Docent dr Vladimir Krivoejev

muzejski savetnik
Narodni muzej Valjevo
Univerzitet Singidunum

MUZEJI I KULTURNI TURIZAM

analiza stanja u Srbiji

NACIONALNI KOMITET ICOM SRBIJA

KONFERENCIJA REGIONALNIH NACIONALNIH KOMITETA ICOM-a
ZLATIBOR, SRBIJA, 8-10. septembra 2014.
RAZVOJNE VEZE TURIZMA I MUZEJSKE DELATNOSTI

POLOVINA 19. VEKA

Prvi muzejski BOOM: novi, regionalni i lokalni muzeji

Nastanak organizovanog turizma: Tomas Kuk ; Karl Bedeker

MUZEJI SU JEDNA OD OBAVEZNIH POSETILAKIH

ATRAKCIJA NA PRVIM ORGANIZOVANIM TURAMA
RAZVOJNE VEZE TURIZMA I MUZEJSKE DELATNOSTI

POLOVINA 20. VEKA

-Razvoj masovnog turizma usmerenog ka zabavi i rekreaciji

- Kriza muzeja nastala usled zapostavljanja publike

MUZEJI GUBE ZNAAJ U UKUPNOJ

TURISTIKOJ PONUDI
RAZVOJNE VEZE TURIZMA I MUZEJSKE DELATNOSTI

KRAJ 20. VEKA

Novi turizam naputa tradicionalne koncepte konfekcijske ponude;

- usmeren ka potrebama pojedinaca;
- pojavljuju se razvijeni oblici selektivnih vidova turima (kulturni turizam,
turizam batine, turizam prirode, eko turizam)

Nova muzeologija, usmerena ka pitanjima odrivosti (time i ekologije), a

pridaje i sve vei znaaj posetiocima, njihovim potrebama, eljama,
oekivanjima

MUZEJI DOBIJAJU NA ZNAAJU

U UKUPNOJ TURISTIKOJ PONUDI
SAVREMENI MUZEJI I TURIZAM

Muzeji, zavisno od vrste turista postaju :

turistike atrakcije prvoga reda (primarne turistike atrakcije, zbog kojih se

dolazi na destinaciju)

znaajne turistike atrakcije drugoga reda (sekundarne atrakcije koje

predstavljaju tumae destinacije i njenog sadraja)

usputne atrakcije (tercijarne atrakcije, zbog kojih se ne dolazi, ali koje se

poseuju)

MUZEJI POSTAJU I GENERATORI RAZVOJA TURIZMA, KAO I

REVITALIZACIJE EKONOMIJE, a time i GENERATORI OPTEG
RAZVOJA
POSETA MUZEJIMA

2010. godine, medju 50 najposeenijih turistikih atrakcija na svetu nalazi se i vie

muzealizovanih lokaliteta i zdanja (muzejski kompleks carske palata u Pekingu je
petnesta sa 13 miliona posetilaca; tu su i dvorac u Versaju, Koloseum u Rimu...)
Meu njima i sedam klasinih muzeja

Meu 25 najposeenijih atrakcija Evropi samo jedna (Diznilend u Francuskoj) ne spada

u batinu.
Meu najposeenijim evropskim atrakcijama nalazi se i osam klasinih muzeja, kao i vie
arheolokih lokaliteteta i spomenikih objekata sa muzejskim svojstvima, crkava i svetilita
 LUVR:
Tokom 80-tih godina 20. veka godinja poseta: 3 - 3,5
miliona.

Tokom 90-tih godina inovacije (piramida, krilo

Rielje...) i reorganizacija (sluba za rad sa publikom)

1994. 6, 4 miliona ...... 2012 9,7 miliona

Britanski prirodnjaki muzej: 1988 1,6 miliona ........ 2009 3,8 miliona

Na poetku 21. veka:

- Britanski muzej - 5,6 miliona
- Londonska Nacionalna galerija - 4,9
- Vatikanski muzej - 3,
- Versaj i Orsej - 2,4, odnosno 2,5,
- Prado - 1,7
- Ermitra - 1,7,
- Galerija Ufii - 1,5 miliona posetilaca.
Na kraju 2012. godine od dvadeset najposeenijih svetskih muzeja njih etrnaest je
beleilo posetu veu od 4 miliona
 Razliiti muzejski sadraji u Belforu,
francuskom gradu od oko 50 hiljada stanovnika
belee godinju posetu od 20 do 110 hiljada.

Oravski muzej u Dolna Kubinu u

Slovakoj.
Dolna Kubin je turistiko mesto od
oko 20.000 stanovnika i centar
Oravske oblasti od oko 150.000
stanovnika.
Muzej ima 10 izdvojenih muzejskih
jedinica od kojih je najznaajnija i
ubedljivo najposeenija smetena u
starom, srednjovekovnom dvorcu.
Dvorac je tokom 2007. obilo
189.000 posetilaca iz 25 razliitih
drava
Primer Rotou muzeja sa Novog Zelanda.

Posle temeljnog renoviranja, inovacije postavke i primena savrenih muzeolokih pristupa, od

polovine poslednje decenije prologa do polovine prve decenije ovoga veka broj godinjih
posetilaca muzeja poveao se sa nepunih 40.000 na vie od 110.000

Rotoua ima 55.000 stanovnika, a 6.500 itelja, odnosno 25% radno aktivnog stanovnitva
je direktno zaposleno u turizmu. U gradu i okolini se godinje od turista prihoduje oko
450 miliona novozelandskih dolara.
MUZEJI KAO
GENERATORI
RAZVOJA
 Gugenham, BilbaO

Posle njegovog otvaranje 1997. godine reka

turista, koja se neprestano sliva ka panskim plaama
prolazei pored ovog baskijskog grada, preusmerena
je na njegove ulice i trgove. Grad je procvetao
ekonomski, kulturno, socijalno.

U ureenje muzeja i njegove okolineuloeno je 84,14 miliona evra.

Za nabavku kolekcije dodatnih 48,08 miliona: UKUPNO - 132,22 miliona.
Tokom prve godine rada muzej je imao 1,36 miliona posetilaca, od kojih je 80% u Bilbao
dolo primarno sa namerom da posete muzej.
Tokom prve dve godine rada posetioci muzeja su u Bilbau potroili 433 miliona evra.
Od toga 23,4 miliona potroeno na sam muzej.
Ostatak (skoro 95%) potroeno u drugim subjektima u gradu i njegovom okruenju.
Do 2000. godine muzej je svom okruenju doneo prihod od 600 miliona evra.
Drastino je smanjena i stopa nezaposlenosti u Bilbau, koja je 1990 iznosila 25%, a 2006
samo 4,1%.
 Primer Bilbaoa ukazuje na realnost mogunosti ekonomskog razvoja zasnovanog na radu
muzeja, a baziranog na kulturnom turizmu, a to se upravo primenjuje u francuskom gradu
Lensu.

Lens je grad od 36.000 stanovnika na krajnjem severu Francuske, u rudarskoj oblasti

Nord-Pas de Calaisa.
Od kraja 17. veka razvoj celog okruenj je bio baziran na razvoju rudarstva a potom i
prateih industrija.
Krajem 20. veka, zbog nestanka rudnih resursa poeo je proces deindustrijalizacije,
koji je doveo do velike lokalne recesije.
Broj nezaposlenih je u irem okruenju prelazio 16% a u Lensu preko 20%.
U decembru 2012. godine u Lensu je otvoren depandans pariskog Luvra.
Tokom prve godine rada novi muzej, lociran u gradu sa 36.000 stanovnika,
je obilo 900.000 posetilaca.
Milioniti posetilac je u Lurvr Lens uao posle 14 meseci rada.

Otvoreni novi restorani; promet u starima povean za 20-30%; postojei hoteli

stalno puni; planira se izgradnja novih hotela....
 ANALIZA STANJA STALNIH
POSTAVKI REGIONALNIH MUZEJA U
SRBIJI
2010. godine, od 40 nominalno regionalnih muzeja u Srbiji

- 4 muzeja (10%) nemaju nikakvu stalnu postavku (ni centralnu

kompleksnu, ni u muzejske depandanse)

- vie od etvrtine, njih 11, nema aktivnu kompleksnu stalnu postavku koja
prezentuje opte istorijske vertikale u razvoju njihovog okruenja, i
turistima tumai destinacijske sadraje;

- prosena starost postojeih kompleksnih postavki u regionalnim

muzejima Srbije je preko 15 godina (ne prezentuju nova otkria, tehnoloki
i muzeoloki zasterele, dizajnerski neatraktivne...).
Prosena posete centralnim, kompleksnim stalnim postavkama regionalnih
muzeja, za period 2006/08. bila je oko 5.500
(u konkretnim sluajevima se kretala od manje od 200 (u dva muzeja) do preko
14.000 posetilaca (u tri muzeja).

Sa druge strane, prosena poseta muzejskim depandansima sa tematskim

postavkama je bila oko 14.000.
 Od 27 muzeja:.

Samo tri muzeja imaju prosenu godinju posetu svim stalnim

postavkama (kompleksne - centralne i muzejska odeljenja) veu od
40.000.

Posetu izmeu 30.000 i 40.000 nema ni jedan muzej,

Samo jedan muzej se nalazi u okvirima posete od 20.000 do 30.000, i

to na donjoj granici.

etiri muzeja imaju posetu od 10.000 do 20.000.

Preostalih devetnaest muzeja (70%) godinje registruje manje od

10.000 posetilaca.

Kod manje poseenih muzeja veinski udeo u poseti ima lokalno

stanovnitvo, dok je kod najposeenijih muzeja procenat posetilaca van
okruenja, turista i izletnika ne retko vei od 90%.
Od 40 regionalnih muzeja u 2010. godini,

- sedamnaest (42,5%) nema svoj sajt,

- na jedanaest sajtova nema informacija kako doi do muzeja, koje je

njegovo radno vreme i cena ulaznica, a

- isto toliko sajtova nema informacije na drugim jezicima osim srpskog

Dok sajtove ipak ima 57,5% muzeja, ponudu muzejskih vodia i srodnih
edukativno-informativnih sredstava je u 2009. godini, ukljuujui i
obimnije kataloge i monografije, imalo samo 42% regionalnih muzeja
 Od 22 muzeja

- jedan nije imao nikakve kontakt sa turistikim agencijama,

- trinaest je kontakt ostvarivalo na inicijativu agencija (i to u proseku sa

5 do 10 agencija),

- etiri muzeja su kontaktirala samo one agencije sa kojima ve

sarauje (kontakti sa 5 do 20 agencija),

- samo etiri muzeja su uz odravnje starih kontakata kontaktiro i

agencije sa kojima ranije nije postojala saradnja (sa 30 i vie agencija).
U samo tri muzeja tabla sa nazivom ustanove ispred objekta je
ocenjena kao primetna

U etrnaest kao srednje primetna

U pet kao neprimetnu.

-----------------------------------------------------------------------------

U samo tri grada pored table ispred muzeja postoje i druga, udaljenija
informativna sredstva (panoe, table, bilbordi, murali..) koja upuuju ka
muzeju.

----------------------------------------------------------------------------------

Samo jedan muzej ima svoje flajere na na isturenim mestima koja

poseuju turisti, a i on samo povremeno
Ovakav neaktivan odnos veine muzeja prema turistikom marketingu ne moe da
amnestira neaktivnost lokalnih turistikih organizacija kojima je to primaran posao.

Navedena istraivanja su ukazala da je

- prosena ocena saradnje muzeja i turistikih organizacija 2,3,

- ocena zastupljenosti muzeja u gradskim turistikim vodiima 2,5
- ocena distribucije materijala 2

Naglasivi svoje nezadovoljstvo saradnjom, anketirani muzejski radnici navode da

turistike organizacije:
rade kancelarijski, birokratski
usput, pasivno informiu
nisu nikada kontaktirali muzej
povremeno najave dolazak poneke grupe
sete se muzeja samo pred sajam, kada im zatreba materijal da popune tand

Koliko god da su ove ocene subjektivne, injenica koja direktno ukazuje na nespremnost
turistikih organizacija da budu javni servisi svih subjekata turistike ponude u okruenju
je i ta da od 22 grada u samo 8 postoje putokazi koji upuuju na muzej, a ije postavljanje
spada u domen lokalnih turistikih organizacija.
ZAKLJUCI I PREPORUKE
Muzeji u Srbiji su neiskorieni potencijali kulturnog turizma zbog
nepostojanja stalnih postavki, a tamo gde postoje, zbog zastarele
neatraktivne ponude, ali i zbog nepostojanja svesti o znaaju muzeja za
turizam, to zahteva:

- Postavljanje novog sistema vrednovanja muzeja kao realnih turistikih atrakcija,

ali i irokoobuhvatna umreavanja razliitih vrsta.

- Osmiljavanje novih postavki na savremenim principima, tako da one budu

inovativne atrakcije namenjene i domicilnom stanovnitvu i turistima.

- Uz pripremu atraktivnih postavki, veliku ulogu ima i njihova efikasna i efektivna

promocija.

Ali da bi sve to moglo da se realizuje od kljunog znaaja su i:

- Unutranja reorganizacija muzeja sa formiranjem nezavisne, snane i

edukovane slube za rad sa posetiocima.

- Proirenje dijapazona strunih profila unutar muzeja i shodno tome i inovacije

u obrazovnom sistemu.
HVALA VAM
NA PANJI