Peki o Englezima Iz knjige intevjua Borislava Pekia Vreme rei, BIGZ 1993, (str. 124126).

Pekiev roman o Londonu deo razgovora koji je vodila Vesna Kesi, Start, Zagreb, 2. 6. 1984. () To wait and see, ekati pa videti, ini mi se da najbolje odraava prirodu njihovog duha, pa i istorije. ine mi se u asno presporim ljudima koji uvek nekako stiu na vreme. Nije to stvar samo temperamenta ve kulturno - politikog iskustva. Brazilci, koji su englesku policijsku ekipu uzeli za uitelje, morali su se odrei njihovih usluga, njihove psiholole i policijske kole, oni to ne bi uspeli sprovesti ni za narednih sto godina. Opredelili su se, naravno, za znatno bre elektrookove i batine. Seam se jednog svoj poznanika koji je, siavi sa aviona u vreme jedne od onih perpetuirajuih irskih bombakih akcija, kazao da bi on, ako bi mu se dalo, irski problem reio dok okom trepne. Ja ne sumnjam, jasno mi je da bi on to uradio, nije mi samo jasno da se taj ovek kod kue smatrao demokratom, liberalom i ovekom apsolutne tolerancije. Ne verujem, na primer, da bismo mi ekali da se s neke ambasade puca na nae policajce, kao to su to uinile libijske diplomate. Ali Britanci su ekali i, bez obzira na to to su ih laburisti otro kritikovali zbog toga ekanja, oni nita drugo ni bre, ne bi preduzeli; to je u engleskom duhu, tradiciji, common sense-u, istoriji. Njihove su istorijske reakcije davane uvek sa zakanjenjem, ali u dvanaestom asu, uvek nekako sa zadivljujuim stizanjem na vreme. Moram rei da mnogi drugi rade stvari pre vremena, pa ipak zakanjavaju. Kad Nemca gledate da neto radi, die vam se kosa na glavi, i na pamet vam ne pada dam u pomognete; Englezu da, jer vam se to spontano petljanje i ne ini nekakvim radom, ponekad zapravo to i nije. Kad posmatrate Engleza na nekom poslu, to je zaista pravi odmor. Oni su tih narod, sa najbunijim Parlamentom, oni su racionalan narod, spreman na sasvim iracionalne postupke, koji su, usput, djavolski skupi, ka na primer uee policije u rudarskim sukobima ovoga meseca, ili folklandska kriza.

Svake se godine 1. Maj u Engleskoj, od kada se slavi, slavi nekog drugog dana. Ove godine 7. Maja, pod klasno-ideoloki steriliziranim imenom, jednog od etiri tradicionalna Bank Holiday-a. Praznik rada postao je bankarski praznik, to je taj engleski nain. Taj isti nain ne doputa vam da u krmama popijete kafu i u kafeima pivo. Morate biti, kao u Americi, protestatori i ostati stalno u pokretu koji vam ne doputa da pustite korenje. Ja, na primer, ivim u Southwest 1 kvartu, ali moja optina je u Southwest 3. To vam nee pomoi da me pronadjete, na vratima nema imena, mene lino udi to postoje i vrata. Engleski jezik nije uvek ono to ujete, najee zapravo nije, nego kako ujete. Englezu se naprosto ne moe desiti da vas o neemu na najbri i najefikasniji nain obavesti, nego informacijama trenira vau bednu stranaku inteligenciju. Ovde e vam lekar, sa velikom strau, braniti eutanaziju, a delat, sasvim sam siguran, biti ulanjen u drutvo za borbu protiv smrtne kazne, ali prvi e vas savesno leiti, a drugi isto tako savesno ubiti. Kad smo ve kod zakonskog unistva, dodajem da san ja nepopravljivi protivnik smrtne kazne. Znate li kako je ovde reeno pitanje delata, i to u vreme kada se, pre francuske giljotine, dve stotine godina pre, i ovde ubijalo mehanikom sekirom? Konopac je potezala ovca, jer se to dogadjalo u jednom vunarskom kraju, kraju vunarske manufacture, i sve su savesti bile mirne. Zar se u tome ne vidi neto od engleskog karaktera? Rei ete da se vidi licemerje, u redu, pa licemerje je jedno od temeljnih dvomisli nae civilizacije. Englezi su beskrajno uporan narod kad se na neto odlue, ali budui da se oni vrlo retko na neto odluuju, to im verovatno teko i ne pada. Na primer, ve godinama, uprkos propisima, oni uporno nastoje dam isle u metrime, ali jo i sad misle u inima, a govore u metrima. I najzad, kad ovde ugledni ljudi odu u penziju, oni odlaze u vile i engleske parkove i putaju zmajeve, a kod nas mahom odlaze u opoziciju. Ukratko, to je jedan veliki narod koji za svoju veliinu, na alost, nema vie dovoljno uslova, ali oni to, na sreu, ne primeuju. ini vam se da ih poznajete, ali njih je nemogue upoznati, i u tome

je trik u toj zabludi. Ipak, sva su ta iskustva drugog i treeg reda; bitno je iskustvo ivota u tudjini, a ja sam, kao to sam ve kazao, ovek koji je rodjen u pogrenoj civilizaciji, i svagde ivi u tudjini, bez obzira na to da li u svojoj tudjini ili tudjoj tudjini. I ako ste svagde na pogrenom mestu, paradoksalno, svako postaje vae. ()