kola

BEOGRADSKA POSLOVNA KOLA

Seminarski rad

Tema:

Ambalaa

Mentor: Mila Janetovi Terzi Miroslav

Student:

2009.

SADRAJ:

SADRAJ:.................................................................................................................................. Ambalaa................................................................................................................................... Funkcije ambalae..................................................................................................................... Podela ambalae....................................................................................................................... Materijali za izradu ambalae i oblici ambalae........................................................................ Ambalaa od hartije................................................................................................................... Staklena ambalaa.................................................................................................................... Ambalaa od plastinih materijala.......................................................................... Karton i talasasti kaftan............................................................................................................. Metalna ambalaa..................................................................................................................... Drvena ambalaa....................................................................................................................... Tekstilna ambalaa.................................................................................................................... Kompleksna ambalaa.............................................................................................................. Izbor ambalae.......................................................................................................................... Ispitivanje kvaliteta ambalae.................................................................................................... LITERATURA.............................................................................................................................

Ambalaa

Da bi se roba mogla isporuiti potroaima odnosno da bi se zatitila i sigurno transportovala, da bi se njome lako i bez opasnosti rukovalo, mora biti stavljena u odreeni sud, omot, ram ili materijal, tj. u odreenu ambalau. Ambalaom se roba zatiuje od mehanikog oteenja, od promena osobina, od gubitaka na koliini i nedozvoljenih manipulacija, od hemijskih i fizikih delovanja, mikroorganizama i td. Ambalaom se zatiuje okolina od tetnih uticaja robe, npr. kod zapaljivih, otrovnih i eksplozivriih supstanci. Ambalaa omoguuje povoljnije uskladitenje i laku upotrebu robe, a takoe slui i reklami. Za mnoge proizvode iroke potronje ambalaa je presudan faktor pri plasmanu, pa odatle razumljiv znaaj ambalae za savremenu privredu. Medutim, ambalaa poveava cenu kotanja robe, zbog utroka materijala, opreme i radne snage. Udeo ambalae u prodajnoj ceni proizvoda moe da dostigne i preko 50%, a kod nekih luksuznih proizvoda i do 70%. Pred ambalau se postavljaju sljedei uslovi: Da titi robu; Da je to jeftinija; Da je to laka (zbog transporta); Da olaka rukovanje; Da ima standardni oblik i kvalitet; Da je privlana; Da je otporna na fizike i hemijske uticaje; Da bude ili ne bude propusna za vazduh, vlagu, mirie i sl.

Funkcije ambalae

1. Osnovna funkcija je zatitna, zadatak ambalae je da zatiti proizvod od osteenja iz okoline, aii ponekad postoji potreba i da se okolina titi od proizvoda. Kvalitet materijala za izradu ambalae treba da bude takav da vri potpunu zatitu proizvoda u toku raznih manipulacija, treba da ima odreenu vrstou na kidanje i pritisak, da je to manje propustljiv na vodenu paru i gasove, da je nepropustljiv na tenosti, da je otporan na dejstvo korozije, da ne upija nikave mirise i dr.

2. Distributivna funkcija je takoe vana. Ambalaa mora biti prilagoena uslovima distribucije, utovaru, istovaru i skladitenju. Roba se za vreme transporta esto pretovaruje, pa je sastavljanje jedinstvenih tovarno manipulativnih jedinica1 odnosno jedinica pakovanja velik doprinos racionalizaciji prevoza, jer omoguava ekonominu manipulaciju mehanizovanim prenosnim sredstvima. 3. Komercijalno informativna (prodajna) funkcija slui kao sredstvo reklame, koja u mnogome doprinosi boljem plasmanu i prodaji robe. Ova funkcija naroito dolazi do izraaja kod maloprodajnih pakovanja proizvoda iroke potronje, posebno kod farmaceutskih i kozmetikih proizvoda.

Podela ambalae Ambalaa se moe podeliti prema: Osnovnim funkcijama; Materijalu od koga je izgraena; Nameni. Prema osnovnim funkcijama ambalaa se deli: Transportnu ambalau; Komercijalnu ambalau. Transportna ambalaa slui za zajedniko pakovanje manjih jedinica tereta ili za pojedinano pakovanje velikih tereta radi transporta na mesto distribucije. Ona pri manipulacijama istovara, utovara, uskladitenja titi robu od osteenja. Transportna ambalaa se deli na: Spoljnu; Unutranju. Spoljna ambalaa treba da prui potpunu zatitu proivoda od mehanikih dejstava, oteenja i kraa. U spoljnu ambalau spadaju: razne vrste kontejnera, kutije od kartona i lepenke, korpe i sl. Unutranja ambalaa titi robu od korozije, kvara i drugih promena izazvanih
1 Tovarno manipulativna jedinica predstavlja povezan tovar odgovarajuih dimenzija mase koja se najee sastavlja od veeg broja manjih tovara.

uticajem okoline. Sa aspekta duine upotrebe, ambalaa se deli na: Povratnu i Nepovratnu. - Povratna se ne troi u jedom prevozu ve se se koristi due vreme. - Nepovratna ambalaa se upotrebljava jednom za odreeni artikal. injenica da prodavac, odgovara za tete na robi usled loeg ili neodgovarajueg pakovanja, ukazuje na vanost opreme i transporta. Blii uslovi i nain pakovanja obuhvaeni su standardima i nizom drugih domaih i meunarodnih propisa. Tenja je da se u to veoj meri uvede transportna ambalaa standardnih dimenzija, ne samo u nacionalnim ve i u meunarodnim okvirima. Standardizacijom transportne ambalae znatno se uproava celokupan mehanizam pakovanja i manipulacija robe u transportu.

Za transportno pakovanje dolazi u obzir mnoge vrste ambalae zavisno od vrste proizvoda, vrste transporta, duine prevoza, a najei oblici ovog pakovanja su: kontejneri, drveni sanduci, police, ramovi, pregrade, kutije od lepenki i kartona, vree, burad, bave, cisterne i drugi cilindrini sudovi, stakleni baloni i boce i dr. U komercijalnu ambalau pakuje se roba u malim koliinama potrebna direktnom potroau. Ona titi proizvod, garantuje njegovu istovrsnost. Proizvod se pakuje u raznolikim oblicima kao to su vree, boce, limenke, stakla i sl. Prednost komercijalne ambalae je u ubrzanom prometu i poveanoj sigurnosti robe.

Materijali za izradu ambalae i oblici ambalae Ambalaa od hartije Ambalaa od hartije, ini vie od polovine celokupne koliine materijala koji se u svetu upotrebljava za izradu ambalae. Osnovni materijal za izradu ambalae od hartije su: Materijali preteno izraeni od stare hartije; - Har1ije izraene od celuloze, (kraft ili natron hartija); Pergament hartija;
5

 Krep hartija; Hromo hartija; Armirana hartija. Materijali izraeni od stare hartije slue samo za najgrublju zatitu proizvoda od neistoe i oteenja. Omotne hartije teine vee od 60 g/m2 izrauje se od bolje stare hartije, smee boje i sa jedne strane je glatka. Hartija za konzumno pakovanje napravljana je od stare, sortirane hartije. Celulozne hatrije su vre i lepeg izgleda, pa se zato upotrebljavaju za osetljive i skuplje artikle i kao omotne hartije za namirnice (za pakovanje peciva), a bezdrvne hartije za pakovanje kolonijalne robe. Kao omotna hartija, u sluajevima posebnih zahteva u pogledu vrstoe i za proizvodnju vrea od hartije, upotrebljava se kraft (natron) hartija. Ako se trae hartije nepropustljive za masnoe, onda se celulozna hartija tretira sa sumpornom kiselinom taka da se dobija pergament hartija, koja se upotrebljava za pakovanje prehrambenih proizvoda. Za pakovanje nepravilnih proizvoda kada se hartija mora prilagoavati obliku proizvoda, tj. kada su neizbene manje deformacije ambalae, koristi se krep papir. Za viebojno tampanje (okolade, etikete) koriste se hromo hartije, ije su povrine presvuene tankim nitima. U sluajevima da se eli postii vea vrstoa hartije, upotrebljava se armirana hartija. Kao armature slue vlakna pamuka, sizala, stakla, najlona (zavisno od naprezanja kojima e hartija biti podvrgnuta). Ovakva hartija slui za pakovanje, a u gradevinarstvu za izolaciju. Najei trini oblici ambalae od hartije su: transportne vree i kese. Transportne vree od hartije prave se ivenjem ili lepljenjem od specijalne, vrste knaf hartije. Najpoznatiji oblik metalne ambalae predstavljaju limenke, koje se prave najee od belog lima, koriste se za uvanje prehrambenog proizvoda. Radi zatite od agresivnih proizvoda, beli lim se prvo lakira otpornim lakovima. Na limenku se sa spoljnje strane stavlja etiketa, a u poslednje vrijeme tampa se bojama koje su otporne na temperaturu sterilizacije. Uobiajene debljine belog lima su 0,24 0,36 mm. Najvie se koriste kao meterijali aluminijum istoe 99,5%, zatim olovo i kalaj. Aerosol boice su napravljene od elinog lima na ijem se vrhu nalazi grlo sa ventilom. Sadraj u boici je pod pritiskom, tako da pritiskom na ventil izlazi iz unutrasnjeg dela boice u spoljnji prostor i pri tom se rasprava. Mnogo se upotrebljavaju za proizvode kozmetike industrije, za sredstva protiv insekata.

Staklena ambalaa Kao komercijalna ambalaa koristi se za sitne staklene proizvode u farmaceutskoj i kozmetikoj industriji i to u obliku boica od 10 ml, i ampula od 1-100 ml, kao srednja staklena ambalaa koristi se u obliku flae za pivo, veliine 330-500 ml, flaa za pie 200 ml, tegli od 250, 580, 800 ml. Staklena ambalaa moe biti povratna i nepovratna, povratna se koristi uglavnom prilikom kupovine soka, piva. Ambalaa od plastinih materijala Plastini materijali sjedinjuju u sebi razna pozitivna svojstva drugih materijala za ambalairanje kao i mogunost da se neka od tih svojstava pogodnim izborom i kombinacijom materijala prema potrebi modifikuju. Takva ambalaa od plastinih materijala moe biti laka kao ona od hartije (mada ima plastinih materijala koji ne proputaju gasove i aromu, a proputaju vodenu paru). Insekti ne napadaju plastine materijale da bi se hranili njima (kao od hartije), plastini materijali su otporni prema hemikalijama i atmosferskim usiovima, povrsina je glatka i mogu se dobro bojiti. Mehanika svojstva prema potrebama mogu biti razliita: od mekih i elastinih do tvrdih i ilavih. Proizvodi, pakovani ovom ambalaom mogu se potpuno zatvoriti u cilju zatite od praine, vode i dr. Neki od ovih materijala mogu se primeniti u temperaturnom intervalu ad -60C do 200C. Upotrebljavaju se u razliitim oblicima, a osnovni oblik za pakovanje je folija. Folija je bitna komponenta veine kompleksnih materijala za pakovanje. Osim folija, od plastinih materijala se izrauju boce i sudovi za tenosti najrazliitijih veliina i oblika posude za vrste i polutene materije, kutije, baloni, tube i dr.
7

Karton i talasasti kaftan Karton se razlikuje od hartije po teini koja kree izmeu 150 - 250 g/m2. Od svih materijala za pakovanje, talasasti karton je doiveo najve razvoj u ovom veku. Dobija se slepljivanjem dva materijala: talasastog kartona i kraft hartije, dobre zatezne vrstoe. Kao lepilo se upotrebljava skrob, vodeno staklo ili njihova kombinacija. Pomenuti materijali, broj slojeva i njihove vrste se kombinuju prema zahtevima optereenja. Postoje tri standardna tipa slojeva oznaena sa A, B, C. Karton tipa A ima grube nabore i slui za transportnu ambalau, a ostali za potroaku ambalau. Najvii slojevi tipa A dobro amortizuju udarce, pa ptoizvadi od ovog kartona slue za prevoz lonljive robe (staklo, keramika) kao i za prevoz i uskladitenje osetljivih aparata. Slojevi tipa B, tee amortizuju udarce, veu otpornost, na pritisak i koriste se za pakovanje proizvoda prehrambene industrije, kao i za pakovanje teih vrsta proizvoda. Najvie upotrebljavan oblik kartonske ambalae su kutije. One slue za komercijalno pakovanje velikog broja proizvoda, a esto i za zamenu drvenih sanduka. Prave se od raznih vrsta kartona i lepenki. Spajanje ivica i zatvaranje kutija vri se proivanjem metalnim spajalicama i lepljenjem. Zatvaranje moe biti runo i mainsko. Kutije se izrauju u velikim koliinama najrazliitijih oblika idimenzija. Metalna ambalaa Metali se koriste za izradu zbog svojih dobrih fizikih i mehanikih svojstava, pa se roba koja se pakuje u ovoj ambalai moe vrlo dobro da izdri sve vrste manipulacija bez oteenja. Nedostatak metalne ambalae je nedovoljna hemijska otpornost zbog podlonosti gotovo svih tehnikih metala prema koroziji. elik se upotrebljava u obliku crnog ili kalaisanog, toplim ili elektrolitikim postupkom sa prevlakama razliite debljine. Aluminijum je najvie upotrebljavan materijal za folije. Kako aluminijum ne apsorbuje sastojke upakovane robe i ne menja robi organoleptika svojstva, on se mnogo koristi kao komercijalno ambalairanje prehrambenih proizvoda. Mnogo se koristi u kombinaciji sa drugim elementima. Veliina aluminijuma je obino debljine 0,020 mm. Dobre strane aluminijskih folija su: postojanost na temperaturi i svetlosti,

nepropustljivost gasova, para, masnoa, dobra hemijska otpornost, a nedostaci su: slaba zatezna vrstoa, mala istegljivost, neosetljivost. Drvena ambalaa Drvo je jedan od najstarijih materijala za pakovanje drveni sanduk je bio prvi tip moderne transportne ambalae. Kako je drvena ambalaa nefunkcionalna, ona je danas zamenjena sa lakim materijalom (karton), koji ima prednost male teine to je veoma vano kada su u pitanju transportni trokovi. Svojstva drvene ambalae zavise u velikoj meri od vrste drveta od kojeg je napravljena. Za proizvodnju drvene ambalae upotrebljavaju, se poluproizvodi, mehanike prerade drveta, rezana graa, etinari, (naroito jela), rezana graa nekih liara (bukve i topole). Sama proizvodnja je mehanizovana i sastoji se od pripreme drveta, rezanja i spajanja prema odreenim modelima. Spajanje drvenih delova vri se lepljenjem, i pomou eksera. Najpoznatiji oblici ambalae od dreveta su: sanduci, cilindrini sudovi, drvena burad, letvice i dr. Postoji veoma veliki broj sanduka kako po veliini taka i po obliku bez poklopca, sa poklopcem, na sklapanje i neke vrste specijalnih sanduka. Za transport i uskladistenje tenih i polutenih materijala, slue burad. Hrastova burad su najpogodnija kada je u pitanju odleavanje alkoholnih pia, dok se za transport vrsnih materijala koriste jelovina, boravina, smreka i bukovina.

Tekstilna ambalaa Materijali koji se najvie koriste za izradu teksilne ambalae su: juta (u obliku jutanog platna za pakovanje tee robe), pamuk, konoplja, lan. Da bi se pojaala zatita upakovanog materijala, pojednostavio proces pakovanja i poboljao izgled, tekstilni materijali se esto kombinuju sa drugim materijalima u obliku laminata. Tekstilne tkanine se upotrebljavaju uglavnom za izradu vrea, kao omoti za bale i prekrivae za zatitu robe.

Kompleksna ambalaa

Ni jedan pomenuti materijal koji se koristi pri izradi abalae nije po svojim svojstvima idealan i bez nedostatka. Savremena ambalaa trai dobro reenje i materijali se postavljaju vrlo veliki zahtevi. Zbog toga se od raznih materijala kombinacijama dobijaju sloene ambalae. Kompleksna ambalaa se doija iz vie tehnolokih postupaka: Kairanjem dva ili vie proizvoda; Ekstruzijskim laminaranjem i povrinskim oplemenjivanjem; Koekstruzijom. Kairanje je tehnoloki postupak slepljivanja dve ili vie razliitih folija izraenih od papira,aluminijuma, plastinih folija. Najee su u primeni mokra i suva kairanja. Mokro kairanje se koristi pri spajanju alufolija i papira, a suva kaairanja za dobijanje kombinovanih materijala kao sto su: PE/PET, PE/PP, PNPE, PET/AI, PE/AI, PP/AI, PET/PE/AI/PE i drugi. Kod mokrog kairanja lepljenje se vri najee pomou disperzije skroba i dekstrina. Razvoj u ovoj proizvodnji orientisan je na iznalaenje lepka za suva kairanja bez rastvaraa, time bi bili ispunjeni i odreeni ekoloki zahtevi. Ekstruzijono laminiranje (oslojavanje) je postupak nanoenja rastopljenog polimernog materijala na istu pripremljenu povrinu nekog materijala. Beihtovanje (povrinsko oplemenjavanje) je tehnoloki postupak dobijanja kompleksne ambalae prevlaenje nekih drugih zatitnih materijala folijama. Koekstruzija je tehnoloki postupak kojim se dobijaju vieslojni materijali namenjeni specijalnim pakovanjima. Iz vie ekstrudera izlaze plastini materijali razliitih svojstava koji se meusobno usklauju u adapteru za podeavanje eljene debljine slojeva. Postupak je sloen jer zahteva precizno odravanje temperaturnih granica za pojedine plastine mase i strogu kontrolu debljine slojeva. Od kompleksnih materijala primenjuju se brojne kombinacije, a neke od njih su: 1) HOPE /adheziv/ EVOH IHOPE - za keap; 2) LOPE /adheziv/ EVOH/LOPE - za majonez, senf, keap; 3) PP /adheziv/ EVOH (adheziv) PP - za prelive, salatu, jestivo ulje, keap; 4) PS /adheziv/ EVOH /adhzeiv/ PS (ili PP - za farmaceutske proizvode, termo oblikovanje posude za glavna jela); 5) PS/EVNPVOC/EVNPE; PP (adheziv) PVOC/PP: PP /adheziv/ EVOH/PP - za pakovanje s modifikovanom atmosferom; 6) PS /adheziv/ EVON, /adheziv/ PP. Uporedo sa pojavom kompleksne ambalae, pojavili su se i novi oblici i sistemi. Poznati sistemi su: Tetra-pack - sistem ima tetraedonski oblik ambalae, koja se od obinog tetra-paka izrauje od troslojne kombinacije vosak-papirpolietilen, dok septiki postupak zahteva petoslojnu ambalau.

Doy-pack je ambalaa u obliku stojeih vreica stabilnog dna, izrauje se od troslojnog materijala-celofana(PP ili PET). Nura-pack ima oblik paralelopipeda sa kvadratnom osnovom i zaobljenim uglovima. Omota je petoslojan (PE-karton-PE-AL-PE), dno je uvek od aluminijuma. Tetra-brik koristi istovetnu kombinaciju materijala kao tetra-pack, stim to je ovaj petoslojni materijal neto deblji. Kombinovana ambalaa slina trodelnoj, Nura ambalai okruglim ili ovalnim presekom tijelajeste kombi-doza koja nalazi sve veu primenju. Telo doze oblikuje se spiralnim ili paralelnim motanjem papira ili kartona, a dno i poklopca su od aluminijumskog lima dok se unutranja povrsina moe kombinovati razliitim materijalima u zavisnosti od proizvoda koji se pakuju. U kombi-doze se pakuju mnogi proizvodi: teni, prakasti, kaasti i dr.

Izbor ambalae Izbor ambalae vri se uporedo reavanjem, tehnolokog procesa kod proizvodnje same robe. Tu se mora imati u vidu funkcija ambalae s obzirom na prizvodnju i plasman, distribuciju i masovnost na tristu. Poznavajui svojstva robe kod izbora ambalae mora se voditi rauna, da upotrebna vrednost do potroaa ostane konstantna. Oznaavanje i estetsko doterivanje ima veliki znaaj kod komercijalne ambalae. Potrebe za izborom javljaju se: pri uvoenju novih proizvoda, pojavi novih ambalanih materijala, novih sistema pakovanja, promena u manipulaciji, kod konkurencije itd. Neophopdno je odrediti optimalnu garanciju do koje se prodajna cena moe opteretiti ovim troskovima.

Ispitivanje kvaliteta ambalae Kod ambalae mogu se ispitati: svojstva materijala od kojeg je ambalaa izraena; gotova ambalaa na njenu primjenjivost. Svojstva materijala od kojeg je ambalaa izraena ocenjuje se fiziko-mehanikim i hemijskim ispitivanjem. Kod fiziko-mehanikih
11

ispitivanja odreuje se vrstoa na kidanje, pritisak, debljinu, odlepljivanje, propustljivost na vlagu, plinove, hemikalije i drugo. Kod hemijskih ispitivanja materijala namenjenih za izradu ambalae ili ve ugraenih u ambalau odreuje se, reaktivnost izmeu ambalae i upakovane robe, otpornost na koroziju, miris ambalae, otpornost prema otapalima i sl. Pri tome se koriste brojne metode, a od savremenih fiziko-hemijskih metoda: 1. spektrometrija za tano i brzo odreivanje sastava; 2. gasna hromatografija za kontrolu istoe; 3. elektronska mikroskopija za nalazu gresaka (defektoskopija) i 4. rengenska analiza strukture materijala. Posebnim analizama se ustanovljava otpornost ambalae prema raznim uticajima upakovanog sadraja i strukture materijala. Ispitivanje gotove ambalae na njenu primenjivost vri se na posebnim ureajima, kod ega se odreuju otpornost na udare, padanje, prevrtanje, vibracije, pucanje pod pritiskom (Mullen test), pritisak u skladitima i praenje ambalae kod primene statistikim metodama.

LITERATURA 1.Mala enciklopedija, Prosveta Beograd 1986 god. 2.Poznavanje robe za trei razred ugostiteljsko-turistike kole Stojanka Kalini i Milorad Jovanovi Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd 2000 god.

13