AMBALAŽA I PAKOVANJE

Dr Sretko Ribać
 Ambalaža proizvoda
Pojam ambalaža označava sud, omot ili materijal u
koji je proizvod upakovan.
Funkcija ambalaže je, pre svega, da efikasno štiti
proizvod u svim fazama njegove fizičke distribucije, u
koje spadaju:

 pakovanje robe u transportnu ambalažu,

 paletizaciju,
 skladištenje,
 utovar,
 istovar,
 transport,
 dostavu u prodajne objekte i dr.
Sa aspekta marketinga ambalaža treba svojim
izgledom i funkcionalnošću da privuče pažnju
potrošača, odnosno, da je atraktivna, da
omogući laku identifikaciju proizvoda i da
odgovara ekološkim zahtevima.

Međutim, ambalaža povećava cenu koštanja

robe, zbog utroška materijala, opreme i radne
snage. Udeo ambalaže u prodajnoj ceni može
da dostigne i preko 50%, a kod nekih luksuznih
proizvoda i do 70%
 Prodajna cena ambalaže
Na udeo ambalaže u prodajnoj ceni utiču
mnogobrojni faktori:
1. opremljenost procesa proizvodnje,
2. vrste materijala za ambalažiranje,
3. veličina pakovanja,
4. nivo potrošnje i potražnja na tržištu i dr.
U prodajnu cenu proizvoda ulaze još i troškovi
transporta, uskladištenja, raznih manipulacija
kao i oblik, veličina, čvrstoća, težina i
zapremina ambalaže.
 Pred ambalažu se postavljaju sledeći uslovi:
1. da štiti robu,
2. da je što jeftinija,
3. da je što lakša (zbog transporta),
4. da olakša rukovanje,
5. da ima standardni oblik i kvalitet,
6. da je privlačna,
7. da je otporna na fizičke i hemijske uticaje
robe i atmosfere,
8. da bude ili ne bude propusna za vazduh,
vlagu, mirise i sl.
 Funkcije ambalaže
U današnjim uslovima bez ambalaže i
pakovanja robe nije moguće zamisliti život
savremenog čoveka. Dobro upakovani
proizvod zaštićen je od raznih spoljašnjih
uticaja čime se omogućava njegova
distribucija do potrošača. Pakovanje robe
postaje integralni deo prerade, distribucije,
prodaje pa čak i neposredne pripreme
proizvoda. Dakle, od pravilno izabrane
ambalaže zahteva se:
 da prihvati proizvod bez rasipanja,
 da štiti upakovani sadržaj od spoljašnjih nepoželjnih uticaja za dati
proizvod,
 da ne reaguje sa proizvodom, odnosno da mu ne menja osnovna
fizička, hemijska i senzorna svojstva upakovanih namirnica,
 da ispunjava zakonom propisane uslove, uključujići i specifične
zdravstvene i trgovačke propise,
 da na najbolji način prezentuje upakovanu robu krajnjem potrošaču
(kupcu),
 da je jednostavna, praktična i efikasna prilikom pakovanja,
transporta, manipulacije i distribucije,
 da u postupku pakovanja ne koristi skupu i komplikovanu opremu,
 da je ekonomična i
 da ne zagađuje životnu sredinu, odnosno da ispunjava sve zahteve iz
oblasti upravljanja životnom sredinom.
 Zaštitna funkcija
je osnovna funkcija ambalaže čiji zadatak je da zaštiti
proizvod od oštećenja iz okoline, ali ponekad postoji potreba
i da se okolina štiti od proizvoda.
Kvalitet materijala za izradu ambalaže treba da bude takav da:
1. vrši potpunu zaštitu proizvoda u toku raznih manipulacija,
2. ima određenu čvrstoću na kidanje i pritisak,
3. je što manje propustljiv na vodenu paru i gasove,
4. je nepropustljiv na tečnosti,
5. je otporan na dejstvo korozije,
6. ne upija nikave mirise i dr.
U pogledu oblika i dimenzije, ambalaža treba da je tako
izrađena da omogući slaganje proizvoda bez većih šupljina, u
protivnom mogu nastati razna oštećenja i lom upakovanog
proizvoda.
 Distributivna funkcija
je takođe važna funkcija. Ambalaža mora biti
prilagođena uslovima distribucije, utovaru, istovaru i
skladištenju. Roba se za vreme transporta često
pretovara, pa je sastavljanje jedinstvenih tovarno -
manipulativnih jedinica odnosno jedinica pakovanja
veliki doprinos racionalizaciji prevoza, jer omogućava
ekonomičnu manipulaciju mehanizovanim prenosnim
sredstvima.
Tovarno - manipulativna jedinica predstavlja povezan
tovar odgovarajućih dimenzija i mase koja se, najčešće
sastavlja od većeg broja manjih tovara i kod svih
operacija prevoza sadrži karakteristiku permanentnosti.
Najčešći oblici ovih jedinica su palete i kontejneri.
Komercijalno-informativna (prodajna) funkcija
služi kao sredstvo reklame, koja u mnogome doprinosi
boljem plasmanu i prodaji robe. Ova funkcija naročito
dolazi do izražaja kod maloprodajnih pakovanja
proizvoda široke potrošnje, posebno kod
prehrambenih, kozmetičkih i farmaceutskih proizvoda.
Kao elementi komercijalne ambalaže javljaju se:
 materijal,
 oblik,
 boje i
 tekstovi na ambalaži
Odlučujuću ulogu ima materijal od kojeg je ambalaža
izrađena.
 Podela ambalaže

Ambalaža se može podeliti prema:

 osnovnim funkcijama,
 materijalu od koga je izrađena i
 nameni
Prema osnovnim funkcijama, ambalaža se deli
na:
transportnu ambalažu i
komercijalnu ambalažu.
 Transportna ambalaža
služi za zajedničko pakovanje manjih jedinica
tereta ili za pojedinačno pakovanje velikih
tereta radi transporta na mesto upotrebe ili
distribucije. Ona pri transportu ili
manipulacijama utovara, istovara,
uskladištenja, štiti robu od oštećenja, štiti
drugu robu, sredstva transporta i osobe koje
njome rukuju. U odnosu na robu, transportna
ambalaža se deli na:
o spoljnu i
o unutrašnju.
• Spoljna ambalaža treba da pruži potpunu zaštitu
proizvoda od mehaničkih oštećenja, gubitaka robe i
krađa. U spoljnu ambalažu spadaju: razne vrste
kontejnera, drveni i metalni sanduci, kutije od kartona i
lepenke, korpe i sl.
• Unutrašnja ambalaža štiti robu od vlage, korozije, kvara i
drugih promena izazvanih uticajem okoline. Ako se radi o
robi široke potrošnje, ona je već upakovana u
komercijalnu ambalažu, pa se kao takva slaže
neposredno u kontejner. Proizvodi kao što su mašine,
aparati, razni delovi i drugi reprodukcioni materijali,
imaju spoljnu i unutrašnju ambalažu. Izvesni proizvodi
(sveže voće i povrće, žitarice, brašno, razne tečnosti i dr.)
pakuju se u transportnu ambalažu. Ukoliko se ovakvi
proizvodi prodaju na malo, oni se tek kasnije prepakuju u
komercijalnu ambalažu.
 Sa aspekta dužine upotrebe, transportna
ambalaža se deli na:

o povratnu i
o nepovratnu.
• Povratna ambalaža se ne troši u jednom
prevozu (npr. razne cisterne, burad, baloni,
vreće, metalni kontejneri, sklopovi, drveni
sanduci i dr.), već se koristi duže vreme.
• Nepovratna ambalaža se upotrebljava
jedanput za određeni artikal, a krajnji potrošač
je upotrebljava za drugu svrhu ili je baca.
 Da li će ambalaža biti povratna ili nepovratna, zavisi od njenih
1. tehničkih svojstava,
2. fizičke trajnosti,
3. troškova prevoza i
4. udaljenosti kupaca od proizvođača
Činjenica da pošiljalac, odnosno prodavac, odgovara za štete nastale
na robi usled lošeg, ili neodgovarajućeg pakovanja, ukazuje na
važnost opreme i transporta. Bliži uslovi i način pakovanja
obuhvaćeni su standardima i nizom drugih domaćih i međunarodnih
propisa. Težnja je da se u što većoj meri uvede transportna
ambalaža standardnih dimenzija, ne samo u nacionalnim već i u
međunarodnim okvirima. Standardizacijom transportne ambalaže
znatno se uprošćava celokupan mehanizam pakovanja i
manipulacija robe u transportu.
Za transportno pakovanje dolazi u obzir mnoge vrste ambalaže
zavisno od vrste proizvoda, vrste transporta, dužine prevoza, a
najčešći oblici ovog pakovanja su: kontejneri, drveni sanduci, police,
ramovi, pregrade, kutije od lepenki i kartona, vreće, burad, bačve,
cisterne i drugi cilindrični sudovi, stakleni baloni i boce, i dr.
 Komercijalna ambalaža
služi za pakovanje roba u malim količinama koje su
potrebne direktnom potrošaču. Ona zaštićuje
proizvod, garantuje njegovu istovrsnost i omogućuje
pismeno obaveštenje potrošača o vrsti robe, njenom
sastavu, načinu upotrebe i ceni. Proizvod se pakuje u
raznolikim oblicima kao što su: vrećice, kutije, boce,
limenke, aerosol raspršivači i tube od raznih materijala
(papira, kartona, lepenke, celofana, plastičnih masa,
stakla, metala, drveta i tekstila).
Prednosti komercijalne ambalaže su u ubrzanom
prometu i povećanoj sigurnosti robe. Ona je korisna
kako za trgovinska preduzeća, tako i za potrošače koji
sa punim poverenjem, bez ponovnog merenja, kupuju
upakovanu robu.
 Materjali za izradu ambalaže
 Hartija (natron papir - celulozni, omotni papir, voštani
papir, pergament hartija, krep hartija, hromo hartija,
armirana hartija i karton)
 Metal (limovi, folije, aluminijum i čelik za veću
ambalažu)
 Staklo(baloni, boce, tegle, ramovi i sanduci)
 Plastika (boce, kanisteri, burad, kutije, tube, kese i dr)
 Drvo (sanduci, burad, cilindrični sudovi, letvice i dr)
 Tekstil (vreće, omoti za bale, prekrivači za zaštitu robe
u prevozu i u skladištu)
 Kombinovani materijali
 Pakovanje proizvoda

Pakovanje proizvoda je faza koja uključuje niz nužnih

operacija kojima se proizvod pripema za transport,
skladištenje ili isporuku potrošaču.
Pakovanje, inače, označava postupak kojim se proizvodi
postavljaju u odgovarajuću ambalažu, dok je ambalaža
sredstvo koje štiti proizvode od spoljnih uticaja.
Nema sumnje da je funkcija pakovanja odnosno
ambalaže kompleksna i specifična, jer se zahteva
svestrana zaštita i ekonomski efekt. Ako se uzme u
obzir osnovni cilj pakovanja, onda se dolazi do
zaključka da ono prvenstveno treba da omogući
distribuciju proizvoda u toku dopreme i skladištenja i to
uz očuvanje kvaliteta proizvoda.
 Kad se govori o problemima pakovanja mora se posebno istaći
njegova estetska strana. Glavni zadatak pakovanja s ovog gledišta je
objektivno informisanje potrošača o proizvodu i estetskim izgledom
doprineti estetskoj vrednosti upakovane robe.

Specifičnost pakovanja zavisi od prirode proizvoda, metoda i načina

isporuke, kao i od zahteva tržišta. To zahteva često
• posebne zaštitne mere (površinska zaštita pakovanja, upotreba
ambalažnih materijala otpornih na vodu i vlagu), kao i
• upotrebu određenog materijala radi poboljšanja zaštite od
fizičkih i mehaničkih oštećenja (valoviti karton, oblikovano drvo,
obrađeni materijal, strugotina, presovana slama),
• upotrebu materijala za spajanje (drvena potpora ili skelet, trake),
• upotrebu elastičnog materijala (ekspandirana guma, sunđerasta
guma, drvena vuna, krep papir, valoviti karton),
• upotrebu elastičnih uređaja (sistem vezivanja za opruge,
učvršćenje pomoću naduvanih jastuka).
Što se tiče potrošača, njihov je najvažniji
zahtev da pakovanje osigura prvobitni kvalitet
proizvoda i da omogući da se on što duže
održi, a isto tako da se neoštećenim
zatvaranjem garantuje i količina proizvoda.
Važan zahtev potrošača je i da u pakovanju
dobiju takvu količinu proizvoda koja bi
odgovarala prosečnoj upotrebi. Određivanje
potrebnih količina i odgovarajuće ambalaže
spada u faktore koji najizrazitije uslovljavaju
svrsishodnost pakovanja.
Treba imati u vidu da pakovanje spada u
predmete najšire svakodnevne upotrebe i da ono
treba svojom grafičkom opremom da doprinese
estetskom obrazovanju potrošača.
Pošto se oblik i veličina pakovanja upravljaju
prema zahtevima ekonomičnosti, željeni izgled
pakovanja treba postići njegovom grafičkom
opremom. Pakovanje mora pravilno obavestiti
potrošača o upakovanom proizvodu. Treba voditi
računa o tome da loš proizvod ne bude
kamufliran lepim pakovanjem, kao i loše
pakovanje ne pruži pogrešnu sliku o kvalitetu
upakovanog proizvoda.
Kao što je poznato, put proizvoda do potrošača je
dug i nije redak slučaj da proizvod na putu
promeni nekoliko prevoznih sredstava pa i
skladišta. To pre svega znači da su teškoće
prevoza veće nego kad se proizvod direktno šalje
od proizvođača potrošaču samo u jednom
prevoznom sredstvu ili kad se samo jednom
skladišti. Otuda lanac puta proizvoda do
potrošača, mada za sve proizvode nije isti, mora
biti dobro ogranizovan jer baš od toga zavisi da li
će proizvod na vreme i u ispravnom stanju stići do
kupca. U okviru toga posebno značenje ima
ambalaža i poznavanje funkcije pakovanja.