniena, s tim stoje odredba kojom se ova odgovornost iskljuuje ili ograniava nitava ako je zakupodavac znao za nedostatak, ako je nedostatak takav da onemoguuje upotrebu zakupljene stvari i ako je zakupodavac takvu odredbu nametnuo koristei svoj monopolski poloaj (l. 576. ZOO). Zakupac je duan da obavesti zakupodavca bez nepotrebnog odlaganja o svakom nedostatku zakupljene stvari koji bi se pokazao u toku zakupa, kao i o svakoj nepredvienoj opasnosti koja bi u toku zakupa zapretila zakupljenoj stvari. U suprotnom, ne samo to gubi pravo na naknadu tete koju bi pretrpeo zbog postojanja nedostatka ili nastale opasnosti za zakupljenu stvar, ve je duan i da naknadi tetu koju bi zakupodavac pretrpeo zbog toga (l. 577. ZOO).
195 Ako u asu predaje stvar ima neki nedostatak koji se ne moe otkloniti, zakupac moe, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati snienje zakupnine. U sluaju kad se nedostatak moe otkloniti bez veih nezgoda za zakupca, a predaja stvari u odreenom roku nije bila bitni sastojak ugovora, zakupac moe zahtevati od zakupodavca ili otklanjanje nedostatka u primerenom roku ili snienje zakupnine, odnosno raskid ugovora ili snienje zakupnine ako zakupodavac ne otkloni nedostatak u naknadnom primerenom roku koji mu je zakupac ostavio. U svakom sluaju zakupac ima pravo i na naknadu tete (l. 578. ZOO). (4) Odgovornost za pravne nedostatke. - Odgovornost zakupodavca za pravne nedostatke dolazi do izraaja u sluaju kad neko trei pretenduje da na zakupljenoj stvari vri neko pravo i obrati se svojim zahtevom zakupcu, kao i ako samovlasno oduzme stvar od zakupca. U tom sluaju zakupac je duan da obavesti o tome zakupodavca, inae e odgovarati za tetu (l. 580. st. 1. ZOO). Ako se utvrdi da treem pripada neko pravo koje potpuno iskljuuje pravo zakupca na upotrebu stvari, ugovor o zakupu se raskida po samom zakonu, a zakupodavac je duan da zakupcu nadoknadi tetu. U sluaju kad se pravom treeg samo ograniava zakupevo pravo, ovaj moe, po svom izboru, raskinuti ugovor ili zahtevati snienje zakupnine, a u svakom sluaju ima pravo i na naknadu tete (l. 580. st. 2. i 3. ZOO). Obaveze zakupca. - Osnovne obaveze zakupca kod ugovora o zakupu su: (1) Upotreba stvari prema ugovoru ili njenoj nameni. ~ Zakupac je duan da upotrebljava stvar kao dobrar privrednik, odnosno dobar domain i samo onako kako je odreeno ugovorom ili namenom stvari (l. 581. st. 1. i 2. ZOO). Saglasno tome, on je duan da uva stvar od oteenja, da snosi trokove tekue upotrebe, kao i da je odrava, tj. da snosi sitnije opravke izazvane njenom redovnom upotrebom.
Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO Za tetu koja nastane upotrebom zakupljene stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni, zakupac je odgovoran bez obzira na to da lije stvar upotrebljavao on, ili neko lice koje radi po njegovom nalogu, podzakupac ili koje drugo lice kome je on omoguio da upotrebljava stvar (l. 581. st. 3. ZOO). Zakupodavac moe, zbog upotrebe stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni ili zbog zaputanja njenog odravanja, da otkae ugovor bez davanja otkaznog roka, uz uslov daje zbog toga prethodno opomenuo zakupca i da postoji opasnost da mu se prouzrokuje znatna teta (582. ZOO).
(2) Plaanje zakupnine. - Zakupnina se, kao naknada za zakupljene stvari, moe sastojati u novcu ili nekim drugim stvarima. Moe
upotrebu
112
se isplaivati odjednom ili u ratama, unapred, prilikom zakljuenja ugovora, ili unazad, u toku trajanja zakupa ili po njegovom prestanku. Ako ugovorom, zakonom ili obiajem mesta gde je stvar predata nije odreeno drugaije, zakupnina se plaa polugodinje kad je stvar data u zakup za jednu ili vie godina, a ako je data za krae vreme, po isteku tog vremena (1583.ZOO). Neuredno plaanje zakupnine predstavlja razlog za otkaz ugovora o zakupu. Naime, zakupodavac moe otkazati ugovor o zakupu ako zakupac ne plati zakupninu ni u roku od 15 dana poto ga je zakupodavac pozvao na plaanje, s tim to e ugovor ostati na snazi ako zakupac isplati iznos dune zakupnine pre nego to mu otkaz bude saopten (l. 584. ZOO). (3) Vraanje zakupljene stvari. Zakupac je duan da vrati zakupljenu stvar u stanju u kojem je bila kad mu je predata u zakup, tj. neoteenu. Ipak, on ne odgovara za istroenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom, kao i za oteenja koja potiu od njene dotrajalosti (l. 585. st. 1. i 3. ZOO). Ako drugaije nije ugovoreno, stvar se vraa u mestu u kome je bila predata (l. 585. st. 2. ZOO). 4. Podzakup
Pojam. - Podzakup je ugovor kojim zakupac zakupljenu stvar daje u zakup drugome. Takav ugovor moe se zakljuiti ako ugovorom ili zakonom nije zabranjen i samo pod uslovom da se njime ne nanosi teta zakupodavcu (l. 586. st. 1 . ZOO). Zakljuenjem ugovora o podzakupu zakupac se ne oslobaa odgovornosti prema zakupodavcu, ve mu jemi da e podzakupac upotrebljavati stvar prema ugovoru o zakupu (l. 586. st. 2. ZOO). Dozvola zakupodavca. - Zakljuenje ugovora o podzakupu, ugovorom ili zakonom, moe biti uslovljeno prethodnim dobijanjem dozvole od strane zakupodavca. U tom sluaju zakupodavac moe odbiti davanje dozvole samo iz opravdanih razloga (l. 587. ZOO). Ali, u sluaju kad je zakupljena stvar data u podzakup bez njegove dozvole, kad je ova prema zakonu ili prema ugovoru potrebna, zakupodavac moe otkazati ugovor o zakupu (l. 588. ZOO). Neposredan zahtev zakupodavca. ~ Iako se zakupodavac sa podzakupcem ne nalazi u pravnom odnosu, Zakon o obligacionim odnosima predvia da zakupodavac moe, radi naplate svojih potraivanja od zakupca nastalih iz zakupa, da zahteva neposredno od pod-zakupca isplatu iznosa koje ovaj duguje zakupcu po osnovu podzakupa (l. 589. ZOO). Prestanak podzakupa po samom zakonu. - Podzakup prestaje u svakom sluaju kada prestane zakup (l. 590. ZOO).
Prof. dr ordc Nikoli. OBLIGACIONO PRAVO
197
ugovoren, odnosno pre isteka otkaznog roka, a za pribavioeve obaveze iz zakupa prema zakupcu odgovara prenosilac kao solidarni jemac (l. 591. st. 2. i 3. ZOO). (2) Ako je stvar o kojoj je zakljuen ugovor o zakupu predata pribaviocu, a ne zakupcu, pribavilac stupa na mesto zakupodavca i preuzima njegove obaveze prema zakupcu ako je u momentu zakljuenja ugovora o otuenju znao za postojanje ugovora o zakupu. Ako za postojanje tog ugovora nije znao, nije duan da zakupcu preda stvar, a zakupac moe da trai naknadu tete od zakupodavca (l. 593. ZOO).
6. Prestanak zakupa
Ugovor o zakupu moe prestati na vie razliitih naina. To su: (1) Protek odreenog vremena. Protekom vremena prestaje ugovor o zakupu koji je zakljuen za odreeno vreme, kao i onaj ije je trajanje odreeno zakonom (l. 595, ZOO), (2) Preutno obnavljanje zakupa. Ako po isteku vremena za koja je ugovor o zakupu bio zakljuen, zakupac produi da upotrebljava stvar, a zakupodavac se tome ne protivi, smatra se da je zakljuen nov ugovor o zakupu neodreenog trajanja, pod istim uslovima kao i prethodni. Obezbeenja koja su data za prvi zakup prestaju (l. 596. ZOO). (3) Otkaz. Otkazom prestaje ugovor o zakupu ije trajanje nije odreeno niti se moe odrediti iz okolnosti ili mesnih obiaja. U tom sluaju svaka strana moe dati otkaz drugoj, potujui odreeni otkazni rok. Ako duina otkaznog roka nije odreena ugovorom ili zakonom ili mesnim obiajima, ona iznosi osam dana, s tim da otkaz ne moe biti dat u nevreme (l. 597. ZOO). (4) Propast stvari usled vie sile. Ako zakupljena stvar bude unitena zakup prestaje, a u sluaju deliminog unitenja zakupac moe da raskine ugovor ili da ostane i dalje u zakupu i zahteva odgovarajue snienje zakupnine (l. 598. ZOO). (5) Smrt. - U sluaju smrti zakupca ili zakupodavca zakup se nastavlja sa njegovim nasiednicima, ako nije drugaije ugovoreno (l. 599).
Glava sedma UGOVOR O POSLUZI 1. Pojam i karakteristike ugovora o posluzi Pojam. - Ugovorom o posluzi,poslugodavac predaje odreenu nepo-tronu stvar poslugoprimcu da je besplatno upotrebljava neko vreme, a ovaj se obavezuje da po isteku tog vremena vrati istu stvar neoteenu.
Navedena definicija odnosi se na klasino shvatanje posluge, koje je bilo usvojeno u naem ranijem pravu, 9 a po kojem se ona definie kao realan ugovor. Meutim, u naoj novijoj pravnoj teoriji ugovor o posluzi definie se i kao konsensualan ugovor, tj. kao ugovor kojim se poslugodavac obavezuje da preda odreenu nepotronu stvar na besplatnu upotrebu poslugoprimcu, a ovaj se obavezuje da mu, po isteku odreenog vremena, istu i neoteenu stvar vrati.215 To je u skladu sa opredeljenjem Zakona o obligacionim odnosima da napusti koncepciju o realnim ugovorima, odnosno da klasine realne ugovore regulie kao konscnsualne. Ali, takvo opredeljenje nije ostvareno i kod ugovora o posluzi, jer ona, sa obrazloenjem da to nije ugovor koji je tipian u prometu roba i usluga, nije regulisana Zakonom o obligacionim odnosima.
5. Otuenje zakupljene stvari

Zakupodavac moe u toku trajanja zakupa otuiti zakupljenu stvar nekom treem licu. U tom sluaju postavlja se pitanje da li ugovor o zakupu obavezuje pribavioca stvari. Kod regulisanja tog pitanja, pravi se razlika izmeu sluaja (1) otuenja zakupljene stvari posle njene predaje u zakup i sluaja (2) otuenja zakupljene stvari pre predaje zakupcu. ( 1 ) Ako vlasnik otui stvar koju je pre toga predao u zakup, pribavilac stvari stupa na mesto zakupodavca, te posle toga prava i obaveze iz zakupa nastaju izmeu njega i zakupca (l. 591. st. 1 . ZOO). Saglasno tome, pribavilac ne moe zahtevati od zakupca da mu preda stvar pre isteka roka za koji je zakup
V. ij 582. Srpskog graanskog zakonika; l. 265. Opteg imovinskog zakonika za Crnu Goru.
113
Ugovorom o posluzi omoguuje se, kao i ugovorom o zakupu, upotreba tue stvari, s tim to je zakup uvek teretan, dok je posluga uvek do-broin ugovor. Karakteristike. - Posluga je realan, jednostrano obavezan, dobroin i trajan ugovor. Meutim, ako se definie kao konsensualan ugovor, onda je posluga konsensualan, dvostrano obavezan, dobroin i trajan, s tim to je za poslugu kao dvostrano obavezan ugovor karakteristino neistovre-meno izvrenje obaveza ugovornih strana. 2. Bitni elementi ugovora o posluzi Bitni elementi ugovora o posluzi su (1) stvar koja se daje na poslugu i (2) vreme njenog trajanja. (1) Stvar. - Na poslugu se moe dati samo nepotrona stvar, jer samo nepotronu stvar poslugoprimac moe da upotrebi i da istu tu stvar vrati poslugodavcu.
Postoji miljenje da i potrona stvar moe da se da na poslugu, uz obavezu da se vrati ista ta stvar (npr. flaa vina radi izlaganja na nekoj izlobi). to se ostalih kategorija stvari tie, posluga moe imati za predmet pokretnu ili nepokretnu, ali uvek individualno odreenu stvar. Budua stvar ne moe biti predmet posluge kao realnog ugovora, ali moe biti predmet posluge kao konsensualnog ugovora.
Prof. dr ordc Nikoli. OBLIGACIONO PRAVO
Poslugodavac ne mora biti vlasnik stvari, tako da se na poslugu moe dati i tua stvar, a poslugoprimac moe uzeti na poslugu i svoju stvar. (2) Vreme trajanja. - Poto je cilj posluge da omogui privremenu upotrebu stvari, vreme trajanja je bitan element ovog ugovora. Ono ugovorom moe biti odreeno izriito (npr. putem kalendarskog raunanja ili s pozivom na neku buduu izvesnu okolnost), ali i preutno (npr. odreivanjem svrhe radi koje se stvar daje na poslugu).
Kod posluge sa neodreenim vremenom trajanja, iako se postavljalo pitanje pravne prirode tog ugovora, preovlauje shvatanje da je to, ipak, ugovor o posluzi, s tim to on prestaje kad poslugodavac zahteva da mu se stvar vrati, odnosno kad poslugoprimac upotrebi stvar prema ugovoru ili kad protekne vreme u kome je, prema odgovarajuem pravnom standardu, mogao stvar upotrebiti.2lfi
3. Dejstvo ugovora o posluzi

Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 692. Slododan Pcrovi, nav. delo, str. 700.
5 fi
197 obaveze. Meutim, ako se ugovor o posluzi shvati kao konsensualan, onda u trenutku njegovog zakljuenja nastaju obaveze i za jednu i za drugu ugovornu stranu. Obaveze poslugodavca. - Osnovne obaveze poslugodavca kod ugovora o posluzi su: (1) Predaja stvari. - Kod realnog ugovora o ostavi predaja stvari predstavlja uslov koji je potreban za nastanak ugovora, dok kod konsensualnog ugovora o posluzi predaja stvari predstavlja jednu od osnovnih obaveza poslugodavca, ijim izvrenjem se poslugoprimcu omoguava njena privremena upotreba. Pod predajom se podrazumeva preduzimanje odreenih radnji od strane poslugodavca kako bi poslugoprimcu omoguio dravinu stvari, s tim to se, kako u pogledu naina, tako i u pogledu vremena i mesta predaje, primenjuju skoro ista pravila koja vae i za predaju kod ugovora o zakupu. (2) Naknada tete usled materijalnih nedostataka. - Poslugodavac nije odgovoran za nedostatke stvari koju je poslugoprimcu predao na poslugu, jer kod dobroinih ugovora takva odgovornost ne postoji. Meutim, on je odgovoran za tetu koju zbog nedostataka te stvari pretrpi poslugoprimac, ako je nedostatak bio poznat poslugodavcu ili mu, prema okolnostima, nije mogao ostati nepoznat, a on o tom nedostatku nije obavestio poslugoprimca, s tim to poslugoprimac ne bi imao pravo na naknadu tete koju je pretrpeo zbog takvog nedostatka, ako je on znao za taj nedostatak ili mu je on, prema okolnostima, morao biti poznat. Inae, ova obaveza naknade tete ne proizlazi iz pravila o odgovornosti zbog materijalnih nedostataka stvari, ve iz optih pravila odgovornosti za tetu. Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari koja je data na poslugu poslugoprimcu snosi poslugodavac, kao njen vlasnik. (3) Snoenje vanrednih trokova. - Pitanje trokova koji se javljaju u vezi sa upotrebom stvari reava se u zavisnosti od njihove prethodne kvalifikacije, tj. u zavisnosti od toga da li su redovni (obini) ili vanredni (neobini). Trokove koji su izazvani redovnim odravanjem, uvanjem i upotrebom snosi poslugoprimac, dok poslugodavac snosi vanredne trokove. Pri tome, obaveza snoenja vanrednih trokova proizlazi iz sa-
Ako se ugovor o posluzi shvati kao realan ugovor, onda u trenutku njegovog zakljuenja nastaju samo obaveze za poslugoprimca, ali ne i za poslugodavca, s tim to u toku ispunjenja ugovora i za poslugodavca mogu naknadno nastati neke
Prof. dr Dorc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
200
201
mog ugovora, ukoliko ugovornici nisu drugaije regulisali pitanje snoenja tih trokova.
Ako je poslugoprimac, usled preke potrebe, hitnosti ili u cilju poboljanja stvari, sam uinio izdatke koji se mogu kvalifikovati kao vanredni, on moe zahtevati naknadu tih izdataka samo kao nezvani poslovoa, tj. samo po osnovu poslovodstva bez naloga. 10'7
goprimac ima obavezu da istu i neoteenu stvar vrati poslugodavcu.
Obaveze poslugoprimca. Osnovne obaveze poslugoprimca kod ugovora o posluzi su: (1) Namenska upotreba i uvanje stvari. - Ugovorom o posluzi poslugoprimac stie pravo, ali ne i obavezu (osim ako je posebno ugovorena), da upotrebljava stvar. Pored toga, ve iz samog dranja, a posebno iz njene upotrebe, proizlazi i obaveza uvanja stvari. Ako stvar upotrebljava, poslugoprimac mora to da ini sa panjom dobrog domaina, a sa istom panjom mora i da uva stvar, jer se ugovor o posluzi zakljuuje u njegovom interesu. Poslugoprimac je duan da upotrebljava stvar onako kako je to ugovoreno, a u odsustvu odgovarajue ugovorne odredbe, onako kako to odgovara njenoj prirodi i nameni.
U sluaju nenamenske upotrebe stvari, po jednom reenju, 218 poslugoprimac odgovara i za sluajnu propast ili oteenje stvari koje bi se tom prilikom dogodilo, dok po drugom reenju,219 takva odgovornost postoji samo ako poslugoprimac ne dokae da bi stvar propala usled sluaja i da se on pridravao svoje obaveze.
Stvar se vraa u stanju u kojem je bila primljena, s tim to se ne uzima u obzir normalno habanje stvari njenom dozvoljenom upotrebom. Poslugoprimac ima pravo da skine i zadri dodatke, ako se oni mogu odvojiti bez oteenja stvari, ali poslugodavac moe zahtevati povraaj stvari sa uinjenim dodacima, ako naknadi njihovu vrednostkoju su imali u trenutku povraaja.
Za oteenja stvari za koja je odgovoran, poslugoprimac duguje naknadu tete. Obaveza vraanja stvari preuzima se zakljuenjem ugovora, ali do-speva protekom odreenog vremena, ili postizanjem ugovorene svrhe posluge ili prestankom posluge na drugi nain. U sluaju kad vreme trajanja nije odreeno, ni odredljivo, obaveza vraanja nastaje u asu kad poslugodavac zatrai povraaj, po jednom, odnosno kad poslugoprimac upotrebi stvar prema ugovoru ili kad protekne vreme u kome je morao stvar upotrebni, po drugom miljenju.
Ako je vreme trajanja posluge odreeno, poslugodavac, po pravilu, protiv volje poslugoprimca, ne moe zahtevati da mu se stvar vrati pre roka, dok poslugoprimac, s obzirom daje ugovor zakljuen u njegovom interesu, ima pravo da vrati, a poslugodavac ima dunost da primi stvar i pre isteka vremena trajanja posluge. Od ovog pravila moe se odstupiti u sluaju kad je rok vraanja ugovoren u obostranom interesu, kao i kad bi vraanje stvari pre roka bilo tetno ili nezgodno za poslugodavca.
Poslugoprimac nije ovlaen, bez saglasnosti poslugodavca, da stvar daje drugome na upotrebu. Povreda obaveze uvanja i upotrebe stvari prema njenoj nameni, kao i neovlaena predaja stvari drugome na poslugu, daje pravo poslugodavcu da raskine ugovor i zahteva da mu se stvar odmah vrati. (2) Snoenje redovnih trokova. - Iz pretpostavljene volje ugovomika proizlazi da je poslugoprimac obavezan da snosi sve trokove i izdatke koji su neophodni za redovno odravanje, uvanje i upotrebu stvari, s tim to je to pravilo dispozitivne prorode i primenjuje se samo u sluaju kad drugaije nije ugovoreno. Zbog povrede poslugoprimeve obaveze da snosi redovne trokove, poslugodavac bi mogao da raskine ugovor. (3) Vraanje stvari. - Poto ugovor o posluzi nije ugovor na osnovu koga se stie pravo svojine, normalno je da po njegovom prestanku poslu-
Stvar se vraa u mestu odreenom ugovorom, a u nedostatku ugovorne odredbe o tome, u mestu prebivalita poslugodavca. Glava osma UGOVOR O DELU 1. Pojam, razgranienje i karakteristike ugovora o delu Pojam. - Ugovorom o delu poslenik (preduzima, izvoa radova) se obavezuje da obavi odreeni posao za naruioca, a naruilac se obavezuje da mu za to plati odreenu naknadu (l. 600. ZOO). Predmet ugovora o delu predstavlja izvrenje neke materijalne (faktike) radnje ili posla, s tim to to ne moe biti neki pravni posao. To je, pre svega, izrada ili opravka neke stvari ili izvrenje nekog fizikog ili intelektualnog rada. Ugovor o delu karakterie to stoje naruilac, pre svega, zainteresovan za rezultat koji poslenik treba da postigne svojim radom (npr. da mu je saiveno odelo po meri), mada posao na ije se izvrenje poslenik obavezuje ne podrazumeva uvek i postizanje
2 7
' Slobodan Pcrovi, nav. dclo, str. 705.
rima, Beograd, 1996, sir. 206, l. 565. st.i 2. 10 i* Mihailo Konstanlinovi, Obligacijc ugovori. Skica za zakonik o obligacijama i ugovo l. 306. vajcarskog zakonika o obligacijama.
cilja koji se imao u vidu pri zakljuenju ugovora, to je sluaj kod preduzimanja tzv. obaveza sredstva (npr. obaveza poslenika da iskopa bunar a ne da pronae vodu, obaveza veterinara da leci a ne da izlei domau ivotinju).11
U sa vremenom pravu su se iz ugovora o delu izdvojili pojedini ugovori (npr. ugovor o graenju, ugovor o prevozu lica, ugovor o pievozu stvari, ugovor o izdavanju autorskog del), tako da predstavljaju posebne imenovane ugovore, dok ugovor o delu predstavlja opti tip ugovora, koji se zakljuuje za obavljanje poslova koji nisu obuhvaeni tim posebnim ugovorima. Razgranienje. - Ugovor o delu ima dosta slinosti sa drugim ugovorima, ali je Zakonom o obligacionim odnosima posebno ureen njegov odnos sa ugovorom o prodaji. U tom smislu se, najpre, propisuje pravilo da se, ugovor kojim se jedna strana obavezuje da izradi odreenu pokretnu stvar od svog materijala smatra u sumnji kao ugovor o prodaji. Ali, ako se naruilac obavezao da da bitan deo materijala za izradu stvari, to bi ostao ugovor o delu. Meutim, bez obzira na to od ijeg se materijala stvar izrauje, ugovor se smatra ugovorom o delu ako su ugovarai imali u vidu naroito poslenikov rad (l. 601. ZOO). Ako je ugovoreno da poslenik izradi stvar od svog materijala, a nije odreen kvalitet, poslenik je duan dati materijal srednjeg kvaliteta, s tim to odgovara naruiocu za kvalitet upotrebljenog materijala isto kao prodava (l. 602. ZOO).
Prof. dr Dorc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 201 rada, normalno potrebnom vremenu za takav posao, kao i o uobiajenoj naknadi za tu vrstu rada (l. 623. st. 2. ZOO). Osim optih uslova (mogua i doputena), naknada treba da bude i srazmerna (pravina), tj. takva da predstavlja ekvivalentnu naknadu za izvreni posao.
3. Dejstvo ugovora o delu Ugovor o delu, kao dvostrano obavezan ugovor, stvara obaveze i prava i za jednu i za drugu ugovornu stranu. Obaveze poslenika. - Osnovne obaveze poslenika iz ugovora o delu su: (1) Izvrenje posla. - Poslenik je duan da izvri posao, odnosno da obavi delo onako kako je to ugovorom predvieno i kako to nalau pravila odgovarajueg posla (l. 607. st. 1. ZOO). Posao se mora izvriti za odreeno vreme, a ako ono nije odreeno, onda za vreme koje je razumno potrebno za takve poslove (l. 607. st. 2. ZOO). Ukoliko posao ne izvri na vreme, poslenik dolazi u duniku doc-nju, koja oteava njegov poloaj. Ali, poslenik nije odgovoran za zadoc-njenje, ako je ono nastalo zbog toga to mu naruilac nije predao materijal na vreme ili zbog toga to je traio izmene, ili to mu nije isplatio duan predujam i uopte za zadoenjenje nastalo ponaanjem naruioca (l. 607. st. 3. ZOO).
Naruilac ima pravo da vri nadzor nad obavijanjem posla i daje uputstva kad to odgovara prirodi posla. Ako se u toku izvrenja posla pokae da se poslenik ne dri uslova ugovora i ne radi kako treba, naruilac ga moe upozoriti na to i odrediti mu primeren rok da svoj rad sao-brazi svojim obavezama. Ako poslenik do isteka tog roka ne postupi po zahtevu naruioca, ovaj moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete (l. 608. ZOO). U sluaju kad je rok bitan sastojak ugovora, a poslenik je u tolikom zakanjenju sa zapoinjanjem ili zavravanjem posla daje oigledno da ga nee zavriti u roku, naruilac moe raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete. To pravo naruilac ima i u sluaju kad rok nije bitan sastojak ugovora, ali je zakanjenje takvo da naruilac oigledno ne bi imao interesa za ispunjenje ugovora (l. 609. ZOO).
Karakteristike. Ugovor o delu je konsensualan, ureenje kao neformalan i uvek je dvostrano obavezan i teretan. Vei broj autora smatra da je to i ugovor sa trajnim izvrenjem obaveze,12 a odlikuje ga i to to se esto zakljuuje s obzirom na linost ugovornika (intuitu personae), tako daje izvrenje obaveze vezano za linost ugovornika zbog ijih svojstava je ugovor zakljuen. 2. Bitni elementi ugovora o delu Bitni elementi ugovora o delu su (1) posao poslenika i (2) naknada za izvreni posao koju duguje naruilac. (1) Posao poslenika. - Posao poslenika moe se sastojati u izradi ili opravci neke stvari (npr. izrada police za knjige, opravka televizora), ili u izvrenju drugih fizikih radnji (npr. kopanje bate), ili u izvrenju raznovrsnih umetnikih, naunih, knjievnih i uopte intelektualnih radnji (npr. odravanje predavanja, izrada skulpture). Saglasno optim pravilima, posao mora biti mogu, doputen i odreen ili odrediv. (2) Naknada za izvreni posao. - Naknada za izvreni posao se najee sastoji u novcu, ali se moe sastojati i u nekoj drugoj imovinskoj vrednosti. Odreuju je ugovarai sporazumno, ako nije odreena obaveznom tarifom ili drugim obaveznim aktom (l. 623. st. 1. ZOO). U sluaju kad naknada za izvreni posao nije odreena, niti su ugovorom odreeni elementi za njeno odreivanje, smatrae se da su strane imale u vidu uobiajenu naknadu za posao te vrste koju utvruje sud, vodei rauna o vrednosti
Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 711-712, smatra daje za definiciju ugovora o delu dovoljno navesti da se poslenik obavezuje da izvri odreeni posao, odnosno da preduzme odreeni rad, s lim to c se rezultat tog rada cenili s obzirom na prirodu obaveze, sadrinu i cilj ugovora koji su strane htele poslii 12 Slobodan Pcrovi, nav. delo, sir. 716; Ljubia Milosevic, nav. delo, str. 352; Suprotno: Jakov Radii, nav. delo, str. 131.
11
Ukoliko iz ugovora ili prirode posla ne proizilazi to drugo, poslenik nije duan da posao obavi lino. On moe poveriti izvrenje posla treem licu, ali je u tom sluaju i dalje odgovoran naruiocu za izvrenje posla (l. 610. ZOO), osim ako je sa pristankom naruioca ugovor o delu ustupio treem. Poslenik odgovara i za lica koja su po njegovom nalogu radila na poslu koji je preuzeo da izvri, kao da gaje sam izvrio (l. 611. ZOO). (2) Odgovornost za nedostatke. - Kod odgovornosti za nedostatke posla, pravi se razlika izmeu nedostataka u materijalu ili nalogu koji izdaje naruilac i nedostataka izvrenog posla. U sluaju kad je materijal za izradu stvari dao naruilac, poslenik e odgovarati za tetu samo ako naruiocu nije skrenuo panju na nedostatke materijala koje je primetio ili je morao primetiti. Meutim, poslenik je duan da postupi po zahtevu naruioca da izradi stvar od materijala na ije mu je nedostatke poslenik ukazao,
izuzev ako je oigledno da materijal nije podoban za narueno delo, ili ako bi izrada od zahtevanog materijala mogla naneti tetu poslenikovom ugledu. Poslenik e odgovarati za tetu i kad nije upozorio naruioca na nedostatke u njegovom nalogu, kao i na druge okolnosti za koje je znao ili je morao znati, a koje mogu biti od znaaja za narueno delo ili za njegovo izvrenje na vreme (l. 606. st. 1. i 3. ZOO). Poslenik odgovara za nedostatke izvrenog posla, s tim to se pravi razlika izmeu vidljivih i skrivenih nedostataka. Poslenik odgovara za one vidljive nedostatke o kojima ga je naruilac po izvrenom pregledu rada obavestio bez odlaganja. Meutim, ako se naruilac bez opravdanog razloga ne odazove na poziv poslenika da pregleda i primi izvreni rad, smatra se da je rad primljen. Posle pregleda i primanja izvrenog rada poslenik vie ne odgovara za nedostatke koji su se mogli opaziti obinim pregledom (vidljivi nedostaci), izuzev ako je znao za njih, a nije ih pokazao naruiocu (l. 614. ZOO). Ako se posle pregleda i primanja izvrenog dela pokae neki nedostatak koji se nije mogao otkriti obinim pregledom (skriveni nedostatak), poslenik e odgovarati i za taj nedostatak, pod uslovom da ga je naruilac obavestio o tom nedostatku to pre, a najdue u roku od mesec dana od njegovog otkrivanja. Poslenik odgovara za skrivene nedostatke koji se pojave u roku od dve godine od prijema obavljenog posla. Po isteku tog roka, naruilac se vie ne moe pozivati na nedostatke (l. 615. ZOO), osim kad se oni odnose na injenice koje su posleniku bile poznate, ili mu nisu mogle ostati nepoznate, a nije ih saoptio naruiocu (l. 617. ZOO). Naruilac koji je uredno obavestio poslenika da izvreni rad ima neki nedostatak stie odreena prava prema posleniku. On moe da zahteva od poslenika da nedostatak ukloni, kao i naknadu tete koju zbog nedostatka trpi, s tim to je duan da mu za otklanjanje nedostatka ostavi primeren rok. Ako uklanjanje nedostatka zahteva preterane trokove, poslenik moe odbiti da ga izvri, ali u tom sluaju naruiocu pripada, po njegovom izboru, pravo na snienje naknade ili raskid ugovora, kao i pravo na naknadu tete (l. 618. ZOO). Meutim, ako obavljeni posao ima takav nedostatak koji ga ini neupotrebljivim ili je obavljen u suprotnosti sa izriitim uslo-vima ugovora, naruilac moe, ne traei prethodno otklanjanje nedostataka, raskinuti ugovor i zahtevati naknadu tete (l. 619. ZOO). Naruilac je, inae, duan da dopusti posleniku da otkloni nedostatak zbog koga delo nije neupotrebljivo, odnosno kad posao nije izvren u suprotnosti sa izriitim uslovima ugovora. Meutim, ako poslenik ne otkloni nedostatak do isteka primerenog roka koji mu je za otklanjanje nedostatka ostavljen, naruilac moe, po svom izboru, izvriti otklanjanje nedostataka na raun poslenika, ili sniziti naknadu, ili raskinuti ugovor (osim ako se radi o neznatnom nedostatku), s tim to u svakom sluaju on ima i pravo na naknadu tete (l. 620. ZOO). Ako se naruilac opredeli za snienje naknade, ono se vri u razmeri izmeu vrednosti izvrenog rada bez nedostataka u
Prof. dr Dorc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO 201 vreme zakljuenja ugovora i vrednosti koju bi imao u to vreme izvreni rad sa nedostatkom (l. 621. ZOO). Naruilac koji je poslenika na vreme obavestio o nedostacima izvrenog posla ne moe svoje pravo ostvarivati sudskim putem po isteku godine dana od dana uinjenog obavetenja. Ali, i po isteku tog roka naruilac moe, ako je o nedostacima blagovremeno obavestio dunika, prigovorom protiv poslenikovog zahteva za isplatu naknade, istai svoje pravo na snienje naknade i na naknadu tete (l. 616. ZOO). (3) Predaja izraene stvari. - Obaveza predaje stvari nije svojstvena svakom ugovoru o delu, ve samo onom koji ima za predmet izradu ili opravku stvari. Samo kod takvih ugovora postoji obaveza poslenika da naruiocu preda izraenu ili opravljenu stvar. Poslenik se oslobaa obaveze predaje ako stvar koju je izradio ili opravio propadne iz uzroka za koji on ne odgovara (l. 613. ZOO). Obaveze naruioca. - Osnovne obaveze naruioca kod ugovora o delu su: (1) Isplata nalmade. - Naruilac je duan da isplati posleniku naknadu koja je predviena ugovorom, obaveznom tarifom ili je utvrena od strane suda. Najee se ugovorom odreuje nain, vreme i mesto njene isplate. Pri tome, ako nije drukije ugovoreno, naruilac nije duan da isplati naknadu pre nego stoje pregledao i odobrio izvreni rad (l. 623. st. 3. ZOO). (2) Prijem posla. - Prijem posla, koji je obavljen prema odredbama ugovora i pravilima posla, naruilac je duan da izvri na nain, u vreme i
117
na mestu kako je to odreeno ugovorom ili pravilima posla, uzimajui u obzir prirodu i svrhu posla, kao i odgovarajui standard.222 4. Rizik, zaloga i prestanak ugovora o delu
Rizik. - Rizik sluajne propasti stvari rasporeen je izmeu naruioca i poslenika u zavisnosti od toga koje od njih dao materijal za izradu stvari, a u skladu sa pravilom tes parit domino. (1) Kud je poslenik dao materijal. - U sluaju kad je poslenik dao materijal za izradu stvari, a stvar bude oteena ili propadne iz ma kog uzroka pre predaje naruiocu, rizik snosi poslenik, te nema pravo na naknadu za dati materijal, kao ni na naknadu za svoj trud (l.625.st. I.ZOO). Navedeno pravilo ne primenjuje se u sluaju kad je naruilac pregledao i odobrio izvreni rad, jer se smatra da mu je u tom sluaju stvar predata, a da je kod poslenika ostala na uvanju (l. 625. st. 2. ZOO), kao i u sluaju kad je naruilac pao u docnju zbog nepri-manja ponuene stvari, jer u tom sluaju rizik sluajne propasti ili oteenja stvari prelazi na njega (l. 625. st. 3. ZOO). (2) Kad je naruilac duo materijal. - Rizik sluajne propasti ili oteenja stvari snosi naruilac ako je on dao materijal za izradu, s tim to u tom sluaju poslenik ima pravo na naknadu za rad samo ako je stvar propala ili bila oteena posle dolaska naruioca u docnju, ili ako se naruilac nije odazvao njegovom pozivu da stvar pregleda (l. 626. ZOO). Pravo zaloge. - Zakonom o obligacionim odnosima se predvia da radi obezbeenja naplate potraivanja naknade za rad i naknade za utroeni materijal, kao i ostalih potraivanja po osnovu ugovora o delu, poslenik ima pravo zaloge na stvarima koje je napravio ili opravio, kao i na ostalim predmetima koje mu je predao naruilac u vezi sa njegovim radom, sve dok ih dri i ne prestane dragovoljno da ih dri (l. 628). Prestanak ugovora. - Ugovor o delu karakterie i mogunost njegovog prestanka jednostranom voljom naruioca. Naime, sve dok narueni posao nije dovren naruilac moe raskinuti ugovor kad god hoe, jer se posao preduzima u njegovom interesu. U sluaju raskida ugovora, naruilac je duan da posleniku isplati ugovorenu naknadu, s tim to se ona umanjuje za iznos trokova koje ovaj nije uinio, a koje je bio duan uiniti da ugovor nije raskinut, kao i za iznos zarade koju je ostvario na drugoj strani ili koju je namerno propustio da ostvari (l. 629).
207 Ugovor o ostavi ne predstavlja osnov za sticanje prava svojine, kao to je to sluaj sa prodajom, razmenom, poklonom i zajmom, ali ni osnov za upotrebu tue stvari, kao stoje to sluaj sa zakupom i poslugom. Osta-voprimac dobija stvar samo u dravinu, ima obavezu da je uva i da je vrati na zahtev ostavodavca. Karakteristike. - Ugovor o ostavi je konsensualan ugovor. U osnovi je dobroin, ali moe biti i teretan. Jednostrano je obavezan, ako je do-broin, a dvostrano je obavezan, ako je teretan. Uvek je ugovor sa trajnim izverenjem obaveze. 2. Bitni elementi ugovora o ostavi Bitni elementi ostave su (1) predmet ostave, (2) vreme trajanja ostave i (3) nagrada za uvanje stvari, kod ostave koja je zakljuena uz naknadu. (1) Predmet ostave. - Predmet ostave mogu biti samo stvari koje su pokretne, to znai da prava, koja se vie ne smatraju stvarima, kao i nepokretne stvari, ne mogu biti predmet tog ugovora.
Podobnost neke stvari da bude predmet ostave ne zavisi od toga da li je ona zamenlji-va ili nezamenljiva, potrona ili nepotrona. I zamenljiva i potrona stvar mogu biti predmet ostave, s tim da se ta ista stvar (in specie) vrati. Predmet ostave mogu biti i stvari van prometa, i one koje su u ogranienom prometu, jer ostava ne znai raspolaganje sa stvari. U ostavu se, po pravilu, daje svoja stvar, ali ugovor o ostavi moe da zakljui u svoje ima i lice koje nije vlasnik stvari. U tom sluaju ostavoprimac je obavezan da vrati stvar i takvom ostavodavcu, izuzev ako bi doznao da je stvar ukradena. Ali, ako tree lice, kao sopstvenik stvari, tubom zahteva stvar od ostavoprimca, ovaj je duan da saopti sudu od koga lica je stvar primio, kao i da istovremeno obavesti ostavodavca o podnetoj tubi (l. 713. ZOO).
Glava deveta UGOVOR O OSTAVI 1. Pojam i karakteristike ugovora o ostavi Pojam. - Ugovorom o ostavi (uvanju, depozitu) obavezuje se osta-voprimac (uvar, depozitar) da, besplatno ili uz naknadu, primi pokretnu stvar od ostavodavca (ostavioca, deponenta), da je uva i da je vrati kad ovaj to bude zatraio (l. 712. ZOO).
Tako odreen pojam ugovora o ostavi novijeg je datuma i razlikuje se od njegovog klasinog pojma. Naime, za razliku od klasinog shvatanja, po kojem se ostava definie kao realan ugovor, za izneto novije shvatanje je karakteristino da se ugovor o ostavi definie kao konsensualni ugovor, jer je za njegov nastanak dovoljna prosta saglasnost ugovor-nika o bitnim elementima tog ugovora. Pri tome, predaja predmeta ostave nije, kao kod klasinog shvatanja, uslov nastanka ugovora, ve samo prethodna radnja ostavodavca koja je neophodna za izvrenje ostavoprimevih obaveza.
(2) Vreme trajanja ostave. - Ugovor o ostavi je trajan ugovor, to znai da raa jedan vie ili manje trajan odnos, koji se prostire na izvestan vremenski period, tako da nema ugovora o ostavi ako bi se uvanje stvari obavilo u jednom momentu i u jednom aktu. 13 Taj period nije neogranien, jer se ostavoprimac nikad ne obavezuje da vecno uva predmet ostave. Vreme trajanja ostave moe biti odreeno samim ugovorom ili proizilaziti iz prirode i cilja konkretnog ugovora. Ali, ako se
13Slobodan
Perovi, nav. delo, str. 758.
118
2
207
& Slobodan Pcrovi, nav. delo, sir. 727.
119
i tako ne moe odrediti, uzima se daje ugovor zakljuen sa neodreenim vremenom trajanja. (3) Nagrada za uvanje stvari. - To je naknada koju ostavodavac duguje ostavoprimcu kao protivvrednost za njegov uloen trud oko uvanja stvari. Nagrada se javlja kao bitan element samo kod ugovora o ostavi koji je teretan, s tim to se takvim smatra ugovor o ostavi kod kojeg je nagrada za uvanje stvari posebno ugovorena, ugovor o ostavi kod kojeg se osta-voprimac bavi primanjem stvari na uvanje, kao i ugovor o ostavi kod kojeg se nagrada mogla oekivati s obzirom na okolnosti posla (l. 720. ZOO).
Nagrada se najee sastoji u novcu, ali se moe dati i u nekoj drugoj imovinskoj vre-dnosti. Visinu nagrade, nain i vreme njenog plaanja ugovomici najee odreuju sporazumno. Ali, visina, nain i vreme plaanja nagrade mogu biti odreeni i obaveznom tarifom pa i prinudnim propisima.
209 U pogledu mesta i naina uvanja merodavno je ono to je ugovorom odreeno, s tim to ostavoprimac moe promeniti ugovoreno mesto, i nain uvanja samo ako to zahtevaju promenjene okolnosti, inae odgovara i za sluajnu propast ili oteenje stvari. Ostavoprimac je duan da obavetava ostavodavca o svim promena-ma koje bi primetio na stvari i o opasnostima da budu oteene na ma koji nain (l. 714. ZOO).
Iz same prirode ugovora o ostavi proizilazi da ostavoprimac nema pravo da stvar upotrebljava, osim ako je na to ugovorom ovlaen. U sluaju nedozvoljene upotrebe stvari, ostavoprimac ne samo to duguje odgovarajuu naknadu, ve odgovara i za sluajnu propast ili oteenje stvari koji bi se dogodili tom prilikom. Kad je u ostavu data nepotrona stvar koju je ostavoprimac ovlaen da upotrebljava, na odnose ugovaraa primenjuju se pravila ugovora o posluzi, a samo o pitanjima vremena i mesta vraanja stvari sudi se po pravilima ugovora o ostavi (l. 716. ZOO).
3. Dejstvo ugovora o ostavi Ugovor o ostavi raa obaveze samo za ostavoprimca, ako je dobroin i jednostrano obavezan, ali i za ostavodavca, ako je teretan i dvostrano obavezan. Obaveze ostavoprimca. - Osnovne obaveze ostavoprimca iz ugovora o ostavi su: (1) Prijem stvari. - Ugovorom o ostavi, ako se on shvati kao konsen-sualan ugovor, ostavoprimac se obavezuje da primi stvar na uvanje. Obaveza prijema stvari sastoji se u preduzimanju odgovarajuih radnji od strane ostavoprimca, koje se moraju ispuniti u vreme, mesto i nain kako je to ugovorom predvieno ili kako to proizilazi iz prirode i cilja konkretnog ugovornog odnosa. U svakom sluaju, ispunjenje te obaveze ispoljava se u vidu jednog prethodnog akta koji je neophodan ne samo da bi se mogla izvriti predaja stvari od strane ostavodavca ostavoprimcu, ve i da bi se uspostavio faktiki odnos na stvari u smislu njenog uvanja.14 (2) uvanje stvari. - uvanje stvari je osnovna obaveza ostavoprimca bez koje se ne moe ni zamisliti ugovor o ostavi, jer se njenim ispunjenjem ostvaruje glavni i neposredni cilj tog ugovora. Pri tome, ostavoprimac je taj koji je duan da uva stvar koja mu je poverena. Bez pristanka ostavodavca ili bez nude, ostavoprimac ne moe predati stvar na uvanje nekom drugom licu. Ako to uini odgovarae i za sluajnu propast ili oteenje stvari (l. 715. ZOO). Ostavoprimac je duan da uva stvar kao svoju sopstvenu, ako je ostava bez naknade, a ako je ostava sa naknadom, kao dobar privrednik, odnosno dobar domain.
U sluajevima kad je predvieno da odgovara i za sluanu propast ili oteenje stvari, ostavoprimac se moe osloboditi odgovornosti ako dokae da bi stvar propala ili bila oteena i daje postupao u skladu sa ugovorom (l. 717. ZOO). (3) Vraanje stvari. - uvanje stvari uvek je vremenski ogranieno, tako da, po obavljenom uvanju, ostavoprimac ima obavezu da stvar koja mu je poverena na uvanje vrati ostavodavcu, bez obzira na to da li je on vlasnik stvari. Pri tome, ostavoprimac je duan da vrati onu istu stvar koju je primio na uvanje, zajedno sa svim plodovima i koristima od stvari. Stvar se vraa u roku odreenom ugovorom, odnosno u roku koji proizlazi iz prirode posla. Ako rok nije ni odreen, ni odrediv, stvar se ima vratiti kad je ostavodavac zatrai (l. 718. st. 1. ZOO). Ostavodavac moe zahtevati da mu se stvar vrati i pre isteka roka trajanja ostave koji je ugovorom odreen. U tom smislu se i predvia daje ostavoprimac duan da vrati stvar im je ostavodavac zatrai (l. 718. st. 1. ZOO), s tim to je to pravilo rezervisano samo za sluaj kad je rok ugovoren iskljuivo u interesu ostavodavca (l. 718. st. 2. ZOO), kao stoje to sluaj kod ugovora o ostavi bez naknade. Ali, ako rok trajanja ostave nije ugovoren iskljuivo u interesu ostavodavca, kao to je to sluaj kod ugovora o ostavi koji je teretan, ostavodavac bi mogao da zahteva da mu se stvar vrati i pre isteka roka samo uz obavezu snoenja odgovornosti za tetu koja je time prouzrokovana ostavoprimcu.22^
Slobodan Pcrovi, nav. dclo, str. 760.
120

22* Slobodan
209
Pcrovi, nav. dclo, str. 758.
121
I ostavoprimac koji se obavezao da besplatno uva stvar odreeno vreme moe je vratiti ostavodavcu pre isteka ugovorenog roka ako bi samoj stvari pretila opasnost propasti ili oteenja ili ako bi mu njeno dalje uvanje moglo prouzrokovati tetu (l. 721. st. 1. ZOO). Kod ugovora o ostavi sa neodreenim vremenom trajanja svaki od ugovornika je ovlaen da otkae ugovor o ostavi kad hoe, uz obavezu da to ne ini u nevreme. Takvo pravo ostavoprimca, iako se teko moe osporiti, ne potvruje i Zakon o obligacionim odnosima, jer se samo kod besplatne ostave predvia da on moe odustati od ugovora u svako doba, uz obavezu da ostavodavcu odredi primeren rok za preuzimanje stvari (l. 721. st. 2. ZOO). Obaveze ostavodavca. - Ostavodavac ima obavezu samo kod ugovora o ostavi koji je teretan. Meutim, poto u vezi sa izvrenjem ugovora 0 ostavi ostavoprimac moe stei izvesna prava prema ostavodavcu, ta njegova prava istovremeno su i obaveze za ostavodavca. (1) Isplata nagrade. - Ova obaveza postoji samo kod ugovora o ostavi koji je teretan, tj. kod kojeg je navedena obaveza ostavodavca posebno ugovorena, ili se, zbog toga to se ostavoprimac bavi primanjem stvari na uvanje, pretpostavlja, ili se mogla oekivati s obzirom na okolnosti posla (l. 720. ZOO). Nain, vreme i mesto isplate nagrade odreuju se ugovorom. Ako vreme nije odreeno ugovorom, niti se moe odrediti s obzirom na prirodu 1 cilj posla, pravilo je da se nagrada isplauje posle obavljenog uvanja, odnosno po prestanku ugovora, tj. prilikom preuzimanja stvari. Za mesto plaanja vai dispozitivno pravilo po kojem je ostavodavac duan isplatiti nagradu u mestu u kome ostavoprimac ima prebivalite, odnosno u mestu u kome ostavodavac ima svoje prebivalite u vreme nastanka obaveze, ako se ta nagrada ne sastoji u novcu. (2) Naknada trokova i tete u vezi sa uvanjem stvari. - Ostavoprimac ima pravo da zahteva od ostavodavca da mu naknadi trokove opravdano uinjene radi ouvanja stvari, kao i tetu koju je imao zbog ostave (l. 719. ZOO). 4. Posebni sluajevi ostave
Zakonom o obligacionim odnosima predviaju se i pojedini sluajevi ostave koji donekle odstupaju od njenog osnovnog vida.
PiDt'. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
Kod takve ostave se na odnose ugovornika primenjuju pravila ugovora o zajmu, a samo se u pogledu vremena i mesta vraanja primenjuju pravila ugovora o ostavi, ako ugovarai nisu to drugo odredili u tom pogledu.
211
b) Ostava u nudi
Ova ostava nastaje kada je stvar poverena u sluaju kakve nevolje (npr. poara, zemljotresa, poplave), tako da je ostavoprimac duan da uva stvar sa poveanom panjom (cl 723. ZOO).
c) Ugostiteljska ostava
To je poseban ugovor o ostavi kod kojeg se ugostitelj smatra ostavoprimcem u pogledu stvari koje su gosti doneli sobom, odnosno predali ugostitelju na uvanje. 3^ Ugovor o ugostiteljskoj ostavi najee se predvia i regulie kao jedan od posebnih sluajeva ugovora o ostavi, to nije sluaj i sa Zakonom o obligacionim odnosima. U njemu se ugostiteljska ostava ne regulie u okviru posebnih sluajeva ostava, ve kao jedan od dva posebna ugovora o ostavi. Najznaajniju odliku ugostiteljske ostave predstavlja posebna odgovornost ugostitelja, koja je pootrena u odnosu na odgovornost ostavoprimca kod osnovnog pojma ostave. U tom smislu izriito se predvia da se ugostitelj smatra ostavoprimcem u pogledu stvari koje su gosti doneli i odgovara za njihov nestanak ili oteenje najvie do iznosa utvrenog posebnim propisom (l. 724. st. 1. ZOO). Pri tome, smatra se da ova odgovornost ugostitelja postoji i u sluaju kad on nije kriv, tako da moe da se oslobodi ove odgovornosti samo ako su stvari propale ili oteene usled okolnosti koje se nisu mogle izbei ili otkloniti, usled nekog uzroka u samoj stvari, ako su nestale ili su oteene ponaanjem samog gosta, ili ponaanjem Vica koje je on doveo ili koja su mu dola u posetu (l. 724. st. 2. ZOO). Ugostitelj duguje potpunu naknadu ako mu je gost predao stvar na uvanje, kao i ako je teta nastala njegovom krivicom ili krivicom lica za koje on odgovara (l. 724. st. 3. ZOO).
Glava deseta UGOVOR O NALOGU 1. Pojam, razgranienje i karakteristike ugovora o nalogu Pojam. - Ugovor o nalogu je takav ugovor kojim se jedna strana, koja se zove nalogoprimac, obavezuje da, na osnovu ovlaenja koje do-bija od druge strane, koja se zove nalogodavac, i za njen raun, preduzme odreene poslove, uz naknadu ili bez naknade, ako je tako ugovoreno ili to proizlazi iz prirode meusobnih odnosa (l. 749. ZOO). Osnovna odlika ugovora o nalogu ogleda se u tome to se nalogoprimac obavezuje na preduzmanje odreenih poslova za raun nalogodavca. Pri tome, nije bitno da li nalogoprimac pri izvrenju preuzetih poslova istupa u svoje ime ili u ime nalogodavca. Nebitno je, takoe, da li se radi o
'' lan 724. Zakona o obligacionim odnosima.
a) Neprava ostava
Neprava ostava je takva ostava kod koje se u ostavu daju zamenljive stvari s pravom ostavoprimca da ih potroi i obavezom da vrati istu koliinu stvari iste vrste (l. 722. ZOO).
122
pravnim ili faktikim poslovima, jer se nalogoprimac moe obavezati na preduzimanje kako pravnih poslova, tako i poslova i drugih radnji koje su faktike prirode.
Ugovor o nalogu je jedan opti ugovorni oblik pruanja usluga vezanih za obavljanje niza faktikih i pravnih poslova za druga lica. Naime, kod svih ugovora o pruanju usluga prvi i osnovni pravni akt je nalog lica kome je ta usluga potrebna. Na osnovu naloga se uspostavlja odgovarajui ugovorni odnos, tj. ugovor o nalogu, s tim to pravila koja su propisana za taj ugovor imaju opti karakter, jer se primenjuju i na vei broj posebnih ugovora kojima se regulie pruanje pojedinih posebnih usluga (npr. na ugovore o komisionu, trgovinskom zastupanju, posredovanju, otpremanju). S obzirom na to, odnos izmeu ugovora o nalogu i drugih posebnih ugovora o pruanju razliitih usluga je odnos opteg i posebnog,15 to znai da se prvenstveno primenjuju pravila tih posebnih ugovora, a tek ako tih pravila nema, opta pravila ugovora o nalogu. Razgranienje. - Ugovorom o nalogu se, kao i ugovorom o punomostvu, preduzi-maju poslovi za raun drugoga. Meutim, za razliku od ugovora o nalogu koji ima za svoj predmet preduzimanje kako pravnih, tako i faktikih poslova, ugovor o punomostvu ima za svoj predmet preduzimanje samo pravnih poslova. Pored toga, nalogoprimac preduzima poslove za raun nalogodavca, s tim to ih moe preduzeti u ime nalogodavca, ali i u svoje ime, dok punomonik uvek preduzima pravne poslove u ime vlastodavca. Ugovor o nalogu razlikuje se od ugovora o delu po karakteru posla koji treba da se obavi. Ugovor o delu odnosi se na faktike radnje poslenika i na postizanje odreenog rezultata, dok se ugovor o nalogu odnosi na preduzimanje pravnih i faktikih radnji za drugoga.
2. Uslovi za zakljuenje ugovora o nalogu
213
Za zakljuenje ugovora o nalogu moraju biti ispunjeni svi uslovi koji se zahtevaju za zakljuenje ugovora uopte. Ipak, izvesna preciziranja neophodna su u vezi sa poslovnom sposobnou nalogodavca i nalogoprimca, ponudom za zakljuenje ugovora o nalogu, kao i u vezi sa bitnim elementima ugovora o nalogu, koji moraju biti obuhvaeni saglasnou volja ugovornika. a) Poslovna sposobnost nalogodavca i nalogoprimca
Karakteristike. - Ugovor o nalogu je konsensualan ugovor. Uz to, to je i neformalan ugovor, osim u sluaju kad na osnovu ugovora o nalogu treba preduzeti pravni posao za koji se zahteva odreena forma, jer tada nalogoprimac mora imati punomoje koje je izdato u toj istoj formi (l. 90. ZOO). U zavisnosti od toga da li je nalogodavac duan da plati naknadu za obavljeni posao, ugovor o nalogu moe biti teretan ili do-broin. Ukoliko je zakljuen kao teretan, ugovor o nalogu je i pravi (uzajamni) dvostrani ugovor, jer se i nalogoprimac i nalogodavac uzajamno obavezuju, tako da se izmeu njih vri uzajamna razmena inidbi. Ali, ako je ugovor o nalogu zakljuen kao dobroin ugovor, onda je on i jednostrano obavezan, jer se samo nalogoprimac obavezuje da obavi odreen posao. Ugovor o nalogu uvek pretpostavlja jedan odnos poverenja izmeu nalogodavca i nalogoprimca, stoje sasvim razumljivo kada se ima u vidu da nalogoprimac obavlja poslove za raun nalogodavca. Zbog toga se ugovor o nalogu, po pravilu, zakljuuje s obzirom na linost ugovornika (intuitu personae), posebno s obzirom na svojstva i sposobnost nalogoprimca.
Zakljuenje ugovora o nalogu pretpostavlja poslovnu sposobnost nalogodavca i nalogoprimca, to znai da se opta pravila o poslovnoj sposobnosti pravnih subjekata, u principu, primenjuju i na ugovor o nalogu. U svojstvu nalogodavca moe punovano da zakljui ugovor o nalogu samo ono lice koje ima poslovnu sposobnost koja je neophodna za preduzimanje onog posla koji on poverava nalogoprimcu.228 Pravilo je, dakle, da nalogodavac moe preko nalogoprimca da preduzme samo one poslove koje, inae, moe i sam da preduzme, i to pod istim uslovima, odnosno da lice koje samo nije sposobno da preduzme odreeni posao, ne moe taj posao preduzeti ni preko nalogoprimca. Nalogoprimac moe biti samo potpuno poslovno sposobno lice, jer ugovor o nalogu ne spada u ugovore za koje se zakonom predvia da ih mogu samostalno zakljuivati i ogranieno poslovno sposobna lica.
b) Ponuda za zakljuenje ugovora o nalogu Na punudu za zakljuenje ugovora o nalogu primenjuju se, naelno, opta pravila o ponudi za zakljuenje ugovora, uz jedno odstupanje od tih pravila koje se odnosi na sluaj kad se ponuda za zakljuenje tog ugovora upuuje licu koje se bavi vrenjem tuih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vrenje tih poslova. U tom sluaju se, za razliku od optih pravila, propisuje dunost navedenih lica da odgovore na ponudu koja im je upuena. U tom smislu posebno se potencira da su ona duna, ako nee da prihvate ponudu, da o tome bez odlaganja obaveste drugu stranu, s tim to povreda te dunosti povlai njihovu odgovornost za tetu koju bi ova pre-trpela zbog toga (l. 750. ZOO).
15
Bogdan Loza, nav. delo, str. 158.
123

22K
213
Bogdan Loza, nav. delo, str. 162.
124
c) Bitni elementi
Ugovor o nalogu uvek pretpostavlja saglasnost ugovomika o poslu koji se nalogoprimac obavezuje da preduzme za raun nalogodavca, tako da se posao nalogoprimca javlja kao nezaobilazan element ovog ugovora. Pored toga, u sluaju kad nije zakljuen kao dobroin ugovor, kod ugovora o nalogu se uvek javlja i naknada koja se nalogoprimcu isplauje za njegov trud. S obzirom na to, bitni elementi ugovora o nalogu su: posao nalogoprimca i naknada za izvrenje posla.16 Posao nalogoprimca. - Posao koji se nalogoprimac ovlauje i obavezuje da preduzme za raun nalogodavca nije, po svom karakteru, zakonom posebno opredeljen (l. 749. st. 1. ZOO), tako da to moe biti kako pravni, tako i neki faktiki posao. Naelno se svi poslovi mogu preduzeti preko drugog, odnosno mogu biti predmet ugovora o nalogu. Izuzetak predstavljaju samo oni poslovi koji se prema svojoj prirodi ili odredbama zakona ne mogu preduzimati preko drugog lica.
U svakom sluaju, a u skladu sa optim pravilima, posao ije se izvrenje poverava nalogoprimcu mora biti odreen (l. 749. st. I. ZOO), s tim to to moe biti jedan ili vie poslova, iste ili razliite vrste. Uz to, posao mora biti mogu i dozvoljen. U pitanju je objektivna mogunost posla, jer u sluaju kad je preduzimanje posla od poetka objektivno nemogue, ugovor o nalogu ne bi imao nikakav smisao. S druge strane, ukoliko je posao nedozvoljen, tj. protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima, ugovor o nalogu bio bi nitav, tako da nalogoprimac ne bi bio duan da posao obavi.
Prof. dr ordc Nikolie: OBLIGACIONO PRAVO 215 Naknada za obavljanje posla treba daje odreena ili odrediva, objektivno mogua i dozvoljena. Naknada se najee sporazumno odreuje samim ugovorom, s tim to ugovorom predviena naknada moe biti precizno odreena (npr. u jednom unapred odreenom fiksnom iznosu ili u zavisnosti od vrednosti obavljenog posla, odnosno vremena njegovog obavljanje) ili se ugovorom mogu predvideti samo okolnosti na osnovu kojih se naknada moe kasnije odrediti. Pored toga, odreivanje naknade ugovorom moe biti povereno i odreenom treem licu. U pojedinim sluajevima naknada je unapred propisana, tj. odreena prinudnim propisom ili obaveznom tarifom, to se obino ini u onim sluajevima u kojima se u ulozi nalogoprimca pojavljuje lice koje se u vidu zanimanja bavi obavljanjem tuih poslova. Meutim, u sluaju kad naknada nije ni odreena, ni odredljiva, a nije ugovoreno besplatno obavljanje posla, niti besplatno obavljanje posla proizilazi iz prirode meusobnog odnosa ugovornika, uzima se da su ugovornici imali u vidu uobiajenu naknadu, a ako o tome nema obiaja, onda pravinu naknadu (l. 761. ZOO). Naknada se mora sastojati u predaji neega stoje objektivno mogue i doputeno, tako da odredba o naknadi nee proizvoditi pravno dejstvo ako se naknada sastoji u predaji neke stvari iji je promet zabranjen ili je ispunjenje naknade objektivno nemogue. Ni odredba o naknadi kojom se predvia vea naknada od propisane, kao nedozvoljena, nee proizvoditi pravno dejstvo, tako da ni vlastodavac ne bi bio duan da isplati vie od propisane naknade.
Uz navedene opte odlike, naknada za obavljanje posla treba da bude i srazmema u odnosu na uloeni trud nalogoprimca. Ako je ugovorena naknada u oiglednoj nesrazmeri sa uinjenim uslugama, nalogodavcu se priznaje pravo da zahteva njeno smanjenje (l. 762. st. 3. ZOO). 3. Dejstvo ugovora o nalogu Ugovor o nalogu uvek pretpostavlja odreene obaveze na starani nalogoprimca. Ali, s obzirom da se, po pravilu, zakljuuje kao teretan ugovor, koji je istovremeno i dvostrano obavezan, ugovorom o nalogu stvara se i uzajamna obaveza na strani nalogodavca. S obzirom na to, dejstvo ugovora o nalogu ogleda se u obavezama koje iz tog ugovora nastaju kako za nalogoprimca, tako i za nalogodavca. Pored toga, nalogoprimcu se, radi obezbeenja njegovih potraivanja iz ugovora o nalogu, priznaje zakonsko pravo zaloge na stvarima i novcu nalogodavca. Obaveze nalogoprimca. - Osnovna obaveza nalogoprimca je da izvri posao na koji se ugovorom o nalogu obavezao. Pored toga, a kao njene dopune, nalogoprimac ima i obavezu da nalogodavcu poloi raun u vezi sa obavljenim poslom, kao i da mu nadoknadi tetu koju mu je u vezi sa izvrenjem posla prouzrokovao. U sluaju kad je vrenje nekog posla istim nalogom povereno nekolicini nalogoprimaca da ga zajedniki vre, oni odgovaraju solidarno za obaveze iz tog naloga, ako to drugo nije ugovoreno (l. 757. ZOO). Ali,
Naknada za izvrenje posla. - Naknada za izvrenje posla javlja se kao bitan element ugovora o nalogu koji je teretan, s tim to se pretpostavlja, ak i kad naknada nije predviena, 17 da je ugovor o nalogu zakljuen kao teretan ugovor. Takav zakljuak nedvosmisleno proizlazi iz odredbe kojom se propisuje da nalogoprimac ima pravo na naknadu za svoj trud, osim ako je drugaije ugovoreno ili proizilazi iz prirode meusobnog odnosa (l. 749. st. 3. ZOO). Kod teretnog ugovora o nalogu nalogodavac duguje nalogoprimcu isplatu naknade, koja predstavlja protivvrednost za trud koji je nalogoprimac uloio oko preduzimanja posla. Ona se najee sastoji u novcu, ali se moe sastojati i u nekoj drugoj imovinskoj vrednosti (npr. u predaji u svojinu neke stvari ili u prenosu nekog prenosivog prava).
Ljubia Milocvi, nav. dclo, sir. 370; Bogdan Loza, nav. dclo, str. 161; Slavko Cari, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, II, redaktori: Borislav T. Blagojcvi-Vrlcta Krulj, Beograd, 1980, str. 232, kao bitne elemente ugovora o nalogu navodi nalog i ugovorenu naknadu. 2311 Slavko Cari, nav. delo, str. 230.
16
125
ako iiaJogoprimcima nije naloeno da posao vre zajedniki, njihova solidarna odgovornost e postojati samo ako je ugovorena. 18 (1) Obaveza izvrenja posla. - Nalogoprimac je obavezan da izvri posao u skladu sa ugovorom, tj. u svemu onako kako je to ugovorom predvieno. To, pre svega, znai da je nalogoprimac duan da izvri posao u granicama dobijenog ovlaenja, prema primljenim uputstvima i sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina. Pored toga, pri izvrenju posla on u svemu i u svakom sluaju treba da pazi na interese nalogodavca i da se njima stalno rukovodi (l. 751. st. 1. ZOO).
Nalogoprimac je duan da izvri posao prema primljenim uputstvima, s tim to od dobijenog uputstva nalogoprimac moe odstupiti samo uz saglasnost nalogodavca, a kad zbog kratkoe vremena ili iz nekog drugog uzroka nije u mogunosti da trai saglasnost nalogodavca, on moe odstupiti od dobijenog uputstva samo ako je po proceni svih okolnosti, mogao osnovano smatrati da to zahtevaju nalogodavevi interesi (l. 752. st. 1. ZOO). Ukoliko neovlaeno odstupi od dobijenog uputstva, nalogoprimac se nee smatrati za nalogoprimca, ve za poslovou bez naIoga,232 izuzev ako nalogodavac naknadno odobri ono to je madio (l. 752. st. 2. ZOO). Nasuprot tome, u sluaju kad smatra da bi izvrenje posla po dobijenim uputstvima bilo od tete za nalogodavca, nalogoprimac ne bi smeo da postupi po takvom uputstvu, ve je duan da na to skrene panju nalogodavca i da trai njegova nova uputstva (l. 751. st. 2. ZOO).
Pruf. dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
217 U sluaju kad doe do zamene nalogoprimca, tj. kad nalogoprimac izvrenje posla poveri drugome, nezavisno od toga da lije na to bio ili nije bio ovlaen, nalogodavac moe zahtevati neposredno od zamenika izvrenje posla (l. 753. st. 5. ZOO). (2) Obaveza polaganja rauna i podnoenja izvetaja. - Nalogoprimac je uvek duan da o izvrenom poslu poloi raun nalogodavcu, kao i da mu preda sve to je primio u njegovo ime po osnovu obavljenog posla (l. 754. ZOO).
Ako je ugovorom tako predvieno ili priroda posla to zahteva, nalogoprimac je duan da podnosi izvetaje o stanju poslova i da polae raune i u toku izvrenja posla, s tim to ugovorom mogu biti predvieni i vremenski periodi u kojima je nalogoprimac duan da podnosi izvetaje o toku izvrenja posla (tzv. periodino podnoenje izvetaja). U svakom sluaju, nalogodavac uvek ima pravo da zahteva od nalogoprimca da ga obavetava o toku izvrenja posla, to znai da je nalogoprimac duan da na zahtev nalogodavca podnese izvetaj o stanju poslova i da poloi raun i pre odreenog vremena (l. 755. ZOO). Nalogoprimac se u odnosu na stvari koje je u vezi sa obavljanjem posla primio za nalogodavca pojavljuje kao ostavoprimac, tako da nema pravo da se njima koristi. On je duan da te stvari preda vlastodavcu po isteku roka koji je ugovorom predvien, a ako ugovorom za to nije predvien poseban rok, bez odugovlaenja (l. 754. ZOO). U sluaju kad se nalogoprimac za svoje potrebe sluio novcem koji je primio za nalogodavca, on je duan da plati kamatu po najvioj dozvoljenoj ugovornoj stopi, raunajui od dana upotrebe, dok je na ostali dugovani novac koji nije predao na vreme, duan da plati zateznu kamatu, raunajui od dana kada gaje bio duan predati (l. 756. ZOO).
Ako nalogodavac nije dao odreena uputstva o poslu koji treba obaviti, to ne znai da je nalogoprimac potpuno slobodan u obavljanju preuzetog posla, j er je duan da se pri izvrenju posla koj i mu je poveren rukovodi interesima nalogodavca i da postupa sa panjom dobrog privrednika, odnosno dobrog domaina, a ako je nalog bez naknade, kako bi u istim okolnostima postupio u sopstvenoj stvari (l. 751. st. 3. ZOO). Ugovor o nalogu se, po pravilu, zakljuuje s obzirom na linost ugo-voruika {intuitu personae), posebno s obzirom na svojstva i sposobnosti nalogoprimca. Iz toga proizlazi daje nalogoprimac duan da izvri posao lino (l. 753. st. 1. ZOO). Izvrenje posla on moe poveriti drugome (za-meniku, supstitutu) samo ako mu je nalogodavac to dozvolio, kao i ako je na to bio prinuen okolnostima (l. 753. st. 2. ZOO). U tim sluajevima nalogoprimac odgovara samo za izbor zamenika {culpa in eligendo) i za uputstva koja mu je dao {culpa in instruendo). Meutim, ukoliko je izvrenje posla poverio drugome i u sluajevima kad na to nije bio ov-laen, nalogoprimac odgovara za rad zamenika, kao i za sluajnu propast ili oteenje stvari koji bi se dogodili kod zamenika (l. 753. st. 4. ZOO).
18
Bogdan Loza, nav. dclo, str. 164. Slavko Cari, nav. dclo, sir. 234-235, smatra da e nalogoprimac imali ulogu poslovoe bez naloga samo ako se radi o poslovima koji su bili nuni i korisni za nalogodovca. Takve poslove nalogodavac je duan da prihvati i da nalogopiimcu isplati ne samo naknadu trokova, nego i naknadu za uloeni rad. Meutim, ako preduzeli poslovi za nalogodavca nemaju karakter nunih i korisnih poslova, preuzete obaveze i uinjeni trokovi padaju na teret nalogoprimca i on nema pravo da trai naknadu trokova, naknadu tete koju jc pictrpco, kao ni naknadu za uloeni rad.
212
(3) Nalcnada tete nalogodavcu. - Obaveza nalogoprimca da nadoknadi tetu nalogodavcu javlja se kao posledica njegove odgovornosti zbog neispunjenja obaveza koje je preuzeo ugovorom o nalogu. Najee se radi o odgovornosti nalogoprimca za tetu koju nalogodavcu prouzrokuje prekoraenjem dobijenih ovlaenja, nepridravanjem dobijenih uputstava, nepaljivim postupanjem, poveravanjem izvrenja pravnog posla nepodobnom treem licu, kao i obavljanjem pravnih poslova i po prestanku naloga. Obaveze nalogodavca. - Ugovor o nalogu se najee zakljuuje kao teretan ugovor, U tom sluaju on je i pravi (uzajamni) dvostrani ugovor, to znai da raa i obavezu nalogodavca da nalogoprimcu isplati naknadu za trud oko obavljanja posla. Pored toga, nalogodavac snosi i trokove koji se javljaju u vezi sa preduzimanjem pravnog posla, kao i tetu koju pri tome nalogoprimac pretrpi. U sluaju kad vei broj lica na osnovu istog ugovora o nalogu poveri nalogoprimcu izvrenje zajednikog naloga, oni mu odgovaraju solidarno za ispunjenje svojih obaveza iz ugovora o nalogu (l. 764. ZOO).
218
(1) Obaveza nalmade trokova. - S obzirom da se posao zakljuuje za raun nalogodavca, logino je da on snosi trokove koje nalogoprimac ima oko preduzimanja posla koji mu je poveren (l. 759. st. 1. ZOO). Smatra se da se ova obaveza nalogodavca podrazumeva uvele kad se u vezi sa preduzimanjem posla pojave trokovi, nezavisno od toga da li je ugovor o nalogu zakljuen sa naknadom ili bez naknade. Pored toga, nalogodavac je duan da snosi trokove koje je nalogoprimac imao oko preduzimanja posla ak i u sluaju kad delatnost nalogoprimca nije dovela do postizanja rezultata koji se oekivao, pod uslovom da je nalogoprimac u svemu postupao u skladu sa ugovorom. U tom smislu se i izriito propisuje da je nalogodavac duan da nalogoprimcu nadoknadi sve potrebne trokove "ak i ako njegov trud bez njegove krivice nije imao uspeha" (l. 759. st. 1. ZOO).
Naknada trokova odnosi se na sve "potrebne trokove" koje je nalogoprimac uinio u vezi sa preduzimanjem posla (l. 759. st. I. ZOO), s tim to se takvim smatraju svi nuni i korisni trokovi.331 Uz naknadu trokova, nalogodavac duguje nalogoprimcu i kamatu od dana kad su trokovi uinjeni (l. 759. st. 1. ZOO). Nalogodavac moe biti osloboen obaveze snoenja trokova u sluaju kad je tako ugovorom predvieno, kao i u sluaju kad su trokovi oko preduzimanja posla ve uraunati u naknadu koju je nalogodavac obavezan da isplati nalogoprimcu za njegov trud.234 U vezi sa obavezom snoenja trokova je u dunost nalogodavca da nalogoprimcu, kad ovaj to zahteva, da predujam, tj. izvesnu svotu novca za predviene izdatke (l. 758. ZOO). Polazi se od toga da nalogoprimac nije duan da kreditira nalogodavca, tako da do-bijanjem predujma nalogoprimac stie novana sredstva za podmirenje trokova koje e imati oko preduzimanja posla koji mu je poveren. 1 ova obaveza nalogodavca se podrazumeva, tako da nalogoprimac, ukoliko nalogodavac ne ispuni ovu obavezu^ odnosno ukoliko mu ne isplati predujam, moe odustati od ugovora.
126 Naknada se isplauje u vreme koje je ugovorom predvieno. Ukoliko ugovorom nije odreen rok za isplatu naknade, nalogodavac je duan da nalogoprimcu isplati naknadu po obavljenom poslu (l. 762. st. l.ZOO). Nalogodavcu se priznaje pravo da zahteva smanjenje ugovorene naknade, ukoliko je ona u oiglednoj nesrazmeri sa uinjenim uslugama (l. 762. st. 3. ZOO). (3) Obaveza naknade tete. - Nalogodavac je duan da nalogoprimcu nadoknadi tetu koju je ovaj pretrpeo u obavljanju posla, s tim to je ova obaveza nalogodavca ograniena samo na sluaj kad nalogoprimac navedenu tetu pretrpi bez svoje krivice (l. 760. ZOO). Ona se smatra proprat-nom posledicom korisnih efekata delatnosti nalogoprimca na osnovu ugovora o nalogu a za raun nalogodavca.235 inae, ova obaveza nalogodavca postoji nezavisno od toga da li je ugovor o nalogu zakljuen kao teretan ili kao dobroin ugovor
Zakonsko pravo zaloge. - U vezi sa nalogodavevim obavezama, a radi obez-beenja isplate naknade i trokova, nalogoprimcu se zakonom priznaje pravo zaloge na pokretnim stvarima nalogodavca koje je dobio po osnovu ugovora o nalogu, kao i na novanim iznosima koje je naplatio za raun nalogodavca (l. 763. ZOO). Ovo pravo postoji samo onda kada nalogoprimac ima dravinu ili kada moe da raspolae sa nalogodavevim pokretnim stvarima ili svotom novca. Pored toga, neophodan je i koneksitet," 6 tj. da potraivanja nalogoprimca potiu iz istog ugovora o nalogu na osnovu kojeg je on doao do dravinc nalogodavevih pokretnih stvari ili do odreene svote novca koju je naplatio za raun nalogodavca.
4. Prestanak ugovora o nalogu U skladu sa optim pravilima, i ugovor o nalogu prestaje protekom vremena koje je ugovorom odreeno kao vreme njegovog trajanja, kao i preduzimanjem odnosno izvrenjem posla od strane nalogoprimca. Meutim, s obzirom da se ugovor o nalogu najee zakljuuje s obzirom na linost ugovomika, odnosno njihovo uzajamno poverenje, priznaje se i nalogodavcu i nalogoprimcu pravo da jednostrano raskinu ugovor o nalogu odustankom od ugovora ili otkazom naloga. Iz istog razloga i smrt ugo-vornika, odnosno prestanak pravnog lica dovodi do prestanka naloga. Pored toga, ugovor o nalogu prestaje i u sluaju lienja poslovne sposobnosti, odnosno steaja nalogodavca ili nalogoprimca.
(2) Obaveza isplate naknade. - Obaveza nalogodavca da nalogoprimcu isplati naknadu za njegov trud oko obavljanja posla postoji uvek kad nije drugaije ugovoreno ili drugaije ne proizlazi iz prirode meusobnog odnosa (l. 749. st. 3. ZOO). U vezi sa oblikom i visinom naknade, merodavno je ono to je ugovoreno. Ako ugovorom to pitanje nije regulisano, nalogodavac duguje naknadu u uobiajenoj visini, a ako o tome nema obiaja, onda pravinu naknadu (l. 761. ZOO). Nalogodavac je duan da nalogoprimcu isplati naknadu kad ovaj pre-duzme posao koji mu je poveren, bez obzira na to da li je preduzetim poslom ostvaren i cilj radi kojeg se on preduzima. Ako je nalogoprimac bez svoje krivice samo delimino obavio posao, on ima pravo samo na sraz-merui deo naknade (l. 762. st. 2. ZOO).
Slavko Cari, nav. delo, sir. 241; Bogdan Loza, nav. delo, sir. 166-167. 2 " Slavko Cari, nav. delo, str. 240, smatra da su reijski trokovi koje je nalogoprimac imao n svom redovnom poslovanju uraunali u naknadu za obavljanje posla, lako da naknadu lakvili trokova nalogoprimac nema pravo da zahteva od nalogodavca.
233
Slavko Cari, nav. delo, str. 242. -3<', Slavko Cari, nav. delo, str. 245; Bogdan Loza, nav. delo, sir. 168.
23S
127
Pruf. dr Dordc Nikoli: OBL1GAC10NO PRAVO

23K
a) Odusianak od ugovora Pravilo je da nalogodavac moe po svojoj volji, tj. uvek i bez obzira na razloge,237 odustati od ugovora (l. 765. st. 1. ZOO). Pravo na odusta-nak od ugovora ostvaruje se jednostranom izjavom volje nalogodavca, koja mora biti saoptena nalogoprimcu na siguran nain. Odustanak se moe ostvariti ne samo izriitom izjavom, ve i konkludentnom radnjom (npr. izvrenjem posla od strane samog nalogodavca). Pravo nalogodavca da odustane od ugovora ne ostvaruje se iskljuivo na teret nalogoprimca, ve se, ako se radi o ugovoru u kome nalogoprimcu pripada naknada za njegov trud, vodi rauna o tome da li su za odustanak od ugovora postojali osnovani razlozi. U sluaju kad za odustanak od ugovora nije bilo osnovanih razloga, nalogodavac je duan da isplati nalogoprimcu odgovarajui deo naknade, kao i da mu nadoknadi tetu koju je pretrpeo odustankom od ugovora (l. 765. st. 2. ZOO). Ali, ako su za odustanak od ugovora postojali osnovani razlozi, posebno ako je odustanak od ugovora nalogoprimac prouzrokovao svojim postupcima, onda on snosi sve tetne posledice odustanka od ugovora.238 b) Otkaz naloga Pravilo je da i nalogoprimac moe da, po svojoj volji, tj. bez obzira na razloge, otkae nalog. Pravo otkazivanja je jednostrana izjava volje nalogoprimca, koja mora biti saoptena nalogodavcu, s tim to se moe dati na bilo koji nain, tj. bez posebne forme. Otkazivanje naloga moe se izvriti u svako vreme, samo ne u nevre-me (l. 766. st. 1. ZOO), tj. u uslovima kad je oigledno da bi time nalogodavcu bila prouzrokovana teta (npr. u vreme kad nalogodavac nije u mogunosti da sam nastavi posao koji je nalogoprimac zapoeo, niti da nae drugo lice koje bi moglo da preuzme nastavljanje posla). S obzirom na to, otkaz naloga u nevreme dovodi do odgovornosti nalogoprimca za svu tetu koju zbog otkaza naloga pretrpi nalogodavac, s tim to se nalogoprimac moe osloboditi ove odgovornosti ako dokae da su za otkaz naloga u nevreme postojali osnovani razlozi (l. l. 766. st. 2. ZOO). Nalogoprimac je duan da i posle otkaza produi poslove koji ne trpe odlaganje, dok nalogodavac ne bude u mogunosti da preuzme brigu o njima (l. 766. st. 3. ZOO).
-r' Ljubia Miloevi, nav. dclo, sli. 372; Slavko Cari, nav. dclo, str. 247; Bogdan Loza, nav. dclo, str. In9.
Slavko Cari, nav. dclo, sir. 247, smatra da pravinost u lakvim .siluacijama zahtcva da nalogoprimac ima pravo na naknadu potrebnih, nunih i korisnih trokova od nalogodavca.
221
Prestanak ugovora u sluaju otkazivanja naloga nastupa u trenutku kad je nalogodavcu otkaz saopten. c) Smrt fizikog, odnosno prestanak pravnog lica Ugovor o nalogu se zakljuuje s obzirom na linost i sposobnost nalogoprimca, tako da prestaje njegovom smru (l. 767. st. 1. ZOO). Nalogo-primevi naslednici su duni da o njegovoj smrti to pre obaveste nalogodavca i da preduzmu ta je potrebno za zatitu njegovih interesa, dok ne bude u stanju da sam preuzme brigu o njima (l. 767. st. 2. ZOO). Smru nalogodavca ugovor o nalogu, po pravilu, ne prestaje. Meutim, i zbog smrti nalogodavca ugovor o nalogu moe prestati ako je tako ugovoreno ili ako se nalogoprimac primio naloga s obzirom na svoje line odnose sa nalogodavcem (l. 767. st. 3. ZOO). U sluaju kad ugovor o nalogu prestaje smru nalogodavca, nalogoprimac je duan da produi poverene poslove, ako bi inae nastupila teta za naslednike, dok ovi ne budu u mogunosti da sami preuzmu brigu o njima (l. 767. st. 4. ZOO). Ako je nalogodavac ili nalogoprimac neko pravno lice, ugovor o nalogu prestaje kad to lice prestane da postoji (l. 767. st. 5. ZOO). U sluaju kad nalogodavac umre ili prestane da postoji, ugovor o nalogu prestaje u asu kad nalogoprimac sazna za dogaaj zbog koga prestaje ugovor o nalogu (l. 769. st. 1. ZOO). d) Lien je poslovne sposobnosti, odnosno steaj Ugovor o nalogu prestaje kad nalogodavac ili nalogoprimac bude potpuno ili delimino lien poslovne sposobosti, odnosno kad nalogodavac ili nalogoprimac padne pod steaj (l. 768. ZOO). U sluaju kad je nalogodavac lien poslovne sposobnosti ili je pao pod steaj, ugovor o nalogu prestaje u asu kad je nalogoprimac saznao za dogaaj zbog koga prestaje ugovor o nalogu (l. 769. st. 1. ZOO). Glava jedanaesta UGOVOR O PUNOMOSTVU 1. Pojam, razgranienje i pravne osobine ugovora o punomostvu Pojam. Ugovor o punomostvu je takav ugovor kojim se jedna strana, koja se zove
128
Pruf. dr Dordc Nikoli: OBL1GAC10NO PRAVO
punomonik, obavezuje da, na osnovu ovlaenja koje dobija od druge strane, koja se zove viastodavac, i u njeno ime (i za njen raun), preduzme odreene pravne poslove, uz naknadu ili bez naknade.
221
222
Pruf. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
223
Ugovor o punomostvu karakterie, pre svega, to to posao koji se punomonik obavezuje da preduzme, po svojoj prirodi, nije faktiki (materijalni), ve pravni posao (npr. zakljuenje nekog ugovora, zastupanje pred sudom). Uz to, punomonik se obavezuje da pravni posao preduzme u ime vlastodavca, to znai da se pravna dejstva preduzetog pravnog posla ostvaruju neposredno i samo za vlastodavca, tj. da se svi imovinski efekti tog posla ostvaruju u vlastodavevoj imovini.
Iz tako odreenog pojma ugovora o punomostvu proizlazi da je on samo jedan od moguih oblika zastupanja.23'-19 Naime, pored zakona, opteg akta pravnog lica i akta nadlenog organa, ugovor o punomostvu je osnov nastanka ovlaenja za zastupanje u odreenim pravnim poslovima. 24" Ovlaenje za zastupanje koje vlastodavac daje ugovorom punomoniku naziva se punomoje, s tim to se izriito propisuje da su postojanje i obim punomoja nezavisni od pravnog odnosa na ijoj je podlozi punomoje dato (l. 89. St. 2. ZOO).
odnosno jednostrano obavezan, ako je dobroin, i ugovor koji se zakljuuje s obzirom na linost ugovomika (in-tuitu personae), posebno s obzirom na svojstva i sposobnost punomonika.
Meutim, iako je, po pravilu, neformalan, u pojedinim sluajevima ugovor o punomostvu poprima formalan karakter. To je sluaj sa ugovorom o trgovinskom zastupanju,21 za ije zakljuenje se zakonom zahteva pismena forma. S druge strane, u pojedinim sluajevima je posebna forma propisana za punomoje, kao to je to sluaj sa puno-mojem za zakljuenje braka,22 kao i parninim punomojem, 23 ali se na osnovu forme koja je propisana za punomoje zakljuuje da i ugovor o punomostvu na ijoj je podlozi punomoje dato dobija formalan karakter.241 u sluaju kad punomonik u ime vlastodavca zakljuuje neki formalan ugovor, ugovor o punomostvu dobija formalan karakter, jer se propisuje da forma koja je zakonom propisana za neki ugovor ili koji drugi pravni posao vai i za punomoje za zakljuenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posta (l. 90. ZOO). S obzirom na to, iako je, naelno, neformalan, ugovor o punomostvu je, ipak, u praktinom ivotu najee formalan ugovor,2425 s tim to to moe biti ili forma koja je propisana zakonom, ili forma koja je ugovorena, ili forma kao prost dokaz injenice o zakljuenom ugovoru o punomostvu. U svakom sluaju, forma ugovora o punomostvu se propisuje, ugovara ili joj se pribegava zbog obavetenja treih lica i sigurnosti pravnog prometa.
Zakon o obligacionim odnosima regulie ugovor o punomostvu deli-mino opstim odredbama o zastupanju,241 a delimino odredbama ugovora o nalogu,242 koji je osnovni ugovor i za neke druge ugovore koji su se iz njega razvili. I ugovor o punomostvu je posebna vrsta ugovora o nalogu, s tim to je to jedan vid neposrednog zastupnitva, kod koga se pravni poslovi preduzimaju u ime (i za raun) vlastodavca, tako da deluju neposredno prema njemu. On se i shvata kao ugovor koji je izveden, odnosno obuhvaen ugovorom o nalogu. 20
Ugovor o punomostvu moe imati razliitu sadrinu i moe se odnositi na bilo koja lica. Zbog toga postoji potreba da se u pojedinim sluajevima ovaj ugovor i posebno regulie, tako da, pored optih normi koje sadri Zakon o obligacionim odnosima, postoje i posebne norme koje se odnose samo na pojedine vrste ugovora o punomostvu. Tako je odredbama Zakona o parninom postupku regulisano zastupanje pred sudovima (tzv. parnino punomoje), odredbama Zakona o advokaturi regulisano je zastupanje od strane advokata kao punomonika, dok je odredbama Zakona o drutvima regulisan poseban oblik trgovinskog zastupnitva prokura. Razgranienje. - Ugovorom o punomostvu se, kao i ugovorom o nalogu, preduzimaju poslovi za raun drugoga. Meutim, za razliku od ugovora o nalogu koji ima za svoj predmet kako preduzimanje pravnih, tako i preduzimanje faktikih poslova, ugovor o punomostvu ima za predmet preduzimanje pravnih poslova. Pored toga, punomonik predu-zima pravne poslove u ime vlastodavca, dok nalogoprimac preduzima poslove za raun nalogodavca, s tim to ih moe preduzeti u ime nalogodavca, ali i u svoje ime. Ugovor o punomostvu razlikuje se i od ugovora o delu, pre svega, po tome to ima za predmet obavljanje odreenih pravnih poslova, a ugovor o delu obavljanje faktikih poslova. Pored toga, ugovor o punomostvu moe biti dobroin ili teretan, dok je ugovor o delu uvek teretan.
2. Uslovi za zakljuenje ugovora o punomostvu Za zakljuenje ugovora o punomostvu moraju biti ispunjeni svi uslovi koji se zahtevaju za zakljuenje ugovora uopte. Ipak, izvesna precizi-ranja neophodna su u vezi sa poslovnom sposobnou punomonika i vlastodavca, ponudom za zakljuenje ugovora o punomostvu, kao i u vezi sa bitnim elementima ugovora o punomostvu. a) Poslovna sposobnost vlastodavca i punomonika Zakljuenje ugovora o punomostvu pretpostavlja poslovnu sposobnost vlastodavca i punomonika, to znai da se opta pravila o poslovnoj
2A>i
Slobodan Pcrovi, nav. delo, sir. 734.
Pravne osobine. - Pravne osobine ugovora o punomostvu identine su sa pravnim osobinama ugovora o nalogu, tako da i za ugovor o punomostvu vai skoro sve to vai i za ugovor o nalogu. S obzirom na to, ugovor o punomostvu je konsensualan, neformalan, teretan ili dobroin, dvostrano obavezan, ako je teretan,
2W Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 729. l. l. si. 2. ZOO propisuje da se ovlaenje za zastupanje zasniva na "zakonu, oplcm 19 ~ V. 84. 749-770, Zakona o obligacionim odnosima. 1 A 1 Bogdan Loza. nav. delo, sir. 15fc. aktu pravnog lica, aktu nadlenog organa ili izjavi volje zastupanog (punomoje)". 24} V. mora biti Zakona o u pisme i* 4 l. 791. ZOO propisuje da "ugovor o trgovinskom zastupanju l. 84-9H. zakljuen obligacionim odnosima.
2A<) 4
noj rormi". 22 l. 301. si. 2. Porodinog zakona propisuje da "punomoje za sklapanje braka mora biti overeno i izdalo samo radi sklapanja braka". 24h l. 91. si. 1. Zakona o parninom postupku. -'7 Slobodan Pcrovi, nav. delo, sir. 733; 4 25 ~ V. l. 749-770, Zakona o obligacionim odnosima. 1 A 1 Bogdan Loza. nav. delo, sir. 15fc.
224
sposobnosti pravnih subjekata, u principu, primenjuju i na ugovor o puno-mostvu. Poslovna sposobnost vlastodavca. - U svojstvu vlastodavca moe punovano da zakljui ugovor o punomostvu samo ono fiziko lice koje ima poslovnu sposobnost koja je neophodna za preduzimanje onog pravnog posla koji on poverava punomoniku. Pravilo je, dakle, da preko punomonika vlastodavac moe da preduzme samo one pravne poslove koje, moe i sam da preduzme, i to pod istim uslovima, odnosno da lice koje samo nije sposobno da preduzme odreeni pravi posao, ne moe taj posao preduzeti ni preko punomonika. U svojstvu vlastodavca moe i pravno lice da zakljui ugovor o punomostvu, odnosno da preko punomonika zakljuuje ugovore i obavlja ostale poslove koji su uobiajeni u vrenju njegove poslovne delatnosti (l. 95. st. l.ZOO). Poslovna sposobnost punomonika. - O poslovnoj sposobnosti punomonika su u zakonodavstvu i pravnoj teoriji zastupljena dva razliita stanovita. Prema jednom, punomonik moe biti samo potpuno poslovno sposobno lice, tj. samo lice koje ima sposobnost koja je neophodna za samostalno preduzimanje pravnog posla koji je predmet ugovora o punomostvu. U prilog tom stanovitu navodi se daje "nelogino da za drugoga moe vriti pravni posao onaj koji za sebe to ne moe". 2'19 Prema drugom stanovitu, punomonik moe biti i lice koje nije potpuno poslovno sposobno za preduzimanje odreenog pravnog posla, s tim to se nema u vidu lice koje je potpuno poslovno nesposobno,26 ve samo lice koje je ogranieno poslovno sposobno. S tim u vezi, navodi se da nije nelogino to Lo i lice koje je ogranieno poslovno sposobno moe da istupa kao punomonik, jer su, kad ono istupa u tue ime, u pitanju interesi vlastodavca, a ne interesi samog punomonika, radi ije zatite se, inae, ograniava njegova poslovna sposobnost. 27 Ovo drugo stanovite, koje je, inae, vladajue, bilo je predloeno i u Skici za zakonik o obligacijama i ugovorima, 28 ali nije usvojeno i u Zakonu o obligacionim odnosima, tako da se, na osnovu njegove opte odredbe kojom se predvia da "ogranieno poslovno sposobno lice moe bez odobrenja svog zakonskog zastupnika zakljuivati samo one ugovore ije mu je zakljuivanje zakonom dozvoljeno" (l. 56. st. 2. ZOO), zakljuuje da u naem pravu punomonik mora imati punu poslovnu
130 sposobnost, odnosno da se lice koje je ogranieno poslovno sposobno moe pojaviti u ulozi punomonika samo uz saglasnost svog zakonskog zastupnika.29"
U naoj pravnoj teoriji preovlauje stav da i ogranieno poslovno sposobno lice moe imati ulogu punomonika, jer se smatra da i interesi vlastodavca zahtevaju da ugovor zakljuen od strane punomonika proizvodi pravno dejstvo. 30 U prilog takvom stavu navodi se daje poslovna sposobnost uslov za valjanost ugovora u odnosu na ugovaraa, to znai da ona treba da postoji kod vlastodavca. Ona nije uslov za zakljuenje ugovora preko punomonika, tako da i poslovno nepotpuno ili ogranieno sposobno lice moe zakljuiti valjani ugovor kao punomonik poslovno sposobnog vlastodavca.31 U tom smislu je i skoro opte prihvaeno stanovite da, u sluaju kad je ugovor o punomostvu zakljuen sa poslovno nesposobnim punomonikom koji je sposoban za rasuivanje, pravni posao koji on preduzme sa treim licem proizvodi pravno dejstvo neposredno prema vlastodavcu, isto kao da gaje preduzeo i poslovno sposobni punomonik, 32' to znai da vlastodavac ne bi mogao da napada preduzeti pravni posao iz razloga to gaje preduzelo poslovno nesposobno lice. 33 Ovakvo opredeljenje inspirisano je zahtevom za to veim potovanjem principa sigurnosti pravnog prometa, kao i potrebom zatite treih savesnih lica. Meutim, za razliku od odnosa prema treem licu, za koji je poslovna nesposobnost punomonika irelevantna, u odnosu izmeu poslovno nesposobnog punomonika i vlastodavca poslovna nesposobnost punomonika je relevantna, tako da izmeu njih vae pravila o pravnim poslovima poslovno nesposobnih lica.
U pojedinim sluajevima se izriito propisuje da punomonik moe biti samo lice koje je potpuno poslovno sposobno, osim lica koje se bavi nadripisarstvom, 34 odnosno da stranku mora zastupati advokat. 35 Zakon o obligacionim odnosima predvia da punomonik moe biti i pravno lice (l. 89. st. 3). Meutim, da bi pravno lice moglo biti punomonik, neophodno je da predmet njegove delatnosti predstavlja zastupanje drugih lica u preduzimanju pravnih poslova. b) Ponuda za zakljuenje ugovora o punomostvu Na punudu za zakljuenje ugovora o punomostvu primenjuju se, naelno, opta pravila o ponudi za zakljuenje ugovora, s tim to se, kao i
ivojin Pcri, nav. delo, sir. 73, podvlai da punomonik nc bi moglo bili duevno obolelo lice, kao ni maloletnik ispod sedam godina, jer takvo lice uoplc ne moe da zakljuuje ugovore. 27 Obren Stankovi-Vladimir V. Vodincli, nav. delo, sir. 202. 28 U Skici profesora Mihajlu Konstanl'movia zahteva se samo sposobnost za rasuivanje.
26
"Za punovanost ugovora i drugih pravnih poslova preduzelih od zaslupnika poslovno sposobnog lica nije nuno da zastupnik bude poslovno sposoban, ali je nuno da bude sposoban za rasuivanje" (l. 53). 31 Vladimir Jovanovi, nav. delo, sir. 151 -252. 32 Obren Stankovi-Vladimir V. Vodincli, nav. delo, sir. 202. 33 Ljubia Milocvi, nav. delo, sir. 374; Bogdan Loza, nav. delo, sir. 174. 2 5K l. 85. si. 1. Zakona o parninom postupku. 2 ^y l. 84. si. 2. Zakona o parninom postupku.
224
249
Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO Obrcn Stankovi-Vladimir V. Vodincli, nav. delo, str. 202-203. Jovanovi, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, I, redaktori: Borislav T. Blagojevj-Vrlcla Krulj, Beograd, 1980, sir. 251.
2
131
Andrija Gams-Ljiljana urovi, Uvod n graansko pravo, Beograd, 1994, sir. 158.
"4 Vladimir
25(1 Borislav T. Blagojcvi, nav. delo, str. 168; Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 736; Ljubia Milocvi, nav. delo, sir. 374; Bogdan Loza, nav. delo, sir. 174; Mirsa Mijai, nav. delo, sir. 146.
226
132 prenosivog prava).
kod punude naloga, i kod ponude za zakljuenje ugovora o punomostvu uzima da je lice koje se bavi vrenjem tuih pravnih poslova kao zanimanjem ili se javno nudi za vrenje tih poslova duno, ako nee da prihvati ponudu, da o tome bez odlaganja obaveste drugu stranu, inae odgovara za tetu koju bi ova pretrpela zbog toga (l. 750. ZOO). c) Bitni elementi Ugovor o punomostvu uvek pretpostavlja saglasnost ugovomika o pravnom poslu koji se punomonik obavezuje da preduzme u ime i za raun vlastodavca, tako da se posao punomonika javlja kao nezaobilazan element ovog ugovora. Pored toga, s obzirom da se obino zakljuuje kao teretan ugovor, bitan element ugovora o punomostvu je i naknada koja se punomoniku isplauje za njegov trud. Uz navedene elemente, a zbog toga to izvrenje ugovora o punomostvu obino pretpostavlja i izvesno vremensko trajanje, znaajno je za ugovor o punomostvu i vreme njegovog trajanja. S obzirom na to, bitni elementi ugovora o punomostvu su: posao punomonika, naknada za zastupanje i vreme trajanja. Posao punomonika. - Posao koji se punomonik ovlauje i obavezuje da preduzme u ime i za raun vlastodavca je, po svom karakteru, uvek neki pravni posao. To moe biti jedan ili vie pravnih poslova, iste ili razliite vrste (npr. punomonik moe biti ovlaen da proda kuu, da izda stan u zakup, da sklopi poravnanje, da vodi parnicu).
Pravni posao ije se pred uzi ma nje poverava punomoniku treba da je takav da se moe preduzeti preko punomonika. Takvim se smatraju najrazliitije vrste pravnih poslova, jer je u savrcmenom pravu usvojen princip da se svi pravni poslovi mogu preduzeti preko punomonika, izuzev onih koji su posebno izuzeti od te mogunosti.26(1 Takav je sluaj sa onim pravnim poslovima koji su isto line prirode. Oni se uvek moraju preduzeti lino, jer je iskljuena mogunost njihovog preduzimanja preko punomonika. Kao primcr se moe navesti zavetanje, za koje se ve u samom njegovom zakonskom pojmu navodi daje to "lina" izjava volje, 261 to nedvosmisleno upuuje na zakljuak da lice koje eli da saini zavetanje ne moe volju koja je za to neophodna da izjavi preko punomonika. U svakom sluaju, a u skladu sa optim pravilima, pravni posao koji se poverava punomoniku treba da bude mogu, doputen i odreen ili odredljiv.
Naknada za zastupanje treba daje odreena ili odredljiva. U sluaju kad naknada nije ni odreena, ni odredljiva, a nije ugovoreno besplatno zastupanje, niti takvo zastupanje proizlazi iz prirode meusobnog odnosa ugovomika, uzima se da su ugovornici imali u vidu uobiajenu naknadu, a ako o tome nema obiaja, onda pravinu naknadu (l. 761. ZOO).
Ona se najee sporazumno odreuje samim ugovorom, s tim to ugovorom predviena naknada moe biti precizno odreena (npr. u jednom unapred odreenom fiksnom iznosu ili u zavisnosti od vrednosti obavljenog posla, odnosno vremena njegovog obavljanje) ili se ugovorom mogu predvien" samo okolnosti na osnovu kojih se naknada moe kasnije odrediti. Pored toga, odreivanje naknade ugovorom moe biti povereno i odreenom treem licu. U pojedinim sluajevima naknada je unapred propisana, tj. odreena prinudnim propisom ili obaveznom tarifom, to se obino ini u onim sluajevima u kojima se u ulozi punomonika pojavljuje lice koje se u vidu zanimanja bavi obavljanjem tuih pravnih poslova, kao to je to sluaj sa naknadom, odnosno tarifom koja je propisana za rad advokata. Naknada se mora sastojati u predaji neega stoje objektivno mogue i doputeno, tako da odredba o naknadi nee proizvoditi pravno dejstvo ako se naknada sastoji u predaji neke stvari iji je promet zabranjen ili je ispunjenje naknade objektivno nemogue. Ni odredba o-naknadi kojom se predvia vea naknada od propisane, kao nedozvoljena, nee proizvoditi pravno dejstvo, tako da ni vlastodavac ne bi bio duan da isplati vie od propisane naknade.
Naknada za zastupanje. - Naknada za zastupanje javlja se kao bitan element ugovora o punomostvu koji je teretan. Kod takvog ugovora o punomostvu vlastodavac duguje punomoniku naknadu za zastupanje, koja predstavlja protivvrednost za trud koji je punomonik morao uloiti oko preduzimanja pravnog posla. Ona se najee sastoji u novcu, ali se moe sastojati i u nekoj drugoj imovinskoj vrednosti (npr. u predaji u svojinu neke stvari ili u prenosu nekog
Borislav Blagojevi, nav. dclo, str. 169; Slobodan Pcrovi, nav. dclo, str. 737. Zakona o naslcivanju.
1,1 11
V. l. 78.
Uz navedene odlike, naknada za zastupanje treba da bude i srazmerna u odnosu na uloeni trud punomonika. Ako je ugovorena naknada u oiglednoj nesrazmeri sa uinjenim uslugama, vlastodavcu se priznaje pravo da zahteva njeno smanjenje (l. 762. st. 3. ZOO). Vreme trajanja. - Vreme trajanja nije bitan element ugovora o punomostvu, ali je ono, ipak, znaajno zbog toga to se ugovor o punomostvu esto zakljuuje kao ugovor sa trajnim ispunjenjem obaveza. Kod tako zakljuenog ugovora o punomostvu ugovorne strane mogu sporazumno odrediti vreme njegovog trajanja. One to mogu uiniti kalendarski, tj. odreivanjem odreenog perioda vremena (npr. punomostvo na godinu dana) ili nastupanjem odreene okolnosti (npr. do zavretka etve, do povratka vlastodavca iz inostranstva). Ovakvo odreivanje vremena trajanja ugovora o punomostvu karakteristino je za tzv. opte punomostvo. U sluaju kad ugovorom o punomostvu nije odreeno vreme njegovog trajanja, niti se ono moe odrediti prema okolnostima konkretnog sluaja, trajanje ugovora o punomostvu zavisie od njegove vrste. Za ugovor o optem punomostvu smatrae se da je zakljuen sa neodreenim vremenom trajanja, dok e se za ugovor o posebnom punomostvu smatrati da traje do izvrenja pravnog posla koji je punomonik bio duan da preduzme. Za razliku od drugih ugovora, za ugovor o punomostvu je karakteristino da njegovo trajanje zavisi o jednostrane volje svakog ugovornika. Naime, bez obzira na to da li je ugovor o punomostvu zakljuen sa odreenim ili neodreenim vremenom
226
trajanja i bez obzira na vrstu puno-mostva, vlastodavac moe da opozove, a punomonik da otkae puno-moje, to dovodi do prestanka ugovora o punomostvu. Pored toga, na trajanje ugovora o punomostvu utie i smrt vlastodavca ili.punomonika, kao i gubitak njihove poslovne sposobnosti, odnosno steaj vlastodavca ili punomonika, jer i u tim sluajevima ugovor o punomostvu prestaje. 3. Neposredno dejstvo ugovora o punomostvu Neposredno dejstvo, odnosno dejstvo zakljuenja ugovora o punomostvu ogleda se u zasnivanju obligacionog odnosa izmeu vlastodavca i punomonika. Iz tog odnosa proizlaze, pre svega, odreene obaveze za punomonika. Ali, ako je zakljuen kao ugovor sa naknadom, ugovor o punomostvu je i dvostrano obavezan ugovor, tako da stvara uzajamnu obavezu i na strani vlastodavca. S obzirom na to, neposredno dejstvo ugovora o punomostvu ogleda se u obavezama koje iz tog ugovora nastaju kako za punomonika, tako i za vlastodavca. Sve obaveze punomonika i vlastodavca podudarne su sa odgovarajuim obavezama nalogoprimca i nalogodavca, tako da se, u nedostatku posebnog pravnog regulisanja neposrednog dejstva ugovora o punomostvu, i na obaveze punomonika i vlastodavca primenjuju odredbe ugovora o nalogu koje se odnose na odgovarajue obaveze nalogoprimca i nalogodavca. U tom smislu se i u korist punomonika primenjuje odredba o pravu zaloge koje se predvia u korist nalogoprimca 4. Posredno dejstvo ugovora o punomostvu Posredno dejstvo, odnosno dejstvo izvrenja ugovora o punomostvu ogleda se u dejstvu pravnog posla koji je punomonik zakljuio u ime vlastodavca. To dejstvo tie se, pored ugovaraa (vlastodavca i punomonika), i treih lica koja uestvuju u zasnivanju pravnog posla koji zakljuuje punomonik. Pri tome, razlikuje se nekoliko situacija u kojima se posredno dejstvo ugovora o punomostvu razliito ispoljava. Punomonik je delao u ime vlastodavca i u granicama puno-moja. - U sluaju kad punomonik, u granicama punomoja, preduzme sa treim licem pravni posao u ime vlastodavca, preduzeti pravni posao obavezuje neposredno vlastodavca i drugu stranu (l. 85. st. 1. ZOO), to znai da proizvodi pravno dejstvo samo izmeu njega i druge strane. Vlastodavac se smatra stranom u pravnom poslu koji je u njegovo ime predu-zeo punomonik, odnosno imaocem svih prava i obaveze iz tog pravnog posla, tako da snosi i svaki dalji rizik koji bi bio vezan sa njegovim postojanje (Qui mandat opse fecisse videtur). Punomonik je u tom sluaju samo alter ego vlastodavca.
* Za punomonika je zakljueni pravni posao rex inter alios acta, lako da prema njemu taj posao ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Punomonik ne stie iz njega nikakva prava, niti preuzima ikakve obaveze. On ne
garamuje ni vlastodavcu da e mu druga strana, ni drugoj strani da e joj vlastodavac ispuniti obavezu iz pravnog posla koji je punomonik zakljuio u ime vlastodavca.-62
133
Punomonik je delao u granicama punomoja, ali suprotno do-bijenim uputstvima. Za razliku od odnosa izmeu vlastodavca i punomonika, u kojem vlastodaveva uputstva proizvode pravno dejstvo, jer obavezuju punomonika, prema treem licu ne proizvode pravno dejstvo vlastodaveva uputstva koja mu nisu bila poznata.263 S obzirom na to, pravni posao koji punomonik zakljui sa treim licem koje je "u dobroj veri" obavezuje u potpunosti vlastodavca i kad nije u saglasnosti sa uputstvima koja je on dao punomoniku. U tom sluaju vlastodavcu ostaje samo pravo da od punomonika, koji se nije pridravao dobijenih uputstava, zahteva naknadu tete koju je zbog toga pretrpeo. Punomonik je zakljuio pravni posao u ime vlastodavca posle prestanka punomoja, a pre nego to je tree lice saznalo za taj prestanak. - Za pravni posao koji punomonik zakljui u ime vlastodavca posle prestanka punomoja, a pre nego to tree lice sazna za taj prestanak, smatra se da obavezuje vlastodavca,264 jer je pravilo da prestanak punomoja proizvodi dejstvo prema treem licu tek kad ono sazna, odnosno kad bude obaveteno o prestanku punomoja. Saglasno tom pravilu, ako je tree lice savesno, tj. ako nije znalo niti je moralo znati za prestanak punomoja, prestanak punomoja nema dejstva prema takvom licu, tako da pravni posao koji tree lice zakljui sa punomonikom obavezuje neposredno vlastodavca (l. 93. st. 1. i 3. ZOO). Ovakvo reenje inspirisano je zahtevom da se, u interesu sigurnosti pravnog prometa, zatite trea savesna lica. I u ovom sluaju vlastodavcu ostaje samo pravo da od punomonika koji je posle prestanka punomoja
^ Borislav Blagojcvi, nav. dclo, str. 1X0; Bogdan Loza, nav. delo, sir. 1X8. W Borislav Blagojcvi, nav. delo, sir. 167. i 180; Slobodan Pcrovi, nav. dclo, str. 732; Ljubi.a Milosevic, nav. dclo, sir. 376. Borislav Blagojcvi, nav. delo, sir. 180; Slobodan Pcrovi, nav. dclo, sir. 73v.
zakljuio pravni posao u ime vlastodavca, zahteva naknadu tete koju je zbog toga pretrpeo, izuzev kad punomonik nije znao ni morao znati za prestanak punomoja (l, 93. st. 2. ZOO). Punomonik je prekoraio granicu punomoja. - Pravilo je da vlastodavca neposredno obavezuju samo oni pravni poslovi koje punomonik preduzme u ime vlastodavca i u granicama punomoja. Iz ovog pravila nedvosmisleno proizlazi da vlastodavca ne obavezuju oni pravni poslovi koji, iako su od strane punomonika preduzeti u ime vlastodavca, prelaze granice punomoja. Prema tome, u sluaju prekoraenja granica punomoja, punomonik nije alter ego vlastodavca, tako daje i preduzeti pravni posao za vlastodavca res inier alios acta.
Pravni posao koji je punomonik preduzeo uz prekoraenje punomoja moe, ipak, neposredno obavezivati vlastodavca, ukoliko ga ovaj naknadno odobri ili ratifikuje {Ra-tihabitio mandata aeauiparatur). U
2M ' Izuzetak jc predvien u odnosu na opozivanje parninog punomoja, jer se njegov opoziv mora saoptiti sudu pred kojim se vodi postupak, "pismeno ili usmeno na zapisnik" (l. 93. st. 2. Zakonao parninom postupku).
PRIRUNIK. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA tom smislu se i predvia daje, kad punomonik prekorai granice punomoja, vlastodavac u obavezi samo ukoliko odobri prekoraenje (l. 87. st. I. ZOO). Ratifikacija se uvek sastoji u jednostranoj izjavi volje, koja moe biti izriita ili preutna. Ako ugovorne strane ne odrede drukije, ratifikacija ima povratno (retroaktivno) dejstvo (l. 87. st. 3. ZOO), tako da pravni posao proizvodi svoje dejstvo prema vlasto-davcu ve od momenta njegovog zakljuenja. Odobrenje prekoraenja treba da bude izvreno u jednom razumnom roku, jer e se smatrati da je odobrenje odbijeno, ako vlastodavac to ne uini u roku koji je redovno potreban da se pravni posao takve vrste razmotri i oceni (l. 87. st. 2. ZOO).
226
134 propisana posebna forma moe opozvati neformalnom izjavom.2fifi Opozivanje se moe izvriti ne samo izriitom izjavom, ve i konkludentnom radnjom (npr. izvrenjem pravnog posla od strane samog vlastodavca).
Ako je usled opozivanja punomoja povreen ugovor o nalogu, ili ugovor o delu, ili neki drugi ugovor, punomonik ima pravo na naknadu time prouzrokovane tete (l. 92. st. 3. ZOO). 37 Pored toga, u sluaju opozivanja punomoja koje je dato na osnovu teretnog ugovora o punomostvu, vlastodavac je duan da punomoniku isplati odgovarajui deo naknade (l. 765. st. 2. ZOO), kao i da mu nadoknadi tetu koju je pretrpeo zbog opoziva punomoja, ako za opoziv punomoja nije bilo osnovanih razloga (l. 765. st. 2. ZOO). Opozivanje punomoja deluje izmeu vlastodavca i punomonika u momentu kad punomonik sazna za opozivanje (l. 769. st. 1. ZOO), tako da u tom momentu prestaje i ugovor o punomostvu. S druge strane, opozivanje punomoja nema dejstva prema treem licu koje je zakljuilo ugovor sa punomonikom, ili obavilo drugi pravni posao, a nije znalo niti je moralo znati daje punomoje opozvano (l. 93. st. 1. ZOO), tako da u tom sluaju ugovor o punomostvu ne prestaje. Vlastodavac bi imao pravo da zahteva od punomonika naknadu tete koju je zbog toga pretrpeo, izuzev kad punomonik nije znao ni morao znati za opozivanje punomoja (l. 93. st. 2. ZOO). Prema tome, opozivanje punomoja proizvodi dejstvo i prema treem licu tek u trenutku kad ono o opozivanju bude obavete-no, odnosno kad za opozivanje sazna.268
U sluaju prekoraenja punomoja, obezbeduje se i posebna zatita treeg savesnog lica koje se javlja kao druga strana u pravnom poslu. Naime, ako druga strana nije znala niti morala znati za prekoraenje punomoja, ona moe odmah po saznanju za prekoraenje, ne ekajui da se vlastodavac o pravnom poslu izjasni, da izjavi da se ne smatra ugovorom vezana (l. 87. st. 4. ZOO). Pored toga, ako vlastodavac odbije odobrenje, pravni posao prema njemu ostaje bez dejstva, ali se zato propisuje da su punomonik i vlastodavac solidarno odgovorni za tetu koju pretrpi druga strana, pod uslovom da ona nije znala niti je morala znati za prekoraenje ovlaenja (l. 87. st. 5. ZOO). 5. Prestanak ugovora o punomostvu U skladu sa optim pravilima, i ugovor o punomostvu prestaje pro-tekom vremena koje je ugovorom odreeno kao vreme njegovog trajanja, kao i preduzimanjem pravnog posla od strane punomonika. Meutim, s obzirom da se ugovor o punomostvu najee zakljuuje s obzirom na linost ugovomika, priznaje se i vlastodavcu i punomoniku pravo da jednostrano raskinu taj ugovor opozivom ili otkazom punomoja. Iz istog razloga i smrt, odnosno prestanak punomonika i vlastodavca dovodi do prestanka punomostva. Ugovor o punomostvu prestaje i u sluaju lienja poslovne sposobnosti, odnosno steaja vlastodavca ili punomonika. Opozivanje punomoja. - Prestanak ugovora o punomostvu opozivom punomoja regulisan je odredbama koje se odnose na zastupnitvo uopte. U skladu sa tim odredbama, vlastodavac moe po svojoj volji, tj. uvek i bez obzira na razloge, da opozove punomoje (l. 92. st. 1. ZOO). Pravo opozivanja punomoja proistie iz principa slobode linosti i sastavni je deo javnog poretka,36 tako da ga se vlastodavac ne moe nikada potpuno odrei. On ga moe vriti ak i u sluaju kad se ugovorom odrekao tog prava (l. 92. st. 1. ZOO). Osim toga, vlastodavac moe vriti pravo opozivanja bez obzira na vrstu punomostva i nezavisno od toga da li je ugovor zakljuen na odreeno ili neodreeno vreme, da li je teretan ili dobroin. Pravo opozivanja je jednostrana izjava volje vlastodavca, koja mora biti saoptena punomoniku na siguran nain. Izjava se moe dati na bilo koji nain, tj. bez posebne forme (l. 92. st. 2. ZOO), to znai da se i pu-nomostvo za koje je
: 5
Ostali nalini prestanka punomoja. - Na ostale naine prestanka punomoja (otkaz, smrt odnosno prestanak vlastodavca ili punomonika, kao i lienje poslovne sposobnosti odnosno steaj vlastodavca ili punomonika) primenjuju se odgovarajue odredbe o prestanku ugovora o nalogu, tako da su potpuno podudarni sa odgovarajuim nainima prestanka ugovora o nalogu. Glava dvanaesta UGOVOR O ORGANIZOVANJU PUTOVANJA 1. Pojam i karakteristike ugovora o organizovanju putovanja Pojam. - Ugovor o organizovanju putovanja je takav ugovor kojim se jedna ugovorna strana, koja se zove organizator putovanja, obavezuje prema drugoj strani, koja se zove putnik, da mu pribavi skup usluga koje se sastoje od prevoza, boravka i drugih usluga koje su sa njim vezane, a putnik se obavezuje da organizatoru plati jednu ukupnu (paualnu) cenu (l. 859. ZOO). Ovaj ugovor spada u grupu ugovora o pruanju turistikih usluga, s tim to ga karakterie to to se organizator putovanja, bez obzira na to da li sam izvrava pojedine usluge ili njihovo ispunjenje poverava treim licima, obavezuje da u svoje ime pribavi putniku skup usluga - turistiko putovanje.
-M Kod ugovora o nalogu se predvia da nalogopriinac ima pravo na naknadu tete koju je pretrpeo zbog oduslanka nalogodavca od ugovora samo ako za oduslanak od ugovora nije bilo osnovanih razloga (l. 765. st. 2. ZOO).
'' Borislav Blagojcvi, nav. delo, str. 171; Slobodan Pcrovi, nav. delo, str. 739.
226
Karakteristike. - Po svojim bitnim osobinama ugovor o organizovanju putovanja je, pre svega konsensualan i neformalan ugovor, s tim to izdavanje potvrde o putovanju ne ini ovaj ugovor formalnim. To je uvek pravi dvostrano obavezan ugovor, koji stvara uzajamne obaveze za oba ugovornika, teretan ugovor, kod kojeg putnik plaa naknadu za uslugu or-ganizovanja putovanja, kao i ugovor sa trajnim injenjem, jer pruanje turistike usluge traje jedno krae ili due vreme. Uz to, ugovor o organizovanju putovanja najee se zakljuuje kao ugovor po pristupu, tj. na osnovu optih uslova koje priprema i odreuje organizator putovanja, i kao sloen (meovit) ugovor, koji sadri elemente koji su svojstveni za razliite vrste ugovora. 2. Uslovi za zakljuenje ugovora o organizovanju putovanja Ugovor o organizovanju putovanja pretpostavlja sve uslove koji se zahtevaju za zakljuenje ugovora uopte, s tim to saglasnou volja moraju biti obuhvaene turistike usluge koje organizator putovanja treba da pribavi putniku, kao i ukupna cena tih usluga koju putnik treba da isplati organizatoru putovanja. Pored toga, karakteristino je da prilikom zakljuenja ugovora organizator putovanja izdaje putniku potvrdu o putovanju. a) Bitni elementi Bitni elementi ugovora o organizovanju putovanja su: skup turistikih usluga i ukupna cena tih usluga. Skup turistikih usluga. - Ugovorom o organizovanju putovanja moraju biti odreene turistike usluge koje organizator putovanja treba da pribavi putniku. To je uvek jedan "skup usluga koje se sastoje od prevoza, boravka i drugih usluga koje su sa njima vezane" (l. 859. ZOO), to upuuje na zakljuak daje uvek nuno postojanje i kombinacija najmanje dve usluge: prevoza i smetaja, ali i "neizbeno" komplementarnih usluga kao to su usluge ishrane, zabave, izleta, poseta muzeja i druge koje su s njima povezane.269 Ukupna cena usluga. - Ugovorom mora biti odreena i jedna ukupna cena za skup usluga koje organizator putovanja pribavlja putniku. Cena se odreuje za sve usluge koje su obuhvaene ugovorom a prema odreenim odnosno uobiajenim uslovima ugovora. b) Potvrda putovanja Prilikom "zakljuenja ugovora organizator putovanja izdaje putniku potvrdu putovanja koja sadri: mesto i datim izdavanja; oznaku i adresu organizatora putovanja; ime putnika, mesto i datum poetka i svretka putovanja, datume boravka,
135 nune podatke o prevozu, boravku kao i drugim uslugama koje su obuhvaene ukupnom cenom; najmanji broj potrebnih putnika; ukupnu cenu za skup usluga predvienih ugovorom; uslove pod kojima putnik moe traiti raskid ugovora, kao i druge podatke za koje se smatra da je korisno da budu sadrani u potvrdi. Ova potvrda ne mora da sadri sve navedene podatke ako je pre njenog izdavanja putniku uruen
136
Prof. dr Durite Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
233
2f K
' Borislav Blagojcvi, nav. delo, sir. 172.
2W * Momir Dragacvi, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, II knjiga, glavni redaktor: prof. dr Slobodan Pcrovi, Beograd, 1995, sir. 1415.
137
program putovanja u kome se nalaze podaci koje treba da sadri potvrda o putovanju. U tom sluaju potvrda o putovanju moe da sadri samo uput na taj program (l. 860. ZOO). Izdavanje potvrde o putovanju ima za svrhu da osigura dokaz o postojanju i sadrini ugovora,270 ali i da informie putnika. Potvrda ne utie na postojanje i punovanost ugovora, jer se propisuje da su postojanje i punovanost ugovora o organizovanju putovanja potpuno nezavisni od postojanja potvrde o putovanju i njene sadrine (l. 861. st. 1. ZOO). 3. Dejstvo ugovora o organizovanju putovanja Ugovor o organizovanju putovanja je dvostrano obavezan ugovor, tako da stvara uzajamne obaveze i za organizatora putovanja i za putnika. Obaveze organizatora putovanja. - Osnovna obaveza organizatora putovanja je da prui putniku usluge koje su predviene ugovorom i da se stara o pravima i interesima putnika. Uz to, on je obavezan da putniku prua potrebna obavetenja, da uva obavetenja koja je dobio od putnika, kao i da putniku nadoknadi tetu koja mu prouzrokuje povredom svojih obaveza. (1) Pruanje usluga koje su predviene ugovorom i staranje o pravima i interesima putnika. - Organizator putovanja je obavezan da putniku prui usluge koje imaju sadraj i svojstva predviena ugovorom, potvrdom, odnosno programom putovanja i da se stara o pravima i interesima putnika, sa-glasno dobrim poslovnim obiajima u ovoj oblasti (l. 863. ZOO). (2) Pruanje potrebnih obavetenja. - Organizator putovanja duan je da putniku prui potrebna obavetenja o cenama i uslovima prevoza, boravka i posebnih usluga, kao i obavetenja koja se odnose na kvalitet pre-voznih stredstava i smetaja, na red vonje, veze, graniene i carinske formalnosti, na sanitarne, monetarne i druge administrativne propise (l. 864. ZOO). Radi se o podacima koji su putniku neophodni, tako da on razumno oekuje od organizatora putovanja da mu ih prua pre poetka i u toku putovanja i boravka. (3) uvanje obavetenja dobijenih od putnika. - Organizator putovanja je, kao poslovnu tajnu, duan da uva sve ono to je saznao o putniku, njegovom prtljagu i njegovim kretanjima, s tim to obavetenja o putniku, njegovom prtljagu i njegovim kretanjima organizator moe sa-optavati treim licima samo sa odobrenjem putnika ili na zahtev nadlenog organa (l. 865. ZOO).
2711
Pnif. dr orc Nikuli: OBLIGACIONO PRAVO
l. 862. ZOO propisuje da se smatra da je lano ono to sloji u potvrdi sve dok se ne dokae suprotno.
235 (4) Naknada tete. Organizator je, pre svega, odgovoran za tetu koju prouzrokuje putniku zbog potpunog ili deliminog neizvrenja njegovih obaveza koje se, u vezi sa organizovanjem putovanja, predviaju ugovorom ili zakonom (l. 866. ZOO). To je opte prihvaena odgovornost za propuste u organizaciji putovanja (npr. smetaj je rezervisan, ali nije sinhronizovan sa prevozom). Ako sam prua usluge prevoza, smetaja ili druge usluge vezane za izvrenje organizovanog putovanja, organizator odgovara za tetu priinjenu putniku prema propisima koji se odnose na te usluge, to znai da tada organizator odgovara kao i svaki drugi prevozi-lac, ugostitelj ili hotelijer. Odgovornost organizatora putovanja dolazi do izraaja i u sluaju kad se vrenje usluga poveri treim licima. U tom sluaju on je, pre svega, odgovaran putniku za tetu koja je nastala zbog potpunog ili deliminog neizvrenja ovih usluga, saglasno propisima koji se na njih odnose (l. 868. st. 1. ZOO), kao da ih je on sam izvrio. Pored toga, i kada su usluge izvrene saglasno ugovoru i propisima koji se na njih odnose, organizator odgovara za tetu koju putnik pretrpi povodom njihovog izvrenja (npr. teta zbog telesne povrede u toku prevoza), osim ako dokae da se ponaao kao paljiv organizator putovanja pri izboru lica koja su ih izvrila (l. 868. st. 2. ZOO). U ovom drugom sluaju, organizator odgovara samo za culpa in eligendo, tj. samo za nepanju pri izboru lica kome je poverio izvrenje usluge (npr. poverio je prevoz nesolidnom prevoziocu). Inae, izriito se propisuje da putnik ima pravo da i neposredno od tog treeg lica koje je odgovorno za tetu zahteva potpunu ili dopunsku naknadu pretrpljene tete (l. 868. st. 3. ZOO), kao to i organizator putovanja, u meri u kojoj je naknadio tetu putniku, stie sva prava koja bi putnik imao prema treem licu odgovornom za tetu (pravo regresa) (l. 868. st. 4. ZOO). U sluaju kad su usluge iz ugovora o organizovanju putovanja nepotpuno ili nekvalitetno izvrene, putnik moe zahtevati srazmerno snienje cene, pod uslovom daje stavio prigovor organizatoru putovanja u roku od osam dana od dana zavretka putovanja, s tim to zahtev za snienje cene ne utie na pravo putnika da zahteva naknadu tete (l. 869. ZOO). Odredbe kojima se regulie odgovornost organizatora putovanja uglavnom su imperativnog karaktera, jer se propisuje da su nitave ugovorne odredbe kojima se iskljuuje ili smanjuje odgovornost organizatora putovanja. Izuzetak se predvia samo u odnosu na pismenu odredbu ugovora kojom se unapred odreuje najvii iznos naknade, pod uslovom da tako odreeni iznos nije u oiglednoj nesrazmeri sa tetom. Ali, ni takva odredba nee biti punovana ako je organizator tetu prouzrokovao namerno ili krajnjom nepanjom (l. 870. ZOO).
138
Obaveze putnika. Osnovna je obaveza putnika da plati jednu ukupnu (paualnu) cenu putovanja. Pored toga, putnik je obavezan i da se pridrava uslova za uredno odvijanje putovanja, kao i da organizatoru naknadi priinjenu tetu. (!) Isplata jedne ukupne cene. Putnik je duan da organizatoru putovanja plati ugovorenu cenu za putovanje i to u vreme kako je ugovoreno, odnosno uobiajeno (l. 871. ZOO). Organizator putovanja ve u trenutku zakljuenja ugovora najee zahteva plaanje akontacije, iji se iznos odreuje u odreenom procentu od ukupne cene, s tim to se konana isplata cene vri u ugovorenom roku, a ako rok za isplatu cene ugovorom nije odreen, najkasnije na dan uruenja putnih dokumenata. (2) Pridravanje uslova za uredno odvijanje putovanja. - Putnik je duan da se pridrava uslova za uredno odvijanje putovanja. On je, na traenje organizatora, duan da blagovremeno dostavi sve podatke potrebne za organizovanje putovanja, a posebno za pribavljanje prevoznih karata, rezervaciju smetaja, kao i isprave potrebne za prelazak preko granice (l. 872. ZOO). Uz to, putnik je duan da se stara da on lino, njegove line isprave i njegov prtljag ispunjavaju uslove predviene graninim, carinskim, monetarnim i drugim administrativnim propisima (l. 873. ZOO). (3) Nalaiada tete. - Putnik je odgovoran za tetu koju priini organizatoru putovanja neizvravanjem obaveza koje za njega proizilaze iz ugovora i zakona (l. 874. ZOO). 4. Posebna prava i obaveze ugovornih strana
Zakonom o obligacionim odnosima predviaju se i posebna prava ugovornih strana koja se odnose na zamenu putnika drugim licem, poveanje ugovorene cene, pravo putnika i organizatora putovanja da odustanu od ugovora, kao i na izmenu programa putovanja. Zamcna putnika drugim licem. - Putnik ima pravo, ukoliko ugovorom nije drukije predvieno, da odredi drugo lice da umesto njega koristi ugovorene usluge. Zame-na putnika drugim licem mogua je do poetka putovanja, pod uslovom da to drugo lice ispunjava posebne zahteve predviene za odreeno putovanje i da putnik naknadi organizatoru putovanja trokove prouzrokovane zamenom (l. 875. ZOO). S druge strane, organizator ne moe odbiti da da pristanak na ovu zamenu, osim ako drugo lice ne zadovoljava posebne zahteve putovanja.-38 Poveanje ugovorene cene. - Ugovorena ukupna cena usluga nije nepromenljiva, ve se skoro uvek predvia mogunost njene revizije, to se objanjava injenicom da se cene u katalozima utvruju mnogo pre zakljuenja ugovora. Mogunost revizije, odnosno pravo organizatora putovanja da zahteva poveanje ugovorene cene priznaje se samo ako su ispunjena dva uslova: (1) da je posle zakljuenja ugovora dolo do promne u kursu razmene valute ili do promen tarifa prevoznika i (2) ako je mogunost poveanja predviena u potvrdi o putovanju (l. 876. st. 1. i 2. ZOO). S druge strane, ako poveanje cene pree deset odsto, putnik ima pravo da raskine ugovoT, kao i da zahteva vraanje onoga to je platio organizatoru putovanja (l. 876. st. 3. i 4. ZOO). Pravo putnika da odustane od ugovora. Putnik moe u svakom trenutku i bez ikakvog obrazloenja, u potpunosti ili delimino, da odustane od ugovora (l. S77. st. 1. ZOO), s tim to su posledice tog odustanka razliite. Ako putnik pre poetka putovanja odustane od ugovora u jednom razumnom roku (blagovremeni odustanak),
2/1
organizator putovanja ima pravo samo na naknadu administrativnih trokova, dok u sluaju neblagovremenog odustanka od ugovora, organizator putovanja moe od putnika zahtevati naknadu u odreenom procentu ugovorene cene koji se utvruje srazmerno vremenu preostalom do poetka putovanja i koji moTa biti ekonomski opravdan (l. 877. st. 2. i 3. ZOO). S druge strane, u sluaju odustanka putnika od ugovora iz opravdanih razloga, tj. zbog okolnosti koje nije mogao izbei ili otkloniti, kao i u sluaju ako je putnik obezbedio odgovarajuu zamenu ili je zamenu naao sam organizator, organizator putovanja ima pravo samo na naknadu uinjenih trokova (l. 877. st. 4. ZOO). Ako putnik iz neopravdanih razloga odustane od ugovora nakon poetka putovanja, organizator ima pravo na puni iznos ugovorene cene putovanja (l. 877. st. 5. ZOO). Pravo organizatora putovanja da odustane od ugovora. - Organizator putovanja moe odustati od ugovora, potpuno ili delimino, bez obaveze da putniku naknadi tetu, u dva zakonom predviena sluaja, i to: ( 1 ) ako pre ili za vreme izvrenja ugovora nastupe izvanredne okolnosti, koje se nisu mogle predvideti, ni izbei ili otkloniti, kao i (2) kad se minimalan broj putnika, predvien u potvrdi o putovanju, nije sakupio, pod uslovom da o toj okolnosti putnik bude obavesten u primerenom roku koji ne moe biti krai od pet dana pre dana kad je putovanje trebalo da otpone (l. 878. st. 1 . i 2. ZOO). Ukoliko odustane od ugovora pre njegovog izvrenja, organizator mora u celini da vrati ono stoje primio od putnika, a ako odustane od ugovora za vreme njegovog izvrenja, organizator ima pravo na pravinu naknadu za ostvarene usluge (l. 878. st. 3. i 4. ZOO). Izmena programa. - Mogunost izmene programa putovanja doputa se samo izuzetno, kad za to postoje opravdani razlozi. U tom smislu se propisuje da se izmene u programu putovanja mogu vriti samo ako su prouzrokovane vanrednim okolnostima koje organizator putovanja nije mogao predvideti, izbei ili otklonili. Trokove koji nastaju usled izmene programa snosi organizator putovanja, a smanjenje trokova ide u korist putnika. Pri tome, zamena ugovorenog smetaja moe se vriti samo upotrebom objekta iste kategorije, ili na teret organizatora, upotrebom objekta vie kategorije i u ugovorenom mestu smetaja (l. 879. st. 1, 2. i 3. ZOO). U sluaju kad su, bez opravdanog razloga, u programu putovanja izvrene bitne izmene, putnik zbog tih izmena moe da odustane od ugovora. Ako je odustanak usledio pre poetka putovanja, organizator mora da vrati putniku sve stoje od njega primio, a ako je odustanak usledio za vreme izvrenja ugovora, putnik snosi samo stvarne trokove ostvarenih usluga (l. 879. si. 4. i 5. ZOO).
235
Glava trinaesta POSREDNIKI UGOVOR O PUTOVANJU 1. Pojam i karakteristike posrednikog ugovora o putovanju Pojam. - Posredniki ugovor o putovanju je ugovor kojim se jedna ugovorna strana, koja se zove posrednik putovanja, obavezuje prema drugoj ugovornoj strani, koja se zove putnik, da u njeno ime i za njen raun zakljui bilo ugovor o organizovanju putovanja, bilo ugovor o izvrenju jedne ili vie posebnih usluga koje omoguuju da se ostvari neko putovanje ili boravak, a putnik se obavezuje da za to plati naknadu (l. 880. ZOO). Ovaj ugovor spada u grupu ugovora o pruanju turistikih usluga, s tim to ga karakterie to to posrednik putovanja istupa kao nalogoprimac putnika, jer po njegovom nalogu stupa u poslovne odnose sa turistikom ponudom i u ime putnika i za njegov raun zakljuuje bilo ugovor o organizovanju putovanja, bilo ugovor o
Momir Dragacvi, nav. delo, str. 143 I.
139
izvrenju jedne ili vie posebnih usluga, koje omoguuju da se ostvari neko putovanje ili boravak. Posredniki ugovor o putovanju nije detaljnije regulisan, tako da se propisuje da se odredbe koje se odnose na ugovor o organizaciji putovanja, shodno primenjuju i na posredniki ugovor o putovanju, ako odredbama koje se odnose na taj ugovor nije drugaije odreeno (l. 884. ZOO). Karakteristike. - Po svojim bitnim osobinama posredniki ugovor o putovanju je, pre svega, konsensualan i neformalan, s tim to izdavanje potvrde o putovanju, odnosno potvrde o ugovorenoj usluzi ne ini ovaj ugovor formalnim. To je uvek dvostrano obavezan i teretan ugovor. Uz to, to je i trenutan ugovor, jer se izvrenje obaveza ugovornika iz ovog ugovora sastoji iz jednog akta injenja, koji se ostvaruje trenutno ili u relativno kratkom vremenskom periodu. 2. Uslovi za zakljuenje posrednikog ugovora o putovanju Posredniki ugovor o putovanju pretpostavlja sve uslove koji se zahtevaju za zakljuenje ugovora uopte, s tim to saglasnou volja moraju biti obuhvaeni ugovor koji posrednik putovanja treba za zakljui, kao i naknada za uslugu posredovanja. Pored toga, prilikom zakljuenja ugovora posrednik putovanja izdaje putniku potvrdu o putovanju, odnosno potvrdu o ugovorenoj usluzi. a) Bitni elementi Bitni elementi posrednikog ugovora o putovanju su posredovanje u zakljuenju ugovora i naknada za to posredovanje. Posredovanje u zakljuenju ugovora. Posredovanje u zakljuenju ugovora odnosi se na zakljuenje u ime putnika i za njegov raun ugovora koji putnik zahteva. To moe biti ili ugovor o organizovanju putovanja ili ugovor o izvrenju jedne ili vie posebnih usluga koje se odnose na putovanje ili boravak putnika (npr. obezbeenje prevoza, rezervacija smetaja u odreenom hotelu). S obzirom da se zahtevani ugovor zakljuuje u ime putnika i za njegov raun, posrednik kod posrednikog ugovora o puto-vanjau ima poloaj nalogoprimca. Naknada za posredovanje. - Posredniki ugovor o putovanju, kao teretan ugovor, mora da sadri naknadu za posredovanje. Ona se plaa prema uslovima ugovora ili prema uobiajenim uslovima i mora biti posebno iskazana u potvrdi o putovanju, odnosno u potvrdi o ugovorenoj usluzi. b) Potvrda o putovanju i potvrda o ugovorenoj usluzi
235 U sluaju kad u ime putnika zakljui ugovor o organizovanju putovanja, posrednik je duan da izda potvrdu o putovanju koja, pored podataka koji se odnose na samo putovanje i oznake i adrese organizatora putovanja, mora da sadri oznaku i adresu posrednika, kao i podatak da on istupa u tom svojstvu. Ako u potvrdi o putovanju ne naznai svojstvo posrednika, posrednik u organizovanju putovanja smatra se kao organizator putovanja (l. 881. st. 1. i 2. ZOO). U sluaju kad se posredniki ugovor o putovanju odnosi na zakljuenje ugovora o nekoj posebnoj usluzi, posrednik je duan da izda potvrdu koja se odnosi na tu uslugu sa naznakom iznosa koji je plaen za uslugu (l. 881. st. 3. ZOO). 3. Dejstvo posrednikog ugovora o putovanju Posredniki ugovor o putovanju je dvostrano obavezan ugovor, tako da stvara uzajamne obaveze i za posrednika putovanja i za putnika. Obaveze posrednika putovanja. - Posrednik putovanja je obavezan da postupa po uputstvima dobijem od strane putnika, kao i da savesno izvri izbor treih lica. ( I ) Postupanje po uputstvima putnika. - Posrednik je duan da postupa po uputstvima koje mu je putnik blagovremeno dao, pod uslovom da su ona u skladu sa ugovorom, uobiajenim poslovanjem posrednika i intere sima drugih putnika. U sluaju kad putnik nije dao potrebna uputstva, posrednik je duan da radi na nain koji je u datim prilikama najpogodniji za putnika (cl. 882. ZOO). (2) Savestan izbor treih lica. Posrednik je duan da savesno izvri izbor treih lica, koja treba da obave usluge predviene ugovorom. Za razliku od organizatora putovanja, koji odgovara i za rad treih lica, posrednih putovanja odgovara putniku samo za njihov izbor (l. 883. ZOO), tj. samo za nepanju i izboru treeg lica (culpa in eligendo), jer paljivi posrednik putovanja, kao profesionalac u svom poslu, mora dobro poznavati strune, poslovne, finansijske i moralne vrednosti lica sa kojima zakljuuje ugovore u ime i za raun putnika. Obaveze putnika. Obaveze putnika kod posrednikog ugovora o putovanju iste su kao i kod obaveza putnika kod ugovora o organizovanju putovanja. Glava etrnaesta JEMSTVO 1. Pojam, nastanak i karakter jemstva
273 Iz akcesorne prirode jcnislva proistiu sledee posledice: moe se jemiti satno za punovanu obavezu dunika, da bi i jcmslvo bilo punovano; sa prestankom obaveze glavnog dunika iz bilo kojih razloga, prestaje i jcmslvo; jemeva obaveza ne moe biti vea od obaveze glavnog dunika, ak i kad je ugovoreno da bude vea; potraivanje od jemca ne moe bili predmet samostalnog ustupanja drugome, nego samo zajedno sa potraraivanjem od glavnog dunika.
140
Pojam. - Jemstvo je ugovor kojim se jedno lice obavezuje prema po-veriocu odreenog dunika da e mu ispuniti punovanu i dospelu obavezu dunika, ako ovaj to ne uini.39 Lice koje preuzima jemstvo naziva se jemac, a lice za iji se dug jemi naziva se glavni dunik. Nastanak. - Za ugovor o jemstvu karakteristino je da obavezuje jemca samo ako je izjavu o jemenju uinio pismeno (l. 998. ZOO). Inae, jemstvo se moe dati za svaku punovanu obavezu, bez obzira na njenu sadrinu, za uslovnu obavezu, kao i za odreenu buduu obavezu. Karakter. - Jemac ne preuzima dug glavnog dunika, ve se obavezuje da plati tui dug. Njegova obaveza pretpostavlja, dakle, dug nekog treeg, tj. glavni dug, to znai da predstavlja sporednu (akcesor-nu) obavezu koja deli pravnu sudbinu obaveze glavnog dunika (akce-somost jemstva).2 7 3 2. Dejstvo jemstva Ugovorom o jemstvu nastaje samo pravni odnos izmeu jemca i po-verioca, a tek kad jemac plati dug, nastaje i pravni odnos imeu jemca i glavnog dunika. Odnos izmeu jemca i poverioca. - U odnosu izmeu jemca i pove-rioca karakteristino je, pre svega, to to jemac odgovara poveriocu onako kako mu odgovara glavni dunik, s tim to jemeva obaveza prema poveriocu nije primarna, ve sekundama ili supsidijama (supsidijarnost jemstva). Supsidijarnost jemeve obaveze ogleda se u tome to on nije obavezan da isplati poverioca pre nego to je ovaj pokuao da se naplati od glavnog dunika. Od jemca se, prema naem pravu, moe zahtevati ispunjenje samo pod uslovom da to nije uinio glavni dunik u roku koji mu je u pismenom pozivu odredio poverilac (l. 1004. st. 1. ZOO). Ako bi poverilac pre toga zatraio isplatu od jemca, ovaj ima pravo da mu istakne prigovor da se ne dri reda (beneficium excussionis sive ordinis). Samo u sluaju kad je oigledno da se iz sredstava glavnog dunika ne moe ostvariti njeno ispunjenje ili ako je glavni dunik pao pod steaj, poverilac moe traiti ispunjenje od jemca iako nije pre toga pozvao glavnog dunika na ispunjenje obaveze (l. 1004. st. 2. ZOO).
Jemeva obaveza ne moe biti vea od obaveze glavnog dunika, a ako je ugovoreno da bude vea, ona se svodi na meru dunikove obaveze (l. 1002. st. I. ZOO). On odgovara za ispunjenje cele obaveze za koju je jemio, ako ugovorom njegova odgovornost nije ograniena na neki njen deo ili na drugi nain podvrgnuta lakim uslovima (l. 10002. st. 2. ZOO). Ali, jemac je odgovoran i za svako poveanje obaveze koje je nastalo dunikovom docnjom ili njegovom krivicom, ukoliko nije drukije ugovoreno (l. 10002. st. 4. ZOO).
235 na primer, prigovor nevanosti obaveze zbog zablude ili poslovne nesposobnosti (l. 1009. st. 1. ZOO). Pored toga, jemac moe istai protiv poverioca i svoje line prigovore, kao to su, na primer, nitavost ugovora o jemstvu, zastarelost poverioevog potraivanja prema njemu, prigovor prebijanja uzajamnih potraivanja (l. 1009. st. 3. ZOO).
Zbog izvesnih poverioevih postupaka, jemac moe biti potpuno osloboen odgovornosti. Do toga moe doi zbog poverioevog odugovlaenja, tj. kad poverilac, na poziv jemca posle dospelosti potraivanja, ne zahteva ispunjenje od glavnog dunika u roku od mesec dana od tog poziva (l. 101 1. st. I. ZOO). U sluaju kad rok za ispunjenje obaveze nije odreen, jemac se oslobaa odgovornosti ako poverilac, na njegov poziv po isteku jedne godine od zakljuenja ugovora o jemstvu, ne uini u roku od mesec dana od tog poziva potrebnu izjavu za odreivanje datuma ispunjenja (l. 101 I. st. 2. ZOO). Pored toga, ako poverilac napusti zalogu ili koje drugo pravo kojim je bilo obezbedeno ispunjenje njegovog potraivanja, ili ga izgubi svojom nepanjom i tako onemogui prelaz tog prava na jemca, ovaj se oslobaa svoje obaveze prema poveriocu za onoliko koliko bi mogao dobiti vrenjem tog prava (l. 1012. st. I.ZOO).
Protiv poverioevog zahteva jemac moe istai sve prigovore glavnog dunika, ukljuujui i prigovor prebijanja, ali ne i isto line dunikove prigovore, kao to je,
39
Pored ugovornog, koje nastaje na osnovu ugovora, postoji i zakonsko jcmslvo, koje se predvia zakonom.
141
Odnos izmeu jemca i glavnog dunika. - Za odnos izmeu jemca i glavnog dunika karakteristino je, pre svega to, to na jemca koji je namirio poverioevo potraivanje prelazi to potraivanje sa svim sporednim pravima i garantijama njegovog ispunjenja (l. 1003. ZOO). Naime, cilj jemstva je da se obezbedi izvrenje ugovora prema poverio-cu, a ne da se glavni dunik oslobodi svojih obaveza. Zato glavni dunik ostaje u obavezi i kad jemac namiri poverioca, samo ne vie prema po-veriocu, ve prema jemcu, jer se ovaj, po sili zakona, subrogirao na me-sto poverioca (tzv. personalna subrogacija) i stekao sva ona prava prema glavnom duniku koja je imao i poverilac. Prema tome, jemac koji je isplatio poveriocu njegovo potraivanje stie prema glavnom duniku pravo regresa, tako da od njega moe zahtevati da mu "naknadi sve to je isplatio za njegov raun, kao i kamatu od dana isplate" (l. 1013. st. 1. ZOO). Uz to, on ima pravo na naknadu trokova nastalih u sporu sa po-veriocem od asa kad je obavestio dunika o tom sporu, kao i na naknadu tete ako bi je bilo (l. 1013. st. 2. ZOO). S druge strane, protiv jemca koji je bez njegovog znanja izvrio isplatu poveriocu, glavni dunik moe upotrebiti sva pravna sredstva kojima je u asu te isplate mogao odbiti poverioev zahtev (l. 1016. st. 1. ZOO), kao to su, na primer, prigovor zastarelosti, oprotaja ili prebijanja. Osim toga, jemac gubi pravo na regres u sluaju kad ne obavesti dunika da je isplatio poverioca pa dunik ne znajui za to isplati ponovo isto potraivanje (l. 1016. st. 2. ZOO). 3. Prestanak jemstva Kao sporedna obaveza, jemstvo uvek prestaje kad prestane i glavna obaveza koju ono obezbeuje. Pored toga, postoje sluajevi kad jemstvo moe prestati i nezavisno od glavnog duga i pre njega (na primer, kad je jemstvo dato za odreeno vreme pa to vreme istekne, kad poverilac oprosti dug jemcu, kad se sjedine jemac i poverilac ili jemac i glavni dunik). Zastarelou obaveze glavnog dunika zastareva i obaveza jemca (l. 1019. st. 1. ZOO), s tim to u sluaju kad je rok za zastarevanje obaveze glavnog dunika dui od dve godine, obaveza jemca zastareva po isteku dve godine od dospelosti obaveze glavnog dunika, izuzev kad jemac odgovara solidarno sa dunikom (l. 1019. st. 2. ZOO). Glava petnaesta
Prof. dr orc Nikuli: OBLIGACIONO PRAVO
243
UPUIVANJE (ASIGNACIJA) 1. Pojam, znaaj i uslovi nastanka upuivanja Pojam. - Upuivanje ili asignacija je izjava volje jednog lica kojom ono upuuje i ovlauje drugo lice da za njegov raun izvri neto odreenom treem licu, koga upuuje i ovlauje da to izvrenje primi u svoje ime (l. 1020. ZOO). Upuivanjem se uspostavlja jedan sloen odnos u kojem uestvuju tri lica: lice koje izjavljuje volju, odnosno daje uput da se neto izvri naziva se uputilac ili asignant; lice koje se upuuje i ovlauje da neto izvri naziva se upuenik ili asignat; dok se lice koje se upuuje i ovlauje da izvrenje primi u svoje ime naziva primalac uputa ili asigna-tar. inidba koja je predmet upuivanja moe se sastojati u isplati odreene sume novca, u predaji hartije od vrednosti ili neke druge za-menljive stvari. Znaaj. Upuivanje ima veliki praktini znaaj, jer se pomou njega olakava i ubrzava promet robe, novca i drugih zamenljivih stvari. Smatra se najrasprostranjenijim sredstvom indirektnog plaanja i kreditiranja.274 Kao sredstvo indirektnog plaanja ono omoguuje da se jednom isplatom ugase dva obligaciona odnosa (npr. u sluaju kad je uputilac poverilac upuenika i istovremeno dunik primaoca uputa, on moe svoju obavezu ispuniti tako to e ovlastiti primaoca uputa da isplatu dobije od upuenika, ime se i trabina uputioca prema upueniku gasi), a kao sredstvo kredita omoguuje uputiocu da obezbedi zajam primaocu uputa ili samom sebi na teret upuenika. Iz upuivanja se, inae, ne vidi koji je cilj, odnosno staje osnov upuivanja, jer je ono apstraktno.275 Uslovi nastanka. - Cilj upuivanja moe se ostvariti samim ov-laenjima upueniku i primaocu uputa, tj. jednostranim pravnim poslom. Ali, do upuivanja moe doi i na osnovu ugovora o upuivanju ili asigna-ciji koji se zakljuuje izmeu uputioca, upuenika i primaoca uputa. Za nastanak upuivanja nije predviena odreena forma, ali se u praksi upuivanje skoro redovno vri u pismenoj formi.276
211
Dragoljub Siojauovi, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, II knjiga, glavni redaktor prof. dr Slobodan Pcrovi, Beograd, 1995, str. 1612. 21$ Jakov Radii, nav. delo, str. 383. 27f ' Jakov Radii, nav. delo, str. 383; Dragoljub Slojanovi, nav. delo, sir. 1612.
142
2. Dejstvo upuivanja Dejstvo upuivanja je sloeno, jer se tie tri lica koja u njemu uestvuju. Zbog toga se upuivanjem zasniva trostruki pravni odnos, i to: odnos izmeu primaoca uputa i upuenika; odnos izmeu primaoca uputa i uputioca; i odnos izmeu uputioca i upuenika. Odnos primaoca uputa i upuenika. - Na osnovu samog uputa primalac uputa ne stie pravo da zahteva ispunjenje inidbe od upuenika. To pravo stie primalac uputa tek kad upuenik izjavi da prihvata uput, s tim to se prihvatanje uputa ne moe opozvati (l. 1021. ZOO). U sluaju kad upuenik prihvati uput, izmeu njega i primaoca uputa nastaje dugovinski odnos koji je nezavisan od odnosa izmeu uputioca i upuenika, kao i od odnosa izmeu uputioca i primaoca uputa. Zbog toga se ovaj odnos naviza apstraktnim odnosom.40 Postoje to nov i samostalan odnos, u njemu se ne mogu isticati prigovori iz odnosa izmeu uputioca i upuenika, kao ni prigovori iz odnosa izmeu ustupioca i primaoca uputa. Upuenik moe primaocu uputa istai samo prigovore koji se tiu punovanosti prihvatanja uputa, prigovore koji se zasnivaju na sadrini prihvatanja ili na sadrini samog uputa, kao i prigovore koje ima lino prema njemu (l. 1022. ZOO).
Primalac uputa moe uput preneti na drugog ak i pre nego to je prihvaen od strane upuenika, izuzev kad iz samog uputa ili posebnih okolnosti proizlazi da je on neprenosiv. Izjava o prihvatanju uputa data primaocu uputa ima dejstva prema svim licima na koja je uput uzastopna prenesen. Ali, ako je upuenik izjavio pribaviocu, na koga je primalac uputa preneo uput, da ga prihvata, on ne moe istai pribaviocu prigovore koje ima prema primaocu uputa lino (l. 1023. ZOO).
Prot". dr ure Nikoli'. OBLIGACIONO PRAVO
odgovarati za tetu. Ako je pristao na uput, poverilac je duan da pozove upuenika da ga izvri (l. 1025. ZOO).
245
U sluaju kad je poverilac pristao na uput uinjen od strane njegovog dunika u cilju ispunjenja obaveza, dunikova obaveza, ako drugaije nije ugovoreno, prestaje tek ispunjenjem od strane upuenika, s tim to poverilac koji je pristao na uput uinjen od njegovog dunika moe zahtcvati od uputioca da mu ispuni ono to mu duguje smo ako nije dobio ispunjenje od upuenika u vreme odreeno u uputu (l. 1026. ZOO). Ukoliko upuenik odbije pristanak na uput, ili odbije ispunjenje koje inu zahteva primalac uputa, ili izjavi unapred da nee da ga izvri, primalac uputa je duan da odmah obavesti uputioca o tome, inae mu odgovara za tetu (l. 1027. ZOO).
Pravo primaoca uputa da zahteva ispunjenje prestacije od upuenika zastareva za godinu dana od isteka roka odreenog za ispunjenje. Ako rok za ispunjenje nije odreen, zastarelost poinje tei kad upuenik prihvati uput, a ako ga je on prihvatio pre nego to je dat primaocu uputa, onda kada bude dat ovome (l. 1024. ZOO). Odnos primaoca uputa i uputioca. Odnos izmeu primaoca uputa i uputioca prua objanjenje zato uputilac preko upuenika vri isplatu primaocu uputa.41 Ovaj odnos naziva se valutnim odnosom, jer se pomou odnosa pokria ovaj odnos gasi.42 Obino je uputilac dunik primaoca uputa, tako da izdavanjem uputa ispunjava svoju obavezu prema njemu. Meutim, i kad je primalac uputa poverilac uputioca, on nije duan da pristane na uput koji mu je uinio dunik u cilju ispunjenja svoje obaveze, ali je duan da o svom odbijanju odmah izvesti dunika, inae e mu
Ljubia Miloevi, nav. dclo, str, 283. Ljubia Miloevi, nav. dclo, sir. 283; Jakov Radii, nav. delo. str. 384. 7<; - Ljubia MilO-evi, nav. delo, sir. 283.
217 2
Ako primalac uputa nije poverilac uputioca i nee da se koristi uputom, on moe odustati od uputa ak i ako je ve izjavio da ga prima, ali je duan da bez odlaganja obavesti o tome uputioca (l. 1028. ZOO). Uputilac moe opozvati ovlaenje koje je uputom dao primaocu uputa, izuzev ako je uput izdao u cilju ispunjenja nekog svog duga prema njemu i uopte ako je uput izdao u njegovom interesu (l. 1029. ZOO). Odnos uputioca i upuenika. - Ovaj odnos objanjava zato uputilac zahteva od upuenika da za njegov raun izvri isplatu primaocu uputa. On to ini uglavnom zato to je upuenik njegov dunik, to kod njega ima pokrie za ono to ovaj treba da ispuni primaocu uputa. Zbog toga se ovaj odnos i naziva odnosom pokria. Upuenik nije duan da prihvati uput, ak i ako je dunik uputioca, izuzev ako mu je to obeao. Ali, u sluaju kad je uput izdat na osnovu upuenikovog duga uputiocu, upuenik je duan da ga izvri do iznosa tog duga, pod uslovom da to za upuenika ni po emu nije tee od ispunjenja obaveze prema uputiocu. U tom sluaju, upuenik se, izvrenjem uputa, u istoj meri oslobaa svoga duga prema uputiocu (l. 1030. ZOO). U suprotnom, bie odgovoran za tetu koju time prouzrokuje uputiocu. Uputilac moe opozvati ovlaenje koje je uputom dao upueniku, sve dok ovaj ne izjavi primaocu uputa da prihvata uput, odnosno sve dok ga ne izvri. On to moe uiniti ak i kad je u uputu navedeno daje neopoziv, kao i kad bi se opozivanjem krila neka njegova obaveza prema primaocu uputa. Pored toga, uput se, po samom zakonu, smatra opozvanim u sluaju otvaranja steaja nad imovinom uputioca, izuzev sluaja kad je upuenik ve prihvatio uput pre otvaranja steaja, kao i kad u asu prihvatanja nije znao niti je morao znati za taj steaj (l. 1031. ZOO). Glava esnaesta UGOVOR O ORTAKLUKU 1. Pojam i karakteristike ugovora o ortakluku Pojam. - Ugovor o ortakluku je takav ugovor kojim se dva ili vie lica uzajamno obavezuju da udrue odreena pravna dobra koja imaju imovinsku vrednost, odnosno
143
svoju imovinu, ili odreene njene delove, ili svoj rad, u cilju postizanja kakve imovinske koristi i njene podele.43 Lica koja zakljuuju ugovor o ortakluku nazivaju se ortaci, a zajednica ortaka koja je stvorena ugovorom naziva se ortakluk. Pravna dobra, odnosno imovina koja ortaci udruuju radi postizanja zajednikog ekonomskog cilja nazivaju se ortaki udeli, s tim to ortaki udeli koji su une-ti u zajednicu ine glavnicu ortakluka. Ortakluk je, pre svega, zajednica dva ili vie ortaka, ali i njihovih ortakih udela. Meutim, iako dolazi do udruivanja ortakih udela, odnosno imovine ortaka, ne dolazi do stvaranja posebne imovine ortakluka, 44 jer ortakluk nema svojstvo pravnog lica, tako da ne moe imati ni svoju imovinu. Prema tome, pravna dobra, odnosno imovina koju su ortaci uneli u ortakluk nije imovina ortakluka, ve i dalje ostaje imovina ortaka.45 Ugovor o ortakluku nije regulisan Zakonom o obligacionim odnosima, niti je Republika Srbija iskoristila mogunost da taj ugovor regulie svojim zakonom, tako da se na ugovor o ortakluku, pored naela i optih pravila Zakona o obligacionim odnosima, mogu primenjivati i "pravna pravila" iz propisa koji su izgubili pravnu snagu. Karakteristike. - Po svojim bitnim osobinama ugovor o ortakluku je konsensualan i neformalan ugovor, jer za njegov nastanak nije potrebno ni unoenje ortakih udela u ortakluk, ni ispunjenje posebne forme. To je uvek dvostrano obavezan ugovor, kod kojeg za svakog ortaka nastaje obaveza da unese u ortakluk odreeni ortaki udeo. Uvek je i teretan, jer svaki ortak, za korist koju na osnovu ugovora stie, tj. za pravo uea u glavnici ortakluka, odnosno u podeli ostvarene imovinske koristi, plaa odreenu naknadu, koja se izraava ortakim udelom koji unosi u glavnicu ortakluka. Pored toga, ugovor o ortakluku je trajan ugovor, jer je za ostvarivanje cilja koji su ortaci imali u vidu uvek potreban jedan krai ili dui vremenski period. Poto se ugovorom o ortakluku stvara zajednica koja pretpostavlja visok ste-pen meusobnog poverenja, to je uvek i ugovor koji se zakljuuje s obzirom na linost ugovornika (intuitu personae). Kod ugovora o ortakluku je u trenutku njegovog zakljuenja poznata visina i uzajamni odnos prestacija ugovornika, tj. unapred je odreeno u emu se sastoji i koliki je ortaki udeo svakog ortaka, tako daje u osnovi to komutativan ugovor. Ali, ugovor o ortakluku karakteriu i izmesni elementi aleatomosti, koji se ogledaju u tome to se, u vreme zakljuenja ugovora, ne zna koliko e svaki od ortaka dobiti po prestanku ugovora, odnosno ne zna se ni kolika e biti dobit ortakluka, ni koliki e biti ortaki udeli po prestanku ortakluka.
Borislav T. Blagojcvi, nav. dclo, str. 194; Ljubia Milocvi, nav. dclo, sir. 390; Bogdan Loza , nav. dclo, sir. 205; Mirsa Mijai, nav, dclo, str. 151. 2HI U pojedinim pravnim sistemima se ortaki udeli koji su uneti u ortakluk smatraju zaseb
2K0
245 Ortaci mogu dobiti vie od onog to su uloili, kao to mogu dobiti i manje, a moe se desiti i da po prestanku ortakluka ne dobiju nita. Ipak, sve to ne zavisi samo od okolnosti na tritu, kao jednog budueg neizvesnog dogaaja, nego i od umenosti poslovanja ortakluka. 46 2. Uslovi za zakljuenje ugovora o ortakluku Za zakljuenje ugovora o ortakluku moraju biti ispunjeni svi uslovi koji se zahtevaju za zakljuenje ugovora uopte, s tim to saglasnost volja ugovornika mora biti postignuta o ortakim udelima, o cilju koji se ugovorom eli postii i o vremenu njegovog trajanja. Prema tome, bitni elementi ugovora o ortakluku su: ortaki udeli, cilj koji ortaci ele postii i vreme trajanja ugovora o ortakluku. Ortaki udeli. - Pod ortakim udelom kao bitnim elementom ugovora o ortakluku smatra se svako pravno dobro koje ima imovinsku vrednost.47 To mogu biti novac i druge stvari, prava ili rad lica koje je ortak. Ortaki udeli moraju da ispunjavaju sve zahteve koji se tiu njihove mogunosti i doputenosti sa stanovita prava i morala.
Svojstva stvari ili prava bez znaaja su za podobnost izvesnog dobra da bude predmet ortakog udela. Bitno je samo daje u pitanju stvar ili pravo koje ima imovinsku vrednost i koje je prenosivo, tj. koje nije iskljueno iz pravnog prometa. I rad kao predmet ortakog udela moe da bude raznovrstan. To moe da bude kako fiziki (npr. obrada zemlje, izgradnja zgrade), tako i intelektualni rad (npr. izrada projekta zgrade), pod uslovom da ima imovinsku vrednost i da nije zabranjen.
Ugovorom o ortakluku treba da se odredi staje predmet ortakog udela i kolika je veliina tog udela. Pri tome, ortaki udeli pojedinih ortaka ne
" Bogdan Loza, nav. dclo, str. 206 Borislav T. Blagojcvi, nav, delo, str. 197; Ljubia Milocvi, nav. delo, str. 391; Mirsa Mijai, nav. dclo, sir. 153.
2K4 2
moraju biti ni kvalitativno ni kvantitativno jednaki.285 Udeo jednog ortaka moe se sastojati u novcu, drugog u poslovnoj prostoriji, treeg u inventaru koji je neophodan za obavljanje posla, a etvrog u radu koji bi se odnosio na upravljanje poslom. I kad su kvalitativno identini, ortaki udeli mogu biti kvantitativno, tj. po svojoj veliini razliiti.
U sluaju kad ugovorom o ortakluku nije odreena visina ortakih udela onda je, po jednom miljenju, svaki ortak duan da unese u ortakluk jednak udeo, 28r> dok se, po drugom miljenju, visina ortakog udela nikad ne pretpostavlja, tako da u sluaju kad ona nije odreena, ugovor ne nastaje. 287 Za prvo stanovite se navodi daje prihvatljivije, pod uslo-vom da su ortaki udeli kvalitativno odreeni, jer se smatra da ono proizlazi iz dvostrano-teretnog karaktera ugovora o ortakluku, kao i iz intencije da se ugovor sauva. 288
nom celinom koja je izdvojena od ostale imovine ortaka i slui kao materijalna baza dclatnosti ortakluku. 2K2 Bogdan Loza, nav. dclo, sir. 205.
144
Ortaki udeli, iako ne moraju biti jednaki, moraju biti stvarni, a ne samo simbolini. S tim u vezi smatra se nitavom odredba ugovora kojom bi pojedini ortaci bili osloboeni obaveze unoenja ortakog udela,28y tako da u odnosu na to lice ugovor o ortakluku nije ni nastao. U sluaju kad se u ortakluk kao ortaki udeli unose stvari ili prava, onda se te stvari ili prava predaju u svojinu svih ortaka, ili im se ustupaju samo na upotrebu, odnosno uivanje. U prvom sluaju postoji societas quoad sortem, a u drugom societas quoad usum. Cilj koji ortaci ele postii. - Ortaci zakljuuju ugovor o ortakluku i na osnovu njega udruuju svoja pravna dobra radi ostvarenja odreenog cilja. Taj cilj ortakluka je postizanje imovinske koristi i njena deoba, s tim to ugovorom treba da bude odreeno u emu se sastoji ova imovinska korist i na koji nain e se ona postii. U svakom sluaju, ne samo cilj ortakluka, nego i sam nain njegovog ostvarenja, treba da budu doputeni. S obzirom na to, nee nastati punovaan ugovor o ortakluku ako je njegov cilj, ili nain njegovog ostvarenja, protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim obiajima. Vreme trajanja ugovora o ortakluku, - Trajanje ugovora o ortakluku ne moe biti veito, jer ortakluk predstavlja izvesno ogranienje slobode delatnosti pojedinaca.290 Zbog toga trajanje ugovora o ortakluku mora biti vremenski ogranieno. To vreme moe biti odreeno ugovorom, i to kalendarski ili vezivanjem za nastupanje nekog budueg izvesnog dogaaja. Ako ugovorom nije odreeno, onda vreme trajanje ugovora o ortakluku moe proizai iz prirode posla ili iz cilja koji se tim ugovorom eli postii.
U sluaju kad ugovorom o ortakluku nije odreeno vreme njegovog trajanja, niti se ono moe odrediti iz prirode posla ili cilja koji se tim ugovorom eli postii, svaki ortak ima pravo da jednostranom izjavom volje raskine ugovor, odnosno istupi iz ortakluka (re-nuntiatio). Pri tome, ortak moe da se koristi pravom istupanja iz ortakluka kad god hoe, s tim to mora voditi rauna o tome da to ne ini u nevreme, tj. tako i tada kada bi time bila prouzrokovana znatna teta za ostale ortake.48 Ukoliko neki od ortaka istupi iz ortakluka u nevreme, bie duan da ostalim ortacima nadoknadi svu tetu koju im je time prouzrokovao.
245 podnese izvetaj i polau raune, da naknade tetu prouzrokovanu ortakluku i da snose gubitke ortakluka. (1) Unoenje ortakog udela u ortakluk. Osnovna je obaveza svakog ortaka da u ortakluk unese odreeno pravno dobro imovinske vrednosti kao svoj ortaki udeo. Te obaveze se ne moe osloboditi nijedan od ortaka a da usled toga ne izgubi svojstvo ortaka, 49 odnosno ne dovede u pitanje punovanost ugovora.50
Ortaki udeli unose se u ortakluk do roka koji je predvien ugovorom. Ukoliko ugovorom za to nije predvien nikakav rok, ortaki udeli se unose istovremeno i odmah po zakljuenju ugovora.
Ako se ortaki udeo sastoji iz stvari, svaki ortak snosi odgovornost zbog pravnih i materijalnih nedostataka. (2) Upravljanje ortaklukom. - Na ortacima je ne samo obaveza, ve i pravo da upravljaju ortaklukom. Nain na koji e uprava ortaklukom biti vrena zavisi od sporazuma ortaka, koji je najee sastavni deo ugovora o ortakluku. U sluaju kad to pitanje ugovorom nije ureeno, uprava ortaklukom lei na svim ortacima zajedno, bez obzira na vrstu i vrednost ortakih udela.51
3. Neposredno dejstvo ugovora o ortakluku Zakljuenjem ugovora o ortakluku nastaje obligacioni odnos izmeu samih ugovornika. Neposredno dejstvo tog obligacionog odnosa ogleda se u njihovim uzajamnim obavezama i pravima. Obaveze ortaka. - Osnovna obaveza svakog ortaka je obaveza unoenja u ortakluk ortakog udela. Pored toga, ortaci su obavezni da upravljaju ortaklukom, da
49 50 48
Borislav T. Blagojcvi, nav. dclo, str. 201; Bogdan Loza, nav. delo, sir. 211; Mirsa Mijai, nav. dclo, str. 155.
29A
Borislav Blagojcvi, nav. delo, str. 203; Mirsa Mijai, nav. dclo, str. 155. Mihailo Konstantinovi, l. 593. st. 5. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima. Borislav T. Blagojcvi, nav. dclo, sir, 204; Bogdan Loza, nav. dclo, str. 215; Mirsa Mijai, nav. dclo, str. 156.
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA Borislav T. Blagojcvi, nav. delo, str. 198- i 199; Ljubia Milocvi, nav. dclo, sir. 391; Mirsa Mijai, nav. dclo, str. 154. 2K( ' Borislav T. Blagojcvi, nav. dclo, str. 199; Ljubia Milocvi, nav. delo, str. 391; Mihailo Konstantinovi, l. 593. st. 4. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima. 2K ? Bogdan Loza, nav. dclo, str. 209. Mirsa Mijai, nav. delo, str. 154. -Hy Mihailo Konstantinovi, l. 593. st. 5. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima. 2y Boi'islav T. Blagojcvi, nav. dclo, str. 199.
145
Prof. dT ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
249
21(5
146
PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA Upravljanje ortaklukom ortaci mogu poveriti poslovoi ortakluka, to moe biti jedan od ortaka ili nekolicina ortaka ili neko tree lice. Poslovoa moe preduzimati poslove koji se licu redovne uprave ortaklukom, dok mu je za ostale poslove potrebna saglasnost svih ortaka. 2
Prof, dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO
i cilj ortakluka. Jo je u rimskom pravu bilo zabranjeno stvaranje tzv. lavovskog ortakluka (societas leonind).
251
(3) Podnoenje izvetaja i polaganje rauna. - Svaki ortak je duan, ako uprava ortaklukom pripada svim ortacima zajedno, da podnese izvetaj i da poloi raun o poslovima koje je preduzeo za raun ortakluka, dok je poslovoa ortakluka duan da uredno vodi knjige o poslovanju ortakluka. Pored toga, poslovoa ortakluka duan je da podnese izvetaj o radu i poloi raun o poslovima ortakluka u rokovima predvienim ugovorom, ili krajem svake godine, ili po prestanku ortakluka. (4) Naknada tete prouzrokovane ortakluku. Pri obavljanju poslova ortakluka svaki ortak duan je da postupa sa panjom dobrog domaina, tako da odgovara za tetu koju ortakluku prouzrokuje zbog povrede te obaveze. Pri tome, krivica ortaka za tetu koju ortakluku prouzrokuje pri obavljanju poslova ortakluka se uvek pretpostavlja. (5) Snoenje gubitaka ortakluka. - U sluaju kad izostane uspeh u zajednikom poslovanju, odnosno kad ortakluk posluje sa gubitkom, svaki ortak ima obavezu da uestvuje u snoenju gubitaka ortakluka. Ni jedan od ortaka, osim onog iji se udeo sastoji iskljuivo u radu,296 ne moe ugovorom biti osloboen te obaveze a da ne izgubi svojstvo ortaka,297 odnosno da ne dovede u pitanje punovanost ugovora. 298
Mera u kojoj e svaki ortak uestvovati u snoenju gubitaka odreuje se ugovorom, s tim to ugovorom moe biti predvieno jednako ifi nejednako procentualno uee svakog ortaka u snoenju gubitaka. Ako je ugovorom odreeno uee ortaka u podeli dobiti, a nita nije predvoeno u vezi sa snoenjem gubitaka, smatra se da isto pravilo treba da vai i za podelu gubitaka. Za ortaka iji se udeo sastoji iskljuivo u radu smatra se da treba da uestvuje u snoenju gubitaka samo ako je tako ugovoreno. 2y9
Mera u kojoj e ortaci uestvovati u podeli dobiti odreuje se ugovorom, s tim to se moe predvideti jednako ili nejednako procentualno uee svakog ortaka u podeli dobiti. Ako ta mera ugovorom nije odreena, dobit se deli srazmerno ortakim udelima, po jednom,302 odnosno na jednake delove, bez obzira na visinu uloga, po drugom stanovitu.303 Ako ugovorom nije drugaije predvieno ili ne proizlazi iz prirode posla, dobit ortakluka deli se po prestanku ugovora.
U sluaju kad ortaci nisu u stanju da odluku o podeli dobiti ortakluka donesu jednoglasno, izmeu njih dolazi do spora koji se razreava sudskom odlukom. (2) Naknada trokova u vezi sa obavljanjem poslova ortakluka. -Svakom ortaku koji je na osnovu ovlaenja obavljao poslove ortakluka pripada pravo na naknadu nunih trokova koje je s tim u vezi imao (npr. putni trokovi). U ove trokove ne ulazi naknada za rad ortaka koji poslove obavlja, jer mu ona pripada samo ako je posebno ugovorena. 4. Posredno dejstvo ugovora o ortakluku Posredno dejstvo ugovora o ortakluku dolazi do izraaja u vezi sa poslovanjem ortakluka i tie se ne samo ortaka, nego i treih lica koja stupaju u pravne odnose sa ortaklukom. Pri tome, u sluaju kad poslove ortakluka obavljaju svi ortaci zajedno, onda oni obavezuju ortakluk. Ali, ako je obavljanje poslova ortakluka povereno poslovoi ortakluka, onda on ima poloaj punomonika ortakluka, tako da ortakluk obavezuju poslovi koje je poslovoa preduzeo u ime i za raun ortaka u skladu sa pravilima kojima se regulie ugovor o punomostvu. Svaki ortak odgovara za obaveze ortakluka elom svojom imovinom, a ne samo vrednou glavnice unete u ortakluk na ime ortakog udela. Ako ugovorom koji je zakljuen sa treim licem solidarna odgovornost ortaka nije predviena, niti je u pitanju nedeljiva obaveza, onda na svakog od ortaka pada deo odgovornosti za izvrenje obaveze srazmerno njihovom broju.304
Mihailo Konstantinovi, l. 598. st. I. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima. Borislav T. Blagojcvi, nav. delo, str. 207; Bogdan Loza, nav. delo, str. 216. 3113 Mihailo Konstantinovi, l. 597. st. 4. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima. 3lM Bogdan Loza, nav. delo, str. 217; Borislav T. Blagojevi, nav. delo, str. 209, smatra da poverilac ortakluka moe traiti naplatu svoje trabine od ortakluka i od svakog ortaka, s tim to od ortaka moe traiti naplatu samo supsidijemo, ako sc ne moe naplatiti iz imovine ortakluka, i procentualno, tj. samo u srazmeri uee odreenog ortaka u gubitku ortakluka; Mihailo Konstantinovi, l. 608. si. I. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima propisuje da "udruenici odgovaraju kao solidarni jemci za dugove udruenja, izuzev kad je ugovorom sa poveriocem ova odgovornost iskljuena".
3.11 3.12
Prava ortaka. - Zajedniko je pravo svih ortaka da uestvuju u podeli dobiti. Pored toga, ortaci imaju i pravo na naknadu trokova u vezi sa obavljanjem poslova ortakluka. (1) Uee u podeli dobiti. - Svi ortaci imaju pravo da uestvuju u podeli ortake dobiti, pod kojom se podrazumeva onaj deo ortake imovine koji ostaje kad se odbiju ortaki udeli, trokovi poslovanja ortakluka, kao i sve ono to dolazi u obaveze ortakluka. Nijedan ortak se ne moe liiti prava da uestvuje u podeli ortake dobiti, a da ne izgubi svojstvo ortaka.52o Zbog toga je nitava odredba, pa i sam ugovor o ortakluku kojim se neki ortak liava prava da uestvuje u podeli ortake dobiti,301 jer se takvim ugovorom izigrava pojam
Ljubia Milosevic, nav. delo, str. 392; Mirsa Mijai, nav. delo, str. 156. Mihailo Konstantinovi, l. 597. si. 5. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima. Borislav T. Blagojcvi, nav. delo, str. 206. Mihailo Konstantinovi, l. 598. st. 2. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima. Mihailo Konstanlinovi, l. 597. st. 5. Skice za zakonik o obligacijama i ugovorima. Borislav T. Blagojcvi, nav. delo, str. 207.
252
5. Prestanak ugovora o ortakluku Ugovor o ortakluku prestaje protekom vremena koje je ugovorom odreeno kao vreme njegovog trajanja, kao i izvrenjem posla koji je bio cilj ortakluka. Meutim, ako po isteku ugovorom odreenog vremena ili po izvrenom poslu, ortaci nastave da obavljaju poslove u istom sastavu, smatrae se da su se preutno sporazumeli da ortakluk nastave i posle isteka ugovorenog vremena, odnosno i po izvrenom poslu. Ugovor o ortakluku prestaje i kad sva ortaka glavnica propadne ili kad cilj ortakluka postane nemogu ili zakonom zabranjen. S obzirom da je ugovor o ortakluku, po pravilu, ugovor intuitu per-sonae, on moe prestati usled smrti ortaka. To e biti sluaj kad su ugovor o ortakluku zakljuila dva ortaka. Meutim, ako je ugovor o ortakluku zakljuilo vie lica, pa jedno od njih umre, a u ugovoru nije drukije odreeno, ugovor o ortakluku e ostati na snazi u odnosu na ostale ortake. Isto dejstvo ima i potpuni gubitak poslovne sposobnosti i insolventnost ortaka.

Obligaciono Knjiga

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Obligaciono Knjiga

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

!

Prof, dr ore Nikoli

DRUGO IZMENJ ENO I DOPUN JENO IZDANJ E

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Pmf. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

Pmf. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

Pmf. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

D e o prvi OPTI DEO

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

ili prosipanje, kao ni ugovor o poklonu, ugovor posluzi i ugovor o ortakluku.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

Slobodan Pcrovic, nav. delo, sir. 14.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof. dr orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

V. l.355. st. I. Zakona o obligacionim odnosima.

Pror". di- ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof, tir ordc Nikofi: OBLIGACIONO PRAVO

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof, tir ordc Nikofi: OBLIGACIONO PRAVO

Prof, tir urdc Nifculi: OBLIGAC/OWO PRAVO

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof, dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

" Slobodan Pcrovi, nav. delo, sir. 258.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof, dr Dordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

PRIRUNIK. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

PRIRUNIK. ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof. dr Dordc Nikoli: OBL1GACIONO PRAVO

(3) Prema nainu nastanka, forma moe biti.- zakonska i ugovorena.

Slobodan Pcrovi, nav. delo, .str. 342.

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof. dr Dordc Nikoli: OBL1GACIONO PRAVO

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof. dr ordc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

5. Komutativni i aleatorni ugovori.

6. Trenutni i trajni ugovori

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Glavni i sporedni ugovori

Prof. dr orde Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof. dr orc Nikuli: OBLiGACIONO PRAVO

Prof. dr orc Nikuli: OBLiGACIONO PRAVO

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof tir ure Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof, di orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

Prof, di orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof, di orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA

Prof, di orc Nikoli: OBLIGACIONO PRAVO

PRIRUNIK ZA POLAGANJE PRAVOSUDNOG ISPITA